tower 7 - radimpex.rs · 7 copyright (c) radimpex * * e-mail: [email protected] * tel. 011 3809-158...

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

Tower 7

uputstvo za rad sa programom [ažurirano za Build 7219]

U ovom uputstvu su objašnjene samo nove mogućnosti

programa, odnosno naredbe kojih nije bilo u verziji 7034,

tako da je ono prevashodno namenjeno korisnicima koji su

radili u programu “Tower 7”.


Sadržaj

2. GRAFIČKI INTERFEJS ................................................................................. 1

2.1 Izgled ekrana ........................................................................................ 1

2.4 Aktiviranje naredbi ................................................................................ 1

2.4.1 Ponavljanje i prekidanje naredbi .................................................................. 1

2.14 Komande za promenu tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled” (meni “2D pogled”) ............................................................................................... 2

2.14.2 Editovanje liste pogleda .............................................................................. 2

3. UNOS PODATAKA ....................................................................................... 1

3.1 Konstrukcija ......................................................................................... 1

3.1.1 Ploča/Zid .................................................................................................. 1

3.1.4 Grede ....................................................................................................... 3

3.1.10 Površinski oslonac ...................................................................................... 6

3.1.15 Linijska veza ............................................................................................. 7

3.1.16 Podaci poluprostora .................................................................................... 8

3.2 Opterećenje ........................................................................................ 13

3.2.2 Definisanje kombinacija opterećenja ........................................................... 13

3.2.3 Površinsko opterećenje ............................................................................. 13

3.2.12 Prednaprezanje ........................................................................................ 14

3.2.12.2 Gubici sile prednaprezanja .................................................................... 14

3.2.14 Konvertor opterećenja .............................................................................. 14

3.5 Podešavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni “Setup”) . 14

3.5.1 Parametri ................................................................................................ 14

3.5.2 Funkcionalnost......................................................................................... 15

3.6 Komande za rad sa datotekama ............................................................ 17

3.6.4 Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao) .................................... 17

4. FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH ELEMENATA ............................................ 1

4.2 Generisanje mreže konačnih elemenata ................................................... 1

6. MODALNA ANALIZA .................................................................................... 1

6.1 Proračun .............................................................................................. 1

6.5 Animacija tekućeg tona .......................................................................... 3

7. PRORAČUN MODELA ................................................................................... 1

7.3.4 Seizmički proračun ..................................................................................... 1


7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva .................................................................... 2

8. OBRADA REZULTATA PRORAČUNA ............................................................. 1

8.2 Izbor tekućeg slučaja opterećenja ........................................................... 1

8.2.1 Kreiranje SRSS kombinacija ........................................................................ 1

8.3 Prikaz deformisanog modela ................................................................... 3

8.5 Uticaji u ploči - zidu ............................................................................... 3

8.5.2 Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek) ........................................................ 3

8.9 Reakcije oslonaca .................................................................................. 5

8.10 Rezultanta reakcija ................................................................................ 7

8.13 Uticaji u poluprostoru ............................................................................. 8

8.18 Tekstualni prikaz rezultata statičkog proračuna ....................................... 10

8.22 Pronalaženje čvorova ........................................................................... 11

8.24 Kreiranje projektne dokumentacije ........................................................ 14

8.24.3 Definisanje formata hartije (Format hartije) ................................................ 14

8.24.4 Struktura grafičkog dokumenta .................................................................. 15

8.24.5 Generisanje tekstualnih izveštaja ............................................................... 15

8.24.6 Komande za rad sa blokovima u stablu ....................................................... 16

8.24.17 Tekući jezik izveštaja ................................................................................ 18

9. Dimenzionisanje betonskih preseka ........................................................... 1

9.4 Dimenzionisanje greda ........................................................................... 1

9.4.1.2 Ulazni podaci – Lokalni ........................................................................... 1

9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja .................................................................. 2

9.4.10 Interakcioni dijagram grede ........................................................................ 3

9.5 Dimenzionisanje seizmičkih zidova .......................................................... 3

9.6 Dimenzionisanje niza zidova ................................................................... 4

11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ..................................................... 1

11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje ............................................................. 1

1


2. GRAFIČKI INTERFEJS

2.1 Izgled ekrana

Na statusnoj liniji, u njenom desnom delu, dodata je nova ikona koja daje sledeću informaciju:

Da li se u modelu koristi poluprostor ili ne.

2.4 Aktiviranje naredbi

2.4.1 Ponavljanje i prekidanje naredbi

Kako bi se ubrzalo pokretanje naredbi, a samim tim i rad sa programom, u svakom

od modula se pamti koje su naredbe poslednje korišćene. Na početku komandne linije nalazi se

dugme , koje je predviđeno za njihovo ponovno pozivanje. Klikom miša preko ovog

dugmeta, otvara se padajući meni sa nazivima zapamćenih naredbi, a svaka od njih se može

ponovo pokrenuti klikom miša preko svog imena u listi.

Dugme čijim se aktiviranjem otvara lista sa imenima naredbi

koje su poslednje korišćene

2


2.14 Komande za promenu tekućeg prikaza u

prozoru “2D pogled” (meni “2D pogled”)

2.14.2 Editovanje liste pogleda

Izgled dijaloga za editovanje liste pogleda

“Kosi pogledi” Dugme čijim se aktiviranjem otvara novi dijalog u kome se vrši izbor

algoritma za prikaz kosih pogleda.

Izgled dijaloga za izbor algoritma za prikaz kosih pogleda

“Usmerenje kosog pogleda u pravcu gledanja odozgo”

Algoritam koji se najčešće primenjuje kod krovnih konstrukcija, a omogućava

da se kosi pogled prikazuje kao da se gleda odozgo, iz “ptičje perspektive”.

3


Usmerenje kosog pogleda u pravcu gledanja odozgo

“Usmerenje kosog pogleda u pravcu gledanja sa strane *”

Algoritam koji se najčešće primenjuje kod dalekovoda, a omogućava da se

kosi pogled prikazuje u pravcu gledanja sa strane. U edit polju “*Primeniti

za nagib ravni veći od” korisnik treba da definiše nagib ravni, tako da će se

za svaki kosi pogled sa nagibom većim od zadatog primenjivati ovaj

algoritam.

Usmerenje kosog pogleda u pravcu gledanja sa strane

“Postaviti kao podrazumevano”

Uključivanjem ovog check box-a izabrani algoritam se postavlja za

podrazumevani, što znači da će se koristiti u svim novim fajlovima.

1


3. UNOS PODATAKA

3.1 Konstrukcija

3.1.1 Ploča/Zid

Množioci fizičkih karakteristika ploče

Svakom setu ploča mogu se zadati množioci fizičkih karakteristika i to nezavisno za statički i

seizmički model. Za ovu namenu predviđeno je komandno polje “Množioci”‚ čijim se

aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:

Izgled dijaloga u kome se zadaju

množioci fizičkih karakteristika ploče

Opisi fizičkih karakteristika na koje množioci utiču prikazani su ispred edit polja u kojima se

zadaju njihove vrednosti i to nezavisno za statički i seizmički model. Mogu se zadati:

- Množilac čvrstoće na naprezanje u svojoj ravni

- Množilac čvrstoće na savijanje upravno na ravan

- Množilac težine

“Koristi množioce” - Check box čije uključeno stanje označava da će se množioci definisani u

ovom dijalogu primenjivati pri proračunu modela.

Izlaskom iz dijaloga na dugme “OK”, program se vraća u dijalog za setove ploča, a u koloni sa

rednim brojevima, setovima ploča kojima je uključeno korišćenje množilaca postavlja posebnu

sličicu, kako bi se razlikovali od ostalih. U zavisnosti od toga da li je uključeno korišćenje

množilaca samo za statički, samo za seizmički ili i za statički i za seizmički model pored rednog

broja seta mogu se naći tri različite sličice.

2


Sličica koja ukazuje da je tom setu ploče

uključeno korišćenje množilaca za statički model

Sličica koja ukazuje da je tom setu ploče

uključeno korišćenje množilaca za seizmički model

3


Sličica koja ukazuje da je tom setu ploče uključeno

korišćenje množilaca i za statički i za seizmički model

Generisanjem izveštaja za setove numeričkih podataka ploča generiše se i izveštaj za

množioce fizičkih karakteristika ploča.

3.1.4 Grede

Editovanje biblioteke profila

Korisniku je omogućeno da proširi tabelu sa profilima jednostavnim ubacivanjem u tabelu

karakteristika profila koje su prethodno kopirani u klipboard iz nekih drugih tablica. Potrebno je

naglasiti da se ubacivanje u listu ne vrši izborom tastera “Ctrl+V”, nego izborom odgovarajuće

komande u meniju koji se otvara desnim klikom miša iznad ćelije u tabeli. Nakon kopiranja

karakteristika profila u klipboard, potrebno je dodati novi red u tabelu sa profilima, a zatim

umesto ručnog unosa podataka u svim kolonama, potrebno je iz menija koji se otvara desnim

klikom miša preko ćelije ubačenog reda izabrati komandu “Paste”. Na ovaj način će se svi

iskopirani podaci ubaciti u odgovarajuće ćelije.

4


Komanda čijim će izborom svi kopirani podaci biti ubačeni u odgovarajuće ćelije

Ukoliko se ubacuje više kopiranih redova na kraj tabele sa profilima, program će automatski

dodati nove redove u tabelu. Potrebno je voditi računa da pri ubacivanju kopiranih redova u

sredinu tabele sa profilima, program neće automatski dodati nove redove, nego će podatke

ubaciti u već postojeće redove, tako da je neophodno da korisnik pre ubacivanja ručno doda

odgovarajući broj redova.

U tabelu sa profilima su ubačene iskopirane karakteristike profila

Množioci fizičkih karakteristika grede

Svakom setu grede mogu se zadati množioci fizičkih karakteristika i to nezavisno za statički i

seizmički model. Za ovu namenu predviđeno je komandno polje “Množioci”‚ čijim se

aktiviranjem otvara dijalog sledećeg izgleda:

5


Izgled dijaloga u kome se zadaju

množioci fizičkih karakteristika grede

Opisi fizičkih karakteristika na koje množioci utiču prikazani su ispred edit polja u kojima se

zadaju njihove vrednosti i to nezavisno za statički i seizmički model. Mogu se zadati:

- Množilac aksijalne čvrstoće u pravcu ose 1

- Množilac čvrstoće na smicanje za osu 2

- Množilac čvrstoće na smicanje za osu 3

- Množilac torzione čvrstoće oko ose 1

- Množilac čvrstoće na savijanje oko ose 2

- Množilac čvrstoće na savijanje oko ose 3

- Množilac težine

“Koristi množioce” - Check box čije uključeno stanje označava da će se množioci definisani u

ovom dijalogu primenjivati pri proračunu modela.

Ikone koje se postavljaju pored rednih brojeva setova greda sa zadatim množiocima imaju isto

značenje kao kod setova ploča (poglavlje 3.1.1).

6


3.1.10 Površinski oslonac

Izgled dijaloga za definisanje setova numeričkih podataka

“Modelira se koristeći poluprostor”

Check box čijim će se postavljanjem na uključeno stanje za trenutno

selektovani set površinskog oslonca vršiti modeliranje tla poluprostorom. U

koloni se setovima, pored rednih brojeva setova površinskih oslonaca kojima

je uključeno modeliranje tla poluprostorom postavlja se posebna sličica, kako

bi se ovi razlikovali od ostalih setova površinskih oslonaca.

Sličica koja ukazuje da je tom setu površinskog oslonca

uključeno modeliranje tla poluprostorom

Za setove oslonaca kojima je uključeno modeliranje tla poluprostorom biće

neaktivna edit polja za zadavanje krutosti oslonaca.

Ako je u dijalogu za podatke poluprostora isključen check box “Modeliranje tla

poluprostorom je aktivno”, u modelu se neće koristiti poluprostor iako je u

setovima oslonaca postavljeno modeliranje poluprostorom (pogledati

poglavlje 3.1.16). U ovom slučaju, u koloni sa setovima oslonaca postavlja se

nova sličica.

7


Sličica koja ukazuje da je tom setu površinskog oslonca uključeno

modeliranje tla poluprostorom, ali da je globalno isključeno

korišćenje poluprostora u modelu

“Podaci poluprostora”

Dugme čijim se aktiviranjem otvara dijalog za definisanje podataka

poluprostora. Ovaj dijalog je identičan dijalogu koji se otvara aktiviranjem

komande “Podaci poluprostora”, te rad u njemu nećemo ponovo objašnjavati

(pogledati poglavlje 3.1.16).

Definisanje poluprostora se odvija na potpuno isti način i u dijalozima za definisanje setova

numeričkih podataka naredbi “Linijski oslonac” i “Tačkasti oslonac”.

3.1.15 Linijska veza

Nakon aktiviranja naredbe “Veza” na komandnoj liniji se pojavljuje i opcija

“Linijska veza”. Pomoću ove naredbe se zadavanjem dve linije kreira entitet koji povezuje

čvorove modela koji se nalaze na prvoj liniji veze sa čvorovima modela koji se nalaze na

drugoj liniji veze. Zadate linije ne moraju biti parelelne, niti moraju biti iste dužine. Izborom

ove opcije ulazi se u proceduru definisanja linijske veze, a komandna linija dobija sledeći oblik:

Prva tačka prve linije (Izbor / Tačkasta veza / / Set)

Pomoću opcije “Izbor” prva linija veze se može zadati selektovanjem bilo koje linije sa crteža,

dok se pomoću opcije “Tačkasta veza” ulazi u proceduru definisanja tačkaste veze. Opcija

“Set” služi za definisanje numeričkih podataka koji će biti pridruženi linijskoj vezi, na potpuno

isti način kao i kod tačkaste veze.

Nakon zadavanja prve potrebno je zadati i drugu tačku prve linije.

Druga tačka (Luk / )

Na isti način se zadaje i druga linija veze, nakon čega se kreiranje linijske veze završava i ona

se postavlja na crtež.

Druga tačka prve linije (Izbor / Tačkasta veza / / Set)

Druga tačka (Luk / )

8


3.1.16 Podaci poluprostora

Program omogućava uvođenje u analizu trodimenzionalnog modela tla na koji se

konstrukcija oslanja. Trodimenzionalni model tla je automatski generisana prostorna struktura

sastavljena od međusobno povezanih konačnih elemenata - elastični poluprostor. Oko i ispod

ove trodimenzionalne strukture su oslonci na koje je naslonjena. Trodimenzionalnim modelom

tla može se opisati slojevitost tla na kojem se vrši fundiranje, uključujući položaj slojeva i

različitost njihovih fizičkih karakteristika.

Aktiviranjem naredbe “Podaci poluprostora” otvara se dijalog u kome je moguće

definisati podatke poluprostora, zadavanjem slojeva tla:

Dijalog za definisanje podataka poluprostora

Podaci o slojevima

U ovoj tabeli korisnici mogu da zadaju podatke o slojevima tla.

“N°” Kolona sa rednim brojevima slojeva tla.

“Ime sloja” Kolona u kojoj se unose nazivi slojeva tla.

“Ekran” Kolona u kojoj se za svaki sloj postavlja boja kojom će taj sloj biti ofarban na

crtežu na ekranu. Boje program sam generiše po kriterijumu da one za svaki

sloj budu što različitije, ali je omogućeno i da za svaki od slojeva sami

odaberete boju po želji.

9


Klik miša preko strelice sa desne strane “color box”-a,

otvorio je dijalog za izbor proizvoljne boje

“Papir” Kolona u kojoj je za svaki sloj postavljena boja kojom će taj sloj biti ofarban

na crtežu u izveštaju. Boje program sam generiše i to tako da će svim

slojevima biti pridružene različite nijanse sive boje, ali je omogućeno i da za

svaki od slojeva odaberete boju po želji.

“ Dodaj” Dugme čijim se aktiviranjem u listu dodaje novi sloj tla. Ukoliko je check box

“Sa kopiranjem” uključen tada će novododatom redu biti pridruženi podaci

koji odgovaraju prethodno selektovanom redu.

“ Briši” Dugme čijim se aktiviranjem iz liste uklanja selektovani sloj.

Koordinate bušotina

S obzirom da se definisanje karakteristika tla vrši u bušotinama, potrebno je prvo zadati

koordinate svih bušotina. Dovoljno je i postojanje samo jedne jedine bušotine kako bi se

mogao definisati elastični poluprostor, ali u tom slučaju njegove karakteristike će biti uniformne

u X i Y pravcu.

“N°” Kolona sa rednim brojevima bušotina.

“X [m]” Kolona u kojoj se zadaju X koordinate bušotina.

“Y [m]” Kolona sa kojoj se zadaju Y koordinate bušotina.

10


“ Dodaj” Dugme čijim se aktiviranjem u listu dodaje nova bušotina. Ukoliko je check

box “Sa kopiranjem” uključen, tada će novododatoj bušotini biti pridružene

koordinate kao i svi podaci iz tabele “Podaci za bušotinu”, koji odgovaraju

prethodno selektovanoj bušotini.

“ Briši” Dugme čijim se aktiviranjem iz liste uklanja selektovani red.

“Unos tačke sa crteža”

Aktiviranjem ovog dugmeta, program će privremeno zatvoriti dijalog i sa

komandne linije zahtevati da odredite položaj tačke koja definiše koordinate

bušotine:

Unos tačke:

Nakon izbora tačke, program će se vratiti u dijalog za definisanje podataka

poluprostora, a preuzete koordinate bušotine će se automatski ubaciti u listu,

u red koji je bio selektovan pre izlaska na crtež.

U gornjem desnom delu dijaloga prikazuje se položaj bušotina, pri čemu je svaka bušotina

označena svojim rednim brojem. Trenutno selektovana bušotina je prikazana crvenom bojom,

dok se ostale bušotine prikazuju crnom bojom.

Podaci za bušotinu

U tabeli “Podaci za bušotinu” definišu se dubine svih slojeva tla u svakoj bušotini, kao i njihove

karakteristike. Broj slojeva tla određuje broj redova ove tabele, a podaci u njoj odgovaraju

trenutno selektovanoj bušotini u tabeli sa koordinatama bušotina.

U tabeli su prikazani podaci za trenutno selektovanu bušotinu 2

11


“N°” Kolona sa rednim brojevima slojeva tla.

“Ime sloja” Kolona sa nazivima slojeva tla.

“Z vrha [m]” Kolona u kojoj se zadaje koordinata gornje granice datog sloja za svaku od

bušotina.

“Z dna [m]” Kolona u kojoj se zadaje koordinata donje granice datog sloja za svaku od

bušotina.

“E [kN/m2]” Kolona u kojoj se zadaje modul elastičnosti u vertikalnom pravcu datog sloja

za svaku od bušotina.

“Eh [kN/m2]” Kolona u kojoj se zadaje modul elastičnosti u horizontanom pravcu datog sloja

za svaku od bušotina.

“n” Kolona u kojoj se zadaje Poasonov koeficijent datog sloja za svaku od

bušotina.

“γ [kN/m3]” Kolona u kojoj se zadaje zapreminska težina datog sloja za svaku od bušotina.

“Gornja granica najvišeg sloja”

Edit polje kome program automatski dodeljuje vrednost koordinate gornje

granice najvišeg sloja tla. Korisnik ima mogućnost i da promeni ovu vrednost,

s tim što neće biti dozvoljen unos koordinate koja je ispod ove granice. Ovim

podatkom omogućava se proširenje poluprostora u visinu.

“Donja granica najnižeg sloja”

Edit polje u kome program automatski dodeljuje vrednost koordinate donje

granice najnižeg sloja tla. Korisnik ima mogućnost i da promeni ovu vrednost,

s tim što neće biti dozvoljen unos koordinate koja je iznad ove granice. Ovim

podatkom omogućava se proširenje poluprostora u dubinu.

“Modeliranje tla poluprostorom je aktivno”

Stanje ovog check box-a utiče na globalno uključivanje, odnosno isključivanje

modeliranja tla poluprostorom. Ako je u dijalozima za setove oslonaca, nekim

osloncima uključeno modeliranje tla poluprostorom (uključen check box

“Modelira se koristeći poluprostor”), korisnik ima mogućnost da isključi

modelirnje tla poluprostorom bez ponovnog ulaska u dijalog za setove

oslonaca. Potrebno je samo da isključi check box “Modeliranje tla

poluprostorom je aktivno” i bez obzira na stanje check box-a u dijalogu za

setove, u modelu se neće koristiti poluprostor. Uključivanjem ovog check box-

a u modelu će se koristiti poluprostor za sve setove oslonaca za koje je to

definisano u dijalozima za setove oslonaca.

Aktiviranjem dugmeta “OK” izlazi se iz dijaloga, a svim setovima oslonaca kojima je uključeno

modeliranje tla poluprostorom biće pridruženi podaci poluprostora definisani u ovom dijalogu.

12


Prikaz slojeva tla zadatim u bušotinama 1 i 2

Komanda “Podaci poluprostora” se može pozvati i iz modula za obradu rezultata proračuna,

s tim što će u ovom dijalogu sve izmene podataka poluprostora biti zabranjene, te će korisnici

moći samo da pregledaju unete podatke poluprostora i menjaju boje kojima se prikazuju

slojevi tla na crtežu i ekranu. U gornjem desnom delu dijaloga, osim položaja bušotina,

prikazan je i gabarit oslonaca kojima je uključeno modeliranje tla poluprostorom (predstavljen

plavim šrafiranim pravougaonikom), gabarit modela (predstavljen crvenom isprekidanom

linijom) i gabarit poluprostora (predstavljen zelenim šrafiranim pravougaonikom).

Izgled dijaloga sa podacima poluprostora, kada se naredba pozove

iz modula za obradu rezultata

13


Izborom komandnih polja i moguće je podatke poluprostora eksportovati u projektnu

dokumentaciju ili poslati direktno na štampu.

Izveštaj sa podacima poluprostora

3.2 Opterećenje

3.2.2 Definisanje kombinacija opterećenja

U dijalogu za definisanje kombinacija opterećenja omogućeno je istovremeno

selektovanje više kombinacija opterećenja. Selektovanje se vrši kao i u svim ostalim

naredbama, pomoću tastera Shift i Ctrl sa tastature i levog dugmeta miša.

3.2.3 Površinsko opterećenje

Opterećenje deluje po linijskom sistemu

U prethodnim verzijama programa površinskom opterećenju se moglo zadati da deluje po

sistemu greda koje su mu dodeljene. Odnosno da se pri proračunu pretvori u linijske ili

koncentrisane sile koje deluju na izabrane grede. Sada se površinskom opterećenju mogu

dodeliti “linijski sistemi”. Pod linijskim sistemom se podrazumevaju grede, linijski oslonci kao i

mesta preseka sklopa kome pripada površinsko opterećenja sa pločama iz drugih ravni.

14


3.2.12 Prednaprezanje

3.2.12.2 Gubici sile prednaprezanja

Izgled dijaloga za prikaz gubitaka sile prednaprezanja

U donjem desnom delu dijaloga se nalazi edit polje “Opis za izveštaj”. U njemu se unosi

proizvoljni tekst koji će se ispisivati u izveštaju gubtka sile prednaprezanja, neposredno ispod

naslova.

3.2.14 Konvertor opterećenja

U ranijim verzijama programa, pomoću ove naredbe se zadato površinsko

opterećenje moglo zamentiti sa odgovarajućim linijskim ili tačkastim opterećenjima, koja

deluju na selektovane grede. Sada se za delovanje zamenjujućih opterećenja mogu izabrati

grede, linijski oslonci, kao i mesta preseka sklopa kome pripada površinsko opterećenja sa

pločama iz drugih ravni.

3.5 Podešavanje parmetara koje program koristi

u svom radu (meni “Setup”)

3.5.1 Parametri

U ranijim verzijama programa, pri štampanju isprekidanih linija dešavalo se da se

tip linije ne vidi jasno na papiru, zbog neprilagođene veličine crtica i razmaka od kojih je linija

sastavljena. Kako bi se ovo izbeglo, omogućen je izbor svih tipova isprekidanih linija sa

crticama i razmacima koji su dva ili pet puta veći od standardnih. Ove linije su u listama za

izbor tipa obeležene sa tekstom “3x” odnosno “5x”.

15


Padajući meni koji služi za izbor tipa linije

3.5.2 Funkcionalnost

Jedinice mera

Pored izbora jedinice mera za dužinu, silu i temperaturu u okviru ove kartoteke se zadaje i broj

decimala sa kojim će se ispisivati intenzitet opterećenja. Broj decimala se zadaje unošenjem u

odgovarajuće polje, i to posebno za svaku od tri osnovne vrste opterećenja: tačkasto, linijsko i

16


površinsko. Pored svakog od ovih polja se nalazi opis koji jasno ukazuje na koju se vrstu

opterećenja zadati broj decimala odnosi:

- Broj decimala za intenzitet tačkastih opterećenja

- Broj decimala za intenzitet linijskih opterećenja

- Broj decimala za intenzitet površinskih opterećenja

Rezultati

Prikaz sečnosti uzengija – kada je ovaj check box uključen, na dijagramu usvojenih

uzengija se za svaki segment iteracija u zagradama ispisuje i njihova sečnost.

Dijagram usvojenih uzengija na kome se ispisuje i njihova sečnost

Prikaz broja komada uzengija - kada je ovaj check box uključen, na dijagramu usvojenih

uzengija se za svaki segment iteracija u zagradama ispisuje i usvojeni broj komada.

Dijagram usvojenih uzengija na kome se ispisuje i broj uzengija

17


Kontrola zidanih zidova – razdvojeno – stanje ovog check box-a određuje na koji će se

način, pomoću naredbe “Kontrola naprezanja u zidanim zidovima”, izvršiti dimenzionisanja

selektovanih zidanih zidova. Ako je ovaj check box uključen kontrola naprezanja se vrši

pojedinačno za svaki od selektovanih zidova. To znači da će se za svaki od njih odrediti

merodavni preseci i štampati kompletan izveštaj u tim presecima. Takođe, na crtežu će se

prikazivati posebna osa dimenzionisanja za svaki od selektovanih zidova. Kako se pri

editovanju sa crteža biraju upravo ove ose, zajedničko editovanje svih zidova neće biti

moguće, već se mora vršiti za svaki dimenzionisani zid posebno. Ako je check box isključen

kontrola naprezanja se vrši istovremeno u svim selektovanim zidovima, a u izveštaju se

štampaju rezultati u merodavnim presecima koji važe za sve njih. U ovom slučaju na crtež se

postavlja jedinstvena osa dimenzionisanja, tako da se svi zidovi koji su zajedno dimenzionisani

zajedno mogu i editovati.

Ispis min/max uticaja samo za vidljive grede - Kada se u modulu “Obrada rezulta”,

izborom naredbe “Greda” prikažu dijagrami presečnih sila u gredama, program na statusnoj

liniji, u krajnjem levom polju, ispisuje naziv izabranog uticaja i njegove ekstremne vrednosti za

grede koje se prikazuju u tekućem prozoru. Ako je check box “Ispis min/max uticaja samo za

vidljive grede” isključen, trenutno stanje vidljivosti dijagrama izabranog uticaja se neće

uzimatu u obzir. To znači da će se ispisivati ekstremi za sve grede u modelu ako je fokus na

prozoru “3D pogled”, a ako je fokus na prozoru “2D pogled” ispisivaće se ekstremi za sve

grede koje pripadaju trenutno prikazanom sklopu. Ako je ovaj check box uključen ispisivaće se

ekstremne vrednosti izabranog uticaja samo za grede kojima su u tekućem prozoru prikazani

dijagrami. To znači da se neće uzimati u obzir sledeće grede:

- grede čiji su uticaji sakriveni pomoću naredbe “Sakrivanje uticaja”, koja se javlja na

komandnoj liniji nakon pokretanja naredbe “Greda”

- grede koje su sakrivene pomoću naredbe “Sakrivanje”

- grede čije je prikazivanje u prozoru 3D pogled isključeno izborom opcija “Tekući 2D prikaz” ili

“Samo tekući 2D prikaz”, iz padajućeg menija koji se otvara desnim klikom miša preko naziva

prozora.

Isključivanje globalne vidljivosti greda, desnim klikom miša preko ikone naredbe “Greda” ili u

dijalogu naredbe “Vidljivost”, neće uticati na prikaz ekstrema, zato što se na taj način ne

isključuje prikazivanje dijagrama izabranog uticaja.

3.6 Komande za rad sa datotekama

3.6.4 Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao)

Snimanje u format Tower 7 Demo programa (*.twd)

Pomoću ove naredbe trenutno stanje modela se može snimiti i u format Tower 7 Demo

programa. Procedura snimanja je ista, samo je još potrebno iz liste “Tip fajla” izabrati opciju

“Tower 7 Demo (*.twd)”. Pored ulaznih podataka snimaju se i rezultati statičkog proračuna,

ukoliko postoje, kao i kreirana projektna dokumentacija. Na ovaj način je omogućeno

učitavanje modela i pregled dobijenih rezultata u besplatnom Tower 7 Demo programu.

1


4. FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH

ELEMENATA

4.2 Generisanje mreže konačnih elemenata

Ako se u modelu koristi poluprostor, nakon aktiviranja komande “Generisanje”

otvara se dijalog sledećeg izgleda:

Izgled dijaloga za generisanje mreže

u modelu koji sadrži poluprostor

Mreža K.E. konstrukcije

U ovom delu dijaloga vrši se zadavanje parametara za definisanje mreže konačnih elemenata

konstrukcije, a rad u njemu je isti kao u dijalogu za generisanje mreže modela koji ne sadrži

poluprostor, te ga nećemo ponovo objašnjavati.

Mreža K.E. poluprostora

Mreža konačnih elemenata poluprostora predstavlja trodimenzionalnu mrežu koja prati

dimenzije modela kao i zadate slojeve tla. Gabarit mreže poluprostora određen je gabaritom

oslonaca za koje se radi modeliranje tla poluprostorom. Potrebno je naglasiti da mreža

poluprostora generiše ispod oslonaca za koje je uključeno modeliranje tla poluprostorom, a

ukoliko se neki delovi konstrukcije nalaze ispod ovih oslonaca, mreža poluprostora se generiše

oko ovih delova.

“Korak po visini”

S obzirom da mrežu poluprostora čini niz horizontalnih mreža povezanih

vertikalnim mrežama, u ovom edit polju se zadaje rastojanje između

horizontalnih mreža.

“Proširenje preko gabarita temelja”

Mreža poluprostora prati dimenzije modela, ali korisnicima je omogućeno da

izvrše proširenje mreže poluprostora i na taj način simuliraju njenu

beskonačnost. Zadavanjem vrednosti u ovom edit polju proširuje se mreža

poluprostora i preko gabarita oslonaca za koje je uključeno modeliranje tla

2


poluprostorom. Treba voditi računa da se ovim proširenjem mreža

poluprostora može mnogo povećati, pa će samim tim i broj čvorova biti veliki.

Proširenje se može zadavati u metrima ili u procentima. Isključen check box

“Relativno” označava da će se vrednost proširenja zadavati u metrima, pri

čemu minimalna vrednost iznosi 0.1m. Uključen check box označava da se

proširenje zadaje u procentima.

U slučaju da izgenerisana mreža poluprostora ima veliki broj čvorova, program korisniku

omogućava da proredi mrežu i na taj način skrati vreme proračuna. Proređenje mreže

omogućava smanjenje broja čvorova poluprostora i to od konstrukcije ka spoljašnjim ivicama

mreže poluprostora. U listi koja se nalazi u donjem delu dijaloga ponuđeni su stepeni

proređenja mreže poluprostora: “Proređenje mreže I stepena”, “Proređenje mreže II

stepena”, “Proređenje mreže III stepena”, “Proređenje mreže IV stepena” i

“Proređenje mreže V stepena”, pri čemu I stepen označava najmanje, a V stepen najveće

proređenje. Ukoliko korisnik ne želi da vrši proređenje mreže poluprostora potrebno je iz liste

da izabere opciju “Bez proređenja”.

Nakon zadavanja parametara kojima se definišu mreže konačnih elemenata konstrukcije i

poluprostora, potrebno je aktivirati dugme “OK”, nakon čega će početi proces generisanja

mreže prema zadatim kriterijumima.

U toku samog generisanja mreže na ekranu će stajati dijalog, koji pokazuje da se odvija neki

proces.

Dijalog za praćenje procesa generisanja mreže

Posle izvesnog vremena, na ekranu će se pojaviti poruka o uspešno sprovednom postupku

generisanja mreže i informacija o broju izgenerisanih čvorova konstrukcije i poluprostora.

Aktiviranjem dugmeta “OK”, ovaj dijalog će biti zatvoren, a na ekranu će se pojaviti

izgenerisane mreže konačnih elemenata konstrukcije i poluprostora. Mreža konačnih

elemenata poluprostora će se u modulu za generisanje mreže moći prikazati samo u prozoru

“3D pogled”, dok će se mreža konačnih elemenata konstrukcije prikazivati u prozorima “2D

pogled” i “3D pogled”. Mreža konačnih elemenata poluprostora se prikazuje u prozoru “2D

pogled” samo u modulu za obradu rezultata kada je prikazan neki od uticaja u poluprostoru.

3


Izgenerisane mreže konstrukcije i poluprostora

1


6. MODALNA ANALIZA

6.1 Proračun

Grupisanje masa i parametri seizmičkog proračuna

Izgled dijaloga u kome se vrši grupisanje masa

i definisanje naprednih opcija seizmičkog proračuna

- Faktor krutosti vertikalnih stubova na savijanje – pomoću ovog parametra može

se smanjiti krutost na savijanje vertikalnih stubova pri seizmičkom proračunu. Opseg za

ovaj faktor je od 1.0 do 0.001.

Proračun regularnosti konstrukcije

Jedan od važnih parametara u seizmičkoj analizi konstrukcije je određivanje njene

regularnosti. Program Tower može na osnovu geometrije, karakteristika i rasporeda mase

konstrukcije automatski odrediti da li je ona regularna u osnovi. Provera se sprovodi u sklopu

proračuna modalne analize, kada se check box “Izvršiti proračun regularnosti

konstrukcije” postavi na uključeno stanje. Napomenućemo da je ovaj check box dostupan

samo ako su u dijalogu “Grupisanje masa i parametri za seizmički proračun” izabrane tavanice

u kojima se grupišu mase. Proračun regularnosti vrši se po kriterijumima Eurocode 8 propisa

EN 1998-1.

Kriterijumi regularnosti u osnovi koje propisuje Eurocode 8 su:

1) vitkost < 4:

min

max

L

L

2


2) ekscentricitet < 30% radijus torzije:

Pravac X: e0X ≤ 0.3∙rX

Pravac Y: e0Y ≤ 0.3∙rY

3) radijus torzije > radijus inercije:

Pravac X: rX > lS

Pravac Y: rY > lS

U programu se proveravaju drugi i treći kriterijum. Ispitivanje prvog 1 kriterijuma je potpuno

trivijalno, pa zato i nije predmet analize programa.

Konstruktivna ekscentričnost (e0i) predstavlja rastojanje između centra mase i centra krutosti

u nivou svake od tavanica. Centar mase se određuje na osnovu rasporeda mase i predstavlja

težište mase svake od tavanice. Proračun centra krutosti je složeniji i odvija se na sledeći

način:

- u centru mase (CM) svake tavanice se nanose 3 opterećenja - jedinična sila u X pravcu (FXi),

jedinična sila u Y pravcu (FYi) i jedinični moment oko Z ose (Mi). Usled delovanja ovih sila

računa se rotacija (RZi) , a na osnovu nje konstruktivna ekscentričnost (e0i) i položaj centra

krutosti (XCRi , YCRi).

ii0X,i

iiZ,

iX,iZ,

i0X, XCMeXCR1)(MR

1)(FRe

ii0Y,i

iiZ,

iY,iZ,

i0Y, YCMeYCR1)(MR

1)(FRe

Radijus torzije (ri) se određuje na sledeći način:

- na svaku od tavanica nanose se 3 različita opterećenja - jedinična sila u X pravcu (FTXi),

jedinična sila u Y pravcu (FTYi) i jedinični moment oko Z ose (MTi). Ova opterećenja se nanose u

centru krutosti (CR). Zatim se sračunava rotacija (RZi), pomeranja (UXi , UYi), na osnovu njih

torziona (KM,i) i poprečna krutost (KFX,i , KFY,i), a na osnovu njih torzioni radijusi (rXi , rYi).

1)(MR

1K

iT,iZ,

iM,

, 1)(FU

1K

iTX,iX,

iFX,

, 1)(FU

1K

iTY,iY,

iFY,

iFY,

iM,

iX,K

Kr i

iFX,

iM,

iY,K

Kr

3


6.5 Animacija tekućeg tona

Pomoću prekidača, koji se nalaze u gornjem desnom uglu dijaloga, može se izvršiti

promena pogleda za koji se prikazuje animacija oscilovanja konstrukcije.

Prekidači za izbor pogleda u dijalogu za animaciju tekućeg tona

Ukoliko su svi prekidači isključeni, prikazivaće se anmacija za pogled koji je u trenutku

pokretanja naredbe bio postavljen u prozoru “3D pogled”. Nakon izbora prekidača u

dijalogu će se prikazivati default pogled konstrukcije.

1


7. PRORAČUN MODELA

7.3.4 Seizmički proračun

Metoda ekvivalentnog statičkog opterećenja

Ukoliko se seizmički proračun sprovodi metodom ekvivalentnog statičkog opterećenja, bez

prethodno izvršene modalne analize, napredne opcije proračuna se mogu zadati iz samog

dijaloga za podešavanje parametara proračuna. Znači dugme “Napredne opcije seizmičkog

proračuna” će postojati u ovom samo pod uslovom da nije izvršena modalna analiza. U

suprotnom, ono se neće videti u dijalogu, a seizmički proračun će se raditi sa parametrima koji

su zadati pri proračunu modalne analize.

Dugme “Napredne opcije seizmičkog proračuna”

u dijalogu naredbe za proračun modela

Izborom ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje paramatara seizmičkog proračuna. Svi

podaci koji se u njemu mogu zadati imaju isto značenje kao i istoimeni podaci u dijalogu za

grupisanje masa i parametre seizmičkog proračuna, koji se otvara iz dijaloga za proračun

modalne analize.

2


Dijalog u kome se zadaju napredne opcije seizmičkog proračuna

7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva

Korisniku je omogućeno da unese podatke u donju tabelu u kojoj se definiše izgled

krive, jednostavnim ubacivanjem u tabelu podataka koji su prethodno kopirani u klipboard iz

nekih drugih tablica. Potrebno je naglasiti da se ubacivanje u listu ne vrši izborom tastera

“Ctrl+V”, nego izborom odgovarajuće komande u meniju koji se otvara na desni klik miša na

ćeliju u tabeli. Nakon kopiranja podataka u klipboard, potrebno je dodati novi red u tabelu, a

zatim umesto ručnog unosa podataka u kolonama, dovoljno je iz menija koji se otvara na desni

klik miša preko ćelije novoubačenog reda izabrati komandu “Paste”. Na ovaj način će se svi

iskopirani podaci ubaciti u odgovarajuće ćelije.

3


Komanda čijim će izborom svi kopirani podaci biti ubačeni u odgovarajuće ćelije

Ukoliko se ubacuje više kopiranih redova, program će automatski dodati nove redove u tabelu i

izvršiti njihovo sortiranje.

U tabelu su ubačeni iskopirani podaci

1


8. OBRADA REZULTATA

PRORAČUNA

8.2 Izbor tekućeg slučaja opterećenja

8.2.1 Kreiranje SRSS kombinacija

Poseban slučaj predstavlja kreiranje SRSS kombinacija od parova multimodalnih

seizmičkih slučajeva opterećenja koji su nastali uključivanjem efekta slučajne torzije. Tada se

u svakom čvoru mreže konačnih elemenata porede vrednost uticaja od ova dva slučaja

opterećenja i za kombinaciju se usvaja veća od njih. U dijalogu za kreiranje SRSS kombinacija

ovi parovi opterećenja se obeležavaju posebnim bojama.

Parovi opterećenja nastali uključivanjem efekta slučajne torzije

pri multimodalnom seizmičkom proračunu

Kreiranje SRSS kombinacija od ovih parova opterećenja se vrši na isti način kao i kod običnih

slučajeva optrećenja – dodavanjem novog reda u tabelu i unošenjem multiplikatora u

odgovarajućim kolonama.

2


Kreirane je SRSS kombinacije od para opterećenja sa rednim brojevima III i IV

U kreiranje jedne SRSS kombinacije može se uključiti više ovih parova opterećenja, pri čemu

se prvo određuje maksimalna vrednost za svaki od tih parova, a zatim od dobijenih vrednosti

kreira standardna SRSS kombinacija po formuli 2ii EkE.

Kreirana je SRSS kombinacija od dva para opterećenja

3


8.3 Prikaz deformisanog modela

Animacija deformisanog modela

Pomoću prekidača, koji se nalaze u gornjem desnom uglu dijaloga, može se izvršiti promena

pogleda za koji se prikazuje animacija deformisanog modela.

Prekidači za izbor pogleda u dijalogu za animaciju deformisanog modela

Ukoliko su svi prekidači isključeni, prikazivaće se anmacija za pogled koji je u trenutku

pokretanja naredbe bio postavljen u prozoru “3D pogled”. Nakon izbora prekidača u

dijalogu će se prikazivati default pogled konstrukcije.

8.5 Uticaji u ploči - zidu

8.5.2 Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek)

Program omogućava proračun uticaja u preseku površinskih entiteta za

multimodalne seizmičke slučajeve opterećenja, kombinacije sa multimodalnim seizmičkim

slučajevima opterećenja, SRSS kombinacije, kao i anvelopske slučajeve opterećenja. Za

ovakve slučajeve opterećenja, ako se ne zada širina trake (preuzima se “default” širina trake

“0”), uticaji se ne prikazuju putem dijagrama, nego preko rezultante presečnih sila M, T, N za

proizvoljno zadati položaj preseka. Vrednost sila se na poseban način prikazuje na liniji

preseka.

Povlačenjem preseka za odabrani uticaj “Ns” i klikom na desni taster miša za prihvatanje

“default” širine trake “0”, na ekranu će se pojaviti prikaz normalne sile upravne na pravac

preseka.

4


Za prikaz normalne sile upravne na pravac preseka zadaje se uticaj “Ns”

Povlačenjem preseka za odabrani uticaj “Nn” i klikom na desni taster miša za prihvatanje

“default” širine trake “0”, na ekranu će se pojaviti prikaz momenta savijanja oko ose upravne

na ravan zida.

Za prikaz momenta savijanja oko ose upravne na ravan zida

zadaje se uticaj “Nn”

Povlačenjem preseka za odabrani uticaj “Nns” i klikom na desni taster miša za prihvatanje

“default” širine trake “0”, na ekranu će se pojaviti prikaz transverzalne sile u pravcu preseka.

5


Za prikaz transverzalne sile u pravcu preseka zadaje se uticaj “Nns”

8.9 Reakcije oslonaca

Ako se na crtežu nalaze link elementi postavljeni pomoću naredbe “Veza”, nakon

aktiviranja ove naredbe na sredini njihovih linija biće prikazane vrednosti uticaja koji se

prenose.

Prikazivanje uticaja u linijskoj i tačkastoj vezi

Izborom podopcije “prIkaz”, koja je prisutna na komandnoj liniji, otvara se dijalog sledećeg

izgleda:

6


Izgled dijaloga za izbor reakcija koje će biti prikazane na ekranu

Check box-ovi koji se nalazi sa leve strane naziva entiteta za koje se prikazuju uticaji

(“Tačkasti oslonci”, “Linijski oslonci”, “Veza”) služe za isključivanje, odnosno uključivanje

prikazivanja cele grupe uticaja datog entiteta.

U dijalogu se nalaze prekidači pomoću kojih se vrši izbor reakcija tačkastih i linijskih oslonaca

kao i sila u vezama koje će se prikazivati na crtežu.

Veza

N1 - sila u vezi u pravcu lokalne ose “1”

T2 - sila u vezi u pravcu lokalne ose “2”

T3 - sila u vezi u pravcu njegove lokalne ose “3”

M1 - torzioni moment oko lokalne ose “1”

M2 - moment savijanja oko lokalne ose “2”

M3 - moment savijanja oko lokalne ose “3”

Korisniku je omogućeno da u slučaju linijske veze može sam da podešava mesto na kome će

se prikazivati vrednost sila i to na prvoj liniji, na drugoj liniji ili na obe linije veze:

“Ispis na prvoj liniji veze”

Uključivanjem ovog check box-a sile u linijskim vezama će se ispisivati na

sredini prve linije veze.

“Ispis na drugoj liniji veze”

Uključivanjem ovog check box-a sile u linijskim vezama će se ispisivati na

sredini druge linije veze.

Prema usvojenoj konvenciji, sile u vezama su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu

pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa veza.

Nakon izbora vrste uticaja i aktiviranja komandnog polja “OK”, na ekranu će se na sredinama

linija veza ispisivati sile u vezama za odabrane vrste uticaja.

7


8.10 Rezultanta reakcija

Pomoću naredbe “Rezultanta reakcija” može se dobiti suma reaktivnog

opterećenja selektovanih oslonca i to u pravcu globalnih koordinatnih osa. Najviše se koristi za

kontrolu ispravnosti zadatog opterećenja i ostalih elemenata konstrukcije. Izborom naredbe iz

padajućeg menija “Uticaji” ulazi se u proceduru selektovanja oslonaca čija se suma reakcija

traži, a komandna linija dobija sledeći oblik:

Oslonci – Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije /

Poslednja selekcija / Deselektovanje / ):

Pri selektovanju oslonaca nema nikakvih ograničenja. Mogu se istovremeno selektovati

površinski, linijski i tačkasti oslonci, bez obzira na to kakav međusobni odnos imaju u modelu.

Po završetku selekcije program otvara dijalog u kome se prikazuju sume reakcija selektovanih

oslonaca.

Ukoliko je model ispravno kreiran i proračunat, a selektuju se svi oslonci, dobijene sume

reakcija moraju odgovarati rezultatima koji se dobijaju pomoću naredbe “Sume reakcija”.

Sume zadatog opterećenja i sume reakcija

dobijene pomoću naredbe “Sume reakcija”

Sume reakcija dobijene pomoću

naredbe “Sume reakcija”

kada se selektuju svi oslonci

8


Naredba je neaktivna u sledećim slučajevima:

- ako je za tekući slučaj opterećenja postavljena anvelopa ekstremnih uticaja.

- ako je u okviru tekućeg slučaja opterećenja zadato pokretno opterećenje, obzirom da se i u

tom slučaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih uticaja za različite položaje

pokretnog opterećenja.

- ako je za tekući slučaj opterećenja postavljena uticajna linija.

- ako tekući slučaj opterećenja predstavlja seizmičko opterećenje koje je proračunato

metodom multi modalne analize. Prikazivanje sume reakcija u ovakvim slučajevima nema

nikakvog smisla, obzirom da su sve reakcije oslonaca dobijene nekom od statističkih

metoda, te uvek imaju pozitivnu vrednost.

- ako je za tekući slučaj opterećenja postavljena SRSS kombinacija.

8.13 Uticaji u poluprostoru

U slučaju fundiranja na tlu koji se modelira kao elastični poluprostor, pomoću

komande “Uticaji u poluprostoru” možete dobiti informaciju o naponima i

pomeranjima u poluprostoru. Izborom ove naredbe, program odmah u prozoru

“2D prikaz” prikazuje rezultate proračuna u poluprostoru za tekući slučaj

opterećenja.

U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomoću koje se

može vršiti brza promena vrste uticaja.

Lista za brzi izbor uticaja

U zatvorenoj listi se nalaze samo oni uticaji koji se najčešće koriste. Ostali uticaji se mogu

izabrati iz dijaloga koji se otvara izborom opcije “Ostali” u tulbaru ili pak izborom podopcije

“prIkaz” sa komandne linije.

9


Izgled dijaloga za izbor uticaja

u poluprostoru

Ovaj dijalog je veoma sličan ranije opisanom dijalogu za izbor uticaja u pločama i zidovima.

Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se želi prikaz rezultata putem izolinija. Kod

poluprostora, na raspolaganju su sledeći uticaji:

Xp - pomeranje u pravcu globalne X ose Yp - pomeranje u pravcu globalne Y ose Zp - pomeranje u pravcu globalne Z ose

σ,sop - napon u neopterećenom tlu, koji zavisi od zapreminske težine i dubine slojeva tla

σ,kon - napon u tlu od opterećenja konstrukcije

σ,uk - ukupan napon u tlu

Slojevi - prekidač čijim se aktiviranjem u prozoru “2D pogled” prikazuju definisani slojevi u

tlu. Potrebno je naglasiti da se slojevi mogu prikazivati samo kada je u prozoru “2D

pogled” postavljen ram (horizontalni, vertikalni ili kosi). Ako je postavljen nivo ili

cilindrični ram nije moguće prikazati slojeve.

Mreža konačnih elemenata poluprostora se prikazuje u prozoru “2D pogled” samo ako je

prikazan neki od uticaja.

Značenje svih ostalih ponuđenih parametara u ovom dijalogu je potpuno isto kao i kod naredbe

za izbor uticaja u pločama, odnosno zidovima.

10


8.18 Tekstualni prikaz rezultata statičkog

proračuna

“Izabrana opterećenja i kombinacije”

Uključivanjem ovog prekidača postaje dostupno dugme “Izbor”, čijim se

aktiviranjem otvara dijalog u kome korisnik ima mogućnost da sam bira

opterećenja za koja želi da generiše izveštaj.

Dijalog u kome se vrši izbor opterećenja

za generisanje izveštaja

Klikom miša u koloni sa check box-ovima potrebno je označiti sve osnovne

slučajeve opterećenja i kombinacije za koje će se generisati izveštaj. Uzastopnim klikom miša preko bilo kog check box-a pojavljivaće se i uklanjati simbol “”.

Postojanje simbola “” označava da će se za taj slučaj opterećenja, odnosno

kombinaciju generisati izveštaj.

U edit polju koje se nalazi ispod tabele sa slučajevima opterećenja, prikazani su

redni brojevi svih slučajeva opterećenja i kombinacija za koje će se izvršiti

generisanje izveštaja. Izbor slučajeva opterećenja i kombinacija može se vršiti i

direktno u ovom edit polju unošenjem njihovih rednih brojeva ili intervala koji

obuhvata željene redne brojeve. Ako je npr. potrebno selektovati slučaj opterećenja

sa rednim brojem 1 u edit polje treba uneti string “1”, a kada je potrebno izabrati

slučajeve opterećenja sa rednim brojevima 1, 2 i 3, u edit polje treba uneti string

“1-3”. Uneti redni brojevi/intervali se moraju razdvajati zarezima.

Aktiviranjem dugmeta “OK”, ovaj dijalog će biti zatvoren, a program će se vratiti u

osnovni dijalog za generisanje tekstualnih izveštaja u kome će sada ispod prekidača

“Izabrana opterećenja i kombinacije” biti prikazani redni brojevi svih slučajeva

opterećenja i kombinacija za koje će se izvršiti generisanje izveštaja.

11


Polje u kome se prikazuju slučajevi opterećenja

izabrani za generisanje izveštaja

8.22 Pronalaženje čvorova

Pomoću ove naredbe se može pronaći bilo koji čvor sa mreže konačnih elemenata u

modelu. Pored toga što se traženi čvor obeležava posebnim simbolom, prikazuje se i spisak

svih sklopova kojima on pripada uz mogućnost da se jednim klikom miša bilo koji od njih

izabere za prikazivanje u 2D prozoru. Naredba se najviše koristi pri kontroli rezultata i

kreiranju tekstualnih izveštaja koji se pozivaju na brojeve čvorova sa mreže konačnih

elemenata. Može se zahtevati pronalaženje jednog ili dva čvora istovremeno. Kako se grede u

tekstualnim izveštajima obeležavaju sa brojevima čvorova početne i krajnje tačke, traženjem

ta dva čvora istovremeno pronalaze se i sklopovi kojima greda pripada a izborom nekog od

njih veoma lako se dolazi se i do prikaza tražene grede na ekranu.

Ova naredba se nalazi u meniju “Prikaz”, u modulu “Obrada rezulta”, a dostupna je za

upotrebu samo ako je izvršen statički ili proračun multimodalne analize, obzirom da mreža

konačnih elemenata svoj finalni oblik dobija tek kada se sprovede jedan od ova dva proračuna.

Nakon aktiviranja naredbe otvara se “plivajući” dijalog sledećeg izgleda:

12


U dijalog box-u je prikazana lista sa nazivima svih sklopova koji se nalaze u modelu, izuzev

složenih. Desnim klikom miša preko dijalog box-a otvara se padajući meni, pomoću koga se

određuje vrsta sklopova koji će se prikazivati u listi.

13


Padajući meni za izbor

vrsta sklopova

Pronalaženje željenog čvora se vrši tako što se prvo njegov broj unese u edit polje, koje se

nalazi na samom vrhu dijaloga, a zatim klikne na dugme “Traži”. Program traženi čvor

obeležava posebnim simbolom, a u listi ostaju prikazana samo imena sklopova kojima traženi

čvor pripada. Ukoliko traženi čvor ne pripada ni jednom sklopu ova lista će biti prazna. Ukoliko

se traže dva čvora njhovi brojevi u edit polju se moraju razdvojiti nekim karakterom (znaci

interpukcije, razmak, slova...). U prvom redu ispod edit polja se ispisuje zadati filter, odnosno

brojevi čvorova koji se traže, kako bi ste u svakom trenutku znali koji su čvorovi posebno

obeleženi na crtežu.

Zatraženo je pronalaženje čvora sa brojem 376, tako da je on u modelu obeležen

sa crvenim kvadratićem, a u listi su prikazani samo sklopovi kojima pripada

Ako se klikne mišem preko naziva nekog od sklopova u listi on će se prikazati u prozoru 2D

pogled, a traženi čvor će biti obeležen predviđenim simbolom i u ovom pogledu.

14


Klikom miša preko njegovog naziva u listi nivo 6.00 je izabran

za prikazivanje u prozoru 2D pogled

U dijalogu naredbe “Vidljivost” može se uključiti prikazivanje mreže konačnih elemenata i

ispisivanje brojeva čvorova. Na taj način se može proveriti da li je na crtežu obeležen broj čije

je pronalaženje traženo.

Traženi čvor sa prikazanom mrežom konačnih elemenata i brojevima čvorova

Naredba “Pronalaženje čvorova” je transparentna, što znači da se ona može pokrenuti i kada je

aktivna neka druga naredba. Takođe, bilo koja naredba se može pokrenuti kada je dijalog box

ove naredbe aktivan, što znači da njegovo prikazivanje na ekranu ne utiče na rad programa.

8.24 Kreiranje projektne dokumentacije

8.24.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)

Definisanje izgleda zaglavlja

Ne crtaj sadržaj ćelije ukoliko stranica pripada uvodnom delu – ako je ovaj check box

uključen sadržaj selektovane ćelije zaglavlja neće se prikazivati na stranicama dokumenta koje

pripadaju poglavlju “Uvodni deo”. Stanje check box-a se podešava za sveku ćeliju zaglavlja

15


ponaosob, a ćelije za koje je check box uključen se posebno obeležavaju na crtežu u dijalogu

naredbe.

Definisanje tekstova na hartiji

Štampanje naslova uvodnog dela – pomoću ovog check box-a se određuje da li će se

naslov poglavlja “Uvodni deo” štampati ili ne. Da bi se štampanje izvršilo pored ovog mora biti

uključen i check box “Štampanje naslova”. Naslov poglavlja uvodnog dela se može pojaviti ili

samo na vrhu strane na kojoj se nalazi njegov početak, ili pak na vrhu svih strana na kojima

se poglavlje prostire. Način štampanja se određuje kao i za sva ostala poglavlja u izveštaju,

izborom jednog od dva ponuđena prekidača “Samo na početnoj strani” ili “Na svakoj strani”.

Tekst koji se ispisuje kao naslov uvodnog dela može biti potpuno proizvoljan i zadaje se u edit

polju “Naziv uvodnog dela”. Ukoliko je ovo edit polje prazno kao naslov se ispisuje tekst

“Uvodni deo”.

Numerisati stranice uvodnog dela – Check box pomoću koga se određuje da li će se

numerisati stranice dokumenta koje pripadaju poglavlju “Uvodni deo”. Pod numerisanjem

stranica se podrazumeva samo ispisivanje rednog broja stranice na samoj hartiji dokumenta.

Stanje ovog check box-a neće uticati na broj tekuće stranice koji se ispisuje na statusnoj liniji,

kao ni na broj stranice koji se ispisuje pored imena bloka u stablu.

8.24.4 Struktura grafičkog dokumenta

U stablu dokumenta, na samom početku, dodata je grana “Uvodni deo”. Poglavlje

“Uvodni deo” je predviđeno za smeštanje svih grafičkih i tekstualnih blokova koji se trebaju

štampati pre samog sadržaja dokumenta. U meniju koji se otvara desnim klikom miša preko

naziva ovog poglavlja nalaze se naredbe za kreiranje novih blokova (Novi blok na početku

poglavlja, Novi blok na kraju poglavlja), kao i naredbe za ubacivanje blokova koji se kopiraju ili

premeštaju iz nekog drugog poglavlja (Ubaci kopirane blokove na početak poglavlja, Ubaci

kopirane blokove na kraj poglavlja). Pomoću ovih naredbi veoma lako se svi potrebni izveštaji

mogu ubaciti u granu “Uvodni deo”.

8.24.5 Generisanje tekstualnih izveštaja

Generisanje tekstualnog izveštaja o sprovedenoj modalnoj analizi

Ukloliko je izvršena provera regularnosti kostrukcije, pri generisanju izveštaja modalne analize

kreiraće se i tablica sa rezultatima ovog proračuna.

16


Tablica sa rezultatima proračuna regularnosti konstrukcije

8.24.6 Komande za rad sa blokovima u stablu

Karakteristike bloka

Ako se naredba pokrene dok je selektovan grafički blok, u dijalogu će se naći i zatvorena lista

sa sledećim opcijama: “Ne ravna se”, “Poslednji u redu - levo”, “Poslednji u redu -

sredina” i “Poslednji u redu - desno”.

Lista za izbor ravnanja selektovanog bloka

Podrazumevano je da se svim grafičkim blokovima pri njihovom kreiranju dodeli parametar

“Ne ravna se”, koji označava da se blokovi u izveštaju slažu uobičajeno jedan iza drugog, u

skladu sa svojom veličinom i veličinom hartije.

17


Izborom jedne od preostale tri opcije iz liste, selektovanom bloku se istovremeno zadaje da je

poslednji u redu i vrši se njegovo ravnanje. Blok postaje poslednji u svom redu, tako što blok

koji se nalazi iza njega prelazi u sledeći red. Ravnanje selektovanog bloka se odnosi samo na

prostor od njegovog početka pa do kraja reda u kome se nalazi, a ne na ceo red. Ravnanje

zavisi od izabrane opcije iz liste, i kao što se vidi iz njihovih imena može biti levo, sredina i

desno.

Raspored grafičkih blokova pre ravnanja

Svakom drugom bloku je zadato da je poslednji u redu uz ravnanje po sredini,

odnosno izabrana je opcija “Poslednji u redu - sredina” iz liste

Prikazivanje rednog broja stranice ispred imena bloka u stablu

Ispred naziva svakog bloka u stablu dokumenta može se prikazivati redni broj stranice na kojoj

taj blok počinje. Za ovu namenu je predviđena naredba “Prikaži broj stranice uz naziv

bloka”, iz padajućeg menija koji se otvara desnim klikom miša preko imena bilo kog bloka u

stablu. Uzastopnim klikom miša preko ove komande u meniju pojavljivaće se i uklanjati simbol

“”. Postojanje simbola “” označava da će se ispred naziva blokova u stablu izveštaja

ispisivati broj stranice na kojoj oni počinju.

18


8.24.17 Tekući jezik izveštaja

Jezik izveštaja se može menjati i u samom editoru hartije. Za ovu namenu je

predviđena ikona , koja je je smeštena u gornjem tulbaru prozora. Levim klikom miša

preko ikone otvara se lista sa spiskom svih programom predviđenih jezika, u kojoj je ispred

tekućeg jezika postavljen znak .

Padajući meni sa ponuđenim jezicima za kreiranje izveštaja

Izborom iz ove liste bilo koji od ponuđenih jezika se može postaviti za tekući jezik izveštaja.

Nakon promene tekućeg jezika izveštaja u postojećoj projektnoj dokumentaciji neće doći do

izmena, ali će svi nadalje generisani tekstualni izveštaji, kao i potpisi grafičkih blokova, biti

ispisivani na novo odabranom jeziku.

1


9. Dimenzionisanje betonskih

preseka

9.4 Dimenzionisanje greda

Pored jednodelnih i masivnih preseka mogu se dimenzionisati i gredni elementi

kojima je pridružen višedelni poprečni presek od različitih materijala (spregnuti materijali), kao

i višedelni poprečni presek od betona kome je u ulazim podacima uključeno da se ponaša kao

spregnuti. Važno je napomenuti da za ove dve vrste preseka usvajanje armature nije moguće.

9.4.1.2 Ulazni podaci – Lokalni

Spregnuti materijali

Ukoliko se selektuje greda spregnutog poprečnog preseka koji u sebi ima više preseka od

betona u dijalogu će se nalaziti i zatvorena lista sa nazivima tih preseka.

Lista za izbor preseka kome se zadaju ulazni podaci

Slika u dijalogu, kao i svi ostali prikazani podaci odgovaraju tekućem preseku u listi. Izborom

iz liste bilo koji presek se može postaviti za tekući kako bi mu se zadali odgovarajući ulazni

podaci za dimenzionisanje. Ukoliko spregnuti presek ima samo jedan betonski presek on će biti

prikazan odmah po otvaranju dijaloga, a ova lista će biti nedostupna.

2


9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja

Pojedinačni dijagrami kod greda spregnutog poprečnog preseka

U slučaju selektovanja greda spregnutog poprečnog preseka, dostupna će biti i zatvorena lista

za izbor pojedinačnih delova spregnutog poprečnog preseka, koja se nalazi u donjem delu

dijalog box-a.

Zatvorena lista za izbor pojedinačnih delova

spregnutog poprečnog preseka

Izborom jednog od ponuđenih preseka iz liste na ekranu će se umesto dijagrama potrebne

armature za ceo presek, pojaviti dijagrami potrebne armature odabranog dela spregnutog

preseka.

Dijagrami potrebne armature koji pripadaju pravougaonom preseku b/d=100/10,

Beton MB 30, u okviru definisanog spregnutog poprečnog preseka

3


9.4.10 Interakcioni dijagram grede

Generisanje interakcionog dijagrama u izabranoj tački grede/stuba se može izvršiti

sa korišćenjem računski potrebne armature ili sa korišćenjem usvojene armature. Koja će se

armatura koristiti određuje se izborom jednog od 2 prekidača koji se nalaze u donjem levom

uglu dijaloga: “Koristi računski potrebnu armaturu” ili “Koristi usvojenu armaturu”.

Ukoliko izabrana tačka pripada dimezionisanoj gredi u kojoj nije usvojena armatura, ova dva

prekidača će biti nedostupna, a generisanje interakcionog dijagrama će se izvršiti sa

korišćenjem računski potrebne armature.

Prekidači za izbor armature sa kojom će se vršti generisanje interakcionog dijagrama

U gornjem levom uglu dijaloga nalazi se prikaz poprečnog preseka grede sa ucrtanom

usvojenom armaturom, ukoliko je ona korišćenja pri generisanju interakcionog dijagrama,

odnosno sa šematski predstavljenom potrebnom armaturom ako je proračun izvršen sa njom.

9.5 Dimenzionisanje seizmičkih zidova

Interakcioni dijagram

Obzirom da se seizmički zidovi ne dimenzionišu kao ploče, već se postupak svodi na

dimenzionisanje odgovarajućeg pravougaonog preseka, omogućeno je i generisanje

interakcionih dijagrama, odnosno kontrola nosivosti zida u zadatom preseku. Za ovu namenu

je predviđeno komandno polje “Interakcioni dijagram”, čijim aktiviranjem se otvara dijalog

sledećeg izgleda.

4


Izgled dijaloga “Interakcioni dijagram”

Rad sa ovim dijalogom je potpuno isti kao i kod naredbe za generisanje interakcionih

dijagrama grede.

9.6 Dimenzionisanje niza zidova

Aktiviranjem komandnog polja “Interakcioni dijagram” otvara se dijalog za

generisanje interacionog dijagrama u preseku koji je u listi postavljen za tekući. Rad sa ovim

dijalogom je potpuno isti kao i kod naredbe za generisanje interakcionih dijagrama grede.

1


11. Dimenzionisanje drvenih

konstrukcija

11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje

EUROCODE

Izgled dijalog box-a za izbor tekućeg propisa

Ukoliko je iz liste izabran propis EUROCODE biće dostupni i parametri u delu dijaloga “γm”,

pomoću kojih se definišu parcijalni koeficijenti sigurnosti materijala za osnovne kombinacije

opterećenja. Ako je check box “EC5 podrazumevano” postavljen na uključeno stanje

koristiće se parcijalni koeficijenti koji su predviđeni izabranim propisom. Međutim, kada se ovaj

check box isključi dostupna postaju edit polja “Monolitno drvo” i “Lepljeno lamelirano”, u

kojima se mogu zadati proizvoljne vrednosti parcijalnog koeficijenta za ove dve vrste

materijala.

Zadate su nove vrednosti parcijalnih koficijenata

sigurnosti materijala

Tower 7Sadržaj2. GRAFIČKI INTERFEJS2.1 Izgled ekrana2.4 Aktiviranje naredbi2.4.1 Ponavljanje i prekidanje naredbi

2.14 Komande za promenu tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled” (meni “2D pogled”)2.14.2 Editovanje liste pogleda

3. UNOS PODATAKA3.1 Konstrukcija3.1.1 Ploča/Zid3.1.4 Grede3.1.10 Površinski oslonac3.1.15 Linijska veza3.1.16 Podaci poluprostora

3.2 Opterećenje3.2.2 Definisanje kombinacija opterećenja3.2.3 Površinsko opterećenje3.2.12 Prednaprezanje3.2.12.2 Gubici sile prednaprezanja

3.2.14 Konvertor opterećenja

3.5 Podešavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni “Setup”)3.5.1 Parametri3.5.2 Funkcionalnost

3.6 Komande za rad sa datotekama3.6.4 Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao)

4. FORMIRANJE MREŽE KONAČNIH ELEMENATA4.2 Generisanje mreže konačnih elemenata

6. MODALNA ANALIZA6.1 Proračun6.5 Animacija tekućeg tona

7. PRORAČUN MODELA7.3.4 Seizmički proračun7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva

8. OBRADA REZULTATA PRORAČUNA8.2 Izbor tekućeg slučaja opterećenja8.2.1 Kreiranje SRSS kombinacija

8.3 Prikaz deformisanog modela8.5 Uticaji u ploči - zidu8.5.2 Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek)

8.9 Reakcije oslonaca8.10 Rezultanta reakcija8.13 Uticaji u poluprostoru8.18 Tekstualni prikaz rezultata statičkog proračuna8.22 Pronalaženje čvorova8.24 Kreiranje projektne dokumentacije8.24.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)8.24.4 Struktura grafičkog dokumenta8.24.5 Generisanje tekstualnih izveštaja8.24.6 Komande za rad sa blokovima u stablu8.24.17 Tekući jezik izveštaja

9. Dimenzionisanje betonskih preseka9.4 Dimenzionisanje greda9.4.1.2 Ulazni podaci – Lokalni9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja9.4.10 Interakcioni dijagram grede

9.5 Dimenzionisanje seizmičkih zidova9.6 Dimenzionisanje niza zidova

11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje

tower 7 - radimpex.rs · 7 copyright (c) radimpex * * e-mail: [email protected] * tel. 011 3809-158...

Documents