uporedna analiza stavova srba i albanaca o briselskom...

Uporedna analiza stavova Srba i Albanaca o briselskom dijalogu

2


3

„Uporedna analiza stavova Srba i Albanaca o briselskom dijalogu“

Izdavač: Komunikacija za razvoj društva (CSD)

Autor: Anđelka Ćup

Statistička obrada i prelom teksta: Aleksandar Velić

Ivan Todorović

Dizajn korice: Ivan Todorović

Gračanica, Jul, 2017.

Izdavač ovog dokumenta je nosilac autorskog prava, ali se njegov sadržaj može delimično ili u potpunosti koristiti bez prethodne dozvole CSD-a, s’ tim što izvor treba biti naveden.

Sadržaj i preporuke izražene u ovom dokumentu pripadaju izdavaču i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Međunarodnog Olof Palme centra.


4

SADRŽAJ

Uvod ........................................................................................................................................................................... 5

Grafički prikaz i objašnjenje ............................................................................................................................. 6

Podaci ispitanika .............................................................................................................................................. 6

Informisanost o Briselskom dijalogu (BD) .......................................................................................... 12

Uopšteno o Briselskom dijalogu .............................................................................................................. 20

Politička perspektiva/kontekst Briselskog dijaloga ........................................................................ 26

Zaključci ................................................................................................................................................................. 36

Preporuke ............................................................................................................................................................. 38


5

Uvod

Istraživanjem o Briselskom dijalogu koji je sprovela Komunikacija za razvoj društva (CSD),

obuhvaćeno je 1269 Srba i 700 Albanaca. Većina Srba, njih 99% živi u ruralnom području,

dok je ispitano 90% Albanaca koji žive u urbanoj sredini. Od 1969 osoba, iz albanske i srpske

zajednice, polovina ispitanika su žene. Što se godina starosti tiče, anketirano je 17 osoba koje

imaju manje od 17 godina i to pripadnika srpske zajednice, kao i 59 osoba starijih od 56

godina, takođe Srba. Takođe, intervjuisano je 613 osoba koje imaju između 18 i 25 godina,

573 ispitanika starosti od 26 do 35, i 529 osoba starosti od 46 do 45 godina. Između 46 i 55

godina imao je 171 ispitanik. Sa završenom srednjom stručnom školom, od 1969 ispitanika,

bilo je 678 osoba, dok je 549 bilo studenata, a 556 ispitanih sa završenim visokim

obrazovanjem, na osnovnim ili master studijama. Istraživanje se odnosilo na stavove

pripadnika srpske i albanske zajednice o Briselskom dijalogu i njegovom uticaju na

međuetničke odnose, ali i na živote običnih ljudi.


6

GRAFIČKI PRIKAZ I OBJAŠNJENJE

PODACI ISPITANIKA

U istraživanju na temu „Briselski sporazumi“, učestvovalo je 50% žena i isto toliko

muškaraca iz srpske i 49% žena i 51% muškaraca iz albanske zajednice.

Zajedno sa 99% ispitanika iz srpske zajednice ispitano je i 1% Roma, a u kosovskim

gradovima, anketirani su 100% Albanci.

Muški50%

Ženski50%

Pol

Muški

Ženski

Muški49%

Ženski51%

Pol

Muški

Ženski

Srbi0%

Albanci100%

Romi0%

Goranci0%

Druge zajednice

0%

PRIPADNOST ISPITANIKA IZ VEĆINSKI ALBANSKE

ZAJEDNICE

Srbi99%

Romi1% Goranci

0%

Druge zajednice

0%

PRIPADNOST ISPITANIKA IZ VEĆINSKI SRPSKE

ZAJEDNICE


7

Najviše anketiranih osoba iz srpske zajednice, bilo je starosti od 36 do 45 godina, njih 459,

od 26 do 35 godina ispitano je 328 ljudi, a 263 osobe su bile starosti od 18 do 25 godina.

Manje od 17 godina ima 17 ispitanika, a 136 su između 46 i 55 godina. Preko 56 godina ima

59 ispitanih Srba.

Iz albanske zajednice nije bilo ispitanika mlađih od 17, niti starijih od 56 godina. Takođe,

ispitano je 350 osoba starosti od 18 do 25 i 245 osoba starosti od 26 do 35 godina. Od 36 do

45 godina imalo je 70 ispitanika, a između 46 i 55 godina, bilo je 35 ispitanih.

Samo 17 ispitanika je bilo mlađe od 17 godina, što je 0,86% ukupnog broja ispitanih, a takođe je ispitano 59 osoba starijih od 56 godina, takođe samo Srba, što je 3% od ukupnog broja anketiranih. Najveći broj ispitanih Albanaca je bio između 18 i 25 godina starosti, njih 350 (17,80%), dok je najveći broj anketiranih Srba imao između 36 i 45 godina, njih 459 (23%). (Procenti se odnose na ukupan broj od 1969 ispitanika.)

Kod ispitanika srpske zajednice, 51 osoba se izjasnila da je u vezi, ali ne živi sa partnerom,

bilo je 66 razvedeneh osoba, 16 udovaca ili udovica i 6 osoba koje žive sa partnerom. U vezi

je 247 ispitanika, 379 su rekli da su samci, dok je 504 ispitanih u braku.

Najviše Albanaca koji su ispitani, kada je u pitanju bračni status, bili su samci ili samice, njih

385, u braku je 245 ispitanika, dok je 70 ispitanih u vezi.

Zanimljiva je struktura ispitanika kada je u pitanju bračni status, gde smo takođe naišli na razlike između Srba i Albanaca. Naime, najveći broj anketiranih Srba je u braku, njih

0 100 200 300 400 500 600

Sam/a

U vezi

Živim sa partnerom/partnerkom

U vezi, ali ne živim sa partnerom/partnerkom

U građanskoj zajednici

U braku

Rastavljen/a

Razveden/a

Udovac/udovica

379

247

6

51

0

504

0

66

16

385

70

0

0

0

245

0

0

0

Bračno stanje ispitanika

Albanci Srbi


8

504, što iznosi 25,5% ukupnog broja ispitanika, dok su najveći broj ispitanih Albanaca sami, što iznosi 19,5% ukupnog broja ispitanika.

Najveći broj ispitanika iz srpske zajednice, njih 47% je iz istočnog Kosova, sa centralnog

Kosova je 36% ispitanih i 17% je iz južnog dela Kosova.

Ispitano je i 10% Albanaca iz zapadnog Kosova, 15% iz istočnog dela, a najveći broj, njih 75%,

bilo je iz centralnog Kosova.

Razlika među ispitanicima je bila i u mestu stanovanja, pa smo imali 75% ispitanih Albanaca iz centralnog Kosova, a najveći broj ispitanih Srba, njih 47% bio je sa istoka Kosova.

Najveći broj ispitanih Srba, čak 99%, živi u ruralnoj sredini, a samo 1% u gradu. Ispitani

Albnci žive 90% u urbanoj sredini, a samo 10% na selu. Dok samo 2% ispitanih Srba nije

rođeno na Kosovu, svi ispitani Albanci jesu rođeni na Kosovu.

Samo 10% ispitanih Albanaca živi na selu, dok čak 99% Srba koje smo anketirali živi u ruralnim sredinama. To pokazuje i realno stanje na Kosovu, jer u većini gradova Srba nema, osim u četiri opštine na severu.

Sa završenim fakultetom, master nivo, anketirano je 24, dok je osnovne studije završilo 112

Srba. Fakultetsko obrazovanje je započelo 304 ispitanika srpske zjednice, a sa završenom

0 100 200 300 400 500 600 700

N I S A M P O H A Đ A O / L A Š K O L U

Z A V R Š E N A O S N O V N A Š K O L A

Z A V R Š E N A S R E D N J A S T R U Č N A Š K O L A

Z A P O Č E T O F A K U L T E T S K O …

Z A V R Š E N F A K U L T E T : O S N O V N I …

Z A V R Š E N F A K U L T E T : M A S T E R N I V O …

Z A V R Š E N D O K T O R A T I L I …

D R U G O

0

183

646

304

112

24

0

0

NIVO OBRAZOVANJA ISPITANIKA IZ SRPSKE ZAJEDNCE


9

srednjom stručnom školom na pitanja iz naše ankete odgovaralo je čak 646 Srba. Ispitanih

Srba, samo sa završenom osnovnom školom, bilo je 183.

Troje ispitanika iz albanske zajednice ima završene doktorske studije, a sa završenim

fakultetom, master nivo, anketirano ih je 105. Osnovni nivo studija ima 315 ispitanika, a

ispitano je i 245 Albanaca koji su započeli fakultetsko obrazovanje. Samo 32 ispitana Albanca

ima završenu srednju stručnu školu, dok ih nije bilo sa samo osnovnim nivoom obrazovanja.

Različit je stepen obrazovanja ispitanika Srba i Albanaca. Veliku većinu ispitanika iz srpske zajednice čine osobe samo sa završenom srednjom stručnom školom, čak njih 646, što iznosi 33% ukupnog broja ispitanika. Sa druge strane, visoko obrazovanje, osnovne, master ili doktorske studije, ima 427 Albanaca, što iznosi čak 22% od ukupnog broja anketiranih.

0 50 100 150 200 250 300 350

N I S A M P O H A Đ A O / L A Š K O L U

Z A V R Š E N A O S N O V N A Š K O L A

Z A V R Š E N A S R E D N J A S T R U Č N A Š K O L A

Z A P O Č E T O F A K U L T E T S K O …

Z A V R Š E N F A K U L T E T : O S N O V N I N I V O …

Z A V R Š E N F A K U L T E T : M A S T E R N I V O …

Z A V R Š E N D O K T O R A T I L I …

D R U G O

0

0

32

245

315

105

3

0

NIVO OBRAZOVANJA ISPITANIKA IZ ALBANSKE ZAJEDNICE

U plaćenom radnom odnosu

29%

Nezaposlen/a i tražim posao

35%

Na edukaciji 4%

Na probnom radu ili na praksi

0%

Trajno nesposoban/a za rad – bolestan/na

ili sa invaliditetom

0%

U penziji13%

Obavljam kućne poslove, staram se

o kući, deci ili drugim licima

19%

Drugo0%

TRENUTNI RADNI STATUS ISPITANIKA IZ SRPSKE ZAJEDNICE


10

Među anketiranim Srbima, najviše je nezaposlenih, njih 35%, dok ih je samo 29% u radnom

odnosu. Na nekoj vrsti edukacije je 4% ispitanih Srba, 13% je penzionera, a 19% se izjasnilo

da obavlja kućne poslove, odnosno vodi brigu o kući i deci.

Najveći broj anketiranih Albanaca je u radnom odnosu, čak 60%, dok ih je 40% nezaposlenih.

Većina anketiranih Albanaca je zaposleno, dok je većina Srba nezaposleno. Nasuprot Albancima, koji se nisu izjašnjavali drugačije, osim da su zaposleni ili nezaposleni, 19% anketiranih Srba se izjasnilo da obavlja kućne poslove, čuva decu ili brine o drugim licima.

Kada je u pitanju broj članova domaćinstva ispitanika iz srpske zajednice, 36% ima u

porodici petoro i više članova, 33% ima četiri člana, tri člana ima 21% ispitanih, 9% je

dvočlanih porodica, a samo 1% ispitanika žive sami.

Ispitani Albanci pretežno imaju pet i više članova domaćinstva, njih 50%, 35% ima četiri

člana, 10% su tročlane porodice, a 5% imaju samo dva člana u porodici.

Većina ispitanika, i u srpskoj i u albanskoj zajednici, imaju višečlane porodice.

U plaćenom radnom odnosu

60%

Nezaposlen/a i tražim posao

40%

Na edukaciji 0%

Na probnom radu ili na praksi

0%

Trajno nesposoban/a za rad – bolestan/na

ili sa invaliditetom

0%

U penziji0%

Obavljam kućne poslove, staram se o kući, deci ili

drugim licima0%

TRENUTNI RADNI STATUS ISPITANIKA IZ ALBANSKE ZAJEDNICE


11

Samo 1% ispitanih Srba ima mesečna primanja preko 650 evra, između 500 i 650 evra ima

4% anketiranih, dok primanja između 400 i 500 evra ima 11% ispitanih Srba. Mesečni prihod

između 250 i 400 evra ima 31% anketiranih, dok najveći broj, njih 53%, ima primanja manja

od 250 evra.

Sa druge strane, među ispitanim Albancima nema porodica sa mesečnim prihodima ispod

250 evra, 45% ih je sa primanjima između 250 i 400 evra, od 500 do 650 evra mesečno, ima

15% ispitanih, dok ih sa prihodima većim od 650 evra ima 15 %.

Zanimljiva je razlika u mesečnim novčanim primanjima ispitanih Srba i Albanaca. Dok većina Albanaca ima mesečne prihode između 250 i 400 evra, većina Srba ima primanja manja od 250 evra. Čak 15% Albanaca ima mesečne prihode veće od 650 evra, dok isto tolika prmanja ima samo1% Srba.

Pravoslavnoj religiji prpada 1253 ispitanika Srba, dok se njih 16 izjasnilo kao ateisti.

Većina ispitanika iz albanske zajednice su se izjasniili da pripadaju islamskoj religiji, čak njih

630, a 70 osoba je reklo da pripada katoličkoj veri.

Kada je u pitanju religijska pripadnost, Albanci se nisu izjašnjavali kao ateisti, dok se čak 16 Srba izjasnilo da ne pripada nijednoj religiji.

ispod 250€53%

250 –400€31%

401 –500€11%

501 –650€4%

preko 650€1%

MESEČNI PRIHOD DOMAĆINSTVA U SRPSKOJ ZAJED.

ispod 250€0%

250 –400€45%

401 –500€15%

501 –650€15%

preko 650€25%

MESEČNI PRIHOD DOMAĆINSTVA U

ALBANSKOJ ZAJED.


12

INFORMISANOST O BRISELSKOM DIJALOGU (BD)

Najviše informacija o Briselskom dijalogu ispitani Srbi dobijaju preko društvenih mreža i

internet portala na srpskom jeziku, njih 693, a 594 se o ovoj važnoj temi informiše preko

televizijskih kanala na srpskom jeziku. Preko štampanih medija se informiše 379 ispitanika,

a 336 preko izjava i objašnjenja beogradskih pregovarača. Izjave i objašnjenja predstavnika

Evropske unije su glavni način informisanja o Briselskom dijalogu za 208 ispitanika, dok je

samo za 96 ispitanika relevantno ono što kažu lokalni srpski političari.

Što se Albanaca tiče, naše istraživanje pokazuje da se najveći broj o Briselskom dijalogu,

temama i rezultatima, njih 385, informiše preko internet portala i društvenih mreža na

albanskom jeziku. Sledi televizija na maternjem, odnosno informacije koje dobijaju preko

televizije na albanskom jeziku, koje su relevantne za 245 ispitanika, a podjednak broj je i

onih koji najviše informacija dobijaju od prištinskih pregovarača i od lokalnih albanskih

političara, po 70 ispitanih.

Abanci i Srbi imaju potpuno različite izvore informisanja o Briselskom dijalogu. Dok se Srbi o razgovorima u Briselu uglavnom informišu preko portala, televizija i štampanih medija koji izveštavaju na srpskom jeziku, za Albance su relevantna isključivo sredstva informisanja

594

0

379

0

693

0

336

0

208

0

96

0

0

245

0

0

0

385

0

70

0

0

0

70

0 200 400 600 800

TELEVIZIJA NA SRPSKOM JEZIKU

TELEVIZIJA NA ALBANSKOM JEZIKU

ŠTAMPANIH MEDIJA (MAGAZINA, NOVINA, NEDELJNIKA I SL.) NA SRPSKOM JEZIKU

ŠTAMPANIH MEDIJA (MAGAZINA, NOVINA, NEDELJNIKA I SL.) NA ALBANSKOM JEZIKU

INTERNET PORTALA/DRUŠTVENIH MREŽA NA SRPSKOM JEZIKU

INTERNET PORTALA/DRUŠTVENIH MREŽA NA ALBANSKOM JEZIKU

IZJAVA I OBJAŠNJENJA BEOGRADSKIH PREGOVARAČA

IZJAVA I OBJAŠNJENJA PRIŠTINSKIH PREGOVARAČA

IZJAVA I OBJAŠNJENJA PREDSTAVNIKA EVROPSKE UNIJE

IZJAVA I OBJAŠNJENJA OSTALIH MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA I AMBASADA

IZJAVA I OBJAŠNJENJA LOKALNIH SRPSKIH POLITIČARA

IZJAVA I OBJAŠNJENJA LOKALNIH ALBANSKIH POLITIČARA

Izvor informacija o Briselskom dijalogu (BD)

Albanci Srbi


13

koja izveštavaju na albanskom jeziku. Ono što je karakteristično, jeste da je za vrlo mali broj Albanaca relevantno ono što kažu pregovarači i to isključivo Albanci, dok znatno veći broj Srba, 336 informacije dobija od beogradske pregovaračke delegacije. Za Srbe, 208, prave informacije dobijaju od posrednika u pregovorima, predstavnika Evropske unije, dok se Albanci od njih ne informišu. Ono što je slično, jeste da se skoro isti mali procenat i Srba i Albanaca informiše od lokalnih političara, naravno svako od političara iz svoje zajednice.

Ispitani Srbi smatraju da nisu dovoljno obavešteni o Briselskom dijalogu, čak 42% njih to

tvrdi, da su malo obavešteni, kažu njih 32%, dovoljno je obavešteno samo11%, izričit

potvrdni odgovor je dalo 5%, dok 10% ispitanika smatra da nema ponuđenog odgovora

kojim se može odgovariti na postavljeno pitanje.

Albanci su bili konkretniji u odgovoru na ovo pitanje i 85% njih se izjasnilo da ne smatra da

su dovoljno obavešteni o Briselskom dijalogu, dok 15% smatra da su apsolutno obavešteni.

Većina Srba i Albanaca smatra da nisu dovoljno obavešteni o Briselskom dijalogu, ali to kaže skoro duplo više Albanaca. Mali broj anketarnih iz obe zajednice je obavešten o toku Briselskog dijaloga, samo 5% Srba i 15% Albanaca.

5%

42%

11%

32%

10%

Koliko Srbi smatrajuda su obavešteni o BD

Da

Ne

Dovoljno samobavešten

Malo samobavešten

Ništa odponuđenog

15%

85%

0%0%0%

Koliko Albanci smatraju da su

obavešteni o BD

Da

Ne

Dovoljno samobaveštenMalo sam obavešten


14

Što se tiče dovoljno informacija o Briselskom dijalogu u javnosti, 47% ispitanih Srba misli da

ih nema, 21% kaže da ih ima za određene teme, 13% da ih nema za određene teme, dok 19%

ispitanika kaže da ne zna.

Kada su u pitanju ispitani Albanci, samo 19% misli da nema dovoljno informacija o

Briselskom dijalogu. Da nema dovoljno informacija samo za određene teme, misli 55%

ispitanika, a da ne zna, odgovorilo je 26%.

Samo na prvi pogled izgleda da Srbi i Albanci imaju različite stavove o tome da li ima dovoljno informacija o Briselskom dijalogu u javnosti. Dok samo 19% Albanaca kategorički kaže da nema, čak 47% Srba jasno kaže da ne dolazi dovoljno informacija o tome o čemu se razgovara u Briselu, kao i koji su dogovori postignuti. Ipak, čak 55% ispitanih Albanaca kaže da nema dovoljno informacija za odrđene teme, što pokazuje da informacija o toku pregovora u Briselu nema dovoljno.

0%

47%

21%

13%

19%

Da li ima dovoljno informacija o BD u

srpskoj javnosti

Ima

Nema

Za određene teme ima

Za određene temenema

0%

19%0%

55%

26%

Da li ima dovoljno informacija o BD u albanskoj javnosti

Ima

Nema

Za određene teme ima

Za određene temenema


15

Najveći deo ispitanih Srba, koji su odgovorili da u javnosti nema dovoljno informacija o

Briselskom dijalogu, misli da se one namerno ne dele jer nisu u interesu građana. To misli

496 ispitanika, dok 432 kaže da se informacije ne dele jer su teme suviše komplikovane i

osetljive. Da političari generalno ne dele informacije, misli 352 ispitanika, 256 kaže da se

građani ne trude da se informišu, a 96 njih misli da bi opozicija zloupotrebila proces i da bi

se dodatno zakomplikovala politička situacija ukoliko bi se sve informacije podelile u

javnosti.

Nasuprot Srbima, najveći broj ispitanih Albanaca, njih 350, kaže da političari generalno ne

dele informcije, 245 ispitanih kažu da su teme suviše kompleksne i osetljive, dok 105

ispitanika kaže da se građani ne trude da se informišu. Niko od ispitanih Albanaca ne misli

da se informacije namerno ne dele jer nisu u interesu građana.

Potpuno su različiti stavovi Srba i Albanaca o tome zašto nema dovoljno informacija o Briselskom dijalogu u javnosti. Najveći deo ispitanih Srba misli da je to zbog toga što te informacije nisu u intersu građana i namerno se ne dele, kao i da su teme suviše komplikovane i osetljive. Tek na trećem mesti je ponuđeni odgovor da političari generalno ne dele informacije, koji je na prvom mestu kod ispitanih Albanaca. Za Albance je na drugom mestu odgovor da su teme suviše kompleksne i osetljive.

0 50 100 150 200 250 300 350 400 450 500

Političari generalno ne dele informacije

Suviše su teme osetljive i komplikovane da bi se delile

Da ne bi lokalne opozicije zloupotrebile proces i…

Građani se ne trude da se informišu

Namerno se ne dele, jer nisu u interesu građana

352

432

96

256

496

Zašto nema dovoljno informacija o BD u srpskoj javnosti

Ukoliko nema dovoljno informacija, po vašem mišljenju zašto je to tako

0 50 100 150 200 250 300 350

Političari generalno ne dele informacije

Da ne bi lokalne opozicije zloupotrebile proces i…

Namerno se ne dele, jer nisu u interesu građana

350

245

0

105

0

Zašto nema dovoljno informacija o BD u albanskoj javnosti

Ukoliko nema dovoljno informacija, po vašem mišljenju zašto je to tako


16

Većina ispitanih Srba, njih 43% kaže da ne zna da li sve strane daju iste informacije o

rezultatima dijaloga, što ukazuje na netransparentnost razgovora u Briselu, kao i na

neiskrene nastupe u javnosti predstavnika pregovaračkih timova. Čak 35% kaže da sve

strane učesnice u dijalogu ne daju iste informacije, 10% kaže ponekad ne, a 11% ponekad

da. Zabrinjavajuće je da samo 1% anketiranih Srba ima pozitivan odgovor na ovo pitanje.

Kada posmatramo anketirane Albance, 45% kaže da ponekad nemaju iste informacije, a 55%

kaže da ponekad imaju.

Stavovi Albanaca i Srba se razlikuju i u tome da li sve strane daju iste informacije o rezultatima dijaloga. Različiti stavovi Srba i Albanaca o ovom pitanju su sasvim normalni, s obzirom na prethodne odgovore na pitanje, od koga dobijaju informacije. Većina Srba kaže da ne zna da li se daju iste infomacije, a odmah zatim sledi izričito „ne“, što kaže više od trećine ispitanih Srba. Albanci su imali zanimljiv odgovor, podeljen na „ponekad da“ i „ponekad ne“, što takođe ukazuje na netransparentnost i neobaveštenost građana o toku dijaloga u Briselu.

Da1%

Ponekad da11%

Ne35%

Ponekad ne10%

Ne znam43%

MIŠLJENJE SRBA O TOME DA LI SVE STRANE DAJU

ISTE INFORMACIJE O REZULTATIMA DIJALOGA

Da0%

Ponekad da

55%

Ne45%

Ponekad ne0%

Ne znam

0%

MIŠLJENJE ALBANACA O TOME DA LI SVE STRANE DAJU ISTE INFORMACIJE

O REZULTATIMA DIJALOGA


17

Da politički predstavnici iznose namerno izmenjeno tumačenje informacija kako bi sebe

pokazali kao pobednike, misli 269 ispitanih Srba, 96 misli da ni sami politički predstavnici

ne razumeju šta se dogovorilo u Briselu, dok 64 ispitanika misli da je i jedno i drugo u pitanju.

Kada su u pitanju anketirani Albanci, duplo veći broj, čak 455 njih kaže da politički

predstavnici u dijalogu iznose namerno izmenjeno tumačenje informacija kako bi sebe

prikazali kao pobednike, dok 245 misli da je i to u pitanju, ali i da politički predstavnici ne

razumeju o čemu se i šta se dogovorilo prilikom razgovora u Briselu.

O tome zašto pregovarači i posrednici iz Brisela ne izlaze u javnost sa istim informacijama, slične odgovore imaju i Srbi i Albanci. Naime, i jedni i drugi, odnosno većina ispitanika smatra da politički predstavnici, odnosno pregovarači, iznose namerno izmenjeno tumačenje informacija kako bi sebe pokazali kao pobednike.

269

9664

0

455

0

245

00

100

200

300

400

500

Politički predstavnici udijalogu namerno

spinuju informacije kakobi sebe prikazali kao

pobednike

Politički predstavnici nerazumeju šta se

dogovorilo

I jedno i drugo Nešto treće

Ako ne daju - zbog čega je to tako

Srbi Albanci

363

643

264 208320

48 0 00

792

256 304208

0 0

528

Ko je najodgovorniji za davanje informacija o Briselskom dijalogu

Kome najviše verujete kada su u pitanju informacije o Briselskom dijalogu


18

Najodgovorniji za davanje informacija o Briselskom dijalogu, po mišljenju anketiranih Srba

su vlasti u Beogradu i to kaže 643 ispitanika. Takođe, Srbi najviše veruju vlastima u

Beogradu, čak njih 792. Kada je pitanju odgovornost za davanje informacija, na drugom

mestu, po mišljenju anketiranih Srba su predstavnici vlasti u Prištini i to kaže 363 ispitanika,

dok 320 misli da su odgovorni i jedni i drugi. Predstavnici Evropske unije su u sredini po

odgovornosti i to misli 264 ispitanika, 208 kaže da su to politički predstavnici lokalnih Srba,

dok samo 48 ispitanih kaže da su to mediji. Posle vlasti u Beogradu, anketirani Srbi ne veruju

nikome i taj odgovor je dalo čak 528 ispitanika. Političkim predstavnicima lokalnih Srba

veruje 304 ispitanih, slede predstavnici Evropske unije, kojima veruje 256 ispitanih i na

kraju svi predstavnici podjednako.

Ispitani Albanci, nasuprot Srbima, u velikoj većini smatraju da su svi predstavnici

podjednako odgovrni za davanje informacija o Briselskom dijalogu i to je reklo čak njih 525,

a posle slede mediji, što misli njih 175. Većina ispitanika, njih 315 ne veruje nikome kada su

u pitanju informacije o Briselskom dijalogu. Ipak, i pored velikog nepoverenja, Albanci

najviše veruju predstavnicima Evropske unije, što je potvrdilo 245 ispitanika, 217 najviše

veruju vlastima u Prištini, a podjednak broj, po 70 njih veruje medijima i nevladinim

organizacijama.

O odgovornosti za davanje informacija o Briselskom dijalogu, Albanci i Srbi nemaju isto mišljenje. Dok su za Srbe najodgovornije vlasti u Beogradu, pa onda vlasti u Prištini, Albanci smatraju da su obe pregovaračke strane i Evropska unija podjednako odgovorni za informisanje građana, a onda slede mediji. Podeljenost kosovskog društva je pokazao i odgovor na pitanje kome najviše veruju, jer su Srbi rekli da najviše veruju vlastima u Beogradu, pa posle toga nikome, a Albanci najviše veruju predstavnicima Evropske unije, a zatim vlastima u Prištini.

0 0 0 0

525

175

0 0

217

0

245

0 070 70

315

Ko je najodgovorniji za davanje informacija o Briselskom dijalogu

Kome najviše verujete kada su u pitanju informacije o Briselskom dijalogu


19

Kada je u pitanju konsultovanje građana o temama na početku ili u toku procesa dijaloga,

35% anketiranih Srba je reklo da ne zna da li su građani konsultovani, a 65% kategorički

tvrdi da nisu.

Anketirani Albanci su bili jednoglasni i rekli da ne znaju da li su građani konsultovani na

početku ili tokom procesa dijaloga.

Dok je najveći deo Srba siguran da građani nisu konsultovani o početku i temama Briselskog dijaloga, svi anketirani Albanci su rekli da ne znaju.

0 0 0

823

446

0 0 0 0

700

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

Jesu Jesu, samo napočetku

Jesu, u toku procesa Nisu Ne znam

Da li su građani konsultovani na početku ili u toku procesa dijaloga

Srbi Albanci

0 112 128

1029

0 0 0

700

0

200

400

600

800

1000

1200

Znam Pretpostavljam da znam Za određene teme znam Ne znam

Da li znate kako se određuju teme za dijalog

Srbi Albanci


20

Najveći broj ispitanih pripadnika srpske zjednice, njih 1029 kaže da ne zna kako se određuju

teme za dijalog između Beograda i Prištine, 128 kaže da zna za određene teme, dok 112

ispitanika samo pretpostavlja da zna.

Svih 700 anketiranih Albanaca kaže da ne zna kako se određuju teme za dijalog koji se vodi

u Briselu.

Većina Srba i Albanaca ne zna kako se određuju teme za dijalog između Beograda i Prištine.

UOPŠTENO O BRISELSKOM DIJALOGU

Ispitani Srbi nisu obavešteni o tome koliko je ukupno sporazuma potpisano u Briselu, 20%

to i kaže, dok 30% kaže da je potpisano tri, 26% da su potpisana dva sporazuma, 21% četiri,

a 3% misli da je potpisan samo jedan sporazum.

Ispitani Albanci, njih 100% kaže da ne zna koliko je sporazuma potpisano.

U direktnom odgovoru na pitanje koliko je sporazuma potpisano, Albanci kažu da ne znaju, dok anketirani Srbi nagađaju. Ni jedni ni drugi ustvari ne znaju ni koliko je sporazuma potpisano, kao i gde mogu da nađu i pročitaju potpisane sporazume.

32

336 379264 258

700

0

100

200

300

400

500

600

700

800

1 SPORAZUM 2 SPORAZUMA 3 SPORAZUMA 4 SPORAZUMA NE ZNAM

Koliko je do sada potpisano sporazuma u Briselu?

Srbi

Albanci


21

Ispitani Srbi imaju različita mišljenja o tome šta se dogovorilo kroz Briselski dijalog, pa tako

832 tvrdi da se ništa nije u potpunosti dogovorilo, 576 kaže da se dogovorila sloboda

kretanja: vozačke dozvole, registracione tablice i slično, 512 kaže da je dogovorena

Zajednica/Asocijacija opština sa srpskom većinom, koju Srbi zovu Zajednica srpskih opština

(ZSO). Da je postignut dogovor o energetici i telekomunikacijama, misli 457 ispitanika, 197

misli da se nije dogovorilo ništa, 191 kaže da je dogovorena integracija srpskih institucija

pravosuđa u kosovski pravni okvir, 153 kaže da su lokalni izbori i izbor lokalnih

predstavnika rezultat dogovora u Briselu, a 113 kaže da je integracija srpskih bezbednosnih

struktura (policije i civilne zaštite) jedan od rezultata dijaloga u Briselu.

Potpuno drugačije stavove o tome šta se dogovorilo u Briselu imaju anketrini Albanci. Njih

245 misli da je dogovorena integracija obe strane (Srbije i Kosova) u Evropsku uniju, 140

misli da je postignut dogovor o energetici i telekomunikacijama, podjednak broj, po 70

ispitanika misli da je dogovorena sloboda kretanja, integracija srpskih bezbednosih

struktura i srpskih institucija pravosuđa u kosovski sistem, a samo njih 35 kaže da se ništa

nije dogovorilo.

O tome šta se dogovorilo u Briselu, postoji velika razlika između Srba i Albanaca. Dok velika većina anketiranih Srba smatra da se nije ništa u potpunosti dogovorilo, a onda slede odgovori u kojima se nabraja ono o čemu se najviše priča u medijima: sloboda kretanja, ZSO, energetika i sl. Albanci u vrlo malom procentu misle da se nije ništa u potpunosti dogovorilo. Većina Albanaca misli da je dogovorena integracija obe strane u Evropsku uniju, a tek onda da su postignuti dogovori važni za život građana, kao što su telekomunikacije, energetika i slično. Mali broj ispitanika iz obe zajednice smatra da je u Briselu dogovorena integracija srpskih bezbednosnih struktura i institucija pravosuđa u kosovski sistem.

0 100 200 300 400 500 600 700 800 900

Zajednica/asocijacija srpskih opština

Integracija srpskih bezbednosnih struktura (policija i…

Integracija srpskih institucija pravosuđa u kosovski…

Izbori za lokalne predstavnike (opštinski izbori)

Energetika i telefonija

Integracija obe strane u Evropsku uniju

Integracija Kosova u međunarodne organizacije

Priznanje Kosova kao države od strane Srbije

Sloboda kretanja (vozačke dozvole, registracione…

Ništa se nije u potpunosti dogovorilo

Ništa se nije dogovorilo

512

113

191

153

457

0

0

0

576

832

197

0

70

70

0

140

245

0

0

70

70

35

Šta je dogovoreno Briselskim dijalogom

Albanci Srbi


22

Da nemaju određeni stav o temama o kojima se razgovara u Briselu, odnosno da teme

razgovora i jesu i nisu relevantne i važne za svakodnevni život građana, misli 612 anketiranih

Srba, 297 kaže da su veoma relevantne i važne, 184 nema stav, a 177 kaže da nisu. Pitali smo

sagovornike da li su teme o kojima se razgovara u Briselu zaista i prioritne. Ispitanici Srbi su

i kod ovog pitanja bili neodlučni, pa je čak 634 reklo da i jesu i nisu, 298 tvrdi da nisu, 236

kaže da su veoma priorotetne, dok 101 nema stav.

Albanci u većini smatraju da teme u Briselu i jesu i nisu relevantne i važne za svakodnevni

život građana i to kaže 455 ispitanika, 105 nema stav, dok 140 kaže da su veoma relevantne.

Takođe, 175 ispitanih Albanaca nema stav o tome da li su teme o kojima se razgovara zaista

prioritetne, dok njih 525 kaže da i jesu i nisu prioritetne.

O tome da li su teme o kojima se razgovora u Briselu zaista relevantne i važne za svakodnevni život građana, Albanci i Srbi skoro pa imaju isto mišljenje. I jedni i drugi su neodlučni i smatraju da i jesu i nisu relevantne i važne. Takođe i Albanci i Srbi smatraju da teme o kojima se razgovara u Briselu i jesu i nisu prioritetne.

Veoma I jesu i nisu Nisu Nemam stav

297

612

177 184236

634

298

101

Da li su teme o kojima se razgovaralo relevantne i važne za svakodnevni život građana

Da li su teme o kojima se razgovaralo, zaista prioritetne

Veoma I jesu i nisu Nisu Nemam stav

140

455

0

105

0

525

0

175

Da li su teme o kojima se razgovaralo relevantne i važne za svakodnevni život građana

Da li su teme o kojima se razgovaralo, zaista prioritetne


23

Nijedan problem nije rešen kroz dijalog u Briselu smatra 35% ispitanih Srba, čak 25% misli

da su problemi dodatno produbljeni, samo 27% misli da je rešen samo jedan ili nekoliko

problema, a 13% kaže da su svi problemi delimično rešeni.

Znatno manji broj ispitanih Albanaca misli da nijedan problem nije rešen kroz dijalog u

Briselu, odosno njih 20%, 45% kaže su svi problemi delimično rešeni, 25% kaže da su

problemi dodatno produbljeni, a 10% misli da su samo jedan ili nekoliko problema rešeni.

Iako procenti pokazuju da znatno više Srba od Albanaca misli da nijedan problem nije rešen u Briselu, isti procenat misli da su problemi dodatno produbljeni. Dok mali broj Srba misli da su svi problemi rešeni, nijedan Albanac nije tako odgovorio. Da su problemi dodatno produbljeni, kaže 25%, a 10% misli da su samo jedan ili nekoliko problema rešeni.

Rešenjima iz Brisela nije zadovoljno 43% ispitanih Srba, 31% nema stav, 22% delimično nije

zadovoljno, dok 4% kaže da su delimično zadovoljni.

0

167

429

304339

0

315

140175

70

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

Svi Svi problemi sudelimično rešeni

Nijedan Problemi sudodatno

produbljeni

Samo jedan ilinekoliko

problema surešeni

KOJI PROBLEM(I) JE/SU REŠENI KROZ DIJALOG

Srbi

Albanci

047

391

545

286

0 0

245

455

00

100

200

300

400

500

600

Jesam Delimično jesam Nemam stav Nisam Delimično nisam

DA LI SU ISPITANICI ZADOVOLJNI REŠENJIMA

Srbi

Albanci


24

Većina Albanaca nije zadovoljna rešenjima iz Brisela, čak njih 65%, dok 35% nema stav.

Rešenjima iz Brisela nisu zadovoljni ni Srbi ni Albanci, dok jedan deo Srba, njih manje od četvrtine, kaže da delimično nije zadovoljan. Istraživanje pokazuje da znatno više Albanaca nije zadovoljno rešenjima, odnosno dogovorima postignutim u Briselu.

O tome kako će se Briselski dijalog razvijati u budućnosti, 25% ispitanih Srba nema stav, a

da će dijalog stagnirati i biti prekinut misli 9% ispitanika. Da će dijalog postati sve više i više

politički i da će se na njemu razgovarati o priznanju Kosova misli 15% ispitanika iz srpske

zajedice, dok 51% kaže da će se dijalog nastaviti, ali neće imati puno uticaja na odnose na

Kosovu.

Samo 10% anketiranih Albanaca smatra da da će se dijalog u Briselu razvijati u pozitivnom

smeru i da će se rešiti praktični problemi koji će doprineti održivom međunacionalnom

pomirenju, a čak 45% nema stav o ovom pitanju. Takođe, 45% ispitanih Albanaca kaže da će

se dijalog nastaviti, ali i da neće imati puno uticaja na odnose na Kosovu.

Većina anketiranih i Srba i Albanaca misli da će se Briselski dijalog nastaviti, ali da neće imati veliki uticaj na međunacionalno pomirenje niti će rešiti neke praktične probleme, niti će uticati na odnose na Kosovu, posebno neće uticati na međunacionalno pomirenje.

0

643

197115

314

70

315

0 0

315

0

100

200

300

400

500

600

700

Pozitivno, rešiće sepraktični problemi idoprineće održivom

pomirenju

Nastaviće se sadijalogom, ali nećeimati puno uticaja

na odnose naKosovu

Postaće sve više iviše politički i

razgovaraće se opriznanju Kosova

Negativno, dijalogće stagnirati i biti

prekinut

Nemam stav

KAKO ĆE SE DIJALOG RAZVIJATI U BUDUĆNOSTI

Srbi Albanci


25

O tome da li bi trebalo da se nastave razgovori u Briselu, 629 ispitanih Srba nema stav, 347

kaže da ih ne bi trebalo nastaviti, a 293 kaže da bi ih trebalo nastaviti. Takođe, kada je u

pitanju podrška nastavku dijaloga u Briselu, 645 nema stav, 331 ne podržava, dok 293

podržava nastavak. Ogromna većina, 952 ispitanih Srba nema stav o tome da li Briselski

dijalog ima alternativu, 181 kaže da nema alternativu, dok 136 tvrdi da ima alternativu. Da

bi trebalo promeniti format dijaloga u Briselu, smatra 187 ispitanika iz srpske zajednice, 128

da ne bi trebalo menjati format, dok 954 ispitanih nema stav.

Da li bi trebalo nastaviti dijalog u Briselu, 245 ispitanika iz albanske zajednice nema stav,

dok 350 kaže da bi ga trebalo prekinuti. Da bi trebalo nastaviti dijalog, smatra 105 ispitanih

Albanaca, a većina, odnosno 385 podržava dijalog u Briselu, dok 315 ne podržava. O tome da

li Briselski dijalog ima alternativu, 630 ispitanika nema stav, a 70 ispitanika Albanaca kaže

da ima. Takođe, ogromna većina, njih 630 nema stav o tome da li bi trebalo promeniti format

dijaloga u Briselu, a 70 kaže da ne bi trebalo promeniti format sadašnjeg dijaloga.

Zanimljive odgovore su dali ispitani Srbi i Albanci o tome da li bi trebalo nastaviti Briselski dijalog i da li bi ga trebalo nastaviti ili prekinuti. Dok većina Srba nema stav o tome da li bi ga trebao nastaviti, većina Albanaca misli da bi ga trebalo prekinuti, iako većina podržava dijalog. Srbi uglavnom većinom nemaju stav ni da li podržavaju dijalog, ali ni o tome da li Briselski dijalog ima alternativu, kao i o tome da li bi trebalo promeniti format dijaloga. Albanci većinom nemaju stav da li Briselski dijalog ima alternativu, kao i da li bi trebalo promeniti format.

Da Nemam stav Ne

293

629

347293

645

331136

952

181187

954

128

Da li treba da se nastavi da se razgovara u Briselu Da li podržavate nastavak dijaloga u Briselu

Da li Briselski dijalog ima alternativu Da li bi trebalo promeniti format dijaloga u Briselu

Da Nemam stav Ne

105245

350385

0

315

70

630

00

630

70

Da li treba da se nastavi da se razgovara u Briselu Da li podržavate nastavak dijaloga u Briselu

Da li Briselski dijalog ima alternativu Da li bi trebalo promeniti format dijaloga u Briselu


26

POLITIČKA PERSPEKTIVA/KONTEKST BRISELSKOG DIJALOGA

Da formiranje Zajednice srpskih opština neće uopšte uticati na odnose između Srba i

Albanaca, smatra 48% anketiranih Srba, 26% kaže da će uticati negativno, 22% nema stav, a

samo 4% kaže da će uticati pozitivno.

Većina anketiranih Albanaca kaže da nema stav o tome kako će Zajednica srpskih opština

uticati na odnose između Srba i Albanaca, čak 45%. Da će ZSO negativno uticati na odnose

Srba i Albanaca misli 35% ispitanika, dok 20% kaže da neće uopšte uticati.

Različiti su stavovi Srba i Albanaca oko formiranja Zajednice srpskih opština i o tome kako će ona, ako se formira uticati na međusobne odnose. Dok većina Srba smatra da neće uopšte uticati i menjati odnose, većina Albanaca o tome nema stav. Približno isti procenat Srba i Albanaca, ipak misli da će ZSO negativno uticati na međunacionalne odnose.

48

610

330281

0

140

245

315

0

100

200

300

400

500

600

700

Pozitivno Neće uopšte uticati Negativno Nemam stav

Kako će Zajednica/asocijacija srpskih opština uticati na odnose između Srba i Albanaca

Srbi Albanci

Da Nemam stav Ne

0378

8911141

136 0347 443 479

Da li postoji iskrena politička volja za formiranje Zajednice/asocijacije srpskih opština

Da li smatrate da se Briselski sporazum krši

Da li mislite da kroz sprovođenje Briselskih sporazuma Srbija indirektno priznaje Kosovo kao državu


27

Kada se spomene Zajednica srpskih opština, 891 ispitanik srpske nacionalnosti smatra da ne

postoji iskrena politička volja da se ona formira, a 378 ispitanik nema stav o tome. Takođe

1141 ispitanik smatra da se Briselski sporazum i ono što je dogvoreno krši, dok 136 nema

stav. Bez obzira na stavove srpske opozicije, ispitani građani srpske nacionalnosti ipak

smatraju da se kroz sprovođenje dogovora iz Brisela Kosovo ne priznaje kao država, a 443

nema stav o tome da li se dijalogom u Briselu priznaje kosovska državnost od strane

Republike Srbije.

Većina Albanaca, odnosno njih 455, smatra da ne postoji politička volja za formiranje ZSO,

dok 245 kaže da postoji, nasuprot ispitanim Srbima, gde nismo imali pozitivan odgovor. Oko

kršenja Briselskog sporazuma, Albanci su podeljeni kako pokazuje naše istraživanje,

odnosno 350 njih misli da se krši, a isto toliko da se ne krši. Nije velika razlika ni u stavovima

Albanaca oko toga da li Srbija kroz sprovođenje Briselskih sporazuma indirektno priznaje

nezavisnost Kosova. Naime, 385 smatra da ne priznaje, dok 315 kaže da Srbija kroz dijalog u

Briselu priznaje nezavisnost Kosova.

Većina Srba i Albanaca smatra da nema političke volje za formiranje ZSO, s tim što trećina Albanaca misli da postoji, nasuprot mišljenja Srba, od kojih nismo dobili pozitivan odgovor. Ogromna većina Srba misli da se Briselski dogovr krši, dok su Albanci podeljeni i polovina ispitanika misli da se krši, dok druga polovina da se ne krši. Dok većina anketiranih Srba ne misli da Srbija kroz Briselski dojalog priznaje kosovsku državnost, Albanci su i po ovom pitanju podeljeni i samo malo više od polovine ispitanih misli da nema priznanja kosovske državnostu kroz razgovore u Briselu.

Da Nemam stav Ne

245

0

455350

0

350315

0

385

Da li postoji iskrena politička volja za formiranje Zajednice/asocijacije srpskih opština

Da li smatrate da se Briselski sporazum krši

Da li mislite da kroz sprovođenje Briselskih sporazuma Srbija indirektno priznaje Kosovo kao državu


28

Kada je u pitanju kršenje Briselskih sporazuma anketirani Srbi kažu, njih 832 da politički

predstavnici u Prištini krše sporazume, a da to čine predstavnici Evropske unije misli 688

ispitanika. Da Briselski sporazum krše kosovski Albanci, misli 544 anketiranih Srba. Kada je

u pitanju formiranje ZSO, Srbi skoro podjednako okrivljuju političke predstavike u Prištini i

u Beogradu.Većina, njih 624 smatra da politički predstavnici u Prištini nemaju političku volju

za formiraje ZSO, a 464 kaže da političku volju nemaju politički predstavnici u Beogradu.

Slede predstavnici Evropske unije i to kaže 384 ispitanika i na kraju su kosovski Albanci, što

misli 128 ispitanika.

Potpuno suprotnih stavova su anketirani Albanci, koji većinom, odnosno njih 560 kaže da

Briselski sporazum krše politički predstavnici u Beogradu, a 140 da to rade lokalni politički

predstavnici Srba. Kada je u pitanju formiranje ZSO, 250 ispitanih Albanaca misli da političku

volju za njeno formiranje nemaju politički predstavnici u Beogradu, a isto toliko i u Prištini.

Da lokalni politički predstavnici Srba nemaju političku volju za formiranje ZSO, smatra 210

ispitanih Albanaca.

0 100 200 300 400 500 600 700 800 900

Politički predstavnici u Beogradu

Politički predstavnici u Prištini

Politički predstavnici Evropske unije

Politički predstavnici drugih međunarodnih…

Lokalni politički predstavnici Srba

Kosovski Srbi

Kosovski Albanci

0

832

688

0

0

0

544

560

0

0

0

140

0

0

Ko krši Briselski sporazum po mišljenju ispitanika

Odgovori Albanaca Odgovori Srba

0 100 200 300 400 500 600 700

Politički predstavnici u Beogradu

Politički predstavnici u Prištini

Politički predstavnici Evropske unije

Politički predstavnici drugih međunarodnih…

Lokalni politički predstavnici Srba

Kosovski Srbi

Kosovski Albanci

464

624

384

0

0

0

128

245

245

0

0

210

0

0

Ko nema polit ičku volju za formiranje Zajednice/ Asoci jac i je srpskih opština

Odgovori Albanaca Odgovori Srba


29

I oko kršenja Briselskog sporazuma se razlikuju stavovi Srba i Albanaca. Dok velika većina Srba misli da sporazum krše uglavnom politički predstavnici Albanaca i predstavnici Evropske unije, velika većina kosovskih Albanaca misli da sporazum krše predstvnici Beograda, pa onda politički predtavnici Srba na Kosovu. Oko političke volje za formiranje ZSO, Srbi misle da nedostaje kod obe strane, i kod Beograda i kod Prištine, dok Albanci takođe misle da i jedni i drugi nemaju političu volju da formiraju Zajednicu/Asocijaciju opština sa srpskom većinom.

Ispitani Srbi, njih 61% kaže da dijalog u Briselu ne utiče na odnose između Srba i Albanaca,

16% kaže da utiče negativno, stav nema 21%, dok samo 2% kaže da utiče pozitivno.

Kada su Albanci u pitanju, 10% anketiranih kaže da dijalog u Briselu utiče negativno na

odnose između Albanaca i Srba, 45% njih nema stav, a 45% kaže da uopšte ne utiče.

Ispitani Srbi i Albanci uglavnom smatraju da Briselski dijalog ne utiče na odnose između Srba i Albanaca, a skoro podjednak broj nema stav o tome.

33

776

198

262

0

315

70

315

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

Pozitivno Ne utiče Negativno Nemam stav

Kako BD utiče na odnose između Srba i Albanaca

Srbi Albanci


30

Zabrinjavajuća je ocena bezbednosne situacije na Kosovu od strane ispitanih Srba. Samo 9%

kaže da je situacija mirna i stabilna, 34% kaže da je mirna, ali nestabilna, 30% nema stav,

21% misli da je nestabilna, dok 6% ocenjuje bezbednosnu situaciju kao vrlo nestabilnu.

Ispitanici Albanci, čak njih 55%, bezbednosu situaciju na Kosovu ocenjuju kao mirnu i

stabilnu, 15% kaže da je mirna i nestabilna, 10% nema stav, ali čak 20% kaže da je vrlo

nestabilna.

Ogromna je razlika u stavovima Srba i Albanaca kada je u pitanju bezbednosna situacija na Kosovu. Srbi uglavnom situaciju na Kosovu vide kao mirnu ali nestabilnu, dok većina Albanaca kao mirnu i stabilnu. Zanimljivo je da je čak 20% Albanaca ipak reklo da je situacija vrlo nestabilna, dok je vrlo mali broj Srba dao tako eksplicitan odgovor.

112

429

380

263

85

385

10570

0

140

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

MIRNA I STABILNA MIRNA, ALI NESTABLNA

MIRNA, ALI NESTABLNA

NESTABILNA VRLO NESTABILNA

Ocena bezbedonosne situacije na Kosovu

Srbi

Albanci


31

O tome kako Briselski dijalog utiče na bezbednosnu situaciju na Kosovu 639 ispitanika iz

srpske zajednice nema stav, 479 kaže da ne utiče, da pozitivno utiče smatra 49 ispitanika, 66

kaže da utiče negativno, a da utiče veoma negativno misli 36 ispitanih. Takođe, njih 467 nema

stav o tome koliko Briselski dijalog utiče na život manjina, a 467 misli da ne utiče. Da utiče

negativno, smatra 96 ispitanika, veoma negativno 49, a da pozitivno utiče misli samo 38

ispitanih. Na pitanje koliko Briselski dijalog utiče na život većine, većina ispitanih Srba, njih

479 kaže da ne utiče, 298 nema stav, čak 398 kaže da utiče pozitivno, a 53 da utiče negativno.

Da utiče veoma negativno, kaže 14 ispitanika, dok 27 kaže da utiče veoma pozitivno. O tome

kako Briselski dijlog utiče na slobodu kretanja, 657 Srba koji su učestvovali u anketi nema

stav, 463 kaže da ne utiče, 69 kaže da utiče negativno, dok 43 misli da utiče pozitivno. Da

utiče veoma negativno, kaže samo 37 ispiitanih Srba. Na pitanje da li Briselski dijalog utiče

na iseljavanje s Kosova, 834 ispitanih Srba nema stav, 192 kaže da ne utiče, 147 da utiče

negativno, 96 da utiče pozitivno.

VEOMA POZITIVNO

POZITIVNO

NE UTIČE

NEGATIVNO

VEOMA NEGATIVNO

NEMAM STAV

MIšljenje ispitanika iz srpske zajenice o uticaju BD

Kako Briselski dijalogutiče na iseljavanje naKosovu

Kako Briselski dijalogutiče na slobodukretanja na Kosovu

Kako Briselski dijalogutiče na život većine naKosovu

Kako Briselski dijalogutiče na život manjinana Kosovu

Kako Briselski dijalogutiče na bezbednosnusituaciju na Kosovu

VEOMA POZITIVNO

POZITIVNO

NE UTIČE

NEGATIVNO

VEOMA NEGATIVNO

NEMAM STAV

MIšljenje ispitanika iz albanske zajenice o uticaju BD

Kako Briselski dijalog utiče naiseljavanje na Kosovu

Kako Briselski dijalog utiče naslobodu kretanja na Kosovu

Kako Briselski dijalog utiče na životvećine na Kosovu

Kako Briselski dijalog utiče na životmanjina na Kosovu

Kako Briselski dijalog utiče nabezbednosnu situaciju na Kosovu


32

Zanimljivi su odgovori ispitanih Albanaca kada je u pitanju uticaj Briselskog dijaloga na

bezbednosnu situaciju. Naime, 350 ispitanika kaže da Briselski dijalog utiče negativno na

bezbednosnu situaciju, 175 da ne utiče uopšte, dok 175 nema stav. Da pozitivno utiče, smatra

420 ispitanika, a stav nema njih 280. Većina ispitanih Albanaca, njih 420 smatra da Briselski

dijalog pozitino utiče na život manjina, dok 280 nem stav. Na život većine, po mišljeju

ispitanih Albanaca, Briselski dijalog utiče negativno, smatra 175 ispitanika, ne utiče uopšte

kaže 35 njih, dok 490 anketiranih nema stav o tome. Po mišljenju ispitanih Albanaca,

Briselski dijalog ne utiče na slobodu kretanja na Kosovu i to kaže 350 ispitanih, 175 kaže da

utiče negativno, a 175 nema stav. Na iseljavanje sa Kosova ne utiče Briselski dijalog, misli

350 ispitanika, da utiče negativno kaže 175 njih, a isto toliko nema stav.

Stavovi Srba i Albanaca se razlikuju kada je u pitanju uticaj Briselskog dijaloga na bezbednosnu sitaciju na Kosovu. Dok većina Srba o tome nema stav, većina Albanaca smatra da utiče negativno. Srbi su podeljeni kada je u pitanju uticaj Briselskog dijaloga na život manjina, pa jedna polovina ispitanika nema stav, a druga kaže da ne utiče, dok većina Albanaca kaže da Briselski dijalog pozitivno utiče na život manjina. Na život većine, po mišljeju većine ispitanih Albanaca, Briselski dijalog utiče negativno, dok većina Srba misli da Briselski dijalog ne utiče na život većine, kao i na život manjina. Na slobodu kretanja i iseljavanje sa Kosova, po mišljenju većine Albanaca, Briselski dijalog ne utiče, dok većina anketiranih Srba o tome nema stav.

Srbi kažu da je situacija za manjine loša i to misli 477 ispitanika, 325 nema stav, 247 kažu da

je situacija dobra, 220 kaže da je veoma loša. Kada je u pitanju položaj većinske zajednice,

ispitani Srbi većinom, njih 446 kaže da je dobra, 396 nema stav, 313 kaže da je loša kao i kod

manjinskih zajednica, dok 67 kaže da je veoma loša. Samo 47 anketiranih Srba misle da je

situacija za većinsku zajednicu veoma dobra.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

Veoma dobra Dobra Nemam stav Loša Veoma loša

0

247

325

477

220

47

446

396

313

67

Kakva je trenutna situacija na Kosovu za manjine Kakva je trenutna situacija na Kosovu za većinu


33

Anketirani Albanci, njih čak 315 kaže da je situacija za manjine veoma dobra, 245 kaže da je

dobra, a 140 kaže da je veoma loša, baš koliko ih i za pripadnike većinske zajednice kažu da

je loša. Što se tiče trenutne situacije za većinu, 175 ispitanih Albanaca nema stav, 315 kaže

da je dobra, dok samo njih 70 kaže da je veoma dobra.

Stavovi Srba i Albanaca se razlikuju i kada je u pitanju život manjinskih zajednica. Većina Srba kaže da je situacija za manjine loša, dok većina Albanaca kaže da je dobra. O životu većinske zajednice, Srbi i Albanci imaju slične stavove, odnosno i jedni i drugi misle da je situacija za većinsku zajednicu na Kosovu dobra.

0

50

100

150

200

250

300

350

Veoma dobra Dobra Nemam stav Loša Veoma loša

315

245

0 0

140

70

315

175

140

0

Kakva je trenutna situacija na Kosovu za manjine Kakva je trenutna situacija na Kosovu za većinu

43

391

597

238

455

245

0 00

100

200

300

400

500

600

700

Ima U nekim krajevimaje ima, a u nekim ne

Nema Nemam stav

Da li na Kosovu ima slobode kretanja

Srbi

Albanci


34

Ispitani Srbi, njih 47% kaže da na Kosovu nema slobode kretanja, 31% misli da u nekim

krajevima ima, a u nekim ne, 19% nema stav po ovom pitanju, a samo 3% kaže da ima

slobode kretanja.

Na Kosovu ima slobode kretanja, smatra 65% ispitanih Albaaca, dok 35% kaže da u nekim

krajevima ima, a u nekim nema slobode kretanja.

Suprotstavljeni su stavovi Srba i Albanaca oko slobode kretanja na Kosovu, pa većina Srba misli da na Kosovu nema slobode kretanja, dok većina Albanaca kaže da ima.

Ispitani Srbi u velikom procentu kažu da ima iseljavanja sa Kosova, njih 82%, dok 18% kaže

da ne zna.

Anketirani Albanci u velikom procentu, njih 90% kaže da ima iseljavanja sa Kosova, 10%

kaže da ne zna.

Ispitanici, i Srbi i Albanci, smatraju da sa Kosova ima iseljavanja.

1038

231

0

630

700

0

200

400

600

800

1000

1200

Ima Ne znam Nema

DA LI IMA ISELJAVANJA SA KOSOVA

Srbi

Albanci


35

Od ispitanih Srba, njih 539 misli da Briselski dijalog neće doneti nikakve promene, 378 misli

da će on još dugo trajati, 301 ne zna, 34 misli da će biti malih promena na bolje, a 17 da će

biti malih promena na gore.

Anketirani Albanci ne veruju da će se nešto promeniti posle Briselskog dijaloga, tako da 420

misli da posle njega neće biti promena, 175 kaže da će biti manjih promena, da će dijalog još

dugo trajati kaže njih 70, a 35 kaže da će biti malih promena i to na gore.

Većina ispitanih Srba misli da će Briselski dijalog trajati još dugo, dok Albanci tako ne misle, a većina i jednih i drugih se slaže u tome da neće doneti nikakve promene. Mali broj pripadnika, i jedne i druge zajednice, kaže da da će biti malih promena.

0 100 200 300 400 500 600

Neće biti promena

Biće malih promena na bolje

Biće malih promena na gore

Biće velikih promena na bolje

Biće velikih promena na gore

Briselski dijalog će još dugo trajati

Ne znam

539

34

17

0

0

378

301

420

175

35

0

0

70

0

Da li će BD doneti neke promene

Albanci Srbi


36

ZAKLJUČCI

• Anketirani Srbi i Albanci, nisu dovoljno informisani o toku Briselskog dijaloga, broju

sporazuma, kao i o relevantnosti tema o kojima razgovaraju Beograd i Priština, uz

posredovanje Evropske unije.

• Pripadnici obe zajednice smatraju da su razgovori netransparentni i da o njima ima

malo informacija.

• Srbi i Albanci se o toku dijaloga u Briselu informišu većinom iz medija na svom jeziku,

kao i od političara (pregovarača) iz svoje zajednice, a veoma retko ili skoro nikako ne

dobijaju informacije druge pregovaračke strane.

• Potpuno su različiti stavovi Srba i Albanaca o tome zašto nema dovoljno informacija

o Briselskom dijalogu u javnosti. Većina Srba misli misli da je to zbog toga što te

informacije nisu u interesu građana i namerno se ne dele, dok većina Albanaca smatra

da političari generalno ne dele informacije.

• Ispitanici, i Srbi i Albanci, smatraju da pregovaračke strane ne daju iste informacije

javnosti o toku i rezultatima dijaloga.

• O tome zašto pregovarači i posrednici iz Brisela ne izlaze u javnost sa istim

informacijama, slične odgovore imaju i Srbi i Albanci, odnosno većina smatra da

politički predstavnici, odnosno pregovarači, namerno prilagođavaju informacije kako

bi sebe prikazali kao pobednike.

• O odgovornostima za davanje informacija o Briselskom dijalogu, Albanci i Srbi

nemaju isto mišljenje. Dok su za Srbe najodgovornije vlasti u Beogradu, pa onda vlasti

u Prištini, Albanci smatraju da su obe pregovaračke strane, i Evropska unija

podjednako odgovorni za informisanje građana, a onda slede mediji.

• Podeljenost kosovskog društva je pokazao i odgovor na pitanje kome najviše veruju

Srbi i Albanci, jer su Srbi rekli da najviše veruju vlastima u Beogradu, pa posle toga

nikome, a Albanci najviše veruju predstavnicima Evropske unije, a zatim vlastima u

Prištini.

• Da li su teme o kojima se razgovara u Briselu priritetne, nemaju određeni stav ni Srbi,

ni Albanci, odnosno većina i jednih i drugih ne zna, što opet potvrđuje

netransparentnost Briselskog dijaloga.

• O tome šta se dogovorilo u Briselu, postoji velika razlika između Srba i Albanaca. Dok

velika većina anketiranih Srba smatra da se nije ništa u potpunosti dogovorilo, većina

Albanaca misli da je dogovorena integracija obe strane u Evropsku uniju.

• Iako procenti pokazuju da znatno više Srba od Albanaca misli da nijedan problem nije

rešen u Briselu, isti procenat misli da su problemi dodatno produbljeni.

• Rešenjima iz Brisela nisu zadovoljni ni Srbi ni Albanci, dok jedan deo Srba, njih manje

od četvrtine, kaže da delimično nije zadovoljan. Istraživanje pokazuje da znatno više

Albanaca nije zadovoljno rešenjima, odnosno dogovorima postignutim u Briselu.

• Iako u principu poštuju dijalog, većina Albanaca misli da bi ga trebalo prekinuti, dok

Srbi nemaju jasan stav o tome. Srbi uglavnom većinom nemaju stav ni da li podržavaju

dijalog, ali ni o tome da li Briselski dijalog ima alternativu, kao i o tome da li bi trebalo


37

promeniti format dijaloga. Ispitani Albanci se slažu sa ispitanim Srbima i većinom

nemaju stav da li Briselski dijalog ima alternativu, kao i da li bi trebalo promeniti

format.

• Dok većina Srba misli da će Briselski dijalog trajati još dugo, Albanci ne misle tako, ali

i jedni i drugi smatraju da neće doneti značajnije promene, neće imati veliki uticaj na

međunacionalno pomirenje, niti će rešiti praktične probleme.

• Za kršenje i nepoštovanje dogovora u Briselu, Albanci okrivljuju pregovarače iz

Beograda i lokalne srpske političare, dok su za Srbe krivci prištinski pregovarači i

lokalni Albanci.

• Dok Većina Srba smatra da formiranje ZSO neće uopšte uticati i menjati odnose

između Srba i Albanaca, većina Albanaca o tome nema stav. Približno isti procenat

Srba i Albanaca, oko trećine ispitanika, ipak misli da će ZSO negativno uticati na

međunacionalne odnose.

• Za formiranje Zajednice/Asocijacije opština sa srpskom većinom nedostaje politička

volja, smatraju i Srbi i Albanci (za Albance, političku volju nemaju pregovarači u

Beogradu i lokalni Srbi, dok za Srbe, političku volju nemaju ni pregovaraču u Prištini,

ni u Beogradu).

• Život manjina je dobar, smatraju Albanci, dok Srbi kažu da je loš.

• Život većine je dobar i po mišljenju ispitanih Srba i po mišljenju anketiranih Albanaca.

• Srbi nemaju jasan stav o tome da li Briselski dijalog ima uticaj na bezbednosnu

situaciju na Kosovu, dok Albanci misle da ima negativan uticaj.

• Za Srbe je bezbednosna situacija na Kosovu mirna ali nestabilna, dok je za Albance

ona mirna i stabilna.

• Stavovi Srba i Albanaca se dijametralno razlikuju, kada je u pitanju sloboda kretanja.

Albanci smatraju da na Kosovu ima slobode kretanja, dok Srbi misle sasvim suprotno.

• Srbi su podeljeni kada je u pitanju uticaj Briselskog dijaloga na život manjina, pa jedna

polovina ispitanika nema stav, a druga kaže da ne utiče, dok većina Albanaca kaže da

Briselski dijalog pozitivno utiče na život manjina.

• Na život većine, po mišljenju većine ispitanih Albanaca, Briselski dijalog utiče

negativno, dok većina Srba misli da Briselski dijalog ne utiče na život većine, kao i na

život manjina.

• Na slobodu kretanja i iseljavanje sa Kosova, po mišljenju većine Albanaca, Briselski

dijalog ne utiče, dok većina anketiranih Srba, o tome nema stav.

• Srbi i Albanci se potpuno slažu da sa Kosova ima iseljavanja.


38

Preporuke

Povećati transparentnost o temama, toku razgovora i rezultatima dijaloga u Briselu, češćim

obraćanjem javnosti svih učesnika u pregovorima.

Evropska unija kao posrednik mora da postane aktivniji učesnik u procesu i da onemogući

pregovarače Beograda i Prištine da iznose namerno izmenjeno tumačenje informacija.

Vlade Srbije i Kosova moraju da omoguće uslove za redovno i tačno informisanje javnosti o

toku Briselskog dijaloga.

Uključivanje organizacija civilnog društva i stručne javnosti u proces pregovora i realizacije

dogovorenog.

Uspostaviti transparentne rokove za realizaciju dogovora u Briselu.

Češće organizovanje javnih debata i okruglih stolova između građana i pregovarača sa obe

strane.

Uspostaviti monitoring toka dijaloga i primene dogovorenog.

Omogućiti transparentnost izrade statuta ZSO.

Materijalna i institucionalna podrška civilnom društvu i medijima, sa ciljem njihovog jačanja

za proces monitoringa primene Briselskog dijaloga.

Povećanje aktivnosti kosovskih institucija u cilju povećanja bezbednosti i osećaja

bezbednosti srpske zajednice.

Napomena (u slučaju prevoda): Ova analiza je izvorno napisana na srpskom jeziku i u

slučaju nepodudarnosti, merodavnom će se smatrati verzija na srpskom.


39


40

uporedna analiza stavova srba i albanaca o briselskom...

Documents