Lari Niven, TRON PRSTENA Prevela Mirjana ivkovi PROLOG KARTA BRDA SVETE JELENE 1733. rprovodnikom 2851. 2878. 2880. 2881. 2882. Poslednji je plesao. Plesali su dokle god je pogled sezao, ispod tavanice od ravnog ogledala. Desetine hiljada pripadnika njegovog roda kretalo se u vrstim ustrojstvima koja su podseala na ogromne mutirajue krivine, naizmenino di ui i spu tajui glave kako bi se bolje orijentisali. Klepetanje njihovih kopita stapalo se s muzikom, podseajui na sto hiljada kastanjeta. utni kratko, utni u stranu, okreni se. Jedim okom prati suigraa. U ovom pok retu i u narednom ne sme pogledati prema zidu koji skriva Neveste. Ne sme dodirnut i. Milionima godina takmiarski ples i iroki spektar ostalih dru tvenih vektora odreiv ao je ko e se pariti, a ko ne. S druge strane opsene plesa pomaljala se opsena prozora, udaljenog i ogr omnog. Prizor Skrivenog Patrijarha koji se ukazivao Poslednjem predstavljao je d istrakciju, temeljni rizik, prepreku u okviru plesa. Isturi glavu; pokloni se... Ostali trono ni plesai, nepregledni pod i tavanica, predstavljali su projek cije iz memorije kompjutera na Toploj igli istrage. Ples je pomagao Poslednjem d a sauva svoje ve tine, reflekse, zdravlje. Ova godina pro la je u ukruenosti, oporavlj anju i razmi ljanju; meutim, takva stanja mogla su se u trenu izmeniti. Pre jednu zemaljsku godinu, ili pre pola arhaine godine na svetu lutkara, ili pre etrdeset rotacija Prstena... Poslednji i njegovi su nji tuinci prona li su lau dugaku jednu milju ukotvljenu ispod Karte Marsa. Nazvali su je Skriveni Patrijar h i isplovili, ostaviv i Poslednjeg. Prozor u plesu Poslednjeg predstavljao je pri zor u stvarnom vremenu koji je prenosila mrena u ko u na pramanom jarbolu Skrivenog Patrijarha. Ono to je prozor prikazivao bilo je stvarnije od plesaa. Hmii i Luis Vu lenjo su se vukli u prednjem planu. Pobunjene sluge Posle dnjeg delovale su pomalo iscrpljeno. Medicinski programi Poslednjeg obojici su p ovratili mladost, ima tome tek ne to vi e od dve godine. Jo su bili mladi i zdravi, a li i mlitavi i tromi. ut pozadi, dodirni kopita. Okreni se, oe i se jezicima. Veliki Okean le ao je ispod mora magle. Vetrom uskovitlana magla stvarala je aerodinamina ustrojstva preko golemog broda. U blizini obale magla se skupljal a poput talasa koji e se o nju razbiti. Iznad magle izdizali su se samo ko evi na j arbolima visokim est stotina stopa. Daleko u unutra njosti kopna, planinski vrhovi parali su beli prekriva; bili su gotovo crni i sjajni. Skriveni Patrijarh vratio se kui. Jo malo pa e Poslednji izgubiti svoje sad ruge tuince. Mrena je uhvatila glasove. Luis Vu: "Gotovo da sam siguran da su ono tamo planina Hud i planina Rei ner. Ono tamo ne prepoznajem, ali ako planina Sveta Jelena nije pre skoro hiljad u godina raznela svoj vrh, onda bi to mogala biti ona." Hmii: "Planina na Prstenu ne eksplodira osim ako je ne pogodi meteorom." "Upravo to i hou da ka em. Mislim da emo proi pored karte zaliva San Francisk a za manje od deset asova. Imajui u vidu vrstu vetra i talasa koji nastaju na Veli Pad gradova (eksperimentalistiki re im lutkara zarazio je Prsten supe kugom) Prvi kontakt: La ljivo kopile zabija se u Prsten Topla igla istrage napu ta Kanjon Topla igla istrage sti e do Prstena Ponovo je uspostavljena stabilnost Prstena

kom Okeanu, bie ti potreban pristojan zaliv za tvoj lender, Hmii. Mo e odande otpoeti svoju invaziju, ako ti ne smeta da bude upadljiv." "Volim da budem upadljiv." Kzin je ustao i protegnuo se, izbaciv i kand e. O sam stopa krzna posutog bode ima, prava ko marna vizija. Poslednji je morao da podse ti sebe kako je pred njim samo hologram. Kzin i Skriveni Patrijarh nalazili su s e 300.000 milja daleko od svemirske letelice zakopane ispod Karte Marsa. Okreni se, prednje noge klize ulevo, korak ulevo. Ne obraaj pa nju na ono to ti odvlai pa nju. Kzin ponovo sede. "Ovaj brod imao je unapred odreenu sudbinu, zar ne misl i i ti tako? Bio je sagraen za invaziju Karte Zemlje. Ukrala ga je Tila po to je pos tala za titnik, kako bi osvojila Kartu Marsa i sredi te za popravke. A sada se Skriv eni Patrijarh vraa da ponovo osvoji Zemlju." Unutar osakaenog meuzvezdanog broda Poslednjeg poeo je da duva sve jai, sve hladniji vetar kroz kabinu. Ples je postajao sve br i. Znoj je natopio elegantno oe l janu grivu Poslednjeg i slivao mu se niz noge. Kroz prozor je dopiralo vi e od vidljive svetlosti. Zahvaljujui radaru moga o je da vidi veliki zaliv, na jugu prema orijentisanosti karte, i lju ture gradova koje su arhaini kzini podigli du obale. Zaobljenost planete bi to sakrila od njeg a. Luis ree: "Nedostajae mi." Nekoliko trenutaka moglo je izgledati da ga njegov sadrug nije uo. A onda je ogromna masa narand astog krzna progovorila, ne okrenuv i se. "Luise. Tamo se na laze gospodari koje sam u stanju da pobedim i enke koje mogu da mi podare decu. T amo je moje mesto. Ne tvoje. Tamo, tamo su hominidi robovi, a i nisu ni od tvog roda, zapravo. Ti ne bi trebalo da poe , ja ne bi trebalo da ostanem." "Da li sam ja rekao ne to drugo? Ti odlazi , ja ostajem. Nedostajae mi." "Iako se tvoj razum tome protivi." "Ah." Hmii ree: "Luise, pre mnogo godina uo sam jednu priu o tebi. Moram saznati istinu." "Nastavi." "Po to smo se vratili na na e svetove, po to smo predali brod lutkara na im uva en im vladama da ga proue, tara-Rit te je pozvao da slobodno poseti park lova pokraj g rada varambrova Krvi. Ti si bio prvi tuinac koji je u njega u ao ne zato da bi umro. Proveo si dva dana i jednu no u njemu. Kako je bilo?" Luis je ostao nepokretno da le i na leima. "Uglavnom mi se svidelo. I to zb og asti koja mi je ukazana, ini mi se, ali s vremena na vreme ovek mora da isku a svo ju sreu." "uli smo priu, naredne noi na banketu tara-Rita." " ta si uo?" "Nalazio si se u unutra njem kvadrantu, meu uvezenima. Prona ao si jednu vred nu ivotinju..." Luis se istog asa ispravi i sede. "Belog bengalskog tigra! Prona ao sam div nu zelenu umu koja se ugnezdila meu svim tim crvenim i narand astim biljnim ivotom kz inta, i oseao sam se nekako bezbedno, prijatno i nostalgino. A onda je taj - taj p redivan... faz... ljudo der izi ao iz grmlja i pogledao me. Hmii, bio je tvoje veliin e, te io je mo da osam stotina funti i bio je izgladneo. Izvini, nastavi." " ta je to benglaski tigar?" "Ne to na e, sa Zemlje. Drevni neprijatelj, moglo bi se rei." "Reeno nam je da si urno pro ao pored njega da dohvati jednu granu. Da si sta o nasuprot tigra i zamahnuo granom kao da je oru je, te ga upitao: 'Sea li se?' Tiga r se okrenuo i oti ao." "Aha." "Za to si to uradio. Da li tigrovi govore?" Luis se nasmejao. "Pomislih da e mo da da ode ako se ne budem pona ao kao ple n. Da to nije upalilo, imao sam nameru da ga raspalim po nosu. U blizini se nala zilo to raspolueno drvo, i vrsta grana koja je mogla da poslu i kao toljaga. A obrat io sam mu se jer je neki kzin mo da slu ao. Ve bi samo po sebi bilo grozno umreti kao glupavi turista u Patrijarhovom parku za lov. Umreti kao kukavni plen, bljak." "Da li si znao da ti je Patrijarh dodelio uvara?"

"Ne. Mislio sam da mo da ima monitora, kamera. Posmatrao sam tigra kako od lazi. Okrenuo sam se i na ao se licem u lice sa naoru anim kzinom. Gotovo da sam isk oio iz ko e. Pomislih od njega da je jo jedan tigar." "Rekao je da malo nedostajalo da te o amuti. Izazvao si ga. Bio si spreman da ga mlatne toljagom." "Rekao je da je hteo da me o amuti?" "Tako je." Luis Vu se nasmeja. "Imao je o amuiva ARM-a sa ugraenom dr kom. Va patrijarh nik ada nije nauio kako se pravi milosrdno oru je, tako da su morali da ga kupuju od Uj edinjenih Nacija, pretpostavljam. Upravo sam se spremao da zamahnem toljagom. Is pustio je pu ku i pustio kand e, te shvatih da je kzin i nasmejah se." "Kako?" Luis je zabacio glavu unazad i nasmejao se, irom otvoriv i usta i pokazav i s ve zube. Da je to uradio jedan kzin, to bi predstavljalo otvoren izazov; Hmiijev e u i sasvim se priljubi e. "Hahahaha! Nisam mogao da se zaustavim. Bio sam tanj srean. On nije namer avao da me o amuti. Ubio bi me jednim pokretom kand i, ali je uspeo da se savlada." "Bilo kako bilo, pria je zanimljiva." "Hmii, ne to mi pade na pamet. Kada bismo mogli da odemo sa Prstena, ti bi eleo da se vrati kao Hmii, zar ne?" "Mali su izgledi da bi iko znao za mene. Tretman podmlaivanja Poslednjeg uklonio je i moje o iljke. Izgledao bih ne to stariji od svog najstarijeg sina, koji mora da sada upravlja mojim imanjima." "Aha. A Poslednji mo da ne bi hteo da sarauje..." "Ne bih to tra io od njega!" "Da li bi tra io od mene?" Hmii odvrati: "Ne bi bilo potrebe." "Nisam ba stekao utisak da bi partijarh mogao da prihvati re Luisa Vua kad a je posredi tvoj identitet. Ali on bi to uinio, zar ne?" "Verujem da bi, Govornie-sa-tigrovima. Ali ti si izabrao da umre ." Luis frknu. "Oh, Hmii, ne umirem ni ta br e od tebe! Najverovatnije mi je pr eostalo jo pedesetak godina, a Tila Braun je smrskala magini medicinski komplet Po slednjeg." Poslednji pomisli kako je sad dosta. "Mora da ima vlastite medicinske pogodnosti na komandom mostu", primeti kzin. "Ne mo emo dopreti do njih." "I kuhinja ima medicinske programe, Luise." "Morao bih da molim jednog lutkara." Mo da bi ih razbesneo ako bi ih prekinuo. A da im odvrati pa nju? Govor lutkara bio je sa etiji i fleksibilniji od bilo kog ljudskog ili kzi nti jezika. Poslednji je odzvi dao-odcvrkutao nekoliko reenica: naredba () ples () prei u ni i nivo slo enosti () ponovo () prei na mrenu est Skrivenog Patrijarha () pren os/prijem () po alji sliku, zvuk, bez mirisa, bez teksture, o amuiva iskljuen. "Hmii, L uise..." Obojica su poskoili, zatim se zakotrljali i ustali, zablenuv i se. "Da li sam vas prekinuo? elim da vam poka em odreene slike." Na trenutak su samo gledali ples. Poslednji je mogao da pretpostavi koli ko mora da blesavo izgleda. Lica obojice poe e da se razvlae u osmeh; dok je Luisovo izra avalo veselje, Hmiijevo je izra avalo bes. "Uhodio si", ree Hmii. "Kako?" "Podigni pogled. Nemoj je uni titi, Hmii, samo pogledaj iznad sebe u jarbo l koji podupire radio-antenu. Nadohvat ti je kand i..." Lica tuinaca veoma su se uveala. Luis ree: "Lii na bronzanu pauinu sa crnim p aukom u sredi tu. Fraktalno ustrojstvo. Te ko ga je videti... takoe je te ko videti gde se zavr ava. Mislio sam da ih plete neki insekt sa Prstena." Poslednji im ree: "To su kamera, mikrofon, teleskop, projektor, a i neke druge alatke. iri se. Ostavio sam ih na raznim mestima, ne samo na ovom brodu. Lu ise, mo e li da pozove svoje goste?" Zvi duk: naredba () lociraj graditelje gradova. " Treba ne to da vam poka em. I oni bi trebalo ovo da vide." " ta to izvodi , lii na tai-kvon-do", ree Luis.

Nareba () Tra i: tai-kvon-do. Pojavilo se obave tenje. Borbeni stil. Glupost: njegova vrsta nikada se ni je borila. Poslednji ree: "Ne elim da izgubim mi ini tonus. Neoekivano uvek dolazi u n ajnezgodnijem asu." Meu plesaima se otvorio drugi prozor: graditelji gradova pripre mali su obrok u ogromnoj kuhinji. "Sigurno vidite..." Hmiijeve kand e sevnu e prema lutkarevim oima. Prozor broj est belo je zatrepe rio i zatvorio se. ut. Provuci se pored Predvodnika trenutka. Ustani. Pomeri se milimetar; u stani. Strpljenje. Mogu da ga izbegavaju. Izbegavaju ga ve deset asova, i pola arhaine godine pre toga; ali moraju da jedu. Drveni sto bio je ogroman, veliine kzinskog stola za bankete. Pre godinu dana Poslednji je morao da iskljui kanal za njuh u mreni, zbog smrada usirene krv i koji se dizao sa stola. Smrad je sada bio ne to slabiji. Uklonjene su kzinske ta piserije i ovla izrezbarene freske, jer su bile suvi e krvave za ukus hominida. Ne to od toga preme teno je u Hmiijevu kabinu. U vazduhu se oseao jak miris peene ribe. Kavaresksenjajok i Harkabiparolin poslovali su po pomonoj kuhinji. Njena mala ker delovala je sasvim sreno, ostavljena na jednom kraju stola. Na drugom kraju, sirova polovina ogromne ribe ekala je kzina. Hmii je primetio ribu. "Imali ste sree", ree on sa odobravanjem. Oima je ara o po tavanici i zidovima. Prona ao je ono to je tra io: svetlucavu fraktalnu paukovu mre u neposredno ispod velike narand aste sijalice u samom vrhu kupole. Uo e graditelji gradova, bri ui ake. Kavaresksenjajok, momak tek izi ao iz pubert eta; Harkabiparolin, njegova saputnica, nekoliko godina starija; oboje sasvim ela vih temena, sa kosom koja im je padala preko lopatica. Harkabiparolin podi e bebu i dade joj da sisa. Kavaresksenjajok ree: "Uskoro emo vas izgubiti." Hmii ree: "Imamo uhodu. To sam i mislio, ali sada znamo zasigurno. Lutkar je postavio kamere unaokolo." Deak se nasmejao njegovom besu. "Isto bismo i mi njemu uinili. Prirodno je tragati za znanjem!" "Za manje od jednog dana oslobodiu se lutkarevog pogleda. Kava, Harki, mn ogo ete mi nedostajati. Va e dru tvo, va e znanje, va a iskrivljena mudrost. Ali moje mis li pripadae samo meni!" Sve ih gubim, pomisli Poslednji. Pre ivljavanje predla e da sagradim put koj i e ih vratiti k meni. On ree: "Narode, da li biste mi posvetili jedan sat da vas zabavim?" Graditelji gradova zinu e. Kzin se isceri. Luis Vu primeti: "Da nas zabavi . .. Svakako." "Da li biste ugasili svetlo?" To je uinio Luis. Lutkar je zvi dukavo zapevao. Posmatrao je na displeju nj ihova lica. Tamo gde se nekada nalazila mrena, sada su videli prozor: pogled kroz ve tar i ki u, niz obod ogromne metalne ploe. Daleko ispod, na stotine nagomilanih bel ih humanoidnih oblija. Delovali su dosta dru tveno. Trali su se jedni o druge bez i malo neprijateljstva, a tu i tamo su se parili, ne tra ei privatnost. "Ovo je vreme sada nje", objavi Poslednji. "Posmatram ovo mesto od kada sm o vratili Prsten na njegovu orbitu." Kavaresksenjajok ree: "Vampiri. Flipe, Harki, da li ste ih ikada videli o voliko na jednom mestu?" Luis upita: "Dakle?" "Pre nego to sam vratio na u sondu u Veliki Okean. Koristio sam je za raspr i vanje mrena. Gledate oblast koju smo prvu istra ili, sa najvi e strukture koju sam m ogao da pronaem, kako bih imao najbolji mogui pregled. Na alost, ki a i oblaci od poetk a mi zaklanjaju pogled. Ali, Luise, ti mo e da vidi da ovde ima ivota." "Vampiri." "Kavaresksenjajok, Harkabiparolin, to je levo od mesta na kome ste vi ive li. Vidite li da ivot tamo cveta? Mogli biste da se vratite." ena je ekala, odla ui da donese sud. Deak se kolebao. Izgovorio je ne to na svom

jeziku, neprevodivo. "Ne obeavaj ono to ne mo e da pru i ", ree Luis Vu. "Luise, izbegava me od kada smo spasli Prsten. Uvek govori kako smo pre li l emilicom preko stotina hiljada milja naseljenog podruja. Preispitao sam tvoje bro jke. Ti ne slu a . Uveri se sam, oni su jo ivi!" "Divno", ree Luis. "Vampiri su pre iveli!" "Ne samo vampiri. Gledaj." Poslednji je zazvi dao; zumirane su bile udalje ne planine. Tridesetak hominida mar iralo je kroz prolaz izmeu vrhova. Dvadeset jedan v ampir; estoro malih crvenoko aca pastira koje su videli tokom svoje poslednje poset e; petoro veih, tamnijih hominidnih stvorenja; dvoje od maloglave vrste, koje mo da nije trebalo ubrajati meu razumne. Sva lovina bila je naga, i niko od njih nije poku avao da pobegne. Bili su umorni, ali veseli. Svaki lan druge vrste imao je vam pira za pratioca. Samo je nekolicina vampira nosila odeu koja ih je titila od hlad noe i ki e. Odea je oigledno bila pozajmljena, skrojena da odgovara neem drugom, a ne onome to ju je sada nosilo. Vampiri uop te nisu bili razumni ili su bar Poslednjem tako rekli. Pitao s e da li bi ivotinje dr ale robove ili stoku... ali nema veze. "Luise, Hmii, vidite li? Ima i drugih ivih vrsta, takoe ivih. Jednom sam ak video i graditelja gradova." Luis Vu primeti: "Ne vidim rak i ne vidim mutacije, ali mora da postoje. Poslednji, obave tenja sam dobio od Tile Braun. Tila je bila za titnik, bistrija od tebe i mene. Rekla je, jedan i po bilion mrtvih." Poslednji ree: "Tila je bila inteligentna, ali ja na nju gledam kao na lj udsko bie, Luise. ak i posle njene promene: ljudsko. Ljudska bia ne gledaju opasnos ti u oi. Lutkare zovete kukavicama, ali ne gledati je kukaviluk..." "Mani se toga. Pro lo je godina dana. Rak mo e da odnese deset ili dvadeset. Mutacije odnose celo pokolenje." "Za titnici imaju svoja ogranienja! Tila nije imala pojma koliko su moni moj i kompjuteri. Ostavili ste me da izvr im pode avanja, Luise..." "Mani se toga." "Nastaviu da tra im", ree lutkar. Poslednji je plesao. Maraton e se nastaviti dok on ne pogre i. Iscrpljivao se; telo e mu se oporaviti, a potom ojaati. Nije se potrudio da prislu kuje dok su tuinci veerali. Hmii nije razorio mre nu, ali ubudue nee razmenjivati tajne nadohvat nje. I ne treba. Tokom godinu dana, dok je njegova arolika posada i dalje poku a vala da sredi stvari vezane za Tilu Braun i nestabilnost Prstena, letea sonda Pos lednjeg razastrla je mrene po celom Skrivenom Patrijarhu. Vi e bi voleo da se usredsredio na ples. Bie dovoljno vremena za to. Hmii e uskoro otii. Luis e se povui u utanje. Kroz godinu dana i on e mo da napustiti brod, prepustiti kontorolu Poslednjem. Bibliote kari graditelji gradova... da se pozabavi njima? U izvesnom smislu oni su ve za njega bili izgubljeni. Poslednji je kontro lisao medicinsku opremu na Igli. Ako bi uvideli da je iskoristio svoju mo za iznui vanje, shvatili bi istinu. Ali bio je suvi e otvoren. I Hmii i Luis odbili su medi cinsku pomo s njegove strane. Luis Vu i Hmii i li su urno niz hodnik u senci. Recepcija je bila veoma sla bo osvetljena i nee primetiti pauinu. Poslednji je uhvatio samo deo razgovora. Pos le ga je pustio nekoliko puta. Luis: "...igra dominacije. Poslednji mora da ima kontrolu nad nama. Suvi e smo mu bliski, mogli bismo i te kako da ga povredimo." Hmii: "Poku ao sam da dokonam kako." Luis: "Ozbiljno si poku ao? No, nema veze. Ostavio nas je same godinu dana , a zatim se pojavio usred rutinske ve be. emu trud? Ni ta u tom prenosu nije deloval o hitno." Hmii: "Znam kako ti razmi lja . uo nas je, zar ne? Ako mogu da se vratim u Pa trijar iju, nee mi biti potreban Poslednji da povratim svoja dobra. Imam tebe. Ti n e tra i da ti se plati." Luis: "Aha."

Poslednji je razmi ljao da li da ih prekine. ta da ka e? Hmii: "Mene je dr ao u aci zahvaljujui izgubljenim posedima, ali ime je dr ao u aci tebe? Uz pomo ice, ali prestao si da se drogira . Autodok u lenderu je bio uni ten , ali u kuhinji sasvim sigurno postoji program za spravljanje osna ujueg zaina?" "Vrlo verovatno. I za tebe." Hmii je to odbacio, mahnuv i rukom. "Ali ako dopusti sebi da ostari , on nema ni ta." Luis klimnu. "Ali hoe li ti Poslednji poverovati? Za lutkara... Ne vream te. Siguran sa m da govori istinu, Luise. Ali za lutkara je ravno samoubistvu kada neko dopusti sebi da ostari." Luis klimnu, utke. "Je li to opravdanje za bilion ubistava?" Luis bi prekinuo razgovor neke druge veeri, ali sada ree: "Opravdanje za o bojicu. Ja u umreti od starosti. Poslednji gubi svoje su nje... gubi kontrolu nad s vojim okru enjem." "Ali da su pre iveli?" "Da su pre iveli. Da. Poslednji je zapravo obavio programiranje. Ja nisam mogao da uem u tu oblast sredi ta za popravke. Vrvela je od drveta- ivota. Ja sam mu omoguio da raspr i mlaz plazme sa sunca na preko pet posto Prstena. Da to nije urad io, onda bih ja mogao... da ivim. I tako me Poslednji ponovo poseduje. A to je va n o, ako sam ja razlog to ne poseduje tebe." "Tano." "I tako, poka i Luisu stari snimak i reci mu da je to prenos u ivo..." Dizao se vatar, naleti su zatomljivali glasove. Hmii: " ta ako... brojke.. ." "...Poslednjeg da odustane..." "...mozak stari br e od ostalih delova tvoga tela!" Kzin je izgubio strplj enje, spustio se na sve etiri i odskakutao niz palubu. Nije bilo va no. Bili su izv an dometa. Poslednji je za i tao poput najveeg aparata za espreso na svetu koji se raspa da. U tom njegovom i tanju bilo je uspona i prizvuka koje nijedno stvorenje sa Zemlje ili Kzina nije moglo da uje, sa harmonicima koji su sadr avali ogromne koliin e informacija. Poreklo dvaju vrsta koje jedva da su napustile pa njake, odnosno si l e sa drvea. Planovi opreme koja e naterati sunce da zable ti, zatim da se blesak pre tvori u laserski snop, u top razmera Prstena. Delovi kompjuterske opreme smanjen i na kvantni nivo raspr ili su se po kabini Poslednjeg poput sloja boje. Programi velike otpornosti i snage. Vi izopaeni otpaci poludivljeg, polurazumnog roda! Va sa aljenja vredan za tit nik, va a Tila roena pod srenom zvezdom, nije bila ni prilagodljiva niti je shvatala , ali vi ak niste ni toliko razboriti da slu ate. Ja sam ih sve spasao! Ja, pomou so ftvera na svom brodu! Jedan vrisak i Poslednji je ponovo bio miran. Nije preskoio nijedan korak . Jedan unazad, naklon, dok Predvodnik trenutka uplie Mlade u kvadret: prilika da se popije malo vode, koja mu je stra no potrebna. Jednu glavu povio je da usisa, jednu izdigao da prati ples: ponekad je dolazilo do varijacija. Da li je Luis Vu postajao senilan? Tako brzo? Odavno je prevalio dvestot u. Osna ujui zain odr avao je pojedina ljudska bia zdravim i razboritim itavih pet stoti na godina, ponekad i vi e. Ali bez njegovih medicinskih pogodnosti, Luis Vu bi mog ao brzo da ostari. A Hmii e otii. Nije va no. Poslednji se nalazio na najbezbednijem zamislivom mestu. Njego v brod bio je zatrpan u kubnim miljama ohlaene magme u blizini centra sredi ta za p opravke na Prstenu. Ni ta nije bilo hitno. Mogao je da eka. Tu su bili i biblioteka ri. Ne to e se izmeniti... a tu je bio i ples. Prvi deo SENKOVITO GNEZDO

1. RAT MIRISA 2892. Oblak je prekrivao nebo poput sive metalne ploe. uta trava delovala je uve lo: suvi e ki e, nedovoljno sunca. Nema sumnje da se sunce nalazilo pravo iznad glav e, a i Luk je jo bio na svom mestu, ali Valavirgilin nije videla ni jedno ni drug o ima tome ve dvadeset dana. Krstarice su se kotrljale kroz beskrajnu izmaglicu, kroz visoku travu, n a tokovima visine oveka. Vala i Kej bili su za kormilom; Barok se vozio iznad njih kao topd ija. Barokova kerka Forn spavala je ispod atorskog krila. Svakog dana - svakog asa... Sabarokare pokaza. "Je li to ono to ste tra ili?" Valavirgilin ustade sa svog sedi ta. Mogla je da vidi gde je nepregledna t rava prestajala i poinjala nepregledna strnjika. Kejverbrimis ree: "Oni su ostavili ovo ustrojstvo. Ugledaemo stra are ili ete oce. efe, ne razumem kako si znala da e ovde biti divova trave. Ja nikada nisam bi o ovako daleko udesno. Ti, ti si iz Sredi njeg Grada? To je stotinu dana hoda nale vo." "Re je stigla do mene", ree Valavirgilin. Ni ta vi e nije pitao. Trgovake tajne bile su samo njene. Ukotrljali su se u strnjiku i okrenuli. Krstarice su se sada kretale br e. Strnjika desno, trava do ramena levo. Daleko ispred, ptice su kru ile i obru avale se. Velike, tamne ptice: le inari. Kejverbrimis dodirnu svoje pi tolje da bi se umirio. Punili su se spreda, cevi dugake kao njegova podlaktica. Veliki Sabarokare zavalio se u oklopnom tornju . Na vrhu kontejnera nalazio se top, a on im je mogao biti potreban. Ostala kola klatila su se levo i desno, pokrivajui Kejeva kola tako da je on mogao bezbedno da istra uje. Kru ei, ptice su se udaljile. Posvuda su ostavile crno perje. Dvadeset veli kih ptica, toliko se na dralo da je sada jedva letelo. ta je moglo tolike da ih nah rani? Tela. Mali hominidi za iljenih glava, od kojih su neki le ali u strnjiki, ne ki u nepoko enoj travi, gotovo sasvim oglodani. Na stotine njih! Mogli su da prou i kao deca, ali deca meu njima bila su jo manja. Vala je potra ila odeu. Na nepoznatom terenu nikada ne znate koji humanoidi mogu biti inteligentni. Sabarokare se spustio na tle, sa pi toljem u aci. Kejverbrimis je oklevao; a li ni ta nije iznenada iskoilo iz trave, i on krenu za njim. Foranajidli proturi po spanu glavu kroz prozor i zinu. Bila je to devojka od nekih ezdeset falana, koja je upravo ulazila u doba za parenje. "Od sino", ubrzo ree Kej. Smrad trulenja jo nije bio naroito sna an. Ako Demoni nisu stigli pre ptica, onda ove rtve mora da su bile pogubljene pred zoru. Vala upita: "Kako su umrli? Ako je ovo jedan od obiaja lokalnih divova trave, ne mogu rei da sam luda za tim." "Ovo su mogle i ptice da urade. Polomljene kosti, vidite? Ali ptice veli kih kljunova, koje tra e mo dinu. Ovo su sakupljai, efe. Vidi , tako se oni oblae, u perj e. Idu za eteocima. Sakupljai love smirpove, vatrene take, sve to kopa. Kada se trav a pokosi, na videlo iziu jazbine." ...Perje, tako je. To perje bilo je crno, crveno i purpurnozeleno, ne sa mo crno. " ta se, onda, ovde dogodilo?" Forn ree: "Poznat mi je taj miris." Ispod trule i: ta? Ne to poznato, to samo po sebi nije bilo neprijatno... ali ipak je nateralo Foranajidli da se osea nelagodno. Valavirgilin je unajmila Kejverbrimisa kao vou karavana jer je bio odavde , jer joj se uinio sposoban. Ostali su bili njegovi ljudi. Niko od njih nije nika da bio ovako daleko udesno. Vala je znala vi e o ovom mestu od bilo koga od njih... ako je bila u prav u u pogledu toga gde se nalaze. "Pa, gde su oni?"

"Mo da nas posmatraju", primeti Kej. Vala je nadaleko videla sa svog mesta na pramcu krstarice. Otvoreni pa nja k bio je ravan, uta trava kratko poko ena. Divovi trave bili su visoki izmeu sedam i osam stopa. Da li su mogli da se sakriju u upola ni oj travi? Trgovci su postavili svoje krstarice u obliku trougla. Njihov podnevni o brok sastojao se od voa i korenja iz skladi ta na pokretnim daskama. Skuvali su mal o lokalne trave sa korenjem. Nisu se domogli nikakvog sve eg mesa. Nisu urili. Veina hominida bila je bolje volje po to bi se najela. Ako su di vovi trave razmi ljali kao ma inski narod, pustie tuince da se najedu pre nego to stupe s njima u vezu. Nije do ao nikakav ambasador. Karavan je krenuo dalje. Tri krstarice kotrljale su se tromo preko otvorenog pa njaka bez ivotinja k oje bi ih vukle. Velike etvrtaste drvene platforme imale su etiri toka u uglovima; motor, sme ten pozadi, pokretao je jo dva pogonska toka. Kontejner od livenog gvo a i ao je ispred motora, nalik na eleznu kuu sa debelim dimnjakom. Velike, tanke, ploaste opruge nalazile su se ispod pramca, ispod kormila. Kakav divljak mogao je da se zapita kakva je to kula na kontejneru, ali ta bi pomislio ako nikada nije video t op? Da je bezopasan. Oblici boje zlataste trave, oblici suvi e veliki da bi bili ljudi: dva vel ika humanoida gledala su sa prevoja udaljenog brda. Vala ih je spazila tek kada se jedan okrenuo i odskakutao preko polja trave. Drugi je potrao du prevoja, ka me stu na kome e ga krstarice prei. ekao ih je, prepreiv i im put, gledajui ih kako dolaze. Gotovo da je bio boje zlataste trave: zlatasta ko a, zlatasta griva. Veliki. Naoru an ogromnim zakrivljen im maem. Kejverbrimis krenu u susret divu. Valavirgilin usmeri krstaricu za njim kao kakvu prijateljsku jahau ivotinju. Udaljenost je unosila udne obrte u dijalekat trgovine. Kejverbrimis je po ku ao da naui Valu neke varijacije u izgovoru, nove rei i izmenjena znaenja. Sada je slu ala, poku avajui da razabere ta je to Kej govorio. "Do li smo u miru... nameravamo da trgujemo... Dalekose na trgovina... ri atra ?" Divove oi su sevale tamo-amo dok je Kej govorio. Tamo-amo izmeu njihovih v ilica, Forn, Vala, Kej i Barok. Div se zabavljao. Lice mu je bilo kosmatije nego u bilo kog pripadnika ma inskog naroda. Lep a bradica koja je oiviavala Forninu vilicu i koja samo to je poela da joj raste, te k toliko dugaka da se savije u loknu na krajevima. Valina je postajala elegantno bela, dva roga na bradi. Ostale hominide isuvi e su esto zbunjivale brade pripadnik a ma inskog naroda, naroito ena. Div je saekao da Kej zavr i da pria, zatim je pro ao pored njega i smestio se na jureoj platformi krstarice. Oslonio se o kontejner i istog asa se trgnuo, odvoj iv i se od toplog metala. Povratio je dostojanstvo i dao znak krstarici da krene n apred. Veliki Barok ostao je da stoji iznad diva. Forn se popela kod oca. I ona je bila visoka, ali su oboje pored diva delovali zakr ljalo. Kejverbrimis upita: "Tvoj logor, onuda?" Dijalekat kojim je div govorio bio je manje razumljiv. "Da. Hajdete. Vi tra ite zaklon. Mi elimo ratnike." "Kako upra njavate ri atru?" To je bila prva stvar koju bi svaki trgovac eleo da sazna, kao i svaki beta mu karac, ako su ovi bili nalik ostalim divovima trave . Div ree: "Hajde brzo, ili naue suvi e o ri atri." " ta?" "Vampiri." Forn razrogai oi. "Onaj smrad!" Kej se osmehnu, ne videv i u tome nikakvu pretnju, ve priliku. "Ja sam Kejv erbrimis. Ovo ovde su Valavirgilin, moja gazdarica, kao i Sabarokare i Foranejidi . I u ostalim krstaricama su pripadnici ma inskog naroda. Nadamo se da emo vas ubed iti da pristupite na em Carstvu."

"Ja sam Parum. Na eg vou morate oslovljavati kao Turla." Vala je prepustila Keju da vodi razgovor. Maevi-kose divova trave imali s u suvi e mali domet. Oru je dalekose ne trgovine zaustavie napad vampira kao od ale. To bi trebalo da ostavi utisak na Bika, a potom - posao. Divovi trave, njih dvadesetak, vukli su kola puna trave kroz prolaz u zi du od nagomilane zemlje. "Ovo nije normalno", primeti Kejverbrimis. "Divovi trave ne podi u zidove. " Parum ga je uo. "Morali smo da nauimo. Pre etrdeset tri falana borili smo s e protiv crvenih. Od njih smo nauili zidove." etrdeset tri falana iznosilo je 430 rotacija ustrojstva zvezda, pri emu se nebo okretalo svakih sedam i po dana. Za etrdeset falana Valavirgilin se obogati la, parila, donela na svet etvoro dece, a zatim prokockala svoje bogatstvo. Tokom poslednja tri falana je putovala. etrdeset tri falana bilo je dugo. Pitala je ili je poku ala da pita: "Je li to bilo onda kada su do li oblaci? " "Da, kada je stari Turl prokljuao more." Da! Ovo mesto je tra ila. Kejverbrimis slegnu ramenima na to lokalno sujeverje. "Od kada imate vam pire?" Parum ree: "Oduvek ima poneki. U poslednjih nekoliko falana, odjednom su posvuda, svake noi sve ih vi e. Jutros smo prona li gotovo dve stotine sakupljaa, svi mrtvi. Noas e ponovo ogladneti. Zidovi i na i samostreli dr e ih na odstojanju. Ovamo" , ree stra ar, "provedite va a kola kroz taj procep i pripremite ih za borbu." Imaju samostrele? A svetlost je ilela. Unutar zidova bila je gu va. Mu karci i ene divova trave istovarivali su svoj a kola, esto zastajkujui da jedu travu. Podizali su poglede prema pripadnicima ma in skog naroda koji su se kretali meu njima; upiljili bi se, a potom se vraali na pos ao. Da li su ikada videli krstarice na vlastiti pogon? Meutim, trebalo je prvo po brinuti se za vampire. Mu karci u ko nim oklopima ve su se poreali du zida. Ostali su nanosili zemlju i kamenje kojima e zatvoriti prolaz. Vala je oseala da divovi trave zure u njenu bradu. Onako odoka izbrojala ih je oko hiljadu, koliko mu karaca toliko i ena. Meut im, na drugim mestima uvek je bilo vi e ena meu divovima trave nego mu karaca, a ovde nije videla decu. Znai, treba dodati jo koju stotinu ena koje uvaju decu negde u zgr adama. Jedno ogromno tuinsko srebrno oblije sie niz padinu njima u susret. Podigao je kacigu sa krestom i otkrio zlatastu grivu. Turl je bio najvei mu karac meu divovima trave. Oklop koji je nosio nabrekao je na svakom spoju; nije liio ni na jednog hominida koga je Vala ikada videla. "Turle", oprezno mu se obrati Kejverbrimis: "Dalekose na trgovina do la je d a pomigne." "Dobro. ta ste vi, ma inski narod? ujemo za vas." "Na e carstvo je mono, i mi se irimo putem trgovine, ne rata. Nadamo se da em o ubediti va narod da spravlja gorivo za nas, kao i hleb, i neke druge stvari. Od va e vrste trave mo e da se napravi dobar hleb; mo da se i vama samima dopadne. Zauzv rat vam mo emo pokazati uda. Najmanje od svih su na i pi tolji. Ti pi tolji imaju vei dome t od va ih samostrela. Za borbu izbliza imamo plamenike..." "Stvari za ubijanje su to? Srea na a da ste do li. I va a, to ste stigli do zakl ona. Trebalo bi sada da premestite va e pi tolje na zidove." "Turle, veliki pi tolji su na krstaricama." Zid je bio dvostruko vi i od svakog pripadnika ma inskog naroda. Ali Valavir gilin se prisetila lokalne rei. "Rampa. Turle, postoji li neka rampa koja vodi na zid? Mo e li da izdr i na e krstarice?" Boje dana pretvarale su se u ugljeno sivilo. Poela je da pada ki a. Daleko

iznad oblaka, senka noi mora da je gotovo ve pokrila sunce. Nije bilo nikakve rampe dok Turl nije riui izdao nareenje. A onda su svi og romni mu karci i ene ostavili ono to su radili i stali da preme taju zemlju. Vala je uoila jednu enu koja se pela, vodila, vikala. Velika, zrela, sa gl asom koji je mogao da uzdrma stene. Uhvatila je ime: Munva. Mo da je to bila Turlo va primarna ena. Metalni kontejner i metalni motor, kao i iroke pokretne daske debljine ake : krstarice su bile te ke. Rampa samo to se nije rasula. Krstarice su se pele jedna za drugom, e ui se desnom stranom o zid dok ih je deset mu kih pripadnika divova trav e podizalo i pridr avalo s leve. Kako li e samo da spuste krstarice? Vrh je bio iste irine kao i osnova krstarice sa tokovima. Stra ari su ih vod ili. "Uperite svoje oru je desno u odnosu na rotaciju. Vamiri odatle dolaze." Upravljai kola poreali su svoja vozila, a zatim se okupili na dogovor. Kej je upitao: "Vande, Ante, ta mislite? rapnel u top? Mogli bi da se zbiju. esto to in e." Antratilin ree: "Neka divovi sakupe ne to ljunka. tedimo municiju. Mada e ovo biti posao za pi tolje. Da se ra irimo?" Vandernoti ree: "To je ono to divovi ele." "Ja takoe", ree Kejverbrimis. Vala ree: "Divovi trave imaju samostrele. Za to su zabrinuti? Samostreli ne maju domet pi tolja, ali e im omoguiti da ostanu izvan doma aja vampirskog mirisa." Upravljai kolima se zgleda e. Ant ree: "Travojedi..." "Oh, ne. Drugde ih smatraju zastra ujuim borcima", odvrati Vand. Niko ni ta ne ree. Krstarice Vandernotija i Antrantilina otkotrlja e se u suprotnim smerovima . Gotovo su se izgubile u ki i i tami pre nego to su ih ratnici Divova trave zausta vili. Kejverbrimis ree: "Baroe, ti na top, ali imaj pi tolje na dohvat ruke. Ja im am pi tolje. Forn, punjenje!" Bila je suvi e mlada da bi joj poverili ne to vi e. " efe, v oli li bacae plamena?" Vala ree: "Nee prii tako blizu. I ja prilino dobro bacam." "Onda baca i rune bombe. Nadam se da e nam se ukazati prilika da upotrebimo baca plamena. Pomoglo bi nam kada bismo mogli da im poka emo da se alkohol i za to mo e upotrebiti. Divovima trave nije potrebno na e gorivo, sami vuku svoja kola. Va mpiri nisu inteligentni, je li tako?" "Oni u blizini Sredi njeg Grada nisu." Forn ree: "U veini jezika su vampiri, ne Vampiri. U tom obliku koristi se za ivotinje." Keja nije zanimao jezik. "Da li juri aju, efe? U velikom talasu?" "Samo sam se jednom borila protiv vampira." "To je vi e od mene. uo sam prie. Kako je bilo?" "Jedina sam pre ivela", ree Valavirgilin. "Keje? Samo prie? Zna li bar da kor isti pe kire i gorivo?" Kej nabra elo. " ta?" Valina glava naglo se okrenu na duboki uzvik jednog stra ara. Sada je sve bilo u senci, a taj zvuk mogao je biti vetar to duva kroz zat egnute konopce i apat samostrela. Divovi trave tedeli su svoje strele. Ni meci se nisu mogli nadomestiti, jer nije bilo rase klijenata koja bi proizvela nove. Vala jo ni ta nije videla. Za divove trave kao da nije postalo mranije, ali ove ravnice bile su njihov dom. Fijuknula je strela iz samostrela, i ne to bledo s e izdiglo i presamitilo. Vetar je uhvatio... to nije bio vetar. Pesma. "Tragajte za belim", nepotrebno im je doviknula Forn. Kej je opalio, pon ovo napunio top, opalio. Ba dobro to su krstarice stajale na odstojanju. Blesak njihovih topova bio je zaslepljujui. Vala je razmi ljala o tome, dok su vatreni baloni u njenim oima bl edeli. Zatim se otkotrljala ispod krstarice i izvukla baca plamena, a posle njega i mre u sa runim bombama. Ostae tu da joj krstarica titi oi od bleska. A top? Pucali su oko nje. Vid joj se povratio. Tamo, bledo hominidno oblije. Jo j

edno. Videla ih je vi e od dvadeset! Jedno je palo, a ostala su se povukla. Veina m ora da je ve bila izvan dometa samostrela. Njihova pesma i la joj je na ivce. "Top", primeti Barok, i ona zatvori oi upravo u trenutku kada je opalio. Vatra je posezala da zahvati strnjiku. Bleda tela, est... Osam. Trideset do etrdeset vampira stajalo je na otvorenom, i dalje na dometu topova, pomisli on a. Za to bi se ljudi sa samostrelima pla ili vampira? Zato to niko jo nije video toliko vampira na jednom mestu! To je bilo bizarno, ludo. Kako toliki mogu da se prehrane? Trgovaka skupina visokih rend era umrla je u jednoj kuli jednog napu tenog gr ada, pre etrdeset tri falana. Visoki rend eri borili su se protiv ne vi e od petnaest vampira, te noi. Nisu ubili vi e od osam. Svi ostali su umrli i samo je sluaj spasa o Valavirgilin. Setila se pesme koja se dizala sa ulice. Vampiri bledi, nagi, divni. U as. Visoki rend eri pucali su sa prozora na desetom spratu, i postavili su stra are du s tepeni ta. Stra ari su nestajali jedan za drugim, a onda... Kej primeti: "Povoljan vetar." Barok ree: "Top." vrsto je zatvorila oi pred bleskom. Barokov top je zagrmeo, zatim jo jedan malo dalje, jedva da su ga uli. Barokov glas bio je tih. "Mogli bi da kru e." "Nisu razumni", ree Kej. Opalio je jo jedan top, daleko ulevo. Zatim jedan desno od njih. Vampiri nisu nosili nikakvo orue, nisu imali odeu. Ako biste zavukli prste u divnu, bujnu, pepeljastu kosu na le u vampira, nai li biste da je ima suvi e oko ma le, pljosnate lobanje. Nisu podizali gradove, nisu imali vojsku, nisu izmislili nikakvu strategiju za opkoljavanje. Pa ipak su ratnici na zidu meusobno u kali, pokazivali prstima, ispaljivali strele u mrak u smeru okretanja, udesno i suprotno od smera okretanja. "Kej? Imaju noseve." Barok spusti pogled. Kej upita: " ta?" "Nemaju plan za bitku", ree Valavirgilin. "Jednostavno izbegavaju miris h iljadu i po divova trave koje opslu uje primitivna kanalizacija. Isti taj miris ih je doveo ovamo! Kada vetar dune od njih ka nama, miris im vi e nee smetati. A onda e vetar duvati od njih ka nama." "Idem da ka em Vandernotiju da okrene krstaricu", ree Barok i otra. Vala viknu za njim. "Tkanina i alkohol!" On se vrati. " ta?" "Sipaj gorivo na pe kir, samo malo. Zave i ga oko lica. Nee osetiti miris. Rec i Vandu!" Kej ree odozgo. "Jo imam mete. efe, izvan dometa su. Ti idi i ka i Antu da se pokrene. Reci mu za pe kire i gorivo. Mo da ni divovi trave ne znaju. efe? Ne zabora vi da sam hteo da im poka em za ta jo mogu da upotrebe gorivo?" Idiot. Poprskala je jedan pe kir za sebe i ponela jo dva sa sobom. Ovo bi m oglo hitno da joj zatreba. Morala je da pazi na svaki korak u tami jer se sa obe strane nalazio pon or. Prestala je da pada ki a. Vetar je donosio pesmu vampira. Udisala je alkoholna isparenja iz pe kira obmotanog oko lica. Poelo je da joj se vrti u glavi. Zaula je u daljini: "Top." Zatvorila je oi, saekala grmljavinu, nastavila p rema etvrtastoj senci. Pozvala je: "Antrantiline!" "Ima posla, Vala", Taratarafa tin glas. "Imae i te kako posla, Tarfa. Vampiri nas okru uju. Izvadite pe kire, poprska jete ih gorivom, zave ite ih preko usta. Zatim pomerite kamion za estinu luka." "Valavirgilin, ja nareenja primam od Antrantilina." Glupa ena. "Premesti krstaricu ili to oboje mo ete rei Demonima. Stavi pe kir i Antu. Ali prvo mi daj vr sa gorivom za divove." Pauza. "Da, Valavirgilin. Ima li dovoljno pe kira?" Krag sa gorivom bio je te ak. Valavirgilin je i te kako bila svesna oru ja ko je nije dr ala. Kada je pred njom iskrslo ogromno oblije, laknulo joj je, mada joj

je istovremeno bilo i neprijatno. Div trave se nije okrenuo. "Kako ide odbrana, Valavirgilin?" Vala ree: "Okru uju nas. Namirisae ih kroz koji trenutak. Sve i ovo..." "Auh! Kakav je to smrad?" "Alkohol. Pokree na e krstarice, ali bi mogao da nas spase. Sve i ovo oko vra ta." Stra ar se nije ni pomerio, nije je pogledao. Ne bi on uvredio tuinca gosta . to znai: Valavirgilin ni ta nije rekla. Nije imala vremena za igre. "Usmeri me prema Turlu." "Daj mi tu krpu." Dobacila mu ju je nisko. Frknuo je u znak gaenja, ali ju je ipak svezao o ko vrata. Zatim je upro prst, ali ona je ve ugledala sjaj Bikovog oklopa. Bik nije odvojio pogled s krpe u njenim rukama ak ni kada se povukao pred smradom. "Ali za to?" "Ne zna o vampirima?" "Do nas sti u prie. Vampiri dosta lako umiru, i ne misle. to se ostalog tie.. . da li bi tom krpom trebalo da pokrijemo u i?" "Za to, Turle?" "Kako ne bi mogli pesmom da nas odvedu u smrt." "Ne zvukom. Mirisom!" "Mirisom!" Divovi trave nisu bili idioti, ali... nisu imali sree. Prvo je neko morao da pre ivi napad vampira. ak i ako bi dete pre ivelo, ono ne bi znalo za to su svi odr asli oti li. Ona, Kej, neko drugi trebalo je da pokrenu tu temu, bez obzira na urbu . "Vampiri lue miris za parenje, Turle. Po uda raste, mozak se iskljuuje i ovek odlazi." "Smrad va eg goriva lei taj problem? Ali ne postoji li jo jedan problem? uli smo za va ma inski narod i va e carstvo goriva. Vi ubeujete druge hominidne vrste da s pravljaju alkohol za va a kola. Oni naue da ga piju. Gube zanimanje za rad, igru i sam ivot, za sve osim za gorivo, i umiru mladi." Vala se nasmeja. "Vampirski miris uradi sve to pre no to udahne stotinu pu ta." Pa ipak, Turl je bio u pravu. Da li elimo da samostrela i budu pijani dok vamp iri kru e oko zida? "Da li je gorivo bolje? Probaj jake trave?" "Kada mo ete da uberete te trave? Gorivo imam sada, ne sutra." Bik se okrenuo od nje i stao urlajui da izdaje nareenja. Veina mu karaca sada je bila na zidu, ali su ene potrale. Odnekud su se stvorile bale tkanine. ene su s e pele na zid i i le du vrha ka krstaricama. Vala je ekala to je strpljivije mogla. Bik je zare ao: "Doi!" U ao je uzgradu od zemlje, drugu po veliini. Tkanje je bilo rasprostrto po vrhu zemljanog zida i jedne sredi nje staze. Ovde su se nalazile visoke gomile sasu ene trave, ali i drugih biljaka, na hiljad u mirisa. Bik je drobio li e pod njenim nosem. Ustuknula je. Drugaiji list; oprezno je omirisala. Jo jedan. Onaee: "Probaj sve odreda, ali probaj i gorivo. Otkriemo ta najbolje deluje . Za to ove skladi tite?" Bik se nasmejao. "Zaini, to su, biberlik i menti. ene ih jedu, od njih bol je njihovo mleko. Zar mislite da jedemo samo travu? Uveloj ili gorkoj travi potr ebno je ne to radi ukusa." Bik je sakupio puno naruje biljaka i izi ao urlajui. Imala je utisak da se n jegovo urlanje uje ak u Sredi njem Gradu. Njegov glas i glasovi ena, i potom struganj e velikih stopala koja se penju. Vala izvue svoju bocu sa gorivom i krenu da se penje za njima. Sa vrha je posmatrala krupne senke, nepokretne ratnike, ene koje su se kr etale izmeu njih, delei natopljene pe kire. Vala je presrela jednu veliku, zrelu enu. "Munva?" "Valavirgilin. Ubijaju mirisom?" "Da. Ne znamo koji miris najbolje titi. Neki mu karci ve su dobili pe kire nat opljene alkoholom. Njima ih ostavi, ostalima daj Turlove biljke. Videemo."

"Videemo ko e da umre, a?" Vala ode dalje. Od alkoholnih isparenja pomalo joj se vrtelo. Mogla je s tim da izie na kraj, ali je primetila da je njen pe kir ve gotovo suv. Jutros je Vala razmi ljala o tome kako je Forn dovoljno zrela da upra njava ri atru, ili mo da da se odmah pari. Forn je prevazi la to predvianje. Te ko da se jo seal mirisa vampira. Prepoznala je miris ljubavnika! Taj stari miris po ude i smrti boravio je u Valavirgilinom nosu i grickao joj je mozak. Ratnici divova trave predstavljali su nepokretne senke meu senkama ena koj e su se kretale. Ali... bilo ih je manje. ene divova trave takoe su to primetile. Vri tale su od besa i straha; zatim su dve, etiri, potrale niz nasip dozivajui Turla. Jo je jedna potrala u pogre nom pravc u, stenjui, napolje u polje strnjike. Vala se kretala meu preostalim braniocima, sipajui gorivo po pe kirima. enama , mu karcima, koga god je mogla da pronae. urba e ubiti. Gorivo e za tititi. Trave? Miri s Turlovih trava mo da bi du e potrajao. Svuda unaokolo videla je bleda hominidna oblija. Tako malo pojedinosti. M orali ste da zami ljate kako izgledaju; a dok vam miris golica prednji mozak, vide li biste velianstvene fantazije. Pri li su bli e. Za to ne uje topove? Stigla je do Antrantilinove krstarice. Po pela se na pokretnu dasku. "Hej! Ante?" Kontejner je bio prazan. Otvorila je trik bravu i popela se u kontejner. Nikog nije bilo. Nije bilo tete, ni traga borbe; jednostanvo su oti li. Natopi pe kir. Zatim: top. Vampiri su se lepo skupljali za kru enje. Da li s u se skupljali oko Anta, Forn ili Himpa, negde tamo dole? Nije bilo va no. Opalila je i videla da ih je polovina pala. Negde tokom te noi ula je ponovljeno aputanje. "Antrantilin?" "Oti ao", ree ona, ali nije mogla da uje vlastiti glas. Vrisnula je: "Oti ao! Valavirgilin ovde!" jedva da je i to ula. Njeno urlanje i njegovo urlanje svela j e na apat grmljavina topa koja je parala u i. Do lo je vreme da se krstarica pomeri. Vampiri su se povukli, nauili su da se ne skupljaju u gomile, ali mogla je da nae negde drugde sve u lovinu. Topovi nis u bili potrebni na desnoj strani i u smeru okretanja. Tamo gde je vetar duvao od vampira, samostreli su mogli da dosegnu do njih. "Ovde Kej. Jesu li svi oti li?" "Da." "Ponestaje nam municije. Tebi?" "Dovoljno." "Ujutro vi e neemo imati goriva." "Ne. Razdavala sam sav svoj alkohol i rekla enama kako da ga koriste. Mis lila sam da Munvu, enu divova trave koja je delila pe kire ratnicima - da je nauim k ako da rukuje topom? Da li elimo..." "Ne, efe, ne. Tajne!" "Ionako bi potrajalo suvi e dugo da je obuim." Kej podi e glavu u kabinu topd ije. Izvukao je krag baruta i podigao ga stenj ui. "Nazad na posao." "Da li ti je potreban mali kalibar?" "Dosta kamenja." Pogledao ju je. Sledio se. Spustio je krag. Skliznula je dole. Po li su zajedno. "Trebalo je ponovo da natopim taj pe kir", nesigurno je rekla. To je bila njena poslednja suvisla misao za izvesno vreme. On, Ne Vala, Kej se iskobeljao kroz vrata i pljusnuo u blato, na oluju. Vala ga je sledila, ne bi li ga povukla nazad. Strgnuo joj je ko ulju. Privila se uz njega, ali on je zaurlao i rascepio je na pola, okrenuo se u njenom naruju, a zatim se vratio nazad sa natopljenim po lovinama ko ulja i gurnuo jednu njoj pod nos, a drugu sebi. Duboko je udahnula alkoholna isparenja. Zagrcnula se. "Sve u redu." Dao joj ju je. Drugu je vezao oko svog vrata. "Vraam se", ree on. "Bie najb

olje da sama upravlja topom. Pod ovim..." "...okolnostima." Drhtavo su se nasmejali. "Hoe li biti bezbedna? Sama?" "Moram da poku am." Posmatrala ga je kako odlazi. Nikada nee. Nikada. Nikada se vi e nee pariti ni sa jednim mu karcem. Njen um, njeno ja utopilo se u talasu po ude. ta bi Tarb mislio o njoj? Parenje sa Tarabliliastom nikada nije bilo tako estoko. Ali um joj se sada polako vraao. Bila je parena. Podigla je pe kir ka licu. Alkohol joj je oti ao pravo u glavu i razbistrio je, osim ako to nije bila opsena. Pogledala je du zida i ugledala velike senke, s asvim malo njih, ali bilo ih je. Hominidnih oblija u crnim poljima takoe je bilo m anje, ali bila su veoma blizu. Bila su vi a, vitkija od pripadnika njene vrste. Pe vala su; preklinjala; okupila su se gotovo ispod same krstarice. Popela se i napunila top. 2. OPORAVAK Bleda svetlost postajala je sve jaa, sjajnija u smeru okretanja. Pesma se okonala. Vala ve izvesno vreme nije ula fijuk strele izbaene iz samostrela. Vampire je sada bilo te ko nai. U asna no se neprimeeno zavr ila. Ako je ikada bila ovako umorna, iscrpljenost mora da joj je izbrisala to seanje. A Kejverbrimis ju je upravo pitao: "Ima li jo malog kalibra?" "Ne to. Nismo dobili tra eni ljunak." "Barok i Form ve su bili oboje oti li kada sam se vratio do krstarice." Vala je protrljala oi. Nije imalo ta da se ka e. Vandernoti i Sopa intej pope e se oslanjajui se jedno na drugo. Vand primeti: "Kakva no." Spa ree: "itu se pevanje suvi e dopalo. Morali smo da ga ve emo. Mislim da sam sipala suvi e goriva u njegov pe kir. Spava kao... kao to bih i ja da mogu..." - obav ila je ruke oko sebe - "...da mogu da prestanem da se tresem." San. A nekoliko stotina mu karaca divova trave oekivalo je... "Sada ne bih mogla da izdr im ri atru", ree Vala. Izbacila je iz seanja parenje sa Kejom. To je mog lo da ima posledice. Kejverbrimis ree: "Spavajte u krstaricama. Bar noas. Zdravo..." Polo io joj je aku na rame to ju je nateralo da se okrene. Dru tvo. Devet divova trave, a meu njima i srebrni oklop. Njihova iscrpljen ost mogla se videti i namirisati. Turl je upitao: "Kako stoje stvari kod vas, ma i nski narode?" "Polovina nedostaje", odgovori Valavirgilin. Vand ree: "Turle, nismo ih ni u snu ovoliko oekivali. Mislili smo da imamo oru je za svaku situaciju." "Putnici priaju da nas vampiri pevanjem odvode ka na oj sudbini." Kej ree: "Polovina mudrosti sastoji se u tome da se naui ta treba od nauenog odbaciti." "Pripremili smo se za pogre nog neprijatelja. Vampirski miris! To nam nika da nije palo na pamet. Ali potpra ili smo vampirima pete!" zagrme Turl. "Da poemo u lov za njima kroz travu?" Vand podi e ruke i posrui se udalji. Vala, Kej i Spa se zgleda e. Ako ratnici divova trave jo imaju snage da se b ore... Vand je bio gotov, iskori en, ali neko mora da zastupa ma inski narod. Krenuli su za ratnicima u vla nu strnjiku. U podno ju zida nastade neko kome anje. Dva hominida, naga. Samostreli i pi to lji se podigo e. Razdvoji e ih udarcima oru ja, glasovi zalaja e. Ne! Nisu vampiri! Jedn a velika ena i mali mu jak pomagali su jedno drugom da se usprave. Nisu vampiri, ne. ena divova trave u... "Baroe!" Sabarokare ovo lice omlitavelo je od u asa koji je bio suvi e dubok da bi ispl ivao na povr inu. Pogledao je Valavirgilin kao da je ona bila duh, a ne on. Napola lud, prljav, iscrpljen, zapla en, iv. A ja mislila da sam ja umorna! Vala ga potap a po ramenu, srena to mo e da ga oseti pod akom. Gde li mu je bila kerka? Nije pitala. Rekla je: "Mora da ima mnogo t

a da nam ispria . Kasnije?" Turl se obratio Parumu, samostrelcu. Parum je poveo/odvukao Baroka i enu divova trave uz padinu. Turl krenu kasom, od zida, desno od smera okretanja. Njegovi ljudi poo e za njim, a za njima i pripadnici ma inskog naroda. No besanog u asa i ludakog parenja sv e ih je iscrpla. Pro li su pored le eva vampira. Ni ta od svoje lepote nisu zadr avali u smrti. J edan Div trave zastade da pobli e osmotri enku probodenu strelom iz samostrela. Zau stavila se i Spa . Vala se setila da je i ona to uradila, pre etrdeset tri falana. Prvo oset ite miris trulog mesa. A onda vam u umu eksplodira drugi miris... Div trave iznenada se zateturao. Ostao je da stoji pognute glave i povraa , a potom se lagano uspravio, i dalje krijui lice. Spa se naglo ispravila, zatim s e oteturala do Vale i zarila lice u njeno rame. Valavirgilin ree: "Spa . Nisi ti ni ta uradila, draga. Pro ima te oseaj da eli da se pari sa le om, ali to ne govori tvoj um." "Ne moj um. Vala, ako ne mo emo da ih ispitamo, ne mo emo ni da nauimo ni ta o njima!" "Delimino zbog toga i jesu tako zastra ujui." Po uda i miris trulog mesa ne sp adaju zajedno u jedan um. Vampiri u blizini zida bili su probodeni strelama iz samostrela. Dalje n apolju, bili su razmrskani samom ili malim kalibrom. Vala je uoila da su pripadnic i ma inskog naroda pobili isto onoliko vampira koliko sto puta brojniji divovi tra ve. Dve stotine stopa od zida, vi e nisu nailazili na vampire. Mrtvi divovi tr ave le ali su nagi ili napola obueni, ispijeni, sa upalim oima i obrazima, i divljaki m ranama po vratovima, zglobovima, laktovima. To mlitavo lice... Vala je videla ovu enu kada je pre mnogo sati otrala u mrak. Gde su rane? Grlo joj je, izgleda, bilo nedirnuto. Leva ruka rasporena, zg lob nedirnut; desna ruka prebaena preko tela, nije bilo krvi na izgu vanoj tunici.. . Vala prie bli e i podi e joj desnu aku. Pazuh joj je bio iskidan i krvav. Jedan mu karac divova trave se okrenu i otetura se nazad prema zidu, povraajui. Velika ena, mali vampir. Nije mogao da dopre do njenog vrata. Spa je u pra vu, moramo da uimo. Malo dalje odatle, svetla tkanina le ala je u blizini travnate granice. Va la je potrala, a onda je isto tako iznenada stala. To je bilo Taratarafa tino radno odelo. Vala ga podi e. Bilo je isto. Nije bilo krvi, niti mrlja od zemlje. Za to li je Tarfa odvedena tako daleko? Gde je ona? Turl je dosta bio isprednjaio. Gotovo da je ve bio stigao do neposeene trav e. Koliko li je bio te ak taj oklop? Uspentrao se uz deset stopa visoku humku, i z astao na vrhu, ekajui ostale da se dovuku. "Ni traga vampirima", objavi on. "Oti li su da se negde sakriju. Putnici k a u da ne podnose svetlost...?" Kej ree: "Ta pria je tana." Turl nastavi. "Onda bih rekao da su oti li." Niko ni ta ne ree. Turl zaurla: "Bi!" "Turle!" Jedan mu karac se trei uspentra do njega: zreo, vei od ostalih, ustar , nepristojno pun energije. "Sa mnom, Bie. Tarune, ti zaobii, sre emo se na drugoj strani. Ako te nema, p retpostaviu da si naleteo na borbu." "Da." Bi i Turl odo e jednim putem, ostali divovi drugim. Vala nije odmah mogla d a se odlui, a onda krenu za Turlom. Turl ju je primetio. Usporio je i dozvolio joj da ga stigne. Bi bi takoe s aekao, ali ga Turl jednim pokretom posla napred. Turl ree: "Neemo nai ive vampire kako se kriju u travi. Trava raste pravo uv

is. No klizi preko sunca, ali sunce se nikada ne pomera, ne vi e. Gde vampir mo e da se sakrije pred suncem?" Vala upita: "Sea li se vremena kada se sunce kretalo?" "Bio sam dete. Zastra ujue vreme." Nije delovao ba naroito zapla en, pomisli Va la. Luis Vu je bio meu ovim ljudima; ali ono to je Luis Vu kazao Valavirgilin, izg leda da nije rekao i njima. Posredi je prsten, kazao je. Luk je deo prstena na kome ne stoji . Sunce j e poelo da krivuda jer je prsten iskliznuo iz sredi ta. Kroz nekoliko falana prsten e oe ati sunce. Ali kunem se da u ga zaustaviti, ili u umreti pri tom poku aju. Kasnije je sunce prestalo da krivuda. Bi je i dalje trao, s vremena na vreme zastajkujui da pregleda tela; zamahn e maem i posee ne to trave da bi video ta ona krije; jeo je ono to bi posekao kada bi krenuo dalje u obilazak. Tro io je vi e energije od Turla. Vala nije primetila takma t vo meu njima - nareenja su bila izdavana sa lakoom, primana sa lakoom - ali postala je sigurna da gleda narednog Turla. Smogla je hrabrosti da upita: "Turle, da li je nepoznati hominid do ao meu vas tvrdei da potie sa nekog mesta na nebu?" Turl se zagleda. "Na nebu?" Te ko da bi tako ne to zaboravio, ali mo da nije hteo da otkrije tajnu. "arobnj ak. osavo usko lice, bronzani ten, prava crna kosa, vi i od mojih sunarodnika, uzak u ramenima i kukovima." Vrhovima prstiju iskosila je uglove oiju. "Ovakve oi. Neg de ovde je uzburkao more, ne bi li zaustavio kugu cvetova-ogledala." Turl je klimao. "To je uinio stari Turl, uz pomo onog Luisa Vua. Ali otkud ti zna za to?" "Luis Vu i ja smo zajedno putovali, daleko ulevo odavde. Rekao je da bez sunca cvetovi-ogledala ne mogu da se brane. Oblaci, meutim, nikada nisu nestali? " "Nikada. Posejali smo travu, upravo onako kao to nam je arobnjak kazao. Sm irpovi i ostali kopai odmakli su daleko ispred nas. Kuda god da smo po li, nailazil i smo na izgri ene cvetove-ogledala u korenu. Trava ne buja u ovom mraku, tako da smo u poetku morali da jedemo cvetove-ogledala. Crveni koji su hranili svoja stada na om travom u vreme moga oca, i ustali protiv nas kada smo se pobunili, krenuli su za nama u novu zemlju trave. Sakupl jai su lovili kopae. Vodeni narod vratio se uz reke koje su zaposeli cvetovi-ogled ala." " ta je bilo sa vampirima?" "Izgleda da je i njima i lo dobro." Vala napravi grimasu. Turl ree: "Postojala je oblast koju smo svi izbegavali. Vampirima je potr ebno skloni te pred dnevnom svetlo u, sistem peina, drvea, bilo ega. Kada su nai li oblac , manje su se pla ili sunca. Otiskivali su se sve dalje od svojih jazbina. To je s ve to znamo." "Trebalo bi da pitamo demone?" "Da li vi pripadnici ma inskog naroda razgovarate sa demonima?" Turlu se n ije dopala ta pomisao. "Oni se ni sa kim ne dru e. Ali demoni znaju gde su mrtvi pali. Moraju zna ti i gde vampiri love, kao i gde se kriju preko dana." "Demoni delaju samo nou. Ne bih znao kako da razgovaram sa jednim demonom ." "To je ve raeno." Vala je poku avala da se seti, ali um joj nije ba najbolje radio. Umor. "To je ve raeno. Pojavi se nova religija, ili umre kakav stari sve teni k, a onda sledi obred te kog isku enja za novog amana. Demoni moraju znati i prihvati ti obrede koje on zahteva da se upra njavaju kada neko umre." Bik klimnu. Demoni e obavljati pogrebne obrede za bilo koju religiju, unu tar oiglednih ogranienja. "Kako, onda?" "Mora im privui pa nju. Ulagivati im se. Bilo ta prolazi, skromni su. To je i test. Novi sve tenik nee biti ozbiljno shvaen dok ne postigne sporazum sa demonima. " Bik se nakostre io. "Da im se ulagujem?" "Moji ljudi su ovamo do li kao trgovci, Turle. Demoni imaju ne to to mi elimo:

znanje. ta mi imamo to demoni ele? Ne mnogo toga. Demoni poseduju svet, Luk i sve ostalo, samo ih pitaj." "Da im se ulagujem." Za krgutao je. "Kako?" ta je ono ula? Prie ispriane nou; ne ba nalik na poslovne. Ali videla je demon e i razgovarala sa njima. "Demoni vode senkovitu farmu ispod skupine lebdeih zgra da, daleko nalevo. Plaamo im oruem, a graditelji gradova im daju bibliotekarske po vlastice. Trgovae za informacije." "Mi ni ta ne znamo." "To gotovo da je tano." " ta jo imamo?" Turl primeti: "Oh, Valavirgilin, ovo je gadno." " ta?" Turl pokaza rukom oko sebe. Unaokolo je le alo stotinak le eva vampira, svi su se nalazili u blizini zida, i upola toliko mrtvih divova trave ra trkanih od gr anice dometa samostrela do neposeene trave. Bi je pregledavao manje le eve. Primetio je da joj je privukao pa nju, te je podigao jednu glavu kako bi Vala mogla videti lice. Bio je to Himapertari, iz An trantilinove posade. Drhtaj pro e Valu. Meutim, Turl je bio u pravu. Ree: "Demoni moraju neim da s e hrane. I vi e od toga: kada bi ovih hiljadu le eva ostavili ovde da le e, pojavila b i se kuga. Svi bi krivili demone. Demoni moraju doi da poiste." "Ali za to bi mene saslu ali?" Vala odmahnu glavom. Kao da je bila napunjena vatom. " ta onda, po to saznamo gde se nalazi jazbina vampira? Sami da ih napadnemo ?" "Demoni bi mogli i to da nam ka u..." Turl potra. Vala vide da Bi ma e, dr ei... ta? U tom trenutku estotko je protres o to to je dr ao, a onda ga odbacio, i bacio se u suprotnom pravcu. Tamo gde je tel o palo, stalo je da se uvija, a zatim se primirilo, iako je Bi urlao. Bio je to ivi vampir. Bi doviknu: "Turle, ao mi je. Bio je iv, ranjen, samo strela kroz bedro. Po mislih da popriamo s njim, pregledamo ga... bilo ta... ali... ali taj miris!" "Smiri se, Bi. Da li si iznenada osetio taj miris? Ti napada , on se brani? " " ta, kao kad prdne ? Ponekad kontroli emo, ponekad ne?... Turle, nisam sigura n." "Kreni dalje u obilazak." Bi je estoko zamahnuo maem po travi. Turl nastavi dalje. Vala je razmi ljala. Ree: "Mora poslati delegaciju meu mrtve. ator, nekolicinu tvojih ljudi..." "Ujutro emo ih nai isisane!" "Ne, mislim da e noas i naredne noi biti bezbedno. Vampiri su poharali ovu oblast, a i namirisali bi svoje mrtve. ak i da je tako, naoru aj svoje ljude i, ova j, po alji zajedno mu karce i ene." "Valavirgilin..." "Poznat mi je va obiaj, ali ako vampiri zapevaju, bie najbolje da se pripad nici tvoga roda pare izmeu sebe." Da li je trebalo ovo da ka e? Sasvim sigurno ne b i ovako ne to rekla pred ostalim divovima trave. Bik je frknuo, ali... "Da. Da, a ono to Turl ne vidi to se nije dogodilo. Tako." Turl mahnu Biu da prie. Upitao je Valu: "Da li e nam se dalekose na trgovina pridru iti?" "Trebalo bi da vas podr imo. Dve vrste koje su u iznudici bie glasnije od j edne." Dalekose na trgovina mogla je da se otkotrlja od veine problema, ali ne i od ovog. Veinu goriva utro ili su na natapanje pe kira. "Tri vrste. Mnogi sakupljai umrli su pre dve noi. Sakupljai e ekati sa nama. Da li bi trebalo da nas bude jo vi e? Vampiri mora da su lovili i meu crvenima." "Vredi poku ati." Bi sti e do njih. Turl poe da govori mnogo br e nego to je Vala mogla da prati. Bi je poku ao da se usprotivi, ali onda se primirio. "Trebalo bi da odspavamo tokom dana", ree Vala. Telo joj je vapilo za sno m.

Ne to ju je uhvatilo za zglavak. " efe?" Trgnula se iz sna. Njeno skvianje trebalo je da predstavlja vrisak. Otkot rljala se i sela i... bio je to samo Kejverbrimis. " efe, ta si to priala Biku?" Jo je bila o amuena. Bili su joj potrebni pie i kupanje ili... ta buka, je li to ki a? A munja i tresak - to je nema sumnje grom. Skinula je prljavu odeu pre nego to je zaspala. Izvukla se ispod ebadi, iz kontejnera, na hladnu ki u. Kej ju je gledao iz topd ijske kule kako igra na ki i. Posledice. Trgovci se nisu parili. Upra njavali su ri atru sa vrstama koje s u sretali, ali parenje je bilo ne to drugo. Ne ostavljate poslovnog partnera u dru gom stanju, ne upu tate se u igre seksualne dominacije, niti se zaljubljujete. Ali u dalekim kraljevstvima, meu nepoznatim hominidima, ne mo ete ni izbega vati jedni druge. Pozvala ga je rukom i doviknula: "Operi se sa mnom. Koliko je sati?" "Uskoro e sumrak. Dugo smo spavali." Kej je skidao odeu kao da mu je laknu lo. "Mislio sam da e nam ovo vreme biti potrebno da se nauru amo protiv vampira." "Uradiemo to. Kako je Barok?" "Ne znam." Pili su, prali jedno drugo, obrisali jedno drugo, i uverili se: potrebi za parenjem moglo se odoleti. Ki a je prestala. Mogli ste da vidite kako vetar odnosi ostatke oluje prek o strnjike. Pramenovi tamnoplavog neba pomaljali su se kroz juree rastrgnute obla ke, kao i iznenadna uska uspravna linija plavobelog sjaja. Vala zinu. Nije videla Luk ve etiri rotacije. Pri sjaju svetlosti sa Luka mogla je da nazre ustrojstva u travnatoj str njici. Luk bledih pravougaonika. ator podignut unutar luka. Divovi trave i li su ta mo-amo, a aica mnogo manjih hominida kretala se s njima. Na pravougaonicima... ar avi ? Izlagali su tela. "Da li si im ti kazala da to uine?" "Ne. Mada zamisao nije lo a", primeti Vala. U napu tenoj krstarici Antrantilina prona li su Baroka sa enom dvostrukom veom od njega. Delovao je nenormalno potinjen, ali se osmehivao. "Vemb, ovo su moji p artneri Valavirgilin i Kejverbrimis. Narode, ovo je Vemb." Kej je zaustio da ka e: "Mislio bih..." Barok se nasmejao kao da ba nije bio sasvim pri istoj pameti. "Da, i bio b i u pravu, ako si mislio da smo spavali!" Vemb ih prekinu. "Spavati ovde, zajedno, titi svakog od namere ostalih, o d jo ri atre. Imali smo sree jedno s drugim." Polako i oprezno preturajui po svom iscrpljenom umu, Barok pronae jo jednu misao. "Forn. Niste prona li Foranajidli?" Vala odvrati: "Ona je oti la." Barokovo telo je nekontrolisano zadrhtalo. Uhvatio je Valu za zglavak. " Doviknuo sam joj. 'Napuni!' Ni ta. Bila je oti la. Izi ao sam da je potra im, da je zaus tavim ako je krenula za pevanjem. Zakoraio sam napolje i odlepio. Nalazio sam se u podno ju zida i ki a me je ukopala u tle. Neko je naleteo na mene. Oborio me u bla to. Vemb. Mi... ri atra nije dovoljno jaka re." Vemb ga uhvati za rame i okrenu ga prema sebi. "Delili smo ljubav ili sm o se ak parili, ali moramo rei ri atra, Baroe. Zaista moramo." "...Strgli smo odeu i stali da upra njavamo ri atru, i razum je polako poeo da nam se vraa, mada nismo imali ni otkucaj srca na bacanje. Pribli avalo nam se pola kruga onih bledunjavih. Ki a mora da je sprala deo mirisa. Video sam samostrele k oji su le ali svuda oko nas. Ratnici divova trave cele noi su se posrui spu tali niz zi d, ispu tajui samostrele i sve ostalo to su nosili..." "Podigli smo samostrele", ume ala se ena divova trave. "Ugledala sam Makija mrtvog sa vampirom u naruju i strelu koja je pro la kroz oboje, i tobolac ispu ten p ored njega. Podigla sam tobolac, istresla ga, pru ila aku punu strela Baroku i upuc ala najbli eg vampira. Zatim sledeeg." "U poetku nisam mogao da napnem samostrel." "Zatim narednog. Zato si vri tao? Tek smo kasnije razgovarali."

"Vri tao i vukao. Vrisak za snagu", ree Barok. "Va e proklete alatke nisu nap ravljene za siu ne pripadnike ma inskog naroda." Vala upita: "Bili ste napolju cele noi?" Vemb klimnu. Barok ree: "Kada je ki a poela da jenjava, nabavio sam nam pe kir e. Bilo je na gomile pe kira." Njegov stisak bio je bolan. "Kej, Vala, videli smo za to." "Ratnici su prolazili pored nas", ree Vemb. "Pogodila sam Hirsta u nogu, ali on je samo nastavio dalje, sledei pevanje. Vampiri su mu pri li i strgnuli mu p e kir sa lica i odveli ga. On je moj sin." "Ako ti ne to prekriva lice, oni to strgnu! Hirst je koristio gorivo da na topi pe kir. Ki a ga je sprala. Potra ili smo pe kire sa... Vemb?" "Biberlikom. Minom." "Da, ti su zadr ali miris. Odr ali su nas u ivotu, pe kiri i ri atra. Svaki put k ada bi postalo suvi e te ko za nas, upra njavali smo ri atru. I odapinjali strele iz sam ostrela. Stra ari su ispu tali maeve i samostrele, ali ne i tobolce. Morali smo da ih tra imo. Da pljakamo mrtve." "Videla sam ne to to nisam razumela", ree Vemb. "Trebalo bi da ka em Turlu. Va mpiri su upra njavali ri atru sa nekima od nas, a zatim ih odvodili u visoku travu i jo dalje. Za to su ih ostavili u ivotu? Jesu li jo ivi?" Vala ree: "Demoni bi to mogli znati." "Demoni uvaju tajne demona", primeti Vemb. Oblaci su se ponovo namakli. U tami, Barok ree: "Pogodio sam vampira koji je odvodio Anta. Utro io sam dve strele. Drugi je nastavio pesmu, pogodio sam i n ju. Ant je krenuo za treom enom, i tada je ve bio izvan dometa. Odveli su ga u trav u. Nisam ga vi e video. Da nije trebalo njega da pogodim?" Samo su ga gledali. "Ne mogu da stra arim sa vama", ree Barok. "Ne bih sada podneo ri atru. Glava mi je suvi e... ne znam da li mogu da vam to objasnim..." Stegli su mu ruke i poku ali da ga uvere kako razumeju. Ostavili su ga tam o.

3. NADOLAZEA OLUJA ator se ugnezdio ispod zida, ali bio je okrenut napolje prema luku od bel ih ar ava. Le evi su bili polo eni glava prema glavi, dva diva po ar avu, ili etiri vampira . Divovi su prona li Antrantilina i lana njegove posade Himapertarija i polo ili ih n a jedan ar av. Taratarafa t i Foranajidli mora da jo nisu bile pronaene. Na narednom ar a u nalazilo se est mrtvih siu nih sakupljaa. Divovi samo to nisu zavr ili sa oblikovanjem svojih ustrojstava. Siu ni homini di muvali su se oko njih, ne poma ui mnogo, ali zato nosei hranu i lak i teret. Svi su na sebi imali ar ave sa rupama za glavu. Div trave mogao je bez po muke da podigne vampira. Ali bila su potrebna dvojica sa ponesu mrtvog diva. Meutim, Bi je nosio mrtvu enu divova trave prebaenu preko ramena. Skotrljao je enu s ramena tako da je tresnula preko ar ava, ba onako kako treba. Uzeo je njenu a ku i tu no stao ne to da joj govori. Vala se predomislila, nije htela da mu smeta. Dve ene su zavr ile sa polaganjem jo mrtvih vampira. Jedna joj je pri la. "Utr ljale smo biberlik po ivicama ar ava. To e zaustaviti male le inare", ree Munva ma inskom narodu. "Velike le inare mo emo gaati iz samostrela. Demoni nee morati da se bore za ono to je njihovo." "Lepo od vas", primeti Valavirgilin. Stolovi bi izdigli mrtve izvan doma a ja le inara; ali gde bi Divovi trave na li drvo? " ta mogu da uinim za vas?" upita Munva. "Do li smo da stra arimo s vama." "Imali ste velike gubitke u ovoj bici. Nijedan demon nee doi prve noi. Odmo rite se." Vala ree: "Ali to je ipak bila moja zamisao." "Turlova zamisao", obavesti je Munva. Vala klimnu i potrudi se da se ne osmehne. To je bila dru tvena konvencija , kao ono Luis Vu je pomogao Turlu da uzburka more. Mahnula je prema malim homin

idima. "Ko su ovi?" Munva ih pozva. "Perilak, Silae, Manae, Korijak..." Male glave se podigo e. "...ovo su novi saveznici: Kejverbrimis, Valavirgilin, Vandernoti." Sakupljai se osmehnu e i zaklima e glavama, ali nisu odmah pri li. Oti li su ka m estu gde su divovi trave pa ljivo skidali ar ave preko glava podalje od mrtvih i atora , a zatim uzeli srpove i samostrele. Sakupljai su skinuli zara ene ar ave, i zakaili ta nke maeve iza lea. Pri ao im je Bi, bez ar ava i naoru an. "Pe kiri su ispod atora. Natrljali smo ih inom", ree on. "Svi su dobrodo li da se poslu e." Sakupljai su dosezali do pazuha pripadnicima ma inskog naroda i do pupka Biu i Munvi. Lica su im bila osava i iljata; iroko su se osmehivali pokazujui usta prep una zuba. Nosili su tunike od tavljene ko e smirpa sa ostavljenim be krznom, obilato ure enim perjem. Kod ena, Perilak i Korijak, perje je obrazovalo malecka krila. ene su morale da paze u hodu kako ga ne bi o tetile. Manak i Silak dosta su liili na en e. Vea razlika oitavala se u odevanju; i njihova odea bila je ukra ena perjem, ali su ruke mogle slobodno da ma u. Ili da se bore. Ki a je sipila, ali i to je bilo dovoljno da se ma inski narod povue u ator. V ala je primetila da je tle obilato posuto travom. Ta trava slu ie divovima trave ka o le aj i kao hrana. Zaustavila je svoje sadruge i nalo ila im da skinu sandale. Ve je bilo dovoljno mrano, tako da je Vala jedva raspoznavala lica. Ri atru je najbolje bilo upra njavati nou. Ali ne na bojnom polju. "Ovo je lo posao", primeti Perilak. Vandernoti upita: "Koliko ste izgubili?" "Gotovo dve stotine do sada." "Bilo nas je samo deset. etvoro je oti lo. Sopa intaj i itakumi ad smo ostavili na stra i iznad nas kod topa. Barok se oporavlja od noi provedene u paklu." "ovek na e kraljice oti ao je sa Turlovom enom da dovede ostale hominide na po gaanje. Ako..." Oi male ene sevnu e unaokolo. "...gospodari noi ne progovore, i drugi glasovi e se sutra pridru iti na ima." Legenda ka e da demoni uju svaku re koja se o njima izgovori, osim - tvrde n eki - po danu. Demoni su i sada mo da bili tu negde oko njih. Kej upita: "Da li bi ovek va e kraljice zaista upra njavao ri atru sa svojim sa putnicima?" etvoro sakupljaa se zakikotalo. Bi i Munva zaurla e od smeha. Mala ena - Peril ak - ree Keju: "Kao da bi ena Diva trave uop te primetila. Veliina je va na. Ali vi, vi i mi bismo mogli da uradimo ne to po tom pitanju." Perilak i Kejverbrimis se pogleda e kao da je oboma ista pomisao pala na p amet. enica uhvati Keja za lakat; Kejova ruka oe a perje sakupljaa. On predlo i: "Pretp ostavljam da ih skupljate br e nego to mo ete da ih istro ite?" Ona odvrati: "Ne, ko e se brzo ukvare. Mo emo da razmenimo samo malo." " ta ako mo emo da pronaemo nain da odlo imo kvarenje?" S vremena na vreme do Valavirgilinih nozdrva dopro bi smrad sa bojnog po lja i ona bi frknula da ga odagna. Meutim, mirisi nisu stizali do Kejverbrimisa. Ne do njega! Kej je bio u trgovakom modu. Um mu je bio tamo gde je dobiti i gubit i bilo stvar brojki, gde je neprijatnost bila sramota koju ovek nije mogao sebi d a dopusti, gde je jedno carstvo pre ivljavalo zato to je ubre jednih hominida za dru ge predstavljalo zlatnu ilu. Spustio se mrkli mrak. Ali pri slaboj svetlosti Luka osvetljenog dnevnom svetlo u, ugledala je Biov iroki osmeh. Upitala je Diva trave: "Jesi li kad prisustv ovao pogaanju?" "Nekoliko puta. Luis Vu je do ao kada sam bio dete, ali sve pogodbe sklopl jene su izmeu njega i starog Turla. Crveni su sklopili mir s nama pre trideset fa lana; isparcelisali smo prebivali ta. Pre dvadeset etiri falana sastali smo se sa c rvenima i morskim narodom, razmenili karte. Svi narodi saznali su za nove terito rije. Ali svi su zakljuili da su divovi trave neobino veliki." Niko ne bi poverovao kada bi utivo odbila da se slo i s tim. Vala posegnu d a uhvati Diva trave pod ruku. Oslu kivala je nee li uti demone u noi, ali jedino je ul a ki u. Navukli su se oblaci. Potpuno se smrailo.

Jedan od mu karaca sakupljaa upita: "Hoemo li samo da ekamo? Hoe li to smatrat i utivijim?" Manak, to je bio on? Dlaka gu a oko vrata, kao da je on bio alfa mu jak, a Si lak beta. Kod veine hominidnih vrsta, jedan mu jak bio je najaktivniji; ali Vala ni je znala da li to va i i za sakupljae. Vala ree: "Manae, mi smo ovde. U njihovom habitatu. Mo e ak na to gledati kao da smo do li da zabavimo gospodare noi. Da li bi da upra njava ri atru sa mnom?" Biu je b rzo dodala: "Bi, ovo je zbog veliine, kako bih ja bila vea. Pretpostavljam da e Vand prvo otii sa Munvom..." Primetila je da Kej i Perilak vi e nisu razgovarali o posl u. Filozofije se razlikuju. Upra njavati ri atru sa sakupljaem bila je tek predigra. Ri atra sa Turlovim naslednikom, pak, bila je ne to sasvim drugo. Bilo je u njoj zadovoljstva. Bio je veliki. Bio je veoma spreman. Veoma se ponosio svojim samosavlaivanjem, mada je bio na samoj ivici kontrolisanja. Bio je veoma veliki. Kejverbrimis se divno provodio te noi, ili je bar tako izgledalo. Upravo je priao Munvi neku alu ili tajnu. Taj je bio dobar trgovac; u su tini dobar ovek. Va la je sve vreme pogledavala u njegovom pravcu. Parili su se. Vala nije mogla da odagna to iz misli... ne bi ni trebalo da poku ava, zaista. Razmi ljati o tako neem bilo je dobro za svetkovinu ri atre. Pa ip ak. Parenje je stvar reda. Eoni evolucije oblikovali su mnoge odgovore na pa renje kod hominida: prilaz, mirise, polo aje i mogunosti, vizuelne i taktilne nagov e taje. Kultura oblikuje i vi e od toga: plesove, klike, stilove, dozvoljene rei i ree nice. Ali evolucija nikada ne dira seks izvan jedne vrste, i ri atra je uvek ume tniki oblik. Tamo gde oblici ne odgovaraju, mogu biti pronaeni drugi oblici. Oni k oji ne mogu da uestvuju, mogu da gledaju, mogu da daju bestidan savet... Kada smo ve kod toga, mogu da stra are kada je trgovevom telu ili umu potreb an odmor. No je bila gotovo nema, ali nije svaki apat bio vetar. Demoni bi trebalo d a budu tamo napolju. To je bila njihova du nost. Ali ako do njih, iz bilo kog razl oga, nije stigla re o bojnom polju posutom le evima, onda su ti zvuci mogli da potiu od vampira. Vala je sedela na trono cu visokom tri stope i dovoljno jakom da podnese D iva trave. No je bila dovoljno topla tako da je mogla da sedi naga, ili je ona bi la dovoljno zagrejana - meutim, napunjeni pi tolji ipak su joj bili za leima. Ispred nje je plju tala ki a i malo ta drugo je moglo da se vidi. Na trenutak je zamrlo sva ko uzbuenje iza njenih lea. "Mi i divovi trave, mi se volimo, ali mi nismo puki paraziti", govorio j e jedan od sakupljaa. "Gde god su se nekada nalazile ume cvetova-ogledala, sada im a biljojeda, lovine koja mo e da nas prehrani. Mi kreemo u potragu ispred Turlovih ljudi. Mi ispitujemo, vodimo, mi im pravimo karte." To je bio Manak. Bio je premali da zadovolji ak i enu pripadnicu ma inskog n aroda i bio je neiskusan; ali mogao je da naui. Neki su lako zauzimali pravilan s tav. Drugi nikada nisu uspevali da naue. Parenje nije bilo bez posledica. Odgovor hominida na parenje nije odgovo r uma. Ri atra nema posledica, i um mo e ostati bistar. Stid ne dolazi u obzir. Tu j e uvek smeh za oboje. Ri atra predstavlja zabavu, diplomatiju i prijateljstvo, kao i saznanje da mo ete dohvatiti oru je u mraku. "Nadamo se da emo se obogatiti", govorio je Kej. "Prema onima koji pro iruj u carstvo uvek se lepo ophode. Carstvo raste sa na om zalihom goriva. Ako smo u st anju da ubedimo neku zajednicu da spravlja gorivo i prodaje ga carstvu, bonus om oguava svakome od nas da stvori porodicu." Munva ree: "Te nagrade su va e. Va i klijenti-plemena suoavaju se s neim drugim . Gubitkom ambicije, gubitkom prijatelja i para, obmanom i ranom smru svakoga ko se navikne da pije va e gorivo." "Neki su suvi e slabi da bi rekli: 'Dosta'. Munva, vi morate biti jai od to ga." "Svakako. Mogu to da uradim noas, sada. Dosta, Kejverbrimise."

Vala se okrenula i ugledala bele osmehe velikih i malih. Bi ree: "Imao sam pro le noi jedan od va ih pe kira natopljen alkoholom. O amutio me je. Izgubio sam cilj. " Kej je ve to promenio temu. "Valavirgilin, hoe li se vratiti u Sredi nji Grad, pariti se i obrazovati porodicu?" "Parila sam se", odvrati ona. Kej odjednom nije imao vi e ni ta da ka e. Nije znao! ta je on mislio? Da e on i ona postati zvanini par? Valavirgilin ree: "Oboga tila sam se zahvaljujui poklonu koji sam dobila od Luisa Vua pripadnika naroda sa Lopte." Kako je to uradila nije se nikoga ticalo, i bilo je ilegalno. "Tada sam se parila. Tarbovi roditelji bili su prijatelji moje porodice, kao to je to uobia jeno kod nas, Munva. On je imao malo novca, ali je dobar otac, dozvolio mi je da se posvetim poslovima. Postala sam nemirna. Setila sam se da je Luis Vu nagovestio... ne. Upita o je da li moj narod pravi orue od taloga koji ostaje posle destilacije alkohola. Plastika, kazao je. Njegova stvarica za prevoenje odbila je da prevede tu re, ali ja sam je nauila. Rekao je da to znai bezoblian. Plastika mo e da poprimi bilo koji o blik, po tvorevoj elji. Talog je beskoristan, odvratan. Klijenti bi mogli biti zah valni ako bismo imali razloga da ih oslobaamo toga. I tako sam prona la hemijsku laboratoriju." Slegnula je ramenima u mraku. "Uvek te ko ta vi e nego to bilo ko oekuje, ali bar smo dobili odgovore. To udo krije t ajne. Jednog dana veina mog novca bila je potro ena. Tarabliliast i deca su kod p orodice moga oca, a ja sam ovde, dok ne budem ponovo u stanju da ih prehranim. K orijak, jesi li spremna da preuzme stra u?" "Svakako. Zadr i tu misao, Vandernoti. Vala, ta je napolju?" "Ki a. Povremeno na trenutak vidim ne to crno i sjajno i ujem kikotanje. Nema mirisa vampira." "Dobro."

Munva je pre la na jezik divova trave i pravila je ale na koje se Bi grohoto m smejao. Pri sivoj svetlosti jutra sakupljai su meu sobom razgovarali, mahali u p ravcu sve svetlije zemlje, a onda su manje-vi e popadali jedni preko drugih na gom ilu. "Misli li da su dolazili?" Spa je upitala, nikoga odreeno, i izi la iz atora. Vand ree: "Ba me briga. Hajde da spavamo." "Bili su", ree Spa . Vala izie napolje. Pro lo je nekoliko trenutaka pre nego to je shvatila da je jedan ar av bio pra zan. Koji? Krajnje levo... est mrtvih sakupljaa. Ostali su bili nedirnuti. Bi prie otresito, ma ui svojim srpom-maem. Jo divova spu talo se niz zemljani zi . Okupili su se na dogovor, a zatim ra irili u obliku lepeze i krenuli u istra ivanj e, tra ei dokaze o tome ta su demoni uradili. Vala se, meutim, popela na zid da odspava u kontejneru. U podne ju je probudio miris peenja u nozdrvama; bila je veoma gladna. Sl edila je miris dole do atora. Zatekla je na okupu sakupljae i ma inski narod. Sakupljai su bili u lovu. Va tru koju su zapalili da skuvaju svoju lovinu Barok i Vand su iskoristili da napr ave hleb od lokalne trave. "Mi jedemo etiri, pet, est obroka dnevno", obavesti je Silak. "Pint ka e da vi jedete samo jednom dnevno?" "Da. Ali mnogo. Nalazite li dovoljno mesa?" "Kada su va i ljudi si li da jedu, na i su oti li ponovo u lov. Pojedi ono to vid i , lovci e se vratiti." Pljosnati hleb nije ispao lo e, i Vala je pohvalila mu karce. I meso smirpa je bilo dobro, mada pomalo suvo i ilavo. Sakupljai bar nisu imali naviku koju su s retali kod drugih hominida: da menjaju ukus mesa trljajui ga solju, travama ili b obicama.

Vala se zapitala da li bi vredelo uzgajati smirpe na drugim mestima, ali svi trgovci znali su odgovor na to pitanje. Ono to je za jedne hominide bila pre mija, za druge je bila kuga. Bez lokalnih grabljivica koje bi ograniavale njihov broj, smirpi bi pojeli neije useve, namno ili bi se u tolikom broju da ne bi imali i me da se prehrane, a kada bi ih glad iscrpla poeli bi da ire zaraze. U meuvremenu je pojela sve to se na lo pred njom. I sakupljai i ma inski narod zabavljali su se posmatrajui je. Silak ree: "Ba je bila naporna pro la no." "Da li sam ne to propustila?" Kej ree: "Demoni su bili na delu. Nema mrtvih divova trave na potezu izmeu zida i visoke trave. Bi je prona ao uredno naslagane gomile kostiju u travi. Nisu dirali vampire. Pretpostavljam da su ih ostavili za veeras." "Vrlo uviavno s njihove strane." Po to njihovih mrtvih vi e nije bilo, okonalo se i vreme aljenja divova trave, osim... "Bilo bi jo uviavnije s njihove strane ka da bi uzeli i ostale na e mrtve. Jo ne to?" Silak pokaza. Padala je ki a. Oblaci su obrazovali nepregledan pljosnati krov, daleko u visinama. Mogli ste da vidite nadaleko preko otvorenih pa njaka. Ono to je Vala ugl edala liilo je na povei vagon koji je vukla neka ivotinja; s naporom se vukao prema kraljevstvu divova trave. Pet velikih ivotinja irokih ramena. Vi e nego to je bilo potrebno za taj vago n visokih bonih strana, mada je bio veliki. "Stii e dosta pre sumraka ovamo. ak i u tom sluaju, ako tvoja vrsta mo e da sp ava na mahove, imaete vremena." Vala klimnu i pope se uz zid da jo malo odspava. Parum se vozio na vozaevom sedi tu pored mnogo manjeg crvenoko ca. Jo troje cr venih vozilo se u zatvorenom prostoru ispod. Zaustavili su kola ispod samog zida, u blizini otvora. Izvadili su sa dn a vagona neku stvar. Vala mirnu, poku avajui da vidi ne to gotovo nevidljivo. Instinkt plaenika prostrujao joj je kroz ivce, nerazumljivo blebeui. U vreme pada gradova, letea vozila predstavljala su naje e pale predmete. Ova zakrivljena providna ploa bila je od one vrste koju su ljudi pronalazili u palim kolima. Veina se razbila. Ova je delovala itava. Njena vrednost mora da je ogromn a! Crveni prio e, dr ei je na uglovima. Svaki od njih imao je ma koji je bio gotov o isto onoliko dugaak kao i on sam i visio mu na leima u ko nim koricama. Nosili su bojene ko ne kiltove i ko ne rance, kako mu karci tako i ene, mada su svetlije boje kra sile ensku odeu. Zubi su im bili za iljeni, svi odreda, poreani u dvostruki red onjaka . Valvirgilin, Kejverbrimis, Munva, Turl u punom oklopu, Manak i Korijak ek ali su da ih pozdrave. Skupina je bila pomalo smrknuta. "Turle, ovo je prozor", sveano izjavi jedan mu karac crvenih. "To je poklon naroda movare koji ne mo e da napusti svoje prebivali te. Preklinju da ih za titimo od vampirske kuge koja se iri. Narod movare ne mo e da be i, jer za njih ima ivota samo u movari." Valavirgilin uhvati Turlov upitni pogled. "Poznate su nam takve vrste", primeti ona. "Movara, pustinja, jedna strana planine, uma koja se cela sastoji od samo jedne vrste drveta. Njihovi stomaci su se izmenili tako da primaju samo jed nu vrstu hrane, ili ne mogu da pre ive hladnou ili toplotu, ili suvi e malo vlage u v azduhu, ili suvi e mnogo. Ali ovo je velianstven poklon." "Jeste. Uiniemo ta mo emo za narod movare", izjavi Turl. "Ovi na i saveznici usp eli su da stignu do nas..." i Turl ih predstavi, govorei sporo, izgovarajui imena sakupljaa i ma inskog naroda sa razliitom tano u. "Ja sam Teger huki-Tandartal", ree mu karac crvenih. "Ovo je Varvija huki-M arf Tandartal. Putujemo sa Anakrin huki-Vanurur i ejind huki-Kara k." Drugo dvoje cr venih oti li su da se pobrinu za tovarne ivotinje. Turl upita: "Kako va narod upra njava ri atru?" "Nismo u stanju", odvrati Varvija i ne pru i nikakvo drugo obja njenje. Parum se iscerio i Vala mu je uzvratila istom merom, zami ljajui razoaranje mu karaca divova trave. Turl je kao domain govorio u ime svih, kao to je protokol to

i zahtevao, ali kratko. Kakva korist od raspredanja o ve tinama gostiju kada je r i atra u pitanju, pred vrstama koje uop te to nisu u stanju da rade? Teger i Varvija samo klimnu e kada je zautao. Ostali mu karci crvenih nisu uop te ni slu ali. Pregledava li su le eve vampira koji su le ali na jednom od ar ava i meusobno u urbano priali. Teger i Varvija su dosta liili jedno na drugo. Crvena ko a bila im je glatk a; lica osava. Nosili su kiltove od meke ko e sa ukrasnom ipkom. Bili su visoki kao ma inski narod, ali mnogo mr aviji. Velike u i trale su im sa uskih glava. Zubi im, izgl eda, nisu bili strugani, ve su im takvi rasli. Varvija je imala grudi, ali gotovo ravne. "Do sada nismo jo uli da je na jednom mestu bilo pronaeno toliko vampira", primeti Varvija. "Pobili ste vojsku", ree Teger. "Vampiri le e posvuda. Va im susedima mora da je milo." Varvija upita: "Demoni, jesu li dolazili?" Turl ree: "Vojska vampira do la je pre dve noi. Vojska je oti la kada se senka povukla sa sunca. Videli ste mrtve koje su ostavili za sobom, ali na e mrtve odne li su demoni. Bilo ih je upola toliko ili ne to vi e, plus stotinu sakupljaa i etvoro od na ih pripadnika ma inskog naroda. Vampiri su u asna po ast. Dobro do li." "Nismo jo imali prilike da vidimo taj u as", ree Teger. "Mladi lovci nestaju . Na i uitelji gube svoje ve tine, ka emo mi, ili nas je prona ao neki novi lovac. Parume , ako smo iskazali nevericu, oprosti nam." Parum je velikodu no klimnuo. Turl ree: "Ono to smo znali o vampirima bilo j e samo upola tano. Carstvo ma inskog naroda stiglo nam je na vreme u pomo." Vala je poela da shvata kako nijedan drugi div trave nije mogao da ka e tak o ne to. Potcenjivanje plemena ujedno je znailo i potcenjivanje Turla. "Moramo vam pokazati ime se sve branimo", nastavi on, "ali da li ste jeli? Zar ne bi trebalo da skuvate jelo za videla?" "Mi meso jedemo sirovo. Volimo raznovrsnost. Divovi trave ne jedu meso, ali ta je sa sakupljaima i ma inskim narodom? Mo emo li da delimo? Da vam poka emo ta ima mo." Imali su pet tovarnih ivotinja i kavez na kolima. Stvar u kavezu osetila je njihove poglede i zare ala. Bila je to ivotinja veliine kakvog diva trave, ubica, shvati Vala. Upitala je: " ta je to?" "Hakar ", odgovori joj Teger s oiglednim ponosom. "Lovac sa Pregradnih Brda . Narod ba tovana poslao nam je dva zarad lova. Iako smo ga lovili na njemu nepozn atom terenu, mu jak je ipak uspeo da ubije jednog od nas pre nego to smo ga svladal i." Bilo je to hvalisanje. Mi smo moni lovci. Mi lovimo ni e lovce i mi emo pohvatati va e vampire. Vala predlo i. "Perilak, da probamo ovo? Ne veeras, ve sutra za vreme na eg jedinog obroka. " ena sakuplja ree: "Pogaanje. Varvija, veeras mo ete ubiti tovarnu ivotinju. Od utra pa nadalje, dozvolite nama da budemo domaini. Mi emo sve hraniti dok se..." I vica senke odgrizla je pare sunca, ali jo je bilo dosta svetlo. "...oni koji jedu mrtve ne umilostive da progovore. Po eleete da probate meso smirpa." "Zahvaljujemo vam."

Vatra je postala jedina svetlost: nedovoljno svetlosti za kuvanje, ali k uvanje je ve bilo zavr eno. Od ostalih crvenih, Anakrin huki-Vanurur bio je starac, sav izboran, ali ivahan. ajind huki-Kara k, jo jedan mu karac, imao je stra ne o iljke i gubio je ruku u nekoj staroj bici. Oni su doneli vlastiti poklon, povei keramiki krag jakog, tamnog piva. Uop te nije bilo lo e. Vala je primetila da je i Kej reagovao. Da vidimo kako e Kej to iz vesti. Kej uzviknu: "Da li vi ovo sami spravljate? Da li pravite puno toga?" "Da. Ima na umu trgovinu?" "ejind, mo da bi vredelo seliti se ako je dovoljno jeftino..." "Prie o ma inskom narodu nisu preterane." Kej je delovao zbunjeno. teta, ali bie bolje da se Vala ume a. "Kejverbrimis hoe da ka e da ako bismo mogli da destili emo dovoljno ovoga, imali bismo gorivo za

na e krstarice. Na e krstarice prenose oru je i mogu da ponesu jo mnogo vi e. Kreu se br e d tovarnih ivotinja, ali ne mogu da se pokrenu bez goriva." "Poklon elite?" upita ejind, a Teger uzviknu: "Vi biste na e pivo da pretvori te u gorivo?" "Poklon za rat. Svi moraju da prilo e. Divovi trave borce, sakupljai uhode, vi gorivo..." "Na e oi?" "Ah?" "Ne znamo nijednu drugu vrstu koja mo e da vidi tako daleko kao bilo koji crveni pastir." "Va e oi. Na e krstarice, na top, na i bacai plamena. Mo ete li da prilo ite piva iko te i tri stotine ljudi za rat protiv vampira? Od toga bismo destilisali gorivo u te ini trideset ljudi. Na sistem destilacije sasvim je jednostavan, tako da se m o e kopirati." Varvija uzviknu: "To je dovoljno da se potopi cela civilizacija!" Meutim, Teger upita: "Kolikih ljudi?" Ha! Vala ree: "Va e veliine." Teger je postavio oigledno pitanje, ali ono je nagove tavalo pristanak... a te ina pripadnika ma inskog naroda bila je za estinu vea. " Razmi ljam o tome da uzmem dve krstarice. Treu da ostavim ovde. Neka Turl obezbedi gorivo za treu." "Vand i it mogu to da nadgledaju", ree Kej. "Oh?" Pitala se za to li su oboje odsutni. "Dosta im je, efe. I Spa se tetura. Isto kao i Barok." "Svaki upad bio bi ravan samoubistvu", ree crvena Varvija, "osim ako ne u poznamo neprijatelja. Jesu li demoni progovorili?" Turl ree: "Neka tela su nestala", i slegnu ramenima. "Plaamo ceh zbog svog lepog pona anja", primeti Vala. Trgovac mora znati ko jim glasom da iznese zahtev. "Tela koja smo uvali od grabljivica, gospodari noi uz ee poslednja. Uzeli su na e mrtve sakupljae jer su umrli dan ranije." No e je uti. Sino su Kej i Vand bili na zidu sa Barokom, titei ih topom. Spa i it su se za menile s njima. Ova no je, izgleda, bila mnogo manje iscrpljujua, ali i manje vesela. Saku pljai i ma inski narod i netipino mala ena divova trave po imenu Tvuk poku ali su da ne t o pokrenu. Turl nije skinuo oklop. etvoro crvenih pastira posmatrali su raspolo eno sa pristojne udaljenosti, eretajui na vlastitom jeziku, i sve se na neki nain rasp alo. Crveni se nisu neprijateljski pona ali. Mo da su bili pomalo ukoeni u blizini samog Turla, ali sa ostalima su bili opu teni i priljivi. Spa i troje crvenih uprav o su razmenjivali prie. Crveni su imali znatno iskustvo sa hominidima, uprkos svo m hendikepu. Vala je slu ala iz dosade. ivotima crvenih upravljala je njihova hrana. Jel i su ivo meso i bili su pastiri-gurmani. Lak e je bilo uvati jedan ivotni oblik, retk o dva, nego poku ati zajedno da uva nekoliko tipova mesnatih zveri. Plemena crvenih pravila su karte puteva kojima su se kretala tako da su putevi mogli da im se uk rste, pri emu su razmenjivali gozbe. Trgovali su i priama i sretali hominide u brojnim okru enjima. Sada su prial i o dva tipa vodenog naroda, a ta dva tipa oigledno nisu bila ona dva za koje je Vala znala. etvrti crveni, Teger, bio je na stra i sa it. Turl je zaspao u punom oklopu. Oigledno nije bio zainteresovan za ri atru, kao ni za demone, pomisli Vala. Sopa intej je le ala ispru ena naspram atorskog krila. "Pitam se kako je noas un utar zida", ree ona. Vala se zamisli. "Turl je ovde napolju. Bi je unutra, kao odbrana. Ono to Turl ne vidi nije se dogodilo." Spa se podi e na lakat. "Gde si to ula?" "Od Turla. Pretpostavljam da se beta mu karci dosta pare i ponekad bore. in i mi se da propu tamo zabavu..." "Pa opet, u mom sluaju", ree Spa .

"...ionako ne bi upra njavali ri atru ako mogu da se pare. A i meni e dobro d oi odmor." "Isto kao i Turlu. Spava poput tek ugaslog vulkana", primeti Spa . it je pogledao prema enama, osmehnuo se i s lakoom izi ao iz atora. Gusta magl a obavijala je no. it je dohvatio