tradicionalna muzika zlatiborskog kraja

8/16/2019 Tradicionalna muzika zlatiborskog kraja

1/20

Шта све знашШта све знаш

о традиционалној музицио традиционалној музицизлатиборског краја златиборског краја?

Шта све знаш

Шта све знаш

о традиционалној музицио традиционалној музици


2/20

Људи су културу током времена

стварали и обликовали својим рукама

или умом на различите начине. Свака

од њих је посебна и занимљива. Ми

ћемо вас кроз серију публикација

прилагођених вашем узрасту упознати

са традиционалном културом

златиборског краја.

Књиге су намењене вама који

одрастате у времену када се народна

традиција убрзано мења и полако

нестаје. Циљ нам је да преносећи знање

са генерације на генерa ију, заједно са

вама, нашу прошлост што дуже

сачувамо од заборава.

Надамо се да ће вам одабране теме на

првом месту бити занимљиве, али и да

ћете кроз текстове, илустрације и

фотографије које смо пажљиво

осмислили за вас сазнати понешто о

прошлости нашег народа...

Аутори

Бојана Богдановић и

Драган Цицварић

ц


3/20

Могло би се рећи да музика настаје заједно санастанком првобитне људске заједнице. Неки

научници сматрају да је музика настала са

почетком људске комуникације, други да је

настала тако што су људи покушавали да

опонашају звуке природе, постоји теорија да је

човек током рада ударао гранчицама које користи

као алат и схватио да се тај звук може поновити.

Први музички инструменти су прављени оддрвета, костију, коже...

a

ко је

настала

музика

a

ко је

настала

музика

Најстарији пронађени музички инструменти суфруле од костију. Сматра се да су старе више од 40

000 година.

Развој човека тесно је везан са развојем музике.

Како је човек обликовао и развијао музику, тако су

и народи дефинисали себе и своју културу кроз

традиционалну или народну музику. Музика је

обележје сваког народа у историји и пронађена је усвим културама света.

1


4/20

Сваки народ на свету има своју музику, своје песме и

игре. Постоје и инструменти који су карактеристични

за одређена поднебља и народе. И српски народ има

своју музичку традицију коју чине традиционално

певање, свирање и народне игре. Музика златиборског

и ужичког краја представља важан део српскетрадиционалне музике и везана је за живот и обичаје

народа у овим крајевима.

У златиборском крају издвајају се три начина музичког

изражавања. Први је певање или вокална традиција,

други је свирање на различитим инструментима или

инструментална музика и трећи – певање уз гусле или

вокално-инструментална музика.

ТрадиционалнаТрадиционална

музикамузика

Гуслар из Мокре Горе , 3.10.1962. 4.10. 1962.

Фото и покл. Милосав Крстонића, нов. “Борбе”

Сеоски музиканти у сватовима 6х9, Чајетина,Фото Милован Рњаковић, 26.6. 1955.

Фото из фонда библиотеке„Љубиша Р. Ђенић“ Чајетина

2


5/20

Цртеж Љубише Р. Ђенића

Миленија Дужанић , једина жена гуслар на Златибору снимак 2.10.1959., Мачкат,

Фото и поклон Љубише Р. Ђенића

Дует чобан - свирала

на Сабору на Стублу 6х9,

Фото Љубиша Р. Ђенић, 26.6. 1955.

3


6/20

ПевањеПевање

4


7/20

Певање у златиборском крају може бити

једногласно, двогласно или вишегласно.

Једногласно певање, како и сам назив каже, јесте врста певања коју изводи један глас

без музичке пратње. Истраживачи

традиционалне музике или

етномузиколози забележили су више

врста једногласног певања. На пример,

песме за један глас су: успаванке, сватовске

песме, рабаџијске песме, песме уз печење

ракије, итд.

Двогласно певање је широко

распрострањено у целом ужичком и

златиборском крају. Ово је најстарија врста

певања у Србији. Двогласно певање се још

зове и певање „извика“. У два гласа,

„извика“ , могу певати два мушкарца, две

жене или мушкарац и жена. Оваква врстапевања је изузетно захтевна и због тога

наступају, углавном, старији певачи.

Пошто је певање „извика“

карактеристично само за нашу земљу,

нашло се и на националној листи

нематеријалне културне баштине

Републике Србије.

Вишегласно певање се зове још и певање „на

бас“. Певање „на бас“ често можемо да

чујемо у Ужицу и на Златибору. Постоји

велики број певачких група, од којих је

најпознатија женска певачка група

„Рибашевке“ из Ужица. Када се пева „на

бас“, један певач из групе започне песму, а

остали певачи га прате.

Фото из архива Музеја - Рибашевке

5


8/20

СвирањеСвирање Свирала или фрула је један од најстаријих

инструмента који се свирају у Србији. Фрула је

пастирски инструмент. Некада је на Златибору

било много стада на пашњацима и много чобана

који су свирали овај инструмент. Двојнице су врста

свирале која се често свирала у ужичком и

златиборском крају. Двојнице су најчешће свирале

рабаџије који су са воловском запрегом превозилиробу и дрвену грађу широм Србије. Овај

инструмент се прави од једног комада дрвета са

два писка. У Србији се користе двојнице са четири

рупе на левој и три на десној свирали.

Хармоника се у овим крајевима појавила пред

почетак Другог светског рата и одмах је стекла

велику популарност. Тако је и данас. Хармоника сечесто свира на свадбама и разним слављима као

соло инструмент или уз пратњу оркестра. Ипак,

најпопуларнији инструмент у ужичком и

златиборском крају је труба, а најпопуларнији

оркестри су трубачки или „блех“ оркестри.

Највећа трубачка манифестација је Сабор трубача у Гучи. Први дувачки оркестри на територији

западне Србије настају између два светска рата, а

популарност стичу педесетих година двадесетог

века.

Као народна имитација трубачких оркестара на

Златибору настају и оркестри такозваних

„паљкара“. Паљка је народни назив за једну врстутикве која је издужена у облику трубе.

Када нису имали никакав музички инструмент,

људи су користили дарове природе. Тако је и

обичан лист могао да послужи да се на њему

6


9/20

нешто одсвира, а уз те звуке, понекад, и заигра.

Најчешће се користио лист крушке.

Певање уз гусле је некада било неизоставан деосеоског живота. Уз гусле су певали о актуелним

догађајима, херојским делима, о народним

јунацима и биткама... Могло би се рећи да су гусле

биле претеча данашњег радија и телевизије.

Гусле су инструмент крушколиког облика. Тело се

израђује од дрвета, док је преко резонаторске

кутије превучена кожа. Гусле имају једну жицу или„струну“ по којој се „гуди“. Струна се најчешће

прави од коњске длаке. Длаке са репа се спајају у

снопић од 70 до 80 комада. Гудало је део гусала

који се превлачи по жици. Прави се у облику лука,

од дреновог древета на коме се налази затегнутих

30 или 40 струна. Гусле најчешће израђују сами

гуслари и украшавају их у облику лишћа,

гроздова, змија, змаја, док су неке у обликуистакнутих јунака или знаменитих личности (Вук

С. Караџић, П. П. Његош, итд).

7


10/20

Певање и свирање се у народној музичкој традицији учи од малих

ногу. Деца још као бебе слушају од родитеља, бака, дека и најближе

фамилије успаванке и различите песме за умиривање деце.

Касније, када деца мало порасту, уче песмице уз које се играју,

затим брзалице, разбрајалице и песме које се певају за верске

празнике. У исто време деца би свакодневно слушала песме које су

певали одрасли јер је прилика за песму и игру на селу било пуно.

Свирању су деца приступала у старијем добу, најчешће својевољно.

Склоност ка свирању се примећује од малих ногу. Могло би се рећи

да човек учи певање несвесно, а свирању приступа свесно, са

намером. Многи народни свирачи су били самоуки. Сами су учили

„тајну свирања“ без помoћи старијег свирача као учитеља.

Једноставно су посматрали свираче и касније опонашали њихов

начин свирања и покрете.

Као што смо поменули, на селу се често свирало и певало. На

пример уз рад, на сјелима, прелима, комишањима, мобама. Сјела,

прела и комишања су били скупови по кућама на која су долазили

сродници, комшије и пријатељи. Жене су преле, плеле или везле, а

мушкарци играли неке забавне игре или су сви заједно обављали

неки посао (на пример комишање – скидање зрна кукуруза са

клипа). Најчешће се чула свирка свирала или двојница. Често су

играли народна кола уз пратњу ових инструмената. Певало се и

свирало и у току жетве, затим док се чувала стока, док се пекла

ракија...

Када сеКада се пева и свирапева и свира?

Фото из Историјског архива, Ужице

Фото из фонда библиотеке

„Љубиша Р. Ђенић“ Чајетина

8


11/20

Приликом разних народних обичаја, музика је била

средство којим се исказивала молба за добар род,

здравље, срећу и напредак. Постојале су песме које

су се певале на славама, заветинама, за временошења и паљења лила поводом Петровдан, у време

Ђурђевдана, итд.

Најрадије се певало и свирало на свадбама,

игранкама и вашарима. Свадбено весеље је била

прилика да се сви добро забаве, али и да се истакну

добри певачи и свирачи. Добри свирачи су често

свирали без новчане надокнаде. Свадбе су се некада

најчешће правиле у јесењем периоду, када се

заврши највећи део послова па до половине

новембра. Вашари су били општа народна весеља

организована поводом већих црквених празника.То су били догађаји за дружења ширих размера. На

вашарима се окупљао народ из више села и читавог

краја. Игранке су организоване у зимском периоду,

од Митровдана (8. новембра) или Никољдана (19.

децембра) па до заветина. На игранке се звало

викањем са брда, свирком или договарањем

унапред.

9


12/20

ако се праве

K

ако се правеинструментиинструменти? Свирале или фруле и двојнице се од давнина

свирају у ужичком крају. Свирала је била

пастирски инструмент и њу су свирали чобани који

су их сами правили. Инструменти се нисупродавали, већ само поклањали. Некада је свирала

била неизоставна на прелима, комишањима,

мобама и вашарима јер су се уз њу играла кола и

певале песме. Са друге стране, двојнице су биле

рабаџијски, кириџијски и пастирски инструмент и

чешће се користе за соло свирање и

импровизацију.

10


13/20

Фото из архива Музеја

- Раде Николић прави свиралу, Губин До

11


14/20

Фото из архива Музеја - свирале

Фото из архива Музеја - Свирала

СВИРАЛА (ФРУЛА)

или свирала „јединка“ у стручној терминологији

позната је и као лабијална свирала. У Србији се

користи свирала са равно засеченим писком и шест

рупица за бирање тонова. Овај инструмент се израђујеод различитих врста дрвета, најчешће од шљиве јер

има мекши, нежнији звук. Осим шљиве, за њену

израду се користи и дрен, багрем, јасен, зова, врба,

јавор, липа...

Пет основних делова свирале су:

- данце (чеп);- засвирач

(узани канал на чепу за усмеравање ваздуха);

- ветрило (рупа гласница, прозорче, вирашка,

лабиум);

- гласница (рупа за бирање тонова);

- одушка (рупа на доњем крају свирале).

Фото из архива Музеја - Ацо Марковић и Марко Џамбасовић

Рупица

за свирање

Одушак

Дворац

Брид

Данце

Душа / писак

12


15/20

Фото из архива Музеја - Двојница

ДВОЈНИЦЕ

или двојенице се праве од једног комада дрвета са два

писка. У Србији се користе двојнице са четири рупе на

левој и три на десној свирали. Израђују се обичним,

тесарским алатом као и свирале. За њихову израдукористе се различите врсте дрвета, најчешће јавор,

јасен, шљива, крушка и дрен. Двојнице се израђују у

различитим величинама. У Србији преовлађује краћи

облик двојница од 20 до 25 цм. Украшавају се

паљеним или резбареним украсима и бојама.

Мало који занатлија се бавио искључиво израдом

свирала и двојница. У прошлости тај занат никаданије био главно занимање, већ узгредни посао уз

земљорадњу и сточарство. Од шездесетих година

двадесетог века све је више занатлија који су своје

инструменте продавали на вашарима или их

израђивали специјално за свираче. Каран,

Рибашевина и Губин До су села у ужичком крају која

су надалеко била позната по произвођачима ових

инструмената.

Фото из архива Музеја - Митар Марковић, Жељине

Гласница

Писак

Данце

Рупице

за свирање

Фото из архива Музеја - Двојнице

13


16/20

Бојанка

14


17/20

15


18/20

Бојанка

16


19/20


20/20

ИЗДАВАЧ

Музеј на отвореном ''Старо село'' у Сирогојну

ЗА ИЗДАВАЧА

Бранко Благојевић, в.д.директора

АУТОР

Драган Цицварић

ИЛУСТРАЦИЈЕ

Марина Веселиновић

ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ КАТАЛОГА

Digital Design studio

ЛЕКТУРА

Ана Тодоровић-Радетић

ШТАМПА

Цицеро, Београд

ТИРАЖ 300

Сирогојно, 2015. године

Фото из фонда библиотеке

„Љубиша Р. Ђенић“ Чајетина

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

784.4(497.11)(02.053.2)

ЦИЦВАРИЋ, Драган, 1974-

Шта знаш о традиционалној

музици златиборског краја?

/ [аутор Драган Цицварић ;

илустрације Марина Веселиновић].- Сирогојно : Музеј на отвореном

"Старо село", 2015 (Београд : Cicero).

- 16 стр. : илустр. ;

21 x 21 cm

Податак о аутору преузет из колофона.

- Тираж 300.

ISBN 978-86-82447-76-4

a) Народнa музикa - Златиборски крај

COBISS.SR-ID 212581388

tradicionalna muzika zlatiborskog kraja

Documents