vau~eriSrbija zaradila 1,42 milijarde evra od turizma

Danka Seli}:Odaberite ono {to je

odabrao ceo svet

Rasim Ljaji}: Dogovor saCrnom Gorom da zajednoprivla~imo strane turiste

Marija Labovi}: Tr`i{te Iranaje vrlo perspektivno za SrbijuMarija Labovi}: Tr`i{te Irana

je vrlo perspektivno za Srbiju

Turizam&

p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 .

Srbija zaradila 1,42 milijarde evra od turizma

Rasim Ljaji}: Dogovor saCrnom Gorom da zajednoprivla~imo strane turiste

Danka Seli}:Odaberite ono {to je

odabrao ceo svet

II p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 .turizam

Specijalni dodatak lista DanasUrednica: Ljiljana Bukvi} Novinari: Nenad Kova~evi}, Jelena Bujdi} Kre~kovi}, VojkanRisti}, Miroslava Pudar, Aleksandra Popovi}, Ivana Nikoleti}: Korektura: Ana Ron~evi}Grafi~ko oblikovanje: Branislav Be{evi}

okom ~etiri dana trajanja na39. Me|unarodnom sajmuturizma u Beogradu, koji jepo~eo ju~e i zavr{ava se u ne-

delju u 17 ~asova na Beogradskom sajmu,predstavi}e se 1.100 izlaga~a iz 56 zema-lja me|u kojima su i Kina, Rusija i Indija.

- Srbija je pro{le godine od turizma za-radila 1,42 milijarde evra, 200 milionaevra vi{e od Crne Gore, a cilj je da kroz petgodina uzimamo dve milijarde evra godi-{nje - rekao je ju~e na sve~anom otvara-nju Sajma turizma premijer AleksandarVu~i}. Obra}aju}i se ministru turizmaRasimu Ljaji}u, Vu~i} je Ministarstvu tu-

rizma ~estitao na odli~nim rezultatima,napomenuv{i pritom da je ~uo da „ima-mo pet puta vi{e gostiju nego u Zagrebu“,i da se ostalih brojeva i ne se}a.

- Sve vi{e novca od turizma ostaje uSrbiji, sve smo atraktivniji za goste sa za-pada i za poslednje tri godine promet odturizma raste 10 odsto godi{nje - rekaoje Vu~i} i dodao da je prose~an rast turi-zma u svetu ~etiri odsto godi{nje, a u Sr-biji 13 odsto.

Turisti u svetu tra`e nove destinacije, ito je na{a {ansa, rekao je Vu~i} i dodao dai zbog toga saradnja na Balkanu mora bi-ti bolja, jer samo saradnjom sve zemlje

mogu da postignu rezultate koji }e njiho-vim gra|anima omogu}iti bolji ivot.

O ovogodi{njoj rekordnoj manifestaci-ji govorio je i Rasim Ljaji}, potpredsednikVlade i ministar trgovine, turizma i tele-komunikacija u Vladi Srbije. On je rekaoda blizu 1.200 izlaga~a dolazi iz 56 zema-lja, a da prvi put svoju ponudu predsta-vljaju Kina i Rusija.

- Ovo je vrlo pose}ena manifestacija,koju je pro{le godine obi{lo vi{e poseti-laca nego sajmove turizma u Sofiji, So-lunu i Temi{varu zajedno, a broj pose-tilaca bio je pet puta ve}i nego na Sajmuturizma u Zagrebu, odnosno bilo je se-dam puta vi{e posetila u odnosu na Sa-jam u Ljubljani. Pre tri, ~etiri godine na{turizam je iza{ao iz neke vrste ilegale,bio je kao zabava a sada mu je dat pose-ban zna~aj - postao je va`na privredna

grana sa velikim uticajem na ekonomi-ju cele zemlje. Turizam ve} ima konti-nuitet i ide uzlaznom linijom - rekao jeRasim Ljaji}.

Na ovoj manifestaciji }e se tokom ~eti-ri dana predstaviti najzna~ajnije turisti~-ke agencije, savezi i organizacije, turisti~-ki centri, hoteli, planine, banje, jezera,gradovi, regije, vazduhoplovne kompani-je, kao i me|unarodni turoperatori.

Slogan ovogodi{njeg Sajma turizma,najve}e turisti~ke manifestacije u zemlji iregionu jugoisto~ne Evrope, je „U`ivajtena vreme“, a zemlja partner je Crna Gora.Istovremeno sa Sajmom turizma, na Be-ogradskom sajmu organizuju se jo{ trimanifestacije - 13. Me|unarodni sajamopreme za hotelijerstvo i ugostiteljstvoHORECA, 8. Sajam vina BeoWine i 13.Sajam suvenira „Posetite Srbiju“.

T

Sajam je za posetioce otvoren danas i sutra od 10 do 19 ~asova, u nedelju od 10 do 17 ~asova. Cena po-jedina~ne ulaznice je 300 dinara, za grupne posete je 200 dinara, koliko ko{ta i sat parkinga.

Karta 300 dinara

Beograd - Srbija i Crna Gora ubudu}e }e zajedni~ki na-stupati u jednom velikom turisti~kom projektu - sveturisti~ke atrakcije koje obe zemlje imaju bi}e ponu|e-ne stranim turistima u jednom paketu. Akcija nazvana„Zajedni~ki turisti~ki proizvod Srbije i Crne Gore“ pro-movisana je dan pred otvaranje 39. Me|unarodnog sa-jam turizma u Beogradu, na kom je Crna Gora upravozemlja partner.

- Ovo je kruna saradnje dve zemlje u oblasti turi-zma, predstavi}emo ~ak sedam zajedni~kih projekata,

a u svemu u~estvuje 35 privrednih subjekata i jo{ 15turisti~kih agencija. Plan je da se predstavimo zajed-ni~ki na tr`i{tima tre}ih zemalja - rekao je na promo-ciji projekta u Privrednoj komori Srbije ministar trgo-vine i turizma Rasim Ljaji}.

On je podsetio da u Srbiju uskoro dolazi 400 turistaiz Irana, te da }e ubudu}e akcenat biti promocija na tr-`i{tu Kine, a Srbija i Crna Gora }e sa na dalekoisto~-nom tr`i{tu predstaviti na tri sajma u Pekingu, [anga-ju i Tokiju. Ljaji} je rekao kako se Srbija ve} uspe{no

Kineski turisti u SrbijiPotpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljaji} sastao se ove nedel-je i sa ambasadorom Kine Lijem Man~angom, sa kojim je razgovarao o konkretnim koracima u ciljupove}anja broja kineskih turista u Srbiji.Ambasador Li Man~ang izrazio je o~ekivanje da }e u toku ove godine biti uvedena direktna avions-ka linija izme|u dve zemlje, {to uz ukidanje viza za kineske gra|ane predstavlja najzna~ajniji koraku pravcu zna~ajnog pove}anja broja turista iz Kine u Srbiji. Man~ang je rekao i da }e Srbiju uskoroposetiti ekipa kineske dr`avne televizije koja }e snimiti serijal o turisti~kim potencijalima na{e zeml-je i potom taj materijal emitovati u svom programu.

predstavlja kineskim turistima projektom„Putevi Valtera“, da su u planu i „PuteviJosipa Broza Tita“. „Ne znam da li znatepodatak da Ku}u cve}a godi{nje poseti120.000 ljudi, a 80 odsto od tog broja sustranci“, rekao je Ljaji}.

Programi, koje su kreirale turisti~keagencije Panakomp zemlja ~uda iz NovogSada, Wild Serbia iz Valjeva i Adria DMV iExplorer iz Budve sadr`e sve - od poseteZlatiboru i Kopaoniku, do raftinga na Tarii Limu, posetu kanjonu Nevidio, Durmito-

ru, do kupanja u Jadranskom moru. Mini-star turizma u Vladi Crne Gore Pavle Ra-dulovi} rekao je kako je „ovo veliki dan zasve“ jer je na{ region veliki i bogat ponu-dom. Radulovi} je istakao kako je Crna Go-ra, kao mala zemlja, zadovoljna rezultati-ma koje posti`e u turizmu. „U 29 zemaljana Mediteranu godi{nje do|e tre}ina svihsvetskih turista“, naglasio je Radulovi}.Sporazum o saradnji trebalo bi da budepotpisan danas, prvog dana Sajma turi-zma, koji }e trajati do nedelje. Lj. B.

Srbija i Crna Gora dogovorile da zajedno privla~e strane turiste

39. Me|unarodni sajam turizma u Beogradu od 23. do 26. februara

Srbija zaradila 1,42 milijarde evra od turizma

Foto:

Nen

ad \o

r|ev

i} / F

oNet

“Ljaji}: Pre tri-~etiri godinena{ turizam jeiza{ao iz nekevrste ilegale, bioje kao zabava, asada mu je datposeban zna~aj- postao jeva`naprivrednagrana savelikimuticajem naekonomiju celezemlje

IIIp e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 . turizam

rbija od 2013, dakle ve} ~etirigodine za redom, bele`idvocifreni godi{nji rast brojainostranih turista, a ukupno

58,2 odsto u ovom razdoblju, {to se smatraizuzetno dobrim rezultatom imaju}i u viduprose~an rast broja turista koji je uevropskim zemljama na nivou od oko triodsto godi{nje, kao i razne okolnosti kojedolaze iz okru`enja i koje se negativnoodra`avaju na ukupna turisti~ka kretanja.

Da li ste zadovoljni time, mo`e libolje i koliko? Zbog ~ega strancinajradije dolaze u na{u zemlju?

- Svakako treba imati u vidu relativnonisku osnovu od koje se krenulo i jo{ uvekzna~ajno zaostajanje u apsolutnimbrojevima u odnosu na zemljekonkurentskog seta. Stoga se svakakomo`e zaklju~iti da je stopa rastazadovoljavaju}a, ali da se ona mora odr`ati itokom narednih godina da bi se ostvariopotencijal koji Srbija kao turisti~kadestinacija ima. Strani turisti u na{u zemljunajradije dolaze u kratke posete gradovima,naro~ito Beogradu, a raste broj onih koji

dolaze radi aktivnog odmora u prirodi,naro~ito radi biciklizma, pe{a~enja iplaninarenja. Posebno im je atraktivno na{ekulturno i istorijsko nasle|e i me{avinauticaja zapada i istoka koja se u Srbiji vidikroz arhitekturu, umetnost, gastronomiju i`ivotni stil. Veliki broj stranaca dolazi naletnje muzi~ke festivale koji su ve} du`evreme prepoznati i daleko van granica na{ezemlje. Ono {to im se posebno dopada jeposlovi~na gostoljubivost na{egstanovni{tva, kao i dobra vrednostodnosno kvalitet ukupnog do`ivljaja kojidobijaju za ulo`eni novac. Va`no jenapomenuti da je Srbija i me|u prvihpedeset kongresnih destinacija u svetu.

[ta je to na ~emu bismo jo{ moralida poradimo da bi se taj rast nastavio?

- Ukupan porast broja turista je rezultataktivnosti TOS-a i lokalnih turisti~kih

organizacija, kao i mnogobrojnihaktivnosti razli~itih ministarstava,organizacija, institucija, udru`enja. Za daljirazvoj, od vitalnog zna~aja su ulaganja usaobra}ajnu infrastrukturu - izgradnjanovih puteva, revitalizacija eleznice,modernizacija aerodroma, otvaranje novihaerodroma, potrebne su dalje investicije urazli~ite oblike sme{tajnih kapaciteta,uvo|enje novih sadr`aja na turisti~kimdestinacijama... Edukacija kadrova iusagla{avanje programa sa savremenimtendencijama u turisti~koj tra`nji je tako|ebitna u podizanju kvaliteta turisti~keponude Srbije.

Strategijom razvoja turizma Srbije od2016. do 2025. godine definisani su ciljevirazvoja i predlo`ene mere koje }edoprineti daljem razvoju ove zna~ajneprivredne grane. [to se ti~e TOS-a i na{ihaktivnosti, o~ekujemo da }e se tokom2017. usvojiti Strategijski marketing planturizma Srbije za narednih pet godina,kojim }e se preciznije definisati brendiranjeturizma Srbije, kao i odrediti koji }e se odkanala komunikacije koristiti na pojedinim

prioritetnim tr`i{tima, ~ime }e se daljeoja~ati reputacija srpskog turizma, a {to }edovesti do rasta broja turista i ve}egprihoda od turizma.

Da li ste radili neke analize kojestrane turiste bismo mogli da privolimoda do|u u na{e krajeve? Aktuelna je uposlednje vreme pri~a sa kineskimturistima, njih je najvi{e u svetu?

- [to se kineskih turista ti~e, Srbija imapotencijala da privu~e mnogo ve}i brojturista iz te najmnogoljudnije zemlje,naro~ito uzev{i u obzir odluku o ukidanjuviza za kineske turiste i ~injenicu da jeSrbija prva zemlja u Evropi koja je donelaovakvu odluku. TOS sprovodi raznovrsnepromotivne aktivnosti kako bi pribli`ioSrbiju potencijalnim kineskim turistima, odorganizovanja putovanja za novinare iorganizatore putovanja do u~estvovanja

na najzna~ajnijim sajmovima turizma.Promocija je i na dru{tvenim mre`ama, uzpomo} bro{ura na kineskom jeziku.

Da li ste zadovoljnipro{logodi{njom kampanjom MojaSrbija? Kakvi su rezultati?

- Promotivni karavan ,,Moja Srbija" jepromocija turisti~kih destinacija u Srbijikoja se odr`ala na trgovima u 14 najve}ihgradova: Beograd, Novi Sad, Ni{,Kragujevac, a~ak, Zrenjanin, Sombor,Kru{evac, Vranje, Valjevo, Novi Pazar, U`ice,Zaje~ar, Po`arevac. U~esnici Karavana subile lokalne turisti~ke organizacije, kao ipredstavnici turisti~ke privrede.Raznovrstan i sadr`ajan program na svimstanicama karavana je privukao veliki brojposetilaca. Organizacija karavana je bilasamo jedna od aktivnosti TOS na promocijituristi~ke ponude Srbije. Krajnji i najva`nijirezultat je porast broja doma}ih turista uturisti~kim mestima Srbije, kao i brojano}enja, ne samo u letnjoj ve} i u zimskojsezoni.

Najavili ste polovinom 2016. da }enaredne, odnosno ove godine, akcenatbiti na promociji Srbije na destinacijamapoput SAD i Rusije. Ima li novina na tompolju?

- TOS planira u 2017. da odr`i i daljeunapredi tr`i{nu poziciju Srbije kaoturisti~ke destinacije na prioritetniminostranim tr`i{tima, kao i da zna~ajnopove}a svoje aktivnosti na jednom brojunovih tr`i{ta. Odabir novih tr`i{ta bazira seprevashodno na direktnim avionskimlinijama, i uop{te na dobroj povezanosti satr`i{tem, kao i na kapacitetu tr`i{ta. Ruskotr`i{te bele`i oporavak, te se u narednojgodini o~ekuje i zna~ajan rast broja turistasa ovog tr`i{ta, {to }e biti podstaknutododatnom promocijom u ve}imgradovima Rusije i zna~ajnijim prisustvomna ruskim dru{tvenim mre`ama ispecijalizovanim portalima. Rast brojaturista iz Kine se o~ekuje zahvaljuju}iuvo|enju bezviznog re`ima, o~ekivanomuvo|enju direktne avio veze izme|u Srbijei Kine, promociji regionalnih turanamenjenih specifi~no kineskom tr`i{tu inedavnom imenovanju ambasadoraturizma Srbije u Kini. Tr`i{te Irana je veomaperspektivno za Srbiju, imaju}i u viduolak{anu proceduru dobijanja viza, dobrusaobra}ajnu povezanost, ulazak Srbije uprograme putovanja najve}ih iranskihorganizatora putovanja i velikuzainteresovanost ovog tr`i{ta za kulturu iprirodne atrakcije. U najavi je ve}i broj~arter letova sa iranskim turistima, kao ipove}ano interesovanje iranske privrede

za dovo|enje turista u Srbiju. Na Tr`i{tuSAD aktivnosti su zapo~ete u 2016.povodom otvaranja direktne avionskelinije od Beograda ka Njujorku. U saradnjisa nacionalnim avio prevoznikom,zapo~eta je realizacija promotivnihaktivnosti koje }e imati za cilj izgradnjuimid`a Srbije kao turisti~ke destinacijeme|u potencijalnim turistima na ovomzahtevnom tr`i{tu, ali i animiranjeameri~ke turisti~ke privrede zaorganizovano dovo|enje turista iz ovezemlje u Srbiju. TOS }e svoje aktivnostirealizovati koriste}i promotivna sredstvakao {to su predstavljanje na sajmovimaturizma, promocije i prezentacije na ciljnimtr`i{tima, organizovanje studijskih posetaSrbiji za strane novinare, blogere iorganizatore putovanja, "online" i "offline"ogla{avanje.

Nedavno ste bili na Sajmu u SAD.Kakva su iskustva?

TOS je bio izlaga~ na Sajmu turizmaNew York Times Travel Show koji se odr`aood 27. do 29. januara ove godine uNjujorku. Turizam Srbije predstavljen je na{tandu Evropske turisti~ke komisije,organizacije koja okuplja nacionalneturisti~ke organizacije zemalja Evrope saciljem promocije Evrope kao turisti~kedestinacije na prekomorskim tr`i{tima.Turisti~ka ponuda Srbije, kao nove inedovoljno poznate destinacije na tr`i{tuSAD, je izazvala veliko interesovanje kakoposlovnih posetilaca - medija iorganizatora putovanja, tako i {irokepublike, koja se zanimala za saobra}ajnupovezanost sa Srbijom i za turisti~kuponudu na{e zemlje i regiona. Direktnaavio linija Air Serbia je sna`an podsticaj zaprivla~enje ameri~kih turista, koji u Evropunaj~e{}e putuju radi upoznavanja saistorijom, kulturom i gastronomijom, takoda su im tokom odr`avanja sajmapredstavljeni Beograd kao najzna~ajnijadestinacija u Srbiji i po~etna ta~ka zaupoznavanje drugih destinacija u na{ojzemlji, Novi Sad kao Evropska prestonicakulture 2021, turisti~ka ponuda naDunavu, kulturno-istorijske i prirodneatrakcije {irom na{e zemlje.

U sklopu ovog nastupa, zajedno sa AirSerbia organizovali smo i posebnuprezentaciju za turisti~ku privredu i medije,a tokom godine }emo u Srbiju dovestigrupe novinara, blogera i organizatoraputovanja iz SAD, kako bi se na licu mestaupoznali sa na{om ponudom i o tomeinformisali potencijalne turiste, odnosnokako bi se Srbija na{la i u programimaameri~kih agencija. Lj. Bukvi}

Marija Labovi}, direktorka Turisti~ke organizacije Srbije

Tr`i{te Irana je vrloperspektivnoza Srbiju

S

mobilnu aplikaciju Audio vodi~ kroz Srbiju. Od pro{le nedelje svi koji putuju kroz Srbiju, mogu da ko-riste vodi~ na srpskom i engleskom jeziku. Aplikacija sadr`i fotografije i opise lokaliteta, lokacije namapi i kontakte koji mogu biti korisni tokom putovanja.Nove bro{ure: "Katalog seoskih turisti~kih doma}instava" i redizajniranu Turisti~ku kartu SrbijeNakon uspe{ne kampanje "52 vikenda u Srbiji", TOS je izradio i film pod istim nazivom koji }e se pre-mijerno prikazati na zvani~nom otvaranju Sajma, kao i na {tandu Turisti~ke organizacije Srbije.VR aplikaciju "Virtuelna avantura Srbija - Virtual adventure Serbia" kreiranu kao platforma virtuelnerealnosti koja promovi{e najraznovrsnije aspekte turisti~ke ponude Srbije

TOS predstavlja

“Srbija jeme|u prvihpedesetkongresnihdestinacija usvetu Srbija je prvazemlja uEvropi koja jeukinula vizekineskimturistima Strani turistiu na{u zemljunajradijedolaze ukratke posetegradovima,naro~itoBeogradu

IV p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 .turizam

okom 2016. Srbiju je posetilo7,5 miliona turista, od toga 2,7miliona su strani gosti, a ~ak4,8 miliona doma}i. Gledaju}i

procentualno Srbija je u odnosu na 2015.napravila pomak od 13 odsto u brojudolazaka turista, stranih gostiju u 2016. bi-lo je za 12,2 odsto vi{e nego godinu danaranije, a doma}ih za 13,4 odsto. Manjegostiju od Srbije u Evropi pro{le godineimali su jedino Estonija (6,2 miliona),Letonija (4,4) Makedonija (1,7) iLihten{tajn (0,1). Pro{le godine ostvarenoje 2,75 miliona dolazaka, bila rekordna zaturizam Srbije i da ve} u novembru 2016.

od te privredne grane zara|eno je koliko icele 2015. Pro{le godine ostvareno je 7,53miliona no}enja, {to je tako|e pove}anjeod 13 odsto. Doma}i turisti su imali 4,79, astrani 2,73 miliona no}enja. Doma}i tur-isti su najvi{e boravili u Vrnja~koj Banji, aslede planinski centri Zlatibor i Kopaonik.

Vi{e od polovine no}enja stranih tur-ista registrovano je u Beogradu, a sledeNovi Sad, Zlatibor, Vrnja~ka Banja iKopaonik. Najve}i broj stranih turista bioje sa prostora biv{e Jugoslavije, pri ~emuprednja~e Bosna i Hercegovina, CrnaGora i Hrvatska, a slede Bugarska iTurska.

T

Kako i gdeiskoristiti vau~ereKo sve mo`e da iskoristi vau~er?

Kako bi podstakla doma}i turizam dr`ava je tre}u godinu zaredom odlu~ila da subvencioni{e doma}eturiste i omogu}i im da sa vau~erom od 5.000 dinara plate sme{taj u nekom od turisti~kih objekata {iromSrbije.

Korisnici vau~era mogu biti penzioneri, nezaposleni, osobe koje koriste pravo na dodatak, zaposleni i ratnivojni invalidi ~ija primanja ne prelaze 60.000 dinara, oni koji primaju naknadu za porodi~nu invalidninu, kao ivlasnici poljoprivrednog gazdinstva.

Vau~erom mo`e da se plati isklju~ivo sme{taj u nekom od ugostiteljskih objekata izvan op{tine u kojoj `ivei izvan Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Ni{a (izuze}e se ne odnosi na zdravstvene ustanove kojeorganizuju boravak i pru`aju usluge prevencije, le~enja i rehabilitacije). Ovim vau~erom ne mo`e da se platihrana, pi}e, boravi{na taksa, kao i zdravstvene i druge usluge. Maksimalan iznos na vau~eru je 5.000 dinara iva`i za najmanje pet no}enja.

[ta je potrebno od dokumenata?Na internet strani Ministarstva postoji prijava koju gra|ani moraju da popune, ~itko i {tampanim slovima.

Tako popunjena i potpisana prijava zajedno sa potrebnom dokumentacijom podnosi se u Po{ti. Penzioneribi, osim prijave, trebalo da imaju i ~ek od poslednje penzije ili bilo koji dokaz o primanjima, zaposleni kao i sviostali korisnici dodataka, pomo}i, nege potvrdu o primanjima, nezaposleni fotokopiju uverenja sa NSZ.

Oni koji su nosioci prava na poljoprivrednom gazdinstvu tako|e to moraju da dokumentuju fotokopijomo statusu gazdinstva, dok oni koji imaju pravo na porodi~nu invalidninu moraju da imaju fotokopiju re{enja iliuverenja o tome. Uz dokaz o primanjima neophodno je imati i fotokopiju li~ne karte. Na {alterima Po{teprijave za vau~ere mo}i }e da se podnesu do 15. oktobra ove godine.

Kako preuzeti vau~er?Ministarstvo }e svima koji budu ispunili uslove za dobijanje vau~era, preko Po{te dostaviti vau~er li~no, na

ku}nu adresu, kao preporu~enu po{iljku. Vau~er mo`e da koristi samo onaj na ~ije ime glasi, a ukoliko cenasme{taja prelazi 5.000 dinara, gra|anin pla}a sve preko toga. Po izvr{enom pla}anju, ugostitelj je du`an da

korisniku vau~era izda fotokopiju fiskalnog ra~una, a original zadr`ava za sebe kao dokaz i uslov zarefundaciju.

Kako se ugostitelji prijavljuju?Ugostitelji se prijavljuju Ministarstvu pismenim putem. Osim prijave, koja je dostupna na sajtu www.mtt.gov.rs,

ugostitelji su du`ni da dostave i kopiju re{enja o upisu u odgovaraju}i registar, oni koji su kategorisani morajuimati potvrdu o tome, dok zdravstvene ustanove moraju imati kopiju odobrenja ministra u skladu sa Zakonom

o turizmu. Oni koji pru`aju ugostiteljske usluge u kategorisanim objektima doma}e radinosti i seoskomturisti~kom doma}instvu, uz prijavu dostavljaju kopiju re{enja o razvrstavanju u kategoriju doma}e radinosti,

odnosno kopiju re{enja o upisu u registar privrednog subjekta sa kojim ima zaklju~en ugovor i preko kogapru`a ugostiteljske usluge, kao i uverenje nadle`nog organa jedinice lokalne samouprave o evidentiranju tog

ugovora. Ministarstvo na nedeljnom nivou a`urira spisak ugostiteljskih objekata.

Kako refundirati vau~er?Ugostitelji ru~no popunjavaju vau~er kada ga dobiju, potpisuju i pe~atiraju, kopiju daju klijentu, a originalzadr`avaju za sebe. Bez obzira na cenu sme{taja dr`ava refundira isklju~ivo 5.000 dinara. Ugostitelji zahteveza refundaciju Ministarstvu mogu da po{alju zaklju~no sa 25. novembrom 2017. godine.

Kako do}i do vau~era? Svi koji `ele da iskoriste vau~er treba da se jave na {alterima bilo koje Po{te, podnesu prijavu

najkasnije 30 dana od po~etka realizacije aran`mana. Pre nego {to se u Po{ti podnese prijavatreba proveriti da li je ugostiteljski objekat, bolnica, banja ili hotel na spisku Ministarstva i da li

u tom terminu ima raspolo`ivih mesta. Gra|ani koji ele da iskoriste vau~er moraju darezervi{u sme{taj, potom ugostitelj izdaje potvrdu o rezervaciji koja je uslov za dodelu

vau~era. Prijave traju do 15. oktobra, a do 20. novembra se mogu realizovati.

Gde sve mo`e da se iskoristi vau~er?Svi privredni subjekti, zdravstvene ustanove koje organizuju boravak i pru`aju usluge prevencije, le~enja irehabilitacije, kao i fizi~ka lica koja pru`aju ugostiteljske usluge u kategorisanim objektima doma}e radinosti iseoskog turisti~kog doma}instva, a u kojima se ugostiteljska delatnost obavlja u skladu sa Zakonom oturizmu mogu da se prijave Ministarstvu i tako omogu}e turistima da u njihovim objektima iskoriste vau~er.

* Sve informacije o vau~erima mogu da se na|u na sajtuMinistarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

www.mtt.gov.rs ili na telefone 011 3122853 ili 011 3122867.

ER SRBIJA LETI DO VENECIJEAviokompanija Er Srbija saop{tila je da planira da od 1. juna uvede let za Veneciju, do koje }e se leteti ~e-tiri puta nedeljno. Prvi let predvi|en je za 1. jun, a na liniji do venecijanskog aerodroma Marko Polo sva-ke nedelje lete}e avion ATR 72. Venecija }e, pored Milana i Rima, biti tre}i grad u Italiji do kog }e leteti ErSrbija. Letovi }e se obavljati ponedeljkom, utorkom, ~etvrtkom i nedeljom, a traja}e otprilike dva sata.

TOB: UPOZNAJTE BEOGRADTuristi~ka organizacija Beograda najavila je nagradnu igru Go Belgrade „Upoznajte Beograd“, koja }epobednicima omogu}iti panoramsko razgledanje prestonice helikopterom, vite{ki pohod srednjove-kovnim bojnim brodom „Slavjana“ i razgledanje grada otvorenim autobusom. Na {tandu TOB posetio-ci }e imati priliku da odgovaraju na pitanja o Beogradu i da ta~nim odgovorima steknu mogu}nost zaosvajanje nagrada koje se odnose na najpopularnije programe razgledanja grada. Prva nagrada je panoramski let helikopterom u trajanju od 15, 30 i 60 minuta sa polaskom iz Dobano-vaca, a letovi se obavljaju helikopterima tipa Robinson R44, sa kapacitetom do tri putnika.

SERBIANADVENTURES.COM - PORTAL ZA REZERVISANJE IZLETANa Beogradskom sajmu turizma predstavi}e se i turisti~ki portal SerbianAdventures.com - jedini servisza online rezervisanje razgledanja i izleta po Srbiji. Pod sloganom Svi izleti po Srbiji na jednom mestuposetiocima }e se predstaviti ponuda mnogobrojnih ponu|a~a {irom Srbije - razgledanja, izleti i puto-vanja sa polascima iz Beograda, Novog Sada, Ni{a, Zlatibora, Vrnja~ke Banje, Subotice. Na portalu posetioci imaju mogu}nost pregleda tura i izleta po Srbiji na srpskom ili engleskom jeziku,po datumu i mestu polaska, destinaciji, interesovanjima, pa se tako posebno mogu pregledati ponudeza vinopije, porodice sa decom, programe koji imaju popust za penzionere, avanturiste.

Vesti

Srbiju posetilo 7,5 miliona turista

Doma}i birajuVrnja~ku Banju,stranci Beograd

Vrnja~ka Banja

Beograd

Vp e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 . turizam

ro{le godine ve} u septembrusvih 46.000 vau~era je raspro-dato, a od po~etka ove godineza ne{to malo manje od dva

meseca prodato je 7.664 vau~era.Prema podacima Ministarstva 65 odsto

vau~era su rezervisali penzioneri, a 25 od-sto, ta~nije 1.916 zaposleni. I ove kao i pret-hodnih godina najve}e interesovanje je zaProlom banju i to pre svih hotel Radan, zakoji se od 1. januara, kada je akcija za ovugodinu i zvani~no po~ela, prijavilo 1.082 tu-rista. Veliko interesovanje je i za Lukovskubanju, gde se za preno}i{te Kopaonik u ovojBanji prijavilo 702 ljudi, dok je za preno}i{teJelak interesovanje pokazao 551 turista. Po233 doma}ih turista je od po~etka godinekupilo vau~ere za sme{taj u Vili Mon Reposu Sokobanji i Vili Mina na Zlatiboru.

Tre}i put za redom, zahvaljuju}i pozitiv-nim efektima, Ministarstvo trgovine, turi-zma i telekomunikacija realizuje Uredbu zapodsticanje doma}eg turizma kroz {emudodele vau~ere.

Kada je 2015. za`ivela akcija sa vau~eri-ma, za ne{to vi{e od tri meseca koliko je ta-da trajala, zabele`eno je 118.625 no}enja udoma}em turizmu (8,5 no}enja po korisni-ku sa ukupno 14.087 iskori{}enih vau~era).

Ve} naredne godine akcija je prema{ilao~ekivanja, tvrde u Ministarstvu, te je ve} useptembru (mesec dana pre roka) svih46.000 vau~era. Prose~na du ina boravka jebila 7,45 dana ~ime je ostvareno 343.000no}enja. U akciji je u~estvovalo 634 ugosti-teljska objekta. Najvi{e njih iz Sokobanje

(118), Vrnja~ke banje (57), Gornje Trep~e(46), Zlatibora (43) i Aran|elovca (34). Pre-ma vrsti ugostiteljskih objekata u ponudi jebilo najvi{e soba (226), apartmana (168),hotela (63), preno}i{ta (49) i seoskih turi-

sti~kih doma}instava (31). Prema sugesti-jama ugostiteljima, u 2016. su tokom celegodine mogli da prijavljuju svoje objekte, alista se a`urirala svakog petka.

Prema strukturi gra|ana koji su koristi-

li vau~ere, najvi{e je bilo penzionera (56 od-sto), zaposlenih (34 odsto), nezaposlenih (9odsto), dok su najtra`enije destinacije bileProlom banja, Zlatibor, Banja Kovilja~a,Lukovska banja i Kopaonik. Lj. B.

1. Prolom banja - Hotel Radan2. Lukovska banja - preno}i{te Kopaonik3. Lukovska banja - preno}i{te Jelak 4. Sokobanja - Vila Mon Repos5. Zlatibor - Vila Mina

Top 5 destinacija za vau~ere

P

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija tre}u godinu zaredom realizuje Uredbu za podsticanje doma}eg turizma kroz {emu dodele vau~era

Od po~etka godine podeljeno 7.664 vau~era

Ove godine za vau~ere je izdvojeno 300 miliona dinara, pro{le 230 miliona dinara

Najvi{e se tra`e Prolom i Lukovska banja

Zlatibor

VI p e t a k , 2 4 . f e~etiri strane Srbije

a samo 75 kilometara od pre-stonice, Zrenjanin i njegovaokolina nude turistima odli~-nu priliku za vikend turizam i

izlete. Najpopularnije izletni~ko odredi{te,ne bez razloga, jeste barski kompleks Car-ska bara sa ugostiteljskim sadr`ajima. U ne-posrednom okru`enju su Lukino selo i Beloblato, gde su u za~etku sme{taji vezani zaseoski turizam a nedaleko odatle sme{tenje i stoletni lova~ki dvorac Ka{tel E~ka, gdeje ve} poznata turisti~ka ponuda.

[etanje, fotografisanje, posmatranjepreko 200 vrsta ptica koje ovde borave,pecanje, lov ili vo`nja biciklom neki su odsadr`aja koji se u Banatu nude. Pobrojanaodredi{ta ve} uveliko jesu deo turisti~keponude a kako bi pro{irili sadr`aje u no-vim pravcima planira se razvoj velo turi-zma. Na to navodi sve ve}i broj biciklistakoji ovde prolaze i borave.

- Na{ kraj je idealan za biciklizam, tosmo prepoznali, a i biciklisti su prepoznalinas jer uveliko dolaze ovde. U tom smisluponuda }e se razvijati u okviru projekta„Euro velo Carska bara“ kome se Zrenjaninpriklju~io. Napravi}e se biciklisti~ke rute, aosnovano je i regionalno istoimeno udru-`enje, koje se bavi ovom obla{}u - navodidirektor Turisti~ke organizacije Zoran Lju-botina.

U Turisti~koj organizaciji grada Zre-njanina planiraju da razviju i sadr`ajekoji se nude u samom Zrenjaninu, naja-

vljuju pred Sajam turizma, gde }e sepredstaviti sa svojom kompletnom po-nudom.

- Kada je re~ o Zrenjaninu, jedan odnajva`nijih projekata za ovu godinu jezavr{etak i promocija Muzeja piva, koji jesme{ten u starom zdanju zrenjaninskepivare. Objekat je potpuno ure|en i sta-vljen pod za{titu, re~ je o pivari koja dati-ra iz 1745. godine. Do toga se do{lo izsvih aktivnosti vezanih za turisti~ku ma-nifestaciju „Dani piva“, koja je za{titniznak Zrenjanina preko 30 godina, a ~iji jeosniva~ svojevremeno bila Zrenjaninskaindustrija piva. Zato smo ove godine iza-{li sa predlogom u kome pozivamo gra-|ane i udru`enja da dostave svoje pred-loge kako bi `eleli da izgleda program.Oslu{kiva}emo glas gra|ana, kako bi-smo napravili dobar izbor izvo|a~a. Konas je posetio zna da je re~ o komplek-snom doga|aju, koji se odr`ava na 16 lo-kacija i koji je prilago|en razli~itim uzra-stima posetilaca - ka`e Zoran Ljubotina.

Sme{tena u me|ure~ju Tise i Begeja, napovr{ini od oko 450 hektara, nalazi se oazanedirnute prirode bara. Posetioci koji seupute ka Zrenjaninu po pravilu svra}ajuna ovo mesto da utvrde verodostojnostnjegovog naziva. Epitet „carski“ ovda{njiritovi slobodno mogu da nose zbog bo-gatstva pti~ijih vrsta, ima ih oko 250, ali istotako i zbog bogatstva ribe, rastinja, divljihivotinja. Poslednjih godina mese~na po-

seta tokom perioda prole}e-jesen kre}e seoko 10.000 turista. Ni tokom zime nemapredaha jer ovde po tradiciji borave lovci ito naj~e{}e iz Italije. Za ~ari ovog tipi~nomo~varnog kraja, udaljenog 65 kilometaraod Beograda i isto toliko od Novog Sada,znalo se jo{ mnogo vekova ranije, ali se saplanskim ure|enjem i podizanjem ribnja-ka zapo~elo u 18. veku.

Podru~je Carske bare, okolni ribnjaci ilovi{ta pripadali su grofu Lazaru Luka~u,vlasniku dvorca u E~ki. U lovove koji su naovom podru~ju organizovani dolazile subrojne krunisane glave. Istorijska gra|apotvr|uje da je na podru~ju sada{njeg re-zervata prirode boravio i nadvojvodaFranc Ferdinand. Na spisak za{ti}enih po-vr{ina u Srbiji Carska bara stavljena je

1955, a 1986. stekla je status strogog pri-rodnog rezervata, {to se odnosi samo nau`e podru~je bare, poznatije pod nazivomVojtina mlaka.

[ire podru~je Carske bare obuhvatapovr{inu od 4.000 hektara i nastalo je izvo-|enjem meliracionih radova koji su zapo-~eli jo{ 1880. godine. Izgradnjom nasipa iprokopavanjem kanala tada je izgra|enprvi ve{ta~ki ribnjak u ovom kraju, a tek iz-me|u 1955. i 1960, regulisanjem korita re-ke Begej i zatvaranjem starog Begeja, ste-kli su se uslovi za druga~iju organizacijuvodenih povr{ina. Tako je stvoreno 7 no-vih jezera, ure|eni su ribnjaci, podignutiobjekti razli~ite namene.

Pored ture brodom, foto safarija ili vo-`nje ~amcem i kanuom, na starom Begeju

mo`e se i pecati, uz odgovaraju}e dozvole,a okolni kanali, na oko 70 kilometara, nudebrojne mogu}nosti ljubiteljima ovogasporta. Sam rezervat okru`en je stazomdugom 4,5 kilometara, predvi|enom za{etnju, dok je ukupna du ina pe{a~kih sta-za pored starog Begeja duga devet kilo-metara. Lovi{te Carske bare obuhvatapodru~ja Belog Blata, Mu lju, Lukino selo iPerlez, a sme{teno je u uglu koji opisujeBegej ulivaju}i se u Tisu. Ukupna povr{inalovi{ta je 7.560 hektara, od toga su vodenepovr{ine sme{tene na 2.231 hektar. Povr{i-ne pod vodom obuhvataju jezera ribar-skog gazdinstva, reke Begej i Tisu i mre`uodvodnih kanala, kojima je celo podru~jeispresecano.

Miroslava Pudar

arobni turisti~ki prsten, nazivje jedinstvenog turisti~kogproizvoda, koje }e turisti~keorganizacije regije Zapadna

Srbija i Vi{egrada promovisati na Me|u-narodnom sajmu turizma u Beogradu.

Predstavnici tih organizacija potpisa}ena Sajmu protokol o saradnji, koja je us-postavljena i pre vi{e godina, tako da }eona kona~no biti i formalizovana. Tako|e,predstavnici TO Vi{egrad i op{tine ajeti-na potpisa}e sporazum o saradnji kojim`ele da unaprede svoje turisti~ke ponude.

Turisti~ki poslenici sa obe strane Drineosmislili su regionalni i me|udr`avni turi-sti~ki proizvod - jedinstvenu kru`nu turukoja omogu}ava turistima da, putova-njem prugom, jezerom, rekom i drumom,posete najatraktivnije turisti~ke lokalitete,kulturno-istorijske znamenitosti i prirodnelepote na podru~ju U`ica, Bajine Ba{te i Vi-{egrada.

Kru`na tura podrazumeva putovanjeprugom uskog koloseka - poznatom „[ar-ganskom osmicom“, posetu Drvengraduu Mokroj Gori, odlazak drumom u Nacio-nalni park Tara i Bajinu Ba{tu. Potom sledi

plovidba turisti~kim brodom jezerom Pe-ru}ac i kanjonom reke Drine, obilazak Vi-{egrada, mosta Mehmed-pa{e Sokolovi-}a, Andri}grada i drugih znamenitosti natom podru~ju. Program putovanja se mo-`e pro{iriti dodatnim sadr`ajima, u zavi-snosti od interesovanja gostiju.

Osim Turisti~ke organizacije regije Za-

padna Srbija, ~ije su ~lanice TO U`ice iSportsko-turisti~ki centar Bajina Ba{ta,kao i Turisti~ke organizacije Vi{egrada, utaj projekat su uklju~ene i turisti~ke agen-cije, me|u kojima je „Taraturs“ iz BajineBa{te koja prednja~i u receptivnom turi-zmu i koja je, pre dve godine, progla{enaza najbolju turisti~ku agenciju u Srbiji.

Miroslav Ra|en, direktor Turisti~ke or-ganizacije regije Zapadna Srbija, navodida je je ta kru`na tura trenutno najatrak-tivniji turisti~ki proizvod u Srbiji, ali i jednaod jedinstvenih turisti~kih ponuda u sve-

tu, za koju su ve-oma zainteresovani i doma}i

i inostrani gosti. - „[arganska osmica“ je najpose}enija

turisti~ko-muzejska eleznica u Evropi, ko-jom se godi{nje preveze oko 80.000 turi-sta. Mokru Goru sa Drvengradom, etno-selom Emira Kusturice, poseti godi{nje200.000 ljudi. Vi{egrad je, sa mostom naDrini koji je pod za{titom UNESCO, kao iAndri}gradom, koji je Emir Kusturica tako-|e izgradio i posvetio ga na{em nobelov-cu Ivu Andri}u, veoma prepoznatljiva de-stinacija - obja{njava Ra|en i dodaje da setim projektom zna~ajno podsti~u i turi-sti~ki potencijali reke Drine.

Olivera Todorovi}, direktorka TO Vi{e-grad, ukazuje na to da osim turisti~ke je-dinstvenosti, poput kanjona reke Drinekoji je drugi po veli~ini u Evropi, predelaizuzetnih prirodnih lepota, Tare sa Pan~i-}evom omorikom, kao i neobi~nim „gra-dovima“ Drvengradom i Andri}gradom,mostom na Drini i drugim kulturnim, pri-rodnim i turisti~kim atrakcijama, ta kru`natura pokre}e i razvoj drugih privrednihdelatnosti u vi{egradskom kraju.

- Osim negovanja dobrih veza sa Srbi-jom, to je velika {ansa za razvoj privrede una{em kraju. U Vi{egradu je zabele`enaekspanzija otvaranja privatnog sme{taja -pansiona, apartmana i soba, ali i restora-na, {to je podstrek za razvoj poljoprivredei sto~arstva, kako bi se proizvela zdrava idoma}a hrana za goste - poru~ila je Olive-ra Todorovi}. Nenad Kova~evi}

N

^

Vojvodina

Zapadna

Srbija

Srednji Banat na turisti~koj mapi

ZZnnaakk rraassppoozznnaavvaannjjaa DDaannii ppiivvaa ii CCaarrsskkaa bbaarraa

Jedinstvena turisti~ka ponuda U`ica, Bajine Ba{te i Vi{egrada

^aarroobbnnii ttuurriissttii~~kkii pprrsstteenn

Iako je trasa pruge uskog koloseka od MokreGore do Vi{egrada obnovljena pre nekolikogodina, putnici se prevoze drumom, jer pop-ularni "}ira" ne saobra}a redovno na toj de-onici. Zbog toga predstavnici turisti~kih orga-nizacija sa obe obale Drine apeluju na@eleznice Srbije i @eleznice Republike Srpskeda {to pre uspostave redovni red vo`nje tomtrasom, kako bi se ceo program realizovaoonako kako je zami{ljen.

Apel `eleznicama

Novi brod od 100 mesta agencije "Taraturs"kre}e u plovidbu od prole}a i ve} su zakazanidolasci organizovanih grupa gostiju izSlovenije, ali i sa Novog Zelanda i drugih ze-malja - kazao je Ra|en.

Novi brod

[arganska osmica

Carska bara

ajve}e ve{ta~ko jezero na Bal-kanu sa povr{inom od 15 kva-dratnih kilometara na nad-morskoj visini od oko 1.200

metara turistima nudi sme{taj u tri hotela,„Vlasina“, „Narcis“, „Best“ kao i odmarali{tu„Vlasinskih hidroelektrana“. I to u ovom tre-nutku jeste zadovoljavaju}a ponuda za tu-riste koji su eljni odmora u ne naru{enomprirodnom ambijentu ovog predela po-sebnih prirodnih odlika.

Problem je u nedostatku drugih sadr`a-ja, jer zimi ovde ne postoji ni jedna ure|enaski-staza, a o i~ari se samo mo`e sanjati.Leti turisti su prepu{teni da sami sebi orga-nizuju lov i ribolov, kao i da prona|u mestoza kupanje na povr{no ure|enom prostorukoji bi trebalo da li~i na pla`u.

Turisti~ka organizacija Surdulice, do sa-da je u skladu sa svojim mogu}nostima, re-alizovala projekte „Vlasinske regate“, „Ri-bljeg kotli}a“ u letnjem periodu, dok zimine postoji nijedan sli~an program. Ovi turi-sti~ki programi i dalje su na nivou promoci-je prirodnih resursa i sada predstavljaju sa-

mo koncept na kome bi trebalo razraditistvarnu turisti~ku strategiju. Nakon {to jearapski konzorcijum kupio Hotelsko-ugo-stiteljsko preduze}e „Evropa“ u ~ijem sasta-vu je i hotel na Vlasinskom jezeru trebao~ekivati pobolj{anje uslova turisti~ke po-

nude, kao i ulaganje u teniske, golf, ski-sta-ze. Za to, osim dobre volje treba i puno pa-ra, pa }e novi investitor na Vlasini sasvim si-gurno u skladu sa svojim namerama opre-deliti i novac u infrastrukturne objekte.

Ovde su i leti, a i tokom zime, u najve-

}em broju gosti iz susedne Bugarske, koji-ma su pre svega ugostiteljske usluge pri-stupa~nije u odnosu na njihove zimskecentre pa ovde dolaze na odmor i hotelskezabave.

Vranjska Banja je na pedeset kilometaraod Vlasine, na Koridoru 10. Kraljevska banjaostala je bez Hotela „Sofka“ koji je i dalje uvlasni{tvu @eleznica Srbije. Specijalna bol-nica za rehabilitaciju i le~enje reumatskihoboljenja jeste upori{na ta~ka zdravstve-nog turizma. Tanak oslonac za nedostataksme{tajnih kapaciteta i u doma}oj radino-sti. Izvori termo mineralne vode, koji spa-daju u red najtoplijih u Evropi, sami po sebine mogu u ovim vremenima da budu inte-resantni za turiste kojima je neophodna iusluga van pansionske potro{nje koja je uovoj banji na minimalcu. Nema bioskopa,tek dva privatna restorana, nekoliko kafi}a,sa samo jednom kulturnom manifestaci-jom „Dani karanfila“ koja ve} godinama li~ina letnju va{arsku ponudu vi{e za lokalnostanovni{tvo nego li za turiste. Najava da biova, ali i Bujanova~ka banja koja se nalazi

tako|ena Koridoru 10, na

dvadesetak kilometara od Vranja, moglada u|e u prioritetne projekte Vlade Srbije upronala`enju strate{kih partnera daje naduna du i period.

Ako je vidljivo da Vranje kao grad od bli-zu 100.000 stanovnika ima zakatan~eni ho-tel u centru grada, pa se gosti sme{taju uprivatne hostele skromnih kapaciteta, te dado skijali{ta na Besnoj Kobili gde je renovi-ran planinarski dom vodi zimi te{ko proho-dan put u du ini od tridesetak kilometaraod Vranja, turisti~ka razglednica juga Srbijeodaje sliku temeljne nebrige za oblast turi-zma. Ako ovu tezu ubla imo siroma{tvom ibesparicom, lo{om ekonomskom situaci-jom, jasno je da me|u ovda{njim turisti~-kim radnicima, ima malo kreativnosti dadeluju u zadatim okolnostima i poku{ajuda sa ne~im malim bar zaintrigiraju poten-cijalnog gosta da provede nekoliko sati du-`e od samo planiranog ru~ka u nekom odvranjskih restorana.

Vojkan Risti}

e b r u a r 2 0 1 7 . turizam

stok Srbije, pomalo skrajnutod glavnih puteva, prostor saobiljem prirodnih i kulturno -istorijskih znamenitosti, kraj u

kome su nastajale legende i misterije kojetek treba razlu~iti, jedinstven miks naroda ikultura koje su se smenjivale vekovimaunazad. U anti~ko vreme naseljavala su jetra~ka plemena, nasledili su ih Rimljani. Usrednjem veku oblast Timo~ke Krajine kon-troli{u Vizantija, Bugarska, Ugarska, Turska...Neki istorijski zapisi kazuju da su za~etniciturizma u donjem toku Dunava bili Rimljanikoji su na potezu dana{njeg Donjeg Mila-novca, a tada{njeg rimskog kastruma Talia-ta, odmarali svoje legije pripremaju}i ih zaborbe u pohodu na Dakiju. Stari Rimljani,prema arheolo{kim nalazima, koristili su iblagotvornost voda Brestova~ke banje kodBora, a nisu bili imuni ni na vino iz ovog kra-ja. Ono {to su dana{nji stanovnici ba{tiniliod predaka pravi je izazov za savremenogturistu spremnog na avanturu, i u zimskoj iu letnjoj varijanti, u selu i gradu, nedirnutojprirodi, ispod zemlje, na planinskim vrhovi-ma, ~istim rekama i jezerima.

Na Staroj planini se ove zime tra i me-sto vi{e, a osim skija{a Staru planinu otkri-vaju planinari, biciklisti, paraglajderi, poro-dice s decom, ljudi eljni mirnog odmora irelaksacije. [etnje mnogobrojnim pe{a~-kim stazama, branje pe~uraka i lekovitogbilja, u~estvovanje u seoskim poslovimakao {to su vrcanje meda, kosidba, saku-pljanje sena na tradicionalan na~in, deo suponude knja`eva~kog seoskog turizma. Akada se zdravo umorni vratite iz {etnje ~e-kaju vas lokalni specijaliteti - belmu , sir,topla poga~a i druga tradicionalna jela do-ma}e kuhinje. O ljubaznosti doma}ina do-voljno govori zapis Nade i Ratka koji su biliu vili „Babin zub“- „Za doma}ine samo re~ihvale, od njih ~ovek sva{ta mo`e da nau~i.Vredni ljudi, po{teni, bistri. Tetka Nadu bi-

smo poveli sa nama, ali onda ne bi imaoko da usre}uje ostale goste. Hranu i gosto-primstvo samo mo`emo da pohvalimo, alive} je sve re~eno - boljeg nema“. Naravno,kada ste ve} u Knja`evcu ne propustite dapro{etate ovom varo{i koju su zbog broj-nih mostova zvali i „malom Venecijom“,saznate ne{to vi{e o jedinstvenim dvo-pre|nim ~arapama i isprobate vino iz nekeod vinarija pripremaju}i se za nastavakavanture. Putuju}i u pravcu severa nai}i}ete na Rtanj, planinu kao piramidu, sa ~i-jeg se vrha na 1.560 metara, za vedrog da-na pogledom mo`e dobaciti do u{}a Saveu Dunav. Rtanj je poznatiji u svetu negokod nas, naro~ito me|u UFOlozima, budu-}i da su na svom Svetskom kongresu2012. u Budimpe{ti zaklju~ili da je „srpskaplanina Rtanj centar vanzemaljskog ivotai onostranih pojava u celom svetu“. Onikoji se bave istra ivanjem energetskih po-lja ka`u da piramida Rtanj na neki na~inapsorbuje negativnu energiju, transformi-{u}i je u energiju koja na ljudski organizamblagotvorno deluje. Zanimljivo je da je naj-du i krak ove prirodne piramide koji sepru`a prema severu dug 3 km, onaj kojiide u pravcu jugozapada je upola manji, atre}i ima du inu 750 metara. Interesantnaje i ~injenica da je nagib strana na Rtnjuistovetan onom na piramidi u Meksiku po-sve}enoj Mesecu, a uglovi se poklapaju saonim na Keopsovoj piramidi. Zanemarimoli vanzemaljce i istra iva~e energetskih po-lja, zna~aj Rtnja se ne umanjuje jer samona ovoj planini raste desetak vrsta biljaka,a naj~uveniji je rtanjski ~aj delotvoran zale~enje bronhitisa, astme, ka{lja. Nastavlja-ju}i dalje prema Zaje~aru obavezno obi|i-te Feliks Romulianu, Galerijevu carsku pa-latu koja je pod za{titom UNESCO. Zahva-ljuju}i savremenim tehnologijama, kroz si-stem hologramskih projekcija, interaktiv-nih panela i kompjuterskih animacija upo-

zna}ete istoriju Galerijeve palate, a putem3D multimedijalne projekcije, virtuelnoobi|ete ovaj rasko{ni carski kompleks.

Da li je ba{ Galerije oprobao blagodetiBrestova~ke banje kod Bora nije poznato,ali arheolo{ki nalazi potvr|uju da su blago-tvornost banjskih voda koristili jo{ Rimljani.Ova „kraljevska“ banja svoj procvat do ivelaje u vreme knjaza Milo{a, a nisu joj odoleli niKara|or|evi}i. I jedni i drugi podigo{e svojazdanja, pa se u Brestova~koj banji kao nig-de u Srbiji, jedno preko puta drugog nalazekonak Milo{a Obrenovi}a i dvorac knezaAleksandra Kara|or|evi}a. Puni energijemo`ete u nastavak avanture, ovog putapod zemlju. Na kafu ili sok, alkoholna pi}ase ne slu`e u jedinstvenom kafi}u na 400metara ispod zemlje. U borskom rudniku,preciznije u Jami, na povr{ini od 65 kvadrat-nih metara, sme{ten je kafi}. Na zidovimasu bakrorezi koji prikazuju rudare, stari ru-darski telefoni koji rade, lampe, oprema zaspasavanje, table sa natpisima o istoriji i ob-ja{njenjima tehnolo{kog procesa u borskojjami. Unutra konstantna temperatura oko18 stepeni, a do kafi}a vas, za samo par mi-nuta, vodi jamski lift. Na hiljade ljudi je dosada „u sredi{tu Zemlje“ ispijalo kafu, a uknjizi utisaka glumac Ateljea 212 Branimir

Brstina zapisao: „Sva{ta sam u ivotu video,ali me je ovo zaista impresioniralo.“

Nije ovo jedini unikum isto~ne Srbije ko-ja ima sela u kojima ne stanuju ljudi, ve} vi-no. Pivnice ili pimnice Negotinske krajine sutradicionalne kamene ku}e koje slu`e zaproizvodnju i ~uvanje vina. Ovakvih vinskihpodruma ima u selima Rajac, Rogljevo,Tamni~, Smedovac ili [tubik, ali su najpo-znatije Raja~ke gra|ene od sredine 18. dotridesetih godina pro{log veka.

U njima je danas aktivno oko 60 vinskihpodruma, a belo i crveno vino iz pimnicaima jedinstven ukus, miris i boju. Ovda-{njem se vinu pripisuje ~udotvorna mo} ilekovito svojstvo, naravno ako se pije uumerenim koli~inama, obja{njavaju Emina iZoran Milenovi} koji u obli njem selu Rajcuimaju dve etno ku}e i bave se seoskim turi-zmom. A kada ste ve} u blizini Negotina,odvojite vreme da obi|ete Muzej Krajine ispektakularan nalaz sa [arkamena, nevero-vatan zlatni nakit koji se sa sigurno{}u mo-`e pripisati eni iz carske porodice, jedin-stven na prostoru Rimskog carstva. Ne pre-ska~ite ni rodnu ku}u Stevana Mokranjca iMuzej Hajduk Veljka, junaka I srpskogustanka koji je rekao“Glavu dajem, Krajinune dajem“.

Svoj trag Rimljani su ostavili i na obaliDunava, gde u blizini Kladova i danas stojijedan od 20 stubova Trajanovog mostakojim je Apolodor iz Damaska, po~etkomII veka nove ere spojio Gornju Meziju i Da-kiju. Uzvodno od Hidroelektrane „\erdap1“ najve}e hidrotehni~ke gra|evine naDunavu, tako|e otvorene za turisti~ke po-sete, je Trajanova tabla, kojom je Trajanovekove~io zavr{etak gradnje takozva-nog rimskog puta kroz \erdap po~etkomII veka. Stariji od starih Rimljana su stanov-nici Lepenskog Vira koji su svoje naseljejo{ u doba mezolita smestili u \erdapskojklisuri naspram mitske planine Treskavacna rumunskoj obali Dunava. Tu u blizini jeRajkova pe}ina, kroz ~ije kalcitno pro-stranstvo vodi kru`na staza duga 1,5 km, anjene dvorane i pe}inski nakit od svetlu-cavog belog kalcita svrstavaju je me|unajlep{e u Srbiji.

Bilo kako bilo, do ivljaj isto~ne Srbije nemo`e da bude kompletan bez gastronom-skog dela u kome je sadr`an neponovljivikulturni miks. Hiljadu re~i nije dovoljno da unjih spakujete sve ono {to treba videti i pro-bati u isto~noj Srbiji. Uostalom, ne{to trebada otkrijete i sami.

Jelena Bujdi} Kre~kovi}

N

I

Ju`na

Srbija

Isto~na

Srbija

VII

Vanzemaljci na Rtnju, kafi} na dubini od 400 metara

Nijedna od op{tina juga centralne Srbije nema strategiju za unapre|enje turisti~ke ponude

Vlasinsko jezero, Vranjska Banja, Vrelo Fo

to: Zo

ran M

ileno

vi}

Raja~ke pivnice

Lukovska Banja

VIII p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 .turizamIvan Vitorovi}, generalni direktor kompanije „Mona Hotel Management“

Izuzetno je va`no zavr{iti privatizacijudr`avnih hotela

ndustrija turizma iugostiteljstva je od-re|ena kao jedanod strate{kih priori-

teta za razvoj srpske privrede,navodi u razgovoru za na{ listIvan Vitorovi}, generalni direktorkompanije „Mona Hotel Mana-gement“, pa je stoga jako va`noda dr`ava ostvari stabilnu eko-nomsku i politi~ku situaciju kao ida ula`e u putnu infrastrukturu ilokalni avio saobra}aj.

- Kada govorimo o aerodro-mima bitno je da se uspostavljaredovan saobra}aj iz Ni{a, koji }edodatno usmeravati tra`nju katom okrugu, ali zasigurno je dabi i otvaranje aerodroma Poni-

kve za civilni saobra}aj u zapad-noj Srbiji imalo veoma pozitivansocioekonomski uticaj na lokal-no stanovni{tvo i omogu}ilo na-stavak ulaganja i priliva stranogkapitala. Otvaranje auto-putaBeograd - a~ak }e pove}atikonkurentnost cele zapadne Sr-bije, koja ima brojne atraktivneplanine po~ev{i od, naravno Zla-tibora, Tare, preko Zlatara, Javorai Golije. To je ceo jedan potez ko-ji bi do`iveo investicioni bum -obja{njava Vitorovi}.

On isti~e da je mogu}nostpredvidivog poslovanja najva-`niji uslov za stabilnu ekonomijui pozitivnu poslovnu klimu, a topodrazumeva da dr`ava ima ja-

snu i konkretnu poresku politi-ku, odnosno da ne menja fiskal-ne i parafiskalne namete.

- Su{tina je da preduze}imatrebaju ni`i tro{kovi poslovanjakako bi mogli da ula`u u obrtnasredstva i inovaciju. U hotelijer-stvu je inovacija jako bitna, morada se ula`e u proizvode i kapaci-tete da bi se odr`ala konkurent-nost - navodi dodaju}i da bi ras-tere}enje upravo tih nameta kojipadaju na teret poslodavca do-velo do pozitivnih promena.

- Dr`ava mora da na|e drugena~ine da finansira dr`avni apa-rat, ali ne preko visokih stopa iporeza nego preko drugih na-

meta koji }e biti proizvod jakeekonomije, a ne optere}enje zapostoje}u ekonomiju - ukazujeVitorovi}.

Direktor kompanije „MonaHotel Management“ osvrnuo sei na primere velikih dr`avnihugostiteljskih centara ~iji poten-cijali, po njegovom mi{ljenju, ni-su adekvatno iskori{}eni u svrhurazvoja turisti~ke ponude Srbije.

Jedan takav je i kongresnicentar „Sava“ u Beogradu na ~ijuprivatizaciju se ~eka ve} nekoli-ko godina zbog lo{ih poslovnihrezultata, a gradska uprava nepronalazi rukovodstvo koje bi terezultate popravilo.

- Velika okosnica razvoja ~i-tavog srpskog turizma je kon-gresni centar „Sava“ jer Beo-grad ima sve preduslove za odr-`avanje me|unarodnih skupo-va - veliki broj letova, dovoljanbroj hotela, razvijena putna in-frastruktura i nedostaje mu sa-mo etablirani centar „Sava“. Onbi privukao ve}i broj turista, po-ja~ao konkurentnost destinaci-je kao i indirektne efekte - ve}ibroj no}enja, ve}e poreze i do-prinose, ve}a potro{nja i po-bolj{anje celokupnog imid`aSrbije. Centar „Sava“ stvorio bidomino efekat pozitivnih rezul-tata koji bi vrlo brzo bili vidljivi -uveren je Vitorovi}.

On je ukazao na jo{ ve}u po-trebu privatizacije hotela koji suu vlasni{tvu dr`ave, a posluju tr-

`i{no i konkuri{u privatnim ugo-stiteljima.

- Izuzetno je va`no zavr{itiprivatizaciju dr`avnih hotela kojise nalaze pod ~udnom simbio-zom upravljanja raznih ministar-stava - zdravlja, odbrane, prosve-te.. Oni na neki na~in ~ine nelo-jalnu konkurenciju privatnicimajer se finansiraju novcem pore-skih obveznika, a onda pru`ajuusluge tre}im licima po povla-{}enim cenama - upozorava Vi-torovi}, nagla{avaju}i da u~e{}edr`avnih hotela u tr`i{noj utak-mici najvi{e {teti malim i sred-njim preduze}ima jer se bore zaciljnu grupu, a upravo su ti ma-nji, uglavnom porodi~ni, pansio-ni i hoteli okosnica za razvoj turi-sti~ke ponude.

Aleksandra Popovi}

I

Kompanija Mona Hotel Management, odnosno hotel Zlatibor Mona ve} de-setu godinu zaredom u~estvuje na Beogradskom sajmu turizma, predstavl-jaju}i ponosno kapacitete koji se iz godine u godinu {ire. Danas je u njihovomvlasni{tvu, pored hotela Zlatibor Mona, jo{ i hotel Javor na istoimenoj plani-ni, hotel Argo u Beogradu i vila Bella u Starom gradu u Budvi. Kompanija seve} tri godine predstavlja i na ITB sajmu u Berlinu koji je orijentisan naposlovno tr`i{te iz cele Evrope, kako bi privukla goste iz inostranstva i sklop-ila nove kontakte.

Sajmovi - prilika za nove kontakte

Na ovogodi{njem Beogradskom sajmu turizma bi}e predstavljen novi pro-jekat kompanije Mona Hotel Management - hotela koji }e se graditi naDor}olu u Beogradu, u ulici Cara Uro{a. Ova investicija predvi|a 150 soba kat-egorisanih sa 4 zvezdice i banket kapacitete od preko 700 stolica za potrebekongresa. Vitorovi} obja{njava da je ovaj poduhvat novina na tr`i{tu Beogradai pre svega, starog dela grada, a s obzirom na to da je ponuda hotela na ovojobali Save, kako ka`e, jako ograni~ena i nema velikih hotela, to }e zaista bitiinovacija. Planirani po~etak radova je na leto ove godine, a otvaranje se pred-vi|a za leto 2019. godine.

Gradnja novog hotela na Dor}olu

IXp e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 . turizam

ajam turizma je jedna od onihmanifestacija koje na mnogona~ina, i to ve} dugi nizgodina, predstavljaju za{titniznak, zvezdu-vodilju,

temeljac i zamajac celokupne poslovneaktivnosti kompanije Beogradski sajam.Onoliko koliko kao dr`ava i ekonomijavidimo zna~aj i ulogu turisti~ke privrede una{em doma}em sveukupnom razvoju,koliko sami sebe shvatamo kao bitnu ipo`eljnu kariku, takore}i svetionik, usvetskom lancu turisti~kih tokova idestinacija, te koliko i sami sebeosposobljavamo i sami sebiomogu}avamo da se otisnemo putsvetskih meridijana, toliko, zapravo,imamo pravo da o~ekujemo i od svogSajma turizma. A toliko je i sajam umogu}nosti da vrati svima nama,organizatorima, posetiocima, partnerima,ka`e Danka Seli}, direktorka Beogradskogsajma.

Kakva su o~ekivanja odpredstoje}eg 39. Me|unarodnog sajmaturizma?

- Sajam turizma je tokom ~etiridecenije postojanja uspeo da postanemerilo stvari, da nam kao dr`avi, dru{tvu

i privredi, ve} na po~etku poslovnegodine izmeri puls, proveri svojevrsno"mentalno stanje", nagovesti mane ivrline, prave puteve i mogu}estranputice, da ponudi argumente zaoptimizam ili pesimizam u godini koja jepred nama. Uspeo je da nam svet lak{e,br`e i radosnije do|e u posetu, ali da i miisto tako odemo u taj svet, i to jeogromna civilizacijska zasluga ovogsajma. Popusti od pet do 50 odsto nausluge i aran`mane koje izlaga~i nude,samo su "tehni~ki" deo tih zasluga.

Ukratko, kad je srpski turizam u pitanju,sajam treba da doprinese, i to }e svakakou~initi, da Srbija ostvari vi{e od 2,75miliona dolazaka, vi{e od 7,5 milionano}enja i devizni priliv ve}i 12 odsto,

koliko je registrovano tokom 2016. i uodnosu na 2015.

Koliko se o~ekuje izlaga~a i kojezemlje }e biti zastupljene?

- Ove godine najavljeno je vi{e od 1.100izlaga~a iz ~ak 56 zemalja, po~ev od Gr~ke,Egipta, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske,Turske, Slovenije, Bugarske, Ma|arske,Tunisa, Nema~ke, pa do Indije, Rusije, Kine.Ti brojevi su okvirni, jer se neki poslovnipartneri, bilo da se radi o turoperatorima,vazduhoplovnim kompanijama, klasi~nimturisti~kim agencijama ili ekskluzivnimagentima, ~esto pojave "ad hok", kadsajam ve} po~ne. Treba imati u vidu da jeturisti~ka privreda ipak pomalonepredvidiv, `iv organizam.

Ove godine vredno izdvajanja jepremijerno u~e{}e Kine i Rusije, dvajutrenutno najve}ih emitivnih tr`i{ta,zemalja koje najvi{e turista {alju u svet. I tonaro~ito u odnosu na Srbiju kaodestinaciju. Kineske turisti~ke potencijalepredstavi}e kineska Nacionalna turisti~kaagencija sa sedi{tem u Budimpe{ti, aRuska Federacija }e se predstavitituristi~kom ponudom nekih svojihregiona, koja obuhvata ~ak i takve"egzoti~ne" segmente kao {to su arkti~ki ili

hodo~asni~ki. To je retka privilegija zaposetioce njihovih {tandova.

Koliko je ovaj sajam, osim zaobi~ne posetioce, zna~ajan kao mestoposlovnih susreta i sklapanja poslova?

- Jasno je da je prva asocijacija u vezi saSajmom turizma mogu}nost da se obi~niposetioci na jednom mestu obaveste onovim, pogotovo onim daljim iintrigantnijim destinacijama iaran`manima, o pogodnostima,popustima, boljim terminima i hotelima,prevozu i drugim uslugama. Me|utim, izate poznate slike, na kojoj se nalaze oni kojineposredno tra`e i oni koji isto takoneposredno nude turisti~ke usluge,funkcioni{e ~itav jedan nevidljivi poslovnikompleks u kojem glavnu re~ vode klju~ni

[ta o~ekuje posetioceBeogradskog sajma u narednomperiodu?

- Prole}na sajamska sezona prote}i }e uznaku na{ih tradicionalnih i ekskluzivnihmanifestacija, koje su svaki putprvorazredni noviteti same po sebi. PosleSajma turizma, koji u istom terminupredvodi jo{ tri srodne, a tako|e vrhunskemanifestacije - Me|unarodni sajamhotelsko-ugostiteljske opreme HORECA,Me|unarodni sajam vina BEOWINE iSajam suvenira "Posetite Srbiju" -po~etkom marta sledi uvek atraktivni iprovokativni Me|unarodni sajam nautike,lova i ribolova, pa krajem marta fantasti~niMe|unarodni salon automobila saMe|unarodnim sajmom motocikala"Motopassion", pa Sajam hortikulture,Sajam gra|evinarstva, Sajam tehnike itehni~kih dostignu}a, sve do Sajmanaoru`anja i vojne opreme "Partner 2017",kojim se zavr{ava prole}ni deo sajamskihizlo`bi. A to nije ni polovina svega u ~emu}e na sajmu tokom predstoje}ih mesecimo}i da se u`iva. Ali, da biste sve topostigli, mo`da nema boljeg na~ina iprilike od posete Sajmu turizma. Testirajtei nas i sebe.

Ivana Nikoleti}

turisti~ki igra~i razli~itih profila,predstavnici turisti~kog biznisa, i tzv. velikikupci, biznis-posetioci, svojevrsnimedijatori i moderatori na globalnomturisti~kom tr`i{tu. Radi se o kategoriji kojaje u prilici da svojim vezama, znanjima ikontaktima, subjektivno i objektivno,spaja tr`i{ta i kreira tra`nju, ali od koje sene mo`e uvek o~ekivati spontani odziv iinteresovanje. Zbog toga smo mi kaokompanija jo{ pre dve sezone odlu~ili daprivla~enju takvih "personalizovanih",uticajnih velikih kupaca poklonimoposebnu i sistemsku pa`nju. Tako je bilo ipovodom ovogodi{njeg Sajma turizma, aefekti njihovog anga`mana na sajmupostaju vidljivi ne{to kasnije.

Koliko se o~ekuje posetilaca ikoliko ih je bilo na pro{logodi{njemsajmu?

- Ove godine o~ekujemo oko 75.000posetilaca, pro{le godine ih je bilo oko72.000, a pretpro{le oko 70.000. Ovakavsjajan trend indikator je razli~itih nivoana{e stvarnosti - i ekonomskog stanja inamera posetilaca, i uslova privre|ivanja una{oj zemlji i ovom delu sveta uop{te, isvakovrsne stabilnosti neophodne da bi seprose~an ~ovek upustio u planiranjebudu}nosti i na ovom planu.

Danka Seli}, direktorka Beogradskog sajma, govori o Sajmu turizma i predstoje}im manifestacijama

Odaberite ono {to je odabrao ceo svet

"Poslovanje Beogradskog sajma je na visini odgovornosti koji ova kompanija ima i pred 80-godi{njomtradicijom i pred sajamskom bran{om koju predvodi ne samo u zemlji nego i u regionu. Mo`emo da sepohvalimo da je zavr{ni ra~un za 2016. pokazao da imamo uve}anje dobiti u odnosu na prethodnu, {toje za nas dobar znak da smo na pravom putu. To zna~i da dr`ava i dru{tvo od na{eg rada ima isklju~ivokorist, kompanija nema dugovanja ili drugih neizmirenih obaveza ni prema dr`avi ni prema zaposlen-ima, ni na koji na~in ne `ivi na ra~un bud`eta, a uspeva ~ak i da servisira ogromne istorijski nasle|enefiksne tro{kove, pa i da dodatno pomalo investira".

Dobit raste, bilo i za investicije

S “Ove godineo~ekujemonekih 75.000posetilaca,pro{le godineih je bilo72.000, a 2015.nekih 70.000posetilaca

Foto:

Nen

ad \o

r|ev

i} / F

oNet

X p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 .turizam

relijepom Crnogorskom primorjusa bogatom i raznovrsnom ponu-dom du` cijelog primorja i zim-skim turisti~kim centrima Kola{i-

nu, @abljaku, Vu~ju tako|e sa smje{tajnim ka-pacitetima za sve kategorije turista, po kvalite-tu usluga ozbiljno se pribli`avaju i ostali seg-menti turisti~ke ponude Crne Gore. Tako je za-hvaljuju}i agilno{}u resornog ministarstva, Na-cionalne turisti~ke organizacije Crne Gore kaoi lokalnim turisti~kim organizacijama i zajedni-cama i svakako turisti~kim radnicima posled-njih godina kvalitet i nivo turisti~kih sadr`ajausluga pro{iren i unaprije|en u nacionalnimparkovima, zale|ima primorskih gradova koji

imaju bogatu, a nedovoljno valorizovanu kul-turnu ba{tinu, kao {to je okolina Bara i Ulcinja. Usredi{nom dijelu Crne Gore, naro~ito na seo-skom podru~ju gradova koji nijesu ni morski niplaninski ure|eno je nekoliko manjih, ali atrak-tivnih lokaliteta poput Ku~kih korita (Podgori-ca), Lipske pe}ine (Cetinje).

Op{tina Danilovgrad tako|e ima zna~ajnomjesto na turisti~koj mapi Crne Gore jer je lokal-na uprava na ~elu sa predsjednikom op{tineBranislavom \uranovi}em poslednjih godinavelika sredstva ulo ila u lokalne puteve i ostaluinfrastrukturu, naro~ito prema manastirimaOstrog i @drebaonik. Ove dvije velike pravoslav-ne svetinje pohode hiljade turista, a na rijeci Ze-

ti svake godine op{tina Danilovgrad i lokalna tu-risti~ka organizacija organizuju razli~ite turisti~-ko-zabavne manifestacije.

I turisti~ka ponuda Nik{i}a iza{la je iz lokalnihokvira naro~ito zbog muzi~kog Lejk festa naKrupa~kom jezeru koji svake godine posjeti hi-ljade mladih iz regiona. U Crnoj Gori tako|e jeure|eno vi{e pje{a~ko-biciklisti~kih staza, a uekspanziji je i vinski turizam koji je naro~ito inte-resantan gostima iz isto~noevropskih zemalja.

Zato turisti~ki radnici Crne Gore o~ekuju dase rast broja turista i prihoda od turizma koji jezabilje`en u 2015. i 2016. nastavi i u ovoj. Da seu turisti~koj privredi konstantno kvalitetno radipotvr|uje i to da se poslednje decenije turisti~-ki promet u~estvostru~io jer je prije deceniju iz-nosio 220 miliona eura, a pro{le rekordnih 850miliona eura. I broj gostiju u 2016. bio je za re-spekt - Crnu Goru posjetilo je 1,8 miliona turista{to je skoro tri puta vi{e nego {to ima stanovni-ka. Zato i slogan „Uvijek druga~ije“ sa kojim turi-sti~ka privreda nastupa na Sajmu turizma u Be-ogradu najbolje potvr|uje da, iako se ~ini da jeturisti~ka ponuda Crne Gore manje vi{e pozna-ta, ona uvijek ima ne{to novo i kvalitetno osmi-{ljeno da ponudi.

Po{to je morska obala za turisti~ku privredu,ipak, najva`nija, ona i za ovu sezonu nudi razli-~ite sadr`aje i pristupa~ne cijene. Za goste kojipreferiraju boravak u hotelima du crnogorskeobale ima vi{e stotina hotela gdje se cijene po-lupansiona u sezoni u hotelima ni e kategorijekre}u od 20 do 30 eura dok se u onim luksuzni-jim kre}u i po nekoliko stotina eura. Za turistekoji svoj odmor ele provesti u privatnom smje-{taju, a takvih je najvi{e iz regiona, cijene preno-}i{ta u sobama se kre}u od {est do deset eura, au apartmanima u prosjeku oko 20 eura.

B. Pejovi}

P

Zahvaljuju}i lepoj saradnji sa Turisti~-kom organizacijom Vr{ca turisti~kaagencija Stup travel, s ograncima u Vr-{cu i Beogradu, i ove godine, predsta-vlja svoju turisti~ku ponudu na Sajmuturizma u Beogradu.

Jedna od lepih inicijativa agencijeStup travel, vezana je za kreiranje spe-cifi~nog turisti~kog proizvoda vr{a~kogkraja. U pitanju je turisti~ki aran`mankoji }e svaki vikend u septembru dovo-diti strance iz raznih krajeva sveta u na{grad u ~ast 60. jubilarne manifestacije„Dani berbe gro`|a“.

- Ovim aran`manom iznenadi}emostrance, koji nas pose}uju za promenu}emo im prodati aktivno u~e{}e u ivo-tu na{eg kraja, a ne samo razgledanje.Su{tina ideje je da za dva dana vikendboravka u Vr{cu strani gosti imaju prili-ku da kao se}anje ponesu ne samo obi-laske i saznanje o lokalnom `ivotu iobi~ajima, ve} i do`ivljaje, uspomene

koje }e svojom aktivno{}u kreirati - ka-`e direktorka turisti~ke agencije Stuptravel Ljiljana Tomi} Davidov.

Na tipi~nom vr{a~kom doma}instvu}e, u zavisnosti od vremenskih prilika,kako ka`e Tomi} Davidov, biti organizo-vana kreativna kulinarska radionica `e-ne }e u~iti da prave u{tipke, peku hleb,prave {trudlu, dok }e mu{karci biti zau-zeti spremanjem ro{tilja, pravi}e gula{ ukotli}ima ili pe}i prasi}e. Gosti }e biti uprilici da u~estvuju u radu u vinogradu,da vezuju lozu, rade na ce|enju ili preta-kanju vina. Realizacija ovog projekta }eudru iti Pokrajinski sekretarijat za privre-du i turizam AP Vojvodine, lokalno Ve}eza turizam na ~elu sa ~lanicom ve}a Jul-kicom Mitra{inovi}, Turisti~ku organiza-ciju Vr{ca, nekoliko inkaming turisti~kihagencija iz Beograda i Novog Sada, ho-tele „Srbija“ i „Villa Breg“, kao i vi{e do-ma}instava, privatnih vinarija, kao i kul-turnih institucija iz Vr{ca. M. D.

Crna Gora - zemlja partner na ovogodi{njem Sajmu turizma

Svi putevi vode ka Crnoj Gori

Hotel Light house IgaloHotel Light house, nekada{nji Metalurg, sagra|en je 1978, a od 2008. je u vlasni{tvu kompanije Comp Co-merc biznismena Ranka Jovovi}a iz Nik{i}a. Hotel se nalazi na izvanrednoj lokaciji, u centru Igala, kapacite-ta 400 le`ajeva, udaljen od pla`e stotinak metara, a idealan je i za odmor i organizovanje seminara i kon-gresa. Dio hotela, 32 smje{tajne jedinice je renoviran i u njemu se nalaze superior sobe i apartmani koji za-dovoljavaju standarde 4 plus zvjezdice dok su jo{ nerenovirane sobe kategorije 2 plus zvjezdice. U superiorsobama cijene polupansiona, zavisno da li je rije~ o glavnoj, pred ili post sezoni, kre}u se 43,37 i 29 eura, a uapartmanima 160,130 i 98 eura, dok puni pansion u standardnim sobama iznosi 30,25 i 21 eura, zavisno odmjeseca i broja le`ajeva u sobi.

Stup travel pripremio aktivan odmor za strance u Vr{cu

Kako umesiti {trudlu i vezati lozu

Foto:

Rank

o Jov

ovi}

XIp e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 . turizam

eci mi kakva si osoba, pa}u ti re}i koji je grad„tvoj“ - Barselona ili Ma-drid. U svakom slu~aju

oba grada predstavljaju neverovatando`ivljaj, ali potpuno druga~iji. Barse-lona je u znaku slagalice, gde po gradu„sakupljate“, odnosno vi|ate majstor-ska dela Gaudija i poku{avate da „ot-krijete“ {ta je to u ovom gradu {to vas„tera“ da budete avangardni i poseb-ni. Dok je Madrid pre svega kraljevskigrad. Njegov glavni pe~at je tradicija iistorija [panije koja je o~igledna na tr-govima, ulicama ili u parkovima. Ov-de se ose}a duh nekada{nje prve su-persile u svetu, odnosno {panske im-perije tokom doba ekspanzije, tako daprvi pogled op~injava svojim aristo-kratskim izgledom.

Kada se spomene glavni grad Kata-lonije verovatno prva asocijacije kodve}ine je ~uveno izvo|enje pesme„Barselona“ Fredija Merkjurija i kata-lonske operske dive Monserat Kabalje.Ova pesma je izvedena prilikom otva-

ranja letnjih Olimpijskih igara upravou ovom gradu. Ina~e, odr`avanjeOlimpijade uticalo je na Barsu tako {tose grad „okrenuo“ ka Mediteranu, jersu izgra|ene Barseloneta, Olimpijskaluka, kao i niz kafi}a, hotela i diskote-ka na obali. Poseban je do`ivljaj iznaj-miti bajs i krenuti u obilazak grada skratkim pauzama za kupanje.

U svakom slu~aju Barsa je srce Ka-talonije. Ona je svoja i to je jasno nasvakom koraku. Pogotovo kada {etate

ulicama i shvatite da sa ve}ine prozorai terasa se ponosno vijori katalonskazastava. Iako je jedan od utisaka da seBarsa mo`e „pregledati“ za nekolikodana, ~injenica je da svaki dolazak uovaj grad otkriva jednu tajnu vi{e, aopet ostavlja ne{to i za drugi put, takoda }e te uvek biti zainteresovani da do-|ete opet. Lepota grada ogleda seupravo u tome {to svaki obilazak gra-da novi do`ivljaj, jer se grad konstant-no, ali opet suptilno menja. To se vidii u samoj ~injenici ve~ite izgradnje ka-tedrale Sagrada familija. Uostalom,gotovo da nema osobe koja nije ~ulaza ovu Gaudijevu katedralu. Ona jepre svega arhitektonsko, a ne religio-zno ~udo, iako je puna religioznihsimbola. Njena izgradnja je zapo~eta1882, a godinu dana kasnije Gaudi jepreuzeo taj projekat, a zatim ga je u~i-nio ~udom, kombinacijom gotskogstila i art nuvoa. Do kraja ivota Gaudije uspeo da zavr{i jedva ~etvrtinu ovekatedrale, odnosno samo jedan od 18tornjeva po kojima je ona prepozna-

tljiva. Osim smrti umetnika, dalju iz-gradnju omeo je kasnije i gra|anskirat, tokom koga je uni{tena Gaudijevaradionica, tako da je te{ko bilo realizo-vati umetnikovu zamisao. Zavr{etakse planira za stogodi{njicu smrti Gau-dija.

Katalonija je po~etkom pro{log ve-ka svakako bila pionir u modernizmu.Posebno je zna~ajan restoran „ElsQuatre Gats“, koji je otvoren 1897. go-dine a renoviran 1978. U ovom neka-

da baru, pabu, novinskoj redakciji i re-storanu okupljali su se svi umetnicikoji su `iveli u Barsi. Interesantno jeda je jedan od prvih koji je tu organi-zovao izlo`bu bio upravo ~uveni Pika-so. Iako se nedaleko od tog restorana

nalazi Pikasov muzej, mnogo intere-santnija dela ovog umetnika se moguna}i u muzeju u Madridu. Jedna odnajpopularnijih ulica u [paniji, pa i {i-re, jeste Rambla, u kojoj se mogu na}i

brojni svira~i, pantomimi~ari, cve}a-re, prodavnice i kafi}i. Ovo je i „naj~e-{}e“ mesto gde mo`ete ostati bez nov-~anika. Uostalom, Barselona jeste po-znata po kreativnim d`eparo{ima ta-ko da svi preporu~uju dodatni oprez.U blizini se nalazi i muzej moreplov-stva od kojeg je ve}i samo muzej uGrini~u. Sa tog mesta se pru`a pogledna Kolumbov toranj, koji se nalazi namestu na kojem su moreplovac i Indi-janci kro~ili na evropsko tle posle ot-

kri}a Amerike. Muzej, tragovi nekada-{njeg grada, stara luka i srednjovekov-ni dokovi, svedo~anstvo su prohujalihavanturisti~kih vremena katalonskihpomorskih trgovaca, kada je ovaj gradbio jedan od centara mo}i.

Nasuprot modernizmu i atipi~no-sti Barse nalazi se pre svega aristokrat-ski Madrid. Tome svakako doprinosiKraljevska palata, koja je najve}a uEvropi i zvani~na je rezidencija kra-ljevske porodice. Palata je izgra|ena u18. veku po nalogu kralja Filipa V, namestu starog mavarskog utvr|enja Al-kazar. Osim po arhitekturi, palata jepoznata i po unutra{njem dizajnu iumetni~kim predmetima koji se u njojnalaze. Deo palate su i Sabatini vrtovi,a u neposrednoj blizini nalazi se pozo-ri{te, odnosno opera Teatro Real, ka-tedrala Almudena i Plaza de Oriente,trg sa vrtovima i skulpturama {pan-skih monarha.

Uprkos impresivnosti ove palate,najve}i utisak, bar na mene ostavio jeostavio park Buen Retiro, koji obuhva-ta povr{inu od 1,4 kvadratna kilome-tra. Do kraja 19. veka pripadao je mo-narhiji, a sada je javni park u kome senalaze vrtovi, jezero, skulpture, izlo-`beni prostori, uklju~uju}i spomenikkralju Alfonsu XII, ru`i~njak Rosale-da, u kome se nalazi statua Palog an-|ela, staklenik Palacio de Cristal, pavi-ljon Palacio de Velásquez, galerijaCasón del Bueno Retiro, vojni muzejEjéncito kao i staza skulptura Paseo dela Argentina.

Ipak, sve to ne ~ini ovaj park im-presivnim ve} ljudi. Puno porodica,parova ali i pojedinaca kratki predahod gradske gu`ve tra`e upravo naovom mestu. Kupljeni sendvi~, le`anjena prostirki na travi, sa pogledom kanebu i u`ivanje u spokojstvu zelenilaparka je neprocenjivo. Za ve}inu gra-|ana Madrida ovo je svakodnevica,dok je meni to pomalo vanzemaljskoiskustvo. Gledam par, koji u`iva natravi, ali uz sendvi~ vade i fla{u {am-panjca. Sjajna ideja za narednu posetu

parka. Taj veseli, ali pomalo usporeniduh [panije sa primesama u`ivanja usamom ivotu mo`e se osetiti i na po-znatim tr`nicama lokalnih namirnicai jela. Zato ne treba nikako propustitiMerkado de San Migel. Samo treba bi-ti hrabar, pokazati prstom odnosnoizabrati ne{to od izlo`enog, a zatim uzmorske |akonije popiti i ~a{u vina. Toje mogu}e uraditi tokom celog dana,dok je vikendom otvorena do kasno uno}, tako da je popularna destinacijakako za stanovnike Madrida tako i zaturiste.

Nedaleko odatle se nalazi Trg Ma-jor, koji je centralni trg grada, okru`entrospratnim stambenim zgradama sa237 balkona koji gledaju na trg. U cen-tru trga nalazi se statua kralja Filipa IIIna konju. Tokom istorije imao je razli-~ite namene, a sada je najpoznatiji jerse na njemu 15. maja odr`ava proslavapraznika Svetog Isidora, koji je za{tit-nik Madrida. Od trgova treba obi}i iTrg Sibeles, u ~ijem se centru nalazipoznata mermerna fontana Sibeles igde se proslavljanja uspeha navija~afudbalskog kluba Real Madrid.

Ako ste za do~ek Nove godine uMadridu, popularno mesto za to jeKapija sunca. Trgom dominira Kasade Koreos, nekada{nja zgrada Po{te,a danas sedi{te madridske lokalnesamouprave. Gra|evina je prepozna-tljiva po satu koji se na njoj nalazi.Interesantna je tradicija da se u po-no} izme|u stare i nove godine uzsvaki otkucaj sata pojede po jednozrno gro`|a. Veruje se da tih 12 gro-zdova donose sre}u u novoj godini.Na ovom mestu se nalazi i simbolMadrida, odnosno bronzani spome-nik medveda koji jede jagode sa sta-bla. [ta je ta~no tu prikazano i danasje predmet rasprave. Neki veruju danije re~ o stablu jagode, ve} o srodnojbiljci koja je nekada rasla na podru~-ju Madrida, dok neki veruju da je is-prava umesto medveda bila medve-dica. Poseban do`ivljaj je pro{etatibulevarom Gran Via, koji je poznatpo brojnim prodavnicama. ^injeni-ca je da }ete uprkos velikom izboruza bezgrani~ni {oping ve}inu vreme-na provesti gledaju}i u fasade u stiluart deco i art nuvo.

[panija je svakako izbor za svako-ga, ali je ona znatno i vi{e od Barselo-ne ili Madrida. Svaki grad je deo tekulture i tradicije i daje da se naslutiza{to je ova dr`ava tako fascinantnamilionima turista. Opet s druge stranepotpuno je druga~iji do`ivljaj obilazakIbice ili Palma de Majorke. To je nekadruga pri~a ove neverovatne dr`ave.

Ivana Pej~i}

[panija je u 2016. bila najpose}enija destinacija u Evropi

Barselona iMadrid - zasvakogpone{to Fo

to: Al

ex Ho

fford

EPA

Foto:

Emilio

Nara

njo EP

A

R

Prado, Pikaso, DaliKada je re~ o umetnosti, muzej Prado jeste jedan od najpose}enijih na svetu i ima jednu odnajboljih zbirki evropske i {panske umetnosti. Uprkos tome interesantniji, bar meni, bio jeobilazak Muzeja nacionalnog centra umetnosti kraljice Sofije. U njemu su prikazana dela{panske umetnosti 20. veka. Stajati pred Pikasovom Gernikom je nemerljiv i nadrealniose}aj. Fotografisanje je zabranjeno, ali i utisak je toliko upe~atljiv tako da i sada kadazatvorim o~i mogu videti tu impresivnu sliku. Ne znam kako neko "shvata" ili tuma~i slikuali ve}ina nas koja je pre`ivela bombardovanje 1999. svesna je bola i patnje kojim jeprikazano bombardovanje grada Gernika 1937. godine. Osim brojnih Pikasovih dela u ovommuzeju mogu se na}i i umetni~ka dela Dalija.

Barselona

Madrid

XII p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 7 .turizam