univerzitet u niŠu · marković” (specijalizovano odeljenje za uĉenike talentovane za fiziku i...

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

AnĊela Naelbandian

Analiza distribucije vrsta roda Sedum (Series: Dasyphylla, Glauco-

rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco,

Subrosea) u Srbiji

MASTER RAD

Niš, 2015.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Analiza distribucije vrsta roda Sedum (Series: Dasyphylla, Glauco-


Subrosea) u Srbiji

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

AnĊela Naelbandian Dr Bojan Zlatković

Br. indeksa: 92

Niš, 2015.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Distribution analysis of species of the genus Sedum (Series: Dasyphylla,

Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella,

Stefco, Subrosea) in Serbia

MASTER’S THESIS

Candidate: Mentor:

AnĊela Naelbandian Dr Bojan Zlatković

Br. indeksa: 92

Niš, 2015.

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru dr Bojanu Zlatkoviću

na ukazanom poverenju, korektnoj saradnji i sugestijama pri izradi

master rada.

Zahvaljujem se kolegi Marku Nikoliću na tehničkoj pomoći u

izradi rada.

Na posletku, najviše se zahvaljujem svojim roditeljima i bratu na

nesebičnoj ljubavi, velikoj podršci i razumevanju tokom studiranja.

Ovaj rad posvećujem njima.

BIOGRAFIJA KANDIDATA

AnĊela Naelbandian roĊena je 02. oktobra 1990. godine u Nišu.

Osnovnu školu ”Dositej Obradović”, a potom i gimnaziju ”Svetozar

Marković” (specijalizovano odeljenje za uĉenike talentovane za fiziku i

prirodne nauke) završava u Nišu. Nakon srednje škole, 2009. godine

upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-matematiĉkom

fakultetu, Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju.

Diplomske osnovne studije završava 2012. godine. Iste godine upisuje

master akademske studije na Departmanu za biologiju i ekologiju,

Prirodno-matematiĉkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, smer Ekologija i

zaštita prirode. Master akademske studije završava 2015 godine.

SAŽETAK

U radu je prikazana distribucija 10 predstavnika roda Sedum u

okviru serija: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia,

Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea. Prikazan je istorijat

istraţivanja vrsta ovog roda iz odabranih serija. UraĊena je revizija

herbarskog materijala analiziranih predstavnika iz zbirke Prirodno-

matematiĉkog fakulteta u Nišu (HMN). Na bazi literaturnih i

herbarijumskih podataka napravljena je baza podataka sa detaljnim

informacijama o rasprostranjenju i ekologiji svakog istraţivanog

taksona. IzraĊene su karte distribucije za svaku vrstu. Ukazano je na

njihove ekološke i biogeografske specifiĉnosti za deo areala u Srbiji.

Njihova distribucija u Srbiji uporedjena je sa podacima iz ”Atlasa Flore

Evrope”. UtvrĊena je pozicija centara distribucije koji se odlikuju

najvećim brojem taksona roda Sedum analiziranih serija na teritoriji

Srbije.

Kljuĉne reĉi: Sedum, distribucija, DIVA-GIS.

ABSTRACT

The thesis shows the distribution of 10 representatives of the genus

Sedum within the series: Dasyphylla, Glauco-Rubens, Macrosepala,

Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco and Subrosea. It review

research history of selected species from the genus. We performed a

revision of the herbarium material from the collection of the Faculty of

Sciences and mathematics in Nis (HMN). Based on the literature and

herbarium data we made the database with detailed information on the

distribution and ecology of each of the studied taxon. Distribution maps

for each species is produced. It was pointed out to their ecological and

biogeographical specificity for part of its area in Serbia. Their

distribution in Serbia is compared with data from the ”Atlas florae

Europaeae”. Positions of taxonomical diversity centers, characterized by

the highest number of Sedum taxa, for the territory of Serbia were

established.

Key words: Sedum, distribution, DIVA-GIS.

SADRŽAJ

1. UVOD 1

1.1. BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE RODA SEDUM L. 2

1.2. TAKSONOMSKI POLOŢAJ RODA SEDUM L. 2

1.3. ISTORIJAT ISTRAŢIVANJA RODA SEDUM (SERIES: DASYPHYLLA,

GLAUCO-RUBENS, MACROSEPALA, MAGELLENSIA, RUBRA,

RUPESTRIA, SEDELLA, STEFCO, SUBROSEA) 3

1.4. CILJEVI RADA 5

2. MATERIJAL I METODE 7

3. REZULTATI I DISKUSIJA 10

3.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE

PREDSTAVNIKA RODA SEDUM (SERIES: DASYPHYLLA, GLAUCO-

RUBENS, MACROSEPALA, MAGELLENSIA, RUBRA, RUPESTRIA,

SEDELLA, STEFCO, SUBROSEA) 10

3.1.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE

VRSTE S. AETNENSE TINEO. 10


VRSTE S. ATRATUM L. 11


VRSTE S. CAESPITOSUM (CAV.) DC. 12


VRSTE S. DASYPHYLLUM L. SUBSP. DASYPHYLLUM 13


VRSTE S. HISPANICUM L. 16


VRSTE S. MAGELLENSE TEN.. 17


VRSTE S. OCHROLEUCUM CHAIX. 18


VRSTE S. RUPESTRE L. SUBSP. RUPESTRE 19


VRSTE S. STEFCO STEFANOV 21


VRSTE S. VILLOSUM L. 21

3.2. KOMPARATIVNA ANALIZA PODATAKA O DISTRIBUCIJI ODABRANIH

VRSTA RODA SEDUM U SRBIJI SA PODACIMA IZ ATLASA FLORE

EVROPE 23

3.3. UTICAJ NADMORSKE VISINE NA DISTRIBUCIJU VRSTA RODA SEDUM U

FLORI SRBIJE 25

3.4. MAPIRANJE PODATAKA, ISTRAŢIVANJE OBRAZACA DISTRIBUCIJE

I SPECIJSKOG DIVERZITETA UPOTREBOM DIVA-GIS SOFTVERA 27

3.5. ANALIZA DISTRIBUCIJE RODA SEDUM NA NIVOU SERIJA UPOTREBOM

DIVA-GIS SOFTVERA 28

4. ZAKLJUČAK 37

5. LITERATURA 39

1

1. UVOD

Rod Sedum L. (ţednjak) predstavlja jedan od najvećih rodova koji pripadaju porodici

Crassulaceae. Obuhvata oko 500 biljnih vrsta naseljenih preteţno u severnoj hemisferi,

rasprostranjenih u uglavnom u planinskim regionima od Evrope, Azije i Severne Amerike

(HART, 1991). Sve vrste ovog roda pripadaju formi sukulentnih biljka i poseduju pre svega,

listove koji akumuliraju veliku koliĉinu vode kao adaptaciju na sušne uslove staništa. Za ove

biljke tipiĉni su cvetovi koji su graĊeni po principu broja pet, vrlo su zastupljeni predstavnici sa

tetramerinim ili heksamernim cvetovima (JOSIFOVIĆ, 1972). U Srbiji se sreće 20 vrsta

pomenutog roda (JOSIFOVIĆ, 1972), klasifikovanih u okviru 14 serija

Ime Sedum potiĉe od latinske reĉi sedare, što znaĉi umiriti. To nije sluĉajno, jer su neke

vrste pomenutog roda lekovite, dok se listovi nekih vrsta mogu koristiti i u ishrani (JOSIFOVIĆ,

1972). Neki predstavnici ovog roda sadrţe otrovne materije, kao što je S. acre koji sadrţi

alkaloide, ali su ujedno i lekovite, pa se koriste u narodnoj medicini, dok se S. telephium subsp.

fabaria upotrebljava kao dodatak u ishrani (JOSIFOVIĆ, 1972).

Mnoge vrste roda Sedum nalaze primenu u hortikulturi s obzirom na njihov atraktivan

habitus, pre svega sukulentni izgled i otpornost na sušu. Pojedine vrste ovog roda gaje se kao

ornamentalne biljke, npr. S. oppositifolium (poreklom sa Kavkaza i Persije), S. spectabile

(poreklom iz istoĉne Azije), S. sieboldii (obe poreklom iz Japana) i mnoge druge. Od autohtonih

vrsta u Srbiji se gaje se S. telephium, S. ochroleucum, S. rupesre i S. acre (JOSIFOVIĆ, 1972).

Neke vrste ovog roda su retke i zaštićene zakonom (S. sartorianum, S. stefco, S.

tuberiferum, S. grisebachii, S. magellense, S. caespitosum, S. villosum) prema ”Pravilniku o

proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, ţivotinja i gljiva“ (Sl.

glasnik RS br. 5/10).

2

1.1. BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE RODA SEDUM

Rod Sedum obuhvata jednogodšnje i višegodišnje zeljaste vrste, reĊe hamefitske forme

biljka. Listovi su sukulentni, obiĉno naizmeniĉni ili naspramni, ravni ili valjkasti. Zalisci

nedostaju, a cvast je obiĉno cimozna. Cvetovi su pentamerni (retko 3-7 ĉlani). Ĉašiĉni listići su

slobodni ili manje-više srasli. Kruniĉnih listića najĉešće ima isto koliko i ĉašiĉnih, slobodni su,

obiĉno štrĉeći, najĉešće su uski i šiljati. Prašnika uglavnom ima isti broj ili dvostruko više od

kruniĉnih listića, rasporeĊenih u 2 reda. Karpela najĉešće isto toliko koliko i kruniĉnih listića,

one su slobodne ili su samo pri osnovi srasle, a ispred svake karpele smeštene su nektarije.

Semeni zameci su anatropni i mnogobrojni. Plod je mešak sa kratkim i šiljatim stubićem.

Semena ima mnogo, ona su sitna, najĉešće bez hranljivog tkiva (JOSIFOVIĆ, 1972).

1.2. TAKSONOMSKI POLOŽAJ RODA SEDUM L.

U relevantnim literaturnim izvorima (MARHOLD, 2011), sistematska pripadnost roda

Sedum predstavljena je na sledeći naĉin:

Regnum Plantae

Divisio Tracheophyta

Subdivisio Spermatophytina

Class Magnoliopsida

Superordo Saxifraganae

Ordo Saxifragales

Familia Crassulaceae DC.

U flori Srbije je konstatovano prisustvo sledećih autohtonih vrsta i podvrsta roda Sedum:

S. acre L., S. aetnense Tineo, S. album L., S. alpestre Vill. subsp. alpestre, S. annuum L. subsp.

annuum, S. atratum L., S. caespitosum (Cav.) DC., S. cepaea L., S. dasyphyllum L. subsp.

dasyphyllum, S. grisebachii Boiss. & Heldr., S. hispanicum L., S. magellense Ten. subsp.

olympicum (Boiss.) Greuter & Burdet, S. ochroleucum Chaix, S. rupestre L. subsp. rupestre, S.

sexangulare L., S. stefco Stefanov, S. tuberiferum Stoj. & Stefanov, S. urvillei DC. S. villosum L.

(STJEPANOVIĆ, 1977; JOSIFOVIĆ, 1972; ZLATKOVIĆ, RANĐELOVIĆ, 1995). Navedenih 20

predstavnika roda Sedum klasifikovano je u 14 serija u skladu sa podelom koju je predloţio

3

t‟Hart (HART, 1991): Acria, Aithales, Alba, Alpestria, Cepaea, Dasyphlla, Glauco-rubens,

Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea. Cilj ovog rada je bio da

se utvrdi precizna distribucija na teritoriji Srbije za 10 pedstavnika roda Sedum iz serija:

Dasyphlla (Sedum dasyphyllum L. subsp. dasyphyllum), Glauco-rubens (Sedum hispanicum L.),

Macrosepala (Sedum aetnense Tineo), Magellensia (Sedum magellense Ten. subsp. olympicum

(Boiss.) Greuter & Burdet), Rubra (Sedum caespitosum (Cav.) DC.), Rupestria (Sedum

ochroleucum Chaix, Sedum rupestre L. subsp. Rupestre), Sedella (Sedum atratum L.), Stefco

(Sedum stefco Stefanov), Subrosea (Sedum villosum L.).

1.3. ISTORIJAT ISTRAŽIVANJA RODA SEDUM (SERIES:

DASYPHYLLA, GLAUCO-RUBENS, MACROSEPALA,

MAGELLENSIA, RUBRA, RUPESTRIA, SEDELLA, STEFCO,

SUBROSEA)

U cilju prikupljanja podataka o distribuciji i ekologiji taksona pomenutih sekcija u toku

istraţivanja pregledana je velika koliĉina publikovanog materijala na polju floristiĉke,

fitocenološke i taksonomske problematike. Veliki broj sakupljenih podataka sistematizovan je u

okviru baze podataka gde su inkorporirani svi podaci o vrstama roda Sedum koje pripadaju

serijama: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella,

Stefco, Subrosea. Broj ekstrahovanih unosa za pomenute prestavnike iznosi 382, a broj razliĉitih

literaturnih referenci koje su pruţile traţene podatke iznosi 95. Ekstrahovanjem podataka i

formiranjem jedinstvenog seta podataka (baze) moţe se izmeĊu ostalog steći predstava o

intenzitetu istraţivanja pomenutih predstavnika po periodima floristiĉkih istraţivanja kako je

prikazano na Grafiku 1.

4

Grafik 1. Uĉestalost podataka o zastupljenosti roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-rubens,

Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea) u literaturi u odnosu na

periode floristiĉkih istraţivanja Srbije.

Otac srpske botanike, Josif Panĉić, je zapoĉeo sa beleţenjem prvih podataka o

distribuciji i ekologiji biljaka iz roda Sedum u flori Srbije. U svom delu ”Verzeichnis der in

Serbien wildwachsenden Phanerogamen, nebst Diagnosen einiger neuer Arten” (PANĈIĆ, 1856)

objavio je ĉak 33 podatka koji se odnose na odabrane taksone roda Sedum (series: Dasyphylla,

Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea). Sava

Petrović (1882) nešto kasnije u svom delu „Flora okoline Niša” i Adamović u sklopu svojih

istraţivanja flore i vegetacije jugoistoĉne Srbije (1892), takoĊe navode priliĉan broj podataka o

distribuciji vrsta roda Sedum u Srbiji.

Maksimalan broj podataka na vremenskoj skali, koji moţemo videti na prethodnom

grafiku, odnosi se na period 1980.-2000. godine. Intenzivna floristiĉka istraţivanja flore Srbije,

pre svega brojnih planinskih masiva poput Stare planine (MIHAILOVIĆ, 1995) i Tare (GAJIĆ ET

AL., 1992), rezultirala su velikim brojem podataka za distribucija ovih biljaka na teritoriji Srbije.

Drugi period, bitan po brojnosti podataka je smešten izmeĊu 1960.-1980. godine. On se

poklapa sa publikovanjem edicije ”Flora SR Srbije” u kojoj je rod Sedum monografski obraĊen

od strane JOSIFOVIĆA (1972).

5

Grafik 2. Uĉestalost podataka u literaturnim izvorima o vrstama roda Sedum (series: Dasyphylla,

Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea)

Na grafiku 2, moţemo videti da se u odnosu na sve predstavnike roda Sedum po broju

citata izdvaja vrsta Sedum hispanicum sa preko 170 navoda od ukupnog broja podataka u

literaturi. Ostale vrste su u literaturnim izvorima zastupljene sa mnogo manje podataka koji se

odnose na njihovo rasprostranjenje i ekologiji.

Analizama je prikljuĉen i set podataka dobijenih pregledom herbarske graĊe koja se ĉuva

u Herbarijumu Prirodno-matematiĉkog fakulteta, Univerziteta u Nišu (HMN), koji je delimiĉno

obogaćen terenskim istraţivanjima u cilju izrade ovog rada. Rod Sedum je u zbirci prisutan sa 10

taksona identifikovanih do nivoa vrste. Zabeleţeno je ukupno 55 podataka o njihovoj distribuciji,

od kojih se najveći broj ponovo odnosi na odnosi na vrstu S. hispanicum, kao jednu od najĉešćih.

1.4. CILJEVI RADA

Osnovni cilj ovg rada je da se na osnovu dostupnih literaturnih i herbarskih podataka

analizira rasprostranjenje i utvrde pojedini ekološki afiniteti (tip staništa i nadmorska visina)

vrsta roda Sedum flore Srbije, koje pripadaju serijama: Dasyphylla, Glauco-rubens,

Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea. U okviru pomenutih

serija analizama su obuhvaćeni sledeći taksoni: S. aetnense Tineo, S. atratum L., S. caespitosum

6

(Cav.) DC., S. dasyphyllum L. subsp. dasyphyllum, S. hispanicum L., S. magellense Ten. subsp.

olympicum (Boiss.) Greuter & Burdet, S. ochroleucum Chaix, S. rubens L., S. stefco Stefanov,

S. villosum L.. Pored sistematskog pregleda većeg broja publikacija i dostupnog herbarskog

materijala, bilo je neophodno izraditi jedinstven set podataka (bazu) sa podacima o

rasprostranjenju, nadmosrkim visinama, geološkoj podlozi, tipovima vegetacije i staništima

pomenutih predstavnika.

Drugi cilj je bio predstavljanje rasprostranjenja svih navedenih vrsta na teritoriji Srbije na

areal kartama (UTM, 10x10 km), kao to i da se dobijeni rezultati uporede sa prikazanom

distribucijom koja je manjoj rezoluciji prikazana u Atlasu flore Еvrope (JALAS ЕТ ALL., 1999).

Treći cilj rada je bio da se indikuju podruĉja Srbije koja karakteriše najveće bogatstvo

vrsta ovog roda iz pomenutih serija, ali i da se prema gustini navedenih podataka stekne uvid u

nivo istraţenosti pojedinih regiona Srbije u navedenom smislu.

7

2. MATERIJAL I METODE

Prikupljanje podataka o distribuciji i ekologiji predstavnika roda Sedum (series:

Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco,

Subrosea) vršeno je sistematkim pregledom literature i pregledavanjem herbarizovanog

materijala. Podaci iz literature potiĉu najvećim delom iz razliĉitih lokalnih i regionalnih flora,

zbornika radova i referata, nauĉnih ĉasopisa, horoloških priloga, doktorskih disertacija i drugih

literaturnih izvora. Prikupljeni herbarski podaci potiĉu iz herbarijumske zbirke Prirodno-

matematiĉkog fakulteta u Nišu (HMN). Deo podataka iz pomenute zbirke odnosi se na vrste S.

dasyphyllum, S. hispanicum, S. caespitosum i S. ochroleucum koje su sakupljene prilikom

terenskih istraţivanja realizovanim u sklopu izrade ovog master rada.

Identifikacija sakupljenih vrsta, ukljuĉujući i reviziju herbarizovanog materijala, je

vršena pomoću kljiĉeva navedenim u: „Flora Europea“ (TUTIN ET. AL., ED. 1964-1980), „Flora

Srbije“ (JOSIFOVIĆ, ED. 1970-1977, SARIĆ, ED. 1986,1992) i „Flora NR Bulgaria“ (VALEV, 1970).

Nomenklatura je usklaĊena sa Euro+Med Data Base (MARHALD, 2011) publikovane na Internetu

(ww2.bgbm.org/EuroPlusMed). Rasprostranjenje vrsta je prikazano u Universal Transverse

Metcator (UTM) sistemu, kao i na areal kartama pomoću punktirajućieg modela prikazivanja u

poljima veliĉine 10x10 kilometara. Florni elementi su definisani prema STEVANOVIĆU (1992).

Prikupljeni podaci su posluţili za izradu areal karata, za svaku pojedinaĉnu vrstu. Kao

osnova pri izradi areal karata korišćena je UTM mreţa koja pripada zoni 34T (slika 1). Za svaki

lokalitet je utvrĊen odreĊeni UTM kvadrat 10x10 km, što je na mreţi prikazano odreĊenim

simbolima (slika 2). Istovremeno u tekstu je prikazan opis svakog prikazanog podatka u okviru

svakog kvadrata. Ovim prikazom dobija se jasna slika o tipu distribucije, kao i rasprostranjenju

konkretnih taksona na teritoriji Srbije. Regionalizacija Srbije prilikom prikazivanja

rasprostranjnja izvršena je prema STEVANOVIĆU (1992).

8

Slika 1. Karta Srbije (UTM 10x10 km)

Slika 2. Simboli korišćeni za predstavljanje nalazišta predstavnika roda

Sve sakupljene informacije o rasprostranjenju vrste roda Sedum u Srbiji inkorporirane su

u bazu podataka koja je organizovana u softverskom paketu Microsoft Office Excel 2007. Baza

podataka u sebi sadrţi informacije koje se odnose na: pripadnost seriji, latinski naziv taksona,

lokalitet u širem smislu, precizniji lokalitet, nadmorsku visinu, region, UTM polje, tip geološke

podloge, tip staništa, literaturnu referencu, autora/autore svakog literaturnog navoda, kolektorski

broj i oznaku Herbarijuma u kome je materijal deponovan.

9

Na osnovu ove baze su uraĊene sve analize ekoloških i horoloških karakteristika

predstavnika roda Sedum iz serija Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia,

Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea zastupljenih u flori Srbije.

Za sve taĉke u distribuciji taksona generisane su koordinate upotrebom digitalnog

gazetera (http://www.oziexplorer.org) i odgovarajućih topografskih karata u razmeri 1:50000.

Svi rezultati su potom inkorporirani u Global Information System (GIS), prostorno analizirani i

predstavljeni u kartografskoj formi. DIVA-GIS 5.2.0.2 softwere (http://www.diva-gis.org) je

korišćen za vršenje svih GIS analiza koje podrazumevaju analize trenutne distribucije i analizu

bogatstva obraĊivanih taksona. Bogatstvo taksona predstavljeno je na nivou sekcija, kao gustina

nalaza po jedinici površine koja je na mapama predstavljena u rezoluciji 10x10 km. U cilju

smanjivanja greške i preciznijem predstavljanju podataka o bogatstvu vrsta, duplirani zapisi za

jednu vrstu na istom lokalitetu su iskljuĉeni iz analize.

Rad je uraĊen na Odseku za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematiĉkog fakulteta,

Univerziteta u Nišu.

http://www.oziexplorer.org/

http://www.diva-gis.org/

10

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Areal je deo teritorije ili akvatorije u kome odreĊena populacija/vrsta vrši ţivotne procese.

Oblik i veliĉina areala su rezultat kako interakcije ekoloških faktora sa populacijom/vrstom, tako

i njenom filogenetskom istorijom. Granice areala su u stvari granice rasprostranjenosti datog

taksona. Areal pojedinih biljnih vrsta je posledica delovanja većeg broja faktora: istorijskog

razvoja vrste, specifiĉnih osobina njenog rasprostiranja, njene ekologije i genetike (JANKOVIĆ,

1985).

Upravo je areal jedan od najznaĉajnijih fenomena kojima se bavi fitogeografija. Prirodni

areali se mogu okarakterisati kao areali vrsta koji su obrazovani usled dejstva prirodnih faktora

kao što su geografski, orografski, klimatski, edafski i drugi faktori (JANKOVIĆ, 1985).

Ako sagledamo biotiĉke faktore koji imaju uticaja na granice i veliĉinu jasno se izdvaja

kompeticija kao moţda najznaĉajniji faktor. TakoĊe, vaţno je napomenuti da je u savremenom

svetu uticaj ĉoveka jedan od najvaţnijih faktora koji ima snaţan uticaj na ţivi svet uopšte.

(KARADŢIĆ & MARINKOVIĆ, 2009).

Poznavanje rasprostranjenja vrsta moţe da nam posluţi za izvoĊenje mnogih bitnih

zakljuĉaka o njihovoj ekologiji i istoriji, širenju ili išĉezavanju sa datog prostora, pa iz tog

razloga u sledećim poglavljima stavljamo akcenat na opisivanje i grafiĉko prikazivanje

distribucije odabranih predstavnika roda Sedum na teritoriji Srbije.

3.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE

PREDSTAVNIKA RODA SEDUM (SERIES: DASYPHYLLA,

GLAUCO-RUBENS, MACROSEPALA, MAGELLENSIA, RUBRA,

RUPESTRIA, SEDELLA, STEFCO, SUBROSEA)

3.1.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S.

AETNENSE TINEO

O P I S: Biljka visoka 2-7 (8) centimetara. Stabljika, prosta ili razgranata još od osnove. Listovi 3-

6 mm široki, polucilindriĉni, lancetasti do jajasti, na vrhu tupi, u osnovi sa beliĉastim dodatkom,

pri kraju sa resasto nazubljenim hrskaviĉavim rubom. Cvasti prosto ili viljuškasto razgranate.

11

Cvetova malo na broju, sedeći u pazuhu listova, 5-6 (4) delova u svakom ciklusu, 4-5 mm u

dijametru. Ĉašiĉni listići oko 4 mm dugi, lancetasti ili skoro jajasti, na vrhu kratko zaoštreni,

kraći od ĉašice, beli. Prašnika 4, retko 5, kraći od krunice. Nektarije tesno linearne, u osnovi

sjedinjene. Oplodni listići zvezdasto raspereni. Meškovi sa spoljne strane ispupĉeni, gusto

ţlezdasti, mnogo semeni. Semenke do 7 mm dugaĉke, izduţeno jajaste. (VALEV, 1970);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Sicilija, Španija, juţna Rusija, Anatolija, Sirija, Iran,

Avganistan i Tjen-Šan. Na Balkanskom poluostrvu je veoma retka, zabeleţena je na svega

nekoliko lokaliteta u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj.

F L O R N I E L E M E N T: mediteransko-submediteranski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Jugoistočna Srbija: Dolina Pĉinje (Vogance, Vraţji

Kamen, Kostin Ĉukar, Vogance - Jablanica), Trgovište (Vraţji Kamen), Starac planina (Gornji

Starac), Kozjak planina. Kosovo: Gnjilane, Domorovce (Pitome Kruške, Crveni Breg). (Tabla 1.,

Karta 1);

T I P O V I S T A N I Š T A: terofitski pašnjaci na plitkoj silikatnoj podlozi; severoistoĉno

eksponirani kamenjari; peskovite obale reka;

G E O L O Š K A P O D L O G A: Silikat;

N A D M O R S K A V I S I N A: 440 – 800 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. aetnense korišćeno je 8 literaturnih i 1 herbarski

podatak.


ATRATUM L.

O P I S: Jednogodišnja, gola biljka, 3-10 cm visoka, ĉesto tamno-purpurnocrvena do crvenosmeĊe

prevuĉena, reĊe zelena. Stabljika uspravna ili ustajuća. Jednostavna ili pri dnu granata. Listovi

debeli, skoro okruglasti, sa gornje strane malo pljosnati, tupi, duguljasti ili klinasto valjkasti, 4-6

mm dugaĉki, naizmeniĉni, sedeći, manje-više crveno orošeni. Cvetovi 5- ili 6-ĉlani, sa kratkim

drškama, u zbijenim gronjastim cvastima. Ĉašiĉni listići 2 mm dugaĉki, trouglasto-jajasti, sa 3

nerva, skoro šiljati. Kruniĉni listići 3-4 mm dugaĉki, duguljasto-jajasti, ušiljeni, beliĉasti,

zelenkasti ili crvenkasti. Prašnika 10-12, dugaĉki 2.5-3 mm. Plodova 5, zvezdasto rašireni, 3-4

mm dugaĉki, suţeni u tanak, 0.5 mm dugaĉka stubić. Seme duguljasto jajasto, svetlosmeĊe, 0.5-

0.8 mm dugaĉko. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: planine srednje i juţne Evrope.

12

F L O R N I E L E M E N T: srednje-juţnoevropsko planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Istočna Srbija: Suva planina (Trem, Midţor), Stara

planina (Strašna ĉuka, Hodţina oranica?), Gornje Kovaĉevo (Gornje Kovaĉevo), Knjaţevac

(Ivanova livada), Pirot (Basara), Bela Palanka (Babina glava). Severoistočna Srbija: Rtanj, Bor

(Tupiţnica, Malinik), Zajeĉar (Ĉestobrodica). Metohija: Prokletije, Ošljak (Golem bor, Popovo

prase), Peć (Ţljeb). Centralna Srbija: Kopaonik (Gobelja, Srebrnac ), Kruševac. Kosovo: Šar

planina (Pribeg, Stojkova kuća, Ljuboten, Jaţinaĉki cirk). Zapadna Srbija: Jelica. Jugoistočna

Srbija: Ostrozub (Ruplje). (Tabla 1., Karta 2);

T I P O V I S T A N I Š T A: na stenama; visokoplaninske rudine i kamenjari;

G E O L O Š K A P O D L O G A: porfiri; kreĉnjak; granit;


U predstavljanju distribucije vrste S. atratum korišćena su 34 literaturna i 1 herbarski

podatak.


CAESPITOSUM (CAV.) DC.

O P I S: Jednogodišnja, 2-5 cm visoka, gola biljka. Stabljika uspravna, jednostavna ili jedva

razgranata. Listovi objajasti, 3-6 mm dugaĉki, naizemeniĉni, poreĊani kao crepovi na krovu,

ovalni do skoro okrugli. Cvetovi 4- ili 5-ĉlani, sedeći, u kratkim cimoznim cvastima. Ĉašicni

listići lancetasti, oko 3 mm. Kruniĉni listići lancetasti, dvostruko duţi od ĉašice, beli, oko 5 mm

dugaĉki. Seme golo, jajasto. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Juţna Evropa, Krim, Kavkaz, Mala Azija.


R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Bačka: Donji Kovilj, Futog, Budisava, Apatin

(Bezdan), Novi Sad (Kovilj, Budisava), Baĉki Petrovac (Kotekova pustara), Senta (Senta),

Titelski breg (Lok), Zrenjanin (ĐurĊevo, Ţabalj), Subotiĉka pešĉara. Jugoistočna Srbija: Starac

planina, Vranje (Aleksandrovac - slatina), Vlasotince, Dolina Pĉinje, Seliĉevica (Ĉelopek).

Kosovo: Gnjilane (Domorovce (Dublje, CrveniBreg), Priština (Goljak). Centralna Srbija:

Ćićevac (Đunis), Sokolovica,. Istočna Srbija: Babiĉka gora, Bela Palanka (Ĉiflik), Niš

(Lalinaĉka slatina). Južna Srbija: Vranje, Kukavica, Grdeliĉka klisura (Mrtvica), Leskovac

(Jajina, Vinarce, Guberevac). (Tabla 1., Karta 3);

13

T I P O V I S T A N I Š T A: terofitski pašnjaci na plitkoj silikatnoj podlozi; livade, pašnjaci i

kamenjari;

G E O L O Š K A P O D L O G A: silikat; andezit;


U predstavljanju distribucije vrste S. caespitosum korišćeno je 35 literaturnih i 8

herbarskih podatak.


DASYPHYLLUM L. SUBSP. DASYPHYLLUM

O P I S: Višegodišnja, 3-8 cm visoka biljka. Biljka u gornjem delu sa ţlezdastim dlakama

(ponekad i cela biljka dlakava), obiĉno sivkasto-zelena. Rizom tanak, jako granat, puzeći, na

vrhu razvija lisnate izdanke. Stabljika ustajuća, više-manje uspravna. Listovi mesnati, većinom

naspramni, labavo vezani za stabljiku, poreĊani kao crepovi na krovu, objajasti ili skoro

okruglasti sa gornje strane skoro pljosnati, a sa donje jako ispupĉeni, goli. Cvetovi 5- ili 6-ĉlani

sa 3-5 mm dugaĉkim drškama, u razreĊenim malim cimoznim cvastima. Ĉašiĉni listići zaobljeni,

jajasti, 1-5-2 mm dugaĉki, goli ili slabo ţlezdasto dlakavi. Kruniĉni listići 3-5 mm dugaĉki i 1.5-

2 mm široki, 2-3 puta duţi od ĉašice, jajasto lancetasti, skoro šiljati, beli ili slabo ruţiĉasti, po

sredini sa tamnom crvenom ili zelenom prugom. Prašnika 10 ili 12, oko 10.3 mm dugaĉki; antere

purpurno crvene. Plodovi gotovo uspravni, 3.5-4 mm dugaĉki, ušiljeni; 0.8-1 mm dugaĉak

stubić. Seme 0.6-0.7 mm dugaĉko svetlo smeĊe. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Preteţno juţna Evropa, severna Afrika.


R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Južna Srbija: Rujan planina, Grdeliĉka klisura

(padine Ostrozuba), Crna Reka, Preševo (Miratovac), Kukavica, Dolina Pĉinje. Istočna Srbija:

Vlaška planina (Dren), Sićevaĉka klisura (Proseĉki Vis, Manastir Sv. Bogorodice), Suva planina

(Ledenica, Rakoš, Smrdan), Bela Palanka (Belava), Pirot (Basara), Vidliĉ (Smilovci), Aleksinac,

Jerma klisura (Vlasi), Niš (Miljkovaĉka klisura). Banat: Deliblatska pešĉara, Vršaĉke planine

(Vršaĉki breg). Metohija: Šar planina. Kosovo: Ošljak (Popovo prase), Šar planina (Kobilica).

Jugozapadna Srbija: Tutin (Gradac). Jugoistočna Srbija: Babušnica (Stol). Centralna Srbija:

Goĉ (Gvozdaĉka reka). Zapadna Srbija: Tara (Obala Dervente, LaĊevac, Kanjon Dervente).

(Tabla 1., Karta 4);

14

T I P O V I S T A N I Š T A: kamenjari; stene; po kreĉnjeĉkim krševima i kamenjarima brdskog

regiona; travnata staništa;

G E O L O Š K A P O D L O G A: kreĉnjak;


U predstavljanju distribucije vrste S. dasyphyllum ssp. dasyphyllum korišćeno je 36

literaturnih i 4 herbarska podatka.

15

1. 2.

3. 4.

Tabla 1. UTM (10x10km) karte rasprostranjenja vrsta u Srbiji: S. aetnense (1), S. atratum (2), S.

caespitosum (3), S. dasyphyllum (4).

16


HISPANICUM L.

O P I S: Obiĉno jednogodišnja, ponekad dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Stabljika 7-15 cm

visoka, gola ili sasvim delimiĉno sa ţlezdastim dlakama. Stabljika jednostavna ili od osnove

granata, ustajuća. Listovi 7-18 mm dugaĉki, 1 mm debeli, mesnati, naizmeniĉni, linearni, upola

okruglasti, skoro šiljati, sivkasti, goli. Cvetovi dvopolni, oko 9 mm u preĉniku, većinom 6 (do

9)- ĉlani skoro sedeći, mnogobrojni, u jednostranim, cimoznim cvastima. Ĉašiĉni listići jajasti,

šiljati, vrlo kratki. Kruniĉni listići 5-7 mm dugaĉki, ušiljeni, oko 4 puta duţi od ĉašice, beli, sa

leĊne strane sa crvenkastom prugom. Prašnika najĉešće 12, kraći su 1-3 puta od kruniĉnih listića;

antere purpurno crvene. Ţig beo ili crvenkast. Plodova najviše 6, zvezdasto štrĉeći, 3 mm

dugaĉki, goli ili sa ţlezdastim dlakama, ruţiĉasti ili beliĉasti. Stubić šiljat. Seme 0,5 mm

dugaĉko. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Juţna i srednja Evropa, Krim, Kavkaz, Mala Azija.


R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Istočna Srbija: Niš (Grablje (Kravlje), Miljkovaĉka

klisura, Jelašniĉka klisura), Niška Banja, Vidliĉ (Crni vrh, Kurvin-grad, Vazganica, Krajište,

Krupac, Basarski kamen, Mali vrh, Dag banjica, Gulenovci (Dobrogled), potez od Vazganice do

Rsovca), Seliĉevica, Pirot (Gradašnica, oko Kostura, Sarlah, Boţurata, Krupaĉko blato, Kamik,

Vuĉje, Tepoš, naselje Ĉetvrti kilometar, Basara), Bela Palanka (Belava, Babina glava), Stara

planina (Ţarkova ĉuka, Midţor, Strašna ĉuka, Gornje kovaĉevo, Babiĉka gora, Svrljiške planine

(Ţanovaĉki vrh), Aleksinac, Jerma klisura (Vlasi), Knjaţevac (Tupiţnica, Ivanova livada), Suva

planina (Golemi kamen (Trem)), Soko banja (Leskovik). Jugoistočna Srbija: Trgovište (Vraţji

Kamen), Dolina Pĉinje (Novo Selo), Široka planina (Dumbije), Babušnica, Vlasotince, Ostrozub

(Ruplje), Dolina Pĉinje. Severoistočna Srbija: Zajeĉar (Vratarnica, Ĉestobrodica, Vrška ĉuka),

Bor (Zlot, Malinik (Lazareva reka), Tupiţnica), Rtanj (Preslo, Šiljak), Kladovo. Južna Srbija:

Kukavica (Vuĉje, Jasiĉki vis), Vranje, Grdeliĉka klisura (padine Ostrozuba, Dţep), Leskovac

(Buvce), Rujan planina, Preševo (Miratovac). Centralna Srbija: Sokolovica, Radan, Goljak

(Mrkonjski vis), Kruševac, AranĊelovac (Orašac), Goĉ (Gvozdaĉka reka), Studena planina

(Borovita Kosa), Dolina Ibra (Velika Sokolovina, Mala Sokolovina, Kula, Banjska reka,

Kameniĉka reka), Kopaonik (Treska, Bele Stene, Gobelja). Zapadna Srbija: Golija (Javor),

Jelica, Tara (Aluški potok, LaĊevac, Visoka glavica, Kanjon Dervente, Lim), Zlatibor. Metohija:

Prokletije (Koprivnik, Deĉanska bistrica, Pećska, Koprivnik). Severozapadna Srbija: Maljen

(Divĉibare, Tomentino polje), Petnica, Povlen (Bele vode, Mravinci, Dijavica), Maglješ

(Lugarnica), Jablanik. Kosovo: Kosovska Mitrovica, Gnjilane (Domorovce - Crveni

17

Breg, Lokva), Ošljak (Popovo prase). Banat: Deliblatska pešĉara, Vršaĉke planine (Kapelin

breg). Pomoravlje: Ćuprija (Ravanica). (Tabla 2., Karta 1);

T I P O V I S T A N I Š T A: kamenjari i stene; nitrifikovana kamenita mesta; klifovi; termofilni

pašnjaci brdskog regiona; planinski pašnjaci; na ivicama šuma i pored puteva; šibljaci graba;

poţarišta bukovih i hrastovih šuma;

G E O L O Š K A P O D L O G A: andezit; kreĉnjak; serpentinit; silikat;


U predstavljanju distribucije vrste S. hispanicum korišćeno je 139 literaturnih i 40

herbarskih podataka.


MAGELLENSE TEN.

O P I S: Višegodišnja, razreĊeno busenasta, 6-15 cm visoka biljka. Stabljika tanka, ustajuća,

granata, gola. Listovi goli, 6-10 mm dugaĉki, naizmeniĉni ili naspramni, donji lopatiĉasto

jajoliki, gornjni lancetasti, po obodu celi, pljosnati, tupi. Cvetovi 5-ĉlani, sa drškama. Cvast

jednostavna, izduţena, grozdasta. Kruniĉni listići tri puta duţi od ĉašice, lancetasti, šiljati,

beliĉasti i crvenkasto prevuĉeni. Prašnika 10. Plodovi uspravni, kratko šiljati. Stubić oko 0.25

mm dugaĉak. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Albanija, Bugarska, Grĉka, Italija, podruĉje bivše

Jugoslavije, Krit.

F L O R N I E L E M E N T: juţnoevropsko-planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Metohija: Šar planina (Vraca, Jalovarnik), Peć

(Ţljeb), Prokletije. Kosovo: Šar planina (Ljuboten). (Tabla 2., Karta 2);

T I P O V I S T A N I Š T A: pukotine kreĉnjaĉkih stena; stene u zaseni;


U predstavljanju distribucije vrste S. magellense korišćena su 6 literaturnih i 1 herbarski

podatak.

18


OCHROLEUCUM CHAIX

O P I S: Višegodišnja, gola biljka. Stablo puzeće, pri vrhu ustajuće, 15-30 cm visoko. Listovi

valjkasti, linearno izduţeni, ušiljeni, sivi, pri osnovi odseĉeni, sa ostrugom u gornjem delu

donekle pljosnati. Cvast uspravna, gronjasta, sa kratkim ograncima. Cvetovi 5-8 ĉlani, skoro

sedeći. Ĉašiĉni listići 5-7 mm dugaĉki, trouglasto lancetasti, ušiljeni, ţlezdano-dlakavi. Kruniĉni

listići 7-10 mm dugaĉki, šiljati, pravi, bledoţućkasti do skoro beli. Plodovi zelenkasti, uspravni.

(JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Juţna i jugoistoĉna Evropa, Mala Azija.


R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Istočna Srbija: Suva planina (Trem, Sokolov kamen,

Devojaĉki Grob, Ravno Buĉje, Kaletinca, Šebet, Dliboĉac?, Lasni Rid, Kosmovaĉka Tocila,

Ledenica, Smrdan, Lasni rid), Vidliĉ (Krajište, Vazganica, Kozji kamen, Rsovce, Krupac,

Basarske livade), Pirot (Sukovo, Rasnica, Suvodol, Tepoš, Vuĉje), Niš (Kravlje, Miljkovaĉka

klisura), Bela Palanka (Krupac), Sićevaĉka klisura (Manastir Sv. Bogorodice, Proseĉki Vis),

Svrljiške planine (Ţanovaĉki vrh), Bela Palanka (Veliko i Malo Kurilo, Ĉiflik), Jerma klisura

(Vlasi), Soko banja (Leskovik), Aleksinac (Leskovik), Jelašniĉka klisura (Radovanski Kamen),

Knjaţevac (Tupiţnica). Jugoistočna Srbija: Trgovište (Margance, Vraţji Kamen), Rudina

planina, Vranje (Koĉura), Bosilegrad (Dukat, Golemi vrh, Milevska planina), Besna Kobila,

Babušnica (Vojnici). Kosovo: Šar planina (Jaţnice, Prevalac)Ošljak (Popovo Prase), Kosovska

Mitrovica. Južna Srbija: Preševo (Miratovac), Dolina Pĉinje, Leskovac (Srndakovo?).

Centralna Srbija: Kopaonik, Prokuplje (Pasjaĉa, Vidovaĉa), Goĉ (Gvozdaĉka reka). Banat:

Vršaĉke planine (Vršaĉka kula). Metohija: Šar planina (Popovo Prase). Jugoistočna Srbija:

Rtanj (Iznad rudnika ''Rtanj'', Oko kote 908, Baba, Greben, Golema Porica), Bor (Veliki Krš).

Zapadna Srbija: Zlatibor (Muretnica, Ćuletina). (Tabla 2., Karta 3);

T I P O V I S T A N I Š T A: kamenite padine, stene i kamenjari; poţarišta bukovih šuma; suvi

pašnjaci i kamenjari na silikatu; suvi pašnjaci na kreĉnjaku;

G E O L O Š K A P O D L O G A: kreĉnjak; serpentinit; silikat;


U predstavljanju distribucije vrste S. ochroleucum korišćeno je 80 literaturnih i 17

herbarijumskih podataka.

19


RUPESTRE L. SUBSP. RUPESTRE

O P I S: Višegodišnja biljka, 15-35 cm visoka. Rizom tanak, vretenast, granat. Izdanci

mnogobrojni, odrvenjeni, mesnati; sterilni izdanci gusto lisnati. Cvetni izdanak gusto do

razreĊeno lisnat, ustajući ili uspravan, jednostavan. Listovi linearni, valjkasti, pri osnovi sa

ostrugom, šiljati, sivi; listovi sterilnih izdanaka linearni, uspravno štrĉeći do vodoravno štrĉeći ili

delimiĉno unatrag savijeni. Cvetovi mnogobrojni (-5) 7 (-9) - ĉlani, u gustim do razrećenim

gronjastim cvastima. Ĉašiĉni listići jajasto-lancetasti, 3-4 mm dugaĉki, šiljati, goli. Kruniĉni

listići 6-7 mm dugaĉki linearno-lancetasti, zvezdasto rašireni, dvostruko duţi od ĉašice, sjajno

ţuti. Prašnika 10-14 ţućkasti, goli ili bradaviĉasto-ţlezdasti, pri osnovi trepljasti. Plodovi ţuti,

uspravni. Stubić dugaĉak. Seme duguljasto, tamnosmeĊe. (JOSIFOVIĆ, 1972);

F L O R N I E L E M E N T: srednjeevropski-planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Istočna Srbija: Aleksinac, Suva planina, Knjaţevac

(Tupiţnica). Bačka: Titelski breg (Mošorin, Vilovo, Lok, Titel, Tisa). Metohija: Prizren (Đonaj,

Zjum). Centralna Srbija: Boraĉ (Boraĉka stena), Dolina Ibra (Mala Sokolovina, Kula,

Kameniĉka reka, Banjska reka, Velika Sokolovina, Mala Sokolovina). Kosovo: Novo Brdo.

(Tabla 2., Karta 4);

T I P O V I S T A N I Š T A: Suva travnata mesta;

G E O L O Š K A P O D L O G A: serpentinit; kreĉnjak;


U predstavljanju distribucije vrste S. rupestre ssp. rupestre korišćeno je 27 literaturnih

podataka.

20

1. 2.

3. 4.

Tabla 2. UTM (10x10km) karte rasprostranjenja vrsta u Srbiji: S. hispanicum (1), S. magellanse

(2), S. ochroleucum (3), S. rupestre (4).

21


STEFCO STEFANOV

O P I S: Stablo poleglo, stabljike sakupljene u rastresite grupe, polegle ili uspravne, u osnovi sa

jednim do tri neukorenjujuća lisnata, sterilna izdanka. Cvetna stabla, pojedinaĉna ili u grupama

2-3, 6-7 cm visoka. Listovi sedeći, 4-5 mm dugaĉki i do 1.5 mm široki. Cilindriĉni, ka vrhu

stešnjeni. Cvasti poluštitaste do štitaste, slabo razgranate. Cvetova 9-15, oni su pribliţeni, 4-

delni, 2-2.5 mm dugaĉki, sa drškama raširenim u vršnom delu. Ĉašiĉni listići do 1 mm dugaĉki,

široko trouglasti, na vrhu oštri. Listići krunice 4-5 mm dugaĉki, 3-4 puta duţi od ĉašice, skoro

ispravljeni, eliptiĉno lancetasti sa oštrim vrhom, svetlo roze obojeni. Prašnika 8, tamnopurpurnih,

dva puta kraćih od kruniĉnih listića. Meškova 4, oni su tesni, zvonasto rašireni i zajedno sa

stubićem kraći od venĉića. Semenke usko eliptiĉne. (VALEV, 1970);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: balkanski endemit, opisan na teritoriji Bugarske, a javlja

se osim u Srbiji, i u Grĉkoj i Makedoniji.


R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Centralna Srbija: Sokolovica, Radan (Petrova gora).

Jugoistočna Srbija: Dolina Pĉinje (Šajince, Manastir Sv. Prohor Pĉinjski), Trgovište (Vraţji

Kamen). (Tabla 3., Karta 1);

T I P O V I S T A N I Š T A: suvi kamenjari; jugoistoĉno eksponirani kamenjari i stene;

G E O L O Š K A P O D L O G A: silikat; kreĉnjak;


U predstavljanju distribucije vrste S. stefco korišćeno je 13 literaturnih podataka.


VILLOSUM L.

O P I S: Obiĉno višegodišnja, katkad i dvogodišnja biljka, 5-15 (20) cm visoka sa slabo mesnatim

izdancima. Stabljika uspravna, najĉešće od osnove granata, u gornjem delu ţlezdasto-dlakava.

Listovi mesnati, 4-7 mm dugaĉki, 0.5 mm debeli, naizmeniĉni, uspravni ili uspravno štrĉeći,

linearno-duguljasti, tupi, upola okruglasti, sa gornje strane pljosnati, a sa donje ispupĉeni, takoĊe

22

sa ţlezdasti dlakama. Cvetovi 5-ĉlani, sa ţlezdasto dlakavim, dugaĉkim drškama u malim,

razreĊenim metlicama. Ĉašiĉni listići široko jajasti, 4-5 mm dugaĉki, šiljati, ljubiĉasti ili

ruţiĉasti, sa leĊne strane sa tamnocrvenom prugom. Prašnika 10, reko 5, ili 6, kraći su od

kruniĉnih listića. Antere kratke, široke, crvene. Plodova 5, uspravni 4-5 mm dugaĉki, zeleni ili

ljubiĉasti. Stubić šiljast, 0.8-1 mm dugaĉak, svetlosmeĊ. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Evropa (nedostaje u Grĉkoj, Bugarskoj, Portugaliji).


R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Centralna Srbija: Kopaonik (Gobelja).

Severozapadna Srbija: Maljen. (Tabla 3., Karta 2);

T I P O V I S T A N I Š T A: stene; kamenjari u smrĉevim šumama;


N A D M O R S K A V I S I N A: 1740 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. villosum korišćena su 4 literaturna podatka.

23

1. 2.

Tabla 3. UTM (10x10km) karte rasprostranjenja vrsta u Srbiji: S. stefco (1),

S. vilosum (2).

3.2. KOMPARATIVNA ANALIZA PODATAKA O DISTRIBUCIJI

ODABRANIH VRSTA RODA SEDUM U SRBIJI SA PODACIMA IZ

ATLASA FLORE EVROPE

S. aetnense - Vrsta je na teritoriji ĉitave Evrope retka. Zabeleţena je na malom broju

lokaliteta na Pirinejskom, Balkanskom i Krimskom poluostrvu, kao i na ostrvu Sicilija. Prema

podacima prikazanim u Atlasu flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999) moţemo zakljuĉiti da ova

vrsta naseljava samo krajnji, juţni deo Srbije. Rezultati naših istraţivanja daju detaljniju sliku

njene distribucije u Srbiji, dopunjenu novim lokalitetima na Kosovu i Metohiji, uz preciznije

predstavljenu distribuciju na širem podruĉju doline Pĉinje (Tabla 1., Karta 1) Pojava ove

mediteransko- submediteranske vrste u juţnoj Srbiji je verovatno tesno povezana sa uticajima

toplog klimata iz Egejskog regiona.

24

S. atratum - Vrsta naseljava visoke planine srednje i juţne Evrope. Na teritoriji Srbije

zabeleţena je na planinama jugoistoĉne i centralne (Kopaonik) Srbije, Kosova i Metohije (Tabla

1., Karta 2). Kao element planinske flore karakteristiĉna je za stenovita i kamenita staništa, kao i

visokoplaninske rudine, iskljuĉivo na vrhovima najvećih planinskih masiva.

S. caespitosum - U Atlasu Flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999) rasprostranjenje ove

vrste podeljeno je na 2 glavne oblasti. Prva se nalazi u mediteransko-submediteranskom

podruĉju Evrope, a druga se odnosi na šire podruĉje Panonske nizije. Disribucija vrste na

teritoriji Srbije upravo oslikava takvo rasprostranjenje, obuhvatajući graniĉne delove distribucije

vrste iz obe navedene zone. Detaljnija distribucija u Srbiji, jasno pokazuje da je vrsta u

Vojvodini zabeleţena uglavnom u Baĉkoj, dok je u Centralnoj Srbiji zabeleţena većinom u

njenim jugoistoĉnim i juţnim delovima (Tabla 1., Karta 3). Vrsta je veoma retka ili u potpunosti

izostaje u drugim regionima Srbije.

S. dasyphyllum – Vrsta pripada planinskom elementu flore, nastanjujući staništa tipa

pukotina stena na silikatu i kreĉnjaku na planinama, pre svega srednje i juţne Evrope, ali i

susednih podruĉja. Distribucija vrste na teritoriji Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999) ukazuje da je

rasprostranjena na Pirinejima, Apeninima i Dinaridima, kao i planinama Skardo-Pindskog

sektora. Njena detaljna distribucija u Srbiji (Tabla 1., Karta 4) prati raspored planinskih regiona,

pri ĉemu skoro u potpunosti odsustvuje sa podruĉja severno od Save i Dunava.

S. hispanicum – Distribucija vrste (Tabla 2., Karta 1) se skoro u potpunosti poklapa sa

njenim rasprostranjenjem u Srbiji prikazanim u Atlasu flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999).

Vrsta je izuzetno ĉesta u svim regionima, poĉev od niţih nadmorskih visina do planiskog

regiona, izuzimajući Panonsku niziju i peripanonski deo Srbije.

S. magellense subsp. olympicum – Takson predstavlja element flore karakteristiĉan za

planine juţne Evrope, javljajući se na kreĉnjaĉkim stenama i kamenjarima visokih planina. U

Evropi je predstavljen sa dve podvrste, pri ĉemu subsp. olympicum karakterise samo Baklansko

poluostrvo (JALAS ЕТ ALL., 1999). Vrsta je u Srbiji je retka, pri ĉemu se javlja samo na Kosovu

i Metohiji (Tabla 2., Karta 2). Detaljnija distribucija vrste prikazana u ovom radu ukazuje na

najveţi broj njenih staništa na Šar-planini i Prokletijama.

S. ochroleucum – Ovo je najĉešća vrsta iz serije Rupestria roda Sedum u Srbiji.

Rasprostranjena je na kamenjarima i stenama, od brdskog do visokoplaninskog regiona. Karta

rasprostranjenja vrste (Tabla 2., Karta 3) prikazuje da se ona u Srbiji javlja i severno od Save i

Dunava, što nije prikazano u Atlasu flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999).

S. rupestre – Vrsta je difuzno rasprostranjena u više podruĉja Srbije. U radu je

predstavljena njena detaljnija distribucija u Srbiji u odnosu na Atlas flore Evrope (JALAS ЕТ

ALL., 1999), pri ĉemu je vrsta evidentirana u većem broju regiona i kvadranata na mapi (Tabla

2., Karta 4). Ipak, neophodno je naglasiti da S. rupestre pokazuje adventivni karakter u

odreĊenim delovima Srbije, i da se u okolini većih gradova verovatno javlja kao subspontana.

25

S. stefco – Novi podaci o rasprostranjenju vrste S. stefco (Tomović et al., 2003)

objavljeni u periodu nakon publikovanja Atlasa flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999), pruţaju

nam detaljniji uvid u njenu distribuciju u Srbiji (Tabla 3., Karta 1). Ova retka vrsta, prema našim

podacima, nastanjuje silikatne i andezitske kamenjare i stene. Registrovana je na planinama

Radan i Sokolovica u centralnoj, dolini Pĉinje u juţnoj, kao i dolini i Temštice u istoĉnoj Srbiji.

Vrsta pripada grupi balkanskih endemita te detaljno sagledavanje njene distribucije u Srbiji i

drugim delovima Balkanskog poluostrva ima veliki znaĉaj sa konzervacionog aspekta.

S. villosum – Ova srednjeevropsko-planinska vrsta, koja delom areala zahvata i priobalne

planine atlatske Evrope i Skandinavije je izuzetno retka u Srbiji. Njeno prisustvo je zabeleţeno

na svega dva lokaliteta u Srbiji (Tabla 3., Karta 2), pri ĉemu je poslednji put registrovana u

centralnoj Srbiji, u visokoplaninskoj zoni Kopaonika (LAKUŠIĆ, NIKETIĆ, 1988). Identiĉnu sliku

distribucije prikazuju i ostali litertaurni izvori (JALAS ЕТ ALL., 1999). Neophodna je provera

lokaliteta navedenih za teritoriju Srbije.

3.3. UTICAJ NADMORSKE VISINE NA DISTRIBUCIJU VRSTA RODA

SEDUM (SERIES: DASYPHYLLA, GLAUCO-RUBENS,

MACROSEPALA, MAGELLENSIA, RUBRA, RUPESTRIA,

SEDELLA, STEFCO, SUBROSEA)

Već je poznato da je rasprostranjnje biljnih vrsta oblikovano uticajem ĉitavog niza

ekoloških faktora. Pored klimatskih faktora, u literature se navodi da orografski faktori takoĊe

ostvaruju znaĉajan uticaj na distribuciju biljnih vrsta na datom prostoru (JANKOVIĆ, 1985). U

najznaĉajnije orografske faktore spadaju: nadmorska visina, nagib terena, stepen razuĊenosti

reljefa, itd.

Rezultati ovog rada ukazuju da nadmorska visina svakako predstavlja bitan faktor koji

utiĉe na distribiciju vrsta roda Sedum. Podaci prikupljeni iz literaturnih i herbarskih izvora

omogućili su nam da steknemo uvid u dijapazone nadmorskih visina na kojima su analizirani

taksoni zabeleţeni. MeĊutim, na rezultat analiza veliki uticaj ostvaruje i stepen istraţenosti

podruĉja, pa prilikom izvoĊenja zakljuĉaka treba biti oprezan. Grafikon 3. prikazuje brojnost

podataka o distribuciji analiziranih taksona u odnosu na razliĉite dijapazone nadmorskih visina.

26

Grafik 3. Distribucija podataka o zastupljenosti vrsta roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-

rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea) u okviru

razliĉitih visinskih dijapazona

Nadmorsku visinu 600-900 m karakteriše najveći broj podataka o prisustvu vrsta iz

analiziranih serija roda Sedum, odnosno udeo od 22%. Drugi dijapazon po znaĉajnosti je 300-

600 m, sa udelom od 19% podataka. Medjusobno sliĉan broj podataka prisutan je u dijapazonu

nadmorskih visina od 900 do1800 m (900-1200 m, 14%; 1200-1500 m, 17%; 1500–1800 m,

15%). Nadmorske visine koje se nalaze terminalno na prikazanom grafiku imaju najmanji broj

konstatovanih nalaza, pa najmanje nadmorske visine (0-300 m.n.v.) sadrţe oko 4%, a najveće

(2400-2700 m.n.v.) samo 1% od ukupnog broja prikupljenih podataka.

27

3.4. MAPIRANJE PODATAKA, ISTRAŽIVANJE OBRAZACA DISTRIBUCIJE I

SPECIJSKOG DIVERZITETA UPOTREBOM DIVA-GIS SOFTVERA

Specijski diverzitet nije ravnomerno distribuiran u prostoru, a prepoznavanje prostora

koji se istiĉu u smislu bogatstva vrsta ima veliki znaĉaj ne samo u horološkim i biogegrafskim

analizama veći sa aspekta konzervacione biologije. U svakom sluĉaju analiza parametara

diverziteta je veoma komplikovana, a bazira se pre svega na odreĊivanju prostora koji se u tom

smislu istiĉu kao centri diverziteta (KARADŢIĆ & MARINOVIĆ, 2009).

Jedan od dobrih naĉina grafiĉkog prikazivanja specijskog diverziteta predstavlja izraz

broja vrsta po jedinici površine, pri ĉemu se koriste mreţe razliĉite rezolucije i to: 10x10; 50x50

km; 100x100 km. Za svaku pojedinaĉnu ćeliju u mreţi se nezavisno proraĉunava bogatstvo vrsta

ili neki drugi izraz diverziteta dovodeći do diskriminacije polja u mreţi, što se obiĉno naglašava

korišćenjem razliĉitih boja. Analiza parametara diverziteta podrazumeva i odreĊivanje prostora

koje karakteriše najveći diverzitet analiziranih taksona i ovakva podruĉja se najĉešće oznaĉavaju

kao centri diverziteta (NIKOLIĆ, 2014).

28

3.5. ANALIZA DISTRIBUCIJE RODA SEDUM NA NIVOU SERIJA UPOTREBOM DIVA-

GIS SOFTVERA

Upotreba DIVA-GIS softvera omogućila je analizu distribucije svih odabranih

predstavnika roda Sedum na teritoriji Srbije koja je vršena na nivou njihove pripadnosti serijama.

Ono što moţemo primetiti prilikom ovakvih analiza jeste ĉinjenica da su pojedina

podruĉja znatno bolje istraţena u odnosu na druga, što nam govori o njihovoj aktuelnosti sa

aspekta floristiĉkih istraţivanja. Sa druge strane, moţemo konstatovati da su pojedine vrste bile

atraktivnije za istraţivanja, i da je njihova distribucija takodje bolje poznata u odnosu na druge

vrste. Sa aspekta konzervacione biologije postoje vrste ĉija je distribucija znaĉajnija u odnosu na

druge jer se radi o ugroţenim predstavnicima flore. Potreba za poznavanjem distribucije takvih

vrsta direktno uslovljava mogućnost njihove zaštite što je veoma znaĉajno za oĉuvanje

biodiverziteta na lokalnom i globalnom nivou.

29

Slika 3. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije

Macrosepala u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Slika 4. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Sedella

u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

30

Slika 5. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Rubra u

flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).


Dasyphylla u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

31

Slika 7. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Glauco-

rubens u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).


Magellensia u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

32

Slika 9. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Stefco u

flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).


Rupestria u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

33


Subrosea u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Gustina opservacija koja je prikazana na slikama 3-11. omogućuje nam da grafiĉki

predstavimo podruĉja koja su najbolje istraţena. U cilju dobijanja što preciznije slike o

istraţenosti odreĊenih podruĉja analiza je vršena softverom DIVA-GIS u mreţi visoke rezolucije

gde je za jedinicu površine odabrano polje 10x10 km2.

Analiza opservacija koje odlikuju seriju Macrosepala ukazuju da je ova serija

karakteristiĉna samo za krajnji jug Srbije, pri ĉemu se najveći broj podataka o rasprostranjenju

odnosi na dolinu reke Pĉinje (Slika 3).

Podaci o rasprostranjenju koji se odnose na seriju Sedella, najveću gustinu po jedinici

površine postiţu u jugoistoĉnim krajevima Srbije (Slika 4), pre svega na prostoru koji odgovara

široj okolini Niša (Suva Planina).

Analiza distribucije serije Rubra, pokazuje da se najveći broj podataka po jedinici

površine odnosi na juţni i jugoistoĉni deo zemlje. Sekundarni centar distribucije na regionalnom

nivou je smešten u okolini Novog Sada (Slika 5).

Serija Dasyphylla odlikuje se najvećom gustinom nalaza u zapadnim delovima Srbije,

preciznije na planinskom masivu Stari Vlah i planini Tari. Prostor istoĉne i jugoistoĉne Srbije,

takoĊe se odlikuje kvadrantima velike gustine opservacija (Slika 6).

34

Broj nalaza za seriju Glauco-rubens, koja podrazumeva generalno ĉeste vrste, upadljivo

je najveći u kvadrantima koji odgovaraju obroncima Stare Planine i planinama Ponišavlja u

istoĉnoj Srbiji (Slika 7).

Serija Magellensia se odlikuje generalno malim brojem podataka o distribuciji, pri ĉemu

je najveća gustina opservacija postignuta na Kosovu i Metohiji, u severnom delu Šar-planine

(Slika 8).

Analizom podataka o rasprostranjenju predstavnika serije Stefco, ustanovljeno je da

najveći broj podataka odlikuje delove centralne Srbije, pri ĉemu se istiĉe kvadrant koji

podrazumeva planine Radan i Sokolovica (Slika 9).

Analiza distribucije vrsta koje pripadaju seriji Rupestria ukazuje na najveću gustinu

nalaza u istoĉnoj Srbiji (Slika 10), na prostoru koji se proteţe od Suve Planine, preko niške

kotline do planine Rtanj.

Jedini podaci rasprostranjenja vezani za seriju Subrosea naĊeni su na Kopaoniku i planini

Maljen. (Slika 11).

Zbirno rasprostranjenje svih predstavnika roda Sedum iz obraĊenih serija u odnosu na

orografske karakteristike Srbije prikazano je na slici 12. Nehomogen raspored koji se moţe

uoĉiti na karti ukazuje na relno stanje njihove distribucije, prisustvo adekvatnih staništa, ali i na

atraktivnost pojedinih podruĉja za botaniĉka istraţivanja. U tom smislu je najveći broj taĉaka

koncentrisan na podruĉju istoĉne i jugoistoĉne Srbije, što je na karti istaknuto njihovim

upadljivim grupisanjem. Sa druge strane, uoĉljivo je da za podruĉje severoistoĉne Srbije, Srema,

Maĉve i Pomoravlja, gotovo da i nema podataka o rasprostranjenju analiziranih vrsta.

35

Slika 12. Sumarni prikaz distribucije vrsta roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-rubens,

Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea) u odnosu na orografske

karakteristike Srbije.

OdreĊivanje centara distribucije na lokalnom nivou je još jedna mogućnost koju nam

pruţa DIVA-GIS softver. Korišćenjem razliĉitih indeksa diverziteta softverom je moguće (u

mreţi kvadranata) otkriti koja su to podruĉja koja odlikuje najveći diverzitet analiziranih

taksona. Kao što moţemo videti na karti, polja najveće taksonomske raznovrsnosti roda Sedum u

Srbiji su: 1) dolina reke Pĉinje; i 2) šira okolina Niša; Oba navedena centra se odnose na

36

kvadrante smeštene na podruĉju jugoistoĉne Srbije. Na navedenim podruĉjima je registrovano

proseĉno 6 taksona po kvadrantu. Podruĉja istoĉne, juţne Srbije, kao i Kosova i Metohije, takoĊe

se mogu smatrati relativno bogatim u tom smislu. Iako u formalnom smislu nije dokazan znaĉaj

ovih podruĉja kao centara diverziteta po kriterijumima IUCN-WWF (1987), neosporiva je

ĉinjenica da ona imaju izuzetan fitogeografski znaĉaj. Generalno, pomenuta podruĉja se smatraju

centrima diverziteta koje odlikuje izuzetno floristiĉko bogatstvo, vegetacijska raznovrsnost i

veliki broj jedinstvenih predstavnika biljnog sveta (STEVANOVIĆ ET AL., 1995; 1999;

STEVANOVIĆ ET SEKULIĆ, 2009; ).

Slika 13. Analiza bogatstva vrsta roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala,

Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea) sa centrima diverziteta na teritoriji

Srbije bazirana na gustini podataka o njihovom rasprostranjenju (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

37

4. ZAKLJUČAK

U radu je analizirano rasprostranjenje predstavnika roda Sedum, serija Dasyphylla,

Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea, na

teritoriji Srbiji. Istraţivanjima su obuhvaćeni sledeći taksoni: S. aetnense, S. atratum, S.

caespitosum, S. dasyphyllum. subsp. dasyphyllum, S. hispanicum, S. magellense subsp.

olympicum, S. ochroleucum, S. stefco i S. villosum. Najveći broj podataka o distribuciji

podrazumeva lokalitete za vrstu S. hispanicum, ĉineći je jednom od najĉešćih vrsta roda Sedum u

Srbiji. Najveći broj literaturnih navoda odnosi se na taksone zabeleţene u periodu od 1980. do

2000. godine.

Uporedna analiza rezultata sa kartama prikazanim u Atlasu flore Evrope ukazuje na

izvesna odstupanja u distribuciji pojedinih vrsta roda Sedum u Srbiji. Mape distribucije, dobijene

našim istraţivanjima, generalno prikazuju precizniju distribuciju vrsta, ukazujući na postojanje

pojedimih taksona u regionima u kojim ih ne navodi pomenuti izvor.

Za vrstu S. aetnense, dodate su nove taĉke koje upotpunjuju njeno rasprostranjenje u

juţnim delovima Srbije. S. atratum, kao element planinske flore, naseljava iskljĉivo

visokoplaninski pojas planinskih masiva centralne Srbije, Kosova i Metohije. Rasprostranjenje

vrste S. caespitosum u Srbiji podeljeno je u dve odvojene zone: prvu, koja podrazumeva

lokalitete u Panonskoj niziji, dok druga zona obuhvata juţne delove Srbije. S.

dasyphyllum svojom pojavom prati raspored planinskih regiona u Srbiji, dok u potpunosti

nedostaje u ravniĉarskim delovim zemlje. S. hispanicum predstavlja vrstu koja je rasprostranjena

na teritoriji ćitave Srbije. S. magellense je vrsta koja je u Srbiji zastupljena samo na Kosovu i

Metohiji, a u skladu sa rezultatima naših analiza najĉešća je na masivu Prokletija i Šar-

planini. Distribucija vrsta S. ochroleucum i S. rupestre je na bazi zapostavljenih literaturnih

podataka proširena na Vojvodinu, što nije prikazano u Atlasu Flore Evrope. Mapa koja prikazuje

distribuciju balkanskog endemita S. stefco upotpunjujena je na bazi literaturnih podataka novijeg

datuma. Vrsta S. villosum spada u grupu najreĊih vrsta roda Sedum u flori Srbije, pa su dodatna

istraţivanja njene distribucije u Srbiji neophodna.

Analiza distribucije podataka u odnosu na nadmorsku visinu pokazuje da su navedene

vrste roda Sedum najĉešće u visinskom dijapazonu od 600-900 m. (udeo od 22% od ukupnog

broja navoda). Najmanje i najveće nadmorske visine odlikuje najmanji broj prikupljenih

podataka.

Nehomogen raspored taĉaka koje oslikavaju zbirnu distribuciju svih analiziranih vrsta,

ukazuje da se najveći broj lokaliteta nalazi na prostoru istoĉne, kao i jugoistoĉne Srbije.

38

Pozicija centara najveće taksonomske raznovrsnosti (6 taksona po jedinici površine)

analiziranih vrsta roda Sedum u Srbiji odgovara pozicijama koje na karti zauzimaju šira okolina

Niša i Dolina Pĉinje. Kao relativno bogata podruĉja u navedenom smislu izdvaja se još nekoliko

podruĉja centralne Srbije i Kosova i Metohije.

39

5. LITERATURA

ADAMOVIĆ, L. (1904): Die Sandsteppen Serbiens. - Botanische Jahrbücher für Systematik,

Pflanzengeschichte und Pflanzengeographie (Leipzig) 33(4): 555-617 + Tab. I-V.

ADAMOVIĆ, L. (1892): O vegetaciji jugoistoĉne Srbije. - Štamparija Ţ. Radovanovića, Niš, 64

pp.

ADAMOVIĆ, L. (1911): Flora jugoistoĉne Srbije, Jugoslovenska akademija znanosti i

umjetnosti, Zagreb.

AMIDZIĆ, L., KRIVOŠEJ, Z. (1998): Visokoplaninska flora Jaţinaĉkog cirka na severnim

padinama Šar-planine. - Zaštita prirode, Beograd. 50: 389-395.

ANONYMOUS,. (2010): Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih

vrsta biljaka, ţivotinja i gljiva. – Sluţbeni glasnik Republike Srbije, 5/10

AVRAMOVIĆ, D., RANĐELOVIĆ, N., ĐORĐEVIĆ, V., LILIĆ, A. (2008): Zajednice

planinskih pašnjaka Leskovika. Ekološka istina 2008. Zbornik radova. 29-34. Fakultet zaštite na

radu u Nišu, Prirodno-matematiĉki fakultet, Odsek za biologiju i ekologiju, Niš.

AVRAMOVIĆ, D., RANĐELOVIĆ, N., ĐORĐEVIĆ, V., LILIĆ, A. (2011): Leskovik - Staništa

reliktnih polidominatnih šumskih zajednica. - Zaštita prirode, Beograd 61(2): 21-34.

BLEĈIĆ, V. (1960): Beitrag zur Kenntniss der Weidenvegetation des gebirges Bjelasica. -

Glasnik Botaniĉkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu 1(2): 109-118.

BUDAK, V. (1998): Flora i biljnogeografske odlike slatina Baĉke. - Matica srpska, Odeljenje za

prirodne nauke, Novi Sad, 191 pp.

CINCOVIĆ, T., KOJIĆ, M. (1956): Neki tipovi livada i pašnjaka na Divĉibarama. - Zbornik

radova Poljoprivrednog fakulteta, Beograd 4 (2): 37-58.

ĐORĐEVIĆ, V. (1997): Diverzitet vaskularne flore. - Petniĉke sveske. Radovi polaznika

obrazovanih programa istraţivaĉke stanice Petnica. 179: 151-179.

40

ĐORĐEVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, N., AVRAMOVIĆ, D., LILIĆ, A. (2006): Prilog vegetaciji

Leskovika. Ekološka istina 2006. Zbornik radova. 34-38. Fakultet zaštite na radu, Niš, Prirodno-

matematiĉki fakultet, Niš.

GAJIĆ, M. (1972): Rod Sedum L. - in: Josifović, M. Flora SR Srbije 4: 221-247, SANU,

Beograd.

GAJIĆ, M. (1984): Flora Goĉa - Gvozdac. - Šumarski fakultet, Beograd, 256 pp.

GAJIĆ, M. (1988): Flora nacionalnog parka Tara. - Šumarski fakultet Beograd, Šumska serija

Bajina Bašta, Bajina Bašta.

GAJIĆ, M. (1989): Flora i vegetacija Golije i Javora. - Šumarski fakultet, Beograd, OOUR

Šumarstvo "Golija", Ivanjica, Ivanjica.

GAJIĆ, M. (ed.): (1983): Flora Deliblatske pešĉare. - Prirodno-matematiĉki fakultet, OOUR

Institut za biologiju, Novi Sad, Šumsko-industrijski kombinat “Panĉevo“, Specijalni prirodni

rezervat "Deliblatski pesak", Panĉevo.

GAJIĆ, M., KOJIĆ, M., KARADŢIĆ, D., VASILJEVIĆ, M., STANIĆ, M. (1992): Vegetacija

Nacionalnog parka Tara. - Šumarski fakultet, Beograd, Nacionalni park Tara, Bajina Bašta.

GAJIĆ, V., GAJIĆ, M. (1962): Prilog poznavanju flore Povlena. - Glasnik muzeja šumarstva i

lova 2: 143-159.

HART, H. „t (1991): Evolution and classification of the Europian Sedum sp. – Fl. Medit. 1: 31-

61.

IGIĆ, R. (1988): Pregled flore Titelskog brega. - Zbornik Matice srpske za prirodne nauke 74:

135-152.

JANKOVIĆ, M. (1972): Zaštita i obnova biosfere i ekosistema prokletija iz aspekta sadašnjeg

stanja flore i vegetacije na njima. - Glasnik instituta za botaniku i botaniĉke bašte Univerziteta u

Beogradu VII(1-4): 115-151.

JANKOVIĆ, M. (1982): Prilog poznavanju vegetacije Šar-planine sa posebnim osvrtom na neke

znaĉajne reliktne vrste biljaka. - Glasnik Instituta za botaniku i botaniĉke bašte Univerziteta u

Beogradu. 15(1-3): 75-127.

Janković, M. M. (1985). Fitogeografija. Prirodno matematiĉki fakultet Univerziteta.

41

JANKOVIĆ, M.M. (1960): Razmatranja o uzajamnim odnosima molike (Pinus peuce) i munike

(Pinus heldreichii), kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku

podlogu . - Glasnik Botaniĉkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu 2(2) [12(1,5)]: 141-180.

JOTIĆ, B., MARKOVIĆ, M., PETROVIĆ, B., FUSIJANOVIĆ, I., PAVLOVIĆ, D.,

RANĐELOVIĆ, V. (2011): The vascular flora of the Vuĉje hill near Pirot city (Eastern Serbia). -

Biologica Nyssana, 2(2): 91-106

JOTIĆ, B., MILJKOVIĆ, M., MARKOVIĆ, M., ZLATKOVIĈ, B., RANĐELOVIĆ, V. (2013):

The vascular flora of the Tepoš plateau around Pirot city (Eastern Serbia). - Biologica Nyssana,

4(1-2): 19-33.

JOVANOVIĆ, B. (1955): Šumske fitocenoze i staništa Suve planine. - Glasnik Šumarskog

fakulteta, Beograd 9: 3-101

JOVANOVIĆ, S., JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R. (1986): Prilog poznavanju hazmofitske vegetacije

kanjona Dervente (Nacionalni park Tara). - Glasnik Instituta za Botaniku i Botaniĉke bašte

Univerziteta u Beogradu. 34-44.

JOVANOVIĆ, S., JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R. (1986): Prilog poznavanju hazmofitske vegetacije

kanjona Dervente (Nacionalni park Tara).- Glasn. Inst. Bot. Bašte Univ. Beograd 20: 33-43

JOVANOVIĆ, V. (1997): Flora severnog dela planine Kukavice. Separat iz Leskovaĉkog

zbornika. XVII, 1997. 301-313.

JOVANOVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, N. (2002): Pregled zeljaste vegetacije

Radana, Sokolovice i doline Kosanice. -In: RanĊelović, N. (ed.) Flora jugoistoĉne Srbije i

susednih podruĉja, Zbornik radova, 87-94. (VI Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije,

Sokobanja),Tehnološki fakultet, Leskovac, Odsek za biologiju sa ekologijom, PMF, Niš.

JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R. (1955): Tipovi pašnjaka i livada Suve Planine. - Srpska akademija

nauka, Institut za ekologiju i biogeografiju, Zbornik radova 6(2): 1-104.

JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R. (1956): Tipovi pašnjaka i livada na Rtnju. - Zbornik radova Instituta

za ekologiju i biogeografiju, Beograd, 6 (1): 1-45

KARADŢIĆ, B., MARINKOVIĆ, S. (2009): Kvantitativna ekologija. IBISS, Beograd.

KOJIĆ, M., IVANOVIĆ, M. (1953): Fitocenološka istraţivanja livada na juţnim padinama

Maljena. - Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta 1: 1-18, Federativna narodna republika

Jugoslavija, Poljoprivredni fakultet u Zemunu.

42

KRIVOŠEJ, Z. (1997): Vaskularna flora planine Ošljak. - Doktorska disertacija. - Biološki

fakultet, Beograd.

KRIVOŠEJ, Z., PRODANOVIĆ, D., LAZAREVĆ, P., ANAĈKOV. G. (2008): Allium albidum

FISCHER EX BIEB. SUBSP. Albidum (Alliaceae): Prisutan na serpentinima Ibarske doline. -

Zaštita prirode, 59(1-2): 109-114.

LAKUŠIĆ, D. (1993): Visokoplaninska flora Kopaonika, Ekološko-fitogeografska studija. -

Magistarski rad. Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

LAKUŠIĆ, D., NIKETIĆ, M. (1988): Novi podaci o rasprostranjenju biljaka u Srbiji. - In:

Lakušić, D. (ed.): Zborornik radova, 43-57, Biološko istraţivaĉko društvo "Josif Panĉić",

Prirodno-matematiĉki fakultet, Odsek za biologiju, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

LAKUŠIĆ, R. (1968): Fitogeografski rašĉlanjivanje Dinarida. - GlasnikRepubliĉkog zavoda za

zaštitu prirode i prirodnjaĉke zbirke u Titogradu. No. 1. 74: 24-74.

Marhold, K. (2011): Crassulaceae. – In: Euro+Med Plantbase - the information resource for

Euro-Mediterranean plant diversity.

MIHAILOVIĆ, T. (1995): Prilog poznavanju flore Stare planine. Zbornik radova X smotre

nauĉno-istraţivaĉkog rada studenata. 72-95. - Univerzitet u Beogradu.

MILJKOVIĆ, M., RANĐELOVIĆ, N., RANĐELOVIĆ, V. (2012): Phytogeographical analysis

of the flora of Miljkovaĉka gorge in Eastern Serbia. - Biologica nyssana, 3(2): 77-90.

MIŠIĆ, V., JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R., POPOVIĆ, M., BORISAVLJEVIĆ, Lj., ANTIĆ, M.,

DINIĆ, A., DANON, J., BLAŢENĈIĆ, Ţ. (1978): Biljne zajednice i staništa Stare planine. -

Srpska akademija nauka i umetnosti, Posebna izdanja 511, Odeljenje prirodno-matematiĉkih

nauka 49: 1-389, Beograd.

MUELLER-DOMBOIS, D., ELLENBERG, H. (1974): Aims and Methots of Vegetation

Ecology. – John Wiley & Sons, New York.

NEŠIĆ, D., PAVIĆEVIĆ, D., PETROVIĆ, B., ZATEZALO, A.(2008): Rezultati novijih

istraţivanja tupiţniĉke ledenice. - Zaštita prirode, Beograd 59(1-2): 67-79.

NEŠIĆ, D., PAVIĆEVIĆ, D., PETROVIĆ, B., ZATEZALO, A.(2009): Golema Porica na Rtnju

- Spelološki objekat znaĉajne geološke i biološke raznovrsnosti. - Zaštita prirode, Beograd 60(1-

2): 427-437.

NIĈIĆ, Đ. (1893). GraĊa za floru okoline Vranje. Nastavnik, 4(1-6): 1-78.

43

NIKOLIĆ, M. (2014): Rod Hypericum L. u Srbiji: Distribucija i raznovrsnost. Master thesis.

Prirodno-matematiĉki fakultet, Niš.

NIKOLIĆ, LJ., STOJANOV, S., RANĐELOVIĆ, N. (2007): The endemic and relict plants

species in the valley of the river Pĉinja. Ekološka istina 2007. Zbornik radova. 34-39. Gimnazija

„Goce Delĉev“, Kumanovo, R Mekedonija, „Rosa“, Kumanovo, R Mekedonija, Univerzitet u

Nišu, Prirodno-matematiĉki fakultet.

NIKOLIĆ, V., DIKLIĆ, N. (1958): Flora Jablanika i Medvednika sa osvrtom na vegetaciju.. -

Glasnik Prirodnjaĉkog muzeja u Beogradu B12: 65-98.

NIKOLIĆ, V., DIKLIĆ, N. (1966): Zajednica ţalfije i rudinskog pelina Artemisio-Salvietum

officinalis (Salvia officinalis-Artemisia lobelii Grebenšĉikov 1950) u Sićevaĉkoj klisuri. -

Glasnik Prirodnjaĉkog muzeja u Beogradu. Serija B. 21: 5-21.

OBRADOVIĆ, M., BOŢA, P. (1986): Prodromus flore papratnica i semenica subotiĉke pešĉare i

bliţe okoline. - Zbornik radova PMF, Novi Sad, 16: 121-142.

OSTOJIĆ, D., KISIN, B., DINIĆ, A., MILOŠEVIĆ, Z. (2013): Novo nalazište stabla munike

(Pinus heldreichii Christ) na Zlatiboru (Muretnica) - Predlog za zaštitu staništa. - Zaštita prirode,

63(1-2): 5-15.

PANĈIĆ, J. (1856): Verzeichnis der in Serbien wildwachsenden Phanerogamen, nebst

Diagnosen einiger neuer Arten. Verh. Zool. Bot. Ges. Wien 6: 475-598. 1856. Wien.

PANĈIĆ, J. (1859): Die Flora der Serpentinberge in Mittel-Serbien. - Verh. Zool. - Bot. Ges. in

Osteriche, 9:140-150.

PANJKOVIĆ-MATANOVIĆ, V. (1989): Biljnogeografska analiza flore vršaĉkih planina. -

Matica srpska. Novi Sad.

PARABUĆANSKI, S. (1979): Zajednice Peucedano-Asteretum punctati Soó i Trifolietum

subterranei Slavnić na nekim lokalitetima Baĉke i njihov sintaksonomski poloţaj. - Zbornik za

prirodne nauke Matice srpske, 56: 2-43, Matica srpska, Novi Sad.

PAVLOVIĆ, Z. (1962-1964): Sur une association végetale endémique des terrains serpentineux

dans la vallée de la riviére Ibar (Serbie). - Glasnik Botaniĉkog zavoda i bašte Univerziteta u

Beogradu 2(1-4):189-195.

PAVLOVIĈ, Z. (1967): Sur une association vegetale endemique des terrains serpentineux dans

la vallee de la riviere Ibar (Serbie). - Glasnik botaniĉkog zavoda i bašte univerziteta u Beogradu.

195:189-195.

44

PETROVIĆ, D., LACIĆ, M., PLAVŠIĆ, B., RADONJIĆ, J., RANĈIĆ, A., SIMIĆ, A. (1997):

Prilog poznavanju vaskularne flore Dubašnice. V Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije. Zbornik

radova. 19-37. Biloški fakultet, institut za botaniku i Botaniĉka bašta ''Jevremovac''. Niš.

PETROVIĆ, S. (1882): Flora okoline Niša. Kraljevsko-srpska drţavna štamparija, Beograd.

POPOVIĆ, R., STEFANOVIĆ, K. (1991): Uporedna analiza osobina zemljišta i nadzemne

biomase biljaka livadskih zajednica Poo Molinieri - Plantaginetum holostei i Koelerietum

montanae na Maljenu (Divĉibare). - Glasnik Instituta za Botaniku i Botaniĉke bašte Univerziteta

u Beogradu. 57-67.

RAJEVSKI, L. 1974 (1990): Fitocenološke karakteristike planinskih pašnjaka severnog dela

Šarplanine.- Glasn. Inst. Bot. Bašte Univ. Beograd 9: 1-62.

RANĐELOVIĆ, N. (1977-1983): Grdeliĉka klisura. Zbornik radova. 31-40. Univerzitet u Nišu.

RANĐELOVIĆ, N. (1978): Fitocenološko-ekološke karakteristike brdskih travnjaka jugoistoĉne

Srbije, PhD thesis, - Prirodoslovno-Matematiĉki fakultet, Sveuĉilište u Zagrebu.

RANĐELOVIĆ, N. (1985): Šumska zajednica Qvercetum Pubescentis-Cerris Rexhepi. As. nov.

na podruĉju Kosova ( šume medunce i cera) . Simpozijum stogodišnjica flore okoline Niša.

Zbornik radova. 105-216. - Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet u Leskovcu.

RANĐELOVIĆ, N., AVRAMOVIĆ, D., ĐORĐEVIĆ, V., LILIĆ, A. (2005): Flora Leskovika, 1

In: RanĊelović (ed.): 8. simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih regiona, 5-12 -

Univerzitet u Nišu, Niš.

RANĐELOVIĆ, N., MILOSAVLJVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, V., NIKOLIĆ, LJ. (2008G): Inulo-

Stachyetum Horvaticii, The new association in the vallley of the river Pĉinja. - Proceedings of

the III Congres Congress of Ecologists of Macedonia. Struga.

RANĐELOVIĆ, N., REXHEPI, F., JOVANOVIĆ, V. (1982): Prilog poznavanja flore

severoistoĉnog Kosova. - Acta Biol. Med. Exp. 7:39-45.

RANĐELOVIĆ, N., RUŢIĆ, N. (1982): Pašnjaĉka serpentinska vegetacija Jugoistoĉne Srbije

(Asocijacija Festuco-Plantaginetum Serpentini RanĊ. et Ruţić 1982). - Glasnik Prirodnjaĉkog

muzeja, Beograd. Serija B. 38: 55-61.

RANĐELOVIĆ, N., STAMENKOVIĆ, V. (1984): Flora i vegetacija Rujan planine u

jugoistoĉnoj Jugoslaviji. - Leskovaĉki Zbornik, Leskovac 24: 375-392.

45

RANĐELOVIĆ, N., STAMENKOVIĆ, V. (1986): Travnjaĉka flora jugoistoĉne Srbije (II). -

Leskovaĉki Zbornik, Leskovac 26: 405-410.

RANĐELOVIĆ, N., STAMENKOVIC, V. (1979): Flora of Grdelica gorge, Biol. Med. Exp 4:

31-40.

RANĐELOVIĈ, N., STAMENKOVIĈ, V. (1986D): Priloţenie kom florata v okolnostta na

Bosilegrad. - Most. 100: 80-86.

RANĐELOVIĆ, V., ZLATKOVIĆ, B., DIMITRIJEVIĆ, D. (2007): Fitogeografska analiza flore

Lalinaĉke slatine. - In RanĊeleović (ed.): 9. simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih

regiona, 73-82, Univerzitet u Nišu, Niš.

RANĐELOVIĆ, V., ZLATKOVIĆ, B., JUŠKOVIĆ, M., ŢIVOJINOVIĆ, LJ. (2000):

Ugroţenost flore Suve planine In: RanĊelović, N. (ed.): Flora jugoistoĉne Srbije i susednih

podruĉja, Zbornik radova, 302-309. (VI Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije, Sokobanja),

Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematiĉki fakultet, Niš.

RANĐELOVIĆ, V.,ZLATKOVIĆ, B., JUŠKOVIĆ, M. (2005): Lekovito bilje planine Radan u

juţnoj Srbiji. 8th Simposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions. 75-79.

Univerzitet u NIšu.

RAUNKIAER, C. (1934): The life forms of plants and statistical plant geography; Being the

collected papers of C.Raunkiaer, translated into English by H.G. Carter, A.G. Transley and Miss

Fausboll. – Clarendon, London.

REXHEPI, F. (1976): Nove vrste u flori Kosova. - Biotehnika. 182: 173-182.

REXHEPI, F. (1986): Flora e maleve te larta te Kosoves. - Prishtine.

SABOLJEVIĆ, M. (1993): Prilog poznavanju flore okoline Petnice. - Zbornik radova BID “Josif

Panĉić” - Pet godina posle, Beograd, 52-72.

SIGUNOV, A. (1975): Prilog poznavanju rasprostranjenja nekih šumskih vrsta biljaka u Srbiji. -

Glasnik prirodnjaĉkog muzeja u Beogradu. Serija C. 8: 5-19.

ŠMARDA, I. (1968): Výsledsky biogeografických cest do Jugoslávie v letech 1964-1967 II. -

Ĉeskoslovenská akademie vĕd - geografický ústav v Brnĕ. Brnĕ [Brno] 128 pp. (belo)

STANKOVIĆ, J., ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V. (2008): Flora Crvenog Brega kod

Gnjilana (Kosovo) In: RanĊelović, V. (ed.): Zbornik radova, 9. Simpozijum o flori jugoistoĉne

Srbije i susednih regiona. 119-126. Univerzitet u Nišu, Niš.

46

STANOJEV, V., PAL,B. (1984): Novozabeleţene biljke u flori Titelskog brega. - Zbornik

radova PMF, Novi Sad, 14: 61-68.

STEVANOVIĆ, V., JOVANOVIĆ, S. (1988): Violo grisebachianae-Saxifragetum, nova

hazmofitska zajednica na kreĉnjacima Šarplanine. - Glasnik Instituta za botaniku i Botaniĉke

bašte Univerziteta u Beogradu, 22:131-139.

STEVANOVIĆ, V., NIKETIĆ, M., STEVANOVIĆ, B. (1987): Fitocenološke karakteristike

simpatriĉkih staništa endemo-reliktnih vrsta Ramonda serbica Panĉ. i R. nathaliae Panĉ. et

Petrov. - Glasnik Instituta za Botaniku i Botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu. 17-26.

STEVANOVIĆ, V. (1992): Floristiĉka podela teritorije Srbije sa pregledom viših horiona i

odgovarajućih flornih elemenata. In: Sarić, M. R. (ed.). Flora Srbije 1: 47-56. - Srpska akademija

nauka i umetnosti, Beograd.

STEVANOVIĆ, V., JOVANOVIĆ, S., LAKUŠIC, D., NIKETIĆ, M. (1995): Diverzitet

vaskularne flore Jugoslavije sa pregledom vrsta od meĊunarodnog znaĉaja: 183-217. In:

Stevanović, V., Vasić, V. (eds.). Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meĊunarodnog

znaĉaja. - Ecolibri, Beograd, Biološki fakultet, Beograd.

STEVANOVIĆ, V., JOVANOVIĆ, S., LAKUŠIĆ, D., NIKETIĆ, M. (1999): Karakteristike i

osobenosti flore Srbije i njen fitogeografski poloţaj na Balkanskom poluostrvu i u Evropi. In:

Stevanović, V. (ed.). Crvena knjiga flore Srbije 1. Išĉezli i krajnje ugroţeni taksoni. 9-18. -

Ministarstvo za ţivotnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu,

Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Beograd.

STEVANOVIĆ, V., ŠINŢAR-SEKULIĆ, J. (2009): Serbia (Important Plant Area country

reports - national overview of IPAs): 63-68. In: Radford, A., Odè, B. (eds.). Conserving

Important Plant Areas: Investing in the green gold of south east Europe. - Plantlife International,

London.

STJEPANOVIĆ, L. (1977): Fam. Crassulaceae. In Josifović, M. Flora SR Srbije dodatak IX.

SANU, Beograd.

TATIĆ, B. (1967-1968): Flora i vegetacija Studene planine kod Kraljeva. - Glasnik Botaniĉkog

zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu 4(1-4) : 27-72.

TATIĆ, B. (1969): Flora i vegetacija Studene planine kod Kraljeva. - Glasnik Botaniĉkog zavoda

i Bašte Univerziteta u Beogradu. Serija 1-4: 21: 27-72.

TATIĆ, B., VELJOVIĆ, V. (1982): Edraiantho-Saxifragetum porophyllae ass. nova. - Glasnik

Instituta za Botaniku i Botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu. 1-3. 68-75.

47

TOMOVIĆ, G., NIKETIĆ, M., RANĐELOVIĆ, V., STEVANOVIĆ, V. (2005): The vascular

flora of Mountain Sokolovica in Central Serbia (Serbia and Montenegro) - Flora Mediteranea 15:

9-55.

TOMOVIĆ, G., RANĐELOVIĆ, V., NIKETIĆ, M., VUKOJĈIĆ, S., ZLATKOVIĆ, B. (2003):

New distribution data of some pontic and submediterranean plant species in Serbia. - Arch. Biol.

Sci.. Serija B. 54: 45-54.

TUTIN, T.G., HEYWOOD, V.K., BURGES, N. A., MOORE, D.M., VALENTINE, D.H.,

WALTERS, S.M., WEBB, D.A. (eds.) (1968-1980): Flora Europaea 2-5. University Press.

Cambridge.

VALEV. S. (1970): Crassulaceae DC. In Jordanov D. (ed.), 618-643. Flora na narodna republika

Bulgaria, Sofija.

VANDAS, C. (1909): Reliquiae Formánekianae. Enumeratio critica plantarum vascularium,

quam itineribus in Haemo peninsula et Asia Minore (BythiniA) factis collegit Dr. Ed. Formánek.

- Jos. Lelínek. Brunae [Brno] VI + 612 + XXXIII pp.

ZLATKOVIĆ, B. (2011): Flora i fitogeografska pripadnost doline reke Pĉinje u jugoistoĉnoj

Srbiji. - Doktorska disertacija, Biološki fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd.

ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V,. STEVANOVIĆ, V. (1995): Kindingerova ĉuvarkuća

(Sempervivum kindingeri Adamović, Crassulaceae). - Ekologija. 30: 19-24.

ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V. (1995): Dstribution and ecology of Sedum species

(Crassulaceae) in Serbia. - Ekologija. 71: 65-71.

ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V., JUŠKOVIĆ, M., MARKOVIĆ, M. (2005): New floristic

records in Serbia and Northern Macedonia. 8th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and

Neighbouring Regions. 1-4. - University of Niš.

ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, N. (1993): GraĊa za floru jugoistoĉne

Srbije - In: RanĊelović, N., RanĊelović, V. (eds): III Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije,

Zbornik radova 1: 95-109, Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet u Leskovcu, Leskovac.

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР: Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Анђела Наелбандиан

Ментор, МН: Бојан Златковић (др.)

Наслов рада, НР: Анализа дистрибуције врста рода Sedum (Series: Dasyphylla, Glauco-


Subrosea) у Србији

Језик публикације, ЈП: српски Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2015

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО:

(поглавља/страна/

цитата/табела/слика/графика/прилога)

47 стр. ; 23 слика; 3 графикона

Научна област, НО: БИОЛОГИЈА

Научна дисциплина, НД: БОТАНИКА

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: SEDUM, ДИСТРИБУЦИЈА, DIVA-GIS

УДК 584.4 : 582

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ:

У раду је приказана дистрибуција 10 представника рода Sedum у оквиру

серија: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra,

Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea. Приказан је историјат истраживања

врста овог рода из одабраних серија. Урађена је ревизија хербарског

материјала анализираних представника из збирке Природно-

математичког факултета у Нишу (HMN). На бази литературних и

хербаријумских података направљена је база података са детаљним

информацијама о распрострањењу и карактеристикама станишта сваког

истрaживаног таксона. Израђене су карте дистрибуције за сваку врсту.

Указано је на њихове еколошке и биогеографске специфичности за део

ареала у Србији. Њихова дистрибуција у Србији упоређена је са

подацима из ”Атласа Флоре Европе”. Утврђена је позиција центара

дистрибуције који се одликују највећим бројем таксона рода Sedum из

анализираних серија на територији Србије.

Датум прихватања теме, ДП: 18.03.2015. Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Др Марина Јушковић

Члан: Др Владимир Ранђеловић

Члан, ментор: Др Бојан Златковић

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Anđela Naelbandian

Mentor, MN: Bojan Zlatković (dr.)

Title, TI: Distribution analysis of species of the genus Sedum (Series: Dasyphylla,

Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella,

Stefco, Subrosea) in Serbia

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2015

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD:

(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/

appendixes)

47 p. ; 23 pictures; 3 graphics

Scientific field, SF: Biology

Scientific discipline, SD: Botany

Subject/Key words, S/KW: Sedum, distribution, DIVA-GIS

UC 584.4 : 582

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: The thesis shows the distribution of 10 representatives of the genus Sedum

within the series: Dasyphylla, Glauco-Rubens, Macrosepala, Magellensia,

Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco and Subrosea. It review research history of

selected species from the genus. We performed a revision of the herbarium

material from the collection of the Faculty of Sciences and mathematics in

Nis (HMN). Based on the literature and herbarium data we made the

database with detailed information on the distribution and ecology of each of

the studied taxon. Distribution maps for each species is produced. It was

pointed out to their ecological and biogeographical specificity for part of its

area in Serbia. Their distribution in Serbia is compared with data from the

”Atlas florae Europaeae”. Positions of taxonomical diversity centers,

characterized by the highest number of Sedum taxa, for the territory of

Serbia were established.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 18.03.2015.

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: Dr Marina Jušković

Member: Dr Vladimir Ranđelović

Member, Mentor: Dr Bojan Zlatković

Образац Q4.09.13 - Издање 1

univerzitet u niŠu · marković” (specijalizovano odeljenje za uĉenike talentovane za fiziku i...

Documents