Page | 2

UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET POLITIKIH NAUKA

Grupni rad iz predmeta Javne politike -Uporedna analiza javnih politika u oblasti obrazovanja Srbije i Finske

Studenti: Helena Ivanov 636/11 Miljana Marjanovi 95/11 Milo Perovi 607/11 Strahinja Suboti 115/11 Marko Despotovi 109/11

Sadraj

1. Struktura obrazovnih sistema Srbije i Finske.. 31.1 Pripremno predkolsko obrazovanje...41.2 Osnovno obrazovanje..61.3 Srednjokolsko obrazovanje71.4 Fakultetsko obrazovanje..92. Budetska izdvajanja za obrazovanje u Srbiji i Finskoj..113. Psihologija finskog obrazovanja atmosfera u kolama, odnos predavaa prema deci i nain rada.. 153.1 Glavne karakteristike..153.2 Ponaanje prema deci..173.3 Organizacija radnog dana u koli194. Nastavni programi osnovnih kola u Srbiji i Finskoj.214.1 Donosioci programa i osnovne karakteristike224.2 Nastavni programi osnovnih kola i udbenici..235. Zakljuak.246. Literatura.27

Saetak:U ovom radu bie predstavljena osnovna analiza slinosti i razlika izmeu javnih politika u oblasti obrazovanja Srbije i Finske. Kao jedno od najvanijih pitanja u svakoj dravi, obrazovanje, uz bezbednost, zdravstvo i socijalnu sigurnost, predstavlja temelj svakog drutva. U prvom delu bie predstavljena struktura obrazovanja Srbije i Finske. Drugi deo je ekonomski i on se bavi izdvajanjima za obrazovanje u obe drave. Trei deo stavlja fokus na psihologiju i sutinu samog sistema obrazovanja koji funkcionie u Finskoj. Upravo je to originalna karakteristika finskog obrazovnog sistema po kome je on jedinstven u svetu. etvrti deo se bavi uporeivanjem nastavnog programa u osnovnim kolama i predmetima koji su na raspolaganju deci u Srbiji i Finskoj. U petom delu je izveden zakljuak i u njemu su taksativno nabrojani najvaniji problemi javnih politika u oblasti obrazovanja u Srbiji.Kljune rei: obrazovni sistem, finansije, Srbija, Finska, predavai, uenici

1. Struktura obrazovnih sistema Srbije i Finske

Finski obrazovni sistem se donekle poklapa sa srpskim pa iz tog razloga postoje slinosti i razlike. Ovim delom emo opisati strukturu finskog sistema i ta sistemska analiza bie podeljena na razliite delove. Pre svega e se odnositi na predkolsko vaspitanje, zatim na osnovnu kolu, potom na srednju kolu, i na kraju na fakultet i master. Primarno emo opisivati finski sistem u toj sektorskoj analizi, pa emo u svakoj od tih celina uporediti sa sistemom koji postoji u Srbiji. Na taj nain, koristiemo uporednu metodu kako bi se dolo do razumevanja slinosti i razlika izmeu srpskog i finskog obrazovnog sistema.

Slika broj 1: Finski obrazovni sistem (http://www.oph.fi/english/education_system)

1.1 Pripremno predkolsko obrazovanjePredkolsko obrazovanje u Finskoj poinju deca koja imaju est godina i ovakva vrsta obrazovanja nije obavezna. Uprkos tome, na osnovu podataka sa sajta Finskog nacionalnog odbora za obrazovanje kau da skoro svi aci koji odlaze u osnovnu kolu, da su prethodno bili upisani u predkolsko obrazovanje.[footnoteRef:1] Moe se zakljuiti da roditelji u Finskoj uviaju znaaj predkolskog vaspitanja, s obzirom da upisuju decu u predkolsko iako nije obavezno. Zanimljivo je to to i za predkolsko obrazovanje postoji Nacionalni plan, koji predstavlja opta naela i ciljeve kojima se treba teiti. Na neki nain taj dokument predstavlja osnovni dokument, sa snagom suprematije, na osnovu kojih lokalne institucije, koje pruaju predkolsko obrazovanje, treba da naine svoj sopstveni dokument koji je u skladu sa nacionalnim. [footnoteRef:2] Glavni zacrtani ciljevi u nacionalnom planu su: integrisanje dece i uenje jezika, matematike, etike i religije, prirode i drutva, zdravlja, fizikog, umetnosti i kultura.[footnoteRef:3] Ta znanja prenose im vaspitai koji su vrlo edukovani. Zahteva se od svakog vaspitaa u predkolskoj ustanovi da ima prethodno zavren Master.[footnoteRef:4] To znai da se ova vrsta obrazovanja shvata ozbiljno i da je zato potreban vrlo kvalifikovan radnik. [1: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english/education_system/early_childhood_education (pristupljeno 20.12.2014)] [2: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/pre-primary%20_education (pristupljeno 20.12.2014)] [3: National Core Curriculum for Pre-primary Education 2010, Finnish National Board of Education, dostupno na: http://www.oph.fi/download/153504_national_core_curriculum_for_pre-primary_education_2010.pdf (pristupljeno 21.12.2014)] [4: Finnish education in a nutshell, Finnish National Board of Education, dostupno na: http://www.oph.fi/download/146428_Finnish_Education_in_a_Nutshell.pdf (pristupljeno 21.12.2014)]

U Srbiji deca koja pohaaju predkolsko vaspitanje moraju imati minimum pet i po godina, do est i po godina.[footnoteRef:5] Deca po tom principu mogu ranije da krenu u predkolsku ustanovu nego u Finskoj. Uprkos tome, rezultat je isti. Deca, po pravilu, kreu sa sedam godina u oba sistema. Obrazovanje vaspitaa mora biti na nivou osnovnih akademskih studija ili vie.[footnoteRef:6] Isto vai i za strune saradnike kojima pripadaju pedagozi i psiholozi.[footnoteRef:7] Poreenjem zahteva za strunim kvalifikacijama, zakljuuje se da je u Finskoj potreban struniji kadar kako bi se predavalo u ovoj instituciji. Po tome se moe rei da u Finskoj ozbiljnije shvataju predkolsko vaspitanje, s obzirom da je tee dobiti to radno mesto, zato to se zahteva Master od vaspitaa. U Srbiji, predkolsko obrazovanje je obavezno od 2006/2007,[footnoteRef:8] za razliku od Finske gde nije. U Finskoj postoji nacionalni program sa kojim lokalni moraju da budu usklaeni, u Srbiji to nije sluaj. Svaka lokalna predkolska institucija sainjava svoj sopstveni predkolski program.[footnoteRef:9] To dovodi do vee diverzifikacije programa i plana rada. Tako te institucije dobijaju veliku autonomiju u sprovoenju obrazovanja dece. Jedini ciljevi predkolskih ustanova u Srbiji su specifikovani zakonom.[footnoteRef:10] Ti ciljevi su: celovit razvoj deteta i njegovo integrisanje u drutvo.[footnoteRef:11] Poreenjem ciljeva ova dva sistema, moe se zakljuiti da se u Srbiji naglaavaju opti ciljevi, koji su dugoroni, s obzirom da ih zakon propisuje. U Finskoj se Nacionalni plan donosi na nekoliko godina. Takoe, taj plan je mnogo specifikovaniji i tei da se integrie dete, ali i da ve u tom stadijumu vaspitanja dobije specifikovana znanja koja bi mu pomogla da razvije dalja znanja u daljem obrazovanju. [5: Videti detaljnije na: http://www.mpn.gov.rs/prosveta/predskolsko-obrazovanje-i-vaspitanje/575-pripremni-predskolski-program (pristupljeno 21.12.2014)] [6: Zakon o predkolskom obrazovanju i vaspitanju, Sindikat radnika u prosveti Srbije, dostupno na: http://www.srpss.org.rs/zakon_o_predskolskom_vaspitanju_i_obrazovanju.pdf ] [7: Isto] [8: Videti detaljnije na: https://archive.today/skKw (pristupljeno 22.12.2014)] [9: Isto] [10: Zakon o predkolskom obrazovanju i vaspitanju, Sindikat radnika u prosveti Srbije, dostupno na: http://www.srpss.org.rs/zakon_o_predskolskom_vaspitanju_i_obrazovanju.pdf (pristupljeno 22.12.2014)] [11: Isto]

1.2 Osnovno obrazovanje Osnovno obrazovanje u Finskoj funkcionie na istom principu kao predkolsko. I u ovom sluaju postoji nacionalni kurikulum koji vai za sve osnovne kole, dok same osnovne kole imaju mogunost da formiraju svoj sopstveni program i rad, koji e se kretati u okviru zadatog nacionalnog programa i ciljeva.[footnoteRef:12] U tom programu navedeni ciljevi su: razvijanje linosti, razvijanje kulturnog identiteta i internacionalizma, komunikacija i znaaj medija, graanski aktivizam i preduzetnitvo, zatita okoline i odrivi razvoj, bezbednost, razumevanje tehnologije.[footnoteRef:13] U Srbji postoji strategija razvoja obrazovanja do 2020.godine.[footnoteRef:14]Taj program predstavlja naelne principe i ukazuje na probleme koji treba da se ree kako bi dolo do boljitka u obrazovnom sistemu. Pored toga, postoji zakon o obrazovanju koji specifikuje ciljeve: razvoj linosti, integracija u drutvo, sticanje znanja iz razliitih oblasti, bezbednost i zdravlje, dobar graanin, razvijanje svesti i oseaja pripadnosti Srbiji, negovanje kulture, potovanje manjina i tolerancija.[footnoteRef:15] kola donosi svoj kolski program kojim ureuje nain funkcionisanja obrazovno-vaspitnog rada u koli i taj program mora biti u skladu sa ovim zakonom.[footnoteRef:16] Tako se zakljuuje da su ciljevi slini u obe drave. Na prvi pogled se moe pomisliti da veliki propust u Srbiji jeste formiranje svesti o zatiti okoline, s obzirom da nije navedeno to meu ciljevima. Ali u srpskom zakonu o obrazovanju u lanu 46. se naglaava zatita ivotne sredine koja se ostvaruje razvijanjem ekoloke svesti i lokalnim ekolokim akcijama. Razlika je u tome to Finci donose poseban program koji se menja na pet godina to se tie osnovnog obrazovanja, dok se u Srbiji donosi zakon. Zakon se tee menja, i podrazumeva odreenu stalnost. Programom se, kako vreme prolazi, ukljuuju novi principi i zahtevi trita.U Finskoj deca se upisuju sa sedam godina i ova vrsta obrazovanja traje devet godina, to jest raspon godina na poetku i na zavretku osnovnog obrazovanja je od sedam do 16 godina.[footnoteRef:17] Tokom tih devet godina, kolarci uestvuju u jednoj strukturi i ne postoji strukturiranje na nie i vie nivoe osnovnog obrazovanja.[footnoteRef:18] Jedan je profesor prvih est godina zaduen za sve predmete, dok poslednje tri godine preuzimaju nastavnici specijalisti za specifine predmete.[footnoteRef:19] U Srbiji je sistem osnovnog obrazovanja malo drugaije stukturiran. Pre svega, ono traje osam godina i sastoji se iz dve celine. Prvu celinu predstavljaju razredi od prvog do etvrtog, dok je druga od petog do osmog.[footnoteRef:20] U razredima od prvog do etvrtog, jedan uitelj dri sva predavanja, dok od petog do osmog razreda vri se specifikacija na osnovu toga to specijalizovani profesor za tu oblast dri samo odreeno predavanje. [footnoteRef:21] Zakljuuje se na osnovu svega reenog, da je elementarno obrazovanje naglaenije u Finskoj, s obzirom da traje devet godina, dok je u Srbiji 8. To e se zato reflektovati na broj godina u srednjoj koli o kojoj e dalje biti rei. [12: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english/education_system/basic_education (pristupljeno 22.12.2014)] [13: Learning objectives and core contents of education, dostupno na: http://www.oph.fi/download/47675_POPS_net_new_2.pdf (pristupljeno 22.12.2014)] [14: Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 107/2012, dostupno na: http://www.vtsnis.edu.rs/StrategijaObrazovanja.pdf (pristupljeno 22.12.2014)] [15: Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2013/2229-13Lat.pdf (pristupljeno 23.12.2014)] [16: Isto] [17: Finnish education in a nutshell, Finnish National Board of Education, dostupno na: http://www.oph.fi/download/146428_Finnish_Education_in_a_Nutshell.pdf ] [18: Isto] [19: Isto] [20: Videti detaljnije na: https://archive.today/39Cj (pristupljeno 23.12.2014)] [21: Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2013/2229-13Lat.pdf ]

1.3 Srednjokolsko obrazovanje Srednjokolsko obrazovanje u Finskoj poinje sa 16 godina i sama struktura se deli na dva dela, na generalno i na struno obrazovanje. Oba tipa traju po tri godine, i zato srednjokolci zavravaju tu vrstu obrazovanja sa 19 godina. U Srbiji, gimnazije traju etiri, dok strune kole traju etiri ili tri godine. I na ovom nivou obrazovanja finski Nacionalni odbor za obrazovanje postavlja generalne ciljeve, sa kojima lokalne ustanove usklauju svoj program. [footnoteRef:22] Poslednji nacionalni program je napisan 2003, implementiran 2005, dok e sledei biti implementiran 2016. godine. [footnoteRef:23] U Srbiji ne postoji nacionalni program, ve su ciljevi specifikovani zakonom o srednjem obrazovanju.[footnoteRef:24] kole donose razvoje planove i kolske programe, koji trebaju biti u skladu sa ovim zakonom.[footnoteRef:25] [22: Finnish education in a nutshell, Finnish National Board of Education, dostupno na: http://www.oph.fi/download/146428_Finnish_Education_in_a_Nutshell.pdf (pristupljeno 23.12.2014)] [23: Videti detljanije na: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/general_upper_secondary_education (pristupljeno 23.12.2014)] [24: Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/images/content/prosveta/pravna_akta/doneseni_zakoni/zakon_o_srednjem_obrazovanju_i_vaspitanju.pdf (pristupljeno 23.12.2014)] [25: Isto]

1. Srednje kole generalnog obrazovanja (general upper secondary education) nali gimnazijama u Srbiji. Razlika je u tome to u Finskoj, aci imaju pored obaveznih, i izborne predmete. Na osnovu toga oni biraju i grade svoj sopstveni raspored asova. asovi im nisu vezani za godine, a da bi se zavrila kola, mora da se zavri odreeni broj asova. [footnoteRef:26] U Srbiji, gimnazije mogu biti: opte, drutveno-jezike i prirodno-matematike. Postoje i specijalne gimnazije, kao to je filoloka. Ne postoje izborni asovi, ve svi aci pohaaju iste predmete sa ostalim acima. Od izbornih jedino prostoji graansko i veronauka. [26: Videti detljanije na: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/general_upper_secondary_education (pristupljeno 23.12.2014) ]

2. Srednje kole strunog obrazovanja (vocational upper secondary education) nalii srednjim strunim kolama u Srbiji. Glavna razlika je ta to u Finskoj i u ovoj vrsti kole aci imaju odreene obavezne predmete, ali zato imaju mogunost izbornih predmeta. Slinost srpskog i finskog strunog obrazovanja je u tome to se aci se specijalizuju za usku granu. Kao to je ve napomenuto, strune traju isto tri godine u Finskoj. U Srbiji, u zakonu o obrazovanju pie: U strunoj koli mogu da se stiu specijalistiko i majstorsko obrazovanje u trajanju od godinu dana do dve godine, i drugi oblici strunog obrazovanja: obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, struno osposobljavanje i obuka do godinu dana. [footnoteRef:27] [27: Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/images/content/prosveta/pravna_akta/doneseni_zakoni/zakon_o_srednjem_obrazovanju_i_vaspitanju.pdf ]

Na osnovu ovoga se moe se zakljuiti da u oba sistema, kole i profesori imaju veliku autonomiju da sprovode svoje programe. Zakoni su rigidniji, dok su programi fleksibilniji i specifikovaniji. S aspekta aka, ogromna je razlika u tome to oni imaju mogunost da sami oblikuju svoj kurikulum, i na taj nain ostvaruju sopstvenu autonomiju. Tako se i dodatno specijalizuju i specifikuju, za razliku od sprskih aka koji nemaju tu mogunost, ve moraju da slede standardizovani set asova.

1.4 Fakultetsko obrazovanje U Finskoj, kao to u srednjim kolama postoje kole generalnog i strunog obrazovanja, tako se i u sluaju fakulteta, oni dele na Beelor Univerzitete (University Education) i na Univerzitete primenjenih nauka (Polytechnic Education).[footnoteRef:28] Oba tipa fakultetskog obrazovanja traju tri godine, nakon ega postoji mogunost da se upie Master od dve godine trajanja. To predstavlja standardizovanu univerzitetsku strukturu 3+2 koja postoji u Evropi. Beelor je vie teorijski nastrojen, kao to su to srednje kole generalnog obrazovanja. Obino ti studenti nastavljaju svoje obrazovanje upisujui se na Master.[footnoteRef:29] Master posle zavretka Beelor studija traje dve godine. [footnoteRef:30] Sa druge strane, primenjene nauke su na neki nain nastavljai srednjih kola strunog obrazovanja, gde je naglaena specifikacija i specijalizacija znanja i vetina to jest, tei se praktinom znanju i radnom iskustvu.[footnoteRef:31] Traju od tri do etiri godine, to je due od Beelor studija.[footnoteRef:32] Ali zato Politehniki Master traje godinu do godinu i po dana.[footnoteRef:33] Dodatni uslov koji postoji za ovu vrstu mastera je zahtev za minimalnim trogodinjim iskustvom.[footnoteRef:34] To pokazuje koliko je politehnika orijentisana na praksu i koliko tei praktinom radu. Dok je Beelor vezan vie za nauna istraivanja. Ta jasna razlika izmeu te dve sfere olakava studentima da se fokusiraju na teoriju ili praksu. To predstavlja olakavajuu okolnost. [28: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/higher_education ] [29: Finnish education in a nutshell, Finnish National Board of Education, dostupno na: http://www.oph.fi/download/146428_Finnish_Education_in_a_Nutshell.pdf (pristupljeno 23.12.2014)] [30: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/higher_education/university_education/university_degrees (pristupljeno 24.12.2014)] [31: Finnish education in a nutshell, Finnish National Board of Education, dostupno na: http://www.oph.fi/download/146428_Finnish_Education_in_a_Nutshell.pdf] [32: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/higher_education/polytechnic_education/polytechnic_degrees] [33: Isto] [34: Isto]

U oba sluaja u Finskoj, ne postoji nacionalni program kojim se utvruju osnove kurikuluma, ve postoji vladin dekret kojim se to ureuje. Na osnovu toga lokalne institucije formiraju svoj plan, strukturu asova i sadraj. [footnoteRef:35] [footnoteRef:36] [35: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/higher_education/university_education ] [36: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/higher_education/polytechnic_education ]

Doktorske studije u Finskoj traju etiri godine i strukturira se na dva naina. Prvo, postoji mogunost da se upiu preddoktorske studije koje traju dve godine, pa potom doktorske koje bi trajale takoe dve godine. Druga opcija prua studentu mogunost da upie doktorske iz jednog dela, to jest da ih studira etiri godine u jednoj celini. [footnoteRef:37] Njih mogu upisati studenti koji su zavrili Master nakon Beelor studija ili Politehniki master. [37: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/higher_education/university_education/university_degrees ]

Srpska fakultetska struktura je drugaija. Pre svega, postoje visoke kole, koje su trogodinje i predstavljaju strukovne studije, dok sa druge strane postoje i osnovne akademske studije koje su etvorogodinje.[footnoteRef:38] Osnovne akademske studije funkcioniu po sistemu 4+1 i traju etiri godine i Master koji traje godinu dana. Retki su fakulteti na kojima postoji sistem 3+2. Na osnovu toga se vidi, da srpski sistem tei da promovie generalno znanje koje se dobija na univerzitetu, za razliku od Finske koja ima manje ili vie izbalansiran sistem gde se tri godine ide na fakultet, pa dve na master gde se dobijaju dodatna znanja. Strukovne studije nisu nalik politehnikim koji se fokusiraju na praksu. Strukovne predstavljaju studije nieg ranga, s obzirom da se godinu dana manje studira. Ne postoji razlika izmeu naglaenosti prakse i teorije na srpskoj akademskoj sceni. Na sajtu Ministarstva prosvete Srbije, o duini trajanja doktorskih studija pie jedino da traju minimun godinu dana.[footnoteRef:39] Srpski sistem je stalno u reformi, i nema konanu formu. [38: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english/curricula_and_qualifications/higher_education/university_education/university_degrees (pristupljeno 24.12.2014)] [39: Isto]

2. Budetska izdvajanja za obrazovanje u Srbiji i Finskoj

I pored recesije i svetske ekonomske krize, ulaganje u finsko obrazovanje se nije smanjilo. Obrazovni sistem Finske u 2011. godini iznosio je ukupno 6.29 % BDP-a odnosno 16.632.360.000 dolara.[footnoteRef:40] Ovaj procenat tokom dugog niza godina menjao se ali nikad nije iao ispod 5% BDP-a. U 2013. godini, budet Ministarstva za kulturu i obrazovanje iznosio je ukupno 13% dravnog budeta, tanije 6.6 milijardi dolara. Vano je naglasiti da pored ovih sredstava koja se odvajaju iz budeta dodatno se finansiraju obrazovanje, istraivanja, treninzi, kultura iz privatnih fondova i lokalnih samoupravnih jedinica.[footnoteRef:41] Specifinost ovog modela jeste nain na koji se raspodeljuju sredstva preko lokalnih jedinica kao i nedravnih tela. Pored finansiranja regularnog obrazovanja, sredstva se koriste za finansiranje umetnikih galerija, muzeja, kulturnih manifestacija, sportskih i omladinskih programa. Znaajan deo prihoda dolazi od prihoda dravnih bazena i lutrije Veikaus. Ovi prihodi se dele omladinskim organizacijama, radionicama istraivanja mladih kao i regionalnih omladinskih centara. Sredstva za istraivanje se uglavnom dele preko Finske Akademije, meutim direktnu podrku dobijaju i razne arhive, instituti i konferencije. [40: Indexmundi, Finland Education expenditure, dostupno na: http://www.indexmundi.com/facts/finland/education-expenditure (pristupljeno 20.12.2014) ] [41: Ministry of Education and Culture, Finance and the state budget, dostupno na: http://www.minedu.fi/OPM/Linjaukset_ja_rahoitus/talousarviot/?lang=en (pristupljeno 20.12.2014)]

Na tabeli broj 1 su prikazana sredstva na koja se troi buet za kulturu i obrazovanje.[footnoteRef:42] [42: Isto, Policy and finance Key statistics and indicators, dostupno na: http://www.minedu.fi/OPM/Linjaukset_ja_rahoitus/tilastoja_ja_taulukoita_taloudesta/veikkausmaararahat?lang=en (pristupljeno 20.12.2014)]

Na tabeli broj 2 su prikazana sredstva na osnovu kojih se puni buet za obrazovanje.[footnoteRef:43] [43: Isto, The state budget 2013 The Ministry of Education and Culture sector, dostupno na: http://www.minedu.fi/OPM/Linjaukset_ja_rahoitus/tilastoja_ja_taulukoita_taloudesta/toimialat.html?lang=en (pristupljeno 20.12.2014)]

Tri glavna cilja[footnoteRef:44] Finskog obrazovnog sistema jesu:- smanjivanje siromatva, nejednakosti i socijalne iskuenosti- konsolidovanje javnih finansija- osnaivanje odrivog ekonomskog rasta, zaposlenosti i konkurentnosti. Ovi ciljevi poivaju na dugoj tradiciji drave blagostanja i socijalno odgovorne drave iji je zadatak da pored pruanja usluga obezbedi osnovnu brigu o graanima. Ovakav obrazovni sistem je stvoren da bi se obezbedila jednakost prilika, vea konkurentnost na tritu zahvaljujui produktivnom obrazovnom sistemu. [44: Isto, Government Programme, dostupno na: http://www.minedu.fi/OPM/Linjaukset_ja_rahoitus/hallitusohjelman_toteuttaminen/?lang=en (pristupljeno 20.12.2014)]

Obrazovni budet Finske bio je najvei srazmerno BDP 1993. godine kada je iznosio 7.82% BDP-a.Varijacije u rastu/padu se mogu videti na sledeem grafikonu:

Prema izvetajima OECD-a, Finska je jedna od zemalja koja troi najvie na tercijarano odnosno visoko obrazovanje. To iznosi priblino 16.714 evra po osobi za razliku od proseka meu zemljama OECD-a koji iznosi 13.528 evra. Udeo privatnog sektora u potronji je izrazito mali i iznosi samo 4.1% nasuprot proseku u zemljama OECD-a od 32 %.[footnoteRef:45] [45: Education at a Glance 2013 - Finland, OECD 2013, pp. 2, dostupno na: http://www.oecd.org/edu/Finland_EAG2013%20Country%20Note.pdf (pristupljeno 21.12.2014)]

Obrazovanje u Finskoj je besplatno na svim nivoima, od vrtia preko osnovne i srednje kole, pa do visokokolskog obrazovanja. Kada je u pitanju visokokolosko obrazovanje, ono je takoe besplatno i za sve dravljane EU. Zdravstveno osiguranje je besplatno za sve uenike. Finska roditeljima omoguava dug period porodiljskog bolovanja kako bi provodili vie vremena sa svojom decom u njihovim najmlaim godinama. Takoe, Finska roditeljima daje i novanu pomo u iznosu od 150 evra meseno od roenja deteta pa sve do njegove sedamnaeste godine. Prikupljanje bilo kakvog dodatnog novca od roditelja najstroe je zabranjeno. Finska nije zapostavila ni one sa posebnim potrebama. Oni uglavnom idu u kolu sa ostalim uenicima i posveuje im se znatno vie panje, te zbog toga kole dobijaju dodatne resurse od strane optina kako bi uspele da im obezbede potrebne uslove. Dakle, moemo videti da je Finska reformom uspela da uspostavi fenomenalnu organizaciju finansija koje se koriste za obrazovanje, ne ostavljajui nikog van sistema.Pored drave, u Finskoj i privatne kompanije imaju svoju ulogu. One izdvajaju dodatne resurse za nauna istraivanja, seminare i druge dogaaje koji su vani za obrazovanje. Takoe, postoji dobra saradnja izmeu obrazovnih institucija i trita. Cilj je da kompanije dodatno uloe u potencijalne strunjake iz nekih oblasti i da postoje podaci o potrebi radne snage za neku privrednu granu. Interesantno je da je zbog ekonomskih problema smanjena za 3% plata nastavnom kadru svih nivoa.[footnoteRef:46] Meutim, samo vaspitai u predkolskom obrazovanju imaju niu platu ispod proseka OECD-a koja iznosi 29.125 prema 35.135 dolara. Plate u sekundarnom obrazovanju su u proseku za 10% vee od proseka nego u zemljama OECD-a. Budet Republike Srbije za 2013. godinu iznosio je 4.75% ukupnog BDP-a, pri emu ne zaostaje u odnosu na zemlje iz regiona, ali daleko manje troi od proseka u Srednjoj i Zapadnoj Evropi. Preporuka biveg ministra Jovanovia u 2013. bila je upravo to da se budet za obrazovanje Republike Srbije ugleda na budet Finske, kako bi se stvorili uslovi za stvaranje strunjaka neophodnih za napredak drutva. Ova ideja je podrazumevala poveanje od 1% za razliku od niskih 0.3% koji se izdvajaju za finansiranje nauke.[footnoteRef:47] Ideja je bila da se poveanjem sredstava za ovaj program prui vei podstrek inovacijama, koje su jedan od kljueva za uspeh finskog obrazovnog modela. Uporeivanjem dva budeta uoava se i zavisnost srpskog obrazovnog sistema od dravnih davanja kao i nedostatak elastinosti prilikom upotrebe budetskih sredstava. Glavni problem koji se javio prilikom pokuaja primenjivanja recepta finskog modela obrazovanja je u tome to nisu uraene studije izvodljivosti kao i u parcijalnoj primeni elemenata zbog kojih je uspean finski model. Jedan od razloga slabih rezultata jeste i taj to je spajanjem vie razliitih modela dolo do takozvanog Frankentajn sindroma, koji nastaje nakon nepotpune implementacije reformi koje su izvrene u drugim zemljama. Najoigledniji primer jeste Bolonja koja nije dosledno primenjena u srpskom obrazovnom sistemu. [46: Isto ] [47: Jovanovi: Promeniti sistem obrazovanja po ugledu na finski, Blic, 21. oktobar 2013, dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/414182/Jovanovic-Promeniti-sistem-obrazovanja-po-ugledu-na-finski (pristupljeno 21.12.2014)]

3. Psihologija finskog obrazovanja atmosfera u kolama, odnos predavaa prema deci i nain rada

3.1 Glavne karakteristike

Kada govorimo o obrazovnom sistemu, kao i pozitivnim ishodima do kojih isti moe da dovede, osim to je neophodno govoriti o samom sadraju gradiva, kvalitetu profesora, kao i koliini sredstava koja je potrebna da bi se dete obrazovalo, od velike je vanosti i da govorimo o odnosu koji postoji izmeu kole i deteta, kao i na koji nain je dete tretirano tokom svog obrazovanja. Kada govorimo o Finskoj, govorimo o zemlji koja je ve dugi niz godina poznata kao zemlja sa najkvalitetnijim obrazovnim sistemom, posebno kada je re o osnovnim i srednjim kolama. Nakon to smo istraili sve praktine i konkretne mere koje njihov sistem preduzima kako bi to vei broj mladih mogao da se obrazuje (npr. besplatno obrazovanje), trebalo bi i da se temeljnije osvrnemo na odnos koji ovaj sistem pokuava da formira izmeu uitelja/profesora i deteta, kao i percepcije o obrazovanju koje ovaj sistem kreira u oima deteta. Sa druge strane, kada govorimo o obrazovnom sistemu u Srbiji (pogotovo ako uzmemo u obzir i trenutni trajk profesora), moemo zakljuiti da postoji veliki broj praktinih problema sa kojima se Srbija suoava i da je vrlo verovatno da je malo vremena posveeno ovom delu obrazovnog sistema, pa bi samim tim Srbija (ali i mnoge druge zemlje) iz primera Finske mogla da naui mnogo. Jedna od prvih stvari koju moemo proitati o finskom obrazovnom sistemu jeste da se profesori, kao i roditelji, trude da potuju linost deteta jo od najmlaih dana. Umesto da se, kao veina obrazovnih sistema (npr. Juna Koreja, koja je takoe jedna od najbolje rangiranih zemalja kada je u pitanju obrazovni sistem) fokusira na konkretne rezultate koje dete ostvaruje, kao i koliinu praktinih stvari koje se koli mogu nauiti, Finska se trudi da kroz obrazovni sistem prvo naui dete da pravi izbore, da shvata svet oko sebe, da bude radoznalo i da se trudi da razume i potuje potrebe drugih. Cilj nije napraviti malog profesionalca u oblasti koju su roditelji izabrali, ve stvoriti osobu koja e biti jedinstvna i sposobna da samostalno izabere ko eli da bude i ta eli da radi, a da uz to prihvati da i druga deca to jest ljudi imaju pravo da rade isto. Takoe, cilj nije ni da dete do ulaska u osnovnu kolu nema nikakvu svest o obrazovanju i vanosti istog, pa je izmeu ta dva neophodno nai ravnoteu. Dok se velika veina zemalja, a posebno azijske zemlje u kojima je fenomen tiger parenting sve popularniji, trude da naue dete kako da ostvare ambicije svojih roditelja ili da postanu uspeni u profesijama koje su u modernom drutvu najpoeljnije, pa samim tim i najbolje plaene, Finska eli da naui dete kako da tokom odrastanja samostalno identifikuje sfere interesa. Osim to ele da naue dete da bude odrasla osoba, sposobna da samostalno odabere svoju profesiju, trude se i da detetu obezbede vetine koje su neophodne da bi se u toj profesiji napredovalo. Kako bi napravili sistem koji moe da zadovolji sve navedene standarde, Finska je odabrala nekoliko razliitih metoda, koje ukljuuju ravnopravan odnos izmeu deteta i profesora, podravanje vannastavnih aktivnosti, edukaciju od najranijih dana, kao i mnoge druge metode koje e u ovom delu rada biti navedene. Glavni cilj bio je napraviti balans izmeu profesora kao autoriteta i profesora kao prijatelja, kako bi se stvorila atmosfera u kojoj se dete osea prirodno, ali i motivisano da ui. Priprema za obrazovanje deteta poinje jo od najranijih dana. Kao jedan od dokaza ove tvrdnje uzimamo uvoenje paketa koji majke dobijaju po poroaju. Svaki paket u sebi sadri tri knjige, po jednu za svakog roditelja i jednu za bebu. Svrsishodnost ovih knjiga ogleda se u tome da one treba da pripreme i roditelje, kao i dete, za sve ciljeve koje obrazovanje treba da postigne. Finski obrazovni sistem koncipiran je tako da proces obrazovanja ne poinje u koli. Umesto toga on poinje od dana kada je dete roeno, jer se ba preko tih knjiga i roditelji i deca ue kako treba vaspitati dete da bi se od njega/nje stvorila jedinstvena linost sposobna da pravi izbore. Da bi metodi koji se koriste u osnovnoj i srednjoj koli mogli uroditi plodom, neophodno je stvoriti plodno tle od samog poetka. Do ovog zakljuka dolo se nakon detaljno sprovedenog istraivanja, uz korienje i starijih istraivanja, koji ukazuju da se 90% rasta mozga i razvijanja funkcija istog deava do pete godine ljudskog ivota. Samim tim, bio bi nenadoknadivi propust ukoliko se i roditelji i dete ne bi pripremali od samog poetka, pa su ove knjige uzete kao prvi korak u ostvarivanju cilja. Ukoliko se osvrnemo na situaciju u Srbiji primetiemo da je mali broj javnih politika posveen ideji o pripremi dece i roditelja za polazak u kolu, kao i da su metode koje se koriste u vrtiima uglavnom zastarele, nedovoljno adaptirane potrebama savremenog drutva i uglavnom unificirane, to znai da se ne prilagoavaju konkretnim okolnostima.

3.2 Ponaanje prema deci

Drugi bitan momenat finskog obrazovnog sistema ogleda se u tzv. sistemu comprehensive kola[footnoteRef:48], to bi u bukvalnom smislu znailo postojanje optih kola koje uenike ne upisuju u kolu na osnovu njihovih postignua, ve svako dete ima pravo da se u kolu upie i u njoj ui. To ukazuje na injenicu da Finska pokuava da stvori okruenje u kome obrazovanje ima vrednost samo po sebi, kao i da svako dete ima pravo da se obrazuje, bez obzira da li je i u kojoj meri bilo uspeno u odreenim oblastima u odnosu na drugu decu. Razlog zato je ovo bitno jeste ve pomenuti model tiger parenting koji se najvie koristi u Aziji, i za koji se tvrdi da je jedini metod koji dovodi do uspeno i kvalitetno obrazovane dece. Primer Finske opovrgava ovu tvrdnju. Naime, dok sa jedne strane zemlje poput June Koreje ili Singapura smatraju da stvaraju najkvalitetnije i najsposobnije ljude tako to roditelji stalno teraju svoju decu da ue i postiu vie, a vrlo esto ih i emotivno ucenjuju ukoliko ne postignu eljene rezultate, Finska se trudi da naui decu da vole obrazovanje, bez obzira na ocene i uspehe koje mogu ili e ostvariti. Ono to ovakav sistem ima za posledicu, posebno kada ukljuimo u to da se deca od malena ue da prihvate vrednosti drugih oko sebe, jeste da se unutar Finske ljudi tretiraju jednako. Dok sistemi koji podravaju metode tiger parenting nuno zavravaju sa velikim nivoom kompeticije izmeu dece, koji uglavnom rezultira niskim nivoom socijalne inteligencije i integracije izmeu dece sa razliitim ocenama, u Finskoj se odnosi izmeu dece razvijaju mnogo lake. Zemlje koje ue decu da je uspeh u razliitim oblastima kriterijum koji odreuje poloaj osebe u drutvu, uvek za posledicu ima da se najbolji drue sa najboljima dok su oni drugi iskljueni. Ovo je problematino jer uspeh vrlo esto ne zavisi od samog deteta, ve i od razliitih drutvenih i spoljnih faktora (npr. da li roditelji imaju novca za privatne asove i vannastavne aktivnosti ili ne). Pored toga i to drugarstvo izmeu najboljih nikada ne moe biti apsolutno, upravo jer je kompeticija jedan od glavnih elemenata identiteta svake individue, pa samim tim svakoga prvo posmatramo kao konkurenciju pa tek onda kao prijatelja. Finski model ovog problema se lako reio tako to se kriterijuma ostvarenih uspeha otarasio i svakom detetu dao jednake mogunosti bez obzira na postignuta priznanja ili materijalne okolnosti. Praktino, to znai da dete nee biti otro kritikovano ukoliko ne postigne visoke rezultate, kao i da e se uitelji/profesori truditi da koristei meki pristup motiviu dete i pomognu mu da teko gradivo svlada. [48: Videti detaljnije na: http://theconversation.com/they-believe-in-teachers-and-in-education-for-all-why-finlands-kids-often-top-league-tables-32223 , pristupljeno (28.12.2014)]

Nain na koji je Finski model dodatno umanjio kompeticiju izmeu uenika jeste i to da je tokom prvih godina kolovanja, zabranjeno pismeno i standardizovano ocenjivanje. Kompletan sistem ocenjivanja tokom prvih godina osnovnokolskog obrazovanja obavlja se usmenim putem i predstavlja neformalan razgovor izmeu roditelja, deteta i profesora u kome se ukazuje ta je dete radilo najbolje, a ta najmanje loe.[footnoteRef:49] Dete ima apsolutno jednak status kao i roditelj ili uitelj tokom tih razgovora i od deteta se oekuje da objasni zbog ega odreene oblasti tee savladava i na koji nain misli da profesori ili roditelji mogu da mu/joj pomognu u tom problemu. Tokom tih razgovora, kao i svih roditeljskih sastanaka, prisustvo deteta je neophodno, zato to se smatra da je miljenje deteta ono koje je najbitnije. Za razliku od roditeljskih sastanaka u Srbiji, koji predstavljaju najvei strah jednog deteta, ovi sastanci u Finskoj predstavljaju razgovor izmeu roditelja, deteta i profesora o onome to je do tada i to tek treba da bude uraeno. Vanost ovakvog pristupa ne ogleda se samo u tome da li se dete osea komfornije, ve i do kakvih ishoda on dovodi. Za razliku od Srbije, u kojoj veina dece pokuava da nae nain da od roditelja sakrije sve neuspehe i nestaluke, u Finskoj se iskren odnos izmeu roditelja i deteta ceni i potuje. Pre svega, zato to dete nema strah od roditelja ili profesora, niti mu se stvara ideja da su oni neupitni autoriteti koje apsolutno mora da potuje. Upravo ta ideja jednakosti izmeu starijih i mlaih, kao i iskren odnos, otvara najvei prostor i roditeljima i nastavnicima da detetu maksimalno pomognu da svoje elje ostvari. Odnos koji profesori pokuavaju da stvore sa detetom je vrlo esto neformalan i onaj u kome se dete tretira kao potpuno jednaka individua i ije se miljenje apsolutno jednako vrednuje. To je zato to se smatra da ukoliko je dete nezadovoljno nainom na koji ui ili smatra da je u odreenim oblastim bilo oteeno, bez obzira to dete moda nije u pravu (zbog nedostatka godina ili iskustva), nametanje reenja detetu ili kazna kao motivacija nee postii eljeni rezultat, odnosno upitno je da li e dete uspeti da prevazie problem. ak i kada bi ovi metodi bili uspeni (kao to npr. jesu u nekim zemljama Azije), smatra se da je ovakav nain efikasniji i primereniji, pogotovo kada se uzme u obzir da je dugoroan cilj da dete shvati vrednost obrazovanja, kao i da bude sposobno da u budunosti bude autonomna linost. Jako dobar primer koji potvruje da je glas deteta u ovim kolama itekako bitan jeste komentar amerikog profesora koji je otiao da predaje u Finskoj i promenio percepciju o tome kako treba edukovati mlade ljude. Naime, asovi u Finskoj traju 45 minuta nakon ega sledi pauza od 15 minuta. Smatrajui da je to gubljenje vremena, ameriki profesor reorganizovao je trajanje predavanja, pa je as trajao 90 minuta nakon ega bi uenici imali pauzu od 30. Ve treeg dana jedan od uenika osetio se slobodnim da kae da je takav raspored predavanja za njega apsolutno neizdriv, kao i da ne moe da se koncentrie toliko dugo. Kako je miljenje uenika najbitnije, a glavni cilj da se svi oseaju prijatno tokom asova i budu u mogunosti da akumuliraju najveu koliinu znanja, stari reim predavanja brzo je bio vraen. Kao posledica ovoga, sam ameriki profesor dao je intervju u kom je objasnio da je shvatio koliko drugi obrazovni sistemi gree u nainu na koji tretiraju uenike i da su rezultati svih porasli po povratku na stari reim.[footnoteRef:50] U Srbiji, to je verovatno zaostavtina komunistikog sistema obrazovanja, jo uvek postoji percepcija o profesoru kao najviem autoritetu, koji moramo apsolutno potovati, ali vie od toga, profesor se tretira kao neko vie bie u odnosu na dete ime se ojaava oseaj nejednakosti koje dete ima. Vrlo retko e se u srpskim kolama sresti profesor koji pita svoju decu kako bi eleli da ue i koji pristup na predavanjima bi im najvie odgovarao, a ak i kada bi se dete osetilo dovoljno hrabrim da iznese svoje miljenje, ono e vrlo retko biti uvaeno. [49: Autorka rada je jedno vreme provela u Finskoj i obavila nekoliko razgovora sa nastavnim osobljem u njihovim osnovnim kolama] [50: Videti detaljnije na: http://www.theatlantic.com/education/archive/2014/06/how-finland-keeps-kids-focused/373544/ (pristupljeno 29.12.2014)]

3.3 Organizacija radnog dana u koli

Jo jedan vaan momenat finskog obrazovnog sistema je i nain na koji je dan u koli organizovan. Dok je u Srbiji dan prilino monoton, odnosno sadri taan broj predavanja, unapred planirane i vrlo kratke pauze, Finska omoguava veliki broj aktivnosti koje se obavljaju u koli, koje deca samostalno biraju. Ovakva politika osim to pribliava kolu deci i stvara pozitivnu percepciju o obrazovanju, takoe stvara mnogo vei prostor za socijalizaciju i izmeu uenika, ali i izmeu deteta i profesora. Tokom vannastavnih aktivnosti koje se obavljaju u koli, deci je omoguena velika sloboda da biraju ta ele da rade, pruena su im i sredstva koja su za to neophodna, ali je i uee uitelja na visokom nivou. Iako je slina stvar implementirana u Srbiji u vidu dnevnog boravka u osnovnim kolama, raznolikost i kvalitet aktivnosti je i dalje na niskom nivou. Uglavnom tokom dnevnog boravka u Srbiji deca e pripremati domae zadatke ili se igrati u dvoritu, a malo e biti uloeno u podsticanje njihove radnoznalosti. Finska, sa druge strane, nudi bezbroj kvalitetno osmiljenih aktivnosti kako bi deca u prirodnoj atmosferi (koja je ipak lagodnija nego na asovima) mogla potpuno da izraze sopstveni identitet i oprobaju se u razliitim stvarima. Osim ravnopravnog odnosa, finske kole pokuavaju i da stvore atmosferu u kojoj se dete, dok je u koli, osea kao kod kue. Finske kole vrlo su iste i uredne, uglavnom imaju jako veliki broj uionica koje se koriste za razliite vannastavne aktivnosti i o higijeni se jako vodi rauna. Upravo iz tih razloga, deca vrlo esto itave dane provode u koli, a postoji i tradicija da veliki broj dece po koli hoda bos, jer se smatra da ukoliko su higijenski uslovi ispunjeni (to u Finskoj jeste sluaj), ovo e detetu stvoriti komforniji oseaj dok je u koli.[footnoteRef:51] Ideja da je kola obaveza i mesto na kome se dete osea neprijatno za posledicu ima antagonizam prema odlasku u tu instituciju, a kako je ta institucija simbol obrazovanja, onda se i taj antagonizam automatski prebacuje i na edukaciju. Finski sistem identifikovao je ovaj problem i reio ga time to je u skoro svim osnovnim i srednjim kolama, a takoe i na fakultetima, obezbedio atmosferu u kome se svi mogu oseati prijatno i komforno, slobodni da uivaju u prostoru koji je prijatno ureen, kako bi i vreme koje provode tamo bilo prijatnije. Ovakav pristup za posledicu ima da veliki broj dece u Finskoj zaista voli da ide u kolu i da tu instituciju ne posmatra kao bauk. Pored toga, jedna od metoda koju uitelji koriste, pogtovo na samom poetku obrazovanja, jeste da se edukovanje ne predstavlja kao striktna radnja koja nuno podrazumeva papir, olovku i knjigu, ve se dete ui kroz igru, kako bi se od najmlaih dana stvorila ideja da uenje nije samo korisno, ve moe biti i zabavno. Ovakav metod edukacije rezultira time da tokom odrastanja, kada prelaze na ozbiljnije metode uenja, deca nemaju razvijen otpor prema uenju, ve eljni novih znanja lako savladavaju zadato gradivo. Kosenkvetno, koliina vremena koju e mladi uloiti u sticanje znanja bie mnogo vea jer e to interpretirati kao neto to vole da rade, pre nego kao neto na ta su naterani. Zar razliku od Finske, u Srbiji se detetu od prvog dana stvara slika da je uenje jako naporan i teak posao, koji niko ne voli da radi, ali je ipak koristan. Percepecija je da je uenje isto to i muenje, ali da je na kraju ipak dugorono isplativo. Upravo ta slika mnoge mlade ljude demotivie da se ozbiljnije posvete sticanju znanja i razumevanju gradiva, pa se broj onih koji ue jer to zaista vole i koji istrauju i itaju o odreenim pitanjima i van uionice konstantno smanjuje. Umesto toga stvaraju se dve velike grupe uenika u kojima je jedna potpuno nezainteresovana, a druga samo gleda da ispuni standarde koji su neophodni za visoku ocenu, ali sam kvalitet znanja ostaje na jako niskom nivou. Upravo je to razlog zato veliki broj studenata u Srbiji koji su imali odline ocene tokom kolovanja, na meunarodnim testovima ne ostvaruju dobre rezultate. [51: Autorka rada je jedno vreme boravila u Finskoj i obavila nekoliko razgovora sa nastavnim osobljem u njihovim osnovnim kolama]

Kada govorimo o Finskoj, jo od reformi u obrazovnom sistemu koje su uvedene 1970-ih godina, primetiemo da je veliki deo panje posveen upravo ovom delu. Razlog tome je to je shvaeno da ak i kada se svi praktini uslovi ispune od toga da se kolovanje omogui to veem broju ljudi, do toga ko e biti autori udbenika, ukoliko se i podjednaka panja ne posveti i pristupu detetu i formiranju percepcije deteta o obrazovanju, svi pozitivni ishodi praktinih uslova mogu biti poniteni. Upravo zbog toga, finske kole stvorile su jednak odnos u kome uenici profesore oslovljaju po imenu, imaju pravo da utiu na metode nastave, dolaze na roditeljske sastanke, imaju svakodnevne konsultacije sa svojim profesorima.[footnoteRef:52] Neretko na fakultetima profesori i studenti postaju prijatelji, koji vreme provode zajedno ak i van uionice. Pored toga, da bi uspeli da stvore dugoronu ljubav prema obrazovanju, finski profesori i istraivai stvorili su metode uenja koje vrlo esto ukljuuju igru, a iskljuuju formalno ocenjivanje, kako bi ideja o uenju bila pozitivna i dugorono motivisala mlade da se stalno edukuju. Ove politike rezultiraju da je Finska ve godinama unazad jedna od najboljih, ako ne i najbolja drava, na osnovu kriterijuma kvaliteta obrazovnog sistema. Srbija sa druge strane, jo uvek ima mnogo fundamentalnije probleme od toga. Zastarelost udbenika, nemotivisanost profesora, a vrlo esto i nedovoljno znanje profesora o materiji, odnos u kome je profesor i dalje nadreeni, a uenik podreeni, samo su neki od njih. Potencijalni predlog reenja ovog problema, moda bi pored formalnih i zakonskih reformi bio i omoguavanje srpskim uiteljima i profesorima vei nivo saradnje sa finskim. Potencijalne razmene u kojima bi srpski profesori izbliza mogli da vide metode koje primenjuju finski, kao i njihova mogunost da vide da i iz jednakog odnosa i pristupa prema detetu mogu da se stvore mladi lideri, moda bi doprineli kvalitetu i metodama koje bi srpski profesori kasnije primenjivali. [52: Isto]

4. Nastavni programi osnovnih kola u Srbiji i Finskoj

Obrazovni sistem Srbije je tokom vie decenija pretrpeo mnogobrojne izmene koje su esto izvravane stihijski, bez preciznog plana reformi i praenja rezultata. To se odnosi i na reformu nastavnog programa koji je, manje ili vie, ostao slian kao prethodnih godina. Za razliku od Srbije, Finska je temeljno, jo od 1970-ih, sprovodila postepene reforme sa jasnim ciljevima. Takoe, bitno je istai proces praenja ostvarenih rezultata to je jedna od kljunih stvari za uspenu javnu politiku.

4.1 Donosioci programa i osnovne karakteristikeObrazovni sistem u naoj dravi je centralizovan, a program po kome osnovne, srednje strune kole i gimnazije rade jasno je propisan od Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja i mora biti u skladu sa zakonima. U procesu izrade programa uestvuju jo i Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet i Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih.[footnoteRef:53] Ipak, u praksi nije jasno kako svi ovi organi dravne uprave funkcioniu. Srbija je poznata po ogromnoj javnoj upravi gde odreeni broj organa ima zamagljene delatnosti i funkcije. Gledajui sa pozitivno-pravne pozicije, Srbija je i dalje drava koja kontrolie.[footnoteRef:54] to se tie Finske, ona pripada konceptu drave koja evaluira. Obrazovni sistem u Finskoj je decentralizovan i na kolama i lokalnim zajednicama je da detaljnije propisuju programe i plan nastavnog rada. Naravno, veina obrazovnih ustanova u Finskoj funkcionie otprilike slino jer postoji Nacionalni program koji daje okvirne smernice.[footnoteRef:55] Takoe, nastavnici poseduju odreenu autonomiju u vezi sa metodama i dinamikom rada koje e primenjivati. Dakle, za razliku od Srbije gde se uitelji, nastavnici i profesori strogo dre propisanog nastavnog plana i programa, u Finskoj se predavai prilogaavaju uenicima. Za njih je bitno da se gradivo savlada na pravi nain jer je to sutina samog obrazovanja. Finski predavai su izuzetno obrazovani i moraju posedovati diplomu mastera. Kriterijumi za zaposlenje u kolama su izuzetno visoki i samo najbolji uspevaju da se zaposle na ovom jako cenjenom poslu. Drava im zbog toga veruje i doputa da sami prave koncept predavanja za koji misle da je najbolji. [53: Videti detaljnije u: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Slubeni glasnik Republije Srbije, 72/2009, 52/2011, dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje/504-zakon-o-osnovama-sistema-obrazovanja (pristupljeno 25.12.2014)] [54: Vie o konceptima drave koja kontrolie i drave koja evaluira pogledati u: Martina Vukasovi, Savremena drava i obrazovanje u Vukain Pavlovi, Zoran Stojiljkovi (priredili), Savremena drava: struktura i socijalne funkcije, Kondrad Adenauer Stiftung, Beograd, 2010, str. 349-369. ] [55: Videti detaljnije na: http://www.oph.fi/english (pristupljeno 26.12.2014)]

Ovde treba ukazati na znaajan problem koji postoji u Srbiji. Prosean nastavni kadar u naoj dravi nije na potrebnom nivou, tanije najloiji je na niim stepenima obrazovanja. Predavai se retko usavravaju i ne prate trendove modernog obrazovanja. Kriterijumi za dobijanje nastavnikog posla su niski, a korupcija i partijsko zapoljavanje predstavljaju teko reiv problem. Dakle, pored kvaliteta programa u jednom obrazovnom sistemu, izuzetno vanu kariku predstavljaju i prenosioci znanja.

4.2 Nastavni programi osnovnih kola i udbeniciIz analize aktuelnih programa i predmeta koji su zastupljeni u naim osnovnim kolama, moe se zakljuiti da Srbija donekle napreduje u pogledu funkcionalnosti samog obrazovanja. Uvoenje grupe izbornih predmeta kao to su Kaligrafija (lepo pisanje), Od igrake do raunara, uvari prirode, Narodna tradicija pored ve postojeih predmeta Graansko vaspitanje i Veronauka, predstavlja osveenje za prilino monoton program dosadanjeg osnovnog obrazovanja u prva etiri razreda osnovne kole.[footnoteRef:56] Od petog do osmog je mogue izabrati predmete kao to su Svakodnevni ivot u prolosti, Crtanje slikanje i vajanje, Hor i orkestar, ali i praktian predmet kao to je Domainstvo koji je nekada postojao u SFRJ. Interesantno je istai da je u svih osam razreda data opcija i da se izabere ah kao specifian izborni predmet iji se asovi odravaju jednom nedeljno. Naalost, u praksi se pokazalo da kole uzimaju samo odreene predmete kao izborne jer usled nedostatka nastavnikog kadra ili infrastrukture, nisu u mogunosti da ponude celokupan program. Velika razlika izmeu kola u veim gradovima ili onim u manjim mestima i na selu je jo jedan veliki problem. [56: Videti detljanije na: http://www.zuov.gov.rs/novisajt2012/dokumenta/CRPU/Osnovne%20skole%20PDF/Prvi%20ciklus%20osnovnog%20obrazovanja%20i%20vaspitanja/1%20Nastavni%20plan.PDF (pristupljeno 26.12.2014)]

Za razliku od Srbije, sve kole u Finskoj su skoro jednakog kvaliteta. Imajui to u vidu, u finskim kolama postoje kapaciteti za odravanje svih moguih nastavnih predmeta. Za razliku od pristupa u Srbiji gde se forsira mehaniki nain uenja, finski model je karakteristian po tome to deci prua funkcionalno znanje. Finska je drava kojoj su znanje i rad veoma bitni, pa je zato u osnovnim kolama Ksity (Zanati / rukotvorine) obavezan predmet od prvog razreda, a od 7. do 9. razreda i predmet Kotitalous (Domainstvo), gde ue kuvanje, serviranje, finansije u domainstvu, zdravlje u ishrani. Iz predmeta Ksity deca ue tokom kolovanja da pletu, kroje, iju, da rade sa drvetom, obavljaju sitnije popravke u kui, peglaju...[footnoteRef:57] Pored ovih predmeta, u prvih est razreda aci mogu birati izmeu Etike i Religije. Poto je Finska delom dvojezina zemlja, vedski jezik je takoe obavezan uz finski. Ostali predmeti su gotovo isti kao u Srbiji. [57: Prvi kolski dan u Finskoj, dostupno na: http://mojafinska.blogspot.com/2014/08/prvi-skolski-dan-u-finskoj.html (pristupljeno 26.12.2014)]

to se tie udbenika, u Srbiji je ve nekoliko godina prisutan otvoren sistem po kojem postoji sloboda privatnih izdavakih kua da tampaju odreene udbenike. Oni konkuriu meusobno i osnovna kola bira odreene izdavae i njihove knjige koje e koristiti. Naravno, pre toga, Ministarstvo prosvete i tehnolokog razvoja pregleda sve udbenike po odreenim kriterijumima kao to su usklaenost sa nastavnim planom i programom, jezikim, etikim, vaspitnim i grafiko-likovnim zahtevima.[footnoteRef:58] Ipak, taj sistem ne funkcionie na pravi nain i u punom kapacitetu. U Srbiji se, naalost, dogodilo nekoliko skandala u vezi sa materijom koja se nala u pojedinim udbenicima. Postavlja se pitanje da li se kontrola vri na pravilan nain. [58: Videti detaljnije na: http://roditeljsrbija.com/spisak-odobrenih-udzbenika-za-osnovnu-skolu/ (pristupljeno 28.12.2014)]

S obzirom na decentralizovanost obrazovnog sistema u Finskoj, logino je da imaju trino razvijen sistem kolskih udbenika. kole, ak i pojedini profesori, biraju odreene udbenike za koje smatraju da su odgovarajui njihovim acima. Kao to je ve pomenuto, predavai se ne dre strogo nastavnog programa ili udbenika, ve prate tempo dece i prilogaavju se njihovim potrebama i interesovanjima.

5. Zakljuak

Obrazovni sistem Srbije daleko zaostaje za finskim. Najvaniji razlozi za to jesu finansije, loe zakonodavstvo, centralizovanost sistema, zastareli udbenici, kao i nain rada. Polazna taka svake dobre javne politike, pored naravno ideja, jeste svakako i koliina novanih resursa kojima raspolaemo. Troenje novca na obrazovanje je odlina investicija, koja sigurno donosi profit. Mnoge drave koje nisu oduvek bile visoko razvijene kao to su Finska, Irska, Singapur i Juna Koreja, ulagale su nekoliko decenija u znanje da bi na kraju dostigle visok ivotni standard. Dakle, nije teko zakljuiti da postoji uzrono-posledina veza izmeu koliine znanja i obrazovanja u jednoj dravi i njene demokratske i ekonomske razvijenosti. Iz tog razloga, jedan od predloga jeste da drava Srbija mora uloiti vie novca u obrazovanje i uiniti ga dostupnim svima. Razvijanje kvalitetnijeg obrazovnog sistema u Srbiji mora biti na vrhu liste prioriteta svake vlasti.Loi zakoni, koji se menjaju esto, utiu jako pogubno na obrazovni sistem. Veina optih pravnih akata koji se bave ovom temom, esto se donose bez iroke rasprave i jasnih ciljeva. To se posebno odnosi na visoko obrazovanje gde esto dolazi do nejasnoa oko statusa autonomije univerziteta i fakulteta, koja je inae garantovana Ustavom Republike Srbije.[footnoteRef:59] Nisu retke kolizije izmeu ministarstva i univerzita. [59: Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, Beograd, 2006, dostupno na: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/70-100028/ustav-republike-srbije (pristupljeno 30.12.2014)]

Upravo iz ovoga proistie sledei problem, a to je centralizovanost sistema i veliko uplitanje drave. Ostavlja se malo slobode za obrazovne institucije, koje su ograniene striktnim programom bez mogunosti fleksibilnijeg naina rada. Predlog je da se, kao i u Finskoj, napravi program na nivou drave sa osnovnim smernicama, a da se prui vea sloboda lokalnim samoupravama, kolama i samim profesorima da detaljnije ureuju nastavni program i nain rada. Time e se doi do raznovrsnijih ideja, a kole i predavai e se prilagoditi deci i njihovom kapacitetu za rad. Dakle, drava bi sa vrste autoritarne pozicije trebalo da pree na dravu koja regulie nepravilnosti i meri rad svih subjekata u obrazovanju.Zastareli udbenici, kao i nain rada predavaa, predstavljaju izuzetno velike probleme. Literatura je esto neaurirana, dok predavai ne ulau mnogo u sebe i ne napreduju tokom karijere. Jedan od verovatnih razloga jeste nedostatak novca, iz ega proistie nemogunost odlaska u inostranstvo na usavravanje, ali i slaba motivisanost predavaa na nastavi. Partijsko zapoavljanje i loi kriterijumi prilikom odabira nastavnog kadra su takoe jedan od problema. Predlog je da drava povea kriterijume za zaposlene u obrazovnim institucijama, a jedno od moguih reenja jeste novano ulaganje u njihovo obrazovanje i usavravanje. Finska izuzetno mnogo ulae u svoj nastavni kadar jer je to moda i najbolji nain da se pobolja obrazovanje. Srbija mora voditi rauna o zaposlenima u oblasti obrazovanja i pruiti im bolje uslove za rad. Upravo su uitelji, nastavnici i profesori oni, koji mogu biti pokretai promena u ovoj jako vanoj oblasti.Dobrim reformama i reavanjem targetiranih problema, drava Srbija bi mogla da u narednoj deceniji profitira iz ulaganja u obrazovanje. Takav potez bi, prema naem miljenju, doveo do podizanja ekonomskog, socijalnog i zdravstvenog standarda.

Literatura i izvori:1) Education at a Glance 2013 - Finland, OECD 2013, http://www.oecd.org/edu/Finland_EAG2013%20Country%20Note.pdf

2) Finnish education in a nutshell, Finnish National Board of Education, http://www.oph.fi/download/146428_Finnish_Education_in_a_Nutshell.pdf

3) Finland Education expenditure, http://www.indexmundi.com/facts/finland/education-expenditure

4) Finance and the state budget, Ministry of Education and Culture, http://www.minedu.fi/OPM/Linjaukset_ja_rahoitus/tilastoja_ja_taulukoita_taloudesta/toimialat.html?lang=en

5) Jovanovi: Promeniti sistem obrazovanja po ugledu na finski, Blic, 21. oktobar 2013, http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/414182/Jovanovic-Promeniti-sistem-obrazovanja-po-ugledu-na-finski

6) Learning objectives and core contents of education, http://www.oph.fi/download/47675_POPS_net_new_2.pdf

7) National Core Curriculum for Pre-primary Education 2010, Finnish National Board of Education, http://www.oph.fi/download/153504_national_core_curriculum_for_pre-primary_education_2010.pdf

8) Prvi kolski dan u Finskoj, http://mojafinska.blogspot.com/2014/08/prvi-skolski-dan-u-finskoj.html

9) Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 107/2012, http://www.vtsnis.edu.rs/StrategijaObrazovanja.pdf

10) Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, Beograd, 2006, htp://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/70-100028/ustav-republike-srbije

11) Vukasovi, Martina, Savremena drava i obrazovanje u Pavlovi, Vukain i Stojiljkovi, Zoran (priredili), Savremena drava: struktura i socijalne funkcije, Kondrad Adenauer Stiftung, Beograd, 2010, 371 str.

12) Zakon o predkolskom obrazovanju i vaspitanju, Sindikat radnika u prosveti Srbije, http://www.srpss.org.rs/zakon_o_predskolskom_vaspitanju_i_obrazovanju.pdf

13) Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2013/2229-13Lat.pdf

14) Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, http://www.mpn.gov.rs/images/content/prosveta/pravna_akta/doneseni_zakoni/zakon_o_srednjem_obrazovanju_i_vaspitanju.pdf

15) Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Slubeni glasnik Republije Srbije, 72/2009, 52/2011, http://www.mpn.gov.rs/propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje/504-zakon-o-osnovama-sistema-obrazovanja

16) http://www.mpn.gov.rs/prosveta/predskolsko-obrazovanje-i-vaspitanje/575-pripremni-predskolski-program

17) http://theconversation.com/they-believe-in-teachers-and-in-education-for-all-why-finlands-kids-often-top-league-tables-32223

18) http://www.theatlantic.com/education/archive/2014/06/how-finland-keeps-kids-focused/373544/