1SEPTEMBAR 2013.

IZVOZ U SAD:IZAZOV ILI PREPREKA?IZAZOVI BIZNISA

KAIZENINTERVJU - NORIHIKO IMAMURA

BLISKI ISTOKSVE BLIŽISVET I MI

22SEPTEMBAR 2013.

WWW.SIEPA.GOV.RS

SVAKOG DANA,U SVAKOM POGLEDU

U FOKUSU

EASExporters Association of Serbia

EASExporters Association of Serbia

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike, afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje

izglede i mogućnosti za izvoz.

Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u

trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.

Beneficije članstva:

ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKAzalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse

UMREŽAVANJErazmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima

USLUGE prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o

spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza

Za više informacija:

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJEVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814 www.eas.rs ▪ office@eas.rs

SEPTEMBAR 2013. 3

BROJ 23, SEPTEMBAR 2013.

Sadržaj

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 379, 3398774 fax: (011) 3398 814; exporter@siepa.gov.rs; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić; mirjana.aleksic@siepa.gov.rs; Saradnici: Goran Radosavljević, Dejan Molnar, Anastasija Akimova, Natalija Terzić, Marijana Jovanović, Slobodan Marković, Mateja Milenković Inumaru, Ana Duraki; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: SIEPA; Korice: Orange Studio; Štampa: BiroGRAF, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

06081216202426303436

VESTI IZ PRIVREDEPRIVREDNI RAST SRBIJE, ZAHVALJUJUĆI IZVOZU

SIEPA AKTUELNOSTIDODELJENA BESPOVRATNA FINANSIJSKA SREDSTVADOMAĆIM IZVOZNICIMA

UPOZNAJTE OPŠTINU PIROT:LEPOTA I PONOS JUGA SRBIJE

U FOKUSUSVAKOG DANA, U SVAKOM POGLEDU

INTERVJU: NORIHIKO IMAMURAKAIZEN JAPANSKO ZNANJE ZA EFIKASNU PROIZVODNJU

PRIMERI USPEHAULAGANJE U ZAPOSLENE I POSLOVNE PROCESE SIGURAN PUT DO VEĆE KONKURENTNOSTI

IZAZOVI BIZNISAIZVOZ U SADIZAZOV ILI PREPREKA?

SVET I MIBLISKI ISTOK SVE BLIŽI

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEFAKTORING = LIKVIDNOST I SIGURNOST

SIEPA VODIČPODRŠKA DRŽAVE IT SEKTORU

改善EASExporters Association of Serbia

EASExporters Association of Serbia

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike, afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje

izglede i mogućnosti za izvoz.

Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u

trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.

Beneficije članstva:

ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKAzalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse

UMREŽAVANJErazmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima

USLUGE prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o

spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza

Za više informacija:

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJEVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814 www.eas.rs ▪ office@eas.rs

EXPORTER4

KAD NAPREDAKPOSTANE PRIORITET.

REČ UREDNIKAREČ UREDNIKA

Dočekali smo sa entuzijazmom vest da ove godine izvoz utiče na privredni rast. To je samo još jedan dokaz da za naše proizvode i usluge ima mesta i van Srbije. Nova tržišta otvaraju vrata za srpski kvalitet i postaju nam bliža, a naša prednost se naročito ogleda u spoljnotrgovinskoj razmeni sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Ipak, otvorilo se pitanje izvoza u Sjedinjene Američke Države, jer je istekao Opšti sistem preferencijala. Iako ovakva prednost nije dovoljno iskorišćena u prošlosti, za onaj mali procenat koji je koristio bescarinski izvoz sa SAD dajemo odgovore na pitanja kako dalje, a ostale upoznajemo sa mogućnostima izvoza na ovo tržište.

Ne možemo da izostavimo ni izvore finansiranja koji su uvek aktuelna tema za domaća preduzeća.

U ovoj godini broj privrednih subjekata koji su koristili bespovratna sredstva za izvoz se povećao, a velika pažnja je posvećena i razvoju informacionih tehnologija u Srbiji. Upoznaćemo vas sa prednostima faktoringa - načina finansiranja malih i srednjih preduzeća koji se u svetu često koristi. Donošenjem zakona o faktoringu u Srbiji ovaj princip finansiranja postaje sigurniji.

Posebno nam je zadovoljstvo da vam u ovom broju predstavimo i recept za produktivnost koji stiže iz Japana. Proteklih godinu dana sarađivali smo sa Norihikom Imamurom, konsultantom iz Japana koji je sa srpskim firmama radio na unapređenju njihove proizvodnje. Pokazao nam je da Kaizen nije samo rešenje za bolje poslovanje, već i način razmišljanja pojedinca koji želi da napreduje.

Priznaćete, ponuda koja se ne odbija!

Mirjana Aleksić

5SEPTEMBAR 2013.

Izvoznik godine 2013.Izvoznicima koji uspešno promovišu srpsku privredu u svetu

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)po deseti put odaje priznanje

dodelom nagrade za najbolje izvoznike u kategorijama:

• NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE• NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD

• OSVAJANJE NOVOG TRŽIŠTA• NAJBOLJI IZVOZNIK

u kategoriji srednjih privrednih društava

• NAJBOLJI IZVOZNIKu kategoriji malih i mikro privrednih društava

Za dodatne informacije kontaktirajte nas naoffice@siepa.gov.rs ili putem telefona: 011/3398 243; 3398 772.

6 EXPORTER

VESTI IZ PRIVREDE

STUPANJE NA SNAGU SSP, BEZ ZNAČAJNIH PROMENA ZA IZVOZNIKE

Stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), neće uticati mnogo na izvoz iz Srbije, budući da proces liberalizacije i rokovi predviđeni Prelaznim trgovinskim sporazumom nastavljaju da teku. Završena je liberalizacija za sve industrijske i poljoprivredne proizvode poreklom iz Srbije, osim za šećer, junetinu, vino i ribu za koje su utvrđene određene kvote. Do 1. januara 2014. godine će se završiti liberalizacija za sve industrijske proizvode poreklom iz EU i za najveći broj poljoprivrednih proizvoda. Za određeni broj poljoprivrednih proizvoda će, kako bi bili zaštićeni domaći proizvođači, Srbija zadržati određene carinske stope, i to za: paradajz, slatku papriku, šljive, jabuke, određene mlečne proizvode, meso i mesne proizvode i duvan. Ono što donosi SSP je fazna liberalizacija pristupa javnim nabavkama dveju strana, pristup tržištu nekretnina, zaštite od diskriminacije legalno zaposlenih državljana Srbije u državama EU, zaštite od diskriminacije u poslovanju privrednih društava dve strane, dalje usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, itd.

ČIZME IZ PIROTA ZA VOJNIKE ŠVEDSKE, FINSKE I ESTONIJE

Korporacija "Tigar" iz Pirota sve više osvaja tržišta namenske industrije u Skandinaviji i već su ugovorene isporuke gumenih čizama za armije Finske, Estonije i Švedske. Zbog specifičnih uslova u kojima se koriste moraju da zadovolje veoma stroge standarde tih zemalja, kao i standarde Evropske unije, a prvi ugovori su već realizovani. Predstavnici vojske i kompanija iz Skandinavije su boravili u Pirotu i posetili pogone, saradnja je dogovorena za izvoz gumenih vojnih cipela nakon 2016. godine.Pirotska kompanija, nakon veoma teškog prvog kvartala, polako se oporavlja, pa je već u drugom kvartalu, u periodu od aprila do kraja avgusta, izvezla robu vrednu 6 mil EUR.

OMOGUĆEN POVRAĆAJ PDV-A IZ NEMAČKE

Kako je prošlogodišnji obim robne razmene između Srbije i Nemačke dostigao 2,5 mlrd EUR (uvoz 1,52 mlrd EUR, a izvoz 971,4 mlrd EUR) Nemačka pripada redu najvažnijih i najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Iz ovih razloga je uspostavljen uzajamni povraćaj PDV sa Nemačkom.U praktičnom smislu znači da će srpski privrednici, korišćenjem prava na povrat nemačkog PDV-a, ubuduće moći uštedeti čak jednu petinu od ukupnih troškova načinjenih u Nemačkoj kao što su: hoteli, sajmovi, seminari, kongresi, obuke i edukacije, markentiške i druge usluge, obrada i dorada proizvoda itd. Važeća PDV stopa u Nemačkoj iznosi 19%.Preduzeće "Cash Back IMO" je pre tri godine pokrenulo inicijativu za izmenu Čl. 53 Zakona o PDV-u i ista je usvojena izmenama Zakona u septembru prošle godine. Uz bezrezervnu podršku i puno razumevanje Poreske uprave Srbije i Ministarstva finansija Srbije, za značaj ove inicijative. Ministarstvo finansija Nemačke prihvatilo je predlog našeg Ministarstva finansija i od 1. jula 2013. stupila je na snagu bilateralna uspostava uzajamnosti o međusobnom vraćanju PDV-a.

POMOĆ MALIM PREDUZEĆIMA I PREDUZETNICIMA ZA NABAVKU OPREME

Ministarstvo finansija i privrede odvojilo je 100 miliona dinara za pomoć malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima za nabavku nove i polovne proizvodne opreme. Do 25% se mogu sufinansirati troškovi nabavke nove proizvodne opreme i mašina, polovne opreme (ne starije od 5 godina), novih delovа, specijаlizovаnih аlаtа zа mаšine ili drugih kаpitаlnih dobrа kojа će se iskoristiti kаko bi se stаvile u pogon neiskorišćene mаšine i opremа koje proizvode rаzmenjivа dobrа. Prijave se predaju u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, a rok za prijavu je 31. decembar 2013.godine, odnosno do utroška sredstava.

PRIVREDNI RAST SRBIJE,ZAHVALJUJUĆI IZVOZU

7SEPTEMBAR 2013.

POČINJE SA RADOM REGISTAR FAKTORINGA

Zаkonom o fаktoringu predviđeno je osnivаnje Registrа fаktoringа koji vodi Agencijа zа privredne registre. U Registru fаktoringа evidentirаće se rešenjа ministаrstvа nаdležnog zа poslove finаnsijа kojimа se u sklаdu sа zаkonom uređuje prаvni posаo fаktoringа, privrednom društvu izdаje ili oduzimа odobrenje zа obаvljаnje poslovа fаktoringа.Registаr fаktoringа će se voditi kаo jedinstvenа, centrаlnа, elektronskа i jаvnа bаzа podаtаkа o privrednom društvima koja mogu da obаvljаju poslove fаktoringа. Od momentа otpočinjаnjа sа rаdom Registrа fаktoringа, ovа rešenjа ministаrstvа nаdležnog zа poslove finаnsijа biće dostupnа jаvnosti, preko internet strаne Agencije zа privredne registre, Registrа fаktoringа. Registаr fаktoringа će početi sа rаdom 22. oktobrа 2013. godine.

FINANSIJSKA PODRŠKA ZA INFRASTRUKTURNE PROJEKTE I RAZVOJ NOVOG PROIZVODA

Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavila je javni poziv za sufinansiranje infrastrukturnih troškova ili troškova razvoja novog proizvoda proizvođačima koji se nalaze u opštinama treće i četvrte grupe stepena razvijenosti. Srednja privredna društva koja se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda mogu se prijaviti za sufinansiranje troškova poput grаđenjа, dogrаdnje, аdаptаcije i investicionog održаvаnjа objekаtа zа potrebe usklаđivаnjа sа zаhtevimа stаndаrdа zа proizvod (npr. CE, HACCP, ISO 16949, GOST-R, KOSHER i dr.); kao i za sufinаnsirаnje troškovа rаzvojа novog proizvodа, poboljšаnje postojećeg i promocije proizvodа. Više informacija o prijavljivanju mogu se pronaći na sajtu Nacionalne agencije za regionalni razvoj, a rok za prijavu je 01. novembar 2013. godine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz Srbije u prvoj polovini 2013. godine povećan je za 20,3% u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno na 5 milijardi evra, dok je uvoz porastao za 1,9%, na 7,4 milijardi evra. Spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjen je za 22,7% zahvaljujući bržem rastu izvoza od uvoza i na kraju juna tekuće godine iznosio je 2,4 milijarde evra. Ukoliko posmatramo pokrivenost uvoza izvozom, u periodu od januara do juna iznosila je 67,6% i veća je od pokrivenosti u istom periodu 2012. godine, kada je iznosila 57,5%.

SARADNJOMDO USPEHAPODRŠKA DOMAĆEM SEKTORU PRERADE DRVETA U SARADNJI SA SIPPO

Udruženje izvoznika Srbije je početkom 2013 godine otpočelo saradnju sa Švajcarskom agencijom za promociju uvoza (Swiss Import Promotion Programme – SIPPO) u okviru njihovog programa podrške sektoru tehničkog drveta. Aktivnosti koje se zajednički sprovode su u cilju povećanja izvoza proizvoda ove industrije iz Srbije na tržišta Evropske unije i Švajcarske. S obzirom na istovetne ciljeve podržavanja domaćih malih i srednjih preduzeća u njihovim nastojanjima da poboljšaju svoje izvozne rezultate, Udruženje izvoznika Srbije je za SIPPO prirodan lokalni partner za sprovođenje pojedinih aktivnosti.

U ovoj godini Udruženje je sarađivalo sa SIPPO na na sledećim aktivnostima:

• Tokom marta i aprila smo anketirali preduzeća iz drvoprerađivačkog sektora i na osnovu pristiglih odgovora identifikovali potrebe za dodatnom podrškom koja bi doprinela povećanju izvoza;

• U maju smo uz podršku SIPPO organizovali studijsku posetu sajmu „Interzum“ u Kelnu za 16 predstavnika drvoprerađivačkog sektora iz Srbije;

• Učestvujemo u programu obuke na temu „Praktično istraživanje tržišta za izvoznike proizvoda od tehničkog drveta“ koji za SIPPO sprovodi Regionalna privredna komora Valjevo;

• U septembru smo organizovali radionicu na kojoj su najavljeni određeni vidovi podrške koje SIPPO planira da sprovodi tokom naredne godine za drvoprerađivački sektor u Srbiji.

POJAČAVAMO EFEKAT PODRŠKE KROZ SARADNJU

Udruženje izvoznika Srbije promoviše saradnju na svim nivoima za poboljšanje izvoznih rezultata i nastavlja sa dobrom praksom saradnje sa drugim domaćim organizacijama koje pomažu privrednicima da poboljšaju svoje izvozne rezultate – u prethodnom periodu je intenzivirana saradnja sa klasterima kao i pojedinim regionalnim organizacijama (privrednim komorama i razvojnim agencijama). Pored domaćih, ove jeseni će biti aktuelno ostvarivanje saradnje i sa stranim partnerima koji su lokalno aktivni u jačanju izvoznih kapaciteta srpskih privrednika.

Više o našim aktivnostima na sajtu Udruženja izvoznika Srbijewww.eas.rs.

8 EXPORTER

SIEPA AKTUELNOSTI

DODELJENA BESPOVRATNA FINANSIJSKA SREDSTVADOMAĆIM IZVOZNICIMA

Ovo je značajan porast interesovanja u odnosu na prošlu godinu kada se prijavio 381 izvoznik i 10 udruženja, a 276 izvoznika i 5 udruženja je dobilo sredstva. Takođe, 2012. godine je ukupno dodeljeno 172 miliona dinara, dok ove godine taj iznos premašuje 228 miliona dinara. Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privredu, SIEPA sprovodi još od 2006. godine i do sada je učestvovalo preko 2.000 privrednih subjekata. Za to vreme odobreno je više od 700 miliona dinara bespovratnih sredstava izvozno orijentisanim privrednim subjektima. Sredstva se dodeljuju po principu refundacije u iznosu od 50 do 75% ukupnih troškova bez PDV-a, za aktivnosti kao što su samostalno izlaganje na sajmovima u inostranstvu, nastup na organizovanim privrednim misijama, dizajn i štampa promotivnog materijala i dizajn internet prezentacije. Pored navedenih marketinških aktivnosti SIEPA finasira i druge aktivnosti koje su podjednako važne za izlazak na inostrana tržišta poput sertifikacije proizvoda, sertifikacije sistema upravljanja kvalitetom i otvaranje predstavništva u inostranstvu. Ove godine Program je proširen još nekim korisnim novinama – uvedena je refundacija troškova za zaštitu intelektualne svojine i lokalizaciju softverskih proizvoda, kao i poseban program za izvoznike početnike.Privredna društva kojima su sredstva odobrena, moći će da refundiraju troškove opravdanih aktivnosti do 1.decembra 2013.godine.

OVE GODINE SE ZA DOBIJANJE BESPOVRATNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA PRIJAVIO REKORDAN BROJ PRIVREDNIH SUBJEKATA - 470 IZVOZNIKA, 13 IZVOZNIKA POČETNIKA I 9 POSLOVNIH UDRUŽENJA, OD KOJIH JE SREDSTVA DOBILO 343 IZVOZNIKA, 5 IZVOZNIKA POČETNIKA I 8 UDRUŽENJA.

9SEPTEMBAR 2013.

BAZA POSLOVNIH PROJEKATA - U POTRAZI ZA POTENCIJALNIM ULAGAČIMA

U periodu kada je našoj privredi potrebno mnogo više priliva kapitala i investicija, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) čini dodatne korake sa ciljem da se u našoj zemlji poveća obim i kvalitet ulaganja, dinamizira privredni rast i poveća zaposlenost.U poslednje vreme se profilisala grupa potencijalnih investitora koja raspolaže slobodnim novčanim sredstvima koja mogu biti uložena u kompanije koje već posluju u našoj zemlji. U pitanju su različite mogućnosti dokapitalizacije sa svrhom da se poveća postojeći obim poslovanja, unapredi konkurentnost preduzeća, poveća tržišno učešće, osvoje nova izvozna tržišta itd. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) kreirala je bazu projekata i poziva sve zainteresovane da prezentuju svoj projekat preko portala i povežu se sa ovom grupom potencijalnih ulagača. U pitanju je baza podataka o projektima/poslovnim aktivnostima kojima nedostaje „svež“ kapital. Možete svoju ideju predstaviti u bazi, ukoliko za ponuđeni projekat tražite:

• Kompletno finansiranje projekta• Delimično finansiranje projekta

putem zajedničkog ulaganja• Prodaju manjinskog udela u

preduzeću• Prodaju većinskog udela u

preduzeću• Prodaju celokupnog poslovanja • Dokapitalizaciju• Strateškog partnera koji poseduje

potrebnu tehnologiju ili znanje• Strateškog partnera koji poseduje

tržište

Joint venture je forma ugovora po kome dve ili više osoba, ili preduzeća, udružuju svoju imovinu i/ili rad radi ostvarenja unapred određenog poslovnog ulaganja. Na ovaj način SIEPA želi da na jednom mestu ima registorane privrednike sa uspešnim poslom, dobrim idejama i da stranim investitorima ponudi spremne kompanije za razvojne projekte. Sve informacije možete pronaći na sajtu SIEPA.

SIEPA ORGANIZUJE SAJAM SAOBRAĆAJNE INFRASTRUKTURE U AMSTERDAMU 2014. GODINE

Sajam Intertraffic najznačajniji je sajam iz sektora saobraćajne infrastrukture, gde se predstavljaju najnovije tehnologije rešenja u ovoj oblasti. Sajam se održava svake druge godine u Amsterdamu, a sledeći sajam će biti održan od od 25. do 28. marta 2014. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), objavljuje javni poziv za učešće na vodećem sajmu saobraćajne infrastrukture i signalizacije “Intertraffic 2014”. SIEPA po drugi put organizuje nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnih štandova na sajmu “INTERTRAFFIC 2014”. Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da steknu nove poslovne kontakte.Posetioci sajma „INTERTRAFFIC 2014“ su direktori i menadžeri vodećih kompanija (27%), lokalni organi vlasti (15%), kao i javna preduzeća za transport. Trend rasta broja posetilaca i

izlagača se predviđa i u 2014. godini, a u prethodnoj godini sajam je zabeležio rekordni broj od 25.947 posetilaca, kako međunarodnih (66%) tako i domaćih (34%). Najveći broj posetilaca dolazi iz zapadne Evrope. Prethodni sajam održan u 2012.godini je predstavio 810 izlagača. Nakon uspešnog nastupa Srbije u 2012. godini, SIEPA i 2014. godine organizuje Nacionalni štand SrbijeOve godine Srbija se predstavlja sa svojim proizvodima na površini od 80m2. Troškove zakupa prostora i izgradnje štanda snosi SIEPA, a izlagači snose troškove participacije za učešće na sajmu u iznosu od 113.854,00 RSD, koja obuhvata troškove dizajna kataloga izlagača, troškove upisa u sajamski katalog i elektronske medije, troškove vode, struje, internet na nacionalnom štandu i troškove održavanja štanda. Izlagači samostalno organizuju i snose troškove puta, smeštaja i transporta eksponata.Za sve informacije možete kontaktirati na telefon 011/3398-379, 3398-243 ili putem mejla:mirjana.aleksic@siepa.gov.rsili nemanja.jovanovic@siepa.gov.rs.

OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA UČEŠĆE NA SAJMU MOSBUILD 2014

SIEPA organizuje nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda na sajmu “MOSBUILD 2014” koji će se održati od 01. do 04. aprila 2014. godine u izložbenom prostoru “Ekspocentar”, Moskva, Rusija.

Sajam saobraćajne infrastrukture,

INTERTRAFFIC 2012, Amsterdam

10 EXPORTER

Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte. Sajam Mosbuild (www.mosbuild.com) je najveći sajam građevine i opremanja u Rusiji i regionu. Sa preko 150.000 m2 ukupne površine i 175.000 posetilaca Mosbuild spada u grupu pet vodećih sajmova iz ove industrije u svetu. Ove godine svoje proizvode i usluge predstavilo je 2.309 kompanija iz 43 zemalja. SIEPA je ove godine peti put učestvovala na navedenom sajmu i predstavila ukupno 14 kompanija iz Srbije. Izlagači nacionalnog štanda su ostvarili preko 650 kontakata, od kojih se za 20% procenjuje da mogu dovesti do poslovne saradnje, a procenjeni izvoz u početnoj fazi iznosi preko 2.000.000 evra. Zbog priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu koje će se održati 2018. godine, u svih 11 gradova koji su predloženi

za održavanje takmičenja, predviđeni su veliki infrastrukturni projekti, kao što su ulaganja u ne samo u sportske objekte već i u izgradnju puteva, železničkih stanica, aerodroma, hotela, restorana itd. Vlada Rusije trenutno procenuje da će ukupan budžet za finansiranje velikih investicionih projekata za pripremu fudbalskog prvenstva biti oko 20 milijardi evra, a očekuje se da će najveći broj investicija biti u periodu od 2014. do 2018. godine.

Troškove zakupa prostora od 152 m² i izgradnje štanda snosi SIEPA, a izlagači snose troškove participacije za učešće na sajmu u iznosu od 115.017,40 RSD, koja obuhvata troškove dizajna kataloga izlagača, troškove upisa u sajamski katalog i elektronske medije, troškove vode, struje internet na nacionalnom štandu i troškove održavanja štanda. Izlagači samostalno organizuju i snose troškove puta, smeštaja i transporta eksponata. Pravo na učešće na sajmu u okviru nacionalnog štanda imaju privredna društva, preduzetnici i poslovna udruženja koja se bave proizvodnjom gotovih i polugotovih proizvoda u oblasti građevine i opremanja interijera. Prijave se podnose na propisanom formularu putem elektronske pošte na adresu: anastasia.akimova@siepa.gov.rs

ili milica.tomic@siepa.gov.rs ili faksom na 011/3398-814. Rok za prijavu je 11. oktobar 2013. godine.

SIEPA VODI NA SAJAM "EMBEDDED WORLD 2014"

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) pozvala je domaće kompanije da se prijave za učešće na sajmu "Embedded World 2014" koji će se održati od 25. do 27. februara 2014. godine u nemačkom gradu Nirnbergu. Ovo je šesti put zaredom da SIEPA organizuje nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda na sajmu "Embedded World 2014".Jubilarni deseti sajam "Embedded World 2013" je bio najveće okupljanje profesionalaca iz oblasti embeded tehnologija i primenjene elektronike do sada, sa 868 izlagača iz 58 zemalja i posetom od preko 22.545 profesionalaca. Izložba "Embedded World 2014" će biti istog obima i održaće se u 5 hala sajmišta u Nirnbergu, a očekuje se da nadmaši prošlogodišnji rezultat. Srbija će se na ovom sajmu predstaviti u organizaciji SIEPA, sa potpuno novim dizajnom nacionalnog štanda koji će se nalaziti na centralnom mestu hale 2 sajma. Učešće na sajmu "EMBEDDED WORLD 2014" kompanijama pruža mogućnost da na jednom mestu sretnu na desetine potencijalnih partnera, kupaca ili dobavljača komponenti, da se upoznaju sa najnovijim embeded tehnologijama, tehničko-tehnološkim rešenjima u proizvodnji i da učestvuju u nekim od brojnih informativno-promotivnih aktivnosti, treninga i prezentacija, dodaje se u saopštenju.Troškove zakupa izložbenog prostora od 54 m² i izgradnje štanda snosi u celosti Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kao i troškove ulaznica, unosa u štampani katalog i on-line portal, a kompanije koje budu učestvovale su u obavezi da snose putne troškove predstavnika (prevoz, dnevnice, smeštaj), troškove prevoza eksponata i participaciju u iznosu od 114.891,00 RSD za pokrivanje troškova zajedničkog kataloga, pratećeg materijala i marketinških aktivnosti.Prijave se mogu poslati putem elektronske pošte na goran.radosavljevic@siepa.gov.rs ili faxom na 011/ 3398 814, a rok za prijavu je petak, 11. oktobar 2013. godine.

Sajam građevine, MOSBUILD 2013,Moskva

11SEPTEMBAR 2013.

PO PRVI PUT NA MEĐUNARODNOM SAJMU POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE

Ove godine Srbija će prvi put imati Nacionalni štand na međunarodnom sajmu poljoprivredne mehanizacije AGRITECHNICA . Sajam se održava od 10 do 16.novembra 2013. godine u Hanoveru (Nemačka) i predstavlja najveći i najznačajniji sajampoljoprivrednih mašina i komponenti za poljoprivredne mašine u svetu, predstavlja inovacije u sektoru poljoprivredne mehanizacije i nudi širok izložbeni spektar. Sajam se održava svake druge godine u Hanoveru, a na prethodnoj izložbi 420 000 posetilaca iz 83 zemlje je posetilo ovaj sajam. Na površini od 388,000m² u 26 hala predstavilo se 2700 izlagača iz 47 zemalja sveta.Na nacionalnom štandu Srbije površine od 144m2, svoje proizvode izložiće sledeća preduzeća: Agrovojvodina mehanizacija (traktori), Agrokula (tanjirače, setvospremači), Berko (berači za kukuruz, podrivači, tanjirače), Elektronik (mašine za branje različitih vrsta voća), FPM Agromehanika (priključci za traktore i samohodne mašine), Gumil komerc (aparati za mužu krava), Perfom (delovi za mašine i poljoprivrednu opremu), Sanvi (hidraulični cilindri).

SARADNJA ŠVAJCARSKE AGENCIJE ZA PROMOCIJU UVOZA I SIEPA U ORGANIZACIJI SAJMA NAMEŠTAJA MOW 2013

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), zajedno sa švajcarskom agencijom za promociju uvoza SIPPO sprovodi program „Increase Export Marketing, Management and Sales Skills“ u sektoru nameštaja. Tim povodom organizovano je učešće srpskih proizvođača nameštaja na sajmu MOW 2013. kao i studijska poseta istom sajmu i regionu East Westphalia, poznatom kao centar proizvodnje nameštaja u Nemačkoj. Trajanje programa je predviđeno za narednih pet godina, a kao rezultat se očekuje povecanje izvoza i edukacija srpskih proizvođača nameštaja.SIEPA je organizovala nacionalni stand na kome izlaže 5 kompanija: Samedi, Extraform, Catra Home Fashion, Prestige design i Atlas. Dok je švajcarska agencija SIPPO obezbedila dva domaća i jednog

stranog konsultanta koji su radili sa firmama u toku pripreme za sajam. Takođe će pomagati firmama na samom sajmu kao i nakon sajma u kontaktu sa potencijalnim kupcima. Pripreme za sajam podrazumevaju prolazak kursa o marketing i prodajnim veštinama. Sami moduli su prilagođeni kompanijama koje izlažu na sajmu,a u zavisnosti od stepena njihovog razvoja.SIEPA i SIPPO su organizovali studijsku posetu koja podrazumeva obilazak sajma MOW, posetu veleprodajnim i maloprodajnim salonima nameštaja, obilazak proizvodnje u regionu poznatom kao mesto sa najvećim brojem proizvođača nameštaja i sastanke sa potencijalnim kupcima na sajmu. U studijskoj poseti pored samih izlagača učestvuje još 5 kompanija iz Srbije: Knjaz, Tehnooprema, Eko Studencia, Activedesign i Blazeks.

POZIV ZA UČEŠĆE NA MEĐUNARODNOM SAJMU PREHRANE U JAPANU - „FOODEX 2014”

Foodex predstavlja najveći sajam iz oblasti prehrambene industrije na tržištu Dalekog Istoka koji ima tradiciju dugu 35 godina. U protekloj godini sajam je posetilo oko 72.000 stručnih posetilaca među kojima su predstavnici maloprodajnih objekata (13,6%), prerađivači (21,4%), distributeri (24,5%), ketering i hotelijerstvo (24,8%). U 2013. godini na sajmu je izlagalo preko 2.300 izlagača iz 60 zemalja sveta.SIEPA po šesti put organizuje nastup

srpskih privrednika u okviru nacionalnih štandova na sajmu “FOODEX 2014” koji će se održati od 04. do 07. marta 2014. godine u Tokiju, Japan. Na sledećem nastupu Srbija se predstavlja sa svojim proizvodima na površini od 80m2. Troškove zakupa prostora i izgradnje štanda snosi SIEPA, a izlagači snose troškove participacije za učešće na sajmu u iznosu od 57.630,00 RSD, koja obuhvata troškove dizajna kataloga izlagača, troškove upisa u sajamski katalog i elektronske medije, troškove vode, struje, internet na nacionalnom štandu i troškove održavanja štanda.Izlagači samostalno organizuju i snose troškove puta, smeštaja i transporta eksponata.Pravo na učešće na sajmu u okviru nacionalnog štanda imaju privredna društva, preduzetnici i poslovna udruženja koja se bave proizvodnjom gotovih i polugotovih proizvoda iz oblasti prehrambene industrije.Popunjene prijave primaće se do petka, 11. oktobra 2013. godine, a možete ih poslati putem elektronske pošte:nemanja.jovanovic@siepa.gov.rs ilimateja.milenkovic@siepa.gov.rs,ili putem faksa na broj 011/3398-814

Sajam embeded tehnologija, EMBEDDED WORLD 2013, Nemačka

Pirot se nalazi između dva velika grada, Niša i Sofije koji su uticali na okvire njegovog razvoja. Mali

evropski grad na jugoistoku Srbije, bogat kulturnom tradicijom i istorijom, nalazi se na „koridoru 10“ koji povezuje Evropu sa Azijom. Pirot je administrativni centar najvećeg okruga u Republici (Pirotskog okruga) kojeg, pored Pirota, čine opštine Dimitrovgrad, Babušnica i Bela Palanka. Opština Pirot se prostire na površini od 1.232 km2 i po tom kriterijumu je na trećem mestu u Republici Srbiji (odmah iza Kraljeva i Zrenjanina). Svojevremeno je bio centar prerađivačke industrije, naročito iz oblasti mlečnih proizvoda, kože, vune, drveta i odeće, a svoju poznatljivost Pirot pre svega duguje pirotskom ovčijem kačkavalju, pirotskom ćilimu i danas svakako auto gumi “Tigar MH”.

Udaljenost Pirota od Beograda iznosi 306 km, od Niša 70 km, zatim od graničnog prelaza Gradina 35 km i Sofije (glavnog grada Bugarske) 70 km. Na osnovu ovih činjenica se može zaključiti da je geografski, ali i strateški položaj opštine povoljan. Područje opštine je dobro povezano putnom i železničkom mrežom sa drugim delovima Srbije i susedne Bugarske. Od puteva svakako da je najznačajniji međunarodni „koridor 10“, odnosno interkontinentalni magistralni pravac od Niša ka Dimitrovgradu i dalje prema Bugarskoj, koji je kroz ovu opštinu dug 36 km, a važan je i magistralni put M – 9 (Pirot-Babušnica), u dužini od 11 km (kroz područje

opštine). Aerodromi u Nišu i Sofiji udaljeni su od Pirota po 70 km.

Prirodni i ljudski resursi

Od prirodnih resursa i potencijala kojima raspolaže opština Pirot, treba posebno izdvojiti:

• oko 69.000 ha poljoprivrednog zemljišta,

• oko 42.000 ha šuma, od kojih se najveći deo nalazi na području Stare planine, Vlaške planine i Vidliča,

• relativno veliki hidroenergetski potencijal koji omogućava izgradnju mini elektrana na Nišavi, Temštici i Visočici, kao i izuzetno veliko bogatstvo najkvalitetnije vode za piće (iz prirodnih tekućih i podzemnih izvora).

Broj stanovnika u opštini Pirot je smanjen, pa tako danas u opštini živi 57.911 stanovnik, dok je pre 10 godina bilo oko 6.000 stanovnika više. Procenat zaposlenih lica u odnosu na broj stanovnika u opštini je takođe smanjen – 2002. godine je 33,59% stanovništva (21.428 ljudi) bilo zaposleno, a danas svega 23,76% (13.762 ljudi). Danas broj zaposlenih na 1000 stanovnika iznosi 238, dok se 13,30% stanovnika svrstava u kategoriju koja traži zaposlenje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od ukupnog broja stanovnika u Pirotu, njih 997 je bez školske spreme,

dok 7.139 stanovnika nije završilo osnovno obrazovanje. Sa osnovnim obrazovanjem ima 11.507 stanovnika, dok srednji nivo obrazovanja poseduje 23.681 stanovnik. Kada je u pitanju stanovništvo sa višim obrazovanjem (više škole), njih je 3.075, dok fakultetsku diplomu ima 4.186 građana ove opštine.

Prosečna zarada (bruto) u Pirotskoj oblasti niža je od republičkog proseka (64.249 dinara) i iznosi 47.955 dinara, što je nešto niže od prosečne zarade u Pirotu koja iznosi 49.686 dinara.

Ekonomske aktivnosti u Opštini Pirot

Ekonomsku bazu opštine čini industrija (pretežno hemijska, gumarska i tekstilna) čije je učešće u ukupnom društvenom proizvodu privrede uvek bilo dominantno i povremeno je prelazilo 50%. Na teritoriji opštine Pirot posluje 419 privrednih društava. Pored ovog broja u Pirotu posluje i oko 1.300 preduzetnika. Najveće kompanije su „Tigar“ AD sa 2.000 zaposlenih, zatim „Tigar tyres“(100% u vlasništvu francuskog Michelina) sa 2.300 zaposlenih i proizvodnjom od oko 20.000 pneumatika dnevno, kao i Industrija odeće „Prvi maj“ sa oko 1.000 radnika. Slovenačka firma „AH group“ Mura je kupila deo firme „Prvi maj“ Pirot i ona predstavlja najveći privredni subjekat u oblasti tekstilne industrije u opštini.

PIROTLEPOTA I PONOS JUGA SRBIJE

UPOZNAJTE OPŠTINU

MR DEJAN MOLNAR

OPŠTINA SA DUGOM TRADICIJOM I VELIKIM PRIRODNIM POTENCIJALIMA

12 EXPORTER

13SEPTEMBAR 2013.

Najveći strani investitor je francuski „Michelin“.

U Pirotu je 2007. godine osnovano Opšte udruženje preduzetnika s ciljem udruženja i unapređenja rada i poslovanja svih preduzetnika i preduzeća, poboljšanje pravnih i zakonskih uslova rada i razvoja.

Sektorska pripadnost privrednih društava u opštini Pirot

Sektor Broj Procenat

Trgovina na veliko i malo 146 34.85

Prerađivački sektor 92 21.96

Građevinarstvo 35 8.35

Saobraćaj i skladištenje 28 6.68

Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

28 6.68

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

24 5.73

Usluge smeštaja i ishrana 11 2.62

Ostalo 55 13.13

UKUPNO: 419 100

Izvor: http://www.ledo.pirot.rs/index.php/poslovanje/privredna-drustva (pristup stranici: jul, 2013.).

Kada je u pitanju sektor prerade hrane, treba pomenuti kompaniju “Lenada” (zapošljava oko 100 ljudi) koja se bavi smrznutim voćem (višnje, maline, kupine i šljive), kao i niz malih porodičnih preduzeća. Pored ovoga, kao delatnost zastupljen je seoski turizam, kao i zimski sportovi na Staroj planini. Postoji izražen potencijal kada su u pitanju stari i autentični zanati (na primer ćilimarstvo), kao i stočarska proizvodnja.Tokom 2009.godine usvojena je “Strategija lokalnog ekonomskog razvoja opštine Pirot”, sa rokom važenja od narednih 5 godina. Namenjena je ostvarenju održivog privrednog razvoja koji će obezbediti konkurentnost i bolje ekonomske rezultate privrede, privlačenje kapitala i direktnih investicija, podizanje životnog standarda stanovništva, kao i stvaranje pogodne infrastrukture i drugih uslova koji podstiču privredni razvoj lokalne zajednice, ali i čitavog pirotskog okruga. Strategija ima 5 ključnih oblasti kao

što je privlačenje direktnih investicija, mala i srednja preduzeća, poljoprivreda i turizam, zatim razvoj infrastrukture, razvoj društvenih delatnosti i zaštita životne sredine.

Zašto investirati u Pirot?

Opština Pirot se nalazi u samom središtu Balkana, na pola puta između Niša i Sofije, na međunarodnom putu za Bliski i Srednji istok. Pirot karakteriše povoljan geostrateški položaj i dobra povezanost putnom i železničkom mrežom: međunarodni put E–80, koridor 10 i magistralni put M–9; elektrificirana železnička pruga Niš-Pirot-Sofija (ogranak pružnog pravca Budimpešta-Beograd-Skoplje-Atina, kao i pravca Ljubljana-Zagreb-Beograd-Skoplje-Atina). Aerodromi Niš i Sofija su udaljeni od Pirota po 70km.

Tigar Michelin planira gradnju nove fabrike u period 2012-2016.godina. Planirana vrednost investicije je oko 170 miliona evra. Pomenuta investicija bi značajno doprinela povećanju izvoza, budući da bi glavna tržišta bila Francuska (30%), VelikaBritanija, Nemačka (10%), Italija (10%),Španija (10%) itd.

14 EXPORTER

Kao osnovne prednosti opštine Pirot kada su u pitanju mogućnosti za nove investicije mogu se navesti:

• povoljan geografski položaj• urađen Generalni urbanistički plan

Pirota• uspostavljen Geografski informacioni

sistem (GIS)• veliki kontigent slobodne radne snage• raspoložive greenfield i brownfield

lokacije• finansijske olakšice za investitore• uslužna opštinska administracija• tradicija industrije i zanatstva• profitabilno-investiciono orjentisani

komunalni sistemi• zadovoljavajući procenat naplativosti

komunalnih usluga• park prirode Stara planina• prirodno bogatstvo (izvori pijaće

vode, šume, pašnjaci i livade).

U Pirotu postoji povoljan privredni i investicioni ambijent

Gde investirati?Generalnim urbanističkim planom su predviđene i sledeće industrijske (radne) zone:Deo Industrijske zone „Beg Bašča“ (6,5 ha) je kompletno infrastrukturno opremljen. „Božurato“- površina 12,9ha, raspoloživo je oko 30% od ukupne površine;

„Sredorek“ i „Barje“- površina 29,6ha, raspoloživo je oko 70% od ukupne površine.Na teritoriji opštine Pirot posluje i “Slobodna zona” AD sa vlasničkim udelom opštine što je jedan od prvih i pravih oblika javno-privatnog partnerstva u zemlji. Po svojim rezultatima ovo je najuspešnija zona u Srbiji. Pogodnosti koje pruža SO Pirot

U cilju privlačenja investicija SO Pirot je donela Odluku o odobravanju posebnih pogodnosti prilikom davanja u zakup građevinskog zemljišta, izgradnje i korišćenja objekta u granicama Industrijskog Parka-Pirot. Za izgradnju u granicama Slobodne zone korisnici su oslobođeni od plaćanja naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljšta, takse i troškove opštinske uprave i izdavanje dokumentacije, izdavanje uslova i saglasnosti za priključenje na infrastrukturne mreže, kao i za samo priključenje.

Efikasno upravljanje lokalnim ekonomskim razvojem – funkcionalna kancelarija za LER

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) je osnovana 2009. godine.Cilj osnivanja KLER-a jeste podsticaj

lokalnog ekonomskog razvoja, pojačan priliv domaćih i stranih investicija i porast životnog standarda stanovnika opštine Pirot. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj opštine Pirot nudi kompletnu podršku svim zainteresvanim investitorima.Kancelarija za lokalni ekonomski razvoј obavlja važne zadatke poput marketinga, održavanja postojećih, privlačenja novih i širenja lokalnih poslovnih aktivnosti, pružanja direktne podrške lokalnoj poslovnoj zajednici, podsticanja finansiranja, unapređenja znanja i veština lokalne radne snage, pripremanja i nadzora u realizaciji projekata od značaja za LER. Zaposleni u LER-u imaju i savetodavnu funkciju, održavaju i unapređuju odnose sa centralnim institucijama odgovornim za ekonomski razvoj, kreiraju i održavaju baze podataka o lokalnoj ekonomiji itd.Na sajtu optštine Pirot postoji poseban deo koji se odnosi na lokalni ekonomski razvoj (http://www.ledo.pirot.rs/), u kojem se pružaju detaljne informacije o uslugama koje vrši Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, zatim o lokalnim resursima za razvoj i nova ulaganja (mogu se pronaći informacije o potencijalnim investicionim lokacijama sa detaljnim informacijama o infrastrukturi, mapom, kontaktima, i drugim potrebnim podacima).

Razvoj poslovne infrastrukture - Slobodna zona Pirot

Slobodna zona Pirot je počela sa radom 1996. godine na površini od 17 ha. Zona je proširena 2008. godine na 65 ha, a nakon proširenja iz 2011. godine dostigla je površinu od 103 ha. Površina od 103 ha na kojoj se nalazi Slobodna zona Pirot je popunjena. U njoj posluje 9 proizvodnih preduzeća i oko 100 onih koja se bave trgovinom. Dalje širenje Slodobne zone uslovljeno je novim proširenjima u vidu infrastrukturno opremljenog zemljišta. Kako se navodi u koautorskom radu (D. Kostića i dr.) pod nazivom „Prioriteti razvoja juga Srbije – slučaj Slobodne zone Pirot“, izgradnjom logističkog centra, koja je planirana za 2013. godinu, pridodaće se područja podzone Gradina na graničnom prelazu u Dimitrovgradu, područje hladnjače „Lenada“ kao i dodatno područje fabrike „Michelin“. Dodavanjem pomenutih površina zona bi dostigla planiranu površinu za I fazu svog razvoja od 150 ha. Slobodnu zonu Pirot je magazin za strana ulaganja Financial Times-a

15SEPTEMBAR 2013.

rangirao na 41. mesto u svetu. Kako bi se izašlo u susret investitorima koji su najavili potencijalna ulaganja, predstavnici Slobodne zone su u saradnji sa predstavnicima lokalne samouprave u Pirotu pokrenuli inicijativu za njeno proširenje, što za cilj ima privlačenje novih investicija i po tom osnovu smanjenje nezaposlenosti u Pirotu, ali i širem regionu Jugoistočne Srbije.Ciljne grupe investitora su: oni kojima je potrebno više od 50 ha za investicije, oni koji traže prostor za iznajmljivanje zarad otpočinjanja proizvodnje, zatim lokalna preduzeća i preduzeća iz Pirotskog okruga.

Brendovi Pirota – mogućnosti za razvoj

Opština Pirot je jedna od retkih u Srbiji koja poseduje svoje lokalne „brend“ proizvode a to su pirotski kačkavalj, pirotski ćilim i pirotska peglana kobasica. U cilju očuvanja tradicije u izradi ćilima, opština Pirot je realizovala projekat „Osnivanje Zadruge za izradu pirotskog ćilima i suvenira“ što je rezultiralo većim stepenom zaposlenosti tkalja, većim obrtom u izradi kao i odgovarajućom tržišnom verifikacijom.

NALED sertifikat

Kao rezultat preduzetih aktivnosti i posvećenosti LER-u Pirot je među prvim opštinama u Srbiji (tokom 2010. godine) ispunio sve uslove da ponese epitet „opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem” prema kriterijumima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Program sertifikacije opština sa pozitivnim poslovnim

okruženjem je jedinstven u našoj zemlji, pa je i važnost ovakve „nagrade“ veća, a samim tim pruža veliki podsticaj za dalje unapređenje rada lokalne samouprave u Pirotu. Pirot je među prvima na Balkanu dobio regionalni sertifikat za povoljno poslovno okruženje. Regionalni sertifikat za povoljno poslovno okruženje u jugoistočnoj Evropi uručen je juna 2013. godine Opštini Pirot. Svečanost je održana u Zagrebu, a sertifikate dobilo još sedam opština sa prostora bivše Jugoslavije.

Saradnja između SIEPA i opštine Pirot

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) ima dobru saradnju sa lokalnom samoupravom Pirot. Kada su u pitanju nove investicije, u Pirotu je od 2006. godine, od kada SIEPA sprovodi „Uredbu o načinu privlačenja direktnih investicija“, realizovano 7 investicionih projekata. Ukupna ugovorena vrednost investicija je 167,6 miliona evra i zahvaljujući tome ugovoreno je otvaranje 3.764 novih radnih mesta o ovoj opštini. Investitori koji su uložili sredstva u Pirotu su poreklom iz Francuske (Michelin Tigar Tyres, Tigar Tyres Michelin Expansion), Nemačke (Eko Themann Group), Slovenije (MURA), ali ima i domaćih investitora (Tigar Tyres, Lenada, Mercatus Textile). Delatnosti (sektori) u koje je ulagano su: automobilska industrija (proizvodnja guma), tekstil i odeća, poljoprivreda i proizvodnja hrane. Međutim, program „Podsticanje konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede“ koji SIEPA sprovodi od 2006. godine na području opštine Pirot

nije adekvatno “zaživeo” (do sada je samo jedno preduzeće koristilo sredstva). U narednom periodu trebalo bi dodatno koristiti instrumente LER-a za animiranje preduzeća da putem Programa unaprede svoje poslovanje i ostvare prodore na izvozna tržišta.

Izazovi u narednom periodu

Najveći problem ekonomije Pirota je nezaposlenost. Pored konstantnog opadanja ukupnog broja stanovnika, broj nezaposlenih stalno raste. Prevazilaženje ovog problema jednim delom se može zasnivati na korišćenju pojedinih pogodnosti koje su karakteristične za Pirot – prirodni resursi Stare Planine, povoljan geostrateški položaj, mogućnosti osnivanja Industrijskog parka (za šta postoji inicijativa lokalne samouprave), funkcionisanje Slobodne zone, blizina Niša, a posebno blizina Sofije, a samim tim i tržišta Evropske Unije. Pored nezaposlenosti, opština se suočava i sa zaostajanjem u tehnološkom i organizacionom smislu. Iz tog razloga aktivnosti na pospešivanju osnivanja i funkcionisanja malih i srednjih preduzeća, preduzetničkih radnji, zatim razvoj poljoprivrede, kao i izmene (osavremenjavanje) proizvodne strukture postojećih privrednih kapaciteta, se moraju intenzivirati i staviti u funkciju tehnološkog i ekonomskog progresa i zapošljavanja. Zbog svega rečenog, ključna oblast lokalnog ekonomskog razvoja postaje privlačenje novih (domaćih i stranih) direktnih investicija. Pružanje velikog broja pogodnosti moglo bi da obezbedi interesovanje potencijalnih investitora za ulaganje u Pirot.

16 EXPORTER

U FOKUSU

SVAKOG DANA,U SVAKOM POGLEDU

Svakog dana, u svakom pogledu

Od samog početka industrijske revolucije rukovodioci proizvodnje su ulagali mnogo napora i vremena da unaprede proizvodne procese i umanje troškove. Kaizen je popularna menadžment filozofija koja se uspešno primenjuje već više od 30 godina i rešava ove probleme.

Nastanak i poreklo Kaizena

U prevodu japanska reč „kaizen“ znači “stalno usavršavanje”, dok je praktično značenje ovog termina - kontinualna potraga za mogućim unapređenjima poslovnih procesa koju sprovode svi zaposleni. Kaizen je nastao i razvijen je u Japanu neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, u kasnim 40-im godinama prošlog veka. To je bilo vreme u kome se japanska ekonomija i dalje oporavljala od ratnih operacija i razaranja, resursi su bili ograničeni, a ekonomija na kolenima. Kao što znamo, Japan je za relativno kratko vreme uspeo ponovo da stane na noge i postane ono što je danas – jedna od najsnažnijih svetskih ekonomija. Tokom 70-ih godina je uspeo i da premaši svoje takmace, kako u pogledu isporučenog kvaliteta, tako i cene proizvoda. Japanska proizvodna postrojenja su i danas sinonim za kvalitet i primenu tehnoloških inovacija i novih tehnologija.

Šta je tajna japanskog uspeha?

U godinama nakon rata značajnu ulogu u obnovi Japana su odigrale SAD. Kao deo ukupne pomoći SAD, japanski

stručnjaci i industrijalci su imali priliku da se neposredno upoznaju sa modernim američkim konceptima proizvodnje i naporima za unapređenje efikasnosti rada. Rukovodstva vodećih japanskih kompanija su shvatala da je u datim uslovima neophodno maksimalno iskoristiti interne resurse kompanija i bolje se organizovati kako bi se ostvarile što veće uštede i tako uvećala profitabilnost. To je praktično bio jedini adut koji su imali i zato su morali da odu nekoliko koraka dalje u odnosu na američke kompanije. Unapređujući proizvodnju, odnosno koristeći Kaizen filozofiju, japanske proizvodne kompanije su usavršile mnoge koncepte poput just-in-time proizvodnje, proizvodnja bez magacina i sl. Ovako unapređeni modeli su zaživeli širom sveta i može se reći da ih danas većina proizvođača automobila koristi. Da napravimo i paralelu - za razliku, usudićemo se reći, srpskog mentaliteta koji sa podozrenjem i skepsom gleda na „novotarije“, te smatra da je baš onako kako mi radimo „najbolje moguće“, Japanci su uvažavali i prihvatali nove metode, obogaćivali ih svojim kulturološkim nasleđem i poslovnom filozofijom i usavršavali.

Jedan od pionira razvoja ovih novih koncepata proizvodnje i Kaizena je bio jedan od tada proizvodnih menadžera Tojote Taiići Ono koji je iskoristio mnoštvo ideja iz američkog sistema proizvodnje i unapredio ih stvorivši jednu potpuno novu vrednost. Iako je napredovao u karijeri i 1975. godine čak postao potpredsednik Tojote, Taiići Ono je veliki deo svog vremena provodio blizu proizvodnih pogona, kako bi zajedno

sa radnicima nastavio da usavršava proizvodni sistem koji su zajednički stvorili. To i jeste suština Kaizen-a.

Izazovi primene Kaizen-a

Od svog nastanka do danas ova poslovna filozofija je pomogla mnogim japanskim, ali i kompanijama širom sveta, da postanu veoma uspešne u onom što rade, da postanu profitabilnije i efikasnije. Ipak, Kaizen zahteva disciplinu i svi zaposleni moraju da usvoje ovu poslovnu filozofiju i budu spremni da je primenjuju u svojim svakodnevnim radnim zadacima. Primena Kaizena će vrlo verovatno promeniti i uloge mnogih u jednoj organizaciji. Na primer, menadžment firme će početi podjednako da osluškuje predloge svakog od zaposlenih kako da se unapredi funkcionisanje postrojenja ili preduzeća. To će zaposlenima dati veći značaj i mogućnost da dođu do izražaja, ali i odgovornost u sprovođenju predloženih promena i unapređenja. Atmosfera u kojoj menadžment podržava zaposlene da sprovedu nove metode za povećanje efikasnosti je siguran znak da je Kaizen uspešno sproveden. Zaposleni na svim nivoima organizacije moraju aktivno biti uključeni u Kaizen, čak i top menadžeri. Ovim se osigurava usklađenost ciljeva i održivost primene ove filozofije.

Razlike tradicionalne škole proizvodnog menadžmenta i Kaizen filozofije

Suština tradicionalne zapadne filozofije menadžmenta je grupisanje srodnih aktivnosti u funkcije, vrši se svojevrsna

OD SAMOG POČETKA INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE RUKOVODIOCI PROIZVODNJE SU ULAGALI MNOGO NAPORA I VREMENA DA UNAPREDE PROIZVODNE PROCESE I UMANJE TROŠKOVE. KAIZEN JE POPULARNA MENADŽMENT FILOZOFIJA KOJA SE USPEŠNO PRIMENJUJE VEĆ VIŠE OD 30 GODINA I REŠAVA OVE PROBLEME.

GORAN RADOSAVLJEVIĆ

17SEPTEMBAR 2013.

SVAKOG DANA,U SVAKOM POGLEDU

segregacija i stvaraju „divizije“. Menadžeri u zapadnom modelu upravljanja su vođe, oni razvijaju nove ideje, predlažu ih i implementiraju. Oni donose odluke, ali ne provode mnogo vremena u direktnoj proizvodnji, u pogonu, a time se donekle umanjuje njihova efektivnost kao neposrednih rukovodilaca.

Kaizen se razlikuje. Nasuprot tradicionalnom shvatanju menadžmenta i organizacije, Kaizen stvara ambijent u kome svaki zaposleni učestvuje u pronalaženju mogućih unapređenja i ne plaši se da doprinese uspehu svoje radne jedinice i preduzeća u celini. Moderni Kaizen ide čak i dalje od svojih korena – ideje i lične inicijative za unapređenja

nisu samo dobrodošle, već i očekivane. Ovu filozofiju prihvataju svi zaposleni i time se stvara timski duh i pobednička atmosfera. Ovim se i značajno unapređuje komunikacija između raznih nivoa menadžmenta. Menadžment ozbiljno razmatra sve ideje, bez obzira od koga došle, a dobre ideje se implementiraju.

ZAPADNI STIL KAIZEN

Inovacije Njima se obično bave oni koji su za to zaduženi i za to plaćeni. Inovacija može doći od bilo koga u organizaciji, ali za to mora da postoji izgrađen ambijent.

Neposredno rukovođenje

Menadžeri obično posećuju proizvodnju onda kada treba načiniti neka poboljšanja.

Menadžeri provode više vremena u direktnoj proizvodnji kako bi se razumela predložena unapređenja.

Promene Promene se uvode samo onda kada to može doneti neke novčane uštede. Važi moto „Ako radi, nemoj ga popravljati“.

Promene koje donose uštede zahtevaju male korake svakodnevno, kako menadžmenta tako i zaposlenih. Ipak, potrebno je da preduzeće ima predispozicije za promene.

Nagrađivanje Bonuse dobijaju oni koji „donose pare“ u firmu, dakle prodavci. Svi zaposleni bivaju nagrađeni za primenjena unapređenja i povećanje profita.

Upravljanje zalihama

Omogućiti dovoljne zalihe kako se ne bi zaustavljala proizvodnja.

Zalihe se drže na optimalnom nivou tako da minimizuju rastur i pomažu detekciji nedostataka.

Kvalitet proizvoda Dobri inženjeri i projektanti su garancija za kvalitetan proizvod.Kvalitet dolazi kao rezultat stalne kontrole svih faza razvoja proizvoda – od projektovanja, razvoja, do same proizvodnje.

Pouzdanost mašina Dobre mašine i alati obezbeđuju pouzdan proizvodan proces. O pouzdanosti mašina i opreme se brinu sami operateri na njima.

Specijalizacija Obučavanje za neke druge vrste poslova potencijalno može dovesti do viškova radnika i debalansa.

Prvo nauči svoj neposredni posao, a onda i sve što je za njega vezano. Nikad uska specijalizacija!

Ponavljanje Ponavljanje je majka znanja, tj. dovodi do perfekcije – najbolji način je onaj koji se oduvek koristio.

Ponavljanje – što se pojedinac više usavršava, to su uštede kompanije veće, a raspoloživ iznos za plate raste.

Usmeravanje Menadžment je taj koji izdaje instrukcije i pokreće stvari. Pogledaj oko sebe i nađi inspiraciju za dalje korake.

Samoinicijativa„Nije moj posao“ – obavljanje aktivnosti koje nisu u opisu radnog mesta dovode do „zatrpavanja poslom“, viška zaduženja i neefikasnosti.

„Nije moj posao“ – umesto da se žališ, nađi način da sebi olakšaš i učiniš svoj posao interesantnim.

Lojalnost Direktor mora uvek biti zadovoljan. Dobro se staraj o svom preduzeću, ciljevi vam se poklapaju.

Komparativna analiza

Koristi i načini implementacije Kaizen-a

Tamo gde se Kaizen na pravi način primeni, preduzeća ostvaruju mnoge koristi. Rukovodioci postaju efikasniji lideri, radnici u neposrednoj proizvodnji su motivisaniji, a svi zaposleni postaju jedna koherentna celina. Finalni rezultat je atmosfera koja podstiče timski duh i povišeni stepen odgovornosti koji zaposleni osećaju u realizaciji sopstvenih ideja.

Kaizen ne samo da pomaže zaposlenima da unaprede svoje radno okruženje, već ta unapređenja imaju širi efekat na čitav radni proces, a često i na profitabilnost

kompanije. U stvari, najveću korist ima sam menadžment jer Kaizen omogućava pristup stalnom izvoru novih ideja za unapređenja. Mnoge od tih ideja verovatno i ne bi videle svetlo dana, odnosno ne bi bile primenjene da nije Kaizen filozofije. Dalje, neke od tih ideja i unapređenja mogu imati i multiplicirajući faktor, odnosno mogu inicirati neke pozitivne procese koji inače ne bi bili pokrenuti. Naravno, za ovakve rezultate mora postojati posvećenost menadžmenta primeni Kaizen-a, koji svojim primerom utiču na svoje zaposlene i koriste svaku priliku da dođu do novih ideja.

Ovaj stil menadžmenta nije od koristi samo menadžerima – on predaje kontrolu

radnicima koji postaju nadležni za implementaciju sopstvenih ideja. Na ovaj način radnici postaju isto tako usmereni ka ostvarivanju profita i povećanju efikasnosti kao i njihovi rukovodioci.

Primer uspeha – Tojota

Tojota je jedan od pionira Kaizena i smatra se da je upravo ova kompanija odigrala ključnu ulogu u formulisanju filozofije i njenom globalnom širenju još početkom 60-ih godina XX veka. Do danas, Tojota tvrdi da su mnogi njeni uspesi rezultat upravo striktne primene Kaizen-a. Kao

18 EXPORTER

primer se navodi podatak da je menadžment Tojote dobio više od 75.000 predloga za unapređenja od 7.000 zaposlenih samo u jednoj godini. Primenjeno je 99% ovih predloga, što je izvanredan rezultat koji svakako ne bi bio postignut bez dosledne primene Kaizen-a. Možemo samo da zamislimo koliko novca je Tojota uštedela primenom ovih unapređenja. U Kaizenu, primena jedne ideje se posmatra kao malo unapređenje koje je deo kontinualne potrage za daljim usavršavanjima. Međutim, svako od ovih unapređenja vremenom može dobiti na značaju i pokazati se kao veoma bitno za jedno postrojenje/radni proces. Kvalitet proizvoda i usluga, pa čak i prodaja, se mogu povećati primenom Kaizen-a, kao i bezbednost na radu, dok se smanjuje tzv. apsentizam. Pored toga, radnici u Kaizen organizacijama nalaze rad manje teškim i prijatnijim, pa je i moral radnika i ukupno zadovoljstvo poslom veće. Navedimo i ostale prednosti:

• Unapređena produktivnost • Povećan kvalitet • Bezbednije radno okruženje• Skraćeno vreme dostave• Niži troškovi• Uvećano zadovoljstvo kupaca

Uvođenje Kaizena

Kaizen je posebno neophodno primenjivati u zemljama koje se suočavaju sa ekonomskim poteškoćama (zvuči poznato?). Japanska preduzeća su nakon Drugog svetskog rata morala da prevaziđu mnoge teškoće, jer je zemlja bila daleko

od idealnog za ekonomski razvoj. Ipak, primena Kaizena je doprinela da se kroz proces prođe mnogo brže. Navešćemo nekoliko praktičnih metoda uvođenja Kaizena u jednu organizaciju, s tim da ne postoje dve iste organizacije, te da svaku metodu treba prilagoditi specifičnostima datog preduzeća.

Kao i bilo koja druga „novotarija“, primena novih metoda ili procesa, potreban je jedan period prilagođavanja. U prvi mah zaposleni i menadžment mogu pokazati otpor promenama u njihovim pozicijama i ulogama. Priprema i distribucija liste koristi koje će organizacija, ali i zaposleni pojedinačno, imati od ovih promena može olakšati tranziciju. Poseban naglasak treba staviti na uspešne primere već uvedenih unapređenja. Redovni sastanci na ovu temu su pravo mesto za razmenu informacija.

Osnovni elementi uspešne primene Kaizen-a:

• Uvodite kontinualna mala unapređenja na osnovu ideja koje dolaze od zaposlenih

• Držite redovne sastanke u raznim delovima postrojenja na kojima će sugestije zaposlenih biti glavna tema dnevnog reda

• Uvek smatrajte dragocenim predloge zaposlenih – oni su pozitivan doprinos poboljšanju funkcionisanja organizacije

• Treba da postoji slobodan i dvosmeran protok ideja po vertikali upravljanja

• Podstičite slobodnu razmenu ideja i po „horizontali“

• Sačinite jednostavan formular za evidenciju i podnošenje predloga za

unapređenja• Osmislite sistem za kategorizaciju

predloga • Osmislite proceduru za upravljanje

predlozima• Obezbedite da svaki predlog bude

ozbiljno uzet u razmatranje

Rangiranje predloga

Kao što je prikazano u tabelama 1 i 2, svako postorojenje (radna jedinica) treba da razvije sistem rangiranja predloga da bi olakšala proces evaluacije istih. Menadžeri na osnovu tog sistema sortiraju predloge koji su primenljivi i odvajaju predloge koji su vredni implementacije od onih manje vrednih. Predlozi osrednjeg kvaliteta i manje složeni se svrstavaju u kategoriju „za implementaciju“ od strane proizvodnih radnika, dok se oni višeg stepena složenosti dodeljuju menadžmentu na implementaciju. Na ovaj način se osigurava da svaki predlog dobije adekvatan nivo pažnje, ali naglašavamo da svi predlozi moraju biti nepristrasno sagledani i evaluirani.

Nesposobnost da se na pravi način evaluiraju predlozi mogu biti kontra-produktivni, te zato uvedite sistem bodovanja predloga i pondere za svaku kategoriju. Uobičajene kategorije su: kvalitet, kompleksnost, potreba za nadgledanjem. Dobar sistem evaluacije će dodatno motivisati zaposlene da daju nove predloge. Ukoliko je ideja primenljiva i korisna ona se implementira, a rezultati komuniciraju ostalim zaposlenima.Evo primera jedne takve tabele:

FORMULAR PREDLOŽENIH UNAPREĐENJA

Ime: Dušan Komazec Radna jedinica: Pakirnica 3 Datum: 7.4.2010. Br. 239GDeo proizvodnje na koji se odnosi: Mašina za pakovanje gotovih sklopki, br. 11, opruga kompresora

Problem Pakirnica 11 ne ostvaruje dovoljan pritisak na najlonsko pakovanje tako da u proseku 10% pakovanja ne odgovara propisanim standardima

Moguće rešenje Čvrstina opruge na zaptivaču je nedovoljna da ostvari dovoljan pritisak na podlogu pa se predlaže zamena opruge novom dužine 7cm (umesto dosadašnje od 5cm)

RANG LISTA PREDLOŽENIH UNAPREĐENJA

Ime predlagača Radna jedinica Predlog broj Datum

podnošenja Kvalitet KompleksnostPotreban poseban nadzor

Rang predloga/

Nadležnost

Mišić Nenad Postaja 3 256c 12.09.2010. 4 1 9 3/R

Zoran Ilić Postaja 7 255c 04.08.2010. 8 4 6 4/R

Jovanka Pavlović Postaja 3 254c 11.07.2010. 8 4 6 1/R

Laslo Hun Postaja 1 221f 02.07.2010. 7 7 3 7/M

19SEPTEMBAR 2013.

Dobra rešenja i unapređenja moraju biti što pre implementirana i uvrštena u radne procese. To zahteva adekvatno dokumentovanje procedura kako bi neposredni izvršioci mogli lako da ih usvoje. Isticanje novih „pravila“ na vidnom mestu (na primer pored mašine na koju se procedura odnosi) u radnom prostoru je uvek dobra ideja. Kao što je već rečeno, najbolje je prepustiti onome ko je unapređenje i predložio da se pobrine da ono i zaživi. Ovo će ipak možda zahtevati i određeno angažovanje od strane menadžmenta, ali transfer autoretita na radnika će uvek dati najbolje rezultate.

Nagrade i podsticaji

Nikad nemojte propuštati priliku da nagradite dobru ideju! Nagradom pokazujete da vaša organizacija ceni dobre ideje i podstiče nove. Naravno, novčane nagrade su uvek dobar podsticaj ali ne treba potceniti ni moć drugih, ne-novčanih nagrada. Uštede na nivou firme su skoro uvek veće od bonusa koji se isplaćuje radniku-predlagaču.

Nagrada se može dodeliti pojedinačnim radnicima, ali i čitavom odeljenju, zavisno od uspostavljenog sistema nagrađivanja. Nagrađivanje odeljenja podstiče timski rad, a pojedinačno nagrađivanje podstiče rivalstvo i rađa kvalitetnije predloge. Može se otići i korak dalje – mogu se napraviti i „semafori“, odnosno tabele/grafikoni na kojima se vidi uporedni prikaz broja predloženih unapređenja. Ovo će uneti dodatni takmičarski duh čime će se podstaći kreiranje još kvalitetnijih ideja. Fokus je na klijentima

Ne sme se nikako izgubiti iz vida da je krajnji cilj primene Kaizena – zadovoljan kupac. Svaki zaposleni mora znati odgovore na pitanja poput – šta kupci očekuju od vašeg proizvoda, šta vole kod tog proizvoda, šta bi proizvod učinilo boljim, šta bih ja želeo od proizvoda i sl. U Kaizen-u se „kupcem“ smatraju svi oni koji će doći u kontakt sa tim proizvodom, čak i drugi radnici u proizvodnom lancu – kada neko od njih prilikom obavljanja svog dela operacije na proizvodu uoči neki nedostatak na njemu on će nastojati da uoči razloge i moguća rešenja, a neće samo da prosledi takav proizvod u sledeću fazu proizvodnje. Na ovaj način se postiže ultimativni cilj – potpuno zadovoljstvo kupca proizvodom.

Standardizacija i održivost Kaizen-a

Rukovodioci moraju držati kanal komunikacije sa neposrednom proizvodnjom stalno otvoren, a vrata njihovih kancelarija stalno otvorena za sve radnike. Na primer, projektantski biro mora biti u stalnoj komunikaciji sa rukovodiocima proizvodnje i na taj način se sprečava da u proizvodnju ode proizvod koji nije „savršen“. Sagledajte postojeće norme i proizvodne ciljeve i pokušajte da postavite nove:

Novi ciljevi moraju se bazirati na redukovanim vremenskim normativima, smanjenim troškovima i rasturu; Nove ciljeve treba stalno evaluirati i korigovati kada je potrebno;Organizaciona struktura i postojeći pravilnici se moraju detaljno analizirati kako bi se Kaizen ravnomerno sproveo. Rukovodioci češće svraćaju u proizvodne hale i razgovaraju sa neposrednim izvršiocima;Rukovodioci uspostavljaju bliži odnos sa zaposlenima i raspituju se o njihovim porodicama.

Kaizen lideri

Praksa je pokazala da je srednji menadžment najčešće najagilniji zastupnik Kaizen filozofije. Dnevna interakcija sa zaposlenima u neposrednoj proizvodnji im daje jedinstvenu mogućnost da direktno podstiču inicijative i nove ideje kod njih, ali i da obezbede da se te ideje zaista i sprovedu (ako su dobre, naravno). Upravo oni će i imati najviše koristi od implementacije Kaizena jer će na taj način mnogo lakše ostvarivati svoje ciljeve i radne zadatke, kao i one koje dolaze od top menadžmenta.

Prevođenje jednog sistema u Kaizen zahteva vreme i strpljenje, ali i posvećenost. Evo nekoliko saveta kako ovaj proces olakšati:

Učinite sastanke efikasnijim tako što ćete podsticati samoinicijativu radnika kod rešavanja problema; Ukazujte zaposlenima na prednosti Kaizena i sprovodite ga svaki dan; Pohvalite svaki predlog unapređenja;Identifikujte one pojedince koji su najuspešniji u iznalaženju novih rešenja i unapređenja i njima poveravajte rešavanje onih kompleksnijih problema;Standardizovane procedure pomažu da organizacija bude fokusirana na ciljeve i rezultate, ali čim one postanu zastarele ili suvišne potrebno ih je ažurirati. Kaizen podstiče stalne promene i samim tim procedure moraju biti fleksibilne radi kontinualnih unapređenja.

改善

20 EXPORTER

INTERVJU

KAIZEN JAPANSKO ZNANJE ZA EFIKASNU PROIZVODNJU

Norihiko Imamura

konsultant Japanske agencijeza međunarodnu saradnju (JICA)

21SEPTEMBAR 2013.

U proteklih godinu dana gospodin Norihiko Imamura, uz podršku savetnika iz SIEPA,

posetio je firme koje su se prijavile na ovaj program: Unimet (Kać), AMIGA (Kraljevo), Buck (Beograd),Enel PS (Beograd), Termorad group (Požega), BG Reklam (Beograd), Perfom (Požega), RB Generalekonomik (Beograd), FSO Goša (Simićevo), Tagor electronic (Niš), Ming kovačnica (Niš), Avala Ada (Beograd),Pitura (Beograd) i Jugo-Impex E.E.R. (Niš).Gospodin Norihiko Imamura posle studija na Fakultetu za elektrotehnički inžinjering u Japanu, zaposlio se u jednoj od najpoznatijih kompanija iz oblasti IT industrije u Japanu, u kojoj je bio angažovan na poslovima od razvoja do proizvodnje. Veliki uspeh u svojoj karijeru postigao je radeći na promenama konvencionalnog procesa proizvodnje u proizvodni metod koji je razvila Tojota (Toyota Production System). Od septembra 2012. godine boravi u Srbiji i svoje iskustvo prenosi srpskim izvoznicima.

Kako ste se odlučili da dođete u Srbiju i kakvo je bilo Vaše mišljenje o Srbiji pre dolaska?

Prvo što sam pomislio bilo je to da je Srbija zemlja, koja je ranije bila nosilac i centar industrijske proizvodnje u bivšoj Jugoslaviji. Kada su mi rekli da imam priliku da dođem u Srbiju, odlučio sam da to prihvatim, osetivši odmah snažnu motivaciju da u saradnji sa izvršnim tehničkim osobljem i menadžmentom ove zemlje, doprinesemo poboljšanju u proizvodnji.

Kakvi su bili Vaši prvi utisci o Srbiji i o firmama koje ste posetili za vreme prvog meseca boravka ovde?

U ovaj projekat uključena su preduzeća iz oblasti metalske i elektroindustrije,

transporta, ali i firme iz oblasti vizuelne komunikacije i advertajzinga. Posetili smo firme i video sam da ima preduzeća koja imaju napredni način proizvodnje i koja rade na poboljšanju proizvodnog procesa. Ali pojedina preduzeća ne vide u dovoljnoj meri koristi od poboljšanja procesa proizvodnje, a mogu da imaju dobre rezultate ako se suoče sa problemima koji ih sprečavaju u napredovanju. Sasvim je logično da na početku ljudi odbijaju da prihvate promene načina na koji su do tada radili, isto je to i kod nas u Japanu. Uz činjenicu da mi engleski nije maternji jezik, a da ne poznajem srpski i sam sam osetio izvesnu tremu kada je trebalo da odlučim kojim putem da krenem u promenama dotadašnjeg načina rada.

Zajednički projekat SIEPA i JICA započeli smo u oktobru prošle godine, koliko se od tada promenila Vaša slika o srpskoj industriji?

Mislim da je zajedničkim naporima mnogih kompanija na poboljšanju proizvodnje postignut značajan napredak. Strah koji sam osetio u početku kada sam razmišljao o tome koliko ima mogućnosti za napredak je nestao. A razlog za to je činjenica da su u svim preduzećima sa kojima smo sarađivali, ljudi mislili pozitivno kada su bile u pitanju promene dotadašnjeg načina rada. Uverio sam se da su radna snaga i proizvođači u Srbiji profesionalni u onome što rade. Shvatili su da će uvek biti uspešni u poslu ako su konkurentni sa kvalitetom, cenom i vremenom isporuke proizvoda, a do toga mogu da dođu poboljšanjem proizvoda i procesa proizvodnje.

U ovaj projekat bilo je uključeno 14 preduzeća, šta je u radu sa njima za Vas bio najveći izazov?

Važno mi je bilo da najveći broj ljudi u tim preduzećima shvati da ako postigne

napredak u poboljšanju proizvodnje, sebi olakšavaju posao. Takođe i da shvate da sa mnogo manje sredstava mogu da proizvedu veću količinu proizvoda. Kroz ovaj projekat, ja sam im samo davao savete šta treba da učine, da bi postigli poboljšanje proizvodnje i oni su to shvatili i primenili. Od sada će biti neophodno da zajednički dođu do zaključka šta treba da urade da bi došlo do poboljšanja proizvodnje. Kada je u pitanju isti problem, dolaziće do mnogo različitih mišljenja, nekada i sasvim suprotnih. Ako definišu ciljeve i zahteve koje imaju za sopstvenu budućnost, onda će lako moći da shvate koji predlog je najbolji. Sada je ustvari najvažnije da se uspostavi zajednička projekcija budućnosti i zajednički definišu ciljevi. Kada se to postigne, ideje za poboljšanja proizvodnje same će se pojaviti. Najteže je, ustvari, definisati buduću sliku onoga šta želite da uradite u svakoj fabrici.

Kako ocenjujete rukovodstvo malih i srednjih preduzeća u Srbiji i šta treba da poboljšaju u budućnosti?

Prednosti malih preduzeća u Srbiji je što pozitivno razmišljaju kada je u pitanju rad na razvoju i poboljšanju proizvodnje i tehnologije. Pitao sam predstavnike velikih japanskih kompanija šta misle o proizvodima iz Srbije i dobio sam odgovor da u Srbiji imaju veoma visok stepen inovativnosti u proizvodnji, stepen kakav u Japanu ne možemo da zamislimo. To je potvrdilo moje mišljenje o Srbiji. Želeo bih da u Srbiji nastave sa tim pozitivnim stavovima kada je u pitanju dalje poslovanje. Ono što je neophodno učiniti je da se ne zaustave na poboljšanjima u procesu proizvodnje do kojih smo stigli zajedno, nego da se ta poboljšanja podignu na viši nivo. Na ovom projektu smo radili na poboljšanjima dela proizvodnje ili

USPEŠNA SARADNJA IZMEĐU SIEPA I JAPANSKE AGENCIJE ZA MEĐUNARODNU SARADNJU (JICA) POSTOJI DUŽI NIZ GODINA I ODVIJA SE KROZ PROJEKTE KOJI SU DAVALI ZNAČAJNE REZULTATE U OBUCI SRPSKIH IZVOZNIKA. KAO REZULTAT SARADNJE SIEPA I JICA, PRE GODINU DANA POKRENUT JE PROJEKAT „PROGRAM RAZVOJA KONKURENTNOSTI KROZ POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI PROIZVODNIH PROCESA“ NAMENJEN DOMAĆIM PROIZVOĐAČIMA I IZVOZNICIMA. KONSULTANT IZ JAPANA, NORIHIKO IMAMURA POSETIO JE 14 PREDUZEĆA IZ SRBIJE, NJIHOV PROCES PROIZVODNJE I KROZ RAZGOVOR SA MENADŽMENTOM I ZAPOSLENIMA PREDUZEĆA UOČENI SU PROBLEMI ZBOG KOJIH SE NE ISKORIŠĆAVA PUN KAPACITET U PROIZVODNJI. ZAJEDNIČKIM NAPORIMA I SAVETIMA, PROBLEMI SU OTKLONJENI I USPEŠNO SU POSTAVLJENE OSNOVE ZA UVOĐENJE KAIZENA, ODNOSNO PROCESA STALNOG POBOLJŠANJA U PROIZVODNJI.

22 EXPORTER

jedne proizvodne linije, a sledeći korak je u postizanju istog koncepta na nivou čitave fabrike. Posle toga, ne samo u svom preduzeću, nego isti koncept treba da primene u preduzećima-partnerima, koji ih snabdevaju delovima. Na taj način postižu se poboljšanja celokupnog privrednog sistema. U ovom trenutku je teško u potpunosti sagledati rezultate koje smo postigli kroz promene u proizvodnji, ali verujem da će u budućnosti oni biti vidljiviji.

Šta je potrebno Srbiji da učini, kako bi postigla ekonomski rast koji je Japan doživeo 70-ih godina prošlog veka?

Kad uzmemo u obzir potencijal srpskih preduzeća, čini mi se da Srbija ima dovoljno snage da postigne takav ekonomski napredak. U ovom trenutku u Srbiji ima kompanija čiji proizvodi su kvalitetni i za njih postoji potreba na tržištu. Ipak ima mnogo kompanija koje su spore u promenama u sistemu proizvodnje. Suočavaju se sa mnogim teškoćama ali, ako bi samo jedna kompanija uspela u

velikoj meri da postigne proizvodni uspeh, takvu „uspešnu priču“ pratile bi mnoge kompanije i uspeh bi se širio kao eksplozija. Mislim da bi javni i privatni sektor trebali da učine napore za ostvarivanje takve jedne uspešne priče. Vlada treba da preuzima dobra iskustva od drugih zemalja i da ih ovde primenjuje. Jedno preduzeće treba da se ugleda na primere i ne treba da zadrži postojeće stanje stvari. Nova politika preduzeća treba da se sprovodi u praksi i da se akcije vode u tom smeru, ali ako se primete negativnosti, politiku treba menjati u hodu - najvažnije u svemu tome je brzina.

Šta Vam se najviše dopalo u Srbiji i da li biste ponovo došli u Srbiju?

Naravno da bih! Ne znam da li će to biti isti ovakav aranžman kao u SIEPA, ali počeo sam da razmišljam o tome kako bih voleo da stvorim novu priliku za dolazak u Srbiju, pa da opet doživim isto tako lepe stvari kao sada.Najviše od svega mi se svidelo to što

su u Srbiji svi bili ljubazni prema meni. Prvobitno je bilo predviđeno da u Srbiji ostanem samo 6 meseci, tako da nisam ni pomišljao da bolje naučim jezik, ali uvek kada bi se pojavio neki problem, u Srbiji su mi svi pomagali. Zbog toga sam mogao da u Srbiji živim život bez problema i bez većih teškoća, čak i da sam putujem autobusima i vozovima po unutrašnjosti Srbije. To što mi je bilo tako prijatno u Srbiji, rezultat je toga što su svi bili veoma ljubazni prema meni i pomagali mi.

Koja je Vaša poruka preduzetnicima u Srbiji?

Želeo bih da preduzetnicima u Srbiji poručim da u srpskim preduzećima ima ljudi sa velikim sposobnostima i treba da imate više samopouzdanja zbog toga! Imate i proizvode, a postoje i tržišta za njih. Treba da popravite sistem proizvodnje i plasmana tako da vaši proizvodi sigurno stignu do tržišta. Naprimer, ako želite da neki vaš proizvod stigne u jednu specifičnu zemlju, možda nešto treba da promenite u tom proizvodu. Možda će vam biti potrebni posebni sertifikati. Treba da razmislite i o izboru kanala za plasiranje tih proizvoda. Možda treba uskladiti sistem proizvodnje sa tim. Vaši napori neće uroditi plodom ako jedno po jedno ne promenite u celom sistemu.Sama ideja i želja za promenom može da donese poboljšanja u preduzeću. Ako se usklade zajedničke želje za promenama, iz toga može da proizađe velika snaga. Nemojte propustiti sadašnju priliku, ostvarite promene koje vam garantuju lepšu budućnost.

23SEPTEMBAR 2013.

enterprise europe

Najveća poslovna mreža na usluzi malim i srednjim kompanijamaPovezuje više od 600 institucija za podršku SME sektoru

Postoji u preko 50 zemalja

Ukoliko ste zainteresovani za:

▪ pronalaženje poslovnih partnera,▪ učestvovanje na unapred ugovorenim b2b sastancima,▪ informisanje o pravnim akspektima i poslovnim regulativama Evropske unije,▪ informisanje o okvirnim programima Evropske unije za istraživanje i tehnološki razvoj,▪ podizanje svesti o značaju inovativnosti i mogućnostima transfera tehnologija i povećanju konkurentnosti,▪ informisanje o mogućnostima poslovanja sa tržištem EU i stvaranja široke Evropske poslovne mreže.

Kontaktirajte nas i proširite Vaše poslovanje na internacionalnom tržištu!

www.een.rs http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/een/ http://portal.enterprise-europe-network.ec.europa.eu/

Evropska mreža preduzetništva

24 EXPORTER

PRIMERI USPEHA

ULAGANJE U ZAPOSLENE I POSLOVNE PROCESE – SIGURAN PUT DO VEĆE KONKURENTNOSTI

Kako u to vreme država nije blagonaklono gledala na privatnu delatnost, posebno

onu koja je imala potencijal rasta i industrijalizacije, Miloš zatvara radnju 1953. godine i počinje da radi u društvenom metaloprerađivačkom preduzeću „Potens“ iz Požege. Tu se usavršavao za izradu namenskih presa za perforaciju, svih neophodnih alata za obradu limova, kao i rezervnih delova za mašine i opremu. Po odlasku u penziju, sve do smrti, nastavlja da svojim znanjem i savetima pomaže u porodičnoj zanatskoj radnji Marije i Janka Jankovića, koji 1981. godine započinju proizvodnju perforiranih limova.

„I na početku i sada je važno imati volje, znanja i spremnost da se mnogo

radi zajedno sa svim zaposlenima u preduzeću kao saradnicima na istom zadatku, i naravno sreće i zdravlja da sve to dovoljno dugo traje“, kaže sadašnji direktor kompanije „Perfom“ Miloš Janković, koji je osim imena od svog dede nasledio i ljubav prema ovom poslu.Prema njegovim rečima, uvek je neophodno ulagati u opremu i edukaciju svih radnika kako bi se održao korak sa razvojem tehnologije i konkurencijom. Ranije je veliko znanje i iskustvo moglo delimično da kompenzuje nedostatak opreme, ali sada je to teže jer su zahtevi u pogledu produktivnosti i kvaliteta sve veći i kompleksniji. U tom smislu, danas je za dobar rezultat neophodan skladan rad čoveka i mašine.

Proizvodi kompanije „Perfom“ imaju široku primenu, prisutni su u gotovo svim granama industrije, ali i u svakodnevnom životu ljudi. Pojedini proizvodi odlaze na tržišta dalekih zemalja, kao što su Kanada i Amerika, a nekada putuju svetom, kao na primer delovi za brodove. „Ta širina, koja pruža mnogo mogućnosti za dalji razvoj i omogućava susrete sa različitim klijentima i njihovim potrebama, čini ovaj posao zanimljivim. Istovremeno zahteva i široko obrazovanje, poznavanje različitih procesa i spremnost da se uvek uči i prate potrebe kupaca. Ne bih mogao da izdvojim nijedan projekat kao poseban, jer je bilo mnogo interesantnih. Ponekad smo deo velikog projekta, a nekada mala ali veoma bitna karika celog procesa“.

TRADICIJA OBRADE METALA I LIMOVA U PORODICI JANKOVIĆ DATIRA JOŠ OD 1942. GODINE KADA JE MILOŠ JANKOVIĆ,

U TO VREME MLAD I VEŠT MAJSTOR, OTVORIO KOVAČKO-KOLARSKU RADNJU.

MARIJANA JOVANOVIĆ

25SEPTEMBAR 2013.

Svim radnicima „Perfoma“ su na raspolaganju različiti oblici edukacije prema unapred definisanom planu i programu. Pre svega se koriste interni resursi za edukaciju, a po potrebi kompanija sarađuje sa konsultantskim kućama i učestvuje u različitim programima obuke. Trenutno je 17 zaposlenih na različitim obukama, kako u proizvodnji, tako i u administraciji i prodaji.

Prekretnicu u poslovanju kompanije predstavlja prvi nastup na Sajmu tehnike u Hanoveru 2011, kao i nastup na sajmu Midest u Parizu, iste godine. Do te godine „Perfom“ je svoje proizvode izvozio u zemlje SFRJ, a nakon izlaganja na ovim sajmovima počeli su da izvoze i na tržišta Nemačke, Švajcarske, Holandije, Švedske i Danske koja danas predstavljaju njihova najznačajnija izvozna tržišta.„Nastup na ovim sajmovima, kao i na sajmu Agritechnica u Hanoveru, je višestruko značajan, jer su to veoma važni evropski i svetski sajmovi koji pokrivaju najznačajnija tržišta sa velikim proizvodnim i prodajnim potencijalom. Za kratko vreme imate priliku da se sretnete sa interesantnim kupcima, upoznate njihove potrebe i zahteve, ispratite konkurenciju i osetite smer budućeg razvoja tržišta, a samim tim i uočite potencijalne pretnje, ali i šanse za vaše preduzeće“.

Kompanija „Perfom“ je učestvovala u projektu Program razvoja konkurentnosti kroz poboljšanje efikasnosti proizvodnih procesa koji je SIEPA organizovala sa Japanskom

agencijom za međunarodnu saradnju. Na taj način su postavili dobre temelje za dalja unapređenja svih procesa, ali i zaposlenih u kompaniji.

„Odavno smo se susreli sa japanskom poslovnom filozofijom - Kaizen, a literatura koju smo imali je probudila interesovanje i želju da se deo takve prakse primeni i kod nas. Učešće u Programu nam je omogućilo da kroz neposrednu saradnju sa gospodinom Imamurom, Matejom Milenkovićem i Nenadom Božanićem razmenimo ideje i steknemo nova znanja iz ove oblasti. Ovo je bila odlična prilika za upoznavanje sa drugačijom poslovnom

praksom i jedinstvenim pogledom na život i rad. Neke od aktivnosti koje su započete ili su urađene su: uvođenje Kanban sistema u celom preduzeću, stvaranje uslova za sprovođenje 5S, 5M kontrola kvaliteta, racionalizacija starih radnih procedura i izrada novih radnih procedura“.

Kompanija, u skladu sa raspoloživim vremenom, resursima i strategijom preduzeća, aktivno učestvuje i u brojnim drugim projektima. Trenutno učestvuju u projektu Agencije za regionalni razvoj, Eumetal - pogranična saradnja u metalskom i elektro sektoru Srbije i BiH, a učestvovali su i u projektu razvoja dobavljača, SECEP.

„Većina preduzeća u Srbiji bi želela da poveća produktivnost i svoje performanse. Međutim, to je složen i dugotrajan proces za koji su najpre potrebni volja i znanje, ali je neophodno obezbediti resurse i kapacitete (ljudi, zgrade, oprema), zatim dovoljno posla, i u obimu i u kvalitetu, za taj kapacitet, a sve to zahteva i finansijska sredstva. Važno je obezbediti sklad između svega navedenog, a to nije lako. To je utakmica bez kraja u kojoj istovremeno napadate i branite, lečite povređene i pronalazite nove igrače“.

U kompaniji smatraju da je u tom procesu od presudnog značaja i uloga države. Država treba da obezbedi što bolje uslove za igru, da bude pravedan i pravičan sudija i da omogući stabilnost u svim sferama života i rada.

„Ljudi su uvek bili i ostaće kičma i duša svakog posla i preduzeća. Razvijajući „Perfom“ uvek smo se trudili da razvijamo i čuvamo dobre međuljudske odnose. Važno je da svako ima svoj integritet, sačuva neke osobenosti, bude poštovan i dostojanstven, a ujedno i deo tima koji dobro radi“.

26 EXPORTER

IZAZOVI BIZNISA

S jedinjene Američke Države predstavljaju najvećeg korisnika roba i usluga na svetu, i ogromno

tržište predstavlja veliki izazov za mnoge kompanije širom sveta. Kao drugi po redu uvoznik na svetu,SAD najviše uvozi iz Kine 18,4%, Kanade 14,2%, Meksika 11,7%, a od evropskih zemalja iz Nemačke 4,4,%. Uvoze se poljoprivredni proizvodi, sirova nafta, računari, delovi motornih vozila i roba

široke potrošnje, kao što su automobili, odeća, nameštaj, lekovi, igračke i sl.

Izvoz iz Srbije u SAD nije zadovoljavajući, posebno imajući u vidu veličinu i mogućnosti američkog tržišta. Kao razlozi se obično navode nedovoljni kapaciteti proizvodnje i troškovi transporta, a samim tim i nekonkurentnost sa cenom proizvoda.

Ipak srpski izvoznici koji imaju iskustva sa izvozom u SAD tvrde da srpski proizvodi i pored troškova transporta još mogu biti konkurentni ako imaju kvalitet, jer su američki kupci spremni da plate dobar kvalitet po većoj ceni. Ali i kvalitet se mora obezbediti. Zbog toga je, prema rečima srpskih izvoznika, obavezna kontrola kvaliteta proizvoda koji se izvoze u SAD. Preporuka naših izvoznika je da se traži tačna

NATALIJA TERZIĆ

Izvoz u SADizazov ili prepreka?

27SEPTEMBAR 2013.

specifikacija od strane kupca kako ne bi došlo do zabune prilikom isporuke robe. Izvoznici ne treba da se plaše veličine tržišta jer nisu jedini koji izvoze u SAD i svako može sa svojim kapacitetom da nađe svoje parče tržišta.

Izvoz iz Srbije za SAD se obavlja bez većih poteškoća, ako izvoznik uredno pripremi svu potrebnu dokumentaciju. Potrebno je unapred detaljno istražiti šta je sve potrebno za izvoz određenog proizvoda u SAD i sam postupak izvoza tada zahteva minimalne troškove i vreme. Treba voditi računa da špediter obično priprema dokumentaciju neophodnu za sam transport, a da je na izvozniku da pripremi svu neophodnu dokumentaciju potrebnu da roba uđe na američko tržište i da se oslobodi carine. Tu se pre svega misli na potrebne sertifikate koje proizvod mora da ima, budući da je svako tržište specifično i da se razlikuje za svaki proizvod. Preporuka je da se izvoznici dobro raspitaju kod kupca, odnosno uvoznika šta je sve neophodno obezbediti za konkretan proizvod koji žele da izvoze.

Kako do kupca na američkom tržištu?

Preporučujemo uvek istraživanje tržišta, ali veliki značaj ima i nastup na sajmovima kako na području Amerike, tako i na velikim svetskim sajmovima na drugim kontinentima, kao što su na primer u sektoru hrane sajam „ANUGA“(Nemačka),„SIAL“ (Francuska) ili u sektoru automobilskih delova i opreme „AUTOMECHANIKA“ (Nemačka). Radi lakšeg pristupa na američko tržište značajnu ulogu mogu imati zastupnik ili predstavnik izvoznika u SAD.

Kada je u pitanju izvoz srpskog voća u SAD, u velikoj meri zavisi od odnosa američkog dolara i evra, jer je voće iz Azije i južne Amerike, mnogo konkurentnije od srpskog. Ali kada je loša poljoprivredna godina u SAD, Aziji ili Južnoj Americi, srpsko voće dobija svoje mesto na američkom tržištu.

Uvezeni prehrambeni proizvodi moraju ispunjavati iste uslove kao i domaći proizvodi u SAD, što znači da moraju biti bezbedni, ispunjavati sanitarne uslove i da su označeni u skladu sa federalnim zahtevima. Izvoznik prehrambenih proizvoda mora da se registruje kao prehrambeni objekat kod “FDA” (U.S. Food and Drug Administration). Registracija objekta može se vršiti putem interneta

i besplatna je. Prilikom svake isporuke izvoznik mora dostaviti “Prethodno obaveštenje” i svaki proizvod koji se uvozi u SAD mora da dobije FDA šifru proizvoda. Informacije i uputstva o registraciji objekta mogu se naći na internet stranici FDA (http://www.fda.gov), a sve detaljne informacije o izvozu prehrambenih proizvoda u SAD mogu se naći i na veb stranici Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (http://www.vet.minpolj.gov.rs).

Transport, s obzirom na udaljenost američkog kontinenta, predstavlja bitnu stavku u troškovima koji formiraju cenu. Brodski transport jeste jeftiniji od avionskog ali i duže traje. Izbor u mnogome zavisi od vrste robe koja se izvozi, količine robe, kao i od mesta isporuke. U slučaju da se roba prevozi brodom ona mora biti dobro upakovana, konzervirana, posebno ako se izvoze npr. mašine, zbog moguće korozije i oštećenja. Ako se roba pakuje u drvenu ambalažu, drvo mora da bude toplotno tretirano ili fumigirano, kako bi se uništile gljivice i insekti. Drvena ambalaža mora u sebi da sadrži pečat kojim se to potvrđuje. U slučaju da se to ne pribavi postoji mogućnost da se roba zadrži na carini, zapleni ili čak vrati u zemlju uvoza.

Treba voditi računa da za SAD važe nešto drugačiji tarifni brojevi. Naša nacionalna Carinska tarifa, koja je usaglašena sa Kombinovanom nomenklaturom sa EU, bazira se na desotocifrenim tarifnim oznakama. Prvih šest cifara propisani su od Svetske carinske organizacije, međutim 7. i 8. cifra tarifne oznake su preuzete iz Kombinovane nomenklature Evropske unije i jedinstvene su za sve zemlje članice Evropske unije i ostale zemlje koje su preuzele ovu nomenklaturu (uključujući i našu zemlju). Cifre tarifne oznake 9. i 10. su nacionalne i one su različite od zemlje do zemlje. Ovo je značajno iz razloga što u izvoznim papirima roba mora biti označena tarifnim brojem koji važi u našoj zemlji, ali prilikom ulaska u SAD ona mora biti obeležena tarifnim brojem američke carinske tarife.

Bescarinski izvoz

Srbija nema potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD, kao što ima sa Rusijom ili EU. Do sada je postojala

mogućnost preferencijalnog izvoza bez ili uz minimalnu carinu određenih proizvoda na osnovu Opšteg sistema preferencijala (OSP).

OSP bescarinski režim je istekao 31. jula 2013. godine i trenutno se primenjuju opšte carinske stope. Očekuje se da američki Kongres ponovo izglasa i odobri OSP za naredni period. Odobreni preferencijalni režim istekao je i 2011. godine kada je retroaktivno Kongres odobrio da uvoznici ostvare oslobađanje od carine od momenta isteka bescarinskog režima. Zbog toga je preporuka Privredne komore Srbije da srpski privrednici nastave sa dosadašnjom procedurom i pripremaju dokumetaciju za izvoz po opštem sistemu preferencijala.

Opštim sistem preferencijala – Generalized System of Preferences (GSP) obezbeđuje bescarinski tretman za oko 5000 proizvoda za 127 zemalja, od kojih za 3.511 proizvoda za sve korisnike (među kojima je i Srbija), a za 1.464 proizvoda samo najslabije razvijenim zemljama korisnicima. Opšti sistem preferencijala omogućava izvoz bez carine ili uz minimalnu carinu i to za: mnoge industrijske i poljoprivrede proizvode, hemikalija, minerala, nakit, osim za tekstilne proizvode, odeću, obuću, torbe i sl.

OSP nastao još 1976. godine i ima za cilj da promoviše ekonomski razvoj zemalja u razvoju. Na rang listi proizvoda koji se najviše uvoze u SAD na osnovu OSP su ferolegure, delovi motornih vozila, gume, zlatni i srebrni nakit. Najveći korisnici OSP režima su Indija,Tajland, Brazil, Indonezija i Južna Afrika. Da bi se proizvod mogao izvesti u SAD bez carine na osnovu OSP potrebno je najpre da je kvalifikovan za bescarinski tretman, što znači da se nalazi na listi OSP proizvoda. Na veb stranici kancelarije za trgovinu SAD (Office of the United States Trade representative može se proveriti po tarifnom broju proizvoda da li se konkretan proizvod nalazi na listi. Oznaka „A“ označava da je konkretan proizvod kvalifikovan za bescarinski izvoz iz Srbije.

Za Srbiju važi uslov da je proizvod proizveden u Srbiji i u slučaju

28 EXPORTER

korišćenja sirovina stranog porekla vrednost materijala srpskog porekla i rada mora biti jednak ili veći 35% od vrednosti proizvoda. Uverenje o poreklu robe izdaje Privredna komora Srbije na obrascu „FORMA A“. Roba se mora izvesti direktno iz Srbije u SAD, što znači da ne sme da ulazi u carinsko područje druge zemlje.

Pravo na oslobađanje od carine ima uvoznik prilikom carinjenja robe, zato je potrebno uvek upoznati kupca sa takvom mogućnošću.

Prema podacima Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD samo 16% ukupnog izvoza iz Srbije u SAD se oslanja na bescariski OSP režim i to prilikom izvoza bakra i mesinga, smrznutog bobičastog voća i automobilskih delova. Razlog za ovako malu iskorišćenost preferencijalnog izvoza je u neinformisanosti kako izvoznika tako i kupca za takvu mogućnost. Zato bi prilikom pregovaranja sa potencijalnim kupcem trebalo ukazati na mogućnost oslobađanja od carine.

Kako je tek istekao OSP režim, posledice za srpske izvoznike još nisu vidljive. Sam postupak izvoza u Ameriku ne razlikuje se mnogo u odnosu na postupak izvoza u druge zemlje. Svako tržište ima određene zahteve i potrebno je prilagoditi se.

• Uverenje APR o upisu privrednog subjekta u registar

• Pismeni zahtev izvoznika, na njegovom memorandu, u kome se obavezno navodi svrha u koju će služiti izdato uverenje i naziv zemlje u koju se roba izvozi (zemlja krajnjeg odredišta)

• Popunjen obrazac FORM A (preuzima se u PKS)

• Pismena izjava izvoznika, na njegovom memorandumu, potpisana od strane ovlašćenog lica i overena pečatom izvoznika, da je roba za koju se traži izdavanje sertifikata, srpskog porekla

• Tehnički normativi robe za koju se traži FORM A (procentualno izraženo učešće srpske i ino, odnosno supstance bez porekla), na memorandumu proizvođača, potpisani od strane ovlašćenog lica i overeni pečatom proizvođača

• Isprave kojima se dokazuje da su u proizvodnji predmetne robe korišćeni proizvodi poreklom iz druge države ili bez porekla, i cene svih sirovina, poluproizvoda ili gotovih proizvoda poreklom iz druge države ili nepoznatog porekla, koji su korišćeni prilikom proizvodnje robe za koju se traži FORM A, a koje su plaćene pri uvozu robe ili, ukoliko one ne mogu da se utvrde, cene koje se za te robe plaćaju u zemlji izvoza (fakture ino - dobavljača, JCI, za izvršeni uvoz robe, podaci nadležnih organa zemlje izvoza i slično)

• Po potrebi PKS, može zahtevati i dodatnu dokumentaciju / isprave kojima se dokazuju navodi podnosioca zahteva

Za izdavanje uverenja o poreklu robe potrebno je:

29SEPTEMBAR 2013. 2726

www.serbianapparel.com

serbian apparelcompetitive manufacturing & tradition

For more information about Serbian manufacturers,fashion labels and designers please search our DATABASE

30 EXPORTER

SVET I MI

KAKO POSLUJU UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI

BLISKI ISTOKSVE BLIŽIАNA DURAKI, ANASTASIA AKIMOVA

UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI POSTAJU JEDNO OD OMILJENIH MESTA ZA MEĐUNARODNE PREDUZETNIKE. SLOBODNE ZONE UAE NUDE OGRANIČENE PROPISE, LAK PRISTUP MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU RADA I LOCIRANE SU NA GLAVNOM TRGOVAČKOM PUTU IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA. ŠTAVIŠE, IMAJU POGODNU VREMENSKU ZONU I NULA ODSTO POREZA. NI ZA STRANO NI ZA DOMAĆE STANOVNIŠTVO NE POSTOJI POREZ NA DOBIT I KAPITAL, A U POSLJEDNJIH NEKOLIKO GODINA POTPISANI SU UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA I ZAŠTITI ULAGANJA SA VELIKIM BROJEM ZEMALJA, UKLJUČUJUĆI I SRBIJU.

Ujedinjeni Arapski Emirati imaju visok životni standard, što potvrđuje nominalni BDP po stanovniku od $ 47.407. Zauzimaju petnaesto mesto po kupovnoj moći po glavi stanovnika, a imaju i relativno visok indeks ljudskog razvoja za azijski kontinent, pozicionirajući se na trideset i sedmom mestu na globalnoj rang listi. Od 60-ih godina temelj njihove privrede čini proizvodnja nafte, a u poslednje dve decenije porastao je značaj i drugih sektora poput trgovine, finansija, industrije i turizma.

UAE su federacija sedam emirata, formirana 1971. godine nakon britanskog povlačenja,a ujedinjenjem Abu Dabija, Dubajia, Šardže, Ras ul Hajme, Fudžerje, Adžmana i Um ul Kuvaina. Na čelu se nalazi predsednik Khalifa bin Zayed Al Nahyan, koji je ujedno i vladar Abu Dabija, glavnog grada UAE.

Na obali Persijskog zaliva i sa peščanim pustinjama koje zauzimaju većinu površine, klima Ujedinjenih Arapskih Emirata je vruća i suva tokom cele godine. Najtopliji meseci su jul i avgust kada je prosečna temperatura oko 40 °C. Jaki sezonski vetrovi donose povremene peščane oluje koje mogu prouzrokovati veliku štetu. Smešten na južnoj obali Arapskog zaliva, poslovni centar zemlje Dubai je dragulj na

kruni Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dubai uživa nešto prijatniju klimu i ujedno je najnaseljeniji grad koji broji 1,4 miliona stanovnika, 70% su stranci, većinom iz Azije, ali i istočne i zapadne Evrope, koji imaju svoje firme, poslovna ulaganja i zaposlene. Ostali veći gradovi su Abu Dabi, Šardža i Fudžaira. Više od 80% stanovništva je smešteno u gradovima, dok manji procenat živi u mestima sagrađenim oko naftnih polja.

Iako je zvanični jezik arapski, Dubai je nekada bio engleska kolonija, a danas i zbog velikog broja stranaca engleski se govori gotovo svuda. Osim toga, sva obaveštenja, reklame, znakovi na putu, meniji u restoranima su dvojezični. Ipak, ako želite da ukažete poštovanje arapskim partnerima, nije loše da angažujete i prevodioca.

Stranci se često odlučuju za Dubai, jer ovaj grad zaista nudi beskrajne mogućnosti. Ipak, važno je znati da je sistem uređen tako da Arapima obezbeđuje potpuno privilegovan položaj. Tako na primer, zakon predviđa da jedino Arapi mogu biti vlasnici zemlje. Takođe, stranac ne može samostalno otvoriti firmu, već samo uz sponzorstvo državljanina Emirata.Uprkos tome, brojne poslodavce privlače druge mogućnosti koje pruža ova zemlja:

SIGURNOST I STABILNOST

Od svog osnivanja 1971. UAE uživaju zavidan nivo političke stabilnosti. Ovo je omogućilo primenu kvalitetnih ekonomskih politika i učvršćenje državne socijalne strukture, što je doprinelo stvaranju jednog od najtolerantnijih, prosperitetnijih, najbezbednijih i najstabilnijih društava u svetu. Dubai i Abu Dabi su rangirani kao prva dva grada u regiji Bliskog istoka po kvalitetu života.

DOBRA INFRASTRUKTURA

Telekomunikacije, uključujući i mobilne i fiksne telefonije, kao i pristup internetu je u rangu najvećih svetskih poslovnih središta. Putna mreža se stalno nadograđuje i luke i aerodromi su u rangu svetskih standarda. Do danas, Vlada UAE je uložila dosta u razvoj infrastrukture, ali je takođe podsticala i veću uključenost privatnog sektora i to u tolikoj meri da je javno-privatno partnerstvo sada pravilo.

GEOSTRATEŠKA LOKACIJA

UAE imaju veoma povoljan strateški položaj između Azije, Evrope i Afrike, što je velika prednost za ulagače. Blizina tržišta Indije i Kine, koje zajedno čine 40% svetske

31SEPTEMBAR 2013.

populacije, čini ovu zemlju veoma povoljnim mestom za investiranje.

KONTROLA PROMENE DEVIZNOG KURSA

Valuta je dirham, koji je sačinjen od 100 fila. Vrednost dirhama vezana je za dolar i uvek iznosi 3,675. Sve druge valute osim izraelske se slobodno razmenjuju po tržišno utvrđenim cenama. Novac se lako može zameniti jer postoje brojne banke i menjačnice na aerodromima i u tržnim centrima. Plaćanje kreditnom karticom prihvataju i hoteli, restorani i prodavnice širom zemlje.

POREZI

Iako na teritoriji UAE trenutno ne postoji oporezivanje na saveznom nivou, u svakom pojedinačnom članu Emirata postoje uredbe o korporativnom porezu koje će se u teoriji primeniti na sva preduzeća osnovana u UAE. Međutim, u praksi, ti zakoni često nisu primenjeni. Korporativni porezi su rezervisani samo za ogranke stranih banaka i fabrike za proizvodnju nafte. Zanemariva je carina od 5% na robu koja se uvozi iz zemalja van zemalja-članica GCC (Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i

UAE) , dok su duvan i alkohol podložni carinjenju od 50% .

SLOBODNE EKONOMSKE ZONE

Posebne ekonomske zone i slobodne zone nude mogućnost 100% stranog vlasništva, repatrijaciju dobita i kapitala, kao i izuzeće od poreza. U ovom trenutku postoji više od 30 slobodnih trgovinskih zona u UAE. Glavna njihova prednost je nepostojanje zahteva za većinu lokalnog vlasništva. Stranci u njima mogu posedovati 100% vlasništva preduzeća. Veliki broj slobodnih zona takođe pruža 100% izuzeće od carine, oslobođenje od komercijalnih nameta, repatrijacije kapitala i profita, višegodišnji najam, jednostavan pristup moru i aerodromima, izgradnju na lizing, energetske priključke (često po subvencioniranim cenama). Do sada najveća i najuspešnija slobodna zona je Jebel Ali Free Zone (JAFZ) u Dubaiju. Rast JAFZ je bio drastičan: sa 16 firmi u 1985, broj je porastao na više od 5000 firmi koje dolaze iz preko 120 država.

ZAKONODAVNI OKVIR ZA POSEDOVANJE NEKRETNINA

Kada je u pitanju posedovanje nekretnina, novi zakon u Dubaiju usvojen je u martu

2006. Ovaj zakon propisuje da i oni koji nisu državljani UEA mogu posedovati imovinu u nekim delovima Dubaija. Takodje, imovinsko pravo Abu Dabija iz 2005, daje pravo državljanima zemalja nečlanica GCC-a da poseduju vlastite stanove ili spratove u zgradama u određenim područjima. Pravo vlasništva nad zemljom zadržali su samo državljani UAE.

OGRANIČENJA NA UVOZ I IZVOZ

Odobrenje lokalne vlade je potrebno za uvoz alkoholnih pića, vatrenog oružja, vatrometa i prskalica, municije, eksploziva, lekova i medikamenata, poljoprivrednih pesticida, svinjetine, svinjskih proizvoda i bežičnih odašiljača.Nema ograničenja na izvoz, osim u slučaju predmeta istorijske vrednosti, koji podležu obavezi odobrenja od strane odgovarajućeg tela državne uprave.

RADNA SNAGA

Tradicionalno, poslovanje u UAE se obavlja od strane kvalifikovane i polu-kvalifikovane radne snage iz inostranstva. Ovaj podatak je logičan ako se ima u vidu da 90% populacije UAE čine stranci. Zakonodavstvo se u ovoj oblasti temelji na modelu Međunarodne

32 EXPORTER

organizacije rada. Sindikati nisu dozvoljeni u UAE.Vlada je osnovala penzionii fond za UAE državljane. Od privatnih poslodavaca se zahteva doprinos u iznosu od 12,5% plata. Strani radnici nisu pokriveni socijalnim ni penzionim osiguranjem. Međutim, svi zaposleni moraju dobiti zdravstvene knjižice, koja daje pravo da koriste državnu zdravstvenu pomoć. Prosečna godišnja plata u UAE iznosi oko 175.400 AED, što je oko $47.800.

MOGUĆNOSTI IZVOZA NA TRZIŠTE UAE

UAE su jedan od najvećih svetskih izvoznika i to gasa, nafte i mineralnih goriva, dok se po obimu uvoza nalaze na svetskoj listi 20 najvećih uvoznika (rast od 132,5 mlrd. dolara u 2007. do 241,36 mlrd. u 2012. godini). Najviše se uvozi: drago kamenje, biseri, metali, mašine, reaktori, kotlovi, električna i elektronska oprema, sva prevozna sredstsva osim železnice, tramvaja itd. Najveći trgovinski partneri zemlje su Indija, Turska, Kina, Japan, SAD, Nemačka, Velika Britanija. Izvoz Srbije za UAE u 2012. godini je iznosio 21,2 mln. dolara, i to najviše robe koja se vodi pod „ostalo“, električne i elektronske opreme, cigareta, rezane građe od bukve i hrasta, robe od gvožđa, čelika itd.

POSLOVNI OBIČAJI I KULTURA

Način života u UAE je kosmopolitski, a islam je deo svakodnevnog života i kulture. Arapi koji žive u Emiratima su veoma tolerantni prema strancima, zbog čega se svi osećaju veoma prijatno i dobrodošlo, bez obzira na to da li su u zemlji turstički, poslovno ili žive tamo. Iako je u pitanju muslimanska zemlja, stranci mogu da se oblače gotovo bez ograničenja. Ipak kada je u pitanju poslovni

sastanak, za muškarce se preporučuje odelo (može da bude od laganih letnjih materijala, kao i košulje kratkih rukava, uz obaveznu kravatu), a za žene odgovarajuće poslovno odelo ili široka haljina dužine ispod kolena, sa zatvorenim dekolteom i rukavima koji pokrivaju gornji deo ruku. Lokalno stanovništvo uglavnom je obučeno tradicionalno - muškarci nose dugačke haljine koje se na arapskom zovu dishdasha ili khandura, i to leti bele,a zeleno-braon zimi. Na glavi nose gutru, ili maramu bele ili karirano crveno bele boje, u zavisnosti od godišnjeg doba. Žene nose crne „prekrivače“ koji se zovu abava i crnu maramu koja prekriva kosu, a može prekrivati i lice. Smatra se uvredom ukoliko stranac nosi tradicionalnu arapsku odeću.

Arapi sa Bliskog istoka obično se rukuju s klimanjem ili naklonom glave, a potom razmene poljupce na oba obraza. Arapski muškarci uglavnom se ne rukuju sa ženama, niti jedni drugima predstavljaju svoje žene. Nemojte nametati rukovanje ženi iz arapske kulture već eventualno čekajte da ona pruži ruku vama.

Vodite računa o tome da možda i druga strana nastoji da se prilagodi vama i vašoj kulturi, pa nije obavezno da će upotrebiti svoj tradicionalni pozdrav. Ukoliko želite da se prilagodite klijentu sa Bliskog istoka, nemojte se ležerno zavaliti u stolicu i prekrstiti noge. Za Arape je pogled u prekrštene noge uvredljiv, naročito ako ste u njega usmerili đonove cipela.

Važno je i koliko blizu ljudima stojite. Muškarac iz arapskog sveta verovatno će komunicirati sa mnogo dodira. Suprotno tome, arapske žene se ne smeju dodirivati, jer se svaki dodir upućen ženi smatra neprikladnim.

U nekim sredinama se posao obično ugovara tokom jela. Arapi su naročito gostoljubivi, pa se poslovni razgovori često vode za ručkom ili večerom. Posebno u imućnim arapskim zemljama, poput Ujedinjenih Emirata, ovakvi ručkovi odvijaju se u atmosferi izrazite raskoši. Pristojno je i uzvratiti čašćavanje ali vodite računa da zbog njihove religije alkohol i svinjski proizvodi nisu prihvatljivi.

U mnogim kulturama, pokloni se daju radi proslave završetka pregovora, okončanja projekta ili sklapanja ugovora. Ukoliko se odlučite na ovaj korak, trebalo bi uzeti u obzir i verske tradicije. Važno je i kojom rukom se poklon uručuje. U islamskim zemljama poklon treba primiti ili uručiti desnom rukom ili sa obe ruke.

Fotografisanje je uglavnom dozvoljeno svuda – u restoranima, tržnim centrima, prodavnicama, hotelima, ali ako slikate druge ljude uvek ih prvo pitajte za dozvolu. Arapske žene ne smete fotografisati jer je to za njih velika uvreda.

Radna nedelja obično traje od subote do četvrtka. Petkom se ne radi, s tim što popriličan broj kompanija i pored toga ima skraćeno radno vreme i četvrtkom. Tradicionalno radno vreme u Emiratima je od 8 do 14h, sa pauzom do 17h, pa od 17 do 20h, s tim što mnogo savremenih kompanija radi od 8 do 16h. Državna administracija obično radi od subote do srede između 7 i 13h.

Ukoliko stupate u pregovore sa Arapima, nemojte zaboraviti da im je hijerarhija važna, zato je važno da su u pregovore uključeni glavni rukovodioci.

SARADNJA SRBIJE I UAE

Republika Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati prepoznali su potencijal razvoja ekonomskih odnosa, i u planu su značajni investicioni projekti, posebno u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije, sektora turizma, kao i u vojno-ekonomskoj saradnji. Bezuslovno najznačajnim investicionim projektom UAE u Srbiji u poslednje vreme smatra se kupovina 49 odsto kapitala srpskog JAT-a od strane aviokompanije Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. U cilju jačanja političke i pre svega ekonomske saradnje, početkom februara ove godine usvojena je odluka o otvaranju Ambasade Republike Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Do sada su se diplomatski odnosi Beograda i Abu Dabija odvijali preko Ambasade RS u Kairu, odnosno Ambasade UAE u Rimu. Takođe građani Emirata mogu da putuju u Srbiju i bez vize da borave do 90 dana u periodu od šest meseci. Našim državljanima viza za UAE je potrebna, a ukoliko u pasošu imaju izdatu izraelsku vizu, ne mogu dobiti vizu Emirata.

AKTIVNOSTI SIEPA-E NA TRŽIŠTU UAE

SIEPA je do sada organizovala u Dubaiu nekoliko nacionalnih štandova na sajmovima prehrane, a ove godine po prvi put će Srbija biti zemlja partner na najvećem sajmu informaciono-komunikacionih tehnologija u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike - „GITEX 2013“.

Zahvaljujemo se Ani Milić na pomoći prilikom pisanja teksta.

34 EXPORTER

FAKTORING =

Nelikvidnost privrednih subjekata i produženi rokovi plaćanja kao posledica ekonomske krize,

uticali su na rastući trend faktoringa na globalnom nivou. Faktoring u Srbiji postoji od 2005. godine i prema podacima FCI (Factor Chain International ) ostvareno je 950 miliona evra prometa u faktoringu, od čega 750 miliona evra u domaćem, a 200 miliona evra u međunarodnom faktoringu u 2012. godini. Prema sektorskoj strukturi u 2011. i 2012. godini najveće učešće u faktoringu imali su: trgovina (39,4%), prerađivačka industrija (19,4%), prehrana

(8,4%), telekomunikacije (5,5%), zatim slede hemijska industrija, transport, građevinska industrija i ostalo. Ipak, faktoring u Srbiji se ne koristi dovoljno što bi mogla da bude posledica složene administracije i pravnih nejasnoća u odsustvu zakona prethodnih godina. Sa donošenjem novog zakona o faktoringu, koji je zvanično stupio na snagu 16. jula 2013. godine , očekuje se da će funkcionisanje usluga faktoringa biti poboljšano i da će se obezbediti veća sigurnost učesnika u poslovima faktoringa.

ŠTA JE TO FAKTORING?

Faktoring je namenjen kompanijama koje imaju zaključene ugovore i višegodišnju saradnju sa svojim kupcima/dužnicima, a imaju potrebu za dodatnim obrtnim kapitalom koji ne obezbeđuju na klasičan način, putem kredita, već putem otkupa potraživanja. U monografiji „Finansiranje MSP u Srbiji“ Privredne komore Srbije i Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, autori definišu faktoring kao finansijski instrument kojim faktor (banka ili faktoring kompanija) finansira preduzeće na osnovu budućih (nedospelih)

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA KOJA IMAJU OTEŽAN PRISTUP BANKARSKIM KREDITIMA ČESTO KORISTE FAKTORING KAKO BI BRŽE I SIGURNIJE NAPLATILA POTRAŽIVANJA PRODAJOM ROBE ILI PRUŽANJEM USLUGA. OVAKAV MODERAN NAČIN FINANSIRANJA IMA IZUZETNO VELIKU PRIMENU U RAZVIJENIM ZEMLJAMA. FAKTORING JE NAROČITO VAŽAN ZA IZVOZNA PREDUZEĆA, ALI I ONA PREDUZEĆA KOJA VODE RAČUNA O SOPSTVENOJ LIKVIDNOSTI, NUDE ROBU NA ODLOŽENO PLAĆANJE ILI KOJA ZAPOČINJU POSAO SA NOVIM KUPCIMA. FAKTORING IZNAD SVEGA PRUŽA SIGURNOST.

MIRJANA ALEKSIĆ

35SEPTEMBAR 2013.

FAKTORING =potraživanja proisteklih iz prodaje roba ili usluga na domaćem ili inostranom tržištu. Najjednostavnije rečeno, faktoringom preduzeće vrši naplatu potraživanja za već prodatu robu ili uslugu i pre dospeća za naplatu. Ovu komercijalnu uslugu pružaju banke i faktoring kompanije, a saradnja sa njima zasniva se na ugovorima o faktoringu koji su obavezni i prema novom Zakonu o faktoringu. Faktoring poslovima u Srbiji bave se poslovne banke (4), faktoring kompanije (7) i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI). Oni garantuju punu pravnu i finansijsku sigurnost naplate potraživanja, kao i brzu i avansnu naplatu potraživanja i time obezbeđuju puni kredibilitet dužnika, poverioca i privrede u celini.

U poslu faktoringa učestvuju tri subjekta, a to su:

• prodavac robe ili pružalac usluga koji prenosi na faktor svoje potraživanje nastalo iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluge,

• faktor odnosno banka, faktoring kompanija ili AOFI,

• dužnik – kupac robe ili usluge.

U zavisnosti da li se radi o međunarodnoj razmeni ili unutar države, postoji međunarodni-izvozni faktoring i domaći-unutrašnji faktoring. Prema obavezi preuzimanja rizika naplate potraživanja, faktoring može biti ugovoren „sa pravom regresa“ i „bez prava regresa“. Faktoring „sa pravom regresa“ nastaje onda kada faktor ne uspe da u potpunosti naplati preuzeto potraživanje o dospeću i u toj situaciji je ovlašćen da se obrati u granicama odgovornosti prodavcu robe ili dužniku za nenaplaćeni iznos. Kad je ugovoren faktoring "bez prava regresa" tada faktor u potpunosti preuzima rizik naplate.

Novi zakon definiše i predmet faktoringa

koje može biti svako postojeće nedospelo ili buduće, celo ili delimično, kratkoročno novčano potraživanje koje je nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga, zaključenog između pravnih lica i preduzetnika.

Faktor može odbiti preuzimanje potraživanja ukoliko sumnja u postojanje ili mogućnost prenošenja takvog potraživanja, ako postoje nedostaci koji sprečavaju, mogli bi da spreče, ili otežaju naplatu, a takođe ako se sumnja da su dužnici po potraživanjima nelikvidni i ako se sumnja u valjanost datih jemstava i garancija ustupioca.

Za razliku od kredita, gde se odluka da se odobri kredit zasniva na bonitetu privrednog društva i kolateralu koji može da obezbedi privredno društvo, kod faktoringa je kvalitet potraživanja ispred kvaliteta kolaterala. Kreditni bonitet privrednog društva, mada nije nevažan, ima sekundarni značaj kod faktoringa.

Procedura faktoringa

Kaoikredit,faktoringtakođeposedujeproceduruzakojutrebastrpljenja.Navodimovamosnovnekorakekojezahtevaposaofaktoringa:

• Domaćiproizvođačkojiisporučuje(izvozi)robukupcuuinostranstvusaodloženimplaćanjemod,recimo,90danapodnosizahtevfaktoringkompaniji,banciiliAOFI.

• Faktoranalizirapriloženudokumentacijuuzahtevuiutvrđujebonitetnavedenihkupacaizzahteva.Dostavljalistuprihvatljivihkupaca,akodAOFItakođesemoženaručitiizveštajobonitetu(bezobziradalijeusvrhefaktoringa),kojisenaplaćujepremanjihovojtarifi.

• Naosnovudetaljneanalize,šaljesepreliminarnaponudaodnosnoUgovoro

faktoringuizvozniku.• Izvoznik,poizvršenojisporuci

robekupcu,predajeneophodnudokumentacijuokonkretnojisporuci.Prethodnoobaveštavapisanomizjavomkupcadajeprodaopredmetnopotraživanje,akupacdajesaglasnostdaćesredstvauplatitinaračunfaktora.

• Faktorisplaćujeklijentu-izvoznikuavansuvisinidomaksimalno80-90%vrednostifaktureuključujućiiPDV,umanjenozatroškovefaktoringa.

• Faktormožedanaplatipotraživanjauzmogućnostdirektnogkontaktasadužnicima.

• Nakonštonaplaticelokupaniznos,faktorvršikonačniobračuntroškovafaktoringaiostataknovcauplaćujenaračunklijenta–izvoznika.

Za posao faktoringa, naplaćuje se provizija koja je fiksni trošak i kreće se u iznosu od 1,5 do 2,5 procenata fakture, zavisno od pojedinih karakteristika potraživanja. Troškovi realizacije faktoringa zavise od svake pojedinačne faktoring institucije i njihove trenutne cenovne politike. Takođe, zavise i od njihove procene rizika naplate koji preuzimaju, rokova plaćanja, obima prometa, boniteta klijenta i dužnika, kao i rizika zemlje u koju se izvozi.

Ukoliko izvoznik koristi faktoring, postiže bržu naplatu potraživanja, ne umanjuje svoj kreditni potencijal, poboljšava svoju konkurentsku poziciju jer može da ponudi duže rokove plaćanja. Faktoring pruža i sigurnost, naročito ukoliko se prvi put radi sa inostranim kupcem. Trenutno naplaćena sredstva mogu se uložiti u nabavku repromaterijala, a na osnovu avansnog plaćanja ili plaćanja u veoma kratkom roku tog repromaterijala, izvoznik može da dobije određeni popust od svog dobavljača, brže započne novi proizvodni ciklus i ne bude primoran da uzima skupe kratkoročne kredite za finansiranje obrtnog kapitala.

LIKVIDNOSTI SIGURNOST

36 EXPORTER

SIEPA VODIČ

PODRŠKA DRŽAVE IT SEKTORU SLOBODAN MARKOVIĆ

37SEPTEMBAR 2013.

Nakon serije javnih konsultacija sa predstavnicima domaćih IT kompanija, udruženja i naučno-

istraživačkih organizacija koje su održane u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, Vlada Republike Srbije usvojila je ovaj strateški dokument početkom marta meseca. Strategijom i pripadajućim akcionim planom bliže su definisani koraci u nekoliko segmenata: podrška za IT preduzetništvo i startap projekte, poreske olakšice za softverske kompanije, podrška izvoznicima, unapređenje zakonskog okvira, unapređenje obrazovanja i promocija domaće IT industrije.

Tokom prve polovine 2013. godine, realizovano je nekoliko bitnih aktivnosti iz strategije:

Obavljena je promocija domaće IT industrije i strategije podrške na CeBIT-u 2013, jednom od vodećih svetskih sajmova u ovoj oblasti.

• Usvojene su izmene Programa za dodelu bespovratne finansijske podrške izvoznicima koji sprovodi SIEPA, a kojim je predviđeno refundiranje troškova za lokalizaciju i sertifikaciju softvera, kao i zaštitu intelektualne svojine.

• Usvojene su izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kojima je omogućeno ostvarivanje poreskog kredita za ulaganja u istraživanje i razvoj.

• Usvojene su izmene Zakona o računovodstvu, kojima je uvedena i uređena mogućnost slanja, primanja i arhiviranja elektronskih računa.

• Usvojen je Prоgrаm о rаspоrеdu i kоrišćеnјu srеdstаvа zа pоdsticаnје IT prеduzеtništvа u 2013. godini, kojim je alocirano 100 miliona dinara za ove namene.

SIEPA je Prоgrаmom о rаspоrеdu i kоrišćеnјu srеdstаvа zа pоdsticаnје IT prеduzеtništvа u 2013. godini, određena kao institucija koja sprovodi javni poziv i pruža podršku Ministarstvu finansija u vezi sa njegovom realizacijom. Raspisana

su dva javna poziva 25. juna 2013. godine.Prvi poziv je namenjen tehnološkim startapima, čiji se projekti nalaze u predinvesticionoj fazi i zadobili su inicijalnu podršku nekog privatnog investitora. U tom slučaju, startapi se mogu prijaviti za dodelu do 25.000 evra bespovratnih sredstava, odnosno do 50% vrednosti projekta.Drugi poziv namenjen je organizacijama koje se bave organizovanjem obuka u oblasti IT preduzetništva ili mogu da pomognu u povezivanju domaće IT zajednice sa investitorima. Ovakvi programi mogu da konkurišu za bespovratnu finansijsku podršku u iznosu od 5.000 do 10.000 evra. Oba javna poziva otvorena su do 15. novembra 2013., odnosno do raspoloživosti budžetskih sredstava, a formulari za prijavu i bliže informacije mogu se naći na sajtu www.startapsrbija.rsDo kraja godine SIEPA će organizovati još jednu promociju domaće IT industrije i strategije podrške na sajmu GITEX 2013. Sajam se održava od 20. do 24. oktobra 2013. godine u Dubaiju, Ujedinjeni Arapski Emirati.

PODRŠKA IT SEKTORU NA MEĐUNARODNIM SAJMOVIMA

GITEX je najveći sajam infоrmаciоnо-kоmunikаciоnih tеhnоlоgijа u rеgiоnu Bliskоg Istоkа i Аfrikе, kојi је prošle gоdinе pоvеzао višе оd 3.500 izlаgаčа iz 54 zеmlје svеtа sа prеkо 140.000 pоsеtilаcа iz 144 zеmlје, nа izlоžbеnоm prоstоru pоvršinе 78.000 mеtаrа kvаdrаtnih.Srbija će оvе gоdinе nаstupiti kао zemlјa-partner sајmа, čime će biti оbеzbеđеnа promocija nаšе zеmlје i nаciоnаlnоg štаndа. Na sajmu će se predstaviti 14 dоmаćih IТ kоmpаniја, kоје su u оkviru јаvnоg pоzivа iskаzаlе intеrеsоvаnjе zа širеnjе pоslоvаnjа nа rеgiоn Bliskоg Istоkа i Аfrikе: 2D Soft, Asseco SEE, Bit projekt, ComData, ComTrade ITSS, DunavNET, HCP, HDL Design House, Helios, IRITEL, PS Tech, Prozone, Trizma i Wireless Media.

Osim sajma GITEX, SIEPA je raspisala javni poziv za učešće domaćih IT kompanija u okviru nacionalnog štanda

na sajmu CeBIT 2014, koji se održava u Hanoveru, u Nemačkoj od 10. do 14. marta 2014. godine. U pitanju je vodeći svetski sajam u oblasti profesionalne primene informaciono-komunikacionih tehnologija, sa tradicijom dužom od četiri decenije. Rok za prijavljivanje je 15. septembar 2013.

Takođe, tokom septembra SIEPA će raspisati i javni poziv za učešće domaćih firmi na najvećem svetskom sajmu embeded tehnologija „Embedded World 2014“, koji se održava od 25. do 27. februara 2014. godine u Nirnbergu, Nemačka. Do sada je organizovano 6 nastupa na ovom sajmu koji su se pokazali kao veoma uspešni za domaća preduzeća. Embeded tehnologije nаlаze primenu u mnogim oblаstimа industrije – od аutomobilske industrije i telekomunikаcijа, preko vojne i аeronаutike do komercijаlne i industrijske elektronike, tаko dа izlаgаči iz Srbije imаju mogućnosti dа pronаđu pаrtnere i kupce svojih prizvodа i uslugа.

Spisak sajmova na kojima SIEPA organizuje nacionalne štandove nije unapred ograničen i postoji mogućnost organizacije nacionalnih štandova i na drugim sajmovima za koje postoji dovoljno interesovanje. Sve zainteresovane kompanije mogu da predlože relevantne sajmove iz različitih segmenata IT industrije, na kojima bi SIEPA mogla da organizuje nacionalni štand tokom 2014. godine. Osim toga, SIEPA pruža podršku i firmama koje se odluče za samostalan nastup na međunarodnim sajmovima.U 2014. godini izvozno orijentisane kompanije moći će da koriste program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede preko kojeg mogu refundirati sredstva za promociju izvoznih aktivnosti i do 75%. Samostalno učešće na sajmovima, sertifikacija, izrada promotivnog materijala i drugo, samo su neke od aktivnosti za koje će privredni subjekti u Srbiji moći da povrate deo uloženih sredstava.

INDUSTRIJA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA, ZAJEDNO SA AUTO-INDUSTRIJOM, POLJOPRIVREDOM I NAMENSKOM INDUSTRIJOM, PREPOZNATA JE KAO STUB BUDUĆEG RAZVOJA NAŠE ZEMLJE. UPRAVO IZ TIH RAZLOGA MINISTARSTVO FINANSIJA I PRIVREDE POKRENULO JE POČETKOM 2013. GODINE INICIJATIVU ZA DONOŠENJE STRATEGIJE RAZVOJA I PODRŠKE DOMAĆEG SEKTORA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA.

38 EXPORTER

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 379, 3398774 fax: (011) 3398 814; exporter@siepa.gov.rs; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić; mirjana.aleksic@siepa.gov.rs; Saradnici: Goran Radosavljević, Dejan Molnar, Anastasija Akimova, Natalija Terzić, Marijana Jovanović, Slobodan Marković, Mateja Milenković Inumaru, Ana Duraki; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: SIEPA; Korice: Orange Studio; Štampa: BiroGRAF, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

BROJ 21, APRIL 2013.

MARIJANA JOVANOVIĆSavetnica za odnose sa javnošćumarijana.jovanovic@siepa.gov.rs

ANA DURAKIPraktikant SIEPA,Fakultet političkih nauka Beogradpraktikant1@siepa.gov.rs

MATEJA MILENKOVIĆ INUMARUSavetnik za automobilsku industriju

mateja.milenkovic@siepa.gov.rs

GORAN RADOSAVLJEVIĆViši savetnik za marketing i istraživanjegoran.radosavljevic@siepa.gov.rs

SLOBODAN MARKOVIĆSavetnik za ICT

slobodan.markovic@siepa.gov.rs

Mr DEJAN MOLNARKoordinator za lokalni i ekonomski razvoj

dejan.molnar@siepa.gov.rs

REČ UREDNIKAREDAKCIJA

ANASTASIA AKIMOVASavetnica za promociju izvozaanastasia.akimova@siepa.gov.rs

NATALIJA TERZIĆPravna savetnica

natalija.terzic@siepa.gov.rs

3APRIL 2013.

SAJMOVI KOJE SMO ORGANIZOVALIU 2013.GODINI.