u ovom broju · pozori[ne novine broj 133 mart 2006. godina xiv cena 50 dinara u ovom broju: 27....

$: U OVOM BROJU · pozori[ne novine broj 133 mart 2006. godina xiv cena 50 dinara u ovom broju: 27. mart, me\unarodni dan pozori[ta sini{a kova~evi}: drama je carica rodova$
POZORI[NE NOVINE BROJ 133 MART 2006 . GODINA X IV CENA 50 D INARA

U OVOM BROJU:27. MART, ME\UNARODNI DAN POZORI[TA

Sini{a Kova~evi}: DRAMA JE CARICA RODOVA

Lane Gutovi} i Neboj{a Dugali}:PRVI PUT ZAJEDNO NA SCENI

Na{i u svetu:SA[A U RIMU, MAJA U LONDONU, DRAGANA UTORINU

Svet kod nas:ME\UNARODNI POZORI[NI FESTIVAL SLAVIJA,PETI PUT

Pitali smo ciljnu grupu:IDE LI, I [TA MISLI O POZORI[TU

Uposlednje vreme u na{em dru{tvuzlo~in se intelektualizovao. Sve jevi{e obrazovanih zlo~inaca i onih

na visokim poloàjima.”Ovo su re~i {vedskog pisca Vilhelma

Moberga, ~ija je drama Sudija, u mojojreìji, na sceni Narodnog pozori{ta,razgnevila kriti~ara ”Vremena” IvanaMedenicu.

Njegova ”kritika” predstave razgne-vila je mene, pa }u ovom svojom javnomreakcijom prekr{iti mazohisti~ki zavet}utanja, koji vlada me|u nama koji pra-vimo pozori{ne predstave, kada su posre-di KRITIKE koje to zapravo i nisu, ve}nekontrolisane bujice uvreda i narcisoid-nih izleta u pozori{ni svet.

Pljuva~ki diskurs, koji vlada u medi-jskom prostoru, sa politi~arima kao akte-rima, odavno se preselio i u kulturni,samo prikriven pseudointelektualnimoreolom. Takva je ocena dramskog tekstakao GLUPAVOG, iz ~ega proizlazi da smosvi mi koji smo po GLUPAVOM tekstupravili predstavu i poverovali u pozori{nipotencijal GLUPAVOG teksta, GLUPI.

GLUPA je naravno i publika kojaaplaudira izme|u scena i ovacijamanagra|uje glumce i predstavu na krajuizvo|enja.

Tu GLUPAVU atmosferu u pozori{tu iGLUPAVU interakciju publike i pred-stave, osetio je PAMETNI kriti~ar, naprvoj GLUPAVOJ reprizi.

Iz njegove kritike ~itaoci, potencijal-ni gledaoci (GLUPACI), nisu mogli sa-znati da je Vilhelm Moberg jedan odnajizvo|enijih {vedskih autora, da su ponjegovim delima snimljeni mnogobrojnifilmovi, da je on i romanopisac i da jedrama Sudija izvo|ena {irom Evrope.(Koliko li je nas GLUPAVIH u Evropi kojismo posegnuli za GLUPAVIM Mobergo-vim tekstom kako bismo rekli ne{to o dopornografskih razmera korumpiranomdru{tvu, koje svojim mehanizmima re-presije melje pojedinca koji poku{ava dase bori za pravdu?

Mogli su samo pro~itati da kriti~arzamera {to nije izvedena neka Ibzenovadrama. Ne znam da li je nekome u Evro-pi gde je drama igrana palo na pamet dapostavlja pitanje ~emu Moberg kad posto-ji Ibzen? Kriti~ar bi morao da upozna~itaoce sa likom i delom pisca koji nijeklasik, makar on po njegovom mi{ljenjubio bezvredan.

Kriti~ar bi morao da upozna ~itaoca{ta smo mi stvaraoci predstave od tekstanapravili, pogotovo {to je originalni tekstadaptiran.

Morao bi da pro~ita i originalnu dra-mu i adaptaciju. Ja pouzdano znam dakriti~ar ”Vremena” to nije uradio.

Morao bi da izvesti o tome za kakavestetski pristup smo se opredelili, na kojina~in je tekst upotrebljen u sklopu po-zori{ne celine. Dobra predstava moè danastane i ”reìjom telefonskog imenika”,i u tom slu~aju pretpostavljam da bi sekriti~ar pozabavio analizom predstavekao celine, a ne analizom imena i prezi-mena iz imenika.

Ali studiozna kritika zahteva izves-tan intelektualni napor da se kriti~arudubi, razmisli o vi|enom, a ne da nudiautoru svoje ”inventivne” recepte iz po-zori{nih fioka... za{to nisam na primerposegnula za Brehtovom poetikom, sti-lizacijom, agitkom, moralitetom...

Kriti~ar bi morao da poseduje i tale-nat, ali... ~ak i u odsustvu talenta moraimati po{tenje...

To bi sve kriti~ar morao, pod pret-postavkom da ga zanima predstava...

Ali u varijanti kad kriti~ar umisli daje on SUDIJA - vlasnik znanja o pozo-ri{tu, koji je iznad pozori{nih stvaralacai dela, prema kojima nema ama ba{ ni-kakvu obavezu da ih tuma~i, analizira ishvati uprkos sopstvenom ukusu, to se nede{ava. Takav stav ga je i omeo da pre-pozna o~igledan multimedijalni moralitetkoji smo napravili i koji funkcioni{esude}i po dosada{njim izvo|enjima kaoìvi teatar, a ne mrtva~ki koncept. Ja

2

Umesto uvodnika

LUDUS 133Lu

O TURBO-URBO POZORI[NOJ KRITICI

PITAMO VAS:Da li Vi smatrate da glumcima,

rediteljima i ostalim pozori{nim i film-skim stvaraocima treba pruìti {ansu dabudu birani u SANU i koji su va{i argu-menti? Ako smatrate da to nije potrebno,tako|e nas zanimaju va{i argumenti.Isto pitanje postavili smo jo{ nekolicinikolega a va{e odgovore objavi}emo uLUDUS-u.

Srda~an pozdrav!

Po{tovana koleginice Mirjana,

ào mi je {to Vam ve} nisam odgovo-rila na pismo jer smatram da ste po-krenuli izuzetno zna~ajnu inicijativu.

U vreme kada sam bila RektorUniverziteta umetnosti, bila sam zamo-lila kolegu Svetozara Rapaji}a, da po-ku{a da napravi tekst, koji bi mi ondakao Univerzitet usvojili - i poslali Aka-demiji nauka i umetnosti. Me|utim, ni onnije na{ao vremena da to uradi, a ni ja,da na tome vi{e insistiram - {to jesvakako velika gre{ka.

(U tom trenutku mislila sam da smomogli odabrati nekoliko velikih umetnika- poput Mija~a, Makavejeva... i da kroznjihovo delo pokaèmo sve argumenteza{to bi to bilo neophodno...)

Stoga zdu{no podràvam ovu inici-jativu. Mislim da bi mo`da kolega Ra-doslav Lazi} mogao da da dobru argu-mentaciju jer se bavio teorijski - fenome-nolo{ki umetno{}u glume, a naravnodoktorirao je na umetnosti reìje.

Ne znam da li je sada kasno da pi-{em - ali ni nemam vremena za nekuveliku elaboraciju - stoga samo nekolikore~i, ako vam je to jo{ aktuelno.

Stvarala~ki, autorski karakter po-zori{ne i filmske umetnosti ne moè sedovoditi u pitanje. Velika rediteljska ime-na obeleìla su istoriju teatra od 19. vekai kako se do tada istorija teatra prati kroztekst, u 20. veku ona se prati kroz velikarediteljska, a danas ve} i koreografskaimena. (Od Pitera Bruka do Pine Baus,na primer).

Filmska i pozori{na umetnost su za20. vek ono {to je roman bio za 19, a

U skladu sa Statutom SDUS-a,Predsedni{tvo

Saveza dramskih umetnikaSrbije (SDUS)

zakazuje

XI REDOVNU IZBORNUSKUP[TINU

SAVEZA DRAMSKIH UMETNIKASRBIJE

za 26. maj 2006. godine

Ta~no vreme, mesto i dnevnired bi}e objavljeni u dnevnom

listu Politika i u narednomLudusu.

Tanja Mandi¯-Rigonat, pozorišna rediteljka

mogu vi{e da volim Kafku nego AgatuKristi, ali mi ne pada na pamet da negi-ram vrednosti koje nisu kompatibilnemom ukusu.

Stra{no je {to kroz kritike provejava-ju te`nje da mi koji stvaramo predstavetreba da reìramo snove kriti~ara, nje-gove doìvljaje i koncepte. A ne da stva-ramo svoje poetike. Zbog takvih ”èlja”dolazi do ozbiljnih nesporazuma...

Zato je mogu}e u na{oj zemlji ~itati oistoj predstavi potpuno razli~ite kritike ipozitivne i negativne, a da o predstavini{ta ne saznamo, ve} samo i isklju~ivo oukusu kriti~ara, o njegovom psihi~komstanju ili ideolo{kim nazorima. Jer pred-stave su zamor~i}i, pa ih je mogu}eubijati ”legalno i po zakonu” - nadrikri-tikama.

Kriti~ar bi morao da izvesti potenci-jalne gledaoce o tome kako publika rea-guje na vi|eno, da li napu{ta predstavuili skandira na kraju. Dakle, da li pred-stava ostvaruje komunikaciju ili ne ikakvu? Nekada je mogu}e da reditelj na-merno zaigra na kartu iritacije publike iprièljkuje izazivanje {oka i napu{tanjepredstave. Ali, publika je odavno potcen-jena kategorija, {to je abnormalno kad jere~ o umetnosti trenutka kakvo je pozo-ri{te.

Pre deset godina,1996, dok je pisao uMilo{evi}evoj ”Politici”, Ivan Medenica jenapisao o predstavi Lolita kritiku u kojojje ”zaklju~io” da jedino u ~emu se akteripredstave slaù jeste to da mrze pozo-ri{te.

U proteklih deset godina, reìralasam, iz ljubavi prema umetnosti pozo-ri{ta, mnogobrojne predstave i u ovomtrenutku se na beogradskim scenamaigra osam predstava koje potpisujem kaorediteljka.

U proteklih deset godina, IvanMedenica je ispisivao kritike kojima jeprovejavala mr`nja prema svemu, sve-mu {to nije njegov ukus, posebno na-padaju}i glumce raznim bizarnim opa-skama iz kojih se moglo zaklju~iti dasvaki sufler zna vi{e o glumi od njega. Ikad je hvalio ono {to radim, u tim kri-tikama nisam prepoznavala svoje pred-stave.

U proteklih deset godina, Ivan Me-denica je promovisao sarkazam kao oblikintelektualne nemo}i, uvredu kao sred-stvo analize u odsustvu znanja o umet-

nosti glume, reìje, scenografije, kostimo-grafije, duboki intelektualni provincija-lizam maskiran evropejstvom, pozori{nikonzervativizam koji umi{lja da posedu-je sluh za novo i moderno, a nema spo-sobnost ni na nivou bukvalnog i o~i-glednog ni da valjano prepri~a vi|eno.

Jedno od svojstava provincijalnedu{e je negacija DRUGOG, druga~ijeg,odsustvo radoznalosti da se razume ra-zli~itost, ukratko rigidnost.

Kad je predstava Sudija u pitanju,intelektualno korumpiran ~ovek ni nemoè da je analizira jer se i sam poja-vljuje kao lik iz nje. Deklarisati se kaopromoter evropskih vrednosti, ma {ta tozna~ilo, a savr{eno se namestiti zauspe{no i inteligentno radikalsko poenti-ranje u prljavoj pri~i oko Sterijnog pozor-ja, slu~aj obra|en na stranicama ”Vre-mena”, a sve zbog mesijanske ideje osopstvenom zna~aju, krajnje je kontra-diktorno.

Ali mogu}e... Kakva je to ljubavprema ”svom” konceptu! Kakvo potcenji-vanje drugih.

Pozori{te u Srbiji nije mrtvo, ali jemnogo onih koji ga sahranjuju, a ti naj-manje dolaze iz redova ljudi koji po-zori{te stvaraju. Ivan Medenica je samojedan od likova iz ~ijih }e tekstova na{ipotomci koje bude zanimala pro{lostmo}i da zaklju~e da su u Srbiji ìvelineki ~udni ljudi koji su pisali o pozori{tu,a mrzeli ga, ali sebe u ulozi SUDIJEmnogo voleli i ispisivali nadahnute ”zlo-~in” kritike.

Ne mora kriti~ar da voli ono {to jaradim, ali ne sme da vre|a ono {to nerazume ili odbija da razume ili jedno-stavno nema talenta da shvati, a da pri-tom agresivno promovi{e TURBO-URBOstil u kulturi. Li~no ne vidim nikakvurazliku izme|u onoga {to radi aktuelniministar kulture kad vre|a umetnike inaziva ih protuvama i sekta{ima i onoga{to u svojim kritikama, godinama,radi Ivan Medenica.

slikarstvo i skulptura za Renesansu,dakle, umetni~ka forma jedne epohe.

Filmska i pozori{na umetnost su onidomeni stvarala{tva po kojima smo miprepoznatljivi u svetu, od AleksandraPetrovi}a, preko Du{ana Makavejeva doEmira Kusturice. Gde izlazimo iz medio-kritetstva i prose~nosti.

Iako Aleksandar Petrovi} nije do-ìveo da postane ~lan Akademije, Du{anMakavejev i Dejan Mija~ to svakakozasluùju i vreme je da im se to omogu}i.

Da ne govorimo da je jedan odscenarista Kusturi~inih filmova ve} uAkademiji (Du{an Kova~evi}), a Kusturi-ca sigurno nije samo ”interpretator”njegovih scenarija...

S druge strane, umetnost glume jeizuzetno kompleksna, a velike gluma~keli~nosti, one koje svojim stvarala~kimpostupkom uspeju da ostvare ne samovrhunsko umetni~ko delo - ve} delo kojetraje u vremenu i daje mogu}nost empa-tije brojnim generacijama (naàlost, doskora je to bilo mogu}e samo filmskimumetnicima - Lorens Olivije, npr., ali evoi delo Zorana Radmilovi}a na videotrakama trajni je podsticaj sve novim inovim generacijama i kolega i publike...)

Mnogo pozdravaMilena Dragi~evi} [e{i}

KO SANJA SANU?E-mail anketa (NASTAVAK)

Na zahtev nekolicine na{ih uvaènih ~lanova, a uz saglasnost autorke,prenosimo integralan tekst Tanje Mandi} Rigonat iz Vremena, 8.3.2006.Smatramo da se radi o stale{kom pitanju i zbog toga ~inimo izuzetak{tampaju}i ve} objavljen tekst. Mo`da }emo time otvoriti polemiku natemu kritike u savremenom pozori{nom ìvotu.

LUDUS 1333

Me|unarodni dan pozori{ta

TEATAR KAFE NA TA[UBeograd je ovih dana postao bogatiji

za jo{ jednu pozori{nu scenu.Sportski centar Ta{majdan ne}e

vi{e biti samo ku}a sporta, ve} postaje imesto kulture. U prostoru ”Centar filma”uselio se ”Teatar kafe” na ~ijoj sceni }enastupati bardovi na{eg glumi{ta.

Estete no}nog ìvota i ljubitelji za-dimljenog prostora, prigu{enog osvetlje-nja, koji svoje ”par~e zemlje” ne pro-nalaze u takazvanoj ”Silikonskoj dolini”mo}i }e ubudu}e da uz kafu, ali i pi}ence,uìvaju u mono dramama i malim dram-skim formama, a {to da ne i kabareima.Boemski Beograd ponovo se vra}a na

veliku scenu no}nog ìvota velegrada,bore}i se protiv ”spejs” i ”haj-tek” kafi}ai ”fensi” klubova.

âst da otvori novu scenu imao jeZijah Sokolovi} koji }e u ovom novomambijentu nastaviti da uveseljava retke”zverke” ovog grada. Uskoro }e na sceni”Teatra kafea” izvesti êhovljevu jedno-~inku ”Medved”.

Otvaranje ovakvog kluba, takozvaneof-scene, koje su prava retkost u na{emgradu, bila je ideja Dragana Nikoli}a.Ure|ivanje programa povereno je IvaniMihi} koja za slede}i mesec najavljujegostovanje Mihajla Janketi}a i Tihomira

Stani}a. Ovaj gluma~ki tandem izve{}ePlatonove dijaloge.

Organizatori gluma~kih ve~eri i oso-blje ”Teatar kafea” izraàvaju nadu da}e se dobra, vesela i opu{tena atmosfera,koja je obeleìla otvaranje novog prostorau na{em gradu, ponoviti i idu}ih ve~eri.Prijatan ambijent uskoro }e upotpuniti iveliko platno na kojem }e biti prikazi-vani kultni doma}i i strani filmovi.

Sude}i po dobrim najavama i veli-kim o~ekivanjima, Beograd }e izgledapo~eti da nalikuje evropskim metropola-ma u kojima zna~ajno mesto zauzimajuneformalne scene gde neretko nastaju ivelike predstave. Poèlimoim sre}u!Isidora Masnikovi}

Viktor Ugo Raskon Banda(Víctor Hugo Rascón Banda)

DRAMSKI PISAC IZ MEKSIKA

20 GODINAVEÊRNJE SCENE RADOVI]

Polovinom marta je proslavljeno 20. godina ve~ernje scene Du{koRadovi} predstavom Sirano u adaptaciji @.Rutsa u minucioznoj idecentnoj reìji Ane \or|evi}, sa zanimljivom i odli~no uklopljenommuzikom Nevene Glu{ice.I sa odli~nom ekipom mladih glumaca: Nikola Vujovi}, Aleksandra[irki}, Nenad Radovi}, Jovo Maksi}, Nemanja A}imovi}.Posebno je interesantno {to glumci sviraju uìvo. Predstavafunkcioni{e kao dèz pri~a koja mladima pribliàva klasiku namoderan na~in.Proslavi je prisustvovao i Primo` Bebler, osniva~ ove scene. Promo-visana je monogrfija Ve~ernje scene Radovi}.

SVETSKI DAN POZORI[TA - 27. MART 2006.Me|unarodna poruka za Svetski dan pozori{ta 2006.

Svetlo nadeSvaki dan bi trebalo da je Dan svetskog pozori{ta, jer tokom poslednjih dvadeset vekova,

pozori{na baklja uvek je plamtela u nekom delu sveta.Oduvek se predskazivala smrt pozori{ta, a posebno kada su se pojavili film, televizija i, sada,

digitalni mediji. Tehnologija je osvojila scenu i obru{ila se na dimenziju humanosti; eksperimenti sui{li ka vizuelnom teatru, sli~nom slikama u pokretu, teatru koji je odbacio re~. Bilo je predstava bezre~i, ili bez svetlosti, ili ~ak bez glumaca, samo sa lutkama-manekenima i marionetama obasjava-nim mno{tvom svetlosnih efekata.

Tehnologija je poku{ala da pozori{te pretvori u vatromet ili va{arsku predstavu.Danas smo svedoci povratka glumca koji se obra}a publici. Svedoci smo povratka re~i na scenu.Pozori{te je odustalo od masovne komunikacije i prihvatilo sopstvena ograni~enja postavljena

prisustvom dva su~eljena bi}a koja razmenjuju ose}anja, emocije, snove i nade. Scenska umetnost jeodustala od pri~anja pri~a u korist razmene ideja.

Pozori{te zra~i, obasjava, uznemirava, uzbu|uje, uznosi, otkriva, provocira, obru{ava se nakonvencije. Od svih umetnosti pozori{te se prvo konfrontiralo sa prazninom, sa senkama i s ti{inomda bi iznedrilo re~, pokret, svetlost i ìvot.

Pozori{te je ìva materija koja se tro{i u samom trenutku nastajanja, ali se iz svog pepela uvekponovo ra|a. Ono je oblik magi~ne komunikacije u kojoj svako i dobija i daje - ne{to {to ga menja.

Pozori{te odraàva iskonski ~ovekov strah i prodire u tajnu ljudske sudbine. Kroz pozori{te se neogla{avaju samo njegovi stvaraoci ve} savremeno dru{tvo.

Pozori{te ima vidljive neprijatelje: odsustvo umetni~kog odgoja u detinjstvu, koje nas spre~ava daga otkrijemo i u njemu uìvamo; siroma{tvo koje se {iri svetom udaljavaju}i gledaoce od scenskihprostora; indiferentnost i prezir vlasti koja bi trebalo da ga podsti~e

Nekada su u pozori{tu komunicirali bogovi i ljudi, danas se, pak, ~ovek obra}a drugom ~oveku.Zato pozori{te mora biti ve}e i bolje od samog ìvota. Pozori{te predstavlja ~in vere u vrednost mudre istine u jednom ludom svetu. To je ~in vere u ~ove~anstvo odgovorno za sopstvenu sudbinu.

@ivot pozori{ta treba podràvati kako bismo bolje razumeli {ta nam se doga|a, kako bismoukazali na bol i patnju koji nas okruùju ali i nazreli svetlo nade u haosu i ko{maru svakodnevice.

@iveli svi u~esnici pozori{nog rituala! @ivelo pozori{te!

Viktor Ugo Raskon-Banda,dramski autor(Victor Hugo Rascón-Banda)

Ro|en je 1948. godine u Urua-~iku, rudarskom gradi}u naseveru Meksika. Ime koje mu

je dala majka predodredilo je da postanepisac, a samo detinjstvo-dramski pisac”.Njegova porodi~na ku}a je istovremenobila i sudnica u kojoj od prve mladostislu{a ispovesti onih kojima njegov dedatreba da sudi, Vikto Ugo i sam postajeadvokat.

Veoma rano napu{ta rodno mesto.Ipak, stalno }e mu se vra}ati, bilo fizi~ki,bilo metafori~ki kao izvoru inspiracije zalikove i pri~e koji su mu bliski, kaoizvoru rarámuri* mudrosti i stranimuticajima (nema~kom, francuskom i{panskom) prisutnim na rodnom mu tlu,da bi se tu suo~io sa primerima otporakoje nose vetrovi sa severa Meksika.

Godine 1979. pi{e prvo dramsko delo“Glasovi na pragu,” inovativni tekst kojiprikazuje ìvot dveju èna, jedne Nemicei druge Tarahumara*, ~iji su ìvoti sve-doci i vrhunca i propasti rudnika. “Ile-galci” je prva od njegovih drama izvede-na na sceni koja je ozna~avala po~etakkarijere koju }e karakterisati uspeh kodpublike i priznanje kritike i akademskihkrugova. Zahvaljuju}i svojim dramskimdelima dobija vi{e nacionalnih i me|u-narodnih priznanja: “Ramon Lopez Ve-larde” (1979), “Pozori{te Na{a Amerika”(1981), “Huan Ruiz de Alarkon” i “Ro-dolfo Usilji” (1993). Na predlog Nacio-nalnog instituta za umetnost i Nacio-nalnog saveta za kulturu i umetnostnedavno mu je dodeljena medalja “Havi-jer Viljaurutia”.

Njegovo dramsko delo, pedesetaktekstova, ukazuje na sloènost ljudskogbi}a i njegovog odnosa sa okolinom.

”Dru{tvo jednog vremena ogla{ava sekroz svog autora”, isti~e Viktor Ugo.

Drame “Krijum~arenje” (1991), “@e-na koja je pala sa neba” (1999), “Mirisène” (2001) ili “Apa~i” (2003) su putevikoji vode u podzemne svetove, istovre-meno tragi~ne i uzbudljive, gde ìve bi}akoja nas gledaju pravo u o~i ukazuju}ina nepravdu, bol, èlju i dru{tvenumarginalizaciju. @enski likovi u deluRaskona Bande tema su brojnih istra-ìvanja koja podvla~e istan~anost i du-binu kojom dramski autor prodire u du{ei nemire èna. Pored drama zvanih “gor-{ta~ke”, Viktor Ugo pi{e i urbane tek-stove: ”Hladno oru`je” (1982), “Egzeku-tori” (1996) i “Klupa” (1997).

Viktor Ugo je plemeniti u~itelj kojiohrabruje stvarala{tvo mladih i koji sestalno bori za stvaraoce u okviru Udru-ènja meksi~kih pisaca, institucije kojomtrenutno predsedava. Pozori{na zajedni-ca prepoznaje u Raskonu Bandi jednu odnajzna~ajnijih li~nosti, kako zbog nje-govih dela tako i zbog zna~ajnog u~e{}au kulturnom ìvotu svoje zemlje.

Na nacionalnom nivou, njegovadramska dela su me|u naj~e{}e posta-vljanim i objavljivanim.

Autor je i brojnih filmskih scenarija:“Te{ki dani”, “Umreti u zalivu”, “Plavaplaà”, “Mladi delinkventi”, “Smrt ocaProa” i “Kalifornijska ruà”.

Predsednik je Udruènja pisacaMeksika, savetnik u Nacionalnom savetuza kulturu i umetnost, predsednik Fe-deracije udruènja i potpredsednik Me-|unarodne konfederacije udruènjapisaca i kompozitora.

*Raramuri ili Tarahumara- indijan-sko pleme koje je odabralo da ìvivan moderne zapadne civilizacije.

*Pozori{ni kriti~ar i novinar, Du{icaPejovi}, selektor Festivala profesionalihpozori{ta Vojvodine, koji }e se od 3. do 10.aprila odràti u Zrenjaninu, videla je 35predstava me|u kojima je izabrala one“koje su najdublje angaòvane u kri-ti~kom propitivanju arhetipskih dru{tve-nih odnosa i ontolo{kih istina, a kojeistovremeno postavljaju pitanje prava navlastiti identitet i sudbinu”.

Po njenom mi{ljenju to su: ‘Leons iLena’ (G. Bihner /NP Subotica/ reìjaDu{an Petrovi});

‘Sulamit’, (Aleksandar Kuprin /NPSubotica/, Drama na ma|arskom jezi-ku/reìja \er| Hernjak);

‘Paradoks’ (Neboj{a Rom~evi} /NPSombor/, reìja Egon Savin);

‘Romeo i Julija’ (V. [ekspir /SNP/,reìja Predrag [trbac);

‘U~ene ène’ (@.B. Molijer /NP To{aJovanovi}/, reìja Radoslav Milenkovi}) i‘Ples na praznik Lunase’ (B.Fril /Novo-sadsko pozori{te /Ujvideki szinhaz/ [an-dor Laslo).

U konkurenciji predstava za decu,gde su prema re~ima Du{ice Pejovi},“entuzijam, iskustvo, tradicija i ma{tanadomestile tehni~ka ograni~enja”, bi}eizvedene: ‘Ma~ak koji je {etao sam’(Kipling-Rumi /De~je pozori{te Subotica/Laslo Rumi); ‘ârobna svirala vilenjakaMilana, iliti kako je Milan poleteo bezkrila,’ (@eljko Huba~ /NP To{a Jova-novi}/, reìja Irena Tot); ‘Mala sirena’,(Marina Bjeli} \uri} i Biljana Vujovi}prema Andersenovoj bajci /Pozori{temladih/ Biljana Vujovi}); ‘Tramvaj uìtu’ (Bo{ko Krsti} /De~je pozori{teSubotica /Predrag [trbac).

U ìriju ovog festivala bi}e glumacStevan Gardinova~ki, kriti~ar DarinkaNikoli} i reditelj Karolj Vi~ek. Okruglestolove o predstavama vodi}e IvanaDimi}, a van konkurencije, zbog svojeizuzetnoti u odnosu na sve izvedeno napozori{nim scenama Vojvodine, Novo-sadsko pozori{te igra}e ‘Medejine kru-gove’, po Euripidu u reìji Gabora Tompe.

*Novosadsko pozori{te napravilo jejo{ jednu odli~nu repertoarsku pred-stavu, ~etvrtu u ovoj sezoni. êhovljev‘Galeb’ u reìji Radoslava Milenkovi}a,dao je mogu}nost glumcima ove ku}e dase pokaù u svom najboljem izdanju, presvih Aronu Bala{u, Agoti Ferenc, EminiElor i Laslu [andoru koji je ostvarioizuzetnu minijaturu.

Samo desetak dana kasnije najavlje-na je premijera predstave ‘î~kovac’.Roman Nandora Giona ‘Kormorani se jo{nisu vratili’ dramatizovale su Kata\armati i Kinga Mezei koja je i rediteljpredstave. Rad na ‘î~kovcu’ omogu}io jeponovni susret Novosadskog pozori{ta sadelom starih pozori{nih saradnika kojisu svojevremeno napravili predstave‘Pripitomljavanja’, ‘Pac’, ‘Via Italia’.Mezeijevoj i \armatijevoj pridruìo se iGabor Na|pal, svo troje su, ina~e, od pre

dve godine ~lanovi budimpe{tanskogBarka teatra.

Junaci ‘î~kovca’ su deca, a odra-stanje glavna tema, pa je to, prema re-diteljkinim re~ima, na neki na~in poma-lo nastavak pri~e iz predstave ‘Via Italia’i razmi{ljanja na temu oti}i ili ostati, iza{to? Da sve bude intrigantnije, KingaMezei, koja je ranije istraìvala muzi~kepotencijale glumaca s kojima je radila,ovoga puta insistirala je da glumci isko-riste svoje likovne potencijale!

*U Pozori{tu mladih imali su tako|edve premijere: ‘Mala sirena’ na De~jojsceni, uvr{tena u gorepomenuti vojvo-|anski festival, bila je pravi majdanradosti za decu.

U istom teatru imali su premijeru ina dramskoj sceni. Malo poznati Sterijinkomad ‘Beograd nekad i sad’, pri~u oSrbiji koja je iz opanaka usko~ila u {tiklei svim posledicama tog kobnog prezu-vanja, reìrao je Sini{a Kova~evi}, komeje ovo bilo prvi put da reìra tu|, a nesvoj komad. Glavnu ulogu igra prvakinjaSNP-a Gordana \ur|evi} Dimi} kojahvali reditelja re~ima da je ‘rade}i s njimna ovoj predstavi doìvela nesvakida{njikurs glume’. U predstavi se, uz prvotim-ce ove ku}e, pojavljuje niz mladih glu-maca kojima Kova~evi} ukazuje {ansu usvim svojim projektima.

*U Srpskom narodnom pozori{tunisu imali premijeru, ali su imali showcase (od 20. do 25 februara) u okvirukojeg su glumci izveli osam predstava -pred publikom, ali i pozori{nim mena-dèrima, stvaraocima, kriti~arima i tea-trolozima iz Rumunije, Slova~ke, Ma-|arske, Hrvatske i SCG. Ova manifestaci-ja osmi{ljena je povodom predloga o pris-tupanju SNP-a Evropskoj teatarskojkonvenciji, {to bi trebalo da budeozvani~eno juna ove godine u Vizbadenu.

U SNP-u se i dalje s velikim uspe-hom, igra predstava ‘Greta, strana 89’ ukojoj, u reìji Borisa Lije{evi}a briljirajuBoris Isakovi} i Jasna \uri{i}. Naàlost,ova predstava nije u{la u konkurencijuzrenjaninskog festivala i to zato {to,prema re~ima selektora, “odstupa odovogodi{njeg izbora predstava, ali i zbognamere da se ustupi prilika mla|im imanje afirmisanim glumcima”.

Malu salu SNP-a puni i ‘San letnjeno}i’, [ekspirov, a Kokana Mladenovi}a.Umesto beskrajno zavodljivog Puka uizvo|enju Gordane \ur|evi} Dimi}, pu-blika odskora gleda vrcavu i na druga~ijina~in izvrsnu Tijanu Maksimovi}.

*Infant je, dobio novog selektora.Umesto smenjenog Simona Grabovca, naovo mesto izabrana je Maja Pelevi},dramski pisac, dugogodi{nji ~lan Omenteatra, saradnik projekta ‘Teorija kojahoda’, odskora i ~lan redakcijepozori{nog ~asopisa Scena. Sve o~iuperene su u nju s nadom da }e najzadudahnuti ìvot ovom, nekad zna~ajnom,a ve} nekoliko proteklihizdanja, mrtvom festivalu.

4

Na{i u Novom Sadu

LUDUS 133Lu

JEDAN ODLI^NI ÊHOV

Sne¦ana Mi le t i¯

U Novom Sadu, izme|u dva Ludusa

Ili otkazati, na ra~un publike

JE LI MORALNO IGRATI ZA D@?

Apsolventi glume tvrde da su izba-~eni iz predstava jer su insistiralida dobiju svoj honorar, a uprav-

nik da su otkazivanjem predstave samisebe diskvalifikovali.

Pitanje je, dakle: treba li igrati i kadpara nema?

Tri mlada glumca, apsolventa na no-vosadsoj Akademiji umetnosti MarkoMarkovi}, Ervin Hadìmurtezi} i MarjanApostolovi}, ostali su bez uloga u Srp-skom narodnom pozori{tu nakon {to su26. januara odbili da igraju predstavu‘Romeo i Julija’. Na ovaj korak glumci suse odlu~ili, kaù, te{ka srca ali iz dubo-kog ose}anja nepravde zbog neodgovara-ju}eg tretmana koji su imali u SNP-u:nepo{tovanja ugovora, diskriminacije ho-norarno zaposlenih saradnika i - naj-konkretnije - ka{njenja isplata honorara,a nikako sa èljom da ru{e upravu ili iznekog privatnog animoziteta prema ljudi-ma koji vode ovo pozori{te.

”Isklju~ivo smo hteli da radimo posaoza koji smo birani i da od toga kako-takopristojno ìvimo. Naknada za igranje jemizerna. Radi se o sumi od 2000 dinarapo predstavi. Vredno smo radili na svimprojektima, po{tovali sve ugovorene oba-veze, o~ekuju}i da }e i uprava tako postu-pati prema nama”, kaè Marko Mar-kovi}.

Me|utim, bivalo je zapravo druga-~ije, jo{ odavno, samo je kulminiralo po-menutog datuma, uo~i predstave Romeo iJulija koju su odbili da igraju, ~ak i kadaim je, deset minuta pre njenog po~etka,upravnik nudio pare samo da zaigraju.

Ervin Hadìmurtezi}, koji je u SNP-uigrao u ‘Tekeliji’, ‘ûdu u Jabnelu’ i‘Kvarnoj karmi’, kaè da su se danimapre, sva trojica ponaosob, raspitivala zahonorar, a da je on li~no, u ime njih tro-jice, nekoliko dana pre doti~nog ‘Romea iJulije’ najavio upravi da oni ne}e igratipredstavu ukoliko ne dobiju ugovoromzagarantovani honorar.

Honorar, pak, nije stizao, iako su uupravi sva trojica bivali obave{teni dapare svaki ~as treba da legnu na ra~un.

”Po{to honorar nije stizao, {to samproveravao u banci, na sam dan igranjapredstave do{ao sam u direkciju DrameSNP-a, gde sam sekretaricu Drame jo{jednom podsetio na na{u odluku”, kaèHadìmurtezi} i dodaje: ”Istog dana, satvremena pre predstave, do{li smo u po-zori{te da bi o otkazivanju predstave oba-vestili kolege. Tamo smo naleteli na di-rektorku Drame Lidiju Stevanovi} kojaje, kako je rekla, tek tada ~ula za tu na{uodluku”.

Direktorka Drame je potom pozvalaupravnika, istovremeno nagovaraju}iglumce da zaigraju, a kako oni nisuodustali od svoje odluke zapretila im jeda, ukoliko otkaù predstavu, vi{e ne}eigrati u SNP-u, {to ih je posebno {okiraloimaju}i u vidu da ih je upravo ona odu-vek podstrekivala da se otvoreno i hrabrobore za svoja prava, demonstriraju}i to isama jednom prilikom, kada je otkazalajednu drugu predstavu jer joj pozori{tenije uplatilo stanarinu.

Marko Markovi}, koji ve} tri godineigra honorarno u SNP - imao je tamo ~ak11 premijera - publiku je osvojio briljant-nim nastupom u predstavi ‘Kome veru-jete’ u okviru Projekta 3. Za Ludus jo{kaè:

”De{avalo se, recimo, da po {estmeseci ne dobijem honorar, ili da mi se ondaje na ka{i~icu, a do dramati~ne situaci-

je, sli~ne onoj koja se desila 26. januara,do{lo je i uo~i premijere ‘ûda u Jabnelu’.Me|utim, tada je novac ipak stigao navreme, odnosno upravnik nam ga je prepredstave dao na ruke, {to je poku{ao i26. januara, ali smo mi odbili jer smoshvatili da }e postati praksa, {to nam nijebio cilj. Nismo hteli da moljakamo svojepare, nego da nam one stiù na najregu-larniji na~in”.

Mladi glumci isti~u jo{ da su pojedi-nim honorarnim saradnicima naknadeza decembar bile ispla}ene, ali ne i njima.Posle otkazivanja saradnje u svim pred-stavama SNP-a shvatili su da su izba~enii iz koprodukcijskih projekata poput‘]elave peva~ice’.

Nakon {to su uvideli da se te{ko mo-gu izboriti protiv sistema, obratili su sena nekoliko adresa: Akademiji umetnosti,gde ih je javno podràla samo glumica ipedagog, Vesna @drnja, pokrajinskomSekretarijatu za kulturu i republi~komMinistarstvu kulture. Pomo}i, ~ak ni uvidu saveta, nije bilo!

U SNP-u su, logi~no, u me|uvremenuna{li zamenu za ove glumce, od kojih suneki ve} postali pau{alci. Glumci jo{ na-pominju da ovo nije prvi ovakav slu~aj ida nisu jedini u SNP-u koji imaju ovakveprobleme, ali da su ljudi iz egzistencijal-nih razloga primorani sva{ta da trpe, teda zbog toga ovako ne{to do sada nijeizno{eno u javnost. Oni su se odlu~ili da izistih razloga urade suprotno - progovorezbog ugroènosti.

Podr{ka glumice i profesoraVesna @drnja, glumica Pozori{ta

mladih i vanredni profesor Akademijeumetnosti, pored medija, jedina je javnopodràla svoje kolege i studente. U pismuupu}enom javnosti napisala je:

”Po{to mi se nije pruìla prilika dadruga~ije reagujem, èlim ovim putem daiskaèm solidarnost sa mladim glumcimai svojim biv{im studentima, MarkomMarkovi}em, Marijanom Apostolovi}em iErvinom Hadìmurtezi}em, koji su digliglas protiv zloupotrebe glumaca. Ucenji-vanje mladih kolega, potpisivanje ugovo-ra na mizerne svote za veliki posao ineispla}ivanje ~ak ni tih minimalnihiznosa, toliko je uobi~ajeno u na{empozori{tu, da je suprotna pojava postalaizuzetak. Uprave pozori{ta znaju daglumci iznad svega èle da igraju, pasvesno i namerno manipuli{u ovom nji-hovom èljom i pona{aju se kao da im~ine uslugu daju}i im posao za koji ihkasnije ne pla}aju. Zaista je ~udno da seni jedan direktor, ili upravnik, jo{ nijedosetio da od mladih glumaca traì pareda bi im dao ulogu, ali me ne}e iznenadi-ti da se i to desi! U isto vreme pozori{taispla}uju pozama{ne honorare glumci-ma, takozvanim imenima iako oni ~estone uspeju da opravdaju svoju reputaciju,enormne honorare rediteljima koji dalekoprema{uju iznose dvogodi{njih platanajbolje pla}enih glumaca u pozori{tu! Sdruge strane, reditelji nikada ne preuzi-maju rizik i dobiju honorar u celosti, ~aki ako se predstava skida sa repertoara ve}posle dva ili tri izvo|enja. Krajnje jevreme da se glumci pobune protiv sistemakoji naru{ava dostojanstvo profesije i idenau{trb kvaliteta predstava. Krajnje jevreme da gluma~ka udruènja i sindikatipodignu glas i stanu na stranu svog~lanstva, da starije kolege podrè mladeglumce, jer su oni budu}nost na{eg posla,a naro~ito je krajnje vreme da to u~ineprofesori Akademije umetnosti, imaju

du`nost da svoje studente u~e, ne samozanatu, ve} i profesionalnom moralu idostojanstvu.

Zahvaljujem mladim kolegama nahrabrosti koju su pokazali i na lekcijikoju su nam odràli ovim svojim postup-kom. [to se ti~e publike, uvek je ogromna{teta kada se ljudi vrate, ali, publika upozori{tu nije gost, ve} saradnik i u~esnikpozori{nog ~ina i sigurna sam da praviljubitelji pozori{ta razumeju i podràvajuovakav simboli~an gest pobune. Pozori{tekoje u sebi ne nosi i tra~ak pobune nije nizasluìlo da postoji i niko u njemu ne}edoìveti ni{ta zna~ajno. Zato mislim da jepublika koja je prisustvovala otkazivanjupredstave, zapravo, doìvela jedan istins-ki teatarski ~in, u kojem su se na pravina~in proèli ìvot i pozori{te. Uprava samalo vi{e sluha i kreativnosti i sama biovo uvidela.

I na kraju, koliko je meni poznato,pozori{te u kojem radim do sada nikadanije bilo u ovakvoj situaciji. Uprave su sesmenjivale, ali jo{ se nije desilo da mla-dim ljudima koji igraju na na{oj scenidugujemo honorare koji su, pretpostav-ljam, i kod nas mali. Izgleda da je ipakmogu}e organizovati rad tako da seonima od kojih zavisimo ne duguje i da seoni ne izlaù nepotrebnom poniènju udru{tvu u kojem za njih ionako nemadovoljno mesta”.

[ta kaè upravnik SNP-a?”U SNP-u nije obi~aj da se svi hono-

rari ispla}uju odjednom. Ispla}uju ih unekom okvirnom roku, u zavisnosti odraspoloìvog novca u datom trenutku, tega zato svi honorarci ne dobijaju istovre-meno. Ovim glumcima novac”, tvrdiupravnik SNP-a Milivoje Mla|enovi},”nije dugovan mesecima, nego tek {estdana, i nikad im se nije dugovalo vi{e odjednog meseca. U trenutku kad suotkazali saradnju dugovan im je posled-nji honorar - za decembar. U tomtrenutku, dodaje Ma|enovi}, ni plate jo{nisu bile ispla}ene. To {to se desilosvakako je neugodan slu~aj. Pozori{te ga,nije iniciralo i ja se zbog njega nesmatram odgovornim. Studenti Aka-demije ùstri su i temperamenti, to pripa-da njihovim godinama, ali oni nisu imalipravo na takav na~in da otkaù pred-stavu. Na~in na koji su to uradili je kla-si~na ucena, a ucena nije komunikacij-ska praksa niti jednog segmenta demo-kratskog dru{tva. Svoja prava mogli su ukrajnjem slu~aju da ostvare, ne prekopublike, ve} preko suda. Oni su, pak,pravdu uzeli u svoje ruke, ostavili nacedilu publiku i kolege koji su bili ukostimima i to mi je potpuno neshvatljivoi neprihvatljivo.

Treba znati da, od svih pozori{ta,SNP ima najmanje dugovanja premaspoljnim saradnicima, {to nije bio slu~ajdo pre godinu dana. Honorari nam nekasne nikad vi{e od nedelju dana, anekad su kasnili {est do devet meseci. Jasam li~no pre predstave ‘Romeo i Julija’ -iako to nije moj posao jer se detaljima okoisplate honorara bave slu`benici finansij-skog odeljenja - tim glumcima nudionovac, odnosno njihov honorar, samo daiza|u na scenu i tako ne iznevere punusalu koja ih je ~ekala. Ali, oni su odbili.Na~in njihovog opho|enja u tom trenutkusa mnom ne}u ni da komentari{em.

Napominjem jo{ da SNP ima mnogokonkretnih dokaza odanosti prema mla-dim glumcima i saradnicima, u svimsferama pozori{nog ìvota. U tom smislusmi{ljen je i na{ Projekat tri, koji jeintenzivirao saradnju sa mladim umet-nicima sa novosadske Akademije i mla-dim stvaraocima iz drugih sredina. Sve todemantuje pri~e da smo mi eksploatatori ida iskori{tavamo mlade glumce. Istina jeda nismo mi njima zatvorili vrata, danismo mi ti koji su njima otkazali

poverenje, nego su oni - otkazivanjempredstave - otkazali poverenje nama,pokazali da nam ne veruju da }e imhonorar - ~im pre - biti ispla}en”.

Na pitanje, jesu li tim mladim glum-cima vrata SNP-a ubudu}e zaista za-tvorena, upravnik kaè:

”Prema akterima ove pri~e, bar doksam ja upravnik, SNP ne}e imati negati-van odnos, niti }e oni imati negativantretman. Oni i dalje igraju u predstavamau na{oj ku}i - u koprodukcijama saAkademijom i predstavama nezavisnih

trupa koje se igraju na na{im scenama.Tvrdim da niko u ku}i ne}e sugerisati daoni ne zaigraju u nekim budu}im projek-tima SNP-a. ”Meni samo ostaje da àlim{to je ovaj slu~aj dobio takav medijskitretman”.

Mla|enovi} je na kraju ovog razgo-vora jo{ rekao da }e za koji dan primititri glumca jer su traìli prijem kod njega.Ludus saznaje da je do susreta do{lo ve}sutradan, ali da je sve ostalona istom!

LUDUS 1335

Kaè Sini{a Kova~evi}

DRAMA JE CARICA RODOVAbe le¦ i Mi r jana Ojdan i¯

Mnogi pisci, bar oni koji to mogu,~uvaju svoje komade od redite-lja, pa je razumljivo {to si ih sam

reìrao. Za{to si odlu~io da reìra{ Ster-iju i to jednu od njegovih slabijihkomedija?

Imao sam ja potrebu da reìram tu|ekomade i ranije. Se}am se da sam prepet, {est godina pri~ao kako bih voleo dauradim dramatizaciju ‘Pop ]ire i popSpire’ sa Batom Stojkovi}em i sa @ikomMilenkovi}em, pa ‘Hamleta’ sa Mi}ano-vi}em. Nije to moje interesovanje od ju~e,ali nisam imao vremena.

Druga stvar, pisanje je jedan teàksamotnja~ki posao u kome ~ovek ~eprkapo vlastitoj utrobi, pa se malo i umori odsamo}e. I tre}a stvar, ja zaista nisam biozadovoljan inscenacijama svojih koma-da. Dakle, otuda ja u reìji. A za{to samreìrao Steriju? Pa valjda sam se umorioreìraju}i lo{e pisce, pa sam èleo dareìram ne{to od dobrog pisca! (smeh)

Gledaju}i premijeru bez ijednog{triha, stekla sam utisak da si hteo do-kazati kako je mogu}e ispo{tovati piscau potpunosti.

Naravno da sam hteo, i dokazaosam. Osim finala gde se na svadbi po-javljuju likovi iz drugih Sterijinih kome-dija, nisam intervenisao u tekstu. A i onigovore isklju~ivo Sterijine re~enice. Alipravde radi, Beograd nekad i sad nije biomoj izbor. Ja sam bio izbor upravnikaPozori{ta mladih Tome Kneèvi}a. Menije to ponu|eno kao jedan dobro upakovanpaket, jedna jasno vo|ena producentska irepertoarska ideja, od naslova do podele.Razmi{ljao sam nekoliko dana, jer zaistamislim da se radi o Sterijinom lo{ijemkomadu (on je, kao i svi srpski komedio-grafi, pisac amplituda. Velikih remekdela i relativno slabih komada.) Doknisam na{ao tu neku rediteljsku {ifrunisam pristao. Ako se, kao {to vi rediteljikaète, reìja svodi na tri tre}ine, prvi jeodabir komada, drugi je podela a tre}i jesam koncept i njegova umetni~ka re-perkusija, dakle meni su dva dela ponu-|ena. Dobio sam dve tre}ine “izreìran”projekat. Ja poznajem novosadsko glu-mi{te, nije ono meni strano i ja o njemuimam dosta visoko mi{ljenje. Ali, budu}ida su u ovoj podeli bili potrebni vrlomladi ljudi, izme|u 19 i 24 godine, a daja tu generaciju u Novom Sadu ne pozna-jem (u Beogradu poznajem) to je ondabila upravni~ka podela. [to i jeste naneki na~in obaveza upravnika kada mudolazi reditelj, koji ne poznaje situaciju...

Postoje audicije...O audicijama mislim sve najgore. To

je jedan uàsni emocionalni lom za temlade ljude. One su do bola nehumane.Postavljaju nekog majmuna matorog upoziciju poluboga, nepogre{ivog. Koji naosnovu petominutnog o~aja nekoliko de-setina mladih ljudi, donosi neke odluke.Da bi se stekao pravi utisak o ne~ijemdaru, potencijalu i temperamentu, audi-cija ne sme biti petominutna. A ona sesvodi na petominutno kerebe~enje i ba-trganje i kao takva je nepotrebna. Ja, kadpravim podele u Beogradu, obi|em, svekolokvijume, ispite, na svim akademija-ma, od druge do zavr{ne godine, kad mitrebaju mladi nepoznati glumci. Nisamnikad u ìvotu pravio audiciju, niti }u!Znao sam da u Novom Sadu postoji jednadobra klasa Mi{e Janketi}a i prosto samse pouzdao u ukus samog upravnika. Izaista, ja sam tom podelom izuzetno za-dovoljan. U onoj meri u kojoj sam èleoda mi radi ta fenomenalna novosadskaglumica, Gordana \ur|evi} Dimi}, i po-znavao sam prvaka Pozori{ta mladih

Emila Kurcinaka - u istoj meri nisampoznavao mlade glumce. Oni za menepredstavljaju dragoceno otkri}e, kao {tosam svojevremeno bio fasciniran talen-tom mladih beogradskih glumaca Trifu-novi}a, ]etkovi}a, Glogovca, ili kasnijeVuka Kosti}a ili Nenada Mari~i}a, SonjeKola~ari} i drugih... Do te mere samdanas jednako zadovoljan gluma~kimdostignu}ima koja su mi ponudili JelenaMini}, Strahinja Bojovi}, Sanja Radi{i},Vladimir \okovi} i Bojan Preli}... Njiho-va imena pominjem punih ustiju i savelikim zadovoljstvom.

Na premijeri se videlo da su onipotpuno verovali tebi, kao reditelju, ali~ini se da jo{ nisu potpuno verovali sebi.Da li }e to do}i tek na reprizama, madasu na premijeri imali divnu publiku?Publiku kakva se samo poèleti moè.

Meni mora da veruje potpuno i TasaUzunovi} i Ruìca Soki} i Rada Ðuri~in,a nekmoli ova deca. Valjda je rediteljskaharizma u tome da ti ljudi neopozivo ve-ruju. Ali ta vera nije neograni~ena. Onaseè do onih limita koje ti pokriva{ nevi{e autoritetom, nego znanjem. A ba{ danisu verovali sebi nisam sklon da sesloìm s tobom! Previ|a{ ~injenicu da jepremijera njihova inicijacija. To je njiho-vo prvo pojavljivanje pred javno{}u, i tosu velike, glavne uloge. I one su odigranesa jednom mladena~kom posve}eno{~u.âk bih se usudio da kaèm, sa izvesnomkoli~inom mladela~ke drskosti. Njihovtalenat je sa ovom premijerom postaoizvestan. I zaista ako im Bog da malosre}e, a u gluma~kom poslu sre}a jeneophodna, ja ti tvrdim da }e njihovekarijere biti zna~ajne.

Svi ovi koji se pojavljuju na kraju,na svadbi, imaju po jednu ili pola replikeu masovnoj sceni finala - sve su totako|e glumci, {to je zna~ajno. Finaletako dobro funkcioni{e i raste ba{ zato{to, ma koliki da su zadaci, igraju glum-ci.

Da. I ja sam vrlo zahvalan ljudima izPozori{ta mladih {to su pristali daodigraju tako male zadatke jer zaista bezpomo}i glumaca ta katarzi~na scenasamoga kraja, taj karakazan ludila iprevage retrogardnog nad progresivnim(ako mogu tako da to formuli{em) ne bibio toliko atraktivan. Dakle, on bi biolikovno i teatarski jasan, ali ne bi biotako gradiran, tako precizan i takoklimaksan. Da ne kaèm, ne bi bio takoklimakteri~an. Treba zanemariti gluma-~ku sujetu i pristati da odigra{ dve trireplike sekundiraju}i mladim glumcima.I to je dokaz ozbiljnosti tog pozori{ta.Dakle jo{ jedan prilog tezi da to pozori{tetreba da preraste u gradsko pozori{te.

Mnoge bi radovalo kad bi onoprerasto u gradsko pozori{te.

Naravno. Srpsko narodno Pozori{tetakvo kakvo jeste ne treba ditrati, jer jeono rodona~elnik mnogo toga kod nas.Samo da podsetim da je iz njega nastalo ibeogradsko Narodno pozori{te i Hrvatskonarodno kazali{te. Ali Novom Sadu, kaogradu od 300 000 stanovnika treba jo{jedno pozori{te, koje }e biti brzomisle}e,reaktivnije, humanije ( u ambijentalnomsmislu)... I koje }e mo}i da, sa zavidnombrzinom, prati repertoarska pomeranjane samo evropska, nego boga mi idoma}a. Njihov upravnik ima takvuideju, ali da bi se ona sprovela u delo,potrebna je i podr{ka nekoga ko se zoveosniva~. Prevedeno na svima razumljivijezik, potrebna je pomo} finansijera. Da li}e taj finansijer biti neki dobrotvor, kaoNaftna industrija, ili neko drugo javnopreduze}e, ili neki bogati privatnik, koji

}e to Pozori{te umiti, okupati i privesti knameni. Onda da grad otvori jo{ desetakgluma~kih radnih mesta, za mlade ljude.Jer svaka prevratni~ka energija mora bitikolektivizirana. Ako je individualna onase utopi, ili se umori. Onda bismo nakulturnoj mapi Novog Sada, a Boga mi iSrbije dobili jedno zna~ajno pozori{te ujednom pristojnom i prijatnom prostorusa 548 mesta. Ja im u tom smislu upu-}ujem najbolje èlje, a koliko je do mogautoriteta, pomo}i }u im da to zaista takoi bude.

Rediteljski je posao stresniji od pi-sanja. Ti kaè{ da je pisanje samot-nja}ko-rudarski posao. Zanima me, ti siradio i na radiju...

Sve sam radio osim opere, a sa}u daradim i operu.

Mene zanima razmi{ljanje u slika-ma. Za razliku od radija gde se npr.isklju~ivo oslanja{ na repliku, u filmu senajvi{e oslanja{ na sliku. Ispada da imje samo muzika zajedni~ka...

Ja predajem deci na fakultetu trans-fer iz jednog medija u drugi. Ja sam toslu{ao od vrhunskih ljudi na svom fakul-tetu (FDU). U~io sam upravo razlikeizme|u odgovaraju}ih dramskih medija istandarda. I {ta je to {to ve} u odabiruteme neku stvar pribliàva odre|enommediju. Moji studenti na fakultetu (BK),kao jednu od ve`bi, imaju zadatak dapozori{nu dramu prebace u drugi medij.u televiziju, ili u film. Meni kao zanatlijinije bio problem da Srpsku dramu koja jeve} vizuelno mi{ljena kao drama livade,kao drama otvorenog prostora, prevedemu ne{to {to je medij slike. Meni je trebaloda prona|em ne{to drugo. Odre|enuvrstu paralelnog toka koji }e biti kontra-punkt ovome {to se de{ava u svetu mrt-vih. Da prona|em paralelizam u svetuìvih, pa da ih onda negde isprepletem ispojim da bih dobio taj kre{~endo samogakraja. Taj neki bitniji i znatniji finale. Asvaki {kolovan dramaturg }e sa lako}omod radio drame napraviti televizijsku iliobratno.

Drama je carica svih rodova. Ne àn-rova, nego rodova. Od dobre drame svebiva. Od dobre drame sa lako}om bivadobar roman, film, televizijska serija...Obrnuti put je vrlo ~esto nemogu}. Oddobrog romana, ne mora biti dobradrama. Od dobre drame sve je dobro.Recimo Aca Popovi} je od Tamna je no}sa lako}om, sa Kresojem pokojnim,napreavio odli~an film, Du{ko Kova~evi}to vrlo ~esto radi i ... stao mi mozak! ...ima jo{ ljudi koji su to uradili. Ja samsvoju dramu Janez preveo u filmskimedij, reìrao je pokojni @ika Pavlovi}kao film koji se zvao Dràva mrtvih.

[ta misli{ pod tim da je Srpska dra-ma tvoja najbolja drama?

Od svojih petnaestak drama kolikosam napisao zaista smatram da je Srps-ka drama najbolja. Time protivure~imnekim ljudima koji imaju druge sta-vove... E pa dozvoli mi da ja pateti~noustvrdim da ja moju decu najbolje pozna-jem.

[alim se. Objektivno gledano, bave}ise uporednom analizom svojih komadaja nalazim da sam autor petaest odli~nihdrama. Izvanrednih. Ali tako|e nalazimda se meni Srpska drama najvi{e dopadai to mogu da branim sa milion argume-nata, ali nemamo dovoljno vremena.

Ovde ima{ svet mrtvih. Tamo si imaoDràvu mrtvih. Za{to te toliko zanimajumrtvi?

Zato {to je spisak na{ih mrtvih ro-|aka daleko brojniji od spiska ìvih. Kadsabere{ sad svoje ìve ro|ake, pa to naprste jedne ruke stane. Ne{to malomame, ako je ìva, ne{to malo tate, ako jeìv. Ne{to malo jednog ili dva deteta,ne{to malo jedne sestre ili brata i krajpri~e. Kamo ona vremena kada smo ima-

li {est stri~eva, kad smo imali devet teta-ka, osam ujaka, kad smo imali ~etr-naestoro bra}e od ujaka i sedamnaesterosestara od tetaka!

Petog aprila je planirana premijeratvog filma u Sava centru. Jel to izvesno,ili jo{ zavisi od laboratorije?

Nadam se da je izvesno, ali zavisi...Film je najlep{i onda kada ti odlu~uje{ onjemu, kad ti organizuje{ kadar, samosnimanje, kad se bavi{ umetno{}u i kadga montira{. Posle ima jedan tehni~kotehnolo{ki proces u kome ti najmanjeu~estvuje{, zavisi{ od laboranata i te-hni~ara kojekakvih. U tom smislu, onda,budu}i da mi u ovoj na{oj jadnoj zemljicinemamo laboratoriju, mi to moramo daradimo napolju. Ko gde i ko se kakosna|e. Ja sad ~ekam da mi be~ka labora-torija zavr{i to {to se zove pasovanjenegativa, ~i{}enje svetla, izrada kopija itd. Postoji dakle jedan mali znak pitanja,ali bi}e petog aprila, mora biti. Odmahposle toga idu premijere u NS u Ni{u iKragujevcu. Jako je va`no da se ehomarketin{ke kampanje prenese na celuzemlju. A s druge strane i zbog odnosaprema toj publici. Nedopustivo je dapremijera u Beogradu bude mesec danapre nego u Somboru ili Subotici.Me|utim, film ima druge probleme.Tamo gde ho}e{ da zakaè{ bioskopskupremijeru javlja ti se u~tivi ènski glaskoji ti kaè da je tu ve} tri mesecakladionica, sazna{ da na primer u Ni{unema bioskopa...

Ozbiljno?!Ne}e{ verovati! Ili ne znam neki

uskopi{teni bioskopdìja zahteva da muse isplati 50% od bruto dobiti jer mu setako ho}e i tako moè. Ali da ne zama-ramo ~itaoce...

Banalno pitanje: Koliko ko{ta film?Razni su filmovi pa su razne i cene.

U na{im uslovima od 200 000 evra dodva miliona. Ja sam snimao filmski,imao sam veliku pomo} prijatelja. Dobiosam zna~ajnu finansijsku podr{ku odMinistarstva kulture, od sponzora kao {toje NIS. Onda sam dobio od Kusturicenjegovu kompletnu tehniku, tako da mije to omogu}ilo da film i tehni~ki i tehno-lo{ki bude adekvatan.

Zna~i, ima puno one najsurovije,crne operative kojom ti mora{ da sebavi{. Zapravo, to je radila Ljilja, kaoproducent. Kako je ona to izdràla?

To mora{ da pita{ nju. Nije lako alidruga~ije ne biva. Postoji dva na~ina dasnimi{ film. Jedan je da ima{ velikotrì{te koje }e ti film isplatiti, a ti pre togadigne{ kredite od banaka... U velikojJugoslaviji bilo je oko milion i po potenci-jalnih gledalaca... Danas mi ne moèmo

da radimo tako, kao ni 90% evropskihzemalja koje imaju premalo trì{te.Takve male kinematografije moraju bitipomagane od strane dràve, direktnimdavanjima kroz fondove ili krozzna~ajne poreske olak{ice koje }e dràvadati donatorima i sponzorima filma.

O tim olak{icama se pri~a ve} 20godina, ali dràva ih i dalje ne daje.

Ne daje, ali je Ministarstvo kulturestipendiralo nekoliko desetina filmova,verovala ili ne. Neke sa manjim, neke save}im iznosom. Ja sam tu negde na sredi-ni. Kad smo ve} isprosili pare, bilo jebesmisleno da ih nosimo producentu,nego smo re{ili da stvar dovedemo dokraja. Sami, uz pomo} prijatelja.

Tako ste mogli i da po{tujete ugo-vore i da na vreme isplatite glumce.

Ja sebi laskam da sam ~astan i po-{ten ~ovek i moji su glumci svi ispla}enina vreme. Ja sam njima zahvalan {to sunapravili zna~ajne finansijske ustupke,ali se nadam da, ukoliko bude nekogfinansijskog uspeha (u svetu jer kod ku}enije mogu}e) }emo mo}i da korigujemonjihove honorare. Petar Kralj, na primer,koji je sa svojim neverovatnim gluma-~kim darom, zadivljuju}om nenormal-nom gluma~kom inteligencijom spremanda bude 40 no}i na dispoziciji, da leè ukaljugu, a da ne postavlja nikakav uslovkakve postavljaju zvezde...

Tipa: zaustavite mi vetar?Ne, nego dajte mi {olju ~aja. Prema

takvom ~oveku mora{ da bude{ beskra-jno korektan. Ta se vrsta posve}enja i lju-bavi mora vratiti. Tako i sa ostalim ljudi-ma iz ekipa. Jako sam im zahvalan.Najmanje {to smo mogli da uradimo jebilo da po{tujemo ugovor. Problem je utome {to su to premali honorari da bipratili njihov dar, posve}enost poslu igluma~ki dignitet.

Imamo odli~ne glumce i jako je te{konapraviti izbor, ba{ zato {to imamo to-liko sjajnih...

Slaèm se. Mi smo glumstven narod.Mi smo fenomenalni, bogomdani glumci.I stalno dolaze novi. Imamo i dobre {kole.U`vanje je raditi sa njima.

Ho}e{ li da ti po{aljem tekst naautorizaciju?

Ne. Verujem ti.Ima{ li fotografiju ili treba da te

slikam?Uzmi neku iz arhive Ludusa...Misli{ da imaju?Imaju kurac! Ignori{u meod prvog broja!

Jo{ u oktobru sam obe}ala pismo izRima, ali nikako da stignem. A akome pitate {ta to radim, mogu vam

re}i: niente. Samo kora~am. Prva re~enica na italijanskom koja

mi je u{la u glavu bila je ”Qui gioco io” -”Ovde se ja igram”. To pi{e iznad crteàku~eta sa klempavim u{ima na znakukojim se odre|uje prostor gde ~etvoro-no`ni ljubimci mogu slobodno da vitlaju.

Kad sam stigla u Rim bio je kraj leta.êsto su lile èstoke ki{e. Mnogo se pisa-lo o terorizmu. Hodam kroz park VillaBorghese, projektovan daleke 1605. zakardinala Scipiona Borghesea. Ljudidògiraju i po najja~em suncu sa slu-{kama na u{ima. Uniformisana lica nakonjima. Majke sa bebama na pikniku.

igrala stare predstave, ali ne}e biti proba.A glumac bez proba, to je, recimo, ... kaoselo bez crkve. Prekidam gluma~kujadikovku odlukom da je bolja akcijanego sekiracija i upoznajem vo|u grupe.To je baka od 84 godine, neverovatnevitalnosti.. I tako je kroz ve`be koje samsvakog ~etvrtka praktikovala sa timljudima koji }askaju ~ak i dok meditira-ju po~elo Ludi(ranje). U stvari, otkriva-nje osnovnog zna~enja re~i LUDUS. PoVujakliji. I to na njenom latinskomizvoru. ”Ludus, ludi”, kaè Vujaklija,”latinska re~, pl. zna~i igre, javne igre,sve~ane priredbe starih Rimljana.”

Da bih tu re~ni~ku odrednicu ~estitoskapirala, bile su mi potrebne dobrecipele, jake noge, kakvo-takvo znanje

Zvezda italijanskog filma, showmani reditelj, pisac i glumac, Roberto Begni-gni, govorio je peto pevanje Danteove”Boànstvene komedije” na krcatoj Pia-zzi del Campidoglio, koju je projektovaoMikelan|elo, li~no. Ki{a je plju{tala celuno}. Ja sam cedila ode}u u dru{tvuodli~nog nema~kog kamernog orkestra ilutka Pul~inele koji se na sav glas prepi-rao sa lutkom Mocartom oko neke va`neteme. U publici su sedeli i stari majstori,lutkari, {tapovima istresali slapove vodeiz cirade kojom smo bili prekriveni. Upa-dali su u predstavu sa lucidnim impro-vizacijama. Bilo je sasvim mokro, blisko ibeskrajno zabavno.

A na drugom kraju grada sofistici-rani komadi Martina Krimpa, mog omi-ljenog pisca nove engleske drame, koji sebave identitetom, terorizmom, mass me-dijima. Prikazivali su {est komada. I to{to tamo nisam stigla rezultiralo jesasvim italijanskom bra~nom sva|omispod jednog ki{obrana koji se skr{io odnaleta vetra i emocije.

Gde }emo sad? Na predstavu ”Laterra magica”? Tibetanska trupa gostujeu pozori{tu Argentino. Tr~imo du` ru-{evina iz petog veka pre n.e..Duboko doleme|u ostacima iz republikanskog dobaleè neke ogromne ma~ke. Strahinja,moj sin, èli da snimi film pod naslovom”Sve ma~ke Rima”. ûli smo da na ne-kom trgu ma~ke lutalice imaju svoj azil.Ali nismo znali da su tako debele. I da susme{tene ba{ ispred pozori{ta u nedo-voljno istraènoj zoni area sacra (largodi Torre Argentina). Nalazi{te se sastojiiz ~etiri hrama, licem prema istoku, ~ijaboànstva nisu u potpunosti identifiko-vana. Ni trg ni pozori{te nisu dobili imepo dràvi Argentini, nego po latinskomimenu grada Strazbura (Argentorum) -pi{e D. Nesti}. Odatle je potekao majstorpapskih ceremonija J. Butchard koji je1503. u blizini sagradio ku}u u gotsko-renesansnom stilu u kojoj je danas sme-{ten Muzej pozori{te umetnosti.

A mi se sme{tamo u malenu loù ucrvenom brokatu, na prvoj galeriji, izkoje bi ispali prilikom naginjanja napredda nema ugra|ene {ipke. I parter je tesanza duge noge. I sarkofazi po muzejima sumali... Udaranjem u tradicionalne ti-betanske instrumente - po~inje predsta-va. Izlaze glumci i plesa~i u kostimima~iju ma{tu te{ko moè da doma{i visokamoda. I da nije ambicioznog reditelja kojipredstavu pakuje u previ{e moderanpostupak, bila bi zaista odli~na.

Gledam na sat. U kamenoj scenogra-fiji Mercato di Troiano, pijaci koja se uanti~ko doba smatrala svetskim ~udom,gde se kupovala svila, miro|ija sa Bli-skog istoka, vo}e i riba, upravo po~injedetaljna sudska analiza ubistva JulijaCezara u prisustvu Bruta, Kalpurnije,Kleopatre, itd., va`nih svedoka istorije.Tekst - Corrado Augias i Vladimiro Pol-zchi, reìja Giorgio Ferrara. GlumciUrbano Barberini, Paolo Bomazelli, Be-nedetta Buzellato Imena tih ljudi mi nezna~e ni{ta. Ne poznajem grad, ulicamase kre}em sa mapom u ruci, a i gu`va jesve ve}a.

Posle detaljnog pregleda dèpova ita{ni, ulazimo u slabo osvetljenu VilluMedici (od 1666. sredi{te Francuskeakademije koja stipendira mlade umet-nike) U }o{ku èna preba~ena prekostola, prazna bela haljina kre}e se vo-|ena nevidljivom rukom. A na podu stili-zovani, ritualni amblemi u blagom fluo-rescentnom odsjaju.

Kad smo ve} kod rituala, pro~italasam i svetski trend ”An|eli i Demoni”Den Brauna zato {to se doga|a u Rimu.Ova knjiga stoji u centralnom, oltarskomdelu svake knjiàre uprkos tome {to jeautor izme|u ostalog odvalio da rimskeulice smrde na mokra}u. Taj detalj, poredmnogih drugih, nije ta~an. Naime, vlastisu naredile da u nedostatku javnih toale-ta moè{ da pi{ki{ u svakom baru, ali naulici, nikako.. Ali trgovina je trgovina, au tome su Latini nenadma{ni.

6

Na{i u svetu

LUDUS 133Lu

Aleksandra N iko l i¯

A mo`da sam ovde i zato da bihformirala duh samoreklamerstva koji mije vazda nedostajao. Ali to me, naàlost,ne zanima dovoljno. Ovde me , u stvarizanima ”na~in ìvljenja u kome se i naj-teì zadatak moè obaviti, a da se ~ovekne zaloì ceo”, zanima me ”disciplinakoja pomaè prirodi umesto da je ko~i,”zanima me mehanizam sile koji pogodu-je slobodi.... I ta pitanja premeravamkoracima. U nekim narednim {etnjama.A sada se uvla~im u karnevalsku po-vorku koja se nji{e uz brazilske i porto-rikanske zvuke, egipatski folk. Naravno,tu je i dobar jazz, rock, barokna muzika.Izloène pobedni~ke barke. Bajkovitescenografije za pri~e Kalvina, Lafontenai Grima.

Ovo je zaista bio praznik igre. Tajspektakl je gradu Rimu doneo prihod od61.000.000 evra iako je ve}ina programabila besplatna. Hoteli i restorani - puni.

Taksisti radili cele no}i. A |ubretari sunarednog jutra u svoja kola ubacili 260tona |ubreta.

Polazim na zasluèni odmor. Mokrecipele su{e se nedelju dana zbog ogromnekoli~ine vlage u vazduhu, koja kosto-boljom mu~i 90% italijanskih èna. Pri~ase i da mu{karci imaju problem. U vi-sokom procentu pate od dominantnihmajki. Ali do tih psiholo{kih slojevasvojim iskustvom jo{ nisam stigla.

Psiholo{ki slojevi, podjednako va`nikao i ovi estetsko- istorijski, za mene senalaze na beogradskim ulicama, trgovi-ma, pozori{tima, arhivama, tajnim pro-lazima. îni mi se da mogu da ih osetimu bilo koje doba dana i no}i. Na{e ludiloje otvoreno i radi cele godine. Mo`da bibilo dobro da se satera u svetkovine iigre, sa fiksiranim datumom.Da se zna po~etak i kraj.

AUSTRIJSKO DRAMSKO TAKMIÊNjE ZASRBIJU I CRNU GORU -USLOVI TAKMIÊNJA

Zadate teme: Govoriti o granicama - kakav je ose}aj ljudi koji ìve u vremenupoliti~kih promena.(1) Uslovi u~e{}a

Kandidovati se mogu srpski i crnogorski autori i oni koji ìve na teritorijiSrbije i Crne Gore.Svaki autor moè u~estvovati samo jednim svojim komadom.Komad mora da odgovara zadatoj temi.Komad mora da bude koncipiran tako da u njemu mogu da glume petglumaca.Komad kojim se konkuri{e ne sme biti izdavan niti insceniran.Autori prepu{taju prava na komad organizatoru takmi~enja.Autor koji u~estvuje na takmicenju svojim u~e{}em pokazuje da uvi|a uslovetakmi~enja.U~estvovati je mogu}e odmah.Krajnji rok za slanje je 01.12.2006 god.

(2) Dokumenta koja je potrebno priloìtiPored predatog komada u originalu, potrebno je priloìti i prevod naengleskom jeziku. Prevod ne mora biti profesionalan. Potrebno je priloìti obave{tenje o sadràju, lista postavke kao i podaci oautoru (maksimum tri stranice).Original i prevod je potrebno poslati na E-Mail adresu:http://us.f611.mail.yahoo.com/ym/[email protected] - samo ukoliko autor nema mogu}nosti da po{alje mejl radove slati po{tom naadresu Austrijskog kulturnog foruma Beograd:Kneza Sime Markovi}a broj 2 11000 Beograd - za drama konkurs.Za izgubljene radove organizator ne snosi odgovornost.Poslati radovi se ne {alju natrag autoru.

(3) Uru~ivanje nagrade@iri sastavljen od pet ~lanova odabra}e od svih radova jedan koji }e bitinagra|en nov~anim iznosom od 3.500 evra. Pobedni~ki rad }e biti prevedenna nema~ki jezik i objavljen. Pored toga ce nagra|eni komad biti izveden uAustriji na nema~kom jeziku. Na taj na~in pobedni~ki komad dobijamogu}nost da se izloì javnoj diskusiji.Dokumentarna publikacija komada je mogu}a, ali se ne moè garantovati satrenutnog stanovi{ta.@iri }e se sastati krajem 2006. godine kada }e i objaviti pobednika.Objavljivanje pobednika od strane ìrija bi}e objavljeno poslednje nedeljefebruara meseca i to u najva`nijim mas - medijima Srbije i Crne Gore. @iri }esvoju odluku objaviti kroz pismeno, iscrpno i primereno obrazloènje. Ovimnadalje u~esnicima koji ne budu nagra|eni ìri ne}e davati daljaobrazloènja, ni pojedina~no ni javno.

(4) @iri@iri je sastavljen od dva austrijska predstavnika, dva predstavnika iz Srbijei Crne Gore i jednog neutralnog ~lana neke tre}e zemlje.

Za pitanja koja se odnose na takmi~enje molimo da kontaktirate gospodinaKristijana Papkea, inicijatora i odgovornog za projekat, na slede}u E- Mailadresu:http://www.kultura.sr.gov.yu/[email protected]

Klo{ar se brije i ~ita novine. Po jezeruljubavni parovi u ~amcima na vesla.Omorina. Ulazim u ~uvenu galeriju.....Okolo su. arheolo{ke {kole, fontane,Shakespearov ”Globe” (monta`na vari-janta), minijaturni bioskop i pozori{te zadecu, neoklasi~ne statue. Gogolj, Gete,Njego{, Bajron, Shawky. Spazila samgrupu ljudi u krugu koja izvodi laganetai-~i pokrete. Lepi su kao dobro uigranapozori{na trupa. Krijem se iza borova(~est motiv na slikama talijanskih maj-stora). Virim, ose}aju}i èstoku ~e`nju zaigrom. Dolaskom u Rim, moj red, rad,mir, bez obzira na haos u kome ìvimo,prili~no su poreme}eni. Putova}u da bih

italijanskog, press-karta (sve {to ho}e{da vidi{ ko{ta iznad 9 eura), dàk knjiga,novine, po mogu}nosti sveè.

Pribliàvao se 17. septembar. Ceograd je bio izlepljen plakatima koji ustilu Spinozine ”No} je su{tina, dan jeskandal” pozivaju na praznik igre, beluno} (La notte bianca). Pet stotina kul-turnih doga|aja u najrazli~itijim grad-skim prostorima. Dràvni i privatnimuzeji, palate i ba{te, bioskopi i pozo-ri{ta, istorijski arhivi, galerije, crkve,diskoteke i biblioteke, kulturni centri,umetni~ke {kole, prodavnice i klubovi,sve je otvoreno i radi celu no}.

LA NOTTE BIANCA

LUDUS 133

Dvanaestog marta, u Torinu, dode-ljena je Deseta Evropska nagradaza pozori{te, Haroldu Pinteru.

Specijalne nagrade, „za novu pozori{nustvarnost“, primili su Oskar Kor{unovas/Litvanija/ i Jozef Na| /Francuska/

Do pre nekoliko godina, PREMIOEUROPA PER IL TEATRO, Evropskanagrada za pozori{te, dodeljivala se uTaormini, na Siciliji. Vispreni gospodinAlesandro Martinez, direktor festivala,vodio je taj zna~ajni projekat Evropskogsaveta, Uneska i razli~itih pozori{nihasocijacija uz pomo} eminentnog sveta i

ìrija, na ~ijem ~elu je uvek bio velikipozori{ni umetnik /Erland Jozefson, naprimer/. Onda su sredstva presahla iEvropska nagrada za pozori{te se ugasi-la.

Ove godine, pre po~etka Zimskeolimpijade u Torinu, stiè poziv od Mar-tineza, da prisustvujem/o/ novom izda-nju Evropske nagrade za pozori{te, nanovom mestu.

Torino, grad automobila i ~okolade,centar mo}nog italijanskog Pijemon-ta/nama poznat po Zastavinim aran`ma-nima sa njima/ ima mnoge konotacije

poslovnosti, bogatstva, sporta. No, umet-ni~ki znak, zaista, nema. Zato je vest da}e Nobelovac 2005. Harold Pinter, velikipisac koji je nas, ovde, uvek podràvao ipominjao „u svojim molitvama,“ Evrop-sku nagradu primiti u Torinu, zvu~ala~udno.

No, ~udo se, ipak, dogodilo.Harold Pinter, te{ko bolestan, pravo

iz bolnice, sa hemioterapije, stigao je uTeatar Karinjano, gde je gotovo sat vre-mena razgovarao sa Majkom Biling-tonom. Pojedina~ne intervjue je, uzizvinjenje, odbio. Zdravlje mu takavnapor ne bi dopustilo. I jo{ jedno ~udo sezbilo: na dodeli Evropske nagrade zapozori{te, posle Pinterovog kratkog govo-ra zahvalnosti u kojem je, jasno, pome-nuo u poznatom maniru ameri~keinterese i Irak, na scenu Teatra Kari-njano su, uprkos neverici oko {est stotinazvanica festivala, iza{li Dèremi Ajrons iârls Dans, u dru{tvu Majkla Gembona iPenelope Vilton, Gejt Teatar, Dablin,reìja Alan Stanford, da govore odabranetekstove Harolda Pintera, pod naslovom„Pinter Plays, Poetry & Prose“. I posletoga su predvodili kolonu koja je oti{la nagala prijem u dvorcu Gradske skup{tine.

U Pinterovu ~ast, odràn je simpozi-jum, na kojem su u~estvovali teoreti~ari

7

Na{i u svetu

Dragana Boškov i¯

DAROVI ZABORAVLJENIHPREDAKA

Posle Bruka, Strelera, Vilsona...

EVROPSKA NAGRADA JO@EFU NA\U

Europe Theatre Prize za 2006. godinu pripala jeJoèfu Na|u, vojvo|anskom umetniku koji ve}godinama ìvi u Francuskoj. Ova nagrada se, ina~e, dodeljuje izuzetnimteatarskim poslenicima koji su svoje umetni~kekreacije razvijali u pravcu bolje komunikacijeme|u narodima i uspostavljanju komunikacijerazli~itih kultura.Od 1987. godine, kada je nagrada ustanov-ljena, dobili su je:Ariane Mnouchkine, Peter Brook, Giorgio Stre-hler, Heiner Müller, Robert Wilson, Luca Ron-coni, Pina Bausch i Lev Dodin.

S.M.

drame i pozori{ta iz ~itavog sveta, pa i izAmerike, koji se bave Pinterovim pozo-ri{nim delom. Simpozijum je moderiraoMajk Bilington, pozori{ni kriti~ar „Gar-dijana“, koji slovi za najve}eg poznavao-ca Pintera.

Imali smo priliku da vidimo, nasceni Teatra Gobeti, Pinterov pozori{nikomad „Novi svetski poredak“, u reìjiRoè Plan{ona, na francuskom jeziku.Komad, u ~etiri akta, govori o torturi,politi~kom nasilju i hipokriziji igre mo}i,naro~ito u svom poslednjem aktu, kadase igra poznati tekst, „Parti tajm“. Osimove predstave i koncertnog izvo|enjatekstova pri dodeli Evropske nagrade zapozori{te, nijedan veliki Pinterov komad,“Povratak“, „Nastojnik“, “Ro|endan“...nismo videli.

Jedan od dva dobitnika Specijalneevropske nagrade za novu pozori{nustvarnost, Oskar Kor{unovas, nije se po-javio ni na susretu uprili~enom sa no-vinarima, u njegovu ~ast, niti u progra-mu dodele nagrade. A bio je, kaù, uTorinu. I otputovao, iz privatnih razloga/!/. Ali, videli smo dve predstave ovog, nesamo po pona{anju subverzivnog Li-tvanca: „Majstor i Margarita“ Bul-gakova i „Igru `rtava“ bra}e Plesnjakov,predstavnika Nove ruske drame. Obepredstave prepune divnih re{enja, za-~udnih scena, ritualne atmosfere, nopreduge i naporne za gledanje.

Na{ i francuski Joèf Na| se pojaviou Teatru Karinjano, primio nagradu iobratio se, sa scene, zvanicama. Za-hvaljuju}i, izrazio je ~u|enje {to mu jedodeljena ba{ Evropska nagrada zapozori{te. „Ako do|ete kod mene, uKanjiù, mora}ete 5km da iza|ete izEvrope, a ako iz Kanjiè odete, ulazite unju!“. Izjava propra}ena freneti~nimaplauzom, na koju se nadovezala obna-rodovana novost, da su, u Uniju evrop-skih pozori{ta, primljena tri nova teatra,Teatro Stabile iz Torina, koorganizatorfestivala, Izraelski nacionalni teatar i -Jugoslovensko dramsko pozori{te!

Prikazan je samo film o Na|u i krat-ki, nekarakteristi~ni inserti iz njegovih,nama vrlo dobro poznatih, magi~nihpredstava.

U toku festivala ‘Premio Europa peril teatro’, zvanicama su ponu|ene i tripredstave u Italiji oboàvanog, ostarelog/i po pozori{noj estetici/ reditelja LukeRonkonija: “Troil i Kresida“ [ekspira/pet sati trajanja/, „Ti{ina komunista“/tri monologa, tri sata trajanja/ i „Bi-blioetika“, zanimljiv komad o medicin-skoj etici, verbalan, ali igriv.

Odràni su kongresi Unije evropskihpozori{ta, Asocijacije pozori{nih kriti-~ara i Internacionalnog instituta zamediteransko pozori{te, koji zapo~injenovu ODISEJU, po podunavskim zemlja-ma.

Jovan ]irilov je, ~ulo se, rekao Pin-teru da je Slobodan Milo{evi} umro, 11.marta, a vest nas je stigla pred konferen-ciju sa laureatom. „Gospode Boè!“,rekao je slavljenik.Ma {ta to zna~ilo.

Pod pokroviteljstvom Organizacijeza promovisanje gr~ke kulture iMinistarstva kulture Gr~ke, od pr-

vog do ~etvrtog juna bi}e odràn Prvibalkanski sajam scenskih umetnosti (1stBalkan Performing Arts Market) u Na-rodnom pozori{tu Severne Gr~ke: Kral-jevsko pozori{te i Pozori{te Dru{tva zamakedonske studije i u filmskoj dvorani„Aristotelios” u Solunu.

Ova inicijativa, kako je istakla Geor-gia Iiopulu, direktorka Organizacije zapromovisanje gr~ke kulture, prvi put serealizuje u regionu Balkana, a okupljaumetnike iz oblasti scenskih umetnosti izAlbanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske,Hrvatske, Kipra, Makedonije, Gr~ke,Moldavije, Rumunije, Srbije i Crne Gore,Slovenije i Turske.

Balkanski sajam scenskih umetnostipruì}e umetnicima jedinstvenu prilikuda ostvare komunikaciju sa velikim ev-ropskim i svetskim festivalima i umet-ni~kim centrima. Organizatori pozivajusve umetni~ke direktore ovda{njih festi-

vala, producentske ku}e, organizatore isamostalne umetnike da {to pre popuneprijavu i konkuri{u za u~e{}e na Sajmuumetnosti, predstave svoje stvarala{tvo itako ostvare kontakt sa umetnicima igrupama svih balkanskih zemalja.

Organizacije, institucije, grupe, dru-{tva i slobodni umetnici iz balkanskihzemalja mogu da u~estvuju na Prvombalkanskom sajmu scenskih umetnosti uSolunu na tri razli~ita na~ina. Umetnicikoji se bave likovnom umetno{}u moguda se predstave u okviru programa„Izlo`ba”. Izlaga~ima je ponu|eno da nasvojim {tandovima, koji predstavljajumesto za izlaganje i komunikaciju sazainteresovanim „kupcima”, koriste au-dio-video i {tampani promotivni materi-jal.

U~esnici }e mo}i da u toku sajmau~estvuju i prate internacionalne kon-grese, ~ija je glavna tema komunikacijastvaralaca, problemi njihovog predstavl-janja na me|unarodnom trì{tu, ali ina~ini relaizovanja i finansiranja zajed-

ni~kih programa Evropske unije. Orga-nizatori su predvideli i program „Pred-stave”. Re~ je o programu kratkih pred-stava (u trajanju od oko 30 minuta) koje}e, pre svega, pratiti zvani~ni predstav-nici profesija iz domena scenskih umet-nosti, ali i odre|eni broj istraìva~a istudenata.

Organizatori }e obezbediti svimu~esnicima besplatne izlo`bene {tando-ve, pokriti tro{kove tehni~kih potrebapredstava i ustupiti pozori{ta za izvo-|enje programa. Tako|e, organizatori }eautorima omogu}iti besplatan pristupsvim umetni~kim aktivnostima i mani-festacijama koje }e se odràvati u vremetrajanja sajma. U~esnici, me|utim, samipokrivaju tro{kove koji se odnose nadalju dekoraciju izloènog {tanda, sme-{taj i prevoz po popularnim cenama, kaoi promotivni materijal koji }e biti izloènna {tandovima.

Svi stvaraoci koji èle da u~estvujuna Prvom balkanskom sajmu scenskihumetnosti u Solunu mogu da se infor-mi{u o sme{taju, programu i paralelnimmanifestacijama na sajtuwww.balkanperformingartsmarket.grili da kontaktiraju Keli Diapulina telefone: +30 210 889 48 42,faks: +30 210 889 48 55ili na e-mail:[email protected] Masnikovi}

BALKANSKI SAJAM SCENSKIHUMETNOSTI U SOLUNUNa ovoj manifestaciji mogu da u~estvuju

umetni~ki direktori, organizacije, ustanove

kulture, kao i samostalni umetnici

ORGANIZUJEMO \ACIMA ODLASKE,PA IMAMO POPUST

Profesorka, 42 god. *Poslednji put sam bila pre deset dana, na Terazijama. Idem na sve premi-

jere.*Karta od 800 din je mnogo, ako ide cela porodica. Velik je izdatak i ako se ide

jednom mese~no. (Za porodicu)*Mi organizujemo |acima odlaske, pa imamo popust u vi{e pozori{ta. Ja

imam pretplatnu kartu za Atelje.*Gledala sam ‘Cigani lete u nebo’ i iznenadila se koliko je male dece

pred{kolskog uzrasta bilo u pozori{tu.*Predstave biram po preporuci, mada svaku vredi odgledati.

AKO JE I ZA OPERU, MNOGO JE!

Privatnik, 54 god.*Bio sam pre dve godine. Ne mogu ta~no da se setim.*U pozori{te ide onaj ko ima para. I volje. I raspoloènja.*Hteo sam da vodim decu u operu, al’ sam odustao kad sam ~uo da su karte

800 din.

ZA[TO (NE) IDEMO U POZORI[TE?

LLuuccaa RRoonnccoonnii,, rreeddiitteelljj

8

Na{i u svetu

LUDUS 133Lu

Maja Mi la tov i¯ Ovad ia

South BankJu`na obala Temze je jedan od meninajdraìh delova Londona. To je mestogde se nalazi sa prijateljima, pije kafa nadrvenim klupama NFT-ja uz pogled nareku i severnu obalu, gde se uvek de{avane{to {to vredi videti, film, koncert ilipozori{te, gde se pretraùju polovneknjige i gde se gluvari po sun~anomdanu na potezu od mosta Vestminster(Westminster) na zapadu pa do galerijeTate Modern i pozorista Globe na istoku..

Na tom mestu je 1951. odràn Festi-val Britanije (Festival of Britan) velikanacionalna izlo`ba koja je otvorena uLondonu i zatim je putovala po zemlji.Festival je slavio progres, oporavak odposledica drugog svetskog rata i promo-visao je bolji dizajn i kvalitet u reizgrad-nji Britanskih gradova. Festival je tako|eobeleàvao i stogodi{njicu od odràvanjaVelike Izlo`be (Great Exhibition) odràne1851. gorine, poznate i kao CrystalPalace Exibition, internacionalne izlo-`be, prve u seriji svetskih sajmovakulture I industrije koji su bili popularniu 19.veku

Za Festival Britanije je sagra|enaRoyal Festival Hall, sada deo South BankCentra. Od tada su na tom potezu nizreku jo{ otvoreni Queen Elizabeth Hall iPurcell Room (1967), Hayward Galerija(1968), National Film Theatre-NFT,Britanski Filmski Institut i na krajuLondon Eye (2000).

RNTI tu, kao deo ju`ne obale se nalazi

Nacionalno pozori{te (Royal NationalTheatre). Zgrada je otvorena 1976, dizaj-nirao ju je arhitekta Sir Denys Lasdun ubrutalisti~kom stilu. Po~asno “Royal”(Kraljevsko) u nazivu pozori{te je dobilo1988.

Pozori{te ima tri scene: Olivier(nazvane po Sir Laurence Olivier-u kojije bio prvi upravnik pozori{ta) to je ujed-no i najve}a sala (1160 sedi{ta), ura|enaje po uzoru na anti~ko pozori{te u Epi-daurusu tako da ima otvorenu scenu ipolukru`ni auditorijum. Lyttelton (na-zvane po Oliver Lyttelton-u, prvom pred-sedniku pozori{ta) je scena sa prosceni-jumom i moè smestiti 890 gledalaca iCottesloe (nazvane po Lordu Cottesloe-u

predsednika pozori{nog odbora SoutBank-a), mali studio koji dozvoljavapromene prostora i u koji se moè smesti-ti 300 gledalaca. U foajeu pozori{ta senalaze knjiàra, restorani, bar i izlo-`beni prostor.

Od 2003. godine upravnik pozori{taje Nikolas Hytner, reditelj i producent..On je napravio nekoliko drasti~nih pro-mena u pozori{tu: u repertoar je uvrstiovi{e politi~kih i kontraverznih komada,suprotstavio je dosada{njem pozori{tukoje je po~ivalo uglavnom na tekstu i re~igluma~ko, artisti~ko, rediteljsko pozo-ri{te i uspe{no je sproveo sezonu ‘Trav-elex £10’, koja je nudila karte posniènim cenama ne bi li tako doveomla|u publiku u pozori{te.

Jedna od predstava koja bi se ranijete{ko zamislila na daskama nacionalnogpozori{ta je Theatre of Blood, (Pozori{tekrvi). Predstava je ra|ena u saradnji NT-ja i grupe Improbable (trupa nastala1996 koja svoj proces rada bazira naimprovizacijama).

To je scenska adaptacija horor filmaVinsenta Prajsa (Vincent Price) iz 70-ih.Tragi~na pri~a o ostarelom glumcu kojise zbog lo{ih kritika koje je dobio, krvavosveti grupi pozori{nih kriti~ara ubijaju}iih na “{ekspirovski na~in”. Kriti~ari,jedan po jedan umiru izbodeni, zapa-ljeni, udavljeni, izva|enog srca, bivajunaterani da pro`deru pitu od ku}nihljubimaca. I sve to se de{ava u starom,zatvorenom pozori{tu.

Predstava na duhovit na~in dajeoma` teatralnosti i lepoti lo{ih hororfilmova iz 70-ih godina. Veliki je izazovza glumca da odli~no odigra lo{egtragi~ara koji igra, parafrazira scene izraznih [ekspirovih tragedija. Jim Bro-adbent to odli~no ~ini sa puno mere,otka~eno i duhovito. Horor na sceni jeosigurao iluzionista Paul Kieve. On jena~inio da ubistva budu ubedljiva iduhovita, krvava i zabavna. Treba spo-menuti da je odli~no na scenu prenetatehnika filmsko kadriranje kroz bes-prekorno uigranu koreografiju i nepri-metno promicanje i preme{tanje pred-meta. ”Pozori{te krvi“ je ìva, virtuoznai rasko{na predstava u kojoj se iskrenouìva.

Obja{njavaju}i proces rada Lee Sim-son kaè: ”na tekstu smo radili koriste}iWexnerov model instant glume. Glumci-ma nije dozvoljeno da nau~e tekst na-pamet. Glumci prvo sednu i pro~itaju ceo

tekst polako i mi to snimimo. Tada pusti-mo snimak i oni po~inju da igraju. Zatimponovo snimimo tekst i glumci opet idu uprostor ali nije dozvoljeno ponavljanje.Pravimo razli~ite snimke glasa, razli~iteemocije, razli~itu upotrebu prostora iodnosa“.

Na sceni Littelton je 1. novembra2005. bila premijera nove verzije Ibzen-ove ne tako ~esto izvo|ene drame Stubovidru{tva u novom prevodu/dramatizacijiSamuela Adamsona.

Ibzenova drama i danas savr{enokorespondira sa na{im dru{tvom. Sa vi{estrana postavlja pitanja etike. Koliko i {tasmo spremni da `rtvujemo za uspeh ipoziciju. To je studija provincijskog ì-vota u kome se me{a javno i privatno.

Ova produkcija dobro spaja ironijusa komedijom i melodramom. Bernikaodli~no igra Damian Lewis. Znala~kivodi lik od sra~unatog i surovog, netole-rantnog, prepredenog ~oveka koji segr~evito bori da njegova tajna ne budeotkrivena do o~ajnog i skrhanog ocaporaènog sopstvenom krivicom.

Lona Hesel, Lesley Manville je slo-bodnog uma, ìva, u haljinama ìvihboja koje odudaraju od sivila provincije.Ona se smelo i odlu~no ne gube}i ìvotnuveselost suprotstavlja laìma, ~amotinji idavno istro{enim normama.

Sve se odvija u ku}i sa velikim pro-zorima ~iji se {aloni zatvaraju ne daju}ispoljnjem svetu da u|e i otkrije tajnu. Nakraju se zidovi diù i pred nama sepojavljuje ba{ta i zelenilo ìvota, po~injeki{a i predstava se zavr{ava u istinitomelodramskom stilu.

Prate}i ideju pozori{ta koje }e bitidru{tveno i politi~ki angaòvanije, po-stavljena je i predstava The UN Inspek-tor, slobodna adaptacija Gogoljevog Revi-zora koju je sa~inio David Farr.

Sve se de{ava u nekoj biv{oj Sovjet-skoj Republici gde saznajemo da }e setajno pojaviti inspektor UjedinjenihNacija. Predsednik i njegovi ministri sunaravno u panici jer su proneverili ipro}erdali novac dobijen od UN-a zaizgradnju bolnica i pruga.. Slobodamedija ne postoji i trenutno drè uzatvoru novinarku koja je pisala o ko-rupciji. Ni malo dobra slika mlade de-mokratske zemlje koja dobija pare odzapada.

Plejadu mo}nika ~ine ministar zdra-vlja koji se hrani u Mc Donaldu, {efInteligencije koji je priglupa tra~ara,ministar {kolstva koji je zaposlio ve}i deosvoje familije, ministar zdravlja koji jeustupio novosagra|enu bolnicu filmskojekipi koja snima televizijske sapunice,ministar finansija je biv{a agentkinjaKGB-a koja se protivi uticaju zapada(karikatura vec vi|enih KGB agenata izJames Bond filmova).

U hotelu se zati~e (zaglavili su se jersu bez para) Martin Gammon (sjajniMichael Sheen) agent nekretnina izLondona koji je do{ao u biv{i SSSR ne bili se obogatio trguju}i nekretninama injegov prijatelj Sammy. Oni su naravnogladni i {vorc.

Martinova pojava u dobro skrojenomodelu i nepla}anje hotelskih ra~una jedovoljna Peteru Robchinksku i PeteruDobchinsku, vladinim pomo}nicima(spin majstorima) da ga zamene za UNInspektora.

Po~inje urnebsna komedija. Podmi-}ivanje, jelo, pi}e, ìva muzika, novo-komponovani sjaj predsednikove ène ik}erke, malogra|an{tina.

Zabavna i dinami~na komedija. Alije izgubljena sva satiri~na i politi~kao{trica i kritika koja se utopila ustereotipno vi|enje ex-sovjetskih mafi-ja{a koji su na trenutke prikazani kaosuvi{e snishodljivi i glupavi tako da ba{ne verujemo u odsecanje jezika no-vinarke niti nam je scena mahanja istim

(jer Martin misli da je to la`ni jezik i èliga poneti kao suvenir da bi ga pokazaoprijateljima u pabu i svi mu daju milionene bi li ga dobili nazad i kada se dokopa-ju jezika ministrica finansija ga pojede)ne ~ini jezivom ve} samo sme{nom.

Najnoviji komad Alana Beneta (AlanBennett) The History Boys izveden jepremijerno u National Theatru na sceniLitlton u reìji Nicholas Hythe koji je zatu predstavu dobio nagradu za reìjuOlivier. Planira se i snimanje filma podrami.

Radnja komada se odvija u privatnoj{koli u Jork{iru osamdesetih godina.Pratimo razred osamnaestogodi{njakakoji èle da dospeju na Oksford (Oxford) iKembrid` (Cambridge) univerzitete.

Centralan tema Benetovog komada jesmisao i namena obrazovanja. Da li je toprolazak na ispitu ili je to podsticanjeèlje za saznanjem? Dolazi do sukoba isudara vrednosti. Vodi se borba izme|ufunkcionalng, pragmati~nog i liberalnogi romanti~arskog idealizma u pristupuobrazovanju. Druga tema je relacijaizme|u pedagogije i pederastije u mu-{kim {kolama.

Izme|u scena u {koli prikazuje secrno beli film koji pokazuje de~ake usvakodnevnim situacijama van u~ionicei doprinosi pribliàvanja tog vremena.

Alan Benet je oduvek bio odli~an kaoposmatra~ ljudskog pona{anja u njego-vim padovima i blesavostima. Ovo jejedan rasko{no duhovit i intelignetankomad o obrazovanju i istoriji, u~enju ikulturi.

Dom Bernarde Albe Federika GarsijeLorke u novoj engleskoj verziji DavidHare-a. Reìja Howard Davies. Sceno-graf/Kostimograf Vicki Mortimer.

U naturalisti~koj scenografiji tro{ne isparne ku}e Alba po~inje Lorkina pri~a o

KLASIKA I KRV

ljubavi, opsesiji i ~asti kroz koju }e seprovu}i i dolaze}a istorijska svirepostkroz zastra{uju}i momenat kada matri-jarhalna heroina poùri da se priklju~irulji koja mu~i neudatu majku. BernardaAlba (Penelope Wilton) je despotskamajka istinski zabrinuta za porodi~nureputaciju. Radikalna diktatorka koji sve{to ~ini, ~ini da bi za{titila ~ast porodice iiz ljubavi prema svojim }erkama (zanjihovo dobro), ali ona koja sve zna {ta sede{ava u ìvotu drugih nema snage davidi {ta se de{ava sa njenim k}erima.Ona nije melodramati~na hulja ve} ènazaneta mo}ju i uhva}ena u moralni kodkoji je uni{tava. Odli~na igra PenelopeWilton nam pokazuje ljudsku crtu kojune opravdavamo ali je moèmo razumeti.

Ovo bi bila vrlo prose~na i dosad-njikava predstava da Adelu (najmla|a odsestara) nije igrala Sally Hawkins koja jesvo vreme skakutala i tr~ala po sceni upo~etku kao dete, a kasnije kao zaljublje-na ostras}ena èna (upe~atljivo lo{ ples-zaljubljene-devojke-sa-belom-plahtom).Njena prezentacija strasne i buntovneène je bila retko iritantna, sastojala seod vike, histerisanja, skakutanja navrhovima prstiju, tre{enja i lupanjapesnicama po stomaku. Na trenutke jebilo vrlo te{ko gledati je.

Za krajTri meseca je u pozori{tu Blue Ele-

phant trajala manifestacija Balkan Artkoja je obuhvatala film, pozori{te ivizuelnu umetnost. U okviru sezone supostavljene dve drame na{ih pisaca;Kaput mrtvog ~oveka, Hajdane Baleti} ureìji Antonia Ribeira i Halflife, FilipaVujo{evi}a u reìji StivenaHarper-a.

DA ME POZOVU, GLEDAO BIH KOMEDIJUDispe~er, 53 god.*Poslednji put? Nemam pojma. Pre 3 - 4 godine. Mo`da i nije. Ne znam.*Nemam naviku da idem u pozori{te.*U pozori{te idu ljudi koji vole pozori{te.-A jel’ ti voli{?*Volim.-Pa {to ne ide{?*A jel moè dòker, ili pomo} dece? Pa, ne znam?-[ta bi trebalo da se desi da bi oti{ao u pozori{te?*Da me neko pozove. Gledao bih komediju.*Karte? Oko 500 din. To nije puno.

PROLAZIM, ALI NE ULAZIMTekstilna radnica, 25 god.*Svaki dan prolazim pored pozori{ta. Ne se}am se kada sam poslednji put

bila, ima vi{e od 5 godina, ne se}am se ni {ta sam gledala. Bila sam sa {kolom, uBuhi, kao klinka.

*Cena? Od 500 do 1000 din. Velika cena.*Danas je sve manje zainteresovanih za pozori{te, radije }e da bleje uz TV, ili

na kompjuteru.*Ako ima{ novac, ide{ pre u kafanu.


LUDUS 1339

Svet kod nas

O predstavi @ANKAIako bez velike najave i agresivnog

marketinga, Me|unarodni Festival Sla-vija, u{ao je u petu godinu postojanja itako pokazao da i mala privatna po-zori{ta mogu uspe{no da se izbore usopstvenoj produkciji i da budu doma}inipredstavama iz drugih zemalja.U perio-du od 9.do 17.marta 2006. prikazano jedeset predstava.

Festival je zapo~eo sa beogradskompremijerom samog Teatra Slavija, ko-madom ‘@anka’ po orginalnom tekstuMiodraga Ili}a, a u reìji Slavenka Sale-tovi}a. @anka Stoki}, neobi~na èna, i

tvrde, jedna od najve}ih srpskih glumicau pro{losti, imala je tegoban ìvot, ali iblistavu gluma~ku karijeru. Po~ela je uputuju}em pozori{tu Ljubomira Raj~i}a^vrge, prvo kao pralja i statistkinja, apotom kao tuma~ epizodnih uloga. Kadaupozna mladog glumca Aleksandra Ga-vrilovi}a, on postaje njena prva ljubav ipomaè joj da ovlada tajnama glu-ma~kog zanata.Tokom karijere ostvarujeoko 150 uloga u razli~itim ànrovima sanagla{enim uspehom u komedijama.Tragi~an period njenog ìvota je nastaokada je osu|ena pred Narodnim sudomna osam godina gubitka srpske nacio-

FESTIVAL SLAVIJAAni ta Pan i¯

nalne ~asti jer je glumila za vreme oku-pacije.

Upravo ovako neobi~nu sudbinu ve-like srpske glumice pisac Miodrag Ili} jeve{to uobli~io u uzbudljiv dramski tekst,a ulogu @anke je poverio Ruìci Soki}

”Mislim da je to jedan vrlo inteligen-tan, neobi~an, nekonvencionalni dram-ski tekst” kaè Ruìca Soki}. ”To jenetipi~an dramski tekst, jer ima neko-liko slojeva: monolo{ki, dijalo{ki, ondaima i dokumentarnog, jer je baziran na~injencama. Tako da deluje kao istorijs-ki komad. Zatim, ima dosta opisnih seg-menata, {to je za glumca veoma te{ko.Zato sam potro{ila dosta energije. Jerona pri~a o jednom doga|aju, o jednomvremenu, na primer, o Prvom svetskomratu. Me|utim, da bi se to ìvelo na sce-ni, a da ne deluje opisno, potrebno jeuneti stra{no mnogo emocija. Onda je tajliterarni deo te{ko}a za dramsko izra-àvanje. Eto, to je ne{to {to je netipi~no.Svaka ta sekvenca je druga emotivnapodloga. A nakon svega, treba izbe}i isentimentalnost.” tvrdi Ruìca Soki}.

”Ova dramaturgija i struktura birecimo vi{e pogodovala kameri, daklenekom televizijskom izrazu. Ali, igratina pozornici duplu igru, dakle jednaglumica, ja Ruìca Soki}, igra druguglumicu, @anku Stoki} koja glumi @ivkuministarku. Tu nema predaha, sat ipojedne uàsne tenzije. Njena slava jezaista fascinantna, jer je ona bila nepis-mena seljan~ica koju su u ~etrnaestojgodini udali. A ona je u pozori{tu po~elakao pralja, prala je ve{, kroz male, pave}e uloge, uspela je da postane velika,oboàvana glumica. Njen mit je nad-ìveo sve.”

Autor teksta Miodrag Ili} isti~e, daproblem moralne krivice umetnika,njegova orijentacija i humanisti~ka pozi-cija ~ine se daleko va`nijim od ponav-ljanja podataka i anegdota o slavnojglumici. ‘Poku{avaju}i da prikaèm po-slednju no} @anke Stoki}, njen pred-smrtni ko{mar koji se me{a sa real-no{}u, poku{ao sam da ujedno naslutimi odgovore na ova pitanja.’ kaè Ili}.’

U ovom neobi~nom komadu o ìvotuglumice @anke Stoki}, njenog prijateljaSimeona To{i}a, ali i lik Branislava Nu-{i}a verno oslikava Milan Caci Mihai-lovi}, dok mladi glumac Vuk Saletovi}tuma~i likove Aleksandra Gavrilovi}a,Morisa Pijade i vojnog islednika.

Predstavena festivalu

Drugog festivalskog dana gostovaloje Pozori{te Suzirija, Kijev iz Ukrajine sakomadom ‘Prikrivena ljubav’ ErikaEmanuela [mita u reìji Alekseja Ku-èljnjija. Reditelj ovog komada, a ujednoi rukovodilac teatra iz Ukrajine je do{aou goste sa komadom koji je zapravonastao prema delu modernog francuskogdramaturga [mita, ‘Zagonetne varijaci-je’.Ovaj komad napisan 1996.odmah jebio izveden u Pariskom pozori{tu Marinii postao je poznat zahvaljuju}i izvo|enjuAlena Delona.

Iz Litvanije je na festival stigao Ka-merni teatr iz Kaunasa. Izveli su ‘Pi-kovu damu’ Aleksandra Pu{kina u dra-matizaciji i reìji Stanislovasa Rubino-vasa. Dramski teatar iz Plovdiva, Bugar-ska u saradnji sa asocijacijom glumaca‘Adaptacija’, izveli su komad ‘Filoktet’ ureìji Ljubi{e Georgijevskog.

Iz Bosne i Hercegovine, iz Sarajeva,stiglo je Pozori{te mladih sa komadom‘Trg ratnika’ u reìji Nika Wooda. Isteve~eri sjajni glumac Zijah Sokolovi},

ovoga puta i u ulozi reditelja, izveo je~uveni tekst Du{ana Kova~evi}a ‘Doktor[uster’. Pored Sokolovi}a u komaduigraju glumci Sarajevskog ratnog teatraSartr, Selma Alispahi}, Halima Mu{i},Mirsad Tuka, Ehdem Husi} i @an Marlot.Dramaturg ovog vi|enja poznatog Ko-va~evi}evog teksta kaè:...”Kako je vri-jeme o kojem pi{e Kova~evi}, kao njego-va osobna objekcija i realnost, vrijemeraspadnutih racionalnih i prirodnih od-nosa, groteska nam se nametnula kaodominatno stilsko opredeljenje pred-stave.”

Iz Makedonije, na festivalu je gosto-vao Makedonski Naroden teatar Skoplje,sa predstavom ‘Bezimenot’ po SofoklovojElektri.

U koprodukciji dva pozori{ta,{aba~kog i pozori{ta Dobrica Milutinovi}iz Sremske Mitrovice, izveden je komad‘@enidba i Udadba’ Jovana Sterije Po-povi}a. Mladi reditelj Nemanja Petronije(1975.) daje svoje vi|enje ovog poznatogkomada isti~u}i kako Sterija najavljujevreme prevaranata u kome mi ìvimo,vreme u kome je slabost biti po{ten ivoleti, a planetarni problem je u tome {to

je danas ljubavi manje nego ikada i {to jepotrebnija nego ikada.

Poslednjeg dana, petog po redu Me-|unarodnog pozori{nog festivala Slavija,prikazan je komad ‘Njujor{ki maraton’ ureìji Rita Maffeia, ‘pozori{ta Incerto izUdina, Italija.To je tekst koji prati ìvotdva prijatelja, maratonca, koji no}u tr~epoljem i treniraju za najpoznatije ama-tersko takmi~enje na svetu.

Pretposlednjeg dana festivala teatarSlavija je u holu priredio zapaènu iz-lo`bu fotografija iz predstava nedavnopreminulog glumca Ljube Tadi}a koji jeu ovom privatnom pozori{tu igrao dvesvoje predstave: Odbranu Sokratovu ismrt’ i Poslednju trku. Glumac Mi{aJanketi}, pre ulaska publike u salu, na-dahnuto je evocirao uspomene na svogkolegu i tako su i publika i ovaj me|u-narodni festival na lep na~in odali pri-znanje ~arobnjaku glume Ljubi Tadi}u.

‘Drveni sandukTomasa Vulfa’

Na zatamnjenoj sceni teatra Slavija,pa`nja je usmerena na video zapis stra-hota u logoru, stradanja Jevreja. U krat-kim rezovima smenjuju se slike stradan-ja, patnje, smrti, lobanja nabacanih nagomilu...Svega onog {to nas podse}a naveliku tragediju i patnju ljudskog roda.Svedena scenografija, samo nekolikodiskretnih rekvizita i veliki drveni san-duk na centralnom delu scene. Dominan-tan, onako ogroman, mo}an, taman, kaosjajna metafora za sav onaj mrak koji jepojeo mnoge ljudske sudbine. Dva juna-ka ovog poznatog teksta Danila Ki{a,Jakova i Solomona Singera uzbudljivo inadahnuto tuma~e Predrag Ejdus iBranimir Popovi}. Predstava je izvedenau produkciji Kraljevskog pozori{ta Zets-ki dom sa Cetinja, u dramatizaciji BoèKorpivice i reìji Nicka Uppera.

Ovu dramu, ‘Drveni sanduk To-masa Vulfa’, Ki{ je zapravo pisao ponarud`bini, za televiziju. Filip David po-zvao je sedam pisaca da napi{u tekst osedam smrtnih grehova (Peki}, Ki{, Ko-va~, Bora ]osi}, Dragoslav Mihailovi},@ivojin Pavlovi}). Ki{ je izabarao LE-NJOST i svoj tekst naslovio asociraju}i navelikog pisca Tomasa Vulfa i njegovroman Pogledaj dom svoj an|ele. Ina~e,Vulf je bio pisac neverovatne energije,

RRuu`̀iiccaa SSookkii}} kkaaoo @@aannkkaa

BBuuggaarrsskkaa pprreeddssttaavvaa FFiillookktteett@@eenniiddbbaa ii uuddaaddbbaa

LLjjuubbaa TTaaddii}}

PPrreeddrraagg EEjjdduuss ii BBrraanniimmiirr PPooppoovvii}}KARTE ZA D@, A PREDSTAVA KR[

Penzionerka, 57 god.*Ja sam ti pozori{te celo. Nikad za svog veka nisam bila. Gledam na TV-u.*Iz ekonomskih razloga. Da imam para, oti{la bih u kafanu.*Samo onaj ko ima para ide u pozori{te. Danas su to, naàlost, bogati, a glupi.

One {to su iza{le iz kafane gde su gole igrale po stolovima, pa iz opanaka, pravou bunde, pa u pozori{te.

*Pozori{te postoji za kulturne, stvarno obrazovane ljude.*Cena karte? Pojma nemam, nikad nisam bila. Jeftinije je u~laniti se u

biblioteku, pa ~itati knjige.

JA SAM TI POZORI[TE CELOPravnica, 26 god.*Poslednji put sam bila pre godinu dana, ne se}am se da li je bio BITEF, ili

Zvezdara teatar.*Nemam para za kartu, pa mi iza{lo iz navike.*Cena je oko 500 din, mnogo za gledaoce, a malo za glumce.*Redovno idu poklonici pozori{ta (oni koji imaju veze s pozori{tem, mladi

glumci, reditelji i njihovi prijatelji, koji ulaze bez karte u pozori{te).*Pre }emo oti}i u kafi}, iako se vi{e para potro{i, jer je interesantnije zabavl-

jati se sa prijateljima.*Obrazovani ljudi pose}uju pozori{te.*Ja sam jurila preko radija kombinacije, 2 karte za ‘d`’, a onda se ispostavi

da je predstava kr{. Zna~i, plati za dobru predstavu!*Montiranje za pozori{te je prevazi|eno. Volim predstavu zbog nje, a ne zbog

prestià.


pisao je kao u bunilu, a onda tokom no}isvoje rukopise trpao u otvoreni kov~eg.Jakov, jedan od junaka drame, veruje daje velika porodi~na tragedija, stradanjenajmilijih u logoru sasvim dovoljanmotiv da se napi{e knjiga. Me|utim,njegova lenjost jeste izvor jada da se delodovr{i... Zanimljiv dijalog i preispitivanjedva prijatelja, starog Singera, preìveloglogora{a, i mladog Jakova kome je ~itavafamilija stradala u istim fabrikama smr-ti. Potresan komad Danila Ki{a koji idanas budi emocije na tragediju ljudskogroda i surovost onih koji suuìvali u ljudskoj nesre}i.

NEMAM DRU[TVO, NI PARE

Penzionerka, 74 god.*Poslednji put, pre rata, ovog poslednjeg. Gledala sam ‘Ko{tanu’ u Zemunu.*Ne idem, jer nemam dru{tvo, ni pare.*Karte? Oko 400 din.

UNarodnom pozori{tu u Beograduve} uveliko se ”uigrava” Sterijina”Laà i paralaà”, u reìji Juga

Radivojevi}a, povodom 200 godina odro|enja i 150 godina od smrti oca srpskedrame, a mo`da i zbog preporukeMinistarstva kulture Republike Srbije dase Sterija aktualizuje. ”Laù i paralaù”su mnogi igrali, a izgleda da }e i ovegodine obeleìti repertoare mnogih srp-skih pozori{ta, mogu}e i zato {to su uvek”laòvi na ceni”. Me|utim, ono {to novotuma~enje komada ~ini posebno za-nimljivim, nije samo prepoznatljiv i luci-dan rukopis Juga Radivojevi}a, ve} i vrloizazovna i intrigantna podela uloga.Glavni lik poveren je Milanu LanetuGutovi}u koji ovom ulogom po prvi putstaje na pozornicu nacionalnog teatra.Partner mu je, tako|e po prvi put, uvekodli~an Neboj{a Dugali}. To je povod zarazgovor sa glavnim akterima o novomruhu ”Laè i paralaè”, i danas aktuel-nom Steriji, ali i o dobroj energiji koja }esvakako obojiti novo ~itanje Sterije.

Ova dva vrsna glumca pronalazimna sceni petog sprata Narodnog pozo-ri{ta, gde se zahuktava majstorskaradionica ansambla. Uspevam da prido-bijem pa`nju ove dvojice zna~ajnihglumaca i negde iza kulisa obavljamorazgovor. Moja pretpostavka da }emo, podobrom gra|anskom redu i maniru, po-piti kafu u bifeu mati~ne ku}e i }askati,zavr{ava se na sasvim druga~iji na~in.Odmah tu iza kulisa, stoje}i, gotovo napre~ac, vodimo razgovor sagovornici kojinaizust daju bujicu odgovora, povla~e}iparalelu sa na{im vremenom.

Milan Lane Gutovi}:Svaki narod imasvoju aristokratiju

Nalikuje li Sterijino vreme na{emvremenu u kojem dominira te`nja kaevropeizaciji i modernom?

Nije u pitanju samo Sterija, nego lo{i dobar pisac. Ako je pisac dobar, njegovovreme je svako vreme koje do|e. Isto kao{to su ”Laà i paralaà” i ”Rodoljupci” uono vreme bili aktuelni, tako je Sterija,kao vrstan pisac, aktuelan i danas, aevropeizacija ili motiv ‘Pokondirenetikve’ koji je Sterija za~eo ve} u ”Laì iparalaì”, op{ti je motiv i nije vi{e samosimptom ovog siroma{nog i tu`nog naro-da. To je sindrom svih èna ili narodakoji bi èleli da budu ne{to drugo odonoga {to ve} jesu.

Ismevaju li se oni koji su napustilisvoje jato, svoj narod?

Goli~ nije taj koji napu{ta svoje jato isvoj narod. On je lopov, dùkela i laòv.Jedina koja je napustila svoje jato jegospo|ica Jelica. Ona je simbol ène kojaje oti{la u neko inostranstvo, videla ne{totamo i poku{ava to da donese iz belogsveta ovde.

Da li se te`nja ka aristokratizmupolarizuje kao izdaja svoje nacije, ili kaobeg od svoje nacionalnosti?

Svaki narod ima svoju aristokratiju.Da li se ta aristokratija odlikuje ko~ijamaili nekim drugim znacima koji su statu-

sni simboli, potpuno je svejedno. Iakosmo mali i tu`ni narod imamo svoju aris-tokratiju, ali ona nema iste statusnesimbole kakve je u to vreme imao Be~.Na{a tuga po~inje onog trenutka kadana{a aristokratija, odnosno na{i obi~niljudi poèle da li~e na aristokratijujednoga naroda kome ne pripadaju. To jerazlog i za tugu, ali i za smeh, a u ovomslu~aju za smeh.

Ima li u na{em vremenu tobo`njegpatriotizma, pokondirenosti ili la`neu~enosti oli~ene u raznoraznim eksper-tima?

Sve {to je pisao Sterija vaì za svavremena. Svako vreme nosi budale sasobom, lopove, laòve, ljude koji su pozanimanju pripadnici neke nacije,svejedno da li su to Srbi, Crnogorci,Hrvati, [iptari... Oni koriste svoju na-cionalnost kao sredstvo da zarade novac,da steknu neko zvanje koje ina~e njimane pripada.

I Goli~ je svojevrsni pustolov, a Vi neglumite pustolove po prvi put. Koje surazlike izme|u tih pustolova?

Andri}ev pustolov, za razliku od Ste-rijinog Goli~a, nije lovac na laku sre}u,on je samo obi~ni laòv. On ~ak nije nilaòv, on je bajkoviti ~ovek koji pri~a decipri~e za sre}nije detinjstvo. Kada smogospodin Andri} i ja po~eli da radimo”Pustolova”, ve} smo pretpostavili nasamom po~etku da }e taj na~in pri~anja ilaganja zainteresovati i starije. Vidim daje zainteresovao i Vas mada niste stariji,ali pripadate jednoj generaciji koja sesigurno ne moè ra~unati u decu. To

koje se oli~ava u lo{im repertoarskimpotezima, predstavama, katastrofalnimupravama. Ne èlim sada nikoga davre|am, ali postoji niz ”slu`bi iza” kojebeleè svoje propasti.

Koji su razlozi da ovu ulogu pri-hvatite i da je ne odbijete, po{to ste tomnogo puta ~inili?

Pre svega, zato {to je reìra JugRadivojevi} i ~itava ekipa sa kojomradim - gospodin Dugali}, gospodinKomneni}, gospo|a Nata{a Ninkovi}, patu su i Milan Tomi} i drugi. U krajnjojliniji, ~oveku godi da radi u takvoj ekipi.

Da li to zna~i da Vam je va`nije sakim radite od toga gde radite?

Nacionalni teatar svakako ima svojzna~aj i ulogu u dru{tvu, ali on je oli~enu upravi, pretpostavljam.

Neboj{a Dugali}:Ukaziva~i namoralnu hipokriziju

U ~emu je savremenost ovog koma-da? Ruga li se ova predstava la`noj modii bezvrednoj literaturi i ~emu jo{?

Predstava je svevremenska, a naj tajna~in svakako i savremena. Poku{ajmog prisustva u ovoj predstavi nijerugala~ki. Mislim da je interesantnijebaviti se onim iracionalnim u ljudskombi}u. [ta je to u ~oveku {to ima potrebu

Ne mislim da je akcenat na ìgosa-nju. Kada bismo govorili o ìgosanju,onda bismo govorili kao sudije, a ne kaooni koji poku{avaju da i jednu i drugupoziciju razumeju kao ljudsku, kaomogu}u u svakom ljudskom bi}u. I tiodnosi po svojoj strukturi su ovde takvida u njima moè biti bilo ko. Svako odnas je bio prevaren, ali postoji ne{to {to jeu ~oveku ve} unapred sklono da budeprevareno. Sklonost da se bude prevarendolazi iz neke odre|ene gladi. ôvek imapotrebu za ne~im i kada to ne{to naslutiu drugom, onda se vezuje za to, pamakar ga ovaj i varao. Ironija, kao {to sterekli, svakako postoji, samo {to je to vi{eironija u odnosu na iracionalnost ljudskeprirode. Poku{ali smo, na primer, dau~itamo situacije u kojima je Jeli~in otacMarko, koji treba da uda }erku, do temere u zanosu svoje spremnosti da sveda svome zetu, da po~inje da mu daje ~aki stvari koje zet nije ni hteo da traì,stvari koje mu ~ak nisu pale na pamet dauzima. Gotovo da je dirljiv taj zanoszavedenosti u kome se daje ~ak i ono {toprevazilazi mogu}nosti drugoga dauzme.

Da li u ovom vremenu prepoznajetepokondirenost, la`nu skromnost, u~e-nost, lovce na laku sre}u?

Nijedno vreme nije li{eno takvihlikova i takvih odnosa. Me|utim, mislimda je va`nije koliko sebe prepoznajemo unjima i koliko smo u zabludi kada

10

Intervju

LUDUS 133Lu

Is idora Masnikov i¯

PODELA RADOSTISindrom evropeizacije u ”LA@I I PARALA@I” -DA ILI NE?U novom tuma~enju Sterijine ”Laè iparalaè”, u reìji Juga Radivojevi}a, poprvi put zajedno, Milan Lane Gutovi} iNeboj{a Dugali}

smatram komplimentom. Jednim nemimkomplimentom, ali ja ga tako shvatam.

êsto ste govorili o tome da bistevoleli da se u doma}im pozori{tima igraklasika, ali na moderan na~in. U ~emu jesavremenost ”Laè i paralaè”?

Na ovo pitanje ne mogu da odgovorimjer to jo{ uvek ne znam. Komad jo{ nismopostavili do kraja. Pretpostavljam da }ereditelj Jug Radivojevi} tu koncepcijuprezentovati upravi.

Da li ste akcenat vi{e stavili naìgosanje, ironiju ili ”smehotvorstvo”,kako to Sterija kaè?

Postavljate mi pitanje na koje miopreznost govori da ne odgovorim. Ho}uda kaèm ovo - ako imam neke namere,ili kada sam nekada hteo da imam nekenamere i kada sam o tome govorio, uspo-stavilo se da sam na sceni pokazao ne{tosasvim drugo. Glumac, èle}i da pro-izvede neki efekat na publiku, ~estoproizvede ne{to sasvim suprotno od onoga{to je èleo. Zato nerado govorim o svojimprojektima, o tome {ta bih èleo, jer pret-postavljam da }e se to videti.

Sa predstavom ”Laà i paralaà”ulazite u Narodno pozori{te, da li to zna-~i da Vam se povratila vera u nacionalniteatar?

Ne vezujem se za ku}u u ovom slu-~aju, vezujem se za upravu koja ovdefunkcioni{e i za ljude sa kojima radim.Samo me oni zadràvaju ovde. Ina~eimam i toliko godina i toliko iskustva savelikim pozori{tima, tako da nemamrazloga da oboàvam nijedno od njih.

Nemate najsjajniji pogled na pozo-ri{te dana{njice?

Pozori{e danas ima nesre}u kojaprati celu dràvu, a dràva i pozori{te suu tesnom srodstvu. Protest jedne dràveuglavnom se oli~ava u pozori{tu. Jednomje neko rekao za pozori{te da ono pred-stavlja plu}a dràve. Ne znam koga samcitirao, ali svejedno. Na ovom pani~nomnivou, na ivici na kojoj se nalazi mojnarod, na toj ivici se nalaze sva pozori{ta.Verovatno mislite na ono {to sam izjavio unekom prethodnom intervjuu koji steimali prilike da pro~itate. Govorio sam dase dràva oli~ava u ljudima koji vodepozori{ta. I naravno, po{to te rukovodiocepozori{ta biraju ljudi iz raznih ve}a kojisu tako|e u istoj propasti, oni biraju sebisli~ne. Onda je to sinhronizovano o~ajanje

da veruje i u nemogu}e stvari, i {ta je to{to u ~oveku razmahuje prevaru i la`?Ta~nije, na koji se sve na~in la` iverovanje me|usobno uslovljavaju i jednodrugo podsti~u. Me|utim, {ta je tu jo{va`no? Njih dvojicu, Aleksu i Mitu,varala~ki par laè i paralaè, u Jeli~inuku}u dovodi glad, dakle nu`da, a nepuka èlja za varanjem. Otuda, ne moèbiti govora o ruganju. S druge strane, uJelici postoji glad za izuzetno{}usopstvene sudbine, a u skladu sa literar-nim uzorima. Te dve gladi su se srele izaigrale igru nasi}enja. Re~ je ozavo|enju u kontekstu gladi. To je ono {toje interesantno, kakvo je zavo|enje koje jeodre|eno gla|u. Ako bismo se ograni~ilina ruganje, suvi{e bismo se usko odrediliprema problemu, a mislim da svet uvektreba posmatrati problemski, jer se dru-ga~ije ogre{ujemo o bogatstvo doga|aja.

Da li je u komadu vi{e prisutno ì-gosanje, ironi~no ili komi~no?

mislimo da smo imuni na iste slabosti.Tako da, ako ho}emo sebe da pozicioni-ramo kao ukaziva~e na moralnu hipo-kriziju, valja nam se zapitati ko smo to mikoji tako pokazujemo prstom.

Da li smatrate da }e predstavaostvariti komunikaciju sa ovda{njompublikom i novim generacijama kojemo`da nisu ~itale Steriju?

Mislim da ho}e. To su vazda aktuelneteme.

Kako vam izgleda podela uloga, da lise dobro ose}ate u novom dru{tvu? LaneGutovi} vam je po prvi put partner nasceni, kakva energija vlada me|u vama?

Meni je uvek najva`nije da se sapartnerima i rediteljem razumem i usa-glasim pogled na tekst. U podeli su poredLaneta Gutovi}a i Boris Komneni}, Na-ta{a Ninkovi}, Mihajlo La|evac, Dobrila]irkovi} i to je, takore}i,podela radosti.

LUDUS 13311

Se}anje

Avgustovski dan u Makarskoj1986. Kupila sam ”Politiku” ikrenula u ba{tu kafane na rivi. I

kao {to obi~no nemam strpljenja da prvosednem za sto pa otvorim novine, ve}po~injem da ih listam u hodu, (za~udo jo{ni jednom nisam upala u {aht, po{to sukod nas poklopci od {ahta cenjeni natrì{tu starog gvo`|a), se}am se da sam,tik uz ogradu letnje ba{te, stala kaogromom pogo|ena... Umrla je GordanaKosanovi}! Na svoj trideset tre}i ro-|endan.

Znala sam da je bila bolesna. Kad mije sa Dragom poslednji put bila u poseti,imala je sasvim kratku kosu... Ali nijegovorila o bolesti ve} o pozori{tu. Se}amse da je traìla po Beogradu da kupi od~ista~a cipela onaj originalni starinskisandu~i} sa metalnim papu~icama zanjenu i ]ulijevu predstavu...

Drago Majki} mi je kasnije ispri~aoda nije imao vremena da pripremi Mi-lo{a, njihovog osmogodi{njeg sina, zasuo~enje sa prispe}em kov~ega na aero-drom, pa je zapo~eo re~enicom:

” Zna{, sine, mama je bila mnogobolesna... ”

Na to se Milo{ naglo ozario i usklikn-uo glasom punim nade:

“Jel’ ozdravila?” Takva su bila i moja o~ekivanja. Za

njen odlazak sam, kao i Milo{, bilapotpuno nespremna.

Proletele su mi kroz misli sve slike,svi zajedni~ki trenuci u na{im podsta-narskim beogradskim sobama, na starojAkademiji, u Kolarcu, na Novom FDU, unjenoj Petrinji, za okruglim stolomBITEF-a... Njen ~udesni Puk u ”Snuletnje no}i”... Na{a retka, ali srda~naporodi~na druènja...

Se}am se kako je u Petrinji, na dru-gari~inoj svadbi, zapevala bez pratnjeorkestra jednu romansu, kako se àmorsvatova pretvorio u tajac, kako se nakraju prolomio pravi pozori{ni aplauz.

êsto se na televiziji reprizira film”ûvar plaè u zimskom periodu”. Uvekse zapitam, kako li se sada ose}a Milo{,kada gleda kao ìvu, svoju majku koja jeu tom filmu mla|a nego {to je on sada? I

kako izgleda stariti i gledati filmove svojemajke - ve~no mlade?

Letos sam putovala ibarskom magis-tralom. Pored mene je sela èna koja jeèlela da si|e u Di}u kod Ljiga. Odmahsam se upoznala sa svojom saputnicom.Pri~ale smo o berbi malina... A onda samjoj rekla:

“U va{em Di}u po~iva jedna velikaglumica.”

Znala je ona to i bez mene. Kada je Gordana odabrala Di}, za-

vi~aj svoje majke, za ve~no zemno prebi-vali{te, da li je èlela da se bar tu odmori,da li se nadala da }e je, kao maj~inokrilo, grejati ba{ to par~e zemlje? Jernjen prekratki ìvot bio je sav od rastr-zanosti, neudobnosti, promena, otkidanjaod srca...

Sigurna sam da je platu za sve tenemire dobijala u ~udesnim trenucimateatra za koje je bila stvorena.

Kada ovoga leta u Di}u budu opadalemaline, napuni}e se ta~no dvadeset godi-na od Gordaninog upokojenja.

Za{to je umrla ba{ na svoj tridesettre}i ro|endan? Nije li tim brojem na-gove{tena simbolika njene ìvotne dra-me, skupe `rtve za ”trenutke velikevatre” kada te, kako bi rekao pesnik, ”nezanima ni pro{lost, ni budu}nost, kadaprosto èli{ dasagori{”!

Zor ica S imovi¯

KADA U DI]U OPADNU MALINEDve decenije od smrti Gordane Kosanovi}

Osmi sat svakog radnog dana naDrugom programu Radio Beogradaispunjavaju dve srodne, komple-

mentarne polusatne emisije - Radiovizori Kult pres. 8.2.2006. obe je ure|ivala ivodila Sneàna Stamenkovi}, a u Kultpresu vodila je zanimljiv razgovor saakademikom, pesnikom, romanopiscem idramskim piscem Ljubomirom Simovi-}em, predsednikom Odbora Srpske aka-demije nauka i umetnosti za obeleàva-nje jubileja posve}enih Jovanu SterijiPopovi}u, 200 godina od ro|enja i 150godina od smrti. Neposredan povod zarazgovor bila je predstava Kir Janje uNarodnom pozori{tu, ali ne i predmetrazgovora. Simovi} je slu{aoce podsetio

da je Sterijine veli~ine i zna~aja svestanmali broj ljudi, ali da }e pomenuti Odbor,Filolo{ki fakultet, Matica srpska, op{tinaVr{ac, Knjièvna op{tina Vr{ac i jo{ nekeinstitucije u kulturi ove zemlje u~initikonkretne korake da se pro{iri i poja~asvest o Steriji kao sjajnom komediografu,ocu srpske komedije, romanopiscu islikaru na{ih naravi, kulturno-prosvet-nom radniku i tvorcu nedovoljno po-znatih i veoma dobrih refleksivnih stiho-va. U tom cilju }e se, obradovao nas je,ove godine izdati sve {to je Sterija na-pisao, a objavi}e se i zbornik nau~nihradova o njemu. Dramski program ovegodine slavi 30 godina postojanja i radakao posebna organizaciona jedinica

Radio Beograda i s pravom se reklamirakao pozori{te s najbrojnijom publikom uSrbiji. Ovih meseci, a nema razloga dasumnajmo da }e tako biti i ~itave godine,Dramski program radio Beograda du`nupa`nju poklanja velikome Vr{~aninu, pase reprize i premijere Sterijinih delaadaptiranih za radio emituju u serijiRadioteka (koja na Prvom programuispunjava pretpono}ni, poslednji satsvake nedelje) i u drugim serijama.

Postoji ustaljena shema emitovanjaradijskih drama na Prvom, Drugom iTre}em programu nacionalnog radija.Me|utim, pomenuta tridesetogodi{njicahrabri urednike na iskorake i iznena-|enja. Takvo smo doìveli na Sretenje,15.2.2006. Umesto neke vesele i relativnokratke radio igre kakvu o~ekujemosredom, sasvim neo~ekivano emitovanoje na Drugom programu radiofonsko delo‘Dunja li je, du{a li je’ Dragoslava Devi}ai Miroslava Joki}a. Emisija je sa~injena80-ih godina kao rezultat zajedni~kog iplodotvornog napora vrsnog etnomu-zikologa i prou~avaoca i stvaraoca radio-fonije. Zahvaljuju}i rediteljskom postup-ku dalekom od razmetanja i herme-ti~nosti, mi se obresmo na tradicionalnojseoskoj svadbi u zapadnoj Srbiji. Na-|emo se u nekom poluzaboravljenom, aopet tako bliskom prostoru i vremenuispunjenom senima na{ih predaka. Sta-rinske svatovske pesme i svadbene, mu-{ke i ènske, birane su i uklapane zna-la~ki, pa`ljivo i s ljubavlju, ba{ kao izdravice i blagoslovi i drugo {to pratiprosidbu, ènidbu i udadbu. Uglavnomnije kori{}en tzv. festivalski folklor, negopravi i s mukom sakupljani terenskisnimci, a slu{alac sti~e utisak da se kaopozvani ro|ak nalazi u nekoj planinskojbrvnari i dobija èlju da se u pesmi, pi}ui veselju pridruì ostalima. Ni posle dvedecenije i vi{e, ovo delo nije izgubilo ni{taod svoje snage i sveìne. Ono bi se na

posebnom ~asu moglo emitovati |acima,ali i studentima knjièvnosti i muzike.Dodatnu, pedago{ku i dramsku dimenzi-ju ovom delu daju gluma~ke interpretaci-je Gorice Popovi} i Milorada Mide Ste-vanovi}a. Na{e lirske narodne pesme unjihovom izvo|enju kaziva~kom, upore-|ene sa izvornim svadbenim pevanjem,dobijale su neku posebnu, jo{ izrazitijuva`nost i obojenost i same, i s tim peva-njem. A pritom su oboje dramskih ume-tnika govorili sabrano, toplo i neafektira-no.

Jo{ jedan zanimljiv spoj na{e liter-arne ba{tine i narodne umetnosti ostva-ren je osam dana kasnije, 23.2.2006. uemisiji ‘Od zlata jabuka’ koju na Drugomprogramu ure|uje Dragana Marinkovi},a koja je, kao i svakog radnog dana semsubote, ispunila tri ~etvrtine poslednjegpopodnevnog sata. U skladu sa koncepci-jom i misijom serijala, kao i sa sadràjemkonkretne emisije, pouzdani mladi etno-muzikolog Milica Simi} pa`ljivo jeizabrala re|e, ili sasvim retko slu{anainstrumentalna i vokalno-instrumental-na izvo|enja izvornih na{ih pesama.Dragan Babi} je sabrao i u jednu celinusloìo, te u emisiji sam veoma prihvatlji-vo ~itao odlomke tekstova SvetlaneStip~evi}, Jovana Skerli}a, Jelene Skerli}Popovi} i jo{ nekih o Milovanu \. Gli{i}u,zna~ajnom za na{ knjièvni i pozori{niìvot naro~ito, ali ne samo, na prelazuXIX u XX vek. Mnogi slu{aoci su upravokroz tu emisiju saznali za neke manjepoznate detalje u vezi s ovim na{im maj-

storom pera. Tu su svedo~anstva o nje-govoj, po sopstvenoj èlji obavljenojsahrani u Dubrovniku 1908. godine, ka-da se verovalo i u srpsku i u jugosloven-sku ideju. Skerli}ev spis podse}a nas naGli{i}evu skromnost, na njegov sme{nikomad ‘Podvala’, na pripovetke mu idrame, na sa~uvan patrijarhalni duh, namajstorstvo jezika i na prevode Gogolja idrugih ruskih pisaca. Doznajemo i oGli{i}evom li~nom ìvotu, a u nama sejavlja èlja da sa vi{e pa`nje i razu-mevanja pristupamo njegovom delu ukoje, kako je u svom prou~avanju po-kazao Vladan Nedi}, spada i prikupljanjenarodnih pesama. Pozori{ni ìvot, daka-ko, nije primarna tema serijala ‘Od zlatajabuka’ posve}enog na{oj tradiciji, ali svremena na vreme imamo prilike da~ujemo pone{to o Divni \okovi} i drugimnezasluèno manje poznatim na{imumetnicima. Dosta pa`ljivo pra}en jeSlavija fest, pa smo u vi{e navrata, naro-~ito na Drugom programu koji je posve-}en kulturi i umetnosti, mogli da slu{amorazgovore sa Batri}em @arkovi}em,direktorom pozori{ta Slavija i organiza-torom i animatorom ovogodi{njeg pome-nutog me|unarodnog festivala.

Radio, po svoj prilici, nije zabeleìopredstavljanje knjige Dare Pe{i} u Etno-grafskom muzeju 9. marta, kada su nje-ne tekstove interpretirali Predrag Ejdus iSlavoljub Novakovi}. Mo`da i jeste, ali toi nemarnom i pa`ljivijem slu{aoculako promakne.

Ranko Bur i¯

POZORI[TE NA RADIJU I RADIO KAO POZORI[TE - BA[TINA IZME\UDRAMATURGIJE I NARODNE UMETNOSTI

KAKVO GLUPO PITANJE

- Mom~ilo, mom~ino, ide{ li u Pozori{te?- Ma ne mogu sad vi{e, kad mama imamalu bebu...- Pa {to te tata ne odvede?- Tata da ide u pozori{te, jes ti brenormalna!?

POZORI[TE NE SLU@I NIÊMUGimnazijalka, 17 god.*Pre godinu i ne{to dana.*Draè mi je da te pare potro{im na ne{to drugo, nego na pozori{te. Za

{minku, garderobu, kafi}, za ne{to {to }e mi sluìti.*Kad nisi finansijski dobrostoje}i, onda se za te pare bolje provede{ na

drugom mestu, nego u pozori{tu.

KARTE ZA FOLIRANTEMedicinska sestra, 22 god.*Poslednji put kad sam htela da idem u pozori{te, ono se zapalilo.*Nemam vremena, nije da ne èlim. Po{to se predstave ne daju pre podne... a

i tada ne bih ustala.*U pozori{te idu dve grupe ljudi: oni koji stvarno vole pozori{te i oni koji se

prave da ga vole, da bi bili u fazonu, foliranti. Oni lak{e i do|u da karata.


Ljubivoje Tadi}:ISTRA@IVAOSAM DRAMSKOU POEZIJI I PROZI

„[ta me je motivisalo da se bavimreìjom? Teme koje nisam mogao daradim na drugom mestu, okolnosti kojesam izmi{ljam, mogu}nost pogleda izdrugog ugla na ono {to nam se de{ava udu{i i u vasioni. Zatim: radoznalost, èljaza istraìvanjem dramskog u tekstovimakoji nisu pisani za scenu. Prva mojareìja bila je „Opro{tajni koncert“ u po-zori{tu Magaza 1986. godine. Koncert jebio sme{ten u dva poslednja zemaljskadana Jesenjina i Majakovskog. Poezijakao temelj pozori{ta. Istinski àlim {tonemamo makar jedan Teatar poezije...

êtiri godine kasnije, 1990., radiosam u pozori{tu „Dobrica Milutinovi}“predstavu „Seobno platno srbsko“ premastihovima Srboljuba Miti}a. Namera mije bila da petoro putnika, koji su namalom uzanom putu, govore svako svojusudbinu, razli~itim jezicima iz raznihvremena. Divan rad sa profesorom Bra-nom \or|evi}em. Predstavu smo pri-kazali 65 puta po celoj nekada{njojJugoslaviji, i to je bila poslednja turnejapo zemlji koja }e ubrzo nestati ustra{nom stradanju.

U godinama koje }e uslediti videlismo brojne kolone izbeglih i nebrojenopobijenih. To iskustvo me je opredelilo dase bavim angaòvanim teatrom, koje }egovoriti o vremenu i nama samima, {toneminovno vodi do toga da se morajugovoriti i stra{ne stvari, ako ho}u dabudem iskren, i ako pozori{te kojim sebavim ima i drugu dimenziju pozori{takoje uznemiruje javnost. „îtanka srp-ske politi~ke poezije“ je obuhvatala dvaveka srpske udvori~ke i satiri~ke poezije.Srpska poezija velika i zna~ajna po svo-jim dometima i uzletima, ima i neve-rovatne ponore. To je jedina poezija usvetu koja ima odu tajnoj policiji „Nazastanku“ Oskara Davi~a. To je uz pesmeFranji Josifu, Dragi Ma{in, Titu, KenetuKaundi i Milo{evi}u, bila okosnica udvo-ri~kog dela „Sve~ane akademije“, kako

sam nazvao predstavu prema ànruna{ih posrnu}a i zabluda. Danilo Ki{ jesvojom neverovatnom poemom „Pesnikrevolucije na predsedni~kom brodu Ga-leb“ predvodio kriti~ki deo na{e poezije.Predstava se zavr{avala scenom u kojojglumci sa crvenim beretkama na glava-ma pevaju „Tri palme na otoku sre}e“.Kako bih voleo da je to samo ostala scen-ska dosetka, da se nije tako surovo i be-zo~no potvrdila u ìvotu odnose}i mnoge`rtve.

U radu na predstavi „Ludilo udvoje“,èleo sam da ispri~am pri~u o nama injima, u ~asovima posle prevrata. Hteosam da kaèm da smo krivi mi, a ne oni.Mi koji smo trpeli i }utali grade}i prividna{ih ìvota, potcenjuju}i sebe do poni-àvaju}ih trenutaka, a precenjuju}i Nju iNjega koje je Jonesko tako besprekornoopisao.

„U~iteljica Kraus“ je predstava podramskom tekstu mog oca Rastka Tadi}akoji je osamdesetih godina pro{log vekaispisao povest o Leontini Kraus. Hteo samda saop{tim tu povest sa svim njenimpotresnim elementima i da otvorim po-lemiku sa dana{njim vremenom.

Ovo su neki od tekstova koje samradio, sa ponekim od motiva. Motiva kojisu meni olak{ali du{u, jer sam i na tajna~in govorio ono {to mislim“.

Ana Radivojevi}Zdravkovi}:RE@IJOM SE,KAO I GLUMOM,BAVIM IZ LJUBAVI

“Odrasla sam u pozori{tu. Oduveksam imala ljubav prema pravljenju po-zori{nih predstava. Volela sam pozori{teu celini, a ne sebe kao glumicu na sceni.Moj tata Radoslav je pozori{te u Vranjunegovao, gradio i sebe mu davao kaoupravnika, pisca, reditelja i glumca, apozori{tu je dao i svoju ènu Ljiljanu isvoju decu. Jug, moj brat, i ja smo jo{ kaodeca èleli da jednog dana imamo svojepozori{te. Kao tata. Od njega smo, dakle,nasledili ljubav prema pravljenju pozo-

ri{ta. Za mene je pri upisivanju fakultetaposle srednje {kole jednako bilo mogu}eda studiram dramaturgiju, reìju iliglumu. U osamnaestoj godini, ipak mi jeemotivno i intelektualno najvi{e prijalagluma. Imala sam sre}u da me profesorBoro Dra{kovi} primi na svoju klasu. Toje bila klasa od deset studenata glume ipet studenata reìje. âsove kod profeso-ra Dra{kovi}a, mi glumci imali smo za-jedno sa studentima reìje. Tako se zamene desila potpuno fantasti~na stvar -u~enje pozori{ta u celini.

Posle nekoliko godina bavljenjaglumom, vratila sam se na klasu profeso-ra Dra{kovi}a, ali ovoga puta kao studentreìje. Do{lo je, zatim, do toga da po-stanem asistent, kao i da po~nem da pre-dajem glumu u {koli koju sam zavr{ila.Sve se odvijalo nekako prirodno. Sve jelogi~na posledica moje posve}enosti po-zori{tu od detinjstva do danas. Valjda jezato prirodno i to {to me jako zanimapitanje smisla pozori{ta u savremenomsvetu. Odgovor na to pitanje èlela bih dadam kroz svoje reìje. Pitaju}i se o smi-slu pozori{ta, pitam se i o smislu svogìvota i ìvota mojih najbliìh, jer na{iìvoti jesu obeleèni, pre svega, po-zori{tem.

Dakle, otkud ja i u reìji, osim u glu-mi ? Iz ljubavi! @elim da svoju ljubav, ato je pozori{te, {to bolje upoznam. @elimda prodrem duboko u tu umetnost krozrad, praksu, eksperiment. @elim da u~i-nim {to god mogu da pozori{te bude kva-litetno, dobro, jer ga volim. I èlim da gavole svi. @elim da pozori{te ~ini dobroljudskim du{ama, i du{ama pozori{nihumetnika i du{ama publike. Eto, dakle,mene i u glumi i u reìji iz jednostavnograzloga - ljubavi prema pozori{tu, lju-bavi koju sam u~ila od mnogih pozo-ri{nih stvaralaca, ali pre svega od svogtate, od profesora Dra{kovi}a, i naravnood Cace Aleksi} i Branka Mili}evi}a kojisu mi ukazali i ~ast da svoju {estu reìjutrenutno radim u njihovom boànstve-nom pozori{tu”.

Ana Bret{najder:GLUMAC-REDITELJJE BLI@I GLUMCU

„Glumac ~ija ideja nadvladava okvi-re koji su zadati - postaje polako reditelj.Glumac-reditelj, kako bi moralo ta~no dase kaè, nadilazi samu èlju za prona-laènjem, kazivanjem, istraìvanjem.Glumac-reditelj ima gluma~ko jezgro,gluma~ku bazu, ali ma{ta i ciljevi su mudalekose`niji. To ne zna~i da je glumacograni~en svojim zadatkom, jer rediteljgovori kroz glumca, i tu sagledavamoprelepo preplitanje i igru njihovih sveto-va.

Glumac i glumac-reditelj su me|u-sobno bliì nego glumac i samo reditelj,ili ~ak glumac i glumac.

Milena Pavlovi}:SKORO U SVAKOMGLUMCU ÛÎREDITELJ,I U SVAKOMREDITELJU GLUMAC

”Te dve profesije su usko vezane inerazdvojive. Sem toga, na mnogim uni-verzitetima se reìja i gluma studirajuzajedno, {to dokazuje da ako, jedanglumac ima potrebu da se isku{a u reìji,

12LUDUS 133Lu

Mikojan Bezbrad ica

ZA[TO GLUMCI RE@IRAJU(NASTAVAK)

nije slu~ajno. Ja sam imala sre}e da mi setakva prilika ukazala pre nekoliko godi-na. Naime, moj kolega Dragi{a Miloj-kovi} èleo je da postavi monodramu,ta~nije monolog kako pisac navodi,Alesandra Barika “Pijanista”, u svomrodnom gradu Jagodini i molio me je zapomo}. Tako smo po~eli da radimo na tomboànstvenom tekstu koji nas je na svojspecifi~an na~in nosio izvan svakodne-vice i ne lakog vremena u kome smoìveli. Isprva je na{ odnos bio nedefi-nisan, zatim se iskristalizovao i ja samskupila hrabrosti da to nazovem svojomreìjom. Predstava se kasnije igrala uBeogradskom dramskom pozori{tu, naMaloj sceni na kojoj }u zatim postavitiStrindbergovu “Gospo|icu Juliju” i dra-matizovan Barnsov roman “Troje”.

Da bih odgovorila na pitanja: za{to,kako i otkud reìja, morala bih da sevratim jo{ na akademiju gde smo, naklasi, u nedostatku pravog profesora svijedni drugima reìrali i na taj na~inotvarali razli~ite vidike. Zatim se na-dovezuje rad sa rediteljima po~etnicimagde neminovno reìra{ samom sebi da bipomogo sebi i drugima. E, kod mene sena tome nije zaustavilo. êsto je dolazilodo neslaganja i sa ozbiljnim, afirmisan-im rediteljima u vi|enju ili tuma~enjulika, tj. komada, {to nije bilo lako ni zanjih, a ni za mene. U trenutku kada samse okrenula reìji sve je to nestalo. Ispu-nila sam svoju potrebu za istraìvanjempozori{ta na druga~iji na~in, {iri nego {to

to gluma omogu}ava i oslobodila sebe idruge te muke i sukoba koji se u stvaride{avao u meni samoj. Danas mogu namiru da glumim i samo da glumim, ili dareìram. Reìram, dirigujem, slikam,igram nekoliko uloga istovremeno, filo-zofiram, re{avam jedna~ine, putujem uvremeplovu, sanjam....

Pored mojih nevidljivih u~itelja re-ìje od kojih “kradem znanje” gledaju}injihove predstave i ~itaju}i tekstove onjima, izdvojila bih upravnika Beograd-skog dramskog pozori{ta Neboj{uBradi}a koji mi je ukazao poverenje daradim i u~im pod njegovim krovom.Nemali je njegov uticaj na moj odabirtekstova, kako na na~in adaptiranja,tako i na postavljanje ciljeva i izazova ureìji. Bradi}eva pomo} je u svemu di-skretna i nesebi~na, i zahvalna sam muna tolikoj podr{ci. Na{a saradnja }eponovno biti ostvarena ove godine, umartu, sa novim Barnsom i nastavkomhita “Troje” - predstavom “Ljubav itd” ukojoj }emo otkriti {ta se dogodilo posledeset godina sa jednim ljubavnim trou-glom i kako je prerastao u ~etvorougao.Ali... ni{ta bez glumaca. A tu su Ljubin-ka Klari}, Nikola \uri~ko, Milan û-~ilovi} i mlada glumica, no ne}emo otkri-ti koja. I ni{ta, naravno bez podr{ke po-rodice, prijatelja i kolega. A da li je Mile-na Pavlovi} reditelj? To pitanje treba po-staviti za deset godina. Tek tada }e mo}ida se dobije iole realanodgovor!”

LLjjuubbiivvoojjee TTaaddii}} ((FFoottoo:: \\..TToommii}}))

MMiilleennaa PPaavvlloovvii}} ((FFoottoo:: \\..TToommii}}))

Napomena: Re~enica ”Ipak, reditelje i dalje bije glas dasu neiìvljeni glumci, dok glumce, naprotiv, niko nesmatra neiìvljenim rediteljima.” objavljena u prvom na-stavku ove ankete je moja. M. Bezbradica zahteva izvin-jenje po{to re~enicu smatra banalnom. [to je ne ~inimanje istinitom. Ja sam je stavila u tekst jer je od njepo~eo na{ dogovor o anketi Za{to glumci reìraju ali ju jeMB u svom tekstu parafrazirao tako da ne bude banalna.Ni razumljiva. Izvinjavam se. M. Ojdani}

KAD BI SE PREKIDALO DALJINSKIMGraditelj guda~kih instrumenata, 64 god.*Pro{le godine sam bio ~lan ìrija za pantomimu, pa sam se nagledao

pozori{ta. A pre toga sam bio kad me vodila èna da gledam Radovana III. SaZoranom Radmilovi}em.

-Za{to ne ide{ ~e{}e u pozori{te?*Vi{e volim muzi~ke predstave.-Zna~i mjuzikle, opere, balet?*Ne, koncerte.-Da li su mladi ljudi zainteresovani za pozori{te?*Ne. Oni vole predstave koje mogu da se prekinu daljinskim upravlja~em.

GLEDALA BIH DRAMUProfesor knjièvnosti na fakultetu, 49. god-Poslednji put sam bila u Slaviji, pre mesec dana.-Odrekla sam se pozori{ne umetnosti zbog nedostatka vremena.-Ne interesuju me zabavni teatri, gledala bih dramu.-Da bi danas neko i{ao u pozori{te mora da ima slobodno vreme, minimum

sredstava i intelektualni nivo.-Dana{nju pozori{nu publiku ~ine mla|i ljudi sa vi{e para i intelektualni sloj.-Nekada su postojali kompleti karata za pozori{te. Danas mora{ da isklju~i{

ne{to drugo, pa ima{ pare za pozori{te.-Ali, redovno vodim dete u ‘Buhu’. Gledale smo sve ‘hit’ predstave.


LUDUS 133

Kad se negde oko 1980 (kuku, prefrtalj veka!) Danica Maksimovi},prva od poznatih glumica (i glu-

maca) pojavila u reklami za name{taj,be{e to skandal {irokih razmera. Ve}inego {to je danas “Afera od kofera”. Pajo{ kad je sela na, da prostite, francuskileàj, mada sasvim obu~ena, sablazniose narod kud-i-kamo vi{e no {to se danaszgraàva na pojavu baba i deda u ku}nojporno pirateriji.

Nedugo zatim stigo{e sa AkademijeNeki Novi Klinci koji su na skarednopitanje: ”Da li biste, za ozbiljnu lovu,pristali da snimite reklamu?” bestidnoodgovarali:” ‘De to ima, jebote? Jasno dabi! Kul!” Potom su, stidljivo, u{li u re-klamne kadrove prvo manje poznati glu-mci. Prvo u narodske, doma}i~ke rekla-me za instant krompir pire i ku}nuhemiju ({to je skoro isto!).

Zatim se srpsko glumi{te dramati~nopodelilo na razne vrste kafa! Taj }e seperiod u istoriji mo`da jednom nazivati“kafeni gluma~ki opstanak”. Ako istorijebude. Nije realno o~ekivati da }e reklameu}i u istoriju glumi{ta, ali ako bude sre-}e, mogli bi glumci u}i u istoriju reklame,koja }e se u~iti na mnogo vi{e i mnogoozbiljnijih {kola nego {to su gluma~ke.

Be{e to pravi kofeinsko-marketin{kirat u kome su ~uveni glumci ~inili prvuborbenu liniju. Bilo je na tom frontu ve-likana poput Mire Stupice, Bate @ivoji-novi}a, te onih na Olimpu karijere poputVesne Trivali}, Dare Dòki}, BogdanaDikli}a... nek’ oprosti svako koga zabo-ravih...

Neangaòvani “izvo|a~i gluma~kihradova” su danima sedeli, (ili ~ak sta-jali!) po izlozima fensi kafi}a sa o~arava-ju}im osmesima punim zuba, srku}u}ikapu}ino... Sve ne bi li kakav producentuo~io njihov bogomdani talenat za gla-vnu ulogu u kofi-spotu. Jer bila je ~astu~estvovati u toj borbi na kofeinskompolju, u kojoj su, ~ini mi se, pobediliDragan Nikoli} i Milena Dravi}, sa Ra-dom [erbedìjom kao gostuju}om, po-mo}nom zvezdom i sa gomilom DedaMrazeva, koji su nedavno prerasli usamba igra~ice.

beli pasulj kada doti~ni akter igra lika, akada pivoloka ili kafosrka. Bar da je seri-ozni igrani lik bio naprimer Kara|or|e,pa smo mogli po kostimu da ga razlikuje-mo, nego jok! Savremen lik i savremenkafoljub, pa ti raspetljavaj ko je ko u komtrenutku. Taman uperio pi{tolj da ubije, aonda odjedared, sa drugom kravatomnju{ka {olju, ozaren. Posle toga o’ma’ubija ili umire, ili ve} ne{to sasma dra-mati~no.

Priznajem, nisu ba{ svi pili pivo ikafu. Bilo je i onih {to su pili vodu.Raznu. Gaziranu ili jok. Kao i danas.Svetozar Cvetkovi}, na primer gustiravino. Ekskluzivno. Uvozno. I na bilbordi-ma. Gospocki. Solisti~ki. Monoreklama.Stvaraoci njeni ra~unahu sa ~injenicomda najstra{nije cirkaju solo drinkeri, pasu oni fina ciljna grupa. Osim toga solo-drinkeri se nikada ne le~e jer nema ko daim kaè da su alkosi. Dakle ostajudoìvotni, tj. dosmrtni potro{a~i. (Uosta-lom, niko se vi{e ne}e ni le~iti po du-{evnim bolnicama. To je postalo vi{e negorizi~no. Osim ako ukinu jastuke za du-{evnjake?)

koli}em, Olgom Odanovi}, Ruòm Soki}.Jelicom Sretenovi}... ma ansambl koji biodigrao bilo kog Steriju ili Nu{i}a.

Onda ima jedna koja Krpi rupe uva{em budètu. To ako imate budèt sarupom. Ako imate samo rupu, bez bu-dèta, onda ni{ta. U tre}oj Nikola \u-ri~ko perfektno eskivira kuma, e da mune bi bio ìrant i da bi ubedio naivninarod kako je bolje zaloìti praunu-~evinu (“praunu~evina” je ono {to pripa-da va{im praunucima, dakle obratno oddedovine) nego imati kuma... za ìranta.

Ne znam sad za ~iji ra~un GoricaPopovi} istresa iz ~arapa svog muì}aBaneta Zeremskog, jer on nema pojmaka’}e plata... ali ga slatko istresa.

[tedno-kreditni rat jo{ traje, pa jenezahvalno prognozirati budu}eg pobed-nika. Man ako to ipak ne bude Dinki} sasvojim stezanjem na{eg kai{a!

Hrabar svet ovi na{i glumci! Ili susvi zaboravili predstavu Parabelum ukojoj je Neboj{a Glogovac igrao nesre}nogglumca, {to je snimio reklamu za banku.Banka propala, narod pokrala, a {tedi{ese okomile na sirotog aktera! Zamisliteda pukne ova mini-koitalna “u|e{-iza|e{” pola bi se srpskog glumi{ta mo-ralo iseliti na Tasmaniju, pred gnevomban~ine klijentele. Uzgred, mo`da zatoGlogovca nema u reklamama?

Mora se, naravno, re}i da su sva ovaostvarenja nesravnjivo bolja od onih kojasu uvezena zajedno sa proizvodima, akoje tuma~e strani glumci ili natur{~ici.Znate one sa konjskim belim zubima, za{to ve}u potro{nju kalodonta i sa u{to-gljenim nasinhronizovanim “lekarima”koji nas pla{e paradentozom. Ili one ukojima skaku}u konzerve.

13

REKLAMOKRATIJA I BRATIJALudiranjeu LudusuTest za glumce

BLOODYSHAKESPEARE

Sva je prilika da }e vam ovihdana neko ponuditi da ’play Shake-speare,’ a vi nikako ne moète da seodlu~ite koji vam njegov junak naj-vi{e odgovara? Ovaj mali test re{i}evam problem i pomo}i da napravitenezaboravnu ulogu.

1. Kasnite na probu ve} polasata, a upravo vam je pobegaoautobus. Znate da }e reditelj urlatina vas, a da }e kolege gun|ati. Vi}ete:

(A) Aktivirati ampulu cijan-kalija koju za ovakve prilike ~uvateu {upljem zubu i pasti mrtvi predzapanjenim prolaznicima.

(B) Odjuriti na probu i pobitisve kolege koje su stigle pre vas.

(C) Zapasti u vi{e~asovnu dile-mu da li mo`da ipak da pre|ete natramvaj ili ostati u dilemi dok neode i poslednji autobus?

2. Umesto da vam stavi {e{ir,garderoberka vam je pred samizlazak na scenu na kostim za-ka~ila rep. Vi }ete:

(A) Prebaciti rep preko kuke,koju za ovakve prilike imate monti-ranu u garderobi i lepo }ete seobesiti od muke.

(B) Istr~ati na scenu i probu-raziti ma~em kolegu kome je gar-deroberka oka~ila duì i kitnjastijirep.

(C) Zapasti u dilemu kakve biu{i pristajale va{em novom repu i unjoj, tj. garderobi, ostati bar dokraja predstave

3. Na premijeri, usred klju~nogmonologa, najednom zaboravljatetekst. Blink! Prazno! Vi }ete:

(A) Izvaditi no` ’{vajcarac’,koji za ovakve prilike krijete u~arapi, i prosuti sebi creva na pro-scenijumu.

(B) Istim tim ’{vajcarcem’ od-se}i jezik sufleru, {ta on ima da znatekst kad ste vi ve} zaboravili, pa toje va{a uloga!

(C) Zapasti u dilemu da li daizvadite tekst iz druge ~arape ipotraìte gde ste stali, ili da otpe-vate publici ne{to bezveze, i u tojdilemi ostati dok vas rekviziteri neiznesu sa scene.

Re{enje:

Najvi{e odgovora pod (A):Romeo! Poùrite da prihvatite

ulogu Romea, jer sa ovakvim pris-tupom ìvotu i tako ne}ete jo{ dugoìveti.

Najvi{e odgovora pod (B):Otelo! Kokaj, burazeru, serijs-

ki, svi oni tebi rade o glavi i uloga-ma, prave}i se da su bolji i pamet-niji. Ukoliko te }orkiraju pre nego{to odigra{ Otela, ne brini, i pozatvorima imaju dramske sekcije.

Najvi{e odgovora pod (C):Hamlet!?!?!?!? Mada smo u

dilemi... Mo`da bi kona~no trebaloda se odlu~ite za ne biti... glumac?

Vi uop{te niste glumac, negoglumica:

Sa~ekajte slede}i broj Ludusa,dotle igrajte sve {to vam se nudi, anaro~ito [ekspira.

Mirjana \ur|evi}

Pitanje je dana kada }e se gluma~kebiografije pisati: Pobrao je fantasti~nekritike za uloge Hamleta, Agamemnonai Agatona a neopevano oboàvanjereklamo`dera za ulogu kafosrka~a ureklami za... pa za onu kafu koja platipisanje ovakve storije! (Evo ja mogu da jesro~im ~askom, povoljno...)

Onda smo mo}nicima budza{to pro-dali pivare, pa su oni u{li u me|usobnineoruàni sukob, na na{oj teritoriji, ta-ko|e sa na{im glumcima na prvoj liniji.Laza Ristovski sa izvesnom peva~icom(znam gospo|u koja je zaustavljala dah iprekidala svaki razgovor kad se Lazapojavi, a onda bi otpuhnula kad se do-nji{e devojka!) Pa novosadski momci sarogovima. Planinari, bez planina. Te fa-talni {armer Nenad Jezdi} sa kumovima,i Damom sa ku~encetom...

U neko doba, ne se}am se vi{e kadata~no, emitovale su se reklame sa istimglumcima unutar igranih serija, ili do-ma}ih filmova. Pa si morao da vra~a{ u

Va`no je da smo zabranili pu{enje!Nepu{enje }e nas spasti od propasti!

Po~etkom 2006. je u No}i reklamo-`dera pobedio deo reklamne trilogije “Dane ~uje zlo....” u izvo|enju Buleta Gon-ci}a i Branimira Brstine (sa kolegama),pa je vreme{ni voditelj pinkovog Na-cionalnog dnevnika ponosno izjavio kakoje doti~no pobedni~ko delo, koje je, kaè,snimljeno po scenariju na{eg velikogkomediografa (a sada i ambasadora) Du-{ana Kova~evi}a, imalo PREMIJERU ba{u pomenutom pinkovom Dnevniku. Akove} ambasadori pi{u scenarija za re-klamne trilogije, koje se premijernoizvode po nacionalnim dnevnicima, ondaje pitanje dana, misle neki, kada }epredsednik vlade ili dràve ili bar nekipartijski lider zaigrati u reklami. E, ne}enikad! Po{to je cilj reklame da se naroduomili proizvod, a ne da mu se ogadi.(Politi~ari bi, u ovoj konstelaciji mogli dareklamiraju pu{enje, pa da se naroduzkopisti i prestane. Ali bi se tome uspro-tivila svetska duvanska industrija. Jerpu{enje jeste zabranjeno, ali cigarete idalje moramo kupovati, to je osnovnaideja projekta!)

Trenutno smo svedoci megamedij-skog megarata me|u bankarima, na na-{im prostorima. Odnosno na preoranimgrobljima na{ih pobijenih banaka. Rattako|e izvode ~uveni glumci. Bankarinaime prodaju svoj PROIZVOD (mamemi, ~ula sam jednog koji, sa ekrana, tvrdida je kredit bankarski proizvod!) odnos-no razne kredite, kartice za ishranuautomata, pakete ra~una na kojima vam- za male pare- ~uvaju va{e mile pare...

Intenzivno se vrti velika serija rekla-ma za koju sam prvo mislila da pro-movi{e preuranjenu ejakulaciju... U|e{-iza|e{ i gotovo! ... ali pogre{ih! Ne radise o mini koitusu nego o nekoj brzojbanci, koja ti trenutno re{ava problem.Ako ga nema{. Ovo je ansambl serija,nema ko ne igra. Na ~elu sa Tikom Sta-ni}em, Ivanom Bekjarevim, Markom Ni-

Osim toga, ove na{e su jedina prilikada penzioneri, prosvetari i dràvni medi-cinari vide svoje miljenike, doma}e glu-mce. Po{to vi{e nemaju para za ulazak uve}a pozori{ta, pa ni za bioskop.

U celoj ovoj pojavi najvi{e smeta {tonekako ispada da je snimanje reklameskoro, da prostite, kruna karijere. Studi-ra{, tremira{ se. Gradi{ ime, lik i delo,igraju}i êhova, Ostrovskog, filmove,serije... i na kraju, kad te i bebe na uliciprepoznaju - e tada dobije{ ulogu ureklami! Svakako je naopako... Moè seneko dosetiti da napravi reklamu zaìvotno delo...

mo}i, na nedodirljive kaste. Najmo}nijisu, naravno, vlasnici nad-nac-kompani-ja. Najpo{tovaniji su reklamoautori veli-kih korporacija koje vladaju svetom(preko marionetskih vlada, policija i vojs-ki). Najbrojniji su izmanipulisani iprezreni potro{a~i, a najprezreniji proi-zvodni radnici, koji su prezaduènoroblje. Prezreniji ~ak i od klo{ara {touredno pla}aju spavanje po stepenicama.Svi imaju utetovirane brojke na ruci, kaou Au{vicu, a {to si ve}i dasa, to ti je broj-ka manja. Reklame se emituju na {ofer-{ajbne, kupatilska ogledala, na ro`nja~uoka... U sve proizvode se turaju narkoticikoji stvaraju zavisnost. Sve je zaga|eno isve se reciklira.

Danas ispada da je cela popularizaci-ja Orvelove 1984 zapravo bila jedna veli-ka globalna antireklama za socijalizamiz koje smo morali zaklju~iti da je imper-ijalizam bolji. Shodno tome nije bilouputno da Reklamokratija postigne istiuspeh kod ~italaca, mada ~itaoci,naravno, ne vladaju svetom. Na{a jestvar {to smo poverovali da }emo po-vratkom u kapitalizam svi postati kapi-talisti, a ne samo potro{a~i, ili jo{ crnje -roba.

Ili sam ja to predavno ~itala ili nisamprimetila da tamo uop{te ima glumaca...

Po{to je, dakle 1984. davno pro{la ipo{to smo uspe{no izbegli jednoumnimrak socijalizma ( mada Velikog bratanismo izbegli) i kako je, dakle mrak ukoji hrlimo Reklamokratija, gde kao {torekoh, ne primetih glumce - igrajte bra}odok vam se jo{ moè! Po{to se ne moè izove koè...

Mirjana Ojdani}

Negde oko iste one gorepomenute1980. svi smo jo{ ~itali Orvelovu 1984.strepe}i od stra{ne budu}nosti koja nas je~ekala u totalitarnom reìmu. I odVelikog Brata. Skoro niko, pak nije ~itaoREKLAMOKRATIJU F. Pola i S. Korn-bluta, koja je isto kao i 1984. nau~nafantastika, napisana otprilike u istovreme. Isto toliko dobra, stra{na i mra-~na, jedino {to govori o sunovratu u kojivodi potro{a~ki kapitalizam multina-cionalnih kompanija. Ljudi su u njojstrogo podeljeni po imovnom stanju i

14

EX YU

LUDUS 133Lu

KURT KOBEJN U SARAJEVU[ta se doga|a u pozori{timaBosne i Hercegovine

*** ê{ka dramska grupa ”Lutke i

kola~i” iz Praga nastupila je u ”De~jempozori{tu RS” u okviru ”Februarskihdana ~e{ke kulture” u Banja Luci, kadaje izvela de~ju lutkarsku predstavu@abac Valentin i komad za odrasle Roki.Trupa je prethodno gostovala u Zenici iSarajevu. ”@abac Valentin” je pri~a orazmaènom malom àpcu koji beì odku}e u potrazi za princezom i koji sesprijatelji sa rodom. Komad baziran nabajci Burna Bosea je reìrao Marek Be-~ka. ”Roki” govori o tu`nom bokseru injegovim prijateljima i neprijateljima, obezna|u ostavljenog ~oveka i o nemo-gu}nosti re{avanja problema u svomìvotu.

”Lutke i kola~i” su nezavisna alter-nativna dramska grupa osnovana 1991.godine u Pragu. Tokom svog postojanjapostavili su 18 predstava za decu i 16 zaodrasle. Svojim neuobi~ajenim pristupomstvaraju jedinstvene pozori{ne komadesa originalnim tekstovima, posebnimsmislom za humor i naglaskom nakreativnim elementima bilo da je re~ okombinacijama starih lutaka, zar|aloggvo`|a ili najmodernije tehnologije.

***Predstava Hamlet, koju je prema

tekstu Viljema [ekspira, reìrao HarisPa{ovi}, gostovala je na sceni ”Zagre-ba~kog kazali{ta mladih”. ”Pregovaramos jednim od beogradskih teatara, te jegotovo sigurno da }e predstava uskorogostovati i u Beogradu”, rekao je Pa{ovi}.

***Izlo`ba o ìvotu i delu Endija Vorho-

la, iz kolekcije Muzeja moderne umet-nosti u Slova~koj, otvorena je u galeriji”Kolegijum Artistikum”, u okviru festi-vala ”Sarajevska zima”. Postavka, pored

***Kokan Mladenovi} reìra Ba{ êlik

u banjalu~kom ”Dje~ijem pozori{tu RS”U predstavi baziranoj na pri~i MilivojaMla|enovi}a, glumi devet glumaca.

***Premijera muzi~ko-scenskog projek-

ta Jedan ~ovek i jedna èna, posve}enoggrupi ”Indeksi” desila se na sceni ”Naro-dnog pozori{ta” u Sarajevu. Nenad Per-van, reditelj predstave, istakao je da jesama ideja o postavljanju ”Indeksvog”muzi~kog opusa na scenu potekla jo{krajem osamdesetih godina pro{log veka.”Moj otac Slavko Pervan, koji je autorscenskog pokreta, za~etnik je te ideje, aja sam pozvan da uradim tekst i da ovuideju postavim na scenu”, objasnio jereditelj.

***Ansambl ”Bosanskog narodnog po-

zori{ta” iz Zenice postavio je predstavuKidaj od svog muà koju je, prema tekstuReja Kunija, reìrao Sulejman Kupuso-vi}. ”Ova predstava je prvi put nastalapred rat. Imao sam potrebu da zabavimljude, da ih izvu~em iz crne svako-dnevice. Sve je upu}ivalo na to da }e sedesiti rat i imao sam potrebu da malozabavim ljude, da ih nateram da bar sati po ne razmi{ljaju o te{koj stvarnosti. Nisada se ni{ta, na àlost, nije bitno prome-nilo. Tako|e, verujem da }u ovom pred-stavom pomo}i pozori{tu koje je u veomate{koj finansijskoj situaciji, a ujedno }u{iroj publici predstaviti mladu generacijuglumaca koja je stasala u ovom teatru iima izvanredne gluma~ke potencijale”,kazao je Kupusovi}.

Muzi~ko-scenski oratorij KarminaBurana, ra|en prema predlo{kuKarla Orfa, u reìji Sulejmana

Kupusovi}a, izveden je na sceni ”Naro-dnog pozori{ta” u Sarajevu. Predstavu jeproduciralo Bosansko narodno pozori{teZenica gde je ”Burana” premijerno odi-grana 30. decembra 2005. DirigentMilenko Karovi} obja{njava da u pred-stavi u~estvuje 150 aktera i da je ”sveuskla|eno s poznatim Venecijanskimkarnevalom, ~ak i kostimi”.

***Predstava Velika bela zavera Di-

mitrija Vojnova, a u reìji AleksandraJev|evi}a, premijerno je izvedena nasceni ”Kamernog teatra 55” u Sarajevu.Akteri su interpretirali pri~u koja govorio tri poslednja dana ìvota Kurta Kobej-na, frontmena kultnog benda ”Nirvana”,koji je u aprilu 1994. izvr{io samoubist-vo. Vojnov kroz tekst izraàva stav da suKobejna ubila droga i svi oni koji su ga~inili zvezdom, a najvi{e beskrupuloznisvet muzi~ke industrije. Drama je odgo-vor na pitanje ko je povukao obara~.Reditelj Jev|evi} je kazao: ”Kada samdobio tekst mislio sam da je re~ o drogi.Me|utim, u pitanju je ne{to sasvimdrugo. U Americi je devedesetih godinavladao rok ćrne bra}e´ a onda su nekiljudi iz {ou-biznisa odlu~ili da napraverok scenu za belu decu. Hteli su da tobude ”Nirvana”, ali Kobejn nije pristaona to”. [tampa kaè da je sarajevskapublika dobro prihvatila dramu mladogbeogradskog pisca.

Vorholovih radova, obuhvata i izabranadela savremenih slova~kih umetnika kojistvaraju na temeljima umetni~kog na-sle|a oca pop arta. Kolekcija obuhvatagrafike i pastele i veoma je popularna{irom Evrope. U Sarajevo je stigla iz Fi-rence. Vorhol je bio umetnik kojeg sumnogi osu|ivali, ali i prihva}ali. Za-~etnik moderne umetnosti u svetu ~esto jegovorio da nije sve dobra umetnost, ali jeipak umetnost. Poznat je i po tome {to jeza sebe kazao da je on sam svoje najve}eumetni~ko delo.

***U okviru ”Sarajevske zime” svoje in-

stalacije i performanse predstavila jegrupa Nine Dragon Heads koja okupljaumetnike iz devet zemalja. Trupa jepo~ela s radom 1996, kao neprofitnaorganizacija u Koreji, Australiji, Japanu,Austriji i Nema~koj. Rade s razli~itimformama, performansom, instalacijama,vizualnom umetnosti. Tema s kojom suse predstaviti je ”Promenjeni koncept”.

Cilj ovoga projekta je da u budu}nostiunese okrepljuju}u promenu u glavusvakog umetnika koji u~estvuje u njemu.

***Turska trupa ”Anadolu&Atesi”

predstavila se izvo|enjem plesnog per-formansa Anadolska vatra. Tokom dvo-satnog programa 75 plesa~a je izvelo nadesetine plesnih koraka karakteristi~nihza pojedine turske oblasti, a u njihovrepertoar bili su uvr{teni i plesovi porek-lom iz Makedonije. Obu~eni u ma{tovituode}u, koja se menjala zavisno od plesneta~ke, Anadolci su ispri~ali deo pri~e ostotinama godina dugoj i bogatoj ana-dolijskoj kulturi i mitologiji. Performansu Sarajevu bio im je 901. nastup od nji-hovog nastanka 1999. godine, a do sadaih je uìvo videlo oko sedam miliona ljudi{irom sveta. Kandidati su za Ginisovuknjigu rekorda, i prvi su imali priliku danastupiti u Narodnomparlamentu Kine.Priredila Aleksandra Jak{i}

PU[KIN ZA DECUPozori{ne novosti iz Makedonije

kojima su klasi~ni literarni tekstovi biliinicijalna ta~ka.

***Joneskova ]elava peva~ica imala je

premijeru na netipi~nom mestu -restoranu “Pod Kale”, gde }e se igrati do1. maja. “Predstava je reìrana kao tele-vizijski ´reality show´ koji prenose trikamere. Publika }e uìvati u svakod-nevnim situacijama i obi~ajima, prekomakedonskih gradova, kebaba, Pajduskonarodne igre”, rekao je reditelj Ljup~oTodorovski-Upa. Slede}i ciklusi izvo-|enja ovog avangardnog komada bi}etokom jula i avgusta na Ohridu.

***[kotska pozori{na grupa ”Veni{ing

point” gostovala je na sceni teatra”Centar” u Skoplju. Predstava Zagu-bljeni, ra|ena po predlo{ku rediteljaMetjua Lentona, nastupala je pro{legodine u Edinburgu, a dobila je i britan-sku nagradu za pozori{te. Grupa jenastala 1999. u Glazgovu, i poznata je posvojoj inventivnosti. Komad postavljapitanje do kada smo odgovorni za ono {tosmo zgre{ili u detinjstvu, i {ta se de{avakada nevino dete napravi kriminalnodelo.

***Premijerom drame Povratak Harol-

da Pintera u narodnom teatru ”JordanHadì Konstantinov-Dìnot”, rediteljRisto Majstorov proslavio je 50 godinarada. ”Kada sam po~eo da radim nakomadu nisam ni pomi{ljao da }e Pinteru me|uvremenu dobiti Nobelovu nagra-du. Tekst je bogat i slojevit, u pitanju jeteatar apsurda i nelogi~nosti. Ina~e,komad sam radio i daleke 1975. godinesa vel{kim amaterskim pozori{tem, iu~estvovali smo na BRAMS-u”, rekao jeMajstorov.

***U Beogradu smo imali prilike da

vidimo predstave Bezimeni i Crnila”Makedonskog narodnog teatra”.

A. J.

Podsetimo, drama kritikuje tradicionalneuloge ~oveka i ène u puritanskombraku. U “Nori” Ibzen prikazuje realnostkoja se krije ispod fasade, koju tada{njedru{tvo nije htelo da vidi.

***U ”De~jem teatru” u Skoplju pri-

premaju klasi~an mjuzikl za decu nastaopo Pu{kinovoj kratkoj pri~i. Reditelj jegost iz Sofije, Bonjo Lungov. “Kada sampro~itao pri~u bio sam zadivljen mudro-{}u ~oveka koji je pri~u napisao u 19.veku, a koja je i dalje aktuelna. Ovimkomadom èlim da deci objasnim danovac nije sve i da siroma{tvo nijemana”, rekao je reditelj.

***Posle vi{e od pola godine pauze,

predstava Druga strana Dejana Du-kovskog i u reìji Slobodana Unkovskog,vratila se na scenu ”Dramskog teatra”.Komad je uspe{no gostovao na festivali-ma u Rijeci, Novom Sadu i Prilepu, gde jei nagra|ivan. Ina~e, tekst je izveden i uNema~koj i Danskoj, a poslednja insce-nacija bila je u ”Jugoslovenskom dram-skom pozori{tu” u Beogradu, u reìjiMilo{a Loli}a.

***Premijera Hamleta za po~etnike u

reìji Deana Damjanovskog odràna je u”Narodnom teatru” u Bitolju. Reditelj jekombinovao delove [ekspirovih drama idrugih psihoanaliti~kih tekstova pisanihza odre|ene likove. Damjanovski verujeda }e izvedba biti provokativna i za ljudekoji su ~itali dela i za one koji se prvi putsusre}u sa [ekspirom. Predstava je deoprojekta ”Oìvljavanje mrtvih” koji obu-hvata dela iz polja izvo|a~kih umetnosti,

Ljubi{a Georgievski je napisaodramu Aleksandar o AleksandruMakedonskom koju }e i reìrati u

[tipskom teatru. Po re~ima direktorapozori{ta, Traj~a Ka~arova, u pitanju jeinteresantan tekst koji Aleksandra pri-kazuje vi{e kao ~oveka a ne bogolikuosobu, kako je njegova majka Olimpijagovorila. U drami ima pet likova: Alek-sandar, Olimpija, Aristotel, Ptolomej iKlint.

***Premijera Gospo|ice Julije obeleìla

je promociju alternativne scene “Sega” u”[tipskom teatru”. Nova scena je posve-}ena svim alternativnim trupama.”Eksperimenti i alternativa su integralnideo pozori{nog ìvota, oni rastu izkreativne snage glumaca. I gre{ke imajupravo na izraz i postojanje. Stoga po-~nite!”, moto je novootvorene scene.Reditelj ”Gospo|ice Julije” je JovanRistovski.

***Predstava Otac Elvisa Bo{njaka u

reìji Dimitra Stankoskog odràna je nasceni teatra “Vojdan êrnodrinski” u Pri-lepu. “Tekst govori o introvertnom ~o-veku i njegovom poku{aju da iza|e iz togstanja, o dilemi da li da se ubije i ode upakao ili da ponudi nekom da ga ubije iode u raj. Drama je bliska ´Zlo~inu ikazni´ Dostojevskog”, rekao je reditelj.Premijera je obeleìla 56 godina posto-janja teatra u Prilepu.

***Reditelj Aleksandar Popovski }e po-

staviti Ibzenovu Noru u ”Turskom tea-tru” tokom leta. Ovo }e ujedno biti i prvamakedonska izvedba Ibzenovog dela.

TTuurrsskkaa aattrraakkcciijjaa:: AAnnaaddoollsskkaa vvaattrraa

TTeekksstt DDiimmiittrriijjaa VVoojjnnoovvaa uu SSaarraajjeevvuu:: VVeelliikkaa bbeellaa zzaavveerraa

II nnaa sscceennaammaa {{iirroomm MMaakkeeddoonniijjee:: DDrruuggaa ssttrraannaa

LUDUS 13315

EX YU

MILER I TAUFER I BEBLER I PANDURVesti iz slovena~kog gledali{~a ***

Na kamrnoj sceni Drame ”Sloven-skog narodnog gledali{~a Maribor” izve-den je novi autorski projekt DamiraZlatara Freya. Pozori{ni reditelj, osniva~i umetni~ki direktor uma{kog Me|unaro-dnog festivala kamornog teatra ”Zlatnilav” reìrao je predstavu @ivotinjskafarma nastalu prema motivima romanaDòrdà Orvela.

***U Kranju se od 18. do 30. marta

odràva 36. Nedelja slovena~ke drame.U revijalnom programu nastupa pred-stva ”Beogradskog dramskog pozori{ta””Igra parova” Matjaà Zupan~i~a u reìjiMilice Kralj.

***Kabare male fantastike izveden je u

teatru SNG Nova Gorica. Komad je re-ìrao umetni~ki direktor ku}e, Primo`Bebler. Re~ je o tri jedno~inke, a svaka odnjih prikazuje neobi~ne ´sudare´. Autordve minijature ”Univerzalni jezik” i ”Si-gurna stvar”, je Amerikanac Dejvid Ives,dok je ”Novu unutra{njost” napisao slo-vena~ki pesnik i pisac Borut Gomba~.Prva jedno~inka govori o u~enju jezikakoji ne postoji ali je veoma lako i korisnou~iti ga, druga o ljudima koji slu~ajemsede za istim stolom u kr~mi, te se prib-liàvaju i odaljavaju jedno od drugog,dok tre}a govori o seksualnim fantazija-ma misteriozne dame i gospodina koji sejavio na njen oglas.

Vima Vendersa i Petera Handkea. Ume|uvremenu, Duato s istim ansamblompo prvi put gostuje u ljubljanskom”Cankarjevom domu” 9. aprila, i to spredstavama Rassemblement, Castrati iPor Vos Muero. Baletni triptih koji }eizvesti u Ljubljani presek je Duatovograda, sastavljen od tri najuspe{nije inajprepoznatljivije koreografije iz 1990,1996. i 2002. godine.

***Na sceni ”Cankarjevog doma” pre-

mijerno je izvedena drama Stefana Kol-ditza i Andreja Kova~a, Eva Braun, Hi-tlerova ljubavnica. Komad obuhvata dvaposlednja sata njenog ìvota. U bunkeru,dok ~eka svoju smrt, razmi{lja o svomìvotu, o ulozi Firerove ène na koju je~ekala 16 godina... Name}e se pitanje dali je gospo|a Hitler bila vredna gospo|iceBraun.

***Jedna i druga nema~kog drama-

ti~ara Botha Strauba i reìji Ivice Bu-ljana izvedena je u SMG-u. Komad jeprvi put izveden pre godinu dana uminhenskom ”Bayerisches Staatsschaus-piel-Residenz Theater”. Re~ je o intelek-tualnoj bulevarskoj predstavi o dve ène,koje su volele istog mu{karca, i svaka odnjih ima njegovo dete.

Po oceni ìrija, najbolja predstava16. ”Dana komedije” u Celju je Tiludi tenori u reìji Ja{e Jamnika.

Po izboru publike, najbolji komad jeSpustite me pod kovter, gospa Markhamu reìji Vinka Möderndorfera

***Na sceni ”Slovenskog ljudskog

gledali{~a Celje” slovena~ku praizvedbuimao je komad Alana Beneta Kafkingenije. Autor se u komi~noj drami sanadrealnim zapletom pita kako bi seose}ao Kafka kada bi se pojavio danas iotkrio da Brod nije spalio njegove ru-kopise. Maks Brod, Kafkin najboljiprijatelj i biograf, tajno i anahroni~no sepojavljuje u dnevnoj sobi agenta za osig-uranje, Sidneja, koji je opsednut Kafkom,i pi{e ~lanak o njemu. Tu je i njegovaseksualno frustrirana èna Linda, kojojje ìvot sa suprugom na smrt dosadio.Brod pozvoni na njihova vrata - i tu sepo~inje drama nenadanih obrta i ti-pi~nog, engleskog humora.

***Nacho Duato, jedan od najslavnijih

koreografa dana{njice i umetni~ki up-ravnik {panske ”Compania Nacional deDanza” priprema novu predstavu sTomaèm Pandurom. Koreografija podnazivom Alas del Deseo ili ”krila ùdnje”premijerno }e biti predstavljena u Pala-cio de Festivales de Cantabria u San-tanderu 28. aprila. Predstava se pri-prema po motivima filma ”Krila ùdnje”

***U ”Pre{ernovem gledali{~u” u Kran-

ju postavljena je [indlerova drama Splet-ka i ljubav u reìji Edvarda Milera.Time je ujedno i obeleèna dvestogodi-{njica smrti jednog od najve}ih nema-~kih dramati~ara. U drami nastaloj 1784.i koja se prvo zvala ”Luise Milerin” (poglavni junakinji), [iler je o{tro kritikovaotada{nje dru{tveno ure|enje. Pomenutkomad imali smo prilike da vidimo naBelefu 05, u reìji Ivane Vuji}.

***Reditelja Vita Taufera zanima

arhetipsko, po~etno pozori{te, koje dolaziiz mraka, podsvesti. Iz toga je nastalanjegova adaptacija [ekspirovog Hamletaza scenu ”Lutkovnega gledali{~a Ljubl-jana”. Svoju marionetsku postavku, na-menjenu svim uzrastima, ozna~io jetrilerom. Taufer je u lutkarskom ”Hamle-tu” poku{ao uneti doìvljaje iz detinjstva.Po njegovim re~ima, postavka je tako

vizuelno bogata da podse}a na kom-pjutersku igricu.

***Smolin vrt Mete Ho~evar doìveo je

praizvedbu na sceni Drame SNG Lju-bljana. U svom dramskom prvencu, upodnaslovu ozna~enom kao komedija,spisateljica povezuje dva sveta, dva vre-mena i dve teme. Najpre je to pri~a oraseljenoj slovena~koj druìni, o LjubiSmole iz Ljubljane, koja je na krajuDrugog svetskog rata oti{la u Argentinu,volela i partizana i domobranca, i iz obeveze rodila po }erku. S druge strane jeigra o pozori{tu, slovena~ka varijantaêhovljevog ”Vi{njika”. U tekstu se sre}ui prepli}u traumati~na iskustva i banal-na svakida{njost, teatar utvara i realno-sti. Prevela i priredilaAleksandra Jak{i}

”SKAKAVCI” I U HRVATSKOJKazali{ne novosti iz Hrvatske

Pozori{te ”Mala scena” u~estvuje od1. do 12. marta 2006. na me|una-rodnom festivalu predstava za decu

”Visioni di futuro, visioni di teatro” uBolonji. Smotra je namenjena najmla|ojdeci (0 - 6 god), i u organizaciji je kaza-li{ta ”La Baracca/Testoni Ragazzi” iGrada Bolonje. Zanimljivo je da su sveprikazane predstave praizvedbe ilipremijere. ”Mala scena” nastupa koma-dom Padobranci ( ili o umetnosti pada-nja). Predstava je nastajala iz razmi-{ljanja o gravitaciji. Na simboli~koj rav-ni, ovaj motiv je otvorio glumcima/ple-sa~ima prostor za ma{tanje na temuuspona i padova, hodanja i padanja, le-tenja i lebdenja, te o slobodi i vezanosti.Na taj na~in predstava progovara oìvotu i ljudskim odnosima, o de~jojsvakodnevici, o ma{tanjima i èljama, omogu}nostima i nemogu}nostima. Red-itelj je Ivica [imi}.

***Ovo pozori{te imalo je i zagreba~ku

premijeru. U pitanju je tekst Norme [er-ment Nevidljivi Leonard u reìji Ivice[imi}a. Ekipa odraslih, roditelji i ludipsihijatar blago je karikirana: svako odnjih je zamrznut u nekoj od svojih fik-snih ideja. Tako se, vrlo verojatno, pri-bliàvaju slici koju deca imaju o odrasli-ma. A devoj~icu Maju igra - devoj~ica.Odrasli su sme{ni, deca su stvarna. Injihovi problemi su stvarni. Sentimental-nost koja uvijek ~u~i u pri~ama o usam-ljenosti ve{to je izbegnuta. Humor stvaraop{tii vedar ton, scene porodi~nog ìvotaispresecane su songovima.

***Na sceni Drame HNK-a u Zagrebu,

premijeno je izvedena êhovljeva dramaTri sestre u reìji Ivice Kun~evi}a. Po{toje postavka sentimentalna i pateti~no-dekorativna, po oceni hrvatske kritike,jedinu pozitivnu ocenu zasluìle su trimlade glumice koje tuma~e likove Olge,Ma{e i Irine.

***”Umesto u pripadaju}u joj intimi-

sti~ku atmosferu, s izvo|a~em i gledaoci-ma koji dele isti energetski prostor,drama @udnja Sare Kejn stavlja se predstotine gledaoca u parteru i loàma, uokvir pateti~ne zagreba~ke HNK-ovskepozlate”, kaè hrvatska kritika. RediteljBorut [eparovi} je u sredi{te scene staviosavremeni automobil, kao metaforu kon-zumeristi~kog dru{tva, u koji glumcikasnije ulaze da bi kamera prenosilanjihova lica na ”pozori{ne ekrane”. Uprednjem planu scene nalazi se petmegaekrana koji filmskom naracijomneprestano komentari{u teatarsko ~itanjeteksta Sare Kejn.

***Posle slovena~ke premijere poslednje

drame Biljane Srbljanovi}, Skakavci supostavljenji i na scenu ”Zagreba~kog ka-zali{ta mladih” u reìji Janusza Kice. Re-diteljski koncept podelio je kriti~are -jedni tvrde kako je promi{ljen i stu-diozan, drugi kako je ´presko~io´ prili-ku koju mu drama nudi u didaskalijama.Ansambl i tekst hvale svi. Kritika o pred-stavi kaè: ”Put je to do praznine ini{tavila koje vas dira u svakom tre-nutku kad iz njega progovori neka bliskavam tegoba, utrnuta strast ili emocija.Kica na tu kartu ´prepoznavanja´ o~itoi igra, no da bi izbegao te{ki dramski hodi odrào pa`nju publike, on zanatskive{to koristi svaki crnohumorni na-glasak ili grotesknu vinjetu upisanu udramu.”

***Eshilova tragedija Sedmorica protiv

Tebe imala je premijeru na sceni ”TeatraITD” u reìji Olivera Frlji}a. Iako izbo-rom po~etnog teksta namerno zakopanau pro{lost, predstava ~ak i doslovno delu-je po principu koji je ”in yer face”dramaturgiji dao ime. Frlji} publiku neudara {akom u lice, nego joj doslovno

iznad glave postavlja raketu Tomahavk,a na nju postavlja Antigonu. Klju~nirekvizit nije slu~ajno izabran jer jeoru`je za pripitomljavanje druk~ijih civi-lizacija. Reditelj je sabrao svoje iskustvoscenske provokacije s klasi~nim pozo-ri{nim oblicima. Za razliku od Eshilovetragedije, koja analizira uzurpaciju vla-sti i njene posledice u situaciji kada jecelokupna dru{tvena mo} odlu~ivanjakoncentrisana u jednom pojedincu, ovapredstava (isklju~ivo ènskog ansambla)polazi od mikrofizike mo}i koja je rezul-tat odnosa i rada u~esnika na ovom pro-jektu u specifi~nom institucionalnomokruènju.

***Nova predstava ansambla Drame

HNK-a Split je Bili Holidej u reìji Arse-na Ostoji}a. Ksenija Prohaska, koautorkateksta sa rediteljem, nastupa u naslovnojulozi. Ovaj scenski kola` s pevanjem, naàlost, puka je serija monologa o trau-mati~nim iskustvima jednoga ìvota,ispresecanih pesmama koje su ga obeìlei u~inile legendarnim.

***Na istoj sceni u Splitu hrvatsku pra-

izvedbu doìveo je komad Udovice ArielaDorfmana i Tonia Ku{nera, u reìji DinaMustafi}a. @rtve rata ili vojne diktatureostaju na kraju tek faktografski podaci,brojevi izgubljeni na stranicama istorije,brojevi kojima se ~udimo. Ali, iza svih tihbrojeva stoje lica koja su autori doveli nascenu: prkosna i tvrda lica èna koje ~e-kaju da im vrate muève, sinove ilibra}u, da ih vrate ìve ili mrtve, jernjima pripadaju. No, i politika }e u~initisve da `rtve ostanu samo njenovlasni{tvo...

***Rezultat koprodukcije ”Gavelle” i

”Prologomena Arta” je komad DònaMurela Sara Bernar u reìji, adaptaciji ii scenografiji Eduarda Tomi~i}a Buntau-lia. Murel je jedan od najizvo|enijihkanadskih dramati~ara, a ova predstava,koja prati poslednje dane legendarnefrancuske glumice, nastala je po njegovojdrami ”Memoir”. Li{ena rediteljskihatrakcija, te temeljena na gluma~kojvirtuoznosti i snazi interpretacije, ”Sara

Bernar” je duo drama koja se kre}e poisprekidanoj granici ìvota i umetnosti.

***U ”Gavelli” je izveden i Aretej Mi-

roslava Krleè u reìji Zlatka Viteza.Politika, istorija i rat(ovi), oduvek podsti-cani svevremenom ljudskom glupo{}u,kod Krleè su stalne teme, a u ”Arteju” ihje pozornici ponudio u neobi~noj i origi-nalnoj dramskoj formi. U pitanju jeza~udna fantazija ~iji se esejisti~ki delovimenjaju s dramskim, antiratni kriti~ko-meditativni tekst koji propituje ljudskuprirodu, dokazuju}i da je, bez obzira naistorijsko razdoblje, ”~ovek ~oveku vuk”.

***”Gradsko kazali{te mladih” iz Splita

izvelo je premijeru predstave Carevonovo odelo. Anderseovu bajku za scenuje adaptirala Ana Tonkovi} Dolen~i}, apredstavu je reìrao Ivan Leo Lemo.

***Saka}enje (u originalu ”Obciah!”)

Janu{a Glovackog nova je predstava ”[i-benskog kazali{ta”. Reìju potpisuje PeroMio~. Originalni naslov krije zamku -moè zna~iti: sramo}enje, poniènje, ali isaka}enje. Prikazani scenski doga|ajsadrì sve te kategorije. Nerealizovanidaroviti pisac, neostvarena darovita glu-mica (bra~ni par) poku{avaju sreditisvoje ìvote kako bi uredili zajedni~kiìvot. U igru su uklju~ene materijalne i

duhovne predpostavke: novac, ta{tine ifrustracije. Nema na~ina da prona|u putdo sebe, niti jedno do drugoga. Pisacuvodi tre}i lik koji bi trebalo da posluìkao katalizator, ali i on je dezintegrisanaosoba. Nema re{enja. Narastaju emocije,strah, usamljenost, napu{tenost, izgu-bljenost, suvi{nost, bezrazlo`nost...

***Tekst Savr{eni superheroj Beogra-

|anke Ive Modli izveden je na sceni”Kerempuha” u reìji Sla|ane Kilibarde.”Uspeh - sinonim za medijsku eksponi-ranost i mo} - sinonim za novac (moè iobrnuto), postale su dve glavne odrednicesvetskog sistema vrednosti i, {to je jo{tragi~nije, smisla ìvota dana{njeg ~o-veka. Da bi se ove pojave u~inile opi-pljivim, ne biraju se sredstva. (...) Dramamlade spisateljice Ive Modli nastala je uidealnom trenutku i dobila je pravovre-menu priliku da na jedan vrlo aktuelan,crnohumorni, groteskni i, slobodno mo-èmo re}i, glamurozan na~in, iskritiziravreme i ljude u kome ìvimo, ali i da pro-govori o ve~nom problemu ljudskog roda- manipulaciji - koja razvojem civilizaci-je i tehnologije menja oblike, ali ne-promenjivo ostavlja iste posledice... jed-nom re~ju... destruktivnost spram nassamih”, zapisala je rediteljka.

A. J.

KKoommaadd BBiilljjaannee SSrrbblljjaannoovvii}}:: SSkkaakkaavvccii

DDrraammsskkii pprrvveennaacc:: SSmmoolliinn vvrrtt ((FFoottoo:: TToonnee SSttoojjkkoo))

16

U Crnoj Gori

LUDUS 133Lu

Zahvaljuju}i svom Kraljevskom po-zori{tu ’Zetski dom’ Cetinje je na-kon decenijskog stagniranja ponovo

prisutno i sve vi{e prepoznatljivo mjestona pozori{noj karti nekada{njihjugoslovenskih prostora. êtiri pro{logo-di{nje premijere, me|u kojima su êhov-ljev ’Vi{njik’, Ki{ov ’Drveni sandukTomasa Vulfa,’ ’Hanibal podzemni’ bu-garskog savremenog pisca Hrista Boj-~eva i ’Nije ~ovjek ko ne umre’ @eljkaStanjevi}a ozna~ili su krunu ~etvorogo-di{njeg rada u ovoj po mnogo ~emu speci-fi~noj pozori{noj ku}i.

Reditelji Ivica Kun~evi}, Niko Gor{i~i Dino Mustafi}, poznata gluma~ka ime-na poput Petra Boòvi}a, PredragaEjdusa, Dragana Jovi~i}a, ili mladogAlbana Ukaja samo su neki od onih kojisu u posljednjih pola decnije ’potpisali’makar jedan projekat Zetskog doma,naravno uz crnogorske glumce i redite-

lje, od Varje \uki}, Branimira Popovi}aili Lidije Dedovi}. Iako donekle uslovljeno~injenicom da Zetski dom nema svojansambl, to ipak govori u prilog otvo-renosti ovog pozori{ta za stvaraoce, prijesvega iz regiona, ali i za studente prijedesetak godina otvorene cetinjske Aka-demije dramskih umjetnosti, ~ije su ge-neracije svoje prve prave pozori{ne ko-rake napravili upravo na sceni Zetskogdoma.

Govore}i o svom konceptu jednog,pokazalo se uspje{nog, spoja tradicije isavremenog teatra, direktor najstarijegcrnogorskog pozori{ta osnovanog prije130 godina i ’spiritus movens’ njegovogsada{njeg uspona, Ljubomir \urkovi},vidi Zetski dom kao pozori{te koje pred-stavlja sintezu tradicije i savremenogteatra.

”Pritom se moraju uzeti u obzir~injenice da je Zetski dom dràvni ili

nacionalni teatar kao i da, za razliku odCrnogorskog narodnog pozori{ta izPodgorice, radi u gradi}u sa petnaestakhiljada stanovnika, {to samo po sebiotvara problem publike, bez obzira {to jeprocenat na{ih sugra|ana koji idu upozori{te ve}i nego u nekim mnogove}im centrima”, kaè \urkovi}, uznapomenu da se predstave u produkcijiZetskog doma igraju ne samo u Podgori-ci, Kotoru i drugim crnogorskim grado-va, ve} i na gotovo svim pozori{nimscenama u Beogradu, kao i u Novom Sa-du, Uìcu, Skoplju i Sarajevu.

Ina~e, ovog ljeta Zetski dom sa pred-stavama ’Final countdown’ i ’Trg ratni-ka’ reditelja Lidije Dedovi} ide na medi-teransku turneju, tokom koje }e obi}iNovu Goricu, Udine, Torino i Barselonu,a stigao je poziv i za u~e{}e na najve}emazijskom ljetnjem festivalu u Ju`nojKoreji.

”Sve to uslovljava da radimo ’mo-bilne’ predstave i u tom smislu ovajrecept pozori{ta bez stalnog ansmblapostiè mnogo vi{e nego {to bi se uradilosa jednom glomaznom ekipom. Mislimda je to i pravi recept za jedan savre-meni teatar. Izuzev po nazivu, mi smopo svemu drugom zapravo jedna savre-meno strukturirana pozori{na trupa”,kaè \urkovi}.

Kada je rije~ o umjetni~kom nivoupredstava cetinjskog teatra, one su rav-nopravne sa onima koje izlaze iz mnogove}ih pozori{nih ku}a, o ~emu svjedo~iprije svega prijem publike od Cetinja,preko Beograda, pa do Sarajeva, kao iu~e{}a i nagrade na festivalima kao {tosu Sterijino pozorije ili Uì~ki festival,gdje je ove godine Varja \uki} za ulogu u’Vi{njiku’ osvojila prvu nagradu. Me|uonim predstavama koje su ’probijale led’i podsje}ale pozori{nu publiku na posto-

janje cetinjske scene svakako da se moraista}i ’Kralj Ibi’ u tuma~enju maestral-nog Petra Boòvi}a, nagra|enog naZaje~arskim danima Zorana Radmilo-vi}a prije tri godine.

Ni repertoar Zetskog doma nije odre-|en nazivom nacionalnog, odnosno dr-àvnog teatra, ve} je fleksibilan, od klasi-ka kao {to su êhov, @ari ili Beket, pa dosavremenih evropskih pisaca poput Savi-jane Stanesku ili Hrista Boj~eva.

”Sve u svemu, mislim da smo krozove tri godine uspjeli da na pravi na~inspojimo tradiciju, prije svega samim timda Zetski dom ponovo ’ìvi’, sa moder-nim pozori{nim izrazom”, smatra direk-tor Zetskog doma.

Iako mu je dodijelila status nacio-nalnog teatra, dràva nije ba{ previ{eizda{na kada je rije~ o dotacijama naj-starijem crnogorskom pozori{tu.

”Finanasijska podr{ka dràve jeograni~ena na nekih 80 do 100000 Eura

godi{nje, {to bi bilo dovoljno tek za jednudobro opremljenu predstavu, dok smo miuradili tokom pro{le godine njih ~etiri”,napominje \urkovi}, koji podsje}a da jepro{le godine zavr{ena rekonstrukcijateatarske zgrade, kao i da }e uz najav-ljenu adaptaciju enterijera Zetski dom isvojim izgledom vratiti epitet jednog odnajljep{ih ’teatrina’ u ovom dijelu Evro-pe.

I pored ~estih izleta van svog grada,Zetski dom je ipak ’najcetinjskija’ od svihdrugih institucija u crnogorskoj prestoni-ci.

Pored produkcije predstava, Zetskidom je obnovio i svoju izdava~ku djelat-nost u okviru koje je objavljeno desetaknaslova iz istorije ovog teatra i crno-gorskog pozori{ta uop{te, a zahvaljaju-ju}i saradnji sa Muzi~kom akademijomjedan je i od centara muzi~kihde{avanja u Crnoj Gori.

NAJLJEP[I „TEATRIN“ U OVOM DIJELU EVROPE

¤arko Vu jov i¯

”Ljubinka Bobi}”Jelisavet Sabli}

”Kad je neko veliki, gluma je jednos-tavna stvar”

Jedinstvenu atmosferu doìveli sumnogobrojni ljubitelji scenske umetnostikoji su 11. marta do{li u Beogradskodramsko pozori{te, da nakon predstave‘Svinjski otac’, prisustvuju prvoj dodelinagrade s imenom Ljubinke Bobi}.

Za maestralno odigranu ulogumajka Dare u predstavi „Svinjski otac“Aleksandra Popovi}a, u reìji EgonaSavina, u izvo|enju Kru{eva~kogpozori{ta, nagradu je dobila JelisavetaSeka Sabli}, istaknuta dramska umetni-ca i komi~arka

@iri, u sastavu Renata Ulmanski,Ksenija [ukuljevi}-Markovi}, Nata{aNinkovi}, Jovica Pavi} i Stevan Bodroà,je odluku doneo jednoglasno.

Ustanovljavanjem nagrade sa ime-nom ~uvene glumice Ljubinke Bobi}odato je veliko priznanje i umetnici kojaje ’bila neobi~na za vreme u kome jeìvela, glumice, komi~arke, pisca, anfanteribla toga doba, koja je svoj estetskikredo igrala do kraja i u ìvotu’ kako jeza nju rekla Sonja Jaukovi} prilikomuru~enja nagrade. Glumici koja je ”u{e-tala suvereno i ~iji je izraz izdràovreme”. O Ljubinki Bobi} govorila je iteatrolog, Ksenija [ukuljevi} Markovi}.

Nagradu, koja }e se umetnicimauru~ivati bijenalno, a sastoji se od pla-kete sa likom Ljubinke Bobi}, unikatnediplome na pergamentu i nov~anohiznosa od 1000 evra, Seki Sabli} jeuru~ila umetnica Sonja Aleksi}.

Renata Ulmanski, koja je igralazajedno sa Ljubinkom Bobi}, je rekla:”Kad je neko veliki, gluma je jednos-tavna stvar i igra se na radost”, {to jeslu~aj Ljubinke Bobi}, ali i dobitnicenagrade sa njenim imenom, SekeSabli}.’

A Seka Sabli} je, dobro raspoloèna inasmejana, obrazloènje uz dodelu na-

SVEÂNO DODELJENE NAGRADE SDUS-A”Milo{ @uti}”Neboj{i Glogovcu

‘Kada preuzmem lik, onda vi{e ne-mam nikakve veze sa Neboj{om Glogov-cem, ve} postajem taj neko’

Ovog puta je to bio Ivan, u predstaviHadersfild, po tekstu Uglje{e [ajtinca ireìji Aleks îzholm.

25. februar, ve~e, JDP - scena BojanStupica. Godinu dana od premijernogizvo|enja, jo{ jednom prepuno gledali{te,ali ‘karte vi{e’, vi{e nema. Slika, ne ba{svakida{nja: glumci u publici, u brojukoji imponuje i koji se vi|a samo i izu-zetnim prilikama, kao {to je ova: dodelanagrade ‘Milo{ @uti}’ za najbolje glu-ma~ko ostvarenje na scenama profesio-nalnih pozori{ta Srbije i Crne Gore.Prima je Neboj{a Glogovac. Po drugi put.

Ustanovljena 1994. godine, nagradaMilo{ @uti} se od tada svake godine do-

deljuje iz po{tovanja i se}anja na ~u-venog glumca,’ znamenitog po duhov-nosti i misli, po po{tovanju govora, posnazi izraza i ose}anja.’ Ili, kako zanjega re~e Neboj{a Glogovac, ‘pravi go-spodin, Milo{ @uti}, danas takvih vi{enema’. Nagrada se dodeljuje glumcu (iliglumici) ‘ koji je svojim ostvarenim ulo-gama uspeo da potvrdi svoju posve}enostglumi’. Sastoji se od plakete sa likomMilo{a @uti}a, rad akademskog vajaraZvonka Novakovi}a, unikatne diplome,rad scenografa Geroslava Zari}a inov~anog iznosa od 1000 Evra.

Ispred SDUS-a nagradu je uru~ilaPredsednica, Sonja Jaukovi}, Neboj{aGlogovac se zahvalio ìriju, publici,posebno nagla{avaju}i da su za tunagradu u velikoj meri zaslu`ne njegovekolege, glumci, koji su sa istom koli~inomenergije pruìli vrhunsku gluma~kuigru.M. J.

grade prokomentarisala na sebi svoj-stven na~in: “Daj boè da to sve postoji umojoj glumi! Ljubinka je, mogu da ka-èm, bliska meni jer je kao i ja sluìlapublici i ~inila da ona nikad ne iza|eravnodu{na izpozori{ta!”M. J.

((FFoottoo:: AA.. AAnnddii}})) ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

LUDUS 13317

Dvostruki intervju

Otac i sin, Fe|a i Uro{ Stojanovi},bave se danas, kao i mnoge umet-ni~ke porodice, istim poslom i to im

ni malo ne smeta, ~ak ih ~ini sre}nim iveoma bliskim. Fe|a je poznati pozori{nii filmski glumac, a Uro{ filmski reditelj,koji ovih dana zavr{ava montaù svogprvog filma “ârlston za Ognjenku” kogakulturna javnost s nestrpljenjem o~ekuje.Verovatno je trema zbog filma i èlja dabilo kakvom izjavom ne urekne po~etakprvenca u javnosti, iako to nije èleo daprizna, u~inila da je Uro{ u razgovorubio mnogo uzdràniji od oca, ali mu netreba zameriti jer je kako su obojica rekli,na trenutak da snimi film, ~ak i uprkosvelikom broju dobrih scenarija koje jenapisao, ~ekao ~ak ~etiri godine. To gaipak nije pokolebalo da pomisli da nijetrebalo da se bavi umetno{}u, koju, kao injegov otac, nosi u porodi~nim genima.êsto smo skloni da mislimo da su umet-nici druga~iji od obi~nog sveta, {to ve-rovatno i jeste, ali je sigurno zanimljivo ito koliko se ljudi koji se bave istim po-slom poznaju i koliko uvaàvaju stavovejedni drugih, naro~ito ako su porodica ikoliko mogu da odvoje profesionalno iprivatno. Odgovore na sva ova pitanja ijo{ mnogo toga otkri}e nam ovog putaFe|a i Uro{ Stojanovi}.

S obzirom na ~injenicu da je glumaspecifi~na umetnost, da li su va{i ro-ditelji imali ne{to protiv kada ste seodlu~ili za taj poziv?

FE\A: Sticajem okolnosti ja samprvo poku{ao na filmskoj reìji i tu menisu primili. Bio sam jako razo~aran pasam oti{ao da studiram prava i posle trigodine sam upisao glumu. Bio sam jakodobar student na pravima, a moj otac je~itav svoj ìvot, jer je sam bio pravnik,voleo da ja budem to isto, pa je jako te{koprimio ~injenicu da sam odlu~io da bu-dem glumac, dok je moja majka, s ob-zirom da je bila u~iteljica i dràla dram-sku sekciju u {koli, na neki na~in tomo`da i èlela i hvalila se. Moja majka jeuvek govorila: “Ja imam }erku modnogkreatora (Mirjana Mari}), sina glumca idrugi sin mi je inènjer”. Prema tomeona je to volela, a otac nije. Otac ne.

I sami ste skoro bili u sli~noj situaci-ji. Kako ste vi prihvatili Uro{evu odlukuda se bavi filmskom reìjom?

FE\A: Uro{ je neverovatno dete. Onje sa sedam godina meni rekao: “Ho}u dabudem filmski reditelj”, tako da je onmene ~itavog ìvota pripremao da }e bitifilmski reditelj. Meni se sve ~ini da je onvi{e uticao na mene nego ja na njega. Odmalena, od trenutka kada je on otkriofilm mi smo i{li po bioskopima redovno,pri~ali o filmovima. On je izgra|ivao svojukus, koji je meni moram da priznam upo~etku bio jako stran, me|utim, tokomvremena sam zaista shvatio da on em {toima tu èlju, ume i da razume film napravi na~in. Uro{ je tako mene nau~iomnogim stvarima. Vrlo ~esto sam se japrema njemu odnosio kao dete, a ne onprema meni. On me zapravo uveo u nekestvari u koje ja u po~etku nisam verovao,a posle sam shvatio da je bio potpuno upravu i zavoleo sam njegov ukus kojidanas po{tujem.

URO[: Pitate da li su moji roditeljiimali ne{to protiv mog izbora da se ba-vim filmskom reìjom? Pa...nisu. Nisu.Tata se malo bunio, ali ne mnogo. Mislimda to mo`da poti~e od ~injenice da je i on

prvo èleo da bude filmski reditelj, pasam ja i nesvesno ispunio neke njegovedavne snove. Znate, mislim da ako snovene ispune roditelji, ili ih bar ne ostvare upotpunosti, to onda u~ine deca. To mi jenekako prirodno.

Da li je otac poku{avao na bilo kojina~in da uti~e na vas i da vam nametneneke svoje ideje?

URO[: Ne, mislim da nije. A i nijemogao. Vrlo rano sam znao {ta ho}u inisam mnogo dozvoljavao da mi bilo koname}e svoje. Nas dvojica smo se prostodruìli. Odlazili smo redovno u bioskopkada sam bio mali, a i kasnije, komen-tarisali smo filmove, a ~esto se de{avaloda je tata morao da gleda i neke filmovekoji mu se uop{te nisu dopadali. Miimamo sasvim druga~iji ukus. Moj je

nametnem neki svoj ukus u odnosu nanjegovo obla~enje, jer li~no mislim da seon katastrofalno obla~i i uop{te o tome nevodi ra~una. Uvek sam smatrao da se onza moj ukus malo ekscentri~no obla~i.Evo, ve} ga Beograd prepoznaje sa timogromnim {e{irima, nekada je nosio ponekoliko kravata odjednom. Uvek supostojali neki detalji koji su mene iriti-rali, ali sam shvatio da to kod njega nijepoza. Prosto se tako rodio. Rodio se kaoekscentrik i ono {to sam jo{ shvatio jesteda to okolini ne smeta, da su ga takoprihvatili, a onda sam i ja digao ruke.

[ta mislite {ta je to {to va{eg oca kodvas najvi{e nervira i ima li toga uop{te?

URO[: Sve ga nervira. Ali, verova-tno najvi{e moje obla~enje. [e{iri, kra-vate, jakne koje su uvek malo pomereneod obi~nog. Skoro sam siguran da ga tonervira, ali takav sam. Nisam dozvolioda mi nametnu ukus ni on ni mama, apoku{avali su.

[ta je ono {to bi vas posebno potres-lo kada bi se Uro{u dogodilo?

FE\A: Mene bi li~no potreslo da ovajfilm ne bude dobar. Ja nisam bog pa dakaèm da }e taj film biti veliki, ali sigu-ran sam da }e on biti dobar. Ali ono {toznam i ono {to slutim to je da je Uro{ sasvojom hrabro{}u i svojim nepristankomna kompromise navukao i mr`nju nekihljudi, koji }e verovatno kada budu u pozi-ciji da dodeljuju novce za nova snimanja,gledati da mu sapletu noge, jer su se naneki na~in osetili ugroènima. To je tamoja ru`na generacija koja zapravosvojoj ro|enoj deci ne daje prostora.

URO[: [ta bi tatu moglo da pogodi uvezi sa mnom? Mo`da samo moj neu-speh, jer verovatno misli da u ìvotutreba praviti kompromise. Ja to ne mi-slim. A {to se ti~e onoga {to bi mene uvezi sa njim profesionalno pogodilo,mislim da toga trenutno nema. On je ve}toliko dobar i izgradjen glumac damislim da ga ni{ta profesionalno ne moèiznenaditi. Zato za njega ne brinem.

Obojica ste govorili o tome koliko sterazli~iti, ali sigurno postoji i ne{to {tovam je zajedni~ko. [ta je to?

FE\A: Zajedni~ko je to da smo oboji-ca posve}enici svog posla, volimo skoroiste svari u ìvotu: umetnost, film, lepeène, zabavu.

URO[: Ne znam {ta nam je zajed-ni~ko. Verovatno ljubav prema istomposlu. Mo`da je samo intenzitet te ljubavidruga~iji. êsto mi se ~ini da ja umetnostmnogo vi{e volim nego tata, ali on jegodinama u tom poslu pa ga verovatnovi{e ni{ta toliko ne iznena|uje. Za meneje trenutno umetnost izazov.

Bez obzira na razlike i sli~nostimislite li da ste se izmedju sebe ipakdobro razumeli i da se bar koliko tolikodobro poznajete?

URO[: Da. Samo to mogu da kaèm.Ni{ta to nije ~udno {to su ljudi razli~iti i{to se ~esto ne slaù oko nekih stvari. Tone zna~i da se ne razumeju ili ne pozna-ju. Naprotiv. Veli~ina je shvatiti drugogai kada ne misli{ isto, prihvatiti ga sasvim onim {to nosi, voleti ga bez ostatka.Da, tata i ja se razumemo i dobro pozna-jemo.

FE\A: Ja mislim da sam se saUro{em neverovatno dobro razumeo, jermi nismo bili samo otac i sin, nego i dvabi}a koja se ~esto sporazumevaju sa malore~i. Verovatno je to zato {to smo miustvari jedna velika umetni~ka porodica.Moja majka je imala dramsku sekciju,moj otac je svirao violinu, moja sestra jemodni kreator, pa njena }erka se bavislikarstvom, pa se Alisa bavi pozori{nomreìjom. Mi smo jedna porodica koja seba{ opredelila za umetnost. Nismo se mini{ta dogovarali. Izgleda da to ipakimamo u genima.

Dakle, va`no je i to {to nosimo ugenima, a koliko se zaista izmedju sebepoznajemo razlmislitesami.

~ujem. Ponekad, samo ponekad ne{to iusvojim.

FE\A: Ne znam koliko Uro{ uva-àva moje mi{ljenje, ali mislim da uva-àva. Konsultovao me i dugo smo razgo-varali ba{ povodom ovog filma “ârlstonza Ognjenku” {to sam zaista ozbiljnoshvatio, jer nisam hteo da ga zavedem napogre{an put. Pomagao sam mu i zapodele i za na~in pripremanja filma,kako se prave prve probe... îni mi se dame je poslu{ao.

Va{ sin je sada mladi reditelj predkojim je tek umetni~ka budu}nost. Voliteli da radite sa ljudima koji tek treba dapokaù {ta znaju?

FE\A: Imao sam tu sre}u da radimsa najboljim mladim filmskim reditelji-ma i shvatio sam da postoje deca kojatoliko dobro znaju {ta je film, tolikofenomenalno barataju tim poslom, a sdruge strane neke neznalice koje nisu ni{kolu zavr{ile putem svojih privatnih ilipokradenih para snimaju neke odvratnefilmove. Ja to ne mogu da shvatim. Jastra{no podràvam mlade i volim sanjima da radim. To svi znaju. Ja sa moj-om generacijom, sa ovim starkeljamauop{te ne volim da radim, niti èlim da

Aleksandra Jagodi¯

GENI PROTKANI UMETNO[]U

potpuno eskcentri~an i mislim da je todobro. Uvek sam èleo da budem dru-ga~iji od ostalih, nisam se mnogo druìosa ljudima, nisam èleo da budem pro-sek, a vremenom sam shvatio da te sred-ina prihvati kakav god da si i da nikometo {to nisam po “merilima” ni po na~inumi{ljenja, ni po obla~enju, zapravo nesmeta. Va`no je da zna{ {ta ho}e{, a jasam to uvek znao.

Govorili ste o druga~ijem ukusuva{eg sina koji niste razumeli. Kakav jetaj ukus?

FE\A: Meni se u po~etku ~inilo da jeto jedan potpuno ekscentri~an ukus. Ono{to mi se takodje ~inilo je to {to se njemudopada pre hrabro, ali vremenom samshvatio da se on tako pona{a i u ìvotu:hrabro voli to {to voli, hrabro ne voli to{to ne voli, hrabro odbija ne{to {to mu senudi, hrabro odbija sve mogu}e kompro-mise. I ja sam negde bio ekscentrik, alinisam ba{ toliki kao {to je on i nisamtoliko hrabar. Medjutim, kada bih sesada vratio u Uro{eve godine mislim dabih izabrao njegov model, a njegov modelje i}i napred bez ikakvih kompromisa, ato je ono {to ja neverovatno cenim kodnjega.

A jeste li poku{avali ipak da munametnete neki svoj ukus?

FE\A: [to se ti~e posla nisam munikada nametao. Poku{ao sam da mu

Jo{ ste mladi i nemate toliko isku-stva, ali moète li kada je va{ otac upitanju da odvojite privatno i poslovno?Zajedno ste radili filmove na Akademiji,a saradjivali ste i na poslednjem filmu.

URO[: Moj otac je jako dobar glumactako da uop{te nije bilo problema kada seradi da budemo saradnici na istom poslubez obzira {to smo otac i sin. Na kraju toje odlika profesionalizma. Za mene pro-blem privatnog i poslovnog uop{te nijepostojao. Kada radim, toliko sam po-sve}en poslu da samo o tome razmi{ljam.

FE\A: Poslovno i privatno... Uro{toliko ima ukusa, toliko zna {ta ho}e, dami kada krenemo da radimo ja uop{tenjega ne shvatam kao svog sina, ve} kaojednog zaista ozbiljnog i dobrog reditelja,koji ume da kaè {ta ho}e. U to sam seuverio ne samo ja rade}i sa njim, negosam se uverio {ta pri~aju moje kolege. Onse meni tako nametnuo u ìvotu. Recimo,kao reditelj. Ja slu{am njegovo mi{ljenjekada odgleda predstavu, kada odgledafilm. Vrlo jezgrovito on ume da vam kaèsu{tinu, tako da ga kad radimo shvatamvrlo profesionalno, a ne kao svog sina.

Kada razgovarate sa ocem o poslukoliko uvaàvate njegovo mi{ljenje?

URO[: Pa...recimo da da. Da ga uva-àvam. Medjutim, ja generalno ne volimda mi se iko me{a u odluke, ali umem da

radim sa njima, pravo da vam kaèm.Mislim da su oni svoje rekli, da je sadavreme da se povuku i da daju mladimljudima prostora, a mi samo treba da ihpodràvamo i kad nas pozovu da radimosa njima.

URO[: Da. Moj tata voli, neobi~novoli da radi sa nama mladima i da naspodràva ~ak i kada sam mo`da ne veru-je od po~etka da }e to biti dobro. Mo`da jeto zato {to je on, bar za mene jo{ uvekmlad duhom, a {to je dobro za na{ posao.Mnogo je va`no da vas neko podràva,makar i kada gre{ite.

((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))


HO]U DA ZNAM [TA PLA]AM

Asistent na fakultetu, 25 god.*Bila sam pre mesec dana.*Publiku ~ini familija glumaca, oni {to rade u pozori{tu, oni koji moraju

da idu po zadatku (novinari, kriti~ari), studenti koji idu za dàbe, plejadaonih koji idu da bi bili vi|eni i 5% stanovni{tva.

*Tih 5% ~ine oni {to kupuju karte, retki kulturni i dobrostoje}i ljudi. *Cene? De~ije 500, Atelje 700, Narodno 700-1000, JDP 1000-1200.*Ne idem ~esto, jer nemam para. Ho}u da znam {ta pla}am! Poredim

cenu karte sa onim {to ti pozori{te nudi. [ta mene briga koliko su utro{ili namarketing i {to se K. Radivojevi} sme{i sa svake bandere, a scenografija jenpr.jadna, svedena na minimum. Ni kostimi nisu ni{ta bolji.

18LUDUS 133Lu

Zanimljivost i bogatsvo pozori{nogìvota Beograda ~esto ~ine i mani-festacije koje prire|uju i studenti

pozori{nijh akademija. Jedna od takvihzna~ajnih manifestacija jeste i predsto-je}i, drugi po redu, Festival Internacio-nalnog Studentskog teatra koji se odr-àva od 23.do 26.marta 2006. godine naFaklutetu Dramskih Umetnosti u Beo-gradu.

Osnovna ideja ovog festivala je daotkrije i predstavi razli~ite pristupe uedukaciji mladih pozori{nih umetnika.Na festuivalu }e nastupiti studenti inos-

FESTIVAL INTERNACIONALNOG STUDENTSKOG TEATRA

VESTI IZ SDUS-A

tranih akadeija iz: Kine, ê{ke, Bugar-ske, Italije, Meksika, Rumunije, kao ijedna predstava studenata Fakultetadramskih umetnosti iz Beograda.

Ono {to je svakako atraktivno naovom Festivalu Internacionalnog Stu-dentskog teatra jesu i predstave koje }e seodràti na Sceni I ‘Mata Milo{evi}’. IzKine, sa Centralne akdemije dramskihumetnosti Pekinga dolazi predstava ‘Dugsan’, WanYa Na; iz Rumunije, sa Aka-demije dramskih umetnosti komad ‘Lju-bav’, Mircea Cartarescua, dok iz Praga,ê{ka, posetioci }e mo}i da vide pred-

stavu ‘@ak i njegov gospodar,’ MilanaKundere u izvo|enju Akademije izvo-|a~kih umetnosti DAMU. Iz SCG, sa Fa-kulteta dramskih umetnosti iz Beograda,studenti su pripremili komad ‘Avion-sporting’ Iva Brdara.

U revijalnom delu ovog festivala, uistom terminu od 23. do 26.marta 2006.bi}e izveden Internacionalni maratonmladih stvaralaca, i to na Sceni II ‘Film-ski studio’. Bi}e to predstave sa ‘ACTfestivala’ Baskija, Bilbao, zatim iz Am-sterdama, Holandija, SCG, Pri{tina Udi-

Razno

FESTIVAL MONODRAME I PANTOMIMEZEMUN - 2006

Po{tovane kolege,

Obave{tavomo Vas da su pripreme za 31-ti FESTIVAL MONODRAME IPANTOMIME - 2006 u toku.

Festival se od 1973. godine odràva u Zemunu. Termin za odràvanje festi-vala u 2006-oj godini je od 06. do 09. jula meseca.

Po{to se predstave za program festivala biraju putem selekcije, te ako nava{em repertoaru imate predstave koje mogu da konkuri{u na ovom festivalu,a zainteresovani ste za u~e{}e, potrebno je da do 15. aprila 2006, po{aljeteprijavu na adresu festivala:

POZORI[TE LUTAKA PINOKIO10080 ZEMUN, Kara|or|eva 9(ZA FESTIVAL MONODRAME I PANTOMIME)

Prijava treba da sadrì:

1 ta~an naziv i adresu pozori{ta, kompanije ili trupe u ~ijoj jeprodukcija predstava,

2 kra}e podatke o producentu,2 listu autora projekta,3 kra}i sinopsis predstave, 4 ta~an broj osoblja potrebnih za realizaciju predstave,5 tehni~ke reference i potrebe za realizaciju predstave.

Festival za predstavu koja je u{la u selekciju programa obezbe|uje:

6 pun hotelski pansion za ceo tim predstave,7 participaciju za u~e{}e u visini od 300 evra (dinarska protiv vrednost)

za trupu ili producenta predstave,8 tehni~ku i administrativnu operativu potrebnu za realizaciju

predstave na festivalu,9 PR servis za predstavu u okviru marketin{kih aktivnosti za potrebe

festivala,10 transport u lokalu.

Sa èljom da ostvarimo uspe{nu saradnju, srda~no Vas pozdravljamo.

Kontakti: tel. 064-140-40-10 (Milorad Jovanovi}) faks 011-602-590email: [email protected]

Direktor festivalaBorislav Bala}

ne, Italija, Sofije, Bugarska, Meksiko siti-ja, Meksiko.

U periodu od 18.do 23.marta 2006.naFaklutetu dramskih umetnosti bi}e odr-àne i radionice koje pruàju mogu}nostda se studenti upoznaju sa sistemimarada edukacije u pozori{nom obrazova-nju, kroz predavanja profesora gostuju-}ih i na{ih akademija. Radionice su iz:Italije-Commedia dell’Arte, prof.Claudio

de Maglio; Kolumbija-Gluma, prof.Ricar-do Camacho; Nema~ka-Pozori{te Bertol-da Brehta, prof.Mira Erceg; Velika Brita-nija-Indijski ples, prof. Balbir Singh;SCG-Scenski pokret-Radionica za Rome,prof. Ferid Karaica; SCG-Dramatur{ko-rediteljska radionica za srednjo{kolce,prof. Biljana Srbljanovi} iprof. Alisa Stojanovi}.Anita Pani}

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:1. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . primeraka 2. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . primeraka 3. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . primeraka4. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka5. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka6. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka7. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . primeraka8. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . primeraka9. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka

10. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . primeraka11. Mihailo Janketi} . . . . . . . . . . . primeraka12. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . primeraka13. Ivan Bekjarev . . . . . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanjaNaru~ilac:

Adresa:

Telefon:

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 500 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}cena: 500 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 500 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 500 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 500 dinara

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 2631 464, 2631 522, 2631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 500 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 500 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 500 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

JA UVEK HO]UEkonomista, 53 god.*Pre dve nedelje, gledala sam ‘Don Kihota.’ Idem nekoliko puta u sezoni.*Idem na preporu~ene predstave i uvek je puno. Dovoljno je da me neko pita

‘jel’ ho}u?’ Ja uvek ho}u.*Karte su od 300 na sniènju, do 700, 800, osim u JDP, tamo ne idem, tamo su

skupe.*Publiku ~ini omladina i babe i dede koji su se vratili pozori{tu.

IDU DA BI BILI VI\ENI, A NE DA VIDEStudent, 20 god.*Bio sam pre godinu i ne{to dana. Ne znam {to ne idem ~e{}e, nemam

odre|en razlog, a volim pozori{te. Kao mali sam i{ao bar dva puta mese~no.*Karte? Ne znam, nemam predstavu, od 700 do 1500? Sad sam lupio, jel’ da?*U pozori{te vi{e idu da bi bili vi|eni, nego da ne{to vide.


MAJSTORSKE RADIONICE

Predsedni{tvo SDUS-a odnedavno orga-nizuje dramske radionice u kojima }esvoja iskustva mladima preneti na{inajistaknutiji umetnici: Ksenija Jovano-vi}, Pavle Min~i}, Ruìca Soki}, IvanaA{kovi}, Boris âk{iran... u formi ve`biili predavanja.

U samom centru grada, u Nu{i}evoj 4, uKulturno prosvetnoj zajednici Srbije,prvu radionicu drào je po~etkom febru-ara 2006. Svetislav Gonci}, na temumjuzikla i njegovih specifi~nosti u odno-su na druge oblike gluma~kog izraà-vanja.

Slobodan Be{ti}, prvak Drame Narodnogpozori{ta u Beogradu, 14. februara 2006.predstavio je svojim mladim kolegamana~ine integracije verbalnog i teatrapokreta.

Kreativna drama-umetni~ki proces kaometod stvaranja scenskog dela tema jeslede}e radionice koju }e u Narodnompozori{tu u Beogradu voditi rediteljkaSun~ica Milosavljevi}.

O vremenu i mestu odràvanjadramskih radionica i tematskih tribinana{i ~lanovi }e biti obave{tavani putemelektronske po{te i slanjem SMS poruka.

TRIBINEPolovinom februara, tako|e u pro-

storu KPZ Srbije, tribinom pod nazivomSamostalni dramski umetnici-problemi iperspektive, nastavljena je serija raz-govora na va`ne teme iz oblasti pozo-ri{ne umetnosti. U razgovoru koji je vodi-la Sneàna Kutri~ki, predstavnik KOOumetni~kih udruànja Srbije u okvirukoga se poslednjih godina inicirajure{enja za brojne probleme statusasamostalnih umetnika, u~estvovali suglumci Zoran Cvijanovi}, Diana Kràni}Tepavac, Maja Miti}, Sonja Jaukovi},reditelji Sun~ica Milosavljevi} i Sa{aLatinovi}.

BAZA PODATAKAPodse}amo vas da,ukoliko to ve} nisteu~inili, dostavite Sa-vezu popunjene upit-nike za izradu Bazepodataka. Zajednosa fotografijama.Baza podataka jeva`na, da bi na{akomunikacija bila {touspe{nija.

M O N O G R A F I J E

LUDUS 13319

‘’OPERA NA BULEVARU’’(1909-1911)

Zoran T. Jovanov i¯

Prvi srpski veliki peva~ evropskereputacije, @arko Savi} (1861-1934), osnovao je u Beogradu, uz

pomo} privatnog kapitala i vlastitih sred-stava, prvu srpsku operu sredinom 1909,koja je po~ela da radi krajem te godine.Predstave je davao u adaptiranoj sali tzv.Pozori{ta na Bulevaru (danas bioskop”Balkan”), te se otuda nova umetni~kaustanova zvala Opera na Bulevaru.

Pojava prve srpske Opere primljenaje s odu{evljenjem od beogradske publikei {tampe. Novoformirana ustanova imalaje i Dramski odsek, kojim je od 1910.upravljao Branislav Nu{i}. Na reper-toaru Dramskog odseka nalazili su se sa-mo vodvilji u stilu ove muzi~ke ustanove.U po~etku rada Opera je bila odli~nopose}ena. Osnovana sa obe}anjem da }eizvoditi operska dela, Savi} je prikazivaoskoro samo operete i vodvilje i tek neko-liko poznatih operskih dela. Beogradskapublika se ose}ala obmanuta, a muzi~kiobrazovaniji svet se po~eo odbijati odOpere. Poseta je naglo po~ela da opada ive} krajem 1910. ustanova je do{la uozbiljnu finansijsku krizu. Leto 1910.operski ansambl je proveo na duòjturneji po unutra{njosti Srbije, a duè jeostao u Kragujevcu. Savi} je poku{ao daspase Operu izvo|enjem doma}ih oper-skih dela (Knez Ivo od Semberije polibretu Br. Nu{i}a kompozitora IsidoraBaji}a i dr.), ali ni to nije pomoglo. Po~et-kom 1911. Savi} je krenuo na turneju poVojvodini. Operske predstave nisu imaleuspeha ni u Novom Sadu, pa je posle sa-mo nekoliko dana, Savi} bio prinu|en daraspusti celokupno osoblje. Uskoro je po-stao upravnik Srpskog narodnogpozori{ta u Novom Sadu, nastoje}i damuziku i pevanje u dramskim pred-stavama podigne na umetni~ki nivo.

Bez obzira na kratko postojanje Ope-re na Bulevaru, njeno delovanje ostaviloje vidnog traga u muzi~kom ìvotuBeograda i zna~ilo je ozbiljno boga}enjeprestoni~kog kulturnog ìvota, bu|enjeminteresovanja publike za muzi~ko-scen-ska izvo|enja, a ujedno podsticala Na-rodno pozori{te da se ozbiljnije i ambi-cioznije repertoarski okrene operskojmuzici. Za glumce-peva~e rad u Sa-vi}evoj Operi predstavljao je dobru {kolupod rukom pedagoga Savi}a i njegovesupruge soprana Sultane Cijukove(1871-1935), te iskusnih dirigenata Dra-gutina Pokornog i Bene{eka.

5. Beogradska opereta(1927-1930)

Po{to je u sezoni 1927/28. ukinutaOpereta osje~kog Narodnog kazali{ta,ona se pod upravom biv{eg upravnikaKazali{ta Radoslava Vesni}a, preselila uBeograd i nastavila uspe{no da radi odmaja 1927. do po~etka 1930. pod imenomBeogradska opereta, u sali ”Klerid`” naTerazijama. U po~etku 1930. Operetaradi pod imenom Novo pozori{te - ko-medija, revija, opereta.

Operetu je, najpre, vodio RadoslavVesni} (1927/28), glumac i reditelj, a za-tim Jovan Srbulj (1928/29), dirigent iMiodrag-Mika Risti} (1929/30), glumac ireditelj, sva trojica iskusni pozori{nistvaraoci. Kao dirigenti u~estvovali su uradu Rihard [varc, Josif Rajheni},Jaroslav Pleciti i mladi Alfred Pordes, areditelji su bili iskusni operetski specijal-isti - \uka Trbuhovi}, Stevan Dobri},Klemens Klemen~i}.

U dosta dobro komponovanom an-samblu, pored operetskih peva~a, bilo jevi{e dramskih glumaca sa lepim pe-va~kim mogu}nostima (Milica Spiri-donovi}, Evka Mikuli}, Olga Ili}, SofijaHaritonovi}, Dragan Balkovi}, PetarMati}, Aleksandar Ra{kovi}, Vasa Kosi},Stanko Kola{inac i dr.)

U toku tri sezone izvedena su popu-larna operetska dela: Kneginja ~arda{a,Grofica Marica, Jesenji manevar, Ba-jadera (E. Kalman), Madam Pompadur,Dolarska princeza, [panski slavuj (L.Fao), Terezina, âr valcera (O. [traus),Baron Trenk (S. Albini), Adio, Mimi (R.Benacki), Grof od Luksenburga (Lehar) idr.

Opereta se pojavila po drugi put uBeogradu posle prvih i ne naro~ito uspe-lih poku{aja s kraja 19. i po~etkom 20.veka u Narodnom pozori{tu. I poredznatnog interesovanja publike i lepihscenskih uspeha Beogradska opereta, ugodinama velike ekonomske krize, kojanije zaobi{la ni Jugoslaviju, nije se mogladuè odràti, jer prihodi nisu mogli dapokriju velike materijalne izdatke. Dr-àva nije bila u situaciji da joj daje ika-kvu potporu, prepu{taju}i njenu sudbinuprivatnoj inicijativi i zalaganju muzi~kihi pozori{nih entuzijasta, ~ije su mo}i,o~igledno, bile ograni~ene.

6. Beogradsko Malo pozori{te (1931-1941)

Uskoro po prestanku rada Beograd-ske operete, pojavilo se martu 1931. go-dine novo privatno pozori{te privla~nerepertoarske orijentacije - Beogradskomalo pozori{te Du{ana @ivoti}a (1892-1964), glumca, reditelja i upravnikaputuju}ih druìna. @ivoti}evo privatnopozori{te odràlo se punih deset godina,prvih sedam igralo je u sali hotela ”Sla-vija”, a poslednje tri u ba{ti kafane ”Rib-nica”, popularnog sastajali{ta putuju}ih inezaposlenih glumaca. Ovo pozori{te,pod rukom spretnog organizatora, ve{togreditelja i harizmati~nog glumca @ivoti}apokazalo je izuzetnu plodnost: za deceni-ju rada prikazalo je oko 3.000 predstava,koje je videlo preko 700.000 gledalaca.Pozori{te je povremeno gostovalo u Pan-~evu i Obrenovcu, ali se otiskivalo i daljedo Novog Sada, Sombora, Skoplja, Sara-jeva, Pri{tine, Prizrena.

@ivoti} u svojim uspomenama pi{e:”Odlu~io sam da osnujem pozori{te uBeogradu, ali pozori{te koje }e igratiisklju~ivo komedije i po~eti sa radom uvelikoj sali hotela ”Slavija”, koja je proz-vana ”baksuz sala” jer nije u centru ne-go na ”periferiji”, pa svako pozori{te kojetu radi mora i da propadne”. @ivoti} senije upla{io neuspeha ve} je prihvatioizazov i posle solidnih priprema, otpo~eorad 10. marta 1931, u sali od 300 mesta,komedijom Vitez êp F. Arnolda i E. Ba-ha, a naredna premijera je bilo popular-na drama Sime Buni}a Vojvoda Brana. Iodista, repertoar ovog veoma popularnogpozori{ta najve}im delom ~inila su delafrancuskih i nema~kih vodvilja i komedi-ja, naj~e{}e u @ivoti}evoj preradi (a neretko i u njegovom prevodu s francu-skog), a igrana su sa puno scenske dina-mi~nosti, sra~unate na scenske efektekoji ”pale” kod publike. Reditelj je osobitopolagao da izvo|enje ostavi vedar utisak,da bude prevashodno zabavno i veselo,privla~no za naj{iri krug ljubitelja po-zori{ta.

Posle poàra septembra 1927. u po-pularnoj drugoj sceni Narodnog pozo-ri{ta - Manjeù (dana{nja zgrada Jugo-slovenskog dramskog pozori{ta) i njegoveobnove 1929, ona je ubrzo bila izgubljenaza pozori{ne predstave, jer je u njemu,posle adaptacije, od 1931. do 1937. zase-dala Narodna skup{tina Kraljevine Ju-goslavije. @ivoti}evo Beogradsko malopozori{te prihvatilo je upravo onaj slojpublike iz Manjeà, èljne lake zabave irastere}enja od svakodnevnih briga {toih je donosio ìvot osobito od 1929. uvreme raznih politi~kih i ekonomskihpritisaka i ìvotnih nevolja.

Na repertoaru @ivoti}evog pozori{tanalazila su se i ova dela:

Tristan Bernar: Koko{arnik (nijesilazio sa repertoara); F. Arnold-E. Bah:Ko~i Antone, ko~i; F- Arnold-E. Bah: Od-go|ena prva bra~na no}; P. [entan:Otmica Sabinjanki; A. Pikar: Kiki; A.Hepvud: Uzoran mu`; A. Bison: MadamMongoden; L. Vernej: Ro|aka iz Var-{ave; Frakaroli: Mala Biragi; Ri{kov:Zmija devojka; A. Bison: Kontrolor kolaza spavanje; P. Veber: Zasebna soba; G.de Kajave-R. Fler: Buridanov magarac;V. Sardu: Prisni prijatelji; P. Veber:Predsednikovica (”to je bio ‘{lager’ kojisu ljudi gledali po nekoliko puta”); A.Bison-A. Mars: Dupla ta{ta; G. Mozer:Bibliotekar i dr.

Od doma}ih komedija stalno je imaona repertoaru Gli{i}evu Valjevsku pod-valu u kojoj je briljirao kao Vule Pupa-vac, ali je igrao dela K. Trifkovi}a, S.Sremca, B. Nu{i}a (Dr, G|a ministarka,Pokojnik), Ljubinke Bobi} (Otmeno dru-{tvo i Porodica Blo) i dr.

Tokom jedne decenije scenom @ivo-ti}evog Beogradskog malog pozori{tapro{la je ~itava plejada srpskih glumaca,i svaki od njih potpadao je pod uticajglumca i reditelja @ivoti}a. Ve}ina njihnastavi}e docnije uspe{nu gluma~ku ka-rijeru. Me|u najuspelijim ”zvezdama”ovog pozori{ta, pored neprikosnovenogprvaka @ivoti}a, bili su: Ljubica Jo-vanovi}-Rutina, Anka Majcenovi}, Olga@ivoti}, Saveta Beatovi}, Slavka To{i},Vukosava Fazlovski, Mima Predojevi},Ana Ka~anik, Kaja \or|evi}, Slavka Ili}-@ivoti}, Relja Gavrilovi}, Petar Mati},Milan Orlovi}, Milutin Tomi}, PetarMilosavljevi}, Ljubi{a Filipovi}, StankoKola{inac, Fredi Fazlovski, Milan To{i},Vitomir Ka~anik, Sima Jani}ijevi}, @arkoMitrovi}, Mirko Simi} i dr. Kao gosti na-stupalo je ~etrdesetak na{ih najistaknu-tijih glumaca, me|u kojima @anka Sto-ki}, Dobrica Milutinovi}, Dimitrije Gini},Desa Dugali}, Ra{a Plaovi}, Milivoje@ivanovi}, Ljubinka Bobi}.

Re~ju, @ivoti}evo Beogradsko malopozori{te odigralo je veliku ulogu u po-zori{nom ìvotu me|uratnog Beograda,ostavilo trajnu uspomenu kao jedno odnajuspelijih privatnih pozori{nih trupa,~iji su glumci trajno zapisani u analimasrpskog pozori{ta.

7. ”Bulevarska pozori{ta”u Beogradu

U periodu izme|u dva svetska rata uBeogradu povremeno su osnivane pri-vatne pozori{ne trupe tzv. bulevarskapozori{ta, naj~e{}e ka periferiji grada od-nosno dovoljno udaljenih od Narodnogpozori{ta i Manjeà, mada su se ti lokalinalazili u dana{njem ”krugu dvojke”.Takva stalna stani{ta privatnih pozori{tabili su: ba{ta ”Borovog parka” u Bregal-ni~koj ulici, ba{ta kod ”Ribnice”, na ugludana{njih ulica 27. marta i Ruzveltove ina Vra~aru, u hotelu ”Slavija”.

Pozori{te u ba{ti”Borovog parka”Radilo je od 1928. do 1930. godine,

pod umetni~kim vo|stvom Miodraga-Mike Risti}a (1892-1933), glumca i

reditelja. ”On je blagotvorno uticao naumetni~ko razvijanje mnogih glumaca”,tvrdi B.S. Stojkovi}, njegov savremenik,na{ istaknuti pozori{ni istori~ar. U perio-du od 1932. do 1933. Miodrag Risti} vodioje, do prerane smrti, uspe{no i Vra~arskopozori{te, tako|e privatnog karaktera.

Pozori{te u ba{ti ”Ribnice”Bilo je najpopularnije sedi{te mnogih

pozori{nih trupa. Pozori{te kod ”Ribni-ce” najuspe{nije je radilo u godinama1933. i 1934, kada je u njemu bio glavnireditelj i artisti~ki upravnik Milan-BataBandi} (1901-1936), odli~an glumac ireditelj, umetnik {ire kulture, koji je, ta-ko|e, prerano umro mlad u punoj umet-ni~koj zrelosti. U njegovoj trupi je bilovi{e veoma dobrih glumaca, a predstavesu ~esto bile na umetni~kom nivou dr-àvnih banovinskih pozori{ta. Bandi} jesam formirao repertoar, u kome su, porednekoliko klasi~nih stranih i doma}ih fol-klornih i dru{tvenih komada, prevla-davali autori vedrih savremenih fran-cuskih i nema~kih komedija i vodvilja, odkojih je neke sam prevodio.

Hotel ”Slavija”Tre}a stalna pozori{na lokacija je

bila u hotelu ”Slavija”, u kome su se ukontinuitetu smenjivale pozori{ne trupe.

Posetioci tih privatnih pozori{ta bilisu, obi~no, sa periferije ili posetiociprestonice iz unutra{njosti. Sastav an-sambala ovih pozori{ta bio je ne retko nasolidnom predstavlja~kom nivou, ali posastavu veoma heterogen. S jedne stranetu se nalazili penzionisani ili iskusnijiglumci, trenutno bez anga`mana, ali isasvim mladi po~etnici, èljni brze afir-macije u prestonici.

8. De~ja pozori{ta izme|udva svetska rata

Povla{}eno de~je pozori{te”Gini}” (1931-1933)

U Beogradu je 1931. osnovano Po-vla{}eno de~je pozori{te ”Gini}”, ~iji jeinicijator i osniva~ bio zna~ajni glumac ireditelj Dimitrije Gini} (1873-1934), ~lanNarodnog pozori{ta od 1915. Pozori{te jedavalo svoje predstave u salama Kolar-~evog narodnog univerziteta i Radni~kekomore. Bez obzira na skromnu dràvnupomo} i status povla{}enog pozori{ta,Gini}ev privatni napor da odrì pozori{tespecijalno namenjeno najmla|ima nije semoglo odràti duè i prestalo je sa radom1933. godine.

Gini}evo pozori{te s pravom je nosilonjegovo ime jer je u njemu on bio glavniglumac, reditelj i upravnik. U redi-teljskim postavkama de~jih komada po-magali su mu kolege Emil Nadvornik,reditelj i Nikola Smederevac, glumac. Narepertoaru su se nalazili, naj~e{}e,Nu{i}eve jedno~inke i komadi za decuMihaila Sretenovi}a.

Glavni izvo|a~i bili su profesionalniglumci i deca odraslijeg uzrasta. Od glu-

T r a d i c i j a p r i v a t n i h p o z o r i { t a u S r b a ( 1 )maca ~e{}e su se pojavljivali u Gini}evompozori{tu Mima Predojevi}, Zlata Stoj-~evi}, Vlasta Antonovi}, Slavko Aleksan-drovi} i dr.

Rad Gini}evog pozori{ta predstavljanastavak lepe i korisne beogradske tradi-cije, zapo~ete po~etkom 20. veka, organi-zovanja predstava za decu koja }e se, po-sle ga{enja Gini}evog pozori{ta, produìtiu osnivanju novog de~jeg pozori{ta u pu-nom smislu te re~i.

”Rodino pozori{te” (1937-1941)Na inicijativu Branislava Nu{i}a,

njegove k}erke Gite Predi}, zeta MilivojaPredi}a, dramskog pisca, @ivojina-BateVukadinovi}a, pozori{nog recenzenta”Politike” i njegove supruge Sofije, glu-mice, osnovano je oktobra 1937. de~je”Rodino pozori{te”. Ime mu je dao samNu{i}, a uskoro je dobilo i status po-vla{}enog pozori{ta za decu i omladinu,oslobo|eno od pla}anja poreza i taksa.Pozori{te nije dobijalo nikakve subvenci-je, izdràvalo je samo sebe. Predstave sudavane na Kolar~evom narodnom uni-verzitetu ili Manjeù. Prva predstavabila je zakazana za 19. januar 1938, alikako je tog dana u podne umro BranislavNu{i}, otvaranje je odloèno za nedelju23. januara 1938. programom od devetraznovrsnih ta~aka (dramskih scena,recitacija, pesama i plesa). Prose~no seizvodilo oko trideset predstava u sezoni, ajanuara 1940. sve~ano je obeleèna stotapredstava.

”Rodino pozori{te” se razlikovalo odranijih po tome {to su deca igrala ulogedece, a uloge odraslih bile su povereneprofesionalnim glumcima. Me|u gostimabili su tada najpopularniji glumci kao {tosu @anka Stoki}, Anka Vrbani}, CokaPeri}, Aca Cvetkovi}, Du{an Radenkovi},Viktor Star~i}, Jovan Gec i dr.

U predstavama ”Rodinog pozori{ta”uzelo je u~e{}a blizu dve stotine de~aka idevoj~ica, od kojih }e se desetina njihkasnije profesionalno posvetiti pozori{tu.Me|u ”Rodinovcima” su bili ugledni beo-gradski dramski umetnici Dubravka Pe-ri}, Renata Ulmanski, Kapitalina Eri},Katarina Obradovi}, Milorad Mi{kovi},Petar Slovenski, Mihajlo Farki}, Dimitri-je \urkovi}.

Na repertoaru se nalazilo preko 120raznih kra}ih komada. Najvi{e su izvo-|ena dela Branislava Nu{i}a, od klasikaSterija, Zmaj, a od savremenih MihailaSretenovi}a, @ivojina Vukadinovi}a, Mi-lice Jankovi}, Ljubinke Bobi}, MilivojaPredi}a i dr.

”Rodino pozori{te”, zasnovano i odr-àvano na entuzijazmu nekolicine ugled-nih beogradskih intelektualaca, iako jebilo relativno kratkog veka, ostavilo jetraga u kulturnoj istoriji Beograda i Srbi-je, a neki njegovi nekada{nji mali ~lanovipostali su kasnije poznati umetnici u na-{oj zemlji, pa i u svetu.

(Nastavi}e se)

PPrriivvaattnnoo ppoozzoorrii{{ttee ddaannaass -- MMaaddlleenniijjaannuumm uu ZZeemmuunnuu

Gospo|ica Marina B. stigla je na po-sao neuobi~ajeno rano. Suvonjavomportiru se, od iznena|enja, zaglavio

masan burek u grlu, dok je s nekimobavljao telefonski maratom o budèt-skom tro{ku. Ne zato {to je gospo|icaMarina, bleda kao krpa i zakrvavljeniho~iju, pro{la pored njega jedva klimnuv{iglavom. Niti {to }e da mu prebaci nera-cionalnu potro{nju (ni primetila nije). Apouzdano ni zbog ne~ega {to mu jesaop{tio telefonski sagovornik, mara-tonac. Portir se zagrcnuo zato {to seneko, bilo ko osim njega, uop{te pojavio uPozori{tu u cik zore. Odnosno pre desetsati. Zgranuo se, kao da mu je kogodbanuo u spava}u sobu, pod jorgan, iomeo ga u blaènoj privatnosti. Na kojuje ra~unao bar do desetke.

Istini za volju, to je bilo jedino njego-vo li~no vreme, po{to spava}u sobu nijeimao, a jutros se, kao i svakog jutra,dovukao prepunim autobusom iz garso-njere u Bor~i. Gde ìvi sa ènom, dvojedece i ostarelom ta{tom. îsta~ica je,naravno, tako|e trebala da bude ovde jo{od sedam, kao i on, ali ona }e prvo svrati-ti do pijace, pa do socijalnog, pa dapotraì neke cipele ako igde ima... Ju~esu utana~ili da je pokriva. Dakle, on jenormalno, namera~io blagosloveni mir,samo}u i slobodu koju }e uìvati sve dok,oko desetke, ne po~nu da stiù koko{ke izra~unovodstva. Pa, pola sata posle njih isve ostale pozori{ne mastiljare, zajednosa kroja~ima, scenskim radnicima, gar-deroberima... Da bi se tek oko jedanae-stice, neposredno pre glumaca i eventual-no upravnika, nacrtale i gospo|ice izmarketinga (do nedavno zvanog propa-ganda). I da bi, otprilike sa njihovimdolaskom, pozori{te po~elo da tutnjiritmom ludnice. [to je uobi~ajeno okogeneralnih proba, pred premijeru i {totreba izdràti sve do popodne dok nestigne kolega portir, iz Rakovice.

Rasko{no psuju}i u sebi, jutarnjiportir ustaje da odnese gospo|ici Marinikafu. Jer su odnosi me|u njima takvi daon njoj, eto, ponekad doturi topli napitaki u~ini joj kakvu sitnu uslugu (na primerkao “tu je negde, sad sam je video” kadnije tu ili obratno. Po potrebi i zavisno odtoga ko pita). A ona njemu, po{to jedinoona odnekud ima sitne marke, dva putamese~no zameni platicu u nekoliko kon-vertibilnih nov~i}a da mu je ne pojedeinflacija dok prelazi Pan~eva~ki most. Ondok prelazi, inflacija je ve} odavno svepre{la i pre{i{ala. Vuku se prokletedevedesete, ko zna dal’ }e ikada pro}i...

U praznu kancelariju, u kojoj tele-foni jo{ uvek }ute, portir unosi svoju ve}

- Eh, {ta }ete... oni su vam savremeniRomeo i Julija! Takvi smo mi... -poku{ava portir da umiri g|icu Marinu,ali mu ne uspeva.

- A Raja mu sa{io kostim! Izdajica. -ne gasi se gospo|ica Marina nego {i{ti kofitilj.

- Ama, gde vi ìvite, Marina, kao daje ~ovek smeo da odbije...

- Ko?- Pa, taj va{ urednik... ‘De sme da

odbije ovoga. Pa njega se i ro|ena senkaboji!

- A Raja? [to ga Raja nije odbio?- Kad bi Raja bio Aleksandar Make-

donski, {ta je vama! Nije smeo ni dabekne. Nego poru~ili mu, on sa{io, {ta jemog’o?

- Mog’o je da slomi ruku! - ljuti seMarinica sad i na portira! Svi su joj krivi{to je propao njen divno isplaniranimarketin{ki potez.

- Da slomi ruku pred premijeru, odrobi ga upravnik! Jel vama dobro?

- Odli~no mi je! Super mi je! Samo{to ne krepam od idiotizma koji meokruùje! Bolje da crknem pre nego {tomi jo{ i reditelj sedne za vrat! Za{tonigde nema njegovih divnih glumaca,nego svuda ove dve fukare s krstovimaod pola metra i od kilo zlata! - baci Mari-na ~asopis u korpu za otpatke i izleti izkancelarije.

Portir osta ko popi{an.Malo kasnije, kad se vra}ao na por-

tirnicu, on kraji~kom oka opazi gospo-|icu Marinu kako je zauzela busiju predmu{kom kroja~nicom. Ne}e valjda tamoda stoji dva sata, dok ne stigne Raja?Ako! Bar }e da se o’ladi malo. Ko da jebunike jela, jadnica. Ko da nema kalen-dar i ne zna {ta su proklete devedesete.Portir se vrati svom ve} sasvim ohla-|enom masnom bureku i uzdahne neu-te{no. Poludeo narod. Proklete deve-desete...

Kad je oko pola jedanaest majstorkroja~ Raja stigao pred vrata mu{kekroja~nice, gospo|ica Marina je jo{stajala naslonjena na njih, ispre~v{i seizme|u njega i brave koju je morao daotklju~a. Pre nego {to je uspeo da je po-zdravi zareàla je:

- Jesi li mu barem uzeo velike pareza to {to si mene ovako zeznuo?

- Kome? - poku{a Raja da se napravineve{t, ali odmah shvati da nema {anse,po{to se Marina zapiljila u njegovulevicu, gde se {areni ista ona revija saistom onom naslovnom stranom. [lja{tikrst izme|u sifona i uniforma koju je onsa{io za “war-star-a”...

- Tvom prijatelju, “generalu”! Jel tibar debelo platio svojim krvavim para-ma?!

- Pusti me da u|em...- Odgovori! Koliko si mu traìo za

ovu sramotu?- [ta traìo, {ta traìo, jebote?! Dao

mi je kol’ko je ‘teo, nisam smeo ni dabeknem... Zna{ ti ko je ~ovek? Jel’ zna{ tigde ìvimo mi?

- Pi, crknu}e{ od straha, smradejedan! - opljune ga Marinica, ne li~e}i nasebe ni ovolicno. Okrene mu le|a kao dase nikada nisu poznavali i ode u svojukancelariju.

Tako se raspalo desetogodi{nje ne`noprijateljstvo izme|u neènje Raje, pozo-ri{nog majstora kroja~a i neudate go-spo|ice Marine, vi{e referentkinje u Mar-ketingu.

Kao da kostim niko ne bi sa{io da jeRaja bio junak pa odbio. I kao da se“war-star”, savremeni Romeo, ne bi sli-kao u nekom drugom kostimu...

M. Ojdani}

20

Kratka pri~a iz teatra

LUDUS 133Lu

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednicaSonja Jaukovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaTanja Bo{kovi}, Stevan Koprivica,Mirjana Bobi} Mojsilovi}, Igor Bojovi},Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi},Ksenija [ukuljevi} Markovi},Mr Milovan Zdravkovi}, IsidoraMasnikovi}

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeBranislava Atanackovi}

Tekstove i informacije slati na:[email protected]

Fotografije, sa potpisom, slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: [email protected]

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

NASLOVNA STRANAohla|enu kafu. Skuva}e on sebi druguza~as. Stavlja je bez tacne i bez dr{kepred Marinicu i zabrinuto pita:

- [ta se desilo, zaboga?!Ona mu smrknuto i jadno poturi neki

ilustrovani ~asopis i kucne lakiranimnokti}em po naslovnoj strani. Portir sezabulji u pozama{ne sifone ~uvene pe-va~ice, jedva spakovane u belu ‘aljinu,{to se ba{kare na fotografiji (sa obestrane velikog zlatnog krsta) i - ni{ta nerazume. Istu je “zvezdu”, sa istim sifoni-ma {to su virili iz drugih {lja{te}ih ‘alji-na ve} video na svim naslovnim strana-ma. Svih ~asopisa, poka~enih po svimkioscima pored kojih je pro{ao dolaze}ina posao. [ta je tu novo, i {ta tu ima da secmizdri? Cura je ko zmaj, nije ~udo {to jeslikaju, narod je lud za njom. Narod je,dodu{e lud i bez nje, ali to nije tema ne-mu{tog razgovora izme|u jutarnjeg por-tira i gospo|ice Marine, referentkinjeMarketinga. Koja je poranila na posaodobra dva sata.

Portir upitno pogleda gospo|icu Ma-rinu. Ona jo{ jednom kucne po fotosu iuzdahne duboko, da dublje ne moè biti.Ovaj put, kucnula je desno od “folkstara”, te portir shvati da misli na na-smejanog ratnika koji je zagrlio zvezdu.“War-star”... Tu mu dopire do svesti da jesavremeni ratnik, iz nekog razloga obu-~en u generalsku uniformu iz PrvogSvetskog Rata. Koja mu je odnekudpoznata. Uniforma je poznata portiru. Ikoja je potpuno nova. Zatim shvati da jeto ista ona uniforma {to se, do pre nekidan, ba{karila na lutki u pozori{noj mu-{koj kroja~nici. I da ju je na{ Raja, naj-bolji stilski pozori{ni kroja~ u gradu,cinculirao i doterivao dobre dve nedelje.

- E, jes je sa{io svaka mu ~ast! Ko zaVojvodu Mi{i}a! - divi se portir. Ne samozato {to kroja~ev, Rajin, umetni~ki radzbilja zasluùje divljenje, nego i zbogtoga {to pretpostavlja da }e time oraspo-loìti gospo|icu Marinu. Koja se vrlo ne-`no pazi sa Rajom.

Gospo|ica Marina se, me|utim, za-bezekne! Gotovo bi se moglo re}i da serazbesnela, kad bi ona za to bila sposob-na:

- Ko je sa{io?- Pa va{... na{ Raja! Rajko. Zar je

niste videli u kroja~nici?- Mislila sam da je za Romea i Juli-

ju... - tupo odgovara g|ica Marina.- Zar nisu Romeo i Julija neki

petnaesti vek ili tako ne{to? - ne moèportir da veruje da gospo|ica sa fakulte-tom ne zna takvu stvar...

- Pa... bili su dok nisu dospeli u re-diteljske ruke! Genije ih je premestio u

ameri~i gra|anski rat. Za{to farbamoJuliju u crnkinju?! - uzdi{e gospo|ica, alne vi{e tu`no, ve} ko da bi rado so~noopsovala, kad bi ona za to bila sposob-na...

- A {ta bi u ameri~kom gra|anskomratu radila srpska generalska uniformaiz prvog svetskog? - ~udi se portir,neverovatnom neznanju tih fakultetlija.

- Ne razumem se ja u uniforme... -ljutito mu odbrusi Marina, ko da je onnjoj kriv {to se ne razume u uniforme.[ta li u~e na tim Akademijama?

Jasno je njemu da se akademskagra|anka u mnogo {to{ta ne razume, aline}e da se zamera, pa kaè miroljubivo:

- I nije to stvar za ne`niji pol...- Jeste vi ba{ potpuno sigurni da je to

ba{ ta uniforma koju je {io Raja?- Ama, dvesta{es’ posto! Nema je na

lutki od prekju~e, proverite ako ho}ete!Osim toga dolazili su njegovi bodigardi iodneli. Pri~o mi Maka. -

Maka je portir iz Rakovice. Kolega izdruge smene.

- îji bodigardi? - potpuno ga tupavogleda gospo|ica Marina, koja je ina~edosta inteligentna, za devojku. Tupavo ikanda besno.

- Pa njegovi! - sada portir kuca ponasmejanom ratniku i {apu}e. Ne usudise ni ime da mu pomene. Sva{ta se pri~ao doti~nom. Da je na razmeni zarobljeni-ka ubio dvojicu jer je suprotna stranadovela dvojicu manje. Po metak u poti-ljak. Da je koknuo svog ro|enog dobro-voljca koji je zakasnio na straù. Pri~alose da je ~ak i tu folk zvezdu, s kojom sesad zagrljen sme{ka sa naslovne strane,jednom razbio od batina i o{i{ao nuleri-com. Po{to ju je, negde u inostranstvu,na{ao kako peva za pogre{nu dijasporu.Bolje mu je ime ne pominjati, daleko mulepa ku}a! Misli portir, razumno.

- Pa pizda mu materina, da mupizda materina izdajni~ka! - iznenadapukne, na skroz neverovatan na~in,gospo|ica Marina i po~e da psuje ko da jeglumica. - Pa, jeba}u mu sve po spisku!Jeba}u mu majku kroja~ku!

Portir zine ne znaju}i ~emu vi{e dase ~udi. Sasvim neobi~nom pona{anjug|ice Marine, ina~e primerno lepo vaspi-tane i metiljave devojke ili pak ~injenicida ona naziva izdajnikom ratnika kogapola Srbije smatra herojem.

- Pobogu, gospo|ice, ti{e malo, ~u}evas kogod... - {apu}e portir, premda obojeznaju da su sami u pozori{tu: - Znate daon svuda ima svoje ljude...

- Raja? - Ma, odkud Raja! Ovaj! - opet portir

kucne po ratniku, pa brzo okrene ~a-sopis, naslovnom stranom na dole. Kaoda bi ih ratnik i sa slike mogao ~uti ikazniti.

- Tri meseca se nateèm sa glavnimsmrdljivim urednikom ove jebene gov-narske revije da mi stavi Romea i Julijuna naslovnu stranu ovog ovde broja, kojiizlazi pred samu na{u premijeru. Petputa sam ga vodila na ru~ak. Dvestaputa na pi}ence, udavio se dabogda uvinjaku! Sto puta mi je diskretenskiobjasnio kako su druga vremena i kakose naslovna strana odavno pla}a i da vi{eni{ta nema na lepe o~i i za dàbaka, i koje nama kriv {to je teatar sirotinja... Alkao u~ini}e mi jer je on kulturan ~ovek.Jebem ga u sred kulture i ~ojstva! An-gaòvala sam najboljeg fotografa. Li~nosam mu odnela slike, da bira! Li~no sammu napisala tekst, on samo da potpi{esvoju nepismenu novinarku, {valerku. Aon mi dva dana pred premijeru objaviovo dvoje govnara! Umesto Romea i Juli-je, ej!

Rubrika Kratka pri~a o pozori{tu je otvorena za sve koji imaju {tada ispri~aju. Na ovom mestu objavljiva}emo, kada ih bude, imale pozori{ne forme. Mini drame ili komedije kakve je npr.pisao Gal~injski. Pi{ite, bi}e vam lak{e.

OSOBA KOJU VOLIM

Osoba koju ja najvi{e volim je mojamama, zato {to je glumica i ona je menerodila, a da me nije ja ne bih sad bio u{koli i ne bih mogao da pi{em ovajzadatak, i ne bi me bilo ni na zemlji ni uku}i, ni u Beogradu. Ne bih mogao ni dase bijem.

LI^NOST KOJA MI SLU@I ZAUGLED

Ja bih se rado ugledao na moga tatu,koji je glumac, ali ne sad odmah, doksam jo{ mali, nego kasnije, kad po-rastem. Zato {to on pije.

[KOLSKI RAD

u ovom broju · pozori[ne novine broj 133 mart 2006. godina xiv cena 50 dinara u ovom broju: 27....

Documents