ugledni k a n t

7/29/2019 ugledni K A N T

1/34

ETIKA I ESTETIKA

K A N T


2/34

Sinteza celokupnog dotadanjeg filozofskognastojanja ipolazite celokupnog daljeg

filozofskog razvoja.

Imanuel Kant (1724-1804)

zajedno sa Fihteom, elingom i Hegelompripada klasinomnemakom idealizmu.

KLASINI NEMAKI

IDEALIZAM


3/34

Kriticizamznaikritiko preispitivanje samoguma, zahtev umu da pred sudom samog seba

odredi svoje mogunosti i granice.

To preispitivanje Kant je uinio u svoje tri uvenekritike:

"Kritika istog uma""Kritika praktinog uma""Kritika moi rasuivanja"

TRI KRITIKE


4/34

Svu irinu filozofske problematike obuhvatio je satri pitanja:

ta mogu da znam?ta treba da inim?

emu mogu da se nadam?

koja se slivaju u jedno jedino pitanje:

ta je ovek?

TRI KRITIKE


5/34

Mi ne moemo saznati sutinu stvari,nego uvek samo pojave.

ta mogu da znam?

Mi moemo nezavisno od iskustva da znamo o

stvarimasamo ono to sami u njih stavljamo,

odnosno uslove saznanja.

AGNOSTICIZAM


6/34

ta treba da inim?

ETIKA

analizira moralnu svest

trai napodruju morala (ljudskog delovanja)

zakone koji vaeuopte, za sve.

KRITIKA

PRAKTINOG UMA


7/34

Analizom moralne svesti Kant dolazi do

pojma dobre volje,

koja je ono jedino na svetu tomoe biti dobro bezogranienja, jer je dobro po sebi.

Volja nije dobra po inu, po onom topostie, ili

po uspehu ili korisnosti.Ona je dobra po sebi, po elji, jer u sebi nosi svoj

cilj, a to je ispunjenje dunosti.

DOBRA VOLJA


8/34

- je spremnost da ispunjavamo naloge morala

zato to ih smatramo po sebi dobrima i po sebiobavezujuima.

- je neto to je vredno samo po sebi

i to uveava vrednost svaije linosti.

DOBRA VOLJA


9/34

je nunost delovanja iz potovanjaprema zakonu.

Oseamo je kao opravdano prisiljavanje.

"Radi prema dunosti iz dunosti"

DUNOST


10/34

Legalno

je delo koje je primereno dunosti,

ali nije uinjeno iz dunosti,nego npr. iz moranja.

Moralnoje delo koje je primereno dunosti,

uinjeno iz dunosti,

motivisano sveu o postojanju dunosti.

MORALNO I

LEGALNO


11/34

Postoje dve stvari koje ispunjavaju moj duhsvejaim divljenjem ipotovanjem. To je

zvezdano nebo iznad nas i moralni zakon unama.

Svaki oveki bezpomoi nauke i filozofije znata je dobro, a ta je zlo, i ta treba da ini da bi

biopoten i dobar.

MORALNI ZAKON


12/34

Potovanje je odnos dobre volje premamoralnom zakonu.

Kada vi ispunjavate dunosti radi njih samihvae radnje imaju moralnu vrednost,

i vi to inite izpotovanja prema zakonu.

MORALNI ZAKON


13/34

Potovanje je sloenooseanje,

s jedne strane moralni zakon nasponiava,

zbog nae ograniene sposobnosti da te moralnezahteve ispunimo,

s druge strane svest o moralnom zakonu nas

uzdie, jer moemo da prevaziemonausebinu ulnu prirodu.

MORALNI ZAKON


14/34


15/34

"Radi samo prema onoj maksimi za koju

ujedno moe hteti da tvojom voljom postane

opti zakon za sve!"

"Radi tako da linost u sebi i drugom nikadne tretira SAMO kao sredstvo ve uvek

i kao cilj!"

KATEGORIKI

IMPERATIV


16/34

su pravila ponaanja.Kada odluujemo donosimo odluke kojih trebada sepridravamo u svim slinim situacijama.

Dunost nastaje ovima nainom - kada nekamaksima ne prodje test univerzalizacije, vi

imate dunost da ne delate po toj maksimi.

MAKSIME


17/34

Ako eli cilj, onda treba da eli i sredstvokoje za njegovo postizanje neophodno potrebno

i nuno a koje se nalazi u tvojoj vlastine kae da mi treba da elimo cilj, ve naspostavlja u dilemu ili prihvati sredstva ili

odbaci cilj.......

HIPOTETIKI

IMPERATIV


18/34

Ako elite da diplomirate morate da uite,ako neete da uite treba da zaboravite na

diplomiranje.U ivotu mi obinopoelimo neki cilj,

a onda kada razmislimo ta je potrebno za

realizaciju shvatimo da je put do njegamukotrpan.

Treba da odluite da li ete pristati na bol prirealizaciji, ili ete odbaciti cilj.

HIPOTETIKI

IMPERATIV


19/34

Savrene dunosti ne ostavljaju prostora oodluivanju kada i kako ih izvravati.

Nikada ne smete pokuati da se ubijetei nikada ne smete pokuati da slaete.

Nesavrene dunosti omoguavaju da kalkuliete

kako ete ih realizovati i to su dunostiusavravanja sopstvenih talenata

i pomaganja drugima.

PODELA DUNOSTI


20/34

Moetepoeletila kao sredstvo za neki cilj,

ali ukoliko biste zamislili da svi ljudi upotrebe

la kao sredstvo za cilj,videete da ela postati neefikasna,

da nee voditi ka ostvarivanju tog cilja

zato toe ljudi vrlo brzo izgubiti poverenje.

ZABRANA LAGANJA


21/34

U samoodreenju i samoodgovornostizasniva se nae dostojanstvo i veliina

nae linosti.

Sloboda je sposobnost da delujemo

u skladusa principima vlastitog uma.

AUTONOMIJA VOLJE


22/34

Sve stvari na svetu imajupijanu cenu,

pa se mogu zamenjivati za druge stvari koje

imaju slinu vrednost.Jedino linost je takva

da se ne moe ni za ta drugo zameniti.

Ono po emu se linost razlikuje od stvari

jeste njena sloboda.

SLOBODA


23/34

nije da inimo ta nam se prohte ve dasami sebi odreujemo granice.

Da bi bio slobodan, ovek vec mora da budeslobodan!

Rob se povinuje pravilima gospodara, ne moe

slobodno da odlui da neto uini.Sloboda je sposobnost naelinosti

da deluje u skladu sa moralnim zakonom.

SLOBODA


24/34

Kantov filozofski sistem je trolan.Pored teorijske i praktine aktivnosti on

razlikuje i umetniko stvaralaku aktivnost.

U "Kritici moi rasuivanja" savladava

dualizam teorijskog i praktinog uma,nunosti i slobode, prirode i duha.

PROBLEM ESTETIKE


25/34

Doivljaj lepog zasnovan je na bezinteresnomdopadanju oblika umetnikog dela,

a ne proizilazi iz sadraja tog dela.Oblik, forma ini umetnost umetnou.

LEPOje ono to nam sebezinteresno dopada.

ESTETIKA


26/34

Princip transcendentalne filozofije vai

za ulno i razumsko saznanje

moralni ivot i

estetski ukus.

ta je ovek?ovekmoe svoj temelj nai samo

u izriitom priznanju svojih vlastitih granica.

KRITICIZAM


27/34

FIN


28/34

- Prvi ovek nee da uzme novanik satrotoara.

- Drugi ovek nee da uzme jer ga nekogleda.

- Trei ovek uzima novanik i odnosi gau policiju iako ga niko ne gleda.

- Ko je od ovih ljudi najmoralniji?

PRIMER:


29/34

1) TRI KRITIKE

2) Tri pitanja:

3) Agnosticizam4) Legalno

5) Moralno

6) MORALNI ZAKON

7) KATEGORIKI IMPERATIV8) MAKSIME

9) HIPOTETIKI IMPERATIV

10) Autonomija volje11) Sloboda

12) LEPO

13) ta je ovek?


30/34

1. TRI KRITIKE

"Kritika istog uma""Kritika praktinog uma""Kritika moi rasuivanja"

2. Tri pitanja:

ta mogu da znam?ta treba da inim?

emu mogu da se nadam?koja se slivaju u jedno jedino pitanje:

ta je ovek?


31/34

3. Agnosticizam

Mi ne moemo saznati sutinu stvari, nego samopojave.

4. Legalno

je delo koje je primereno dunosti, ali nije uinjeno izdunosti.

5. Moralno

je delo koje je primereno dunosti, injeno izdunosti.


32/34

6. MORALNI ZAKON

Svaki oveki bez pomoi nauke i filozofije zna ta jedobro, a ta je zlo, i ta treba da ini da bi bio poten idobar.

7. KATEGORIKI IMPERATIV

bezuslovna zapovest uma"Radi samo prema onoj maksimi za koju ujedno

moe hteti da tvojom voljom postane opti zakon zasve!"


33/34

8. MAKSIME

su pravila ponaanja.

9. HIPOTETIKI IMPERATIV

Ako eli cilj, onda treba da eli i sredstvo.

10. Autonomija volje

U samoodreenju zasniva se veliina nae linosti.


34/34

11. Sloboda

je sposobnost nae linosti,da deluje u skladu samoralnim zakonom, da sami sebi odreujemogranice.

12. LEPOje ono to nam se bezinteresno dopada.

13. ta je ovek?ovekmoe svoj temelj nai samo

u izriitom priznanju svojih vlastitih granica.

ugledni k a n t

Documents