UNIVERZITET U BEOGRADU

UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU

- Esej -

Umetniko delo kao stvar

Mentor: Autor:Prof Dr Saa radoji Luka Tripkovi Beograd, 13. januar 2013. Pitanje o izvornosti umetnikog dela i kauzalnog odnosa izmeu umetnika i dela kao takvog postavljano je od strane mnogih filozofa i umetnika nekoliko hiljada godina za nama. Nesumnjivo je da je teko izvui formalni zakljuak na ovu temu, sa ma koje strane joj prili i pokuali da odgonentemo njenu zagonetku. Ovaj esej, razume se, nema za zadatak davanje bilo kakog formalnog zakljuka, niti se autor smatra sposobnim da to uini. Voleo bih da se njegovo itanje posmatra kao kola autorovih misli i pomisli koje nastaju nakon kontemoplacije i itanja velikih umova koji su se ovim pitanjem bavili.

Umetniko delo i odnos izmeu njega i autora (stvaraoca), oduvek je predmet raznoraznih pristupa u okviru estetike, i veina tih pristupa u dananje vreme smatra se prevazienim. Ta prevazienost je, po mom sudu, uslovljena duhom vremena u kojima su te studije nastajale. Setimo se, poreenja radi, uloge koju je umetnik imao u vreme srednjovekovne Srbije. Iz dananje perspektive, savremeni ovek ima potrebu da prouava, recimo, freske manastira Mileeva. Zanimljiva slikarska reenja, apstraktni potezi na neposredno ispod kupole, suptilan tretman predstava 12 velikih praznika iz naosa, predmet su fascinacije mnogih istoriara umetnosti. Meutim, ogoljena sutina nastanka tih dela bila je da se jasno i nedvosmisleno biblija priblii veinski nepismenom stanovnitvu, a slikar (stvaralac) predstavljao je neku vrstu medijuma-provodnika kroz ije ruke prolazi boija misao. Polazei sa samih nebesa, ta boanska supstanca kroz medijum prolazi kao kroz katalizator i svoj put zavrava na vlanom malteru, ovaploujui se u nekoj od biblijskih kompozicija. Sam Hajdeger se, u svom uvenom eseju Izvor umetnikog dela , neretko poziva na shvatanja antikih Grka kada je re o delatnoj ulozi umetnika u procesu stvaranja umetnikog dela. Pojam tehne, preveden kao vetina, nije doprineo da se uspostavi razlika izmeu onoga koga bi mi danas nazvali umetnikom i nekog vinog zanatlije. Naime, opte je poznato da pojam umetnika nastaje tek u renesansi, zahvaljujui oru Vazariju, da je kod starih Grka ta vrsta distinkcije bila nepoznata. Sloiemo se da je izostanak te distinkcije u direktnoj suprotnosti sa savremenim shvatanjem pojma umetnika.

Dakle, percipiranje umetnikog dela oima savremenog oveka, umetnika ili ljubitelja umetnosti tom delu dodeljuje ulogu koju ono u vremenu u kom je nastajalo nije imalo.

U tom smislu, sklon sam da zamerim Hajdegeru tezu da veliki umetnici najvie cene zanatsko umee . Hajdeger se olako koristi ovom sintagmom zanatsko umee , imajui u vidu tektonske pokrete u tretiranju vanosti ovog pojma koji se dogaaju jo krajem XIX veka. Pojava impresionizma donosi radikalne promene u tretiranju slike, kubizam takoe, a dada je uzdrmala temelje onovremenog shvatanja samog pojma skulpture. Budui da je sam Hajdeger bio svedok te epohe radikalnih promena (esej je napisan 1935. godine), teza o zanatskom savrenstvu veoma je fragilna. Naravno, ukoliko u vidu imamo odreene elemente iz Hajdegerove biografije, kao to je lanstvo u nacional-socijalistikoj partiji nakon imenovanja na mesto rektora Berlinskog univerziteta, moemo (zlonamreno) zaljuiti da je zanemarivanje onovremenih umetnikih trendova logian potez (poznata je Hitlerova izjava da umetnike koji nebo slikaju zelenom, a zemlju plavom bojom- treba kastrirati). Meutim, kako je Hajdeger po mnogo emu kontraverzan i kontradiktoran, ova teza deluje neubedljivo ako u obzir uzmemo njegov odnos sa jednako slavnom uenicom jevrejskog porekla, Hanom Arent. Jo uvek nije dokueno do kraja u kojoj meri je lanstvo u Hitlerovoj partiji bio pragmatian potez, budui da je on u godinama nakon rata dekontaminiran i rehabilitovan kao neko ko nije bio antisemita. Bilo kako bilo, moje miljenje je da je, uprkos svemu, Hajdeger kao autor bio nezavisan i da teze koje postoje u njegovim delima nisu produkt dnevnopolitikih dodvoravanja.

Primer Van Gogovih cipela jedna je od kljunih taaka ovog eseja. u tom primeru, hajdeger pokuava da pronikne u sutinu nekog umetnikog dela. Relacija izmeu gotovosti tvorevine i stvorenosti dela po mom sudu duboko pogaa u sr problema. kada je re o gotovoti tvorevine, hajdeger kae da u njoj Da stvorenosti nestaje u korisnosti te tvorevine, dok u stvorenosti dela Da stvorenosti egzistira i emanir, isijava iz dela. Autor iznosi argument da shvatanjem korisnoti odreene tvorevine (paru seljakih cipela) shvatamo i tvorevisnki karakter tvorevine. dalje navodi: Na toj koi ostale su vlanost i plodnost tla. Pod onovima se provlaila samotnost poljskog puta dok se sputala no. U cipelama treperi tihi zov zemlje, njeno mirno darivanje ita to zri, i njeno neobjanjeno samouskraivanje na ozugarenim njivama u zimsko doba. kroz te cipele provlai se neroptava strepnja za sigurnost hleba, nema radost kada se preive teki dani, ustreptalost zbog predstojeeg poroaja, drhtanje kada se sluti smrt. Ta tvorevina, cipele, pripada zemlji, i ona je zatiena u seljankinom svetu. Iz te zatiene pripadnosti zemlji sama tvorevina uzdie se do svog poivanja-u-sebi. Nekoliko redova dalje, Hajdeger pie da da korisnost tvorevine poiva u punoi sutinskog bivstvovanja tvorevine. Da li to znai da sutinsko bivstvovanje odreene tvorevine doprinosi njenoj individualizaciji, njenoj autentinosti? Jer, koliko god kroj, materijal i dizajn nekih cipela bio isti, one nikada nee grcati u istom blatu, na istoj njivi i biti deo istih prilika i okolnosti. Da li redovi koje sam citirao zapravo upuuju na Ovde i Sada jednog umetnikog dela u Benjaminovskom smislu? Razume se da su cipele postale umetniko delo tek onog trenutka kada je slika zavrena, tako da je citirani Hajdegerov opis neka vrste praistorije ovog pojedinanog para cipela. Ovde i sada ovih cipela u strogo Benjaminovskom smislu sastoji se od amljenja slike po javnim kuama i barakama holandske provicnije i primorske Francuske, preko raznih kua koje su je kao nasledstvo uvale u zaboravu, pa do mesta na zidu nekog muzeja. Meutim, pitanje koje elim da postavim, kako Benjaminu, tako i Hajdegeru, jeste ta bi se dogodilo ukoliko bi ovaj problem posmatrali u svetlu savremenih interpretacija umetnikog dela u smislu raznih institucija umetnikih izvedbi uspostavljenih sredinom XX veka? Pre svega, mislim na instituciju instalacije kao umetnikog dela, direktnog naslednika Dianovskog koncepta ready-made-a. ta bi se desilo ukoliko bismo ovaj predmet shvatili kao object-trouve (pronadjeni predmet)? Da li bi, iz dananje perspektive, slikanje tog predmeta uopte bilo tema za razmatranja za Van Goga, ili bi samo njegovo izlaganje u nekoj galeriji bilo dovoljan i potreban uslov da njegovo Da stvorenosti pone da isijava? Ukoliko pogledamo savremene umetnike tendencije konceptualnih umetnika-vajara Maurizio Cattelan-a i Jeff Koons-a, mogli bi da se zapitamo da li njihove umetnike prakse nagovetavaju odgovor na pitanje ta tu znai stvorenost i stvaranje za razliku od pravljenja i napravljenosti?. Oba autora su vrlo prisutna i veoma priznata na savremenoj umetnikoj sceni ali nijedan nema neposredan kontakt sa svojim delima u smislu obrade materijala ili bilo kakve tehniko-zanatkse delatnosti. Obojica poseduju studije koji lie na mala i srednja preduzea, u kojima nekolicina umetnika i zanatlija sprovodi u delo celokupnu zamisao umetnika. Cattelan ak nema formalno umetniko obrazovanje. U jednom intervjuu, Koons svoju praksu objanjava reima da se distanciranjem od sopstvenog dela, u smislu da ga zapravo tehniki stvara neko drugi, eliminie svaka prilika da autor subjektivno procenjuje stepen zavrenosti i kvalitet sopstvenog dela. On uspeva da pronae tano onu dozu objektivnosti prema sopstvenom radu koja je neretko izgubljena pod dubokim naslagama ega i sujete. ini mi se kao da uspeva da pronae bezinteresno dopadanje u sopstvenom delu na vrlo efikasan nain. Hejdeger je, po mom miljenju, najtaniju i najvredniju tezu izneo govorei o poeziji i jeziku. Nije strano da je nemaka filozofija poeziji oduvek pridavala izuzetan znaaj i nije strano da to stanovite nije daleko od istine. Govorei o poeziji, Hajdeger naglaava ulogu jezika tvrdjom da uva izvornu sutinu poezije. Ne treba se stoga uditi da je univerzalna zamisao intertekstualnosti u postmodernoj nastala upravo nemakim novim slikarstvom osamdesetih godina (Anselm Kiefer, Gerhard Richter). Ovaj koncept duboko se naslanja na Deridinom isticanju vanosti pojmova dislociranje i trag. Naime, umetnikovo postojanje i prisustvo u svetu poniteno je delom-tragom koje odlae umetnika iz polja egzistencije u polje dela-kao-teksta. Hajdeger pominje pojam urspring (bukvalan prevod praskok, oznaava izvor, poreklo) i njegovu vanost objanjava reima:

Ali to refleksivno znanje prethodna je i nezaobilazna priprema za postojanje umetnosti. Samo takvo znanje priprema delu prostor, stvaraocima pu, uvarima (dela) mesto.

Smatram ovu tezu vrlo preciznom i tanom. Po mom sudu, jedino jezik kroz venost prevaljuje tajnu o identitetskom pitanju pojedinca i nacije. biu neskroman kada se usudim da napiem da ga smatram pupkom nacije ( referiui na raspravu Gelnera i Smita). Smatram da nije zgoreg osvrnuti se na lokalni primer ove Hajdegerove teze koji vidim u poeziji Vaska Pope. U prvoj pesmi iz ciklusa Sporedno nebo , Zvezdoznaneva ostavtina, pie:Ostale su za njim njegove rei

................................

Lee na mutavoj zemlji

Tee nego kosti ivota

smrti nije polo za rukom

u miraz da ih odnese Summa Summarum, izneo sam svoja razmiljanja o Hajdegerovom eseju Izvor umetnikog dela , pokuavajui da iznesem sopstvenu kritiku i da, imajui u vidu savremene tendencije u umetnosti, problematizujem temu umetnikog dela kao stvari. Nadam se da kritike, tumaenja, relacije i analogije koje sam predlagao i uspostavljao nisu bile pretenciozne i stupidne. Kao to sam napisao na poetku ovog eseja, nisam se usudio da dam bilo kakav formalni zakljuak, ve sam ovaj rad posmatrao kao neku vrstu kolaa-mozaika, u kom u u odreenoj harmoniji i sa izvesnom dozom kompatibilnosti uspeti da prezentujem nekoliko razliitih stanovita kada je re o temi, ukljuujui i moje.

Literatura:Plato , edicija Na tragu , umski putevi , Martin Hajdeger, Beograd 2000.Slubeni glasnik, biblioteka Umetnost i Kultura, Umetnost i politika , Miko uvakovi, Beograd 2012.

Slubeni glasnik, biblioteka Knjievne nauke, Umetnost i Kultura, Izabrana dela 1 , Valter Benjamin , urednik Jovica Ain, Beograd 2011.

Zavod za udbenike i nastavna sredstva , Izabrane pesme , Vasko Popa, Beograd 1998.