tumori koze

Rana dijagnostika kancera i melanoma TUMORI KOE 3b 2012/2013

Nastavnik: Prof. . Koruga HANDOUT Saradnik: Dr. Gorana Nikolid

Tumori predstavljaju ogranienu izraslinu nastalu posebnim nainom bujanja tkiva koja se

naziva neoplazija.

Neoplazija je pojavljivanje novih delija, tkiva, koja se bitno razlikuju od normalnih po mnogim

osobinama, a najvie po veoma bujnom rastu nezavisno od celog organizma.

Pod tumorom podrazumevamo lokalno, atipino, autonomno i nekontrolisano bujanje tkiva.

Lokalno tumor poinje da se razvija na jednom ogranienom mestu u tkivu.

Atipino graa tumora se razlikuje od grae tkiva od kojeg je nastao.

Autonomno tumor se razvija potpuno samostalno i nezavisno od organizma sa kojim je u vezi

preko krvnih sudova radi ishrane.

Nekontrolisano bujanje tumor raste bez ikakve kontrole od strane organizma ili uticaja koji

reguliu rast normalnih delija tj. tkiva.



Tumori se dele na:

1. Benigne i

2. Maligne.

Osnovna razlika je u sposobnosti invazivnog rasta i metastaziranja. Delije benignog tumora

obino ne infiltriraju okolno tkivo, ali ga svojim rastom mogu komprimovati i deformisati.

Delije malignog tumora su invazivne, infiltriu okolno tkivo, a preko krvotoka i limfotoka

naseljavaju udaljena tkiva.

BENIGNI TUMORI se dele na:

Kongenitalne nevuse

Seboroinu keratozu

Pege

Solarni lentigo

Hemangiome/angiome

Plavi mlade blue nevus

Dermatofibrome.

Postoji jo promena koje spadaju u benigne tumore, ali se navedene promene koje se najede

javljaju (izuzev plavog nevusa koji je pomenut poto je interesantan).



KONGENITALNI MLADEI

Kongenitalni mladei su benigne tvorevine

epidermalnog porekla. Predstavljaju hiperplaziju

povrinskog sloja epitela. Obino su prisutne na

roenju ili se javlja u prvim mesecima ili

godinama ivota. Dimenzije im variraju od

nekoliko cm pa do nekoliko desetina cm. Nemaju

veliki maligni potencijal (skoro da ga nemaju).

SEBOROINA KERATOZA

Seboroina keratoza je benigni tumor povrnog sloja

koe.

Mehanizam njenog nastanka se jo uvek ne zna,

ali se pretpostavlja da ima genetskih uticaja, kao

i da moe da bude posledica prekomernog i

dugogodinjeg izlaganja sunevim zracima.

Postoje 2 tipa SK:

1. pojedinane SK- promene su male do

10mm.

2. grupne SK- promene mogu da idu i do par

desetina mm.



Pojedinana seboroina keratoza

Grupne seboroine keratoze

Dermoskopski prikaz seboroine

keratoze



DERMATOFIBROMI

Dermatofibrom je benigni tumor koji nastaje od

fibroznog tkiva.

Nije poznat pravi uzrok nastanka ove kone promene,

ali se moe navesti miktotrauma kao jedan od

mogudih uzronika.

To su najede braonkasti voridi prenika od nekoliko

mm do 1cm koji u centru sadre belinu.

Ne daju nikakve simptome ili ih ima minimalno i to je

uglavnom svrab.

Nemaju maligni potencijal.



HEMANGIOMI/ANGIOMI

Hemangiom predstavlja najedi vaskularni

tumor koji se prezentuje ved na roenju.

Veliina varira od nekoliko mm do par cm.

Obino su lokalizovani u koi i potkonom

masnom tkivu glave i vrata beba tj. dece. Vide

se kao plaviasto-crvena izdignuda na koi.

Imaju benigni kliniki tok.

Mogu da se smanje ili ak ida nestanu tokom

detinjstva (do 10-te godine).

Nastaju proliferacijom krvnih sudova odnosno

endotela krvnih sudova- angiogeneza.

Angiomi su benigni tumori krvnih sudova.

Nastaju zadebljanjem zida krvnog suda ime

postaju trajno proireni i vidljivi.

To su steeni benigni tumori za razliku od hemangioma koji su uroeni. Vide se kao crvene premene na koi u vidu takica, u ravni koe ili ispupene , veliine od 2 10 mm. Najede se javalju posle 20. godine ivota.

Smatra se da mogu biti povezani sa genetikom. Na nastanak moe da utie preterano izlaganje suncu.

Jedina poznata preventivna mera je pravilna zatita od sunca, ali to nede u svim sluajevima modi da rei problem nastanka novih angioma kod osobe koja ima predispoziciju.



MALIGNI TUMORI

Maligni tumori koe mogu da vode poreklo od melanocitnih i nemelanocitnih promena.

Melanocitni tumori Nemelanocitni tumori

- Melanomi - Bazocelularni karcinom

- Planocelularni karcinom

MELANOMI

Melanomi su maligni tumori melanocitnih

delija.

Karakterie se visokim malignim potencijalom

i mogudnodu da daje metastaze.

Retko se javlja pre puberteta (1% svih MM), a

vrh incidence se javlja izmeu 40. i 50. godine.

MM se moe razviti de novo (50-80%) ili

malignom alteracijom prethodno postojedih

melanocitnih promena (20-50%). Maligna

alteracija se deava kod kongenitalnih

mladea i displastinih mladea.

UV zraenje je znaajan proces u stvaranju

melanoma pogotovo ako doe do stvaranja

opekotina od sunca.

Mehanika trauma mladea nije povezana sa

malignom alteracijom.



Pri pregledu promena na koi, treba obratiti panju na:

A- Asymmetry-asimetrija

B- Border-ivice nisu pravilne. Na nekim mestima se ak ni ne vidi.

C- Color-boja ima vie razliitih (tamno braon, svetlo braon, roze).

D- Diameter-prenik >6mm (ima izuzetaka).

E- Elevatio and evolution-uzdignude i evolucija.



Danas se smatra da prognoza MM zavisi iskljuivo

od debljine tumora u vreme postavljanja dijagnoze.

Klasino se opisuju 3 stadijuma:

1. primarni tumor bez metastaza

2. primarni tumor i metastaze u regionalnim

limfnim nodusima

3. primarni tumor i udaljenje metastaze.

Po Clarku ima 5 nivoa:

1. Nivo I zahvaden epiderm.

2. Nivo II diskontinuirana zahvadenost papilarnog

derma.

3. Nivo III- kontinuirana zahvadenost papilarnog

derma.

4. Nivo IV zahvadenost retikularnog derma.

5. Nivo V zahvadenost hipoderma.



Po Breslow-u, merenje se vri na mestu gde je tumor najdeblji.

Breslow index

Preivljavanje 5 godina

< 0,85 mm

0,85- 1,69 mm

1,70- 3,64

>3,65

99%

94%

78%

42%

BAZOCELULARNI KARCINOM -BCC

Bazocelularni karcinom se smatra najedim malignim tumorom bele rase.

Nastaje otedenjem keratinocita na nivou DNK.

Pojava BBC-a na fotoeksponiranim regionima i kod osoba svetle koe i starijeg

ivotnog doba ukazuje na znaaj kumultivne doze UV zraenja na nedovoljno

protektovanom terenu.

BCC koe relativno retko daje metastaze. U odnosu na

sve druge karcinome, na bilo kojoj regiji ili organu, BCC

koe ima moda i najmanji potencijal metastaziranja.

Mogudnost metastaziranja se krede od 0,0028 % do 0,5

%. Meutim, kod BCC koe koji se ne lee adekvatno,

koji traju godinama, i polako rastu, mogudnost

metastaziranja raste sa njihovom veliinom tako da je

ona 2% kod BCC koe vedih od 3 cm, 25% kod BCC koe

vedih od 5 cm, i 50% kod BCC koe vedih od 10 cm u

preniku.

BCC koe je potpuno izleiv u svim sluajevima kada se

na vreme dijagnostikuje i lei.



PLANOCELULARNI KARCINOM- SCC

SCC je karcinom koe koji nastaje u epidermu.

Po uestalosti javljanja, SCC je odmah posle BCC-a koe.

U ranoj fazi, kada je neinvazivan, potpuno je izleiv. A u kasnoj fazi, invazivnoj, ima

mogudnost metastaziranja u okolna tkiva i unutranje organe.

Po klinikim karakteristikama je slian BBC-u tako da je teko napraviti jasnu

granicu izmeu BBC-a i SCC-a.

SCC je karcinom koji se ede javlja kod mukaraca nego kod ena. Sve je vedi broj

mladih koji od njega obolevaju. Ipak, verovatnoda njegovog javljanja je najveda

posle 50. godine ivota.

Najede se javlja na regijama koe eksponiranim suncu: licu, elu, rukama i

leima, ali SCC se moe javiti na bilo kojoj konoj regiji, a specifina mesta su

donja usna, uho i vulva.



Literatura:

1. Dermatovenerologija sa propedevtikom, udbenik za student medicine,

autori: Dr. Bosiljka Lalevid- Vasid, Dr. ljiljana Medenica, Dr. Milo Nikolid,

Savremena administracija a.d 2008. Beograd

2. Color Atlas of Cytology, Histology, and Microscopic Anatomy. 4th Ed.

(Kuehnel W., Thieme 2003, 3135624048)

3.Berg D. Nevoid basal cell carcinoma syndrome.

http://emedicine.medscape.com/article/1101146-overview. Accessed

December 31, 2008.

4. Fitzpatrick's Color Atlas & Synopsis of Clinical Dermatology.

SCC koe spada u karcinome sa srednjim

metastatskim potencijalom.

Neinvazivni oblik SCC-a koe retko metastazira, dok

invazivni tip SCC-a koe ima vede mogudnosti za

metastaziranje.

Tumori donje usne metastaziraju kod 14%, a

anogenitalne kod 25% obolelih.

U odnosu na prenik, SCC koe sa prenikom vedim

od 4mm ima vede anse da metastazira nego onaj

manji od tog prenika.

Metastaze se najede nalaze u regionalnim limfnim

nodusima, a distalne u jetri, pludima, kotanom

sistemu i mozgu.

tumori koze

Documents