*Prof. dr Radivoje MitroviSTANDARDIZACIJA, TIPIZACIJA I UNIFIKACIJA

*STANDARDI definicijeStandard je ono to se smatra osnovom za poreenje od strane vlasti ili je opte priznato. Vebsterov renik

Standard je dokument koji ima za cilj da ujednai oblik, veliinu, kvalitet i nain ispitivanja nekog materijala ili proizvoda. Prosvetina enciklopedijaStandard je dokument utvren konsenzusom i donet od priznatog tela kojim se za optu i viekratnu upotrebu utvruju pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate radi postizanja optimalnog nivoa ureenosti u odreenoj oblasti. SRPS ISO/IEC

*Standardizacija je proces utvrivanja i primene odreenih pravila radi sreivanja i regulisanja aktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz uee svih zainteresovanih strana, a naroito radi ostvarenja sveoptih optimalnih uteda, uzimajui u obzir funkcionalnu namenu i zahteve tehnike bezbednosti. Definicija ISO Standardizacija je ljudska delatnost koja obuhvata utvrivanje i donoenje jedinstvenih propisa standarda i primenu ovih propisa. Osnovni cilj standardizacije je postizanje reda u odreenoj oblasti ljudske delatnosti. Iz toga proistiu projektovane utede (radnog vremena, materijala i prostora), uz postizanje eljenog kvaliteta na najekonominiji i najracionalniji nain. Osnovu standardizacije ini dogovor zainteresovanih strana (proizvoaa i potroaa), uz korienje vaeih naunih dostignua. Primena standarda, dakle ne ograniava stvaralaku inicijativu konstruktora. Naprotiv, standardi se stalno dograuju i usavravaju u skladu sa razvojem nauke. Znaaj standardizacije daleko prevazilazi oblast tehnike. Naime, standardizacija ima vrlo znaajnu funkciju u sveukupnom kulturnom i duhovnom ivotu svih naroda i oveanstva u celini (npr. jezik, pismo, brojevi), jer unosi red u sve ljudske delatnosti.

*RAZVOJ STANDARDIZACIJE Pre 5000 godina stari Egipani oblikuju kamene blokove odreenih mera za izgradnju piramida. U starom Rimu su izraivane vodovodne cevi istih promera. U XIV i XV veku u Veneciji su graeni brodovi sa istovrsnim elementima opreme. U XVIII veku - poetak standardizacije - snabdevai vatrenim orujem i municijom U XIX veku - Vitfordov cevni navoj koji se i danas koristi, irina eleznikog koloseka i prvi interni standardi u pojedinim kompanijama. 1901. Britansko udruenje za standardizaciju. 1917. Nacionalno udruenje za standardizaciju - Nemaka. 1918. SAD 1921. Japan 1925. SSSR 1926. Prvo meunarodno udruenje za standardizaciju ISA. 1930. Godine izdate su prve norme u okviru pojedinih struka graevinarstvo, eleznica, pota, vojska i druge)

* 1939. godine formiran Komitet za normalizaciju u Kraljevini Jugoslaviji 1946. FNRJ osniva godine Biro za standardizaciju 1946. ISO INTERNATIONAL ORGANIZATION FOR STANDARDIZATION. 1950. poinje rad na standardizaciji u Srbiji. 1951. godine formira se Savezna komisija za standardizaciju 1952. Prvi jugoslovenski standardi JUS B.H0. 001:1952, Ugalj - Opti uslovi. 1960. Zavod za standardizaciju. 1977. Zakon o standardizaciji - obavezna primena JUS standarda.

*VRSTE STANDARDA

Vrsta standardaSadrajPrimertipovidefinisanje konanog broja tipova proizvoda po vrsti, obliku, veliini ili nekoj drugoj zajednikoj karakteristicielektromotori, sijalice, baterije,viljukaridimenzijedimenzije proizvoda (sve ili pojedinane) koje utiu na upotrebnu vrednostformati papira, opeke, keramike ploice, obua, konfekcijamaterijali (procesni materijali)strukturalne, hemijske i sl. karakteristike materijala i njihova podela (prema nameni)konstrukcioni materijali, elik,prediva, polimeri, motorni benzinhardverski proizvodizahtevi koje tehniki i prirodni proizvodi treba da ispuneproizvodi od drveta, vatrostalni materijali, klase kvaliteta (voa)tehnologijaprocesi dobijanja i obradesulfitna i sulfatna celuloza, zavarivanje, eliciispitivanjepostupci ispitivanja i merenja radi provere vrednosti oekivanih karakteristikakiselost, hem. sastav, gustina, sadraj alkohola, sadraj mastistandardi za sporazumevanjedefinisanje raznih pojmova, mera, veliina i sl.definicija kvaliteta u ISO 9000:2000, mernih jedinica, standardizacijesistemi upravljanjazahtevi organizacijeISO 9001:2000, ISO 14001, HACCP,...

* Standardi - glavni oblik regulacije kvaliteta

Pravilnici o kvalitetu - osnovni sastav proizvoda, vrste i koliina aditiva, uslovi i postupci obrade, organoleptike osobine, pakovanje, deklaracija, ...

Proizvoaka specifikacija - sastav proizvoda, tehnologija obrade, pakovanje i sl.

Tehniki normativi - mere zatite i sigurnosti pri upotrebi proizvoda, njihovom skladitenju, transportu i uvanju

Atesti - dokument kojim se potvruje da je proizvod na propisani nain ispitan i da po osobinama odgovara zahtevima standarda ili drugog propisa o kvaliteta - izdaje ga ovaena institucija

Garantni listovi - obaveza proizvoaaDOKUMENTACIJA

*

*Postojanje viih nivoa standardizacije, ne iskljuuje potrebu postojanja niih. Svakako da standardi niih stupnjeva moraju da budu usklaeni sa standardima viih. Za ilustraciju ovog stava moe da poslui primer internih standarda.NIVOI STANDARDIZACIJE Pod terminom nacionalni standard podrazumevaju se standardi koji vae na podruju jedne drave. Oni se ne zovu dravni standardi, jer bi moglo da se tumai da standardizacijom na nivou drave obavezno upravljaju i rukovode dravni organi.

* Nacionalnim standardima se utvruje:

Namena i svojstva procesa, proizvoda i usluga Zahtevi u pogledu tipizacije i unifikacije delova tehniki sloenih proizvoda Tehniko-tehnoloki uslovi, zahtevi i postupci za izradu proizvoda, izvoenje radova i vrenje usluga Metode i postupci obezbeenja kvaliteta procesa, proizvoda i usluga i ivotne sredine Uslovi, metode i postupci za kontrolu i ispitivanje procesa, proizvoda ili usluga Metode i postupci osposobljavanja kadra za ocenu sistema kvaliteta i sistema zatite ivotne sredine i uslovi koje taj kadar treba da ispuni Jednoobrazni termini, definicije, simboli, znaci, kodovi, oznake, boje, veliine i jedinice koje se koriste u proizvodnji proizvoda i vrenju usluga Zahtevi koji se odnose na rukovanje, transport, skladitenje, uvanje, upotrebu, ambalau, pakovanje, obeleavanje, deklarisanje, obradu, doradu i preradu proizvoda.

* Predmeti standarda mogu biti: proizvodi (sirovine, materijali i gotovi proizvodi) metode ispitivanja definicije i razni apstraktni pojmovi tehnoloka oprema proizvodni procesi dokumentacija kontrola kvaliteta sistemi upravljanja Najznaajniji nacionalni standardi SRPS - Srpski Standard DIN - Deutsches Institute fur Normung ANSI - American National Standards Institute AFNOR - Association Francaise de NORmalisation GOST - Ruski nacionalni standard Najznaajniji meunarodni standardi Meunarodni standardi ISO - International Organization for Standardization IEC - International Electrotechnical Commission IEEE - Institute of Electrical and Electronics Engineers

* U Srbiji postoje:

Zakon o standardizaciji - osnovni oblik regulacije Zakon o sistemu mera Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebeZakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom poslovanju Zakon o trgovini Donoenje srpskih standarda odvija se u okviru komisija za odreene oblasti, koje su uglavnom formirane po analogiji sa tehnikim komitetima (TC) Meunarodne organizacije za standardizaciju, njihovim potkomitetima (SC) ili radnim grupama (WG). Komisije su struna tela Instituta za standardizaciju Srbije, i to iz redova strunjaka za odreenu oblast, naunih i istraivakih ustanova, dravnih organa i predstavnika odgovarajuih industrijskih grana. Komisije donose viegodinje i godinje planove rada, koji se usaglaavaju sa radom Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), a u poslednje vreme sve vie i radom evropskog Komiteta za standardizaciju (CEN).

* Postupak donoenja standarda:RazmatranjeDefinisanje naina izradeSopsvena izrada: istraivanje, definisanjePrema stranom standardu:prevod, prilagoavanje

*

donoenje i prodaju standarda i drugih dokumenata; pravne poslove u oblasti standardizacije; sertifikaciju sistema menadmenta kvalitetom prema seriji standarda SRPS ISO 9000; sertifikaciju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine prema seriji standarda SRPS ISO 14000; sertifikacijom proizvoda; homologaciju vozila, opreme i delova za vozila;8. informie o nacionalnoj, meunarodnoj, evropskoj i drugim nacionalnim standardizacijama (veb sajt, SRPS informacije, standardoteka).7. obrazovanje u oblasti standardizacije; Institut za standardizaciju Srbije vri sledee poslove:

* Nacionalnim standardima se utvruje:

Namena i svojstva procesa, proizvoda i uslugaZahtevi u pogledu tipizacije i unifikacije delova tehniki sloenih proizvodaTehniko-tehnoloki uslovi, zahtevi i postupci za izradu proizvoda, izvoenje radova i vrenje uslugaMetode i postupci obezbeenja kvaliteta procesa, proizvoda i usluga i ivotne sredineUslovi, metode i postupci za kontrolu i ispitivanje procesa, proizvoda ili uslugaMetode i postupci osposobljavanja kadra za ocenu sistema kvaliteta i sistema zatite ivotne sredine i uslovi koje taj kadar treba da ispuniJednoobrazni termini, definicije, simboli, znaci, kodovi, oznake, boje, veliine i jedinice koje se koriste u proizvodnji proizvoda i vrenju uslugaZahtevi koji se odnose na rukovanje, transport, skladitenje, uvanje, upotrebu, ambalau, pakovanje, obeleavanje, deklarisanje, obradu, doradu i preradu proizvoda.

*

Srpski standardi se oznaavaju prema sledeoj strukturi: Broj standarda - trocifren broj Grupa - jednocifren broj Glavna grupa - veliko slovo abecede Grana - veliko slovo abecede SRP-srpski S-standard

*TEHNIKI PROPISI Tehniki propisi su propisi koji sadre tehnike i druge zahteve za procese, proizvode i usluge neposredno ili pozivanjem na standard.

Tehnikim propisima se utvruju zahtevi ijom se primenom obezbeuje:

Zatita ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine i sl.Nesmetan promet robe i usluga na domaem tritu i sa inostranstvomTehnika i konstrukciona sigurnost objekata, postrojenja, ureaja i drugih sredstava, kao i sigurnost pri izvoenju radova Zatita korisnika proizvoda i usluga (zatita potroaa) Brz, taan i razumljiv prenos i saoptavanje informacija

* Standardi u mainstvu su propisi kojima se:

ograniava broj razliitih oblika i dimenzija pojedinih mainskih delova, elemenata i sklopova sa istom funkcijom;utvruje sastav, kvalitet, nain oznaavanja i druge karakteristike mainskih materijala, kao i metode njihovog ispitivanja;odreuju jedinstven nain tehnikog sporazumevanja u pogledu terminologije (oznake fizikih veliina, mernih jedinica, prikazivanja maina i njihovih delova na crteima; tolerancije, naleganja i dr.);propisuju mere bezbednosti, tehnike, higijenske i druge propisima regulisane zatite;STANDARDIZACIJA U MAINSTVU

* Poeci industrijske standardizacije, na kojoj se temelji i dananja standardizacija, veu se za sredinu 19.veka i za razvoj eleznice. Vanu funkciju u razvoju standardizacije imale su proizvodnja oruja, vatrogasnih sredstava, alatnih maina, a kasnije i automobila. Sutina je bila da se pojedini delovi proizvode nezavisno jedan od drugog na razliitim mestima i u razliitim fabrikama, a da se sklapaju na nekom treem mestu bez naknadne obrade i dorade.

Standardizacija je, dakle, najpre poela da se razvija u okviru pojedinih fabrika. Zatim se, sa razvojem tehnike i tehnologije, domen standardizacije irio, najpre na nacionalni nivo, a zatim na internacionalni. Danas, sve industrijski razvijene zemlje imaju svoje komisije za standardizaciju za pojedine oblasti primene. Sastavljene su od predstavnika proizvoaa, potroaa i naunih ustanova.RAZVOJ STANDARDIZACIJE U MAINSTVU

* Razvoj sistema mera i mernih jedinica takoe je u domenu razvoja standardizacije. Meunarodne osnove dananjeg metarskog sistema odreene su 1872. godine na konferenciji u Parizu. Uestvovali su predstavnici 29 zemalja, meu njima i tadanja Srbija. Do kraja 19. veka ovaj sistem su preuzele sve evropske zemlje osim Rusije i Velike Britanije. Rusija ga je uvela 1917., a Velika Britanija je poela sa uvoenjem tek 1965.-te.

Razvoj standardizacije ima sledei tok. Prvo se usklauje izvestan broj standarda pojedinih fabrika. Na osnovu toga se donose nacionalni standardi. Zatim se, usklaivanjem nacionalnih standarda, donose meunarodni standardi ISO.

U daljem toku razvoja standardizacije, nacionalne komisije za standardizaciju usklauju nacionalne standarde, ukoliko su ve postojali. Sastavljaju ih potujui ISO standarde. Isto vai i za sektore za standardizaciju u okviru pojedinih fabrika.

Pri sastavljanju svojih internih fabrikih standarda preduzea se moraju drati propisa, koji definiu nacionalne standarde. Koristi od standardizacije dolaze do izraaja u svim etapama ivotnog ciklusa pojedinih proizvoda: konstruisanju, proizvodnji, eksplotaciji i remontu, trgovini i potronji.

* Koristi od primene standarda u mainstvu su:

Poboljanje kvaliteta i trajnosti proizvoda, Ekonomini izbor najcelishodnijih tehnolokih procesa, Olakan izbor potrebnih materijala i sirovina, Pogodan izbor brojnih vrednosti raznih parametara i tehnikih i drugih karakteristika industrijskih proizvoda, Utvrivanje najboljih tipova i asortimana proizvoda, Izbor najcelishodnijih principa prorauna i metoda konstruisanja i samih oblika konstrukcija sa ciljem da se obezbedi funkcionalnost, sigurnost i racionalnost Olakano konstruisanje kao i komuniciranje i sporazumevanje konstruktora meu sobom i sa tehnolozima, proizvoaima i potroaima, Otklanjanje nesporazuma u trgovini, zatita interesa potroaa i podizanje opteg standarda drutva, Poveanje ekonominosti konstruisanja i izrade uz poboljanje zatite na radu i smanjenje zalihe gotovih proizvoda, Olakana razmenljivost mainskih delova i sklopova uvoenjem tipizacije i unifikacije.

* Sadraj i delokrug internih standarda obuhvata: propise i smernice za proraun i konstrukciju delova i sklopova koji se proizvode u toj fabrici ili korporaciji, a nisu obuhvaeni viim stupnjevima standardizacije;

izvode iz nacionalnih standarda u vidu daljih ogranienja raznovrsnosti oblika i dimenzija standarnih delova i elemenata koji se upotrebljavaju u proizvodima te fabrike, odnosno korporacije (ui izbor standarnih zavrtnjeva, kotrljanih leaja, klinova, materijala i sl. );

propise o transportu i skladitenju u okviru te fabrike, odnosno grupe fabrika;

kataloge i publikacije o sopstvenim proizvodima i proizvodima kooperanata, u okviru korporacije.

* Unifikacija je metod konstruisanja. Cilj je da razliite maine, proizvodi jedne fabrike ili grupe fabrika, pored standarnih delova imaju u to vie unificiranih delova i/ili sklopova, koji nisu obuhvaeni optom standardizacijom.

Opseg unifikacije je manji od opsega standardizacije. Ali, cilj im je isti: pojeftinjenje proizvodnje smanjenje konstruktorskog posla laka zamena delova pri remontu i odravanju.Razliite maine se, dakle, sastoje ne samo iz niza standarnih delova i sklopova, nego i niza unificiranih delova i sklopova koji su isti za sve maine. Primeri su: razliite ruice, komande, tokovi, instrumenti i dr., kod motornih vozila; isti agregati kod razliitih maina alatki; ista kuita kod razliitih prenosnika snage i dr. Unutranja unifikacija - korienje jednoobraznih delova i sklopova vei broj puta u istoj maini, Spoljanja unifikacija - korienje jednoobraznih delova i sklopova vei broj puta u vie maina razliite namene

*

* Tipizacija je metod konstruisanja niza mainskih delova ili sklopova istog oblika i materijala, a razliitih dimenzija, nosivosti, kapaciteta i sl.

Tipizacija je osnova standardizacije. Standardni nizovi mainskih delova ili sklopova istog oblika primeri su primene tipizacije (zavrtnji, navrtke,kotrljani leaji i dr.). Primenom zakona slinosti, umesto konstruisanja niza delova, sklopova ili maina iste funkcije i iste namene, a razliitih optereenja, konstruie se samo jedan deo, sklop ili maina. On se dobro ispita u radu. Zatim se na osnovu ovakve tzv. matine konstrukcije, bez ikakvog prorauna, odreuje niz tipiziranih konstrukcija. Naravno, treba imati na umu da matina konstrukcija ostavlja u naslee sve svoje dobre i loe osobine. Zbog toga, matina konstrukcija treba da bude zrela, odnosno, konstrukciono i proizvodno potpuno usaglaena.

*

* Sva ispitivanja karakteristika mainskih materijala zasnivaju se na zakonima slinosti. Umesto ispitivanja vrstoe samog mainkog dela ispituje se njegov model (epruveta). Zakoni slinosti se koriste i u mehanici fluida, aerodinamici (vazduhoplovstvu), termodinamici, teoriji elastinosti, primenjenoj otpornosti materijala i dr.

Na osnovu zakona slinosti za odreenu pojavu koja se ispituje, uspostavlja se korelacija izmeu rezultata dobijenih na modelu i rezultata koji odgovaraju samoj maini.

Za konstruisanje tipiziranih serija primenjuju se dva kriterijuma slinosti: geometrijska slinost dimenzija mainskih delova Couchij-eva slinost optereenja mainskh delova

Ako se indeksom 0 oznae veliine koje se odnose na model, a bez indeksa veliine koje se odnose na stvarni deo, onda se geometrijska slinost izraava uslovnom konstantnou duinskih mera: Stvarni deo

Model

* Na osnovu faktora geometrijske slinosti mogu se definisati faktori geometrijskih karakteristika i to:- Faktor slinosti povrina- Faktor slinosti zapreminaFaktor slinosti momenata inercije povrinaFaktor slinosti otpornih momenata Ako su model i predmet izraeni od istih materijala, bie:- Faktor slinosti gustina Faktor slinosti masa Faktor slinosti dinamikih momenata inercije

* Couchy-ev uslov slinosti daje vezu izmeu optereenja modela i optereenja predmeta u zavisnosti od faktora geometrijske slinosti. Mainski deo i njegov model izraeni od istih materijala, moraju imati isti stepen sigurnosti da bi imali istu radnu sposobnost. Prema tome bie:- Faktor slinosti stepena sigurnosti- Faktor slinosti kritinih naponaOdatle sledi:- Faktor slinosti radnih napona

*Dalje sledi:- Faktor slinosti sila- Faktor slinosti momenata- Faktor slinosti radova- Faktor slinosti ubrzanja- Faktor slinosti vremena- Faktor slinosti brzina- Faktor slinosti snaga- Faktor slinosti protoka

* Nasuprot prethodnim jednainama:- Faktor gravitacionog ubrzanja pa je:- Faktor slinosti sopstvenih gravitacionih sila- Faktor slinosti napona usled sopstvenih gravitacionih sila Ako se obrazuje familija delova ili proizvoda sa m lanova u podruju neke od radnih karakteristika Nmin do Nmax onda je:- Faktor porasta veliine N

* Meu najvanije osnovne standarde spadaju oni koji se odnose na standardne brojeve. Ovi brojevi predstavljaju glavno pomono sredstvo za sprovoenje osnovnih vidova standardizacije kao to su tipizacija i unifikacija. Aritmetiki nizovi

Stupnjeviti aritmetiki nizovi (preporueni prenici metrikog navoja)1,2,3,... 10,12,14,... 22,25,28,... 40,45,50,... 70,80,... Geometrijski nizovi

*Standardni redovi, osnovni i izvedeni, zavisno od faktora porastaOsnovni redovi standardnih brojeva za interval od 1,00 do 10,00HandoutStr. 7. i 8. Dodatak A i B

* U mainstvu standardni brojevi se koriste za:

Stvaranje nizova razliitih veliina kao to su standardni prenici vratila, snage motora i reduktora, nosivost dizalica i sl., Ograniavanje broja veliina alata i polufabrikata: prenici burgija, razvrtaa i provlakaa, dimenzije valjanih profila isl., Odreivanje glavnih dimenzija mainskih delova i sklopova iste vrste primenjenih na razliita optereenja, Olakano usaglaavanje asortimana slinih proizvoda na nacionalnom i irem nivou Korienje standardnih brojeva

*

*