Zaštićeni prostori i održivi turizam, stanje i perspektiva

mag. Ljiljana Tubić - UPAS

KRAJINA IN KRAJINSKA ARHITEKTURA PRED IZZIVI PRIHODNOSTI Praznovanje 25 – letnice delovanja DKAS

Lendava

20. oktobar 2017.

Trajnostni turizem in krajinsko načrtovanje, strokovni posvet

Turizam je složen fenomen. Njegova interakcija sa zaštićenim područjima se javlja u jedinstvenim istorijskim, kulturnim i geografskim kontekstima koji uključuju višestruke vrednosti i veći broj učesnika.

Svetska turistička organizacija održivi turizam definiše kao upravljanje resursima ostvarujući ekonomske, socijalne i estetske potrebe tako da se poštuju: kulturološki integritet, osnovni ekološki procesi, biološka raznovrsnost i sistemi na kojima je zasnovan život i stvara se dobrobit i blagostanje celokupnom društvu, uzimajući u obzir potrebe i turista i njihovih domaćina.

TURIZAM

Pod održivim turizmom podrazumeva se svaki vid turizma koji doprinosi zaštiti životne sredine, socijalnog i ekonomskog integriteta, unapređivanju prirodnih, stvorenih i kulturnih vrednosti na trajnoj osnovi.

Turizam utiče na transformaciju prostora koja može biti pozitivna ili negativna. Pozitivni efekti turizma: obnavljanje i restauracija postojećih istorijskih mesta, zgrada i spomenika, transformacija postojećih starih zgrada i mesta u turističke objekte, zaštita prirodnih resursa, unapređenje dostupnosti prostora kao i stvaranje novih turističkih prostora, podizanje svesti o životnoj sredini, otvaranje novih radnih mesta, zaštita lokalnih eko-sistema itd.

Globalna platforma za održivi turizam postavljena je kroz dokumenta: • Globalni kodeks etike u turizmu Svetske turističke organizacije; • Deklaracija o eko-turizmu iz Kvebeka; • Preporuke za razvoj održivog turizma u osetljivim područjima ; • Direktive za očuvanje biodiverziteta.

Ovo ukazuje na novu paradigmu razvoja turizma: delatnosti koja je u svom planiranju multisektorska maksimizira lokalno blagostanje, doprinosi održivom upravljanju u domenu životne sredine i omogućava kulturnu razmenu i dovodi do neophodnog dijaloga na svim nivoima.

U toku je proces harmonizacije zakonodavstva u Srbiji sa zakonodavstvom EU sa fokusom na transpoziciju pravnih tekovina EU

Sporazum o pridruživanju Republike Srbije Evropskoj Uniji (2008)

ZAKONODAVSTVO U OBLATI ZAŠTITE PROSTORA

PROGRAMOM EVROPSKE UNIJE NATURA 2000 sprovode se ključna akta EU u oblasti zaštite prirode, i to: • EU Direktiva o staništima (Council Directive 92/43/EEC of 21 May 1992) • EU Direktiva o pticama (Council Directive 79/409/EEC of 2 April 1979) • EU Direktive o strateškoj proceni (SEA) • EU Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) • EU Direktiva o infrastrukturi geoprostornih podataka (Council Directive 2007/2/EC (INSPIRE) • EU Okvirna direktiva o vodama

• Zakon o zaštiti prirode • Uredba o ekološkoj mreži • Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu

prioritetnim tipovima staništa, kao i mere zaštite za očuvanje tipova staništa • Pravilnik o zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva • Pravilnik o kompenzatornim merama • Pravilnik o tehničko-tehnološkim rešenjima • Zakon o strateškoj proceni uticaja • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu • Sektorski zakoni lovstvo, ribarstvo, vode, energetika itd)

***

EVROPSKA KONVENCIJA O PREDELU

Zakonom o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu („Službeni glansik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/11) Republika Srbija je prihvatila sve obaveze koje proizilaze iz ove konvencije radi ostvarivanja ciljeva zaštite, upravljanja i planiranja predela, kao i organizacije saradnje u ovoj oblasti u okviru Evrope.

Ovom konvencijom definisane su i opšte mere za države članice koje se obavezuju: da će pravno priznati predeo kao osnovnu komponentu životnog okruženja stanovništva, kao izraz raznovrsnosti njihovog zajedničkog kulturnog i prirodnog nasleđa i temelje njihovog indentiteta.

Usvajanjem specijalnih mera će se utvrditi i sprovesti one politike predela koje imaju za cilj njegovu zaštitu, upravljanje i planiranje kao i da će ih integrisati u politike prostornog (regionalnog) i urbanističkog planiranja, u kulturne, poljoprivredne, socijalne, ekonomske i politike životne sredine, i sve ostale politike koje mogu da imaju posredan ili neposredan uticaj na njega.

Konvencija o predelu odnosi na očuvanje, zaštitu i planiranje predela na celoj teritoriju zemlje članice uključujući i zaštićena područja a idući u susret razvoju ekološke mreže u Republici Srbiji.

Principi očuvanja i zaštite predela kao dela prirodne i kulturne baštine na celoj teritoji Republike Srbije prihvaćeni su i u Zakonu o Prostornom planu Republike Srbije („Službeni glansik RS”, broj 99/11).

Zbog prirodnih, istorjskih i kulturnih vrednosti Zasavica i njena okolina su pogodni za razvoj eko-turizma. Atraktivnost Zasavice kao turističke destinacije zasnovana je na kombinaciji retkih i endemičnih vrsta, karakterističnoj flori i fauni (naročito ornitofauni), bogatstvu hidrogeomorfoloških formacija i jedinstvenoj mešavini tradicionalnih i savremenih manifestacija u prirodnom okruženju. Autentični pejzaži, tradicionalni način života i kulturno istorijski spomenici čine Zasavicu jedinstvenom turističkom destinacijom u Srbiji. Zbog konstantnog angažovanja i rada na promociji Zasavice kao turističke destinacije, Zasavica je vodeći Rezervat u Srbiji u ovoj oblasti.

Projekat “Upravljanje i razvoj Specijalnog rezervata prirode “Zasavica” kao sredstvo za održivi ruralni razvoj finansiralo Holandsko Ministarstvo ekonomije, poljoprivrede i inovacija u okviru BBI Matra Programa, koji je trajao u period od 1. februara 2009. godine do 31. januara 2011. godine.

SP

ECIJ

ALA

N R

EZER

VA

T P

RIR

OD

E ZA

SAV

ICA

p

riro

dn

o d

ob

ro I

kate

gori

je o

d iz

uze

tno

g zn

ačaj

a

Glavni cilj projekta je bio integrisanje zaštite i upravljanja SRP Zasavica sa održivim ruralnim razvojem, pre svega sa održivom poljoprivredom i turizmom.

Način upravljanja SRP Zasavica može postati model za planiranje upravljanja zaštićenim područjima u Srbiji. Inovativni pristup procesu razvoja plana upravljanja ogleda se u angažovanju multidisciplinarnog tima i primeni principa upravljanja i planiranja u skladu sa EU Direktivom o staništima.

http://www.zasavica.org.rs/wp-content/themes/zasavica/lib/pictures/zasavica-1.jpg

SPEC

IJA

LAN

REZ

ERV

AT

PR

IRO

DE

ZASA

VIC

A

pri

rod

no

do

bro

I ka

tego

rije

od

izu

zetn

og

znač

aja

SPEC

IJA

LAN

REZ

ERV

AT

PR

IRO

DE

ZASA

VIC

A

https://i.ytimg.com/vi/oWyFv1GYZ-I/hqdefault.jpg

http://www.opanak.net/wp-content/uploads/2016/09/Dani-magarica-1.jpg

http://www.opanak.net/wp-content/uploads/2016/09/magareci-sir-1375565486-348075.jpg

SP

EC

IJA

LAN

RE

ZE

RV

AT

PR

IRO

DE

UV

AC

pri

rod

no

do

bro

I ka

tego

rije

od

izu

zetn

og

zn

ačaj

a

SP

EC

IJA

LAN

RE

ZE

RV

AT

PR

IRO

DE

UV

AC

pri

rod

no

do

bro

I ka

tego

rije

od

izu

zetn

og

zn

ačaj

a

Osnovni ciljevi zaštite, očuvanja, unapređenja i održivog korišćenja zaštićenog područja SRP ''Uvac'’ koji se planiraju u 2017. godini:

• očuvanje i dalje snaženje populacije beloglavog supa, • očuvanje i dalje snaženje populacije crnog lešinara, • očuvanje staništa i poboljšanje stanja populacija drugih značajnih vrsta ptica (surog orla, orla zmijara, orla

belorepana, jastreba osičara, velikog ronca, puzgavca, orla mišara…), lovne divljači i drugog životinjskog sveta, • ponovno naseljavanje divljih vrsta biljaka i životinja koje su nestale s područja SRP ''Uvac'', posebno

predstavnika ptica grabljivica, kao što su crni lešinar, bela kanja, orao bradan... • očuvanje i povećanje ihtiofaune uz jačanje učešća autohtonih vrsta (mladica i potočna pastrmka) i snaženje

njihovih populacionih karakteristika, • očuvanje raznovrsnosti flore, šumskih i ostalih biljnih zajednica, • poboljšanje strukture i kvaliteta šumskih sastojina, i suzbijanje šumskih štetočina (prevashodno potkornjaka), • očuvanje geomorfoloških, hidroloških i speleoloških odlika i fenomena geonasleđa, • očuvanje i poboljšanje stanja prirodnih činioca životne sredine, prvenstveno kvaliteta voda i zemljišta, zaštita od

buke i obezbeđenje adekvatnog upravljanja otpadom, • očuvanje lepote i raznovrsnosti predela, održanje i unapređenje predeonih i ambijentalnih obeležja zaštićenog

područja; • održivo korišćenje prirodnih resursa (poljoprivrednog zemljišta, šuma, voda, mineralnih sirovina...), • obezbeđenje uslova za organsku poljoprivrednu proizvodnju i unapređenje stanja šuma; • plansko uređenje prostora, uz sanaciju posledica dosadašnje protivpravne izgradnje objekata; • razvoj rekreacije i turizma, uključivanje zaštićenog područja u funkciju rekreacije, ekoturizma i obrazovanja, • uređenje pećina za posećivanje i uređenje prostora radi obezbeđenja podrške navedenim funkcijama; • proširivanje znanja o svim elementima prirodnog i antropogenog kompleksa zaštićenog područja i razvoj

naučnoistraživačkog rada; • stvaranje uslova za bolji život mesnog/lokalnog stanovništva na teritoriji SRP ''Uvac'' i neposredne okoline.

SP

EC

IJA

LAN

RE

ZE

RV

AT

PR

IRO

DE

UV

AC

p

riro

dn

o d

ob

ro I

ka

teg

ori

je o

d i

zuze

tno

g

zna

čaja

http://www.uvac.org.rs/beloglavi-sup

SPEC

IJA

LAN

REZ

ERV

AT

PR

IRO

DE

UV

AC

pri

rod

no

do

bro

I ka

tego

rije

od

izu

zetn

og

zn

ačaj

a

http://www.planinarirujno.com/oznaka/uvac/ http://www.wildserbia.com/club/sr/avanture/avanture/kajaking/uvac-kajak-avantura

http://www.zlatibor.org.rs/sites/default/files/styles/slika_sirina_718/public/slika_knjiga/uvac999_0.jpg?itok=k2KDy842 http://www.kanjonuvacsmestaj.rs/images/92.jpg

PA

RK

P

RI

RO

DE

Z

LA

TI

BO

R

Vlada Republike Srbije donela je, na sednici održanoj 6. oktobra 2017. godine, Uredbu o proglašenju parka prirode "Zlatibor, jer prema svojoj geološkoj i biološkoj raznovrsnosti ova oblasti zaslužuju status reprezentativnih primera na teritoriji Srbije.

Uredba omogućava zaštitu šumskih staništa i očuvanje divlje faune, kao i nepokretnih kulturnih dobara. Park prirode "Zlatibor" obuhvata blizu trećine celokupne flore Srbije, od kojih su mnoge od nacionalnog i međunarodnog značaja.

http://static.panoramio.com/photos/large/23930246.jpg

http://popustore.rs/images/904-1345306214elo_bajo_4.jpg http://zoomue.rs/wp-content/uploads/2016/11/zlatibor-gradnja-1.jpg

PA

RK

P

RI

RO

DE

Z

LA

TI

BO

R

http://www.serbia.com/wp-content/uploads/2015/05/zlatibor333.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-SBTssvERb68 /VMEr0lnRr_I/AAAAAAAAARo/4V9T--APdEY/s1600/Zlatibor.jpg

http://aerofokus.net/wp-content/uploads/2015/02/ SirogojnoProleceA_213-1140x500.jpg

PA

RK

P

RI

RO

DE

Z

LA

TI

BO

R

http://www.stczlatibor.rs/images/gostilje1.jpg http://www.stczlatibor.rs/images/03%20Stopica%20pecina.jpg

http://www.stczlatibor.rs/images/08%20Stopica%20pecina.jpg http://srbijavesti.rs/wp-content/uploads/2017/05/stopica.jpg

PA

RK

P

RI

RO

DE

Z

LA

TI

BO

R

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/01/ Sarganska_osmica_2.jpg

http://www.skijalistasrbije.rs/sr/letnji-sadrzaji-zlatibor-tornik

http://zlatibor.tv/wp-content/uploads/2015/06/tornik2015-1z.jpg

http://www.zlatibor.org.rs/sites/default/files/slika_knjiga/default_0.jpeg

https://planinazlatibor1.files.wordpress.com/2013/12/konji2.jpg

http://www.zlatibor.rs/sites/default/files/styles/zigsmestaj/public/vest/19628/tornikbike.jpg?itok=gOPIT5-j

https://turisttotal.com/wp-content/uploads/2015/08/Mokra-Gora.jpg

http://beogradskivodic.info/images/sampledata /MokraGora/mokra_gora4.jpg

http://www.zlatiboradventure.com/wp-content/uploads/2016/12/beli_rzav_kanjoning_2.jpg

U Srbiji je evidentan nedostatak odgovarajuće infrastrukture koja bi podržala razvoj održivog turizma Nedostaje efikasno i adekvatno planiranje upravljanja otpadom u turističkim mestima Poseban akcenat potrebno je staviti na "razvoj ekološki prijateljskih” tehnologija koje su za sada u Srbiji nedovoljno

prisutne

ZAKLJUČAK

Mogućnosti razvoja održivog turizma u Srbiji pružaju karakteristike teritorije Srbije koje su dobar model za savremeni koncept održivog turizma

Srbija poseduje značajne resurse za razvoj planinskog i seoskog turizma

Neophodno je obezbediti: - Sprovođenje zakonske regulative, - Multidisciplinarni pristup - Holistički pristup - Održivi turizam i zaštita vrednih prostora moraju biti prepoznati od strane političara i donosioca odluka kao grana

privrede koja može da donese profit - Mogućnost da se unapredi ekonomski i socijalni položaj lokalnog stanovništva na zaštićenim prostorima - Partnerstvo i međusobna povezanost svih učesnika - Dugoročno planiranje održivog turizma

U politici razvoja turizma kao nezaobilaznog i značajnog sektora, Srbija mora napraviti snažan zaokret prema novom pristupu uskladjivanja turističkog razvoja koji minimalno ugrožava životnu sredinu. Definisanje razvoja održivog turizma predstavlja dobru osnovu za unapredjenje medjusektorske saradnje u svim domenim i na svim nivoima, uz skretanje pažnje na vrednosti koje klasični turizam nije valorizovao na pravi način (zaštićena područja, kullturna baština itd.)