upoznajte se sa microsoft power point-om

Upoznajte se sa Microsoft PowerPiont-om

89

SADRAJ

SADRAJ................................................................................................89 UPOZNAJTE SE SA POWER POINT-OM..............................................90

1.1. IZGLED PROGRAMA...................................................................................................91 1.2. RAD SA DATOTEKAMA ...............................................................................................92 1.3 POMO U PROGRAMU ................................................................................................94

OSNOVNI ELEMENTI PREZENTACIJE................................................95 2.1. VRSTE I OBLICI SLAJDOVA .........................................................................................95 2.2. ABLONI DIZAJNA I KOLORNE EME............................................................................96 2.3. MASTER-SLAJD ........................................................................................................97 2.4. SOPSTVENI DIZAJN ...................................................................................................99

PRIPREMA SADRAJA ......................................................................102

3.1. PREPORUKE ZA PRIPREMU SADRAJA PREZENTACIJE................102 3.2. UNOS TEKSTA ........................................................................................................103 3.3. UNOS GRAFIKIH ELEMENATA .................................................................................104 3.4. NAMENSKA GRAFIKA I MULTIMEDIJA .........................................................................105 3.5. KONTROLNI PREGLED REZULTATA............................................................................107

NAPREDNI ELEMENTI PREZENTACIJE ...........................................108 4.1. SUMARNI SLAJD......................................................................................................108 4.2. TRANZICIJE ............................................................................................................109 4.3. ANIMACIJA SADRAJA .............................................................................................109 4.4. AUTOMATSKI GENERISANI SADRAJI.........................................................................110 4.5. KOMBINOVANI PRISTUP ...........................................................................................111

PRIPREMA I IZVOENJE PREZENTACIJE ......................................112 5.1. IZMENA TOKA PREZENTACIJE...................................................................................112 5.2. NAINI EMITOVANJA................................................................................................113 5.3. PRIPREMA PREDAVANJA..........................................................................................115 5.4. TOK PREDAVANJA...................................................................................................116

TAMPANJE DOKUMENATA .............................................................117 6.1. O TAMPANJU DOKUMENTA ....................................................................................117

PODEAVANJE PROGRAMA .............................................................120 7.1. PODEAVANJA .......................................................................................................120

90

GLAVA 1

Upoznajte se sa Power Point-om

U ovom poglavlju nauiete:

1. Izgled programa 2. Rad sa datotekama 3. Pomo u programu

Microsoft PowerPoint je program namenjen izradi interaktivnih slajdprezentacija, a najee se dobija kao deo paketa Microsoft Office XP. Glavni rezultat rada PowerPoint-a je jedna datoteka ijim pokretanjem biva prikazan niz slajdova koji se smenjuju na punom ekranu raunara ili na pogodnoj povrini zida ili platna, uz pomo namenskog projektora. Sadraj prezentacije, ije izvoenje se naziva slide show, obino ine tekst, slike, tabele, grafikoni, multimedijalni efekti itd. Pripremu prezentacije ini gradnja sadraja tokom koje se svi elementi ubacuju u predviene prostore na slajdovima. Mogui su i mnogi dodatni zahvati nad sadrajem: likovno ureenje izgleda, efekti smenjivanja slajdova, razne animacije i naglaavanja sadraja, korienje zvuka itd. PowerPoint prezentacije se primenjuju u raznim uslovima. Tu su, pre svega, reklamni materijali koji se publikuju na izlobama, sajamskim tandovima ili u izlozima. U takvim prilikama, sadraj se automatski vrti u krug, tako da posmatra provodi neko vreme samostalno gledajui prezentaciju. Drugi vid primene je podrka ivom izlaganju govornika na predavanjima, komercijalnim nastupima, sastancima itd. Tada je uobiajeno da govornik sam smenjuje slajdove dok govori, kako bi uz pomo slike bolje ilustrovao svoje ideje. Ovaj metod je postao veoma popularan na mnogim javnim skupovima to je neka vrsta standarda za moderna predavanja. Sutina PowerPoint prezentacije je efikasno prenoenje ideja ka gledaocima.

91


1.1. Izgled programa Radna povrina PowerPoint-a (Slika 1.1.1.) je uredjena u klasinom maniru programa orijentisanih na dokumente, a program ne postavlja specijalne uslove za svoj rad u odnosu na druge Office programe. Preporuuje se upotreba rezolucije 1.024x768 ili via, jer rezolucija ekrana 800x600 nije ba udobna za rad.

Slika 1.1.1

Izgled radne

povrine MS

Power Pointa-a

2000

U gornjem delu prozora programa nalazi se Command Bar sa menijem i dva toolbar-a. Neki toolbar-ovi se pojavljuju i u dnu prozora ili u plivajuem obliku kada se pokrene neka alatka. Njihov poloaj, sadraj i vidljivost moemo menjati po nahoenju. Ako neki toolbar nije vidljiv, a potreban je, otvoriemo ga tako to desnim tasterom mia kliknemo na Command Bar i ukljuimo mu vidljivost. U statusnoj liniji na dnu prozora uobiajeno se pojavljuju podaci o strukturi prezentacije. PowerPoint koristi prozore Task Panes na desnoj strani glavnog prozora. Ako se ne vidi Task Panes o kome govorimo otvara se tako to postavimo prozor na mesto komandom View / Task Pane , a zatim u meniju koji se dobija klikom na crnu strelicu u naslovu prozora odabere se potrebna paleta. Radna povrina sadri tooltip-ove (kratke poruke koje se pojavljuju kada se mi zadri na odreenom mestu), konteksne menije koji se dobijaju desnim klikom mia, razne preice na tastaturi kao i specijalne elemente inteligentnog ponaanja programa. Kreui se kroz program uoava se da se veina operacija moe pokrenuti na dva ili tri naina. Svi oni su funkcionalni i zavise od linog principa rada. Centralno mesto na radnoj povrini PowerPoint-a zauzima prostor u kome se ureuje sadraj prezentacije. Izgled tog prostora se menja po principu tzv. pogleda (views), koji se mogu menjati da bi se lake izvodili odreeni zahvati. Neki tasteri za izmenu dva glavna pogleda nalaze se u donjem levom uglu prozora. Kompletna lista se nalazi u meniju View. Trei taster u tom nizu slui za pokretanje prezentacije (taster radi isto to i preica F5).

92


Kada se otvori program uobiajeni pogled je Normal View (na slici) u kome se uoavaju tri karakterisina podruja. Njihov odnos veliina moe se menjati povlaenjem granice miem. Centralni deo zauzima pojedinani slajd na kome se trenutno radi. Kada prezentacija ima vie slajdova, na desnoj strani prozora se nalazi standardni kliza, ispod koga su i dva tastera za prelaz na prethodni, odnosno sledei slajd. Ispod prozora slajda nalazi se prozor u kome se inicijalno vidi tekst Click to add notes - to je prostor za pisanje proizvoljnih tekstualnih beleki uz slajd. Levi vertikalni prozor Layout pored slajda slui za ematski prikaz, navigaciju i upravljanje sadrajem, a sastoji se od dva lista. Opcija Slides, koja je najee aktivna, prikazuje umanjene sliice slajdova u neprekidnom nizu, uz oznake rednih brojeva. Klikom na sliicu aktivira se slajd koji joj odgovara. Opcija Outline naglaava tekst i slui jo nekim poslovima o kojima e se kasnije govoriti. Klikom mia na siluetu slajda aktivira se odgovarajui slajd, a dupli klik sakriva ili otvara tekst ispod naslova. Tekst je podvuen ukoliko je sakriven. Ukoliko elimo da maksimalno koristimo radnu povrinu, iskljuiemo male prozore klikom mia na standardni znak X u levom vertikalnom prozoru. Klasini Normal View e se povratiti klikom na taster Normal View (Restore Panes) u levom uglu donjeg klizaa prozora. O ostalim pogledima govorie se tokom opisa funkcija koje ti pogledi nude. 1.2. Rad sa datotekama PowerPoint koristi tri osnovna tipa datoteke koje su logiki asocirane u sistemu. Tip PPT je standardni oblik prezentacije (presentation), a podrazumevana operacija pri aktiviranju datoteke u Windows Explorer-u je otvaranje u reimu ureenja, gde ostaje otvorena do komande za zatvaranje ili zavretka rada programa. Tip PPS je rezervisan za direktno emitovanje: aktiviranjem iz Windows Explorer-a odmah se startuje slide show, a po zavretku datoteka se zatvara. Trei prirodni oblik datoteke ima ekstenziju POT - to je format ablona prezentacije, to je predloak sa odreenim ureenjima slajdova. Kada se otvori datoteka ovog tipa, predloak postaje inicijalni za novu prezentaciju, koja e biti snimljena sa ekstenzijom tipa PPT ili PPS. Sva tri rezervisana tipa razlikuju se iskljuivo po ponaanju kada se datoteka pozove (npr. dvoklikne na nju), dok je format u tehnikom smislu isti. To znai da se slobodno moe promeniti tip datoteke u nekom spoljnom programu. Ako se na primer datoteka Prezentacija.ppt iskopira kao Prezentacija.pps ili joj se promeni tip, olakae se poetak emitovanja. Kada se ve nalazimo u programu, postojeu datoteku prezentacije emo otvoriti u dijalogu File / Open (CTRL+O), uz eventalnu navigaciju do lokacije datoteke(Slika1.2.1.), ako se ona ne nalazi u folderu My Documents. Ime neke od nedavno menjanih datoteka moe se nai pri dnu menija File ili na vrhu Task Pane-a New Presentation. Osim pri pokretanju programa, taj Task Pane se otvara komandom File / New i tu se moe birati meu predlocima za novu prezentaciju. Grupa New nudi otvaranje nove, prazne prezentacije ili paletu ablona u kojoj se moe odabrati neki. O treoj opciji ove grupe govorie se kasnije. Opcija New from existing presentation je nain da se postojea prezentacija iskoristi kao polazite za novu: uitani sadraj je kopija odabrane datoteke, ali je tek treba snimiti prvi put, pod novim imenom. Na poetku grupe New from template nalazi se kraa lista poslednjih ranije upotrebljenih ablona, a opcija General templates poziva klasini dijalog u kome se tokom odabiranja vide izgledi ponuenih ablona.

93


Slika 1.2.1.

Izgled dijaloga za otvaranje postojeih

prezentacija

Prezentaciju na kojoj se tek poinje da radi treba snimiti odmah. To je mogue uraditi pozivom dijaloga Save As iz File menija ili preicom CTRL+S (Slika1.2.2.). Treba da proverimo da li okolina koristi razliite verzije PowerPoint-a. Tekua verzija je kompatibilna unazad do verzije PowerPoint 97, dok verzije 4 i 95 koriste stariji format koji se moe odabrati u listi Save as type dijaloga Save As. Treba obratiti panju na to da se pre snimanja u staroj verziji snimi i verzija u aktuelnom formatu, zato to e prezentacija konverzijom u stari format pogubiti elemente koji ranije nisu bili podrani. U listi formata za snimanje mogu se uoiti i neki drugi formati (HTML i formati nekih slika).

Slika 1.2.2.

Izgled dijaloga za snimanje

dokumenta

94


Standardno snimanje prezentacije tokom rada izvodi se klikom mia na disketu u toolbar-u ili pritiskom na CTRL+S, to bi trebalo da pree u naviku kako bi se smanjio rizik od gubljenja podataka u sluaju nestanka struje ili kraha sistema. Da bi se smanjili razni rizici treba omoguiti programu da uva integritet onoga to je uraeno: otvori se dijalog Tools / Options i na listu Save iskljui se opcija Allow fast saves, a ukljui opcija Save AutoRecover info every koja se postavlja na vrednost ne veu od pet minuta. Ako je disk dovoljno brz moe se postaviti interval od jednog minuta. Ako dodje do pada sistema tokom rada, im se ponovo startuje PowerPoint, na levoj strani prozora pojavie se Task Pane sa listom sruenih datoteka. Odatle se mogu povratiti u stanje koje je AutoRecovery poslednji put zabeleio. Treba uitati takvu prezentaciju, i odmah je regularno snimiti pod drugim imenom. Nakon toga treba uporediti taj sadraj sa poslednjom snimljenom verzijom datoteke pre pada sistema. Pre prvog snimanja prezentacije moe se popuniti list Summary u dijalogu File / Properties. Ovaj svojevrsni tehniki karton Office dokumenta je dobro sredstvo standardizacije: kasnije se mogu brzo pregledati ti atributi zatvorenih datoteka ili upotrebiti neki od podataka kao kljuna re u pretraivanju biblioteke dokumenata. Preporuljivo je uneti bar naslov (Title), kategoriju (Category) i to vie asocijativnih kljunih rei (Keywords), proveriti ime korisnika i firme, a nije na odmet popuniti temu (Subject) i eventualno navesti komentar.

1.3 Pomo u programu Mehanizam pomoi u PowerPointu je vieslojan, a poinje od ponaanja radne povrine. Prvi nivo su tooltip poruke, koje pomau u otkrivanju znaenja elemenata radne povrine. U gornjem desnom uglu mnogih dijaloga postoji taster Whats this (mali upitnik). Kada se klikne na njega dobija se karakteristini pointer mia, a zatim klikom na mesto koje je nejasno dobija se ceduljica sa opisom akcije. U sluaju potrebe za ozbiljnijom pomoi, unosom na engleskom pitanja u polje Type a question for help u gornjem desnom uglu prozora dobija se izbor moguih odgovora. Pritiskom na taster F1 dobija se standardni prozor Help gde postoji hijerarhijski sistematizovan sadraj, Answer Wizard (arobnjak za odgovore), kao i detaljan indeks pojmova. Ako neka referenca poinje napomenom WEB, to znai da se stranica koja se poziva nalazi na sajtu Microsoft-a i da e biti uitana ako postoji veza sa internetom. Ovi mehanizmi pomoi mogu biti korisni raznim savetima tokom rada. Njihova primena u PowerPointu je redak primer nezamenljive pomoi, poto je jedini nain da se u toku rada prijavljuju razne omake i nekonzistentnosti, to je esta pojava u radu sa ovim programom. Prisustvo Office Assistant-a se moe po potrebi iskljuiti podeavanjem u dijalogu koji se dobija komandom Options u konteksnom meniju asistenta.

95

GLAVA 2

Osnovni elementi prezentacije U ovom poglavlju nauiete:

1. Vrste i oblici slajdova 2. abloni dizajna i kolorne eme 3. Master slajd 4. Sopstveni dizajn

2.1. Vrste i oblici slajdova

Kada se otvori program vidi se slajd bele pozadine na kome se nalaze dva polja uokvirena isprekidanim linijama, sa tekstovima Click to add title i Click to add subtitle. To je prvi slajd. Drugi slajd se ubacuje sa Insert / New slide ili pritiskom na CTRL+M, i on e se nai neposredno iza aktivnog (u ovom sluaju prvog) slajda. Na ovom drugom slajdu opet postoje dva polja za unos teksta, ali su ona drugih dimenzija i zato slajd izgleda drugaije. Ako bi se ubacili trei, etvrti i ostali slajdovi, oni bi u poetku izgledali kao drugi slajd. Razlika oblika prvog slajda u odnosu na sve ostale je to je njegovo ime naslovni slajd i ima posebne karakteristike. Svi drugi oblici su slajdovi sadraja, ili u prihvaenoj terminologiji samo slajdovi. Naslovni slajd ne mora da bude jedini ili strogo prvi u nizu. esta je praksa da se u prezentaciji naslovni slajd upotrebi bar dva puta. Osim prvog, pravog naslova, naslovni slajd se moe upotrebiti kao predloak za naslov neke potceline (poglavlja), a uobiajeno je da tako izgleda poslednji slajd u kome se predava moe zahvaliti na panji i zavriti svoj nastup. Aktivni slajd moe dobiti oblik naslovnog ako se odabere ema Title Slide, koja se nalazi na samom vrhu u paleti Slide Layout, na Task Pane-u. Pri ubacivanju treeg slajda otvorie se paleta Slide Layout u Task Pane-u na kojoj se nalaze neke eme (Slika 2.1.1.). To su modeli izgleda (layouts) gde se moe birati meu 27 predloaka podeljenih u etiri grupe. U prvoj grupi Text Layouts klikom na sliicu Title and 2 Column Text vidi se da je slajd odmah promenio oblik. Sada osim naslova postoje dve kolone za unos teksta. Mogu se isprobati i ostali predloci. Vidi se da se oblik menja a na slajdu se povremeno pojavljuju ikone, na koje se klikom dobija dijalog za unos posebnih sadraja.

96


Slika 2.1.1.

Izgled palete

Slide Layout

PowerPoint olakava osnovnu postavku slajda u zavisnosti od potrebe. Uokvirena polja se zovu okviri za unos (placeholders). Vano pravilo urednog izgleda slajda je da sadraj ne bi trebao da preliva iz okvira i zato treba dobro birati optimalni model izgleda trudei se da se slajd ne pretrpa.

2.2. abloni dizajna i kolorne eme Na toolbar-u Formatting klikom na taster Design ili u meniju Task Pane izborom stavke Slide Design - Design Templates prikazae se paleta grafikih predloaka pozadine. Klikom na neku od njih uoava se da svi slajdovi odmah prime izabrani dizajn. U pozadini se pojavljuje slika koja prekriva celu povrinu slajda ili njen deo. Fontovi u okvirima za unos menjaju boju i oblik. Za bolji pregled, u meniju koji se javlja ispod strelice na desnoj strani svakog uzorka dizajna, treba izabrati opciju Show Large Previews i sliice e biti uveane.

Prilikom menjanja predloaka treba obratiti panju na prozor Layout na levoj strani. Kod nekih predloaka postoji razlika u izgledu naslovnog i ostalih slajdova, kako bi naslov bio bolje istaknut. Ta postavka je automatizovana - kada se jednom definie da neki slajdovi budu naslovni, oni e primiti naglaeni dizajn. Ovo je jedan od razloga da se slajdovima posebnog znaenja dodeli ema Title Slide.

Broj zateenih ablona dizajna moe da varira. U Setup proceduri Microsoft Office-a, u grani Design Templates dela o Microsoft PowerPoint-u, postoje podgrane Typical i Additional, a samo prva se aplicira u tipinoj instalaciji. Moe se ponovo pokrenuti Setup i dodati ostali abloni. Neki abloni iz ranijih verzija PowerPointa vie nisu deo ove kolekcije, ali oni se mogu preuzeti iz tih instalacija.

Da bi se pronali abloni i preneli nekim elektronskim medijumom, moe se upotrebiti Windows-ova funkcija Search, traei datoteke imena *.POT. Na isti nain moe se nai lokacija PowerPoint ablona na svom disku. Dovoljno je ablone koji se prenose iskopirati u ciljni folder (na standardno instaliranom operativnom sistemu to je \ Program Files \ Microsoft Office \ Templates \ Presentation Design). Takoe, na WEB-u se mogu pronai mnogi lepi, besplatni abloni. Mogu se nai pomou nekog pretraivaa, navoenjem kljune rei PowerPoint template.

Ako se postavi neki ablon svetlijeg dizajna na slajdove, a zatim u vrhu Task Pane-a Slide Design odabere Color Schemes ili odabere grupa u meniju Task Pane-a otvorie se paleta sa nekoliko predloaka koji se razlikuju samo po boji. Ovde se menja tzv. kolorna ema slajda. Bez obzira na emu dizajna, uvek se moe promeniti izgled slajdova postavljajui obojeno staklo na njih. Moe se uoiti da se uz razliite eme dizajna pojavljuju razliite ponude kolornih ema, a da nisu sve kombinacije uvek uspene.

97


Ako se aplicira kolorna ema na slajdove bez posebnog dizajna, to je najbri nain da se obezbedi jednostavan i nenametljiv izgled prezentacije. Moe se izvesti jedan prost efekat: otvori se dijalog Format / Background, pa se u padajuoj paleti odabere neka boja, ili odabere nova, pozivajui punu paletu sa More Color.

Ako se otvori dodatni dijalog Fill Effects, ponudie se mnotvo kombinacija prelivanja boja, tekstura i obrazaca popune. Kada se odabere neka kombinacija, pre konane potvrde treba kliknuti na Preview da bi se proverio efekat. Ako je zadovoljavajui moe se postaviti na sve slajdove (Apply to All), kako bi se izbegla suvie arena prezentacija. Kombinovanjem postavljene pozadine i kolornih ema dobijaju sasvim nove varijante.

Nain postavljanja pozadine slajda vai i za pozadinu pojedinanog okvira za unos. Ako se oznai neki od njih na bilo kojem slajdu, pa se u toolbar-u Drawing (inicijalno na dnu prozora) otvori meni pored tastera Fill Color, mogu se napraviti sline kombinacije. Takoe je mogue i pojedinano ureenje izgleda oblika i boje fontova u okviru za unos, u emu pomae toolbar Formatting. Ne predlae se odvojeno ureivanje segmenata prezentacije jer se na taj nain stvara podsvesna odbojnost gledalaca prema sadraju, a to je efekat koji ni jedan predava ne bi eleo da postigne.

2.3. Master-slajd Svaki slajd, bez obzira na primenjeni oblik, ablon dizajna ili kolornu emu, u trenutku ubacivanja u prezentaciju preuzima formu iz prototipa koji se naziva master-slajd. Osim to daje inicijalni izgled slajdovima, master-slajd zadrava permanentnu vezu sa njima, i to tako da se bilo koja izmena na njemu automatski reflektuje na sve slajdove. Poinje se od nove, prazne prezentacije. Klikom na New na toolbar-u Standard, prezentaciji se dodaje jo jedan obian slajd, a za njim jo jedan primenjujui na njemu oblik naslov i dve kolone. Na svim slajdovima dodaje se neki tekst u sva polja, kako bi se posle toga uoile izmene. Poziva se komanda View / Master / Slide Master (Slika 2.3.1.). Tog trenutka e nestati polazni tekst slajda, i pojavie se neto sloeniji ablon. U oknu Layout se vidi samo jedna sliica slajda. Moe se prepoznati struktura obinog slajda, gde se vidi pet polja (areas) i opisi koji navode kakav tekst se tu oekuje.

Slika 2.3.1.

Izgled Slide Master

okvira

98


Moe da se napravi mala proba: Potrebno je kliknuti na prostor naslova (gornji okvir). Dok je ceo tekst oznaen, sluei se toolbar-om Formatting postaviti font Verdana, promeniti veliinu na 40, ukljuiti bold i u paleti boje fonta odabrati plavu boju. Kliknuti negde na povrinu nieg velikog okvira. Onda prineti pointer mia sredini gornje ivice, i uhvatiti krui koji se tamo nalazi i povui miem malo nanie, da se povea prostor izmedju dva okvira. Sada klikom na taster Line (crte kose crte) u toolbar-u Drawing pointer mia nad slajdom e primiti oblik muice. Kliknuti negde ispod levog ugla naslovnog okvira, pa bez putanja tastera mia povui do desne ivice, pazei da se iscrta vodoravna linija. Posle toga u toolbar-u Slide Master View kliknuti na komandu Close Master View, ime je zavrena prva izmena mastera slajda. Pregledavanjem slajdova vidi se da su svi naslovi u novom fontu i boji, a vidi se i linija koja je nacrtana. Izmena je jednaka na oba obina slajda, bez obzira na to to poslednji ima dva okvira za unos. Linija se vidi i na naslovnom slajdu, mada je njegov tretman razliit od ostalih slajdova, a nacrtana linija i ne izgleda ba lepo na tom mestu. Reenje problema je primena posebnog mastera po imenu naslovni master. Potrebno je vratiti se u Slide Master View i na toolbar-u kliknuti na taster Insert New Title Master. U oknu Layout, ispod prvog pojavila se jo jedna sliica slajda, a izmeu njih se vidi linija koja oznaava vezu. Klikovima na sliice uoava se da je master obinog slajda nadreen naslovnom masteru. To se moe proveriti: ako se na masteru obinog slajda promeni boja fonta naslova iz plave u zelenu, pa aktivira naslovni master, i na njemu se vidi nainjena izmena. Meutim, ako se napravi bilo kakva izmena na naslovnom masteru, ona e ostati zabeleena samo lokalno. Klikom na liniju, pa pritiskom na DEL na tastaturi vratiti boju naslova u plavu. Potom postavljanjem na taster obinog slajda vidi se da su i linija i zeleni naslov ostali ouvani. Pre zatvaranja reima Master View, na toolbar-u poeljno je ukljuiti opciju Preserve Master. Ovim se zakljuava struktura mastera, jer ponekad moe da se izgubi deo mastera ako se npr. obriu svi naslovni slajdovi. Zatim kliknuti na susedni taster Rename Master i promeniti ime u npr. promenjeni master. Na kraju se treba vratiti u reim ureenja slajdova i proveriti promene. Sada je naslovni slajd razliit od ostalih. Uoava se da u statusnoj liniji programa sada stoji tekst promenjeni master. Moe se uraditi i konana provera: unese se novi slajd na kraj prezentacije i videemo da njegov oblik tano odgovara izmenjenom masteru. Svrha tri okvira koja se vide na dnu mastera je u sledeem: otvori se dijalog View / Header and Footer, na kome se nalazi list Slide (Slika 2.3.2.). Ovo je dijalog za ureenje zajednikog podnoja svih slajdova, gde su na raspolaganju tri vrste podataka. Moemo pojedinano odluiti da ukljuimo bilo koji od njih: to reavaju tri checkbox-a na levoj strani dijaloga, a stanje pripreme se odraava na maloj silueti slajda u donjem desnom uglu.

99


Slika 2.3.2.

Izgled dijaloga

Header and Footer

Datum i vreme se mogu uneti tako da odgovaraju vremenu otvaranja prezentacije (Update automatically), gde se moe odabrati neki od formata u odabranoj jezikoj konvenciji ili fiksno, gde e se prosto uneti eljeni datum u polje Fixed. Slide number je redni broj slajda i dobro doe kao orijentacija predavau. Polje Foter je namenjeno tekstu koji se eli postaviti u podnoje. Treba obratiti panju na opciju Dont show on title slide, ijim ukljuenjem se postie da naslovni slajd ostane ist od podataka u podnoju. Kada se odabere sadraj, klik na Apply to All e propagirati podnoje na celu prezentaciju (sa ili bez naslovnih slajdova), a klik na Apply ga postavlja samo na aktivni slajd. Postavljeno podnoje uvek se moe izmeniti ili ukloniti u istom dijalogu.

2.4. Sopstveni dizajn Bez obzira na to da li je master menjan nad praznim izgledom slajdova kao u prethodnom primeru ili je to uinjeno sa nekim od ablona dizajna, te izmene e ostati sauvane iskljuivo lokalno, u datoteci prezentacije. Da bi se bilo koja izmena sauvala kao ablon, otvori se dijalog File / Save as, pa nakon davanja imena u listi Save as type odabere se varijanta Design Template (*.pot). Odabere se koliko slajdova e ablon imati: moe se postaviti neki inicijalni sadraj ili obrisati sve osim naslovnog slajda, pa ak i njega. U tom sluaju e se pri izboru tog ablona na mestu prvog slajda pojaviti tekst Click to add first slide. ablon nee biti snimljen kao deo kolekcije ablona programa, nego u lokalnom direktorijumu za Office ablone. Moe mu se pristupiti kada se u Task Pane-u New Presentation u grupi New From Template klikne na link General Templates. Otvorie se dijalog sa tri lista, a ablon e se nai na listu General. Vratimo se jo jednom u reim izmene mastera i krenimo od dna: sada je jasnija uloga tri okvira na dnu mastera. Parametri izgleda se menjaju uobiajenim alatima, pa se ak moe i obrisati neki okvir podnoja. U tom sluaju element se nee pojavljivati na slajdu iako je moda ukljuen. Svim okvirima se moe menjati poloaj, vukui njegove ivice na eljeno mesto. Iako okviri smeju da se preklapaju, ipak se izbegava da se to radi, jer kasnije moe doi do problema u preklapanju sadraja. Obrisani okvir se vraa dijalogom Master Layout, koji se poziva iz toolbar-a.

100


Glavna ideja u postavci teksta na slajd je da treba pisati samo kratke teze koje podravaju govor, pa se ne oekuje unos mnogo teksta u okvir. Ne treba usitnjavati slova - najbolje je da se unese neki uzorak teksta, startuje prezentacija (F5) i udalji se tri metra od monitora. Ako se odatle uredno ita sadraj, veliina je verovatno dobra. Iako abloni dizajna nude razliite kombinacije fontova, ne valja preterivati sa slovnim oblicima, ve se drati jednog ili najvie dva fonta. Treba znati da je pri itanju sa ekrana ili sa platna lake itati neserifne fontove (one bez stopica): takav je recimo klasini Arial, a mnogi se slau da je Verdana ubedljivo najitljivija u ovim primenama. Iako su veoma lepi, serifni fontovi, kao to su Times New Roman, Garamond, Georgija i sl. ipak pripadaju carstvu papira, pa ih treba izbegavati u prezentacijama. Za izmenu svih fontova u prezentaciji slui dijalog Format / Replace Fonts. Fontovi iz YUSCII zaostavtine su stvar prolosti. Tako spremljena prezentacija na drugom raunaru sa koga treba da se emituje tokom predavanja verovatno nee raditi jer taj raunar nema instalirane te fontove koji ne odgavaraju Unicode standardu. Teze se uobiajeno piu kao nabrajanje naznaeno brojem, specijalnim znakom ili sliicom (bullets). Pored razliitog uvlaenja pasusa oznake se razlikuju da bolje naznae razlike izmeu pet razliitih nivoa. Da bi se upravljalo metrikom nivoa navoda, treba ukljuiti vidljivost lenjira iznad i levo od slajda komandom View / Ruler. Tu se vide dve abice. Pomeranjem abica definiu se tane pozicije znaka za navod i poetak teksta. Ako se uhvati donji kvadrati, pomerae se obe abice uvajui njihovo meusobno rastojanje. Podrazumevani znak moe se promeniti ako se otvori kontekstni meni nad redom i odabere komanda Bullets and Numbering. Na raspolaganju je nekoliko predloaka, kojima se moe promeniti boja i relativna veliina u odnosu na tekst u istom redu. Taster Picture otvara paletu za izbor sliice koja e sluiti za poetak navoda. Ako se izabere taster Customize, otvorie se dijalog za izbor znaka iz tabele fonta Wingdings. Redne brojeve treba koristiti obazrivo, jer asociraju na klasino nabrajanje i vode monotiji u auditorijumu. Postoji nekoliko pristupa u grafikoj obradi master-slajda. Najpre, vai sve to je ve reeno za ablone slajdova i kolorne eme, jer se ti predloci povezuju sa masterom. Ako je unet neki prostiji ablon dizajna (na primer Axis), ulaskom u master mogu se ureivati delovi grafike koji ine predloak. Najei problem vezan je za pripremu namenske grafike, poput nekog logotipa ili sopstvene slike u podlozi slajda. Slika koja treba da se prua preko celog slajda ne mora biti velika: dovoljno je 800x600, pa i manja, a proporcija je 4:3 koja vai na monitorima. Treba optimizovati veliinu slike i koristiti formate JPG i GIF. Prevelika slova e nepotrebno poveati ukupnu duinu datoteke prezentacije. Ako slika nije predviena da pokrije ceo slajd, moe se napraviti kombinacija background boje sa njom. Kada se postavlja logotip u neki ugao slajda potrebno je paziti na odnos slike i teksta i odluiti da li e master imati samo obini slajd ili i poseban naslovni. U drugom sluaju unapred napraviti dve varijacije grafike: na primer ako je to velika slika, onda neka puni oblik bude predvien za naslovni master, a za obini slajd predvideti verziju izbledelih boja, paletu sivih ili neki drugi manje upadljiv oblik. Odabrana slika se unosi u master iz dijaloga koji se poziva sa Insert / Picture / From File ili klikom na taster Insert Picture u toolbaru Drawing. Moe se izabrati vie slika odjednom birajui pojedinano klikom dok se dri pritisnut CTRL. Ubaena slika e se nai na sredini slajda i gotovo sigurno da veliinom i poloajem nee odgovarati potrebi. Najpre treba podesiti veliinu: da bi se ouvala proporcija treba je uhvatiti za jedno od temena i povui u nekom smeru da bi se smanjila ili poveala, i zatim je uhvatiti miem i prevui na eljeno mesto i konano joj podesiti veliinu na optimalnu.

101


Po potrebi rotira se hvatajui miem zeleni krug voice. Pri radu bie otvoren toolbar Picture gde postoje razne alatke: moe se promeniti osvetljenje i kontrast, prebaciti slika u sivu paletu, odsei joj krajeve itd. Dijalog Format Picture daje dodatne i precizne kontrole postavke. Obratiti panju na dijalog Compress Pictures, gde se optimizuju dimenzije jedne ili svih slika uz izvesne gubitke kvaliteta. Slika za slajd je sasvim pristojna ako se sauva u rezoluciji Web / Screen (96 taaka po inu). Kada se ubacuje slika koja e sluiti kao podloga itavog slajda najpre se precizno postavlja povlaei svaku ivicu tano na ivicu slajda. Kada se zavri taj posao desnim klikom se otvori konteksni meni i u podmeniju Order odabere se opcija Send to Back kako bi se slika premestila u najnii sloj slajda. Potrebno je odmah ispitati da li je boja teksta zadovoljavajua u odnosu na novu podlogu. Treba se izabrati jak kontrast koji se lako ita. Ako sve kombinacije boja fontova pokazuju slabosti, dodati fontu atribut Shadow, klikom na taster u toolbar-u Formatting. Ako je isplanirano tano mesto za logotip, predvideti njegov budui odnos sa tekstom. Recimo, ako se postavi u jedan u gornjih uglova odmah smanjiti veliinu okvira naslova kako ne bi dolo do kasnijeg preklapanja teksta i logotipova. Nakon toga ispitati da li je veliina fonta naslova i dalje optimalna. Ako se logotip postavlja u podnoje slajda, treba obrisati ili premestiti okvir koji se preklapa sa njim. Preostaje jo da se testira izgled prezentacije, pazei da li tekst i slika negde mogu da se preklope. Korigovati greke i kada izgled mastera bude zadovoljavajui snimiti rezultat kao PowerPoint ablon u .POT datoteku.

102

GLAVA 3

Priprema sadraja


1. Preporuke za pripremu sadraja prezentacije 2. Unos teksta 3. Unos grafikih elemenata 4. Namenska grafika 5. Kontrolni pregled rezultata

3.1. Preporuke za pripremu sadraja prezentacije

Neke od preporuka kojih se treba pridravati pri pripremanju sadraja prezentacije su: broj slajdova ne sme biti veliki, ako je predavanje due slajdova sme imati najvie dvadeset ne raunajui naslovne slajdove, slajdova sme da bude vie nego minuta samo ako duina izlaganja ne prelazi vie od deset minuta. Takoe, o istoj stvari se moe govoriti razliito vreme, ali uz isti efekat i ouvanje sutine. Za vebu, moe se jedan film prepriati za tri minuta, a potom za petnaest ili trideset minuta. U zavisnosti od raspoloivog vremena treba odabrati najvanije detalje i prepriati ih dinamino. Naravno bez dobrog linog iskustva nee se stii pravi utisak o ovim principima. Scenario prezentacije je posao kojim se treba baviti pre poetka pravljenja prezentacije.

103


3.2. Unos teksta Naslov prezentacije treba da je kratak i efektan, a u podnaslovu moe da stoji neki slogan ili ime autora. Prezentacija se moe tako napraviti da i drugi slajd bude naslovni, a u njemu se mogu navesti neke generalije o predavau ili dodatno najaviti tema predavanja. Ako se naslovni slajd koristi u posebne svrhe, npr. kao delitelj celina, dozvoljene su i manje pojedinane izmene u strukturi, kao to je poveanje veliine okvira za unos ili izmene veliine fonta. Problemi mogu nastati na standardnim slajdovima, ako se pretera u koliini teksta, piui ono to bi trebalo samo da se govori. Kao i kod naslova, optimalno je da tekst prvog nivoa ne bude dui od jednog reda, a detaljnije navode treba pisati u niem nivou. Da bi se promenio nivo nekog reda teksta, pre kucanja treba pritisnuti taster Tab. To se moe uiniti i kasnije, tasterom Tab dok je pointer za unos na poetku reda ili tasterom Demote u toolbar-u Outlining, koji se inicijalno pojavljuje uz levu ivicu prozora programa. Vraanje reda na vii nivo izvodi se naknadnim pritiskom preice SHIFT+TAB ili tasterom Promote na toolbar-u. Bilo bi dobro da okvir teksta ne sadri vie od est do osam redova. Ako je potrebno vie, bolje je da se takav sadraj podeli na vie slajdova. Drugi nain je u korienju slajda sa dve kolone. Ako se preu gabariti teksta u okviru, program e pomoi tako to e se font teksta automatski smanjiti tako da svi redovi uredno stanu u okvir. Pored donje ivice okvira pojavie se Smart Tag, inteligentni element programa. On se moe ignorisati, ali klik na njega otvara kratki meni koji nudi nekoliko moguih opcija. Podrazumevana akcija je upravo obavljeno automatsko podeavanje veliine teksta (Autofit Text to Placeholder). U sluaju da se ne eli pisati mnogo teksta, treba upotrebiti drugu opciju Stop Fitting Text to This Placeholders. Potpuno ukidanje automatskog podeavanja iskljuie se kada se prisutnom komandom Control AutoCorrect Options otvori dijalog AutoCorect, gde na listu AutoFormat As You Type treba iskljuiti dve opcije sa tekstom AutoFit Postoje i druga reenja vezana za previe sadraja. Smart Tag nudi tri mogue operacije. Prva opcija je podela sadraja na dva slajda (Split Between Two Slides), gde e se sadraj podeliti na pola, a naslov slajda e se ponoviti. Druga opcija Smart Tag-a je Continue on a New Slide, koja e pripremiti sledei slajd sa istim naslovom, gde se moe nastaviti unos stavki. U ovom sluaju, ostaje problem umanjenog teksta na prvom slajdu, pa ne bi bilo loe najpre preneti poslednju stavku na sledei i tek onda nastaviti unos. Trea ponuda automatskog reenja je prihvatljiva ako su teze kratke: opcija Change to TwoColumn Layout menja oblik slajda u onaj sa dva okvira za unos; i opet ostae umanjeni tekst u levom okviru, pa treba uredno podeliti stavke na dve jednake grupe. Ako su na kraju oba okvira puna, bolje bi bilo da se odabere deljenje sadraja na dva slajda. Preporuljivo je imati to manje teksta na jednom slajdu, jer e tako sluaoci manje itati, a vie sluati ta se govori. Ako se eli prvo usredsrediti na pisanje teksta, u oknu Layout levo od slajda u reimu Normal View treba prei na list Outline (levi jeziak). Ovde se vidi umanjeni tekst, iji font moe, ali ne mora da odgovara fontu slajda. Na levoj ivici se nalazi toolbar Outlining, na kome se moe ukljuiti ili iskljuiti veran prikaz fontova pomou najnieg tastera Show Formating. Za poetak se predlae da bude iskljueno. Ako je font suvie sitan, u padajuoj listi Zoom u toolbar-u Standard odabrati ili ukucati neki vei broj od podrazumevanih 33%. Moe se povui granina linija izmeu okna Layout i okna slajda na desnu stranu da bi pregled bio to bolji.

104


Novi slajd u reimu Outline pravi se komandom New Slide iz toolbar-a Formatting ili u konteksnom meniju. Drugi nain je da se nakon zavretka unosa prethodnog slajda, na novoj, praznoj stavci tog slajda, pritisne SHIFT+TAB ili da se klikne na taster Promote u toolbar-u Outlining i zatim odmah unese naslov slajda. Kad se opet pritisne Enter, napravie se jo jedan slajd, ali odmah treba pritusnuti Tab ili kliknuti na Demote i nai ete se na prvoj stavci teksta slajda. Ako je potrebno menjati nivoe unetih stavki, to se moe uiniti odmah ili kasnije komandama Promote i Demote. Tokom rada, na raspolaganju su razne komande u toolbar-u Outlining i u konteksnom meniju. One se mogu isprobati nad razvijenim sadrajem - njihova funkcija e se lako shvatiti.

3.3. Unos grafikih elemenata

Najlaki nain da se aplicira slika je da se najpre pripremi optimalni oblik slajda. Unese se novi slajd, pa u Task Pane-u Slide Layout treba obratiti panju na grupu Text and Content Layout. Ako se eli da na slajdu stoji samo slika potrebna je grupa Content Layout. Za primer, odabrati oblik Title, Text and Content. Ako izgled nije zadovoljavajui, naknadne promene su mogue ak i nakon unosa slike i teksta. U okviru slike pojavie se grupa od est tastera nalik onima u toolbar-u i tekst Click icon to add content. Uloga opcija Insert Clip Art i Insert Picture je sledea: Clip Art je kolekcija vektorskih sliica koje se dobijaju uz Office, a karakterie je mogunost organizovanja u indeksirane grupe koje se mogu pretraivati po kljunim reima. Spoljni Office program Microsoft Clip Organizer slui za sve poslove organizovanja sadraja, koji se mogu proirivati iz raznih kolekcija sa CD-ROM-ova i sa WEB-a. Duplim klikom na odabranu sliicu, ona e se nai na sredini svog okvira, gde joj moete manjati veliinu, poloaj i druge parametre u konteksnom meniju ili komandama na toolbar-u Picture. Unos slike sa diska obavlja se dijalogom Inserte Picture, gde se podrazumeva da najpre treba nai lokaciju slike. Klik na taster Insert smestie odabranu sliku u okvir tako da najvea dimenzija ne premai njegove granice. Najbolje je da se slika optimalno pripremi u spoljnom programu, a potom se snimi tako da datoteka bude to manja. Time e se maksimalno rasteretiti gabarit prezentacije i performanse programa. Slika na slajd se moe ubaciti i direktno, bez prethodnog izbora optimalnog oblika i rasporeda okvira. U tom sluaju program e pokuati da promeni oblik slajda, zavisno od toga da li na slajdu ve postoji neki tekst ili ne: ako teksta nema, bie odabran oblik Title and content. Ako tekst postoji, bie to Title, Text and Content. Pored ubaene slike pojavie se Smart Tag sa moguim akcijama ako preporuka programa ne odgovara, treba odabrati Undo Automatic Layout, a tu opciju privremeno obustaviti komandom Stop Automatic Layout of Inserted Picture. Ova automatika moe se iskljuiti komandom Control Automatic Options, nakon ega se u dijalogu iskljui opcija Automatic layout for inserted objects. Treba obratiti panju: ako se bude ubacivalo vie slika istovremeno, nee doi ni do kakve automatske reakcije programa. Slika moe biti postavljena delimino ili potpuno van povrine slajda. Ako je postavljena delimino, pri emitovanju e se videti samo unutranji deo. Ako je slika van slajda, nee se videti kada se pusti slide show. Svrha ovakvog pristupa moe biti razliita: moda se eli napraviti neki specijalni efekat, a moda je dobro proveriti koja od ubaenih slika najbolje odgovara zadatom slajdu. U svakom sluaju, potrebno je olakati posao ureenja poloaja i veliine slika. To posebno vai ako se intezivno unosi grafika u prezentaciju tada je bolje da strogo potuje odreena lokacija slike. Ako su polazne slike razliite veliine, treba ih ujednaiti koliko god to ima smisla. Tokom pripreme dobro je na slajdovima ukljuiti pomonu mreicu i voice, to se radi pozivom komande Grid and Guides. Najpre e se otvoriti istoimeni dijalog, na kome treba odabrati da se objekti kae na take mree (Snap objects to grid) i opciono jedni na druge (Snap object to other objects).

105


U padajuoj listi Spacing odabrati gustinu mree, a Display grid on screen e ukljuiti njihovu vidljivost. Mrea funkcionie i ako nije vidljiva. Voice (guides) slue kao pomagalo u uravnavanju objekata na slajdovima ukljuiti ih i potvrditi izbor. Ako su parametri zadovoljavajui, treba ih sauvati za ubudue klikom na taster Set as Default. Na kraju, nad slajdom e se pojaviti takice koje su grubi orijentir mree i dve voice koje se ukrtaju na sredini slajda. Ako je ukljuen lenjir (View / Ruler), vidi se da su to nulte take od kojih se meri odstojanje ka ivicama. Treba uneti sliku i pomerati je po malo po slajdu uoava se da se ona pomera u koracima koji odgovaraju definisanom odstojanju. Dobro je pomeriti dva naspramna temena slike tako da upadnu u korak mree. Time e se olakati dalje pomeranje i uklapanje sa drugim objektima. Ako se eli iz bilo kog razloga pomerati slika nezavisno od mree, treba drati pritisnut taster Alt, dok se vue cela slika ili njena ivica miem. Pravilo mree se odnosi na sve objekte, ukljuujui i okvire za unos. Optimalna promena metrike okvira znai intervenciju u masteru slajda, a ne na pojedinanom slajdu, kako bi se spreila neurednost u prezentaciji. Voica se moe pomerati po potrebi. Prinese se kursor liniji u sivom polju u okolini slajda pointer mia se nee promeniti, kao to se oekuje. Kada se pritisne levi taster mia, pojavie se polje sa brojem koje iskazuje trenutno odstojanje voice od sredine. Voica se moe i duplirati: dok se vue drati pritisnut taster Ctrl, na novo mesto staviti drugu, a ne polaznu voicu. Ovako ih se moe postaviti koliko god treba, a svaka suvina se moe ukloniti ako se prosto poklopi sa nekom drugom. Pretpostavimo da se na slajd postavi slika i njen poloaj je dobar, a onda se eli da i na sledeim slajdovima slike zauzmu tano to mesto. Najpre prevui dve voice na gornju, odnosno levu ivicu slike. Zatim postaviti voice na suprotne ivice. Ako je tako lake, iskljuiti vidljivost mree i ostaviti voice, pa e se na novom slajdu videti kontura u koju treba uklopiti novu sliku. Ako se eli da se pojavi neki tekst nezavisno od okvira, takav da nee biti diran izmenom oblika slajda, onda treba upotrebiti nezavisno polje teksta. Pozove se komanda Insert / Text Box, nakon ega e se pointer mia pretvoriti u muicu za crtanje. Onda treba nacrtati okvir i uneti tekst u njega, a zatim formatirati tekst i okvir po elji. Zgodan efekat koji se ovako moe postii je ispis teksta pod uglom. Ako je potrebno da se takav sadraj nae na svakom slajdu, onda ga treba uneti u master slajd.

3.4. Namenska grafika i multimedija PowerPoint omoguava primenu nekoliko rezervisanih tipova grafikih sadraja pomou alatki zajednikih za itav Office. Sa nekim od tih elemenata radili smo u meniju Insert / Picture ili u toolbar-u Drawing. Grupa AutoShapes je bogata kolekcija vektorskih oblika koja se nakon unosa moe dodatno kontrolisati. Na primer, ako se unese klasina strelica (prvi izbor u grupi Block Arrows), na njoj se moe videti uta taka na unutranjem uglu, ijim povlaenjem se podeava oblik strelice. Svaki AutoShape e se dodatno kontrolisati u konteksnom meniju, gde mu se moe promeniti boja, dodati tekst, postaviti tekst u pozadinu, animirati se itd. WordArt je modul za kreiranje stilizovanih ispisa na osnovu dvadesetak predloaka koji se takoe mogu ureivati. Postoje tri vrste grafikih oblika od posebnog znaenja, koji se mogu pozvati direktno iz grupe od est tastera u predloku oblika slajda. Prvi u nizu je Insert Table. Izborom tog tastera se moe postaviti eljeni broj kolona i redova budue tabele. Kada se zadaju parametri, dobija se tabela koja se prua preko celog okvira i koja se moe skalirati poput bilo koje slike, ali se i precizno preurediti komandama u toolbar-u Tables and Borders. Tabela je predviena za unos struktuiranog teksta, to moe biti celishodno za razne namene. Savet je da se ne preteruje u gabaritu tabele posmatrai uglavnom nemaju naviku da posvete panju detaljima.

106


Grafikon je prikladan nain za vizuelno predstavljanje brojeva (Slika 3.4.1.). Ako se eli iskoristiti gotov grafikon iz Excel-a, treba otvoriti oba programa i samo ga prevui na slajd. Tada se imaju na raspolaganju sve funkcije Excel-a nad grafikonom, ako se duplim klikom aktivira OLE veza izmeu programa. Meutim, ne mora se angaovati Excel za taj posao. Ako se odabere unos obinog grafikona, pojavie se uzorak histograma u okviru grafike i tzv. Datasheet, list u kome se mogu formirati polazni podaci za gradnju grafikona. Ta veza je interaktivna, pa se uvek mogu menjati podaci kad se u konteksnom meniju odabere komanda Datasheet. U konteksnom meniju se nalazi i poziv dijaloga Chart Type, gde se mogu menjati oblici i varijante grafikona. Trei posebni izbor grafike je Insert Diagram or Organization Chart. Ovaj Office modul omoguava gradnju posebnih dijagrama toka ideje ili neke organizacije. Pri gradnji organizacione eme, dobie se toolbar u kome se mogu birati razne komande za kontrolu sadraja i oblika. Multimedija u prezentaciji je posebno atraktivna, bilo da se koristi zvuk u pozadini ili video zapisi u slajdovima. Dodavanje multimedije bi drastino uvealo PPT datoteku. Zato postoji opcija da zvuni klip ostane u posebnoj datoteci (video uvek ostaje van PPT fajla), ali mora se misliti na to da se pri noenju prezentacije ponese i on. Treba znati da je multimedija retko primerena predavanjima, ve se uglavnom koristi u prezentacijama koje se samostalno koriste ili automatski emituju.

Slika 3.4.1.

Ubacivanje grafikona u dokument

Kada se odabere opcija Insert Media Clip, otvorie se inicijalni dijalog iz galerije klipova. Ako treba da se ubaci neki drugi sadraj, kliknuti na Import, pa pronai potrebnu datoteku. Na kraju odgovoriti na pitanje da li da se sekvenca emituje automatski po otvaranju slajda ili runo, na klik miem. Ako je postavljen neki video zapis vidi se njegova prva sliica koja se moe ureivati kao i bilo koji objekat. Konteksna komanda Edit Movie Object nudi dijalog sa opcijama ponaanja (npr. neprekidno emitovanje).

107


3.5. Kontrolni pregled rezultata Iako postoji jo mnogo alatki za ureenje sadraja i ponaanje slajdova, mnoge uspene prezentacije su napravljene tehnikama koje ne prevazilaze do sada izloeni materijal. Prezentacija se moe dodatno ulepati, ali pre toga treba ispitati prezentaciju koja je formirana. Slajdovi prezentacije se mogu videti u oknu Layout, u pogledu Slides. Ako se povue granina linija izmeu dva okna udesno, pogled e se uveati. Ipak, tako se moe videti samo nekoliko slajdova. Zato treba prei u namenski pogled Slide Sorter View, klikom na taster u donjem desnom uglu prozora ili komandom menija View / Slide Sorter (Slika 3.5.1.). Celu radnu povrinu e zauzeti sliice slajdova koje se mogu zumirati od 25% do 100%, to je uglavnom dovoljno i za itanje detalja na slajdovima. Prva namena ovog pogleda je da se stekne pregled ukupnog sadraja. Ovde se ne moe menjati tekst na pojedinanom slajdu. To se moe uiniti ako se duplim klikom na eljeni slajd pree u Normal View. Slide Sorter je optimalan za izvoenje raznih radnji koje se tiu kompletnog sadraja prezentacije.

Slika 3.5.1.

Izgled okvira Slide Sorter

Kada se prvi put pregleda konani sadraj prezentacije, moda e se doi na ideju da se obrie neki slajd (pritisak na Del na tastaturi ili Delete Slide u konteksnom meniju) ili da se premesti samo uhvatiti slajd miem prevui ga na novu poziciju. Moe se ispitati mogui uticaj raznih ablona ili kolornih ema na razne oblike slajdova. Klikne se na Slide Design u konteksnom meniju nekog slajda, pa se menjaju kombinacije na Task Pane-u, istovremeno gledajui u pogledu Slide Sorter kako prezentacija izgleda u novom ruhu. Bezbednosti radi, pre izmene treba snimiti gotovu prezentaciju, a neku promenu posle snimiti kao alternativnu verziju.

108

GLAVA 4

Napredni elementi prezentacije


1. Sumarni slajd 2. Tranzicije 3. Animacija sadraja 4. Automatski generisani sadraji 5. Kombinovani pristup

4.1. Sumarni slajd Dua predavanja zahtevaju da se pri poetku ili na kraju napravi pregled glavnih teza, kao najava ili rezime izlaganja. U nekim sluajevima mogu se napraviti slajdovi kao najave svojevrsnih poglavlja u prezentaciji. Ovi poslovi e se automatizovati ako se primeni alatka Summary Slide. Treba prei u Slide Sorter View i obratiti panju na kljune slajdove iji su naslovi prikladni kao generalne teze predavanja, a onda ih selektovati uzastopnim klikovima miem dok se dri pritisnut taster CTRL. Kada se zavri sa izborom, na toolbar-u Slide Sorter treba kliknuti na taster Slide Summary. U tom trenutku, tano ispred prvog izabranog slajda pojavie se novi slajd iji je naslov Summary Slide, a teze u tekstu su prenete iz naslova. Ako je potrebno, premestiti slajd na eljenu poziciju. Obino je on iza naslovnog slajda na poetku ili e to biti pretposlednji slajd, pre odjavnog. Sad je jo samo preostalo da se aktivira reim izmene slajda i da mu se promeni naslov. Da bi smo napravili najavu grupa slajdova, treba oznaiti prvi u grupi pa, drei taster Shift, kliknuti na poslednji od njih i napraviti sumarni slajd. Postupak se ponavlja za svaku grupu posebno, pa se na kraju urede ubaeni slajdovi.

109


4.2. Tranzicije Ukoliko se koriste sa merom, tranzicije ine atraktivni element prezentacije. Re je o efektima promene slajda, koji zamenjuju prostu promenu kadra dok tee predavanje. Probe i postavke tranzicija izvode se u Task Pane-a koji se poziva komandom menija Slide Show / Slide Transition ili klikom na taster Transition u toolbar-u Slide Sorter. Poeljno je da se bude u Slide Sorter-u, jer je opti pregled tokom posla laki. U drugoj listi Apply to selected slides nalaze se imena raznih efekata. Kako se na koji efekat klikne, vidi se njegovo ponaanje na slici aktivnog slajda. Ako se oznai vie njih, efekti e se ilustrovati redom. Kad se tranzicija postavi na slajd, u Slide Sorter-u se ispod njega pojavljuje sliica zvezdice. Klik na nju ilustruje ponaanje tranzicije. U grupi Modify transition nalaze se dve padajue liste. Speed varira tri brzine izvoenja tranzicije, a Sound nudi obimnu listu zvunih efekata koji prate tranziciju. Ne treba definisati zvune efekte u prezentaciji namenjenoj predavanju to su efekti prikladni za samostalni rad prezentacije, dok bi sluaoci predavanja samo bili ometani da sluaju ono to se pria. Ako se tranzicija dopadne nakon probe na jednom slajdu, moe se kliknuti na taster Apply to All Slides. Ako se potuje preporuka o diskretnom dizajnu, to se nee praktino nikada raditi: postavi se tranzicija samo na prvi slajd posle naslovnog i na poslednji, odjavni slajd. Eventualno se moe upotrebiti tranzicija kao naglasak nekog vanog sadraja, ali to ne treba initi esto. 4.3. Animacija sadraja Postoji vie naina da se aktivira sadraj unutar jednog slajda. Upravo je ovo grupa efekata na kojoj mnogi autori prave kardinalne greke, pokazujui lo smisao za dizajn. Ako se pravi automatska prezentacija koja e se sama emitovati, dozvoljeno je gotovo sve, ali najvanije pravilo celishodne primene animacija u toku ivih predavanja jeste interakcija govora i prikaza: ova tehnika ima smisla samo ako tano naglaava predavaeve rei. Animacije se postavljaju na dva naina. Najbre je da se odabere neka animacija celog slajda u ponudi Task Pane liste koja se dobija komandom menija Slide Show / Animation Schemes. Nije dobro animirati itav slajd. Preporuuje se puni izbor i detaljna kontrola animacije samo pojedinih delova slajda, to se moe pripremiti u Task Pane-u Custom Animation. Oznai se element koji se eli animirati (okvir teksta ili slika), pa se otvori lista Add Effect. Pojavie se meni sa etiri grupe animacija: Entrance (ulaz), Emphasis (naglaavanje), Exit (izlaz) i Motion Paths (putanje kretanja). Svaka opcija se dalje grana u izbor nekoliko najeih, dok stavke More Effects otvaraju bogate palete predloaka animacije, podeljenih u razliite grupe efektnosti. Kada se odabere tip, pojavie se nekoliko kontrola ponaanja animacije. Najpre treba odabrati kada se ona startuje: u listi Start postoje opcije On Click (kree samo na klik miem ili na pritisak na Enter ili Space na tastaturi, kao kad se inae menja slajd), With Previous (zajedno sa prethodnim prikazanim sadrajem) ili After Previous (posle prikazanog sadraja, recimo nakon prethodne animacije). Iza toga raspolae se sa jednom ili dve kontrole za detaljno ponaanje animacije (brzina i eventualno neka pojedinost izabranog efekta). U listi koja se formira ispod kontrola, vidi se lista svih veih primenjenih animacija. Kada postoji vie animacija na istom slajdu, moe im se menjati sadraj povlaenjem miem ili kontrolom ReOrder. Kontrolom Play simuliraju se efekti koji su pripremljeni. Najefektnija je animacija teza u jednom okviru teksta, koje nailaze jedna po jedna onako kako se bude govorilo o njoj. Tako e izlaganje dobiti na dinamici, uz poveanu panju slualaca. Da bi se izveo ovaj efekat oznai se ceo okvir teksta, pa se upotrebi npr. efekat Entrance / Fly In / From Left / Very Fast.

110


Na dnu liste efekata nalazi se strelica. Kada se otvori vidi se da je izlistano onoliko animacija koliko ima stavki u okviru. Treba odmah proveriti kako funkcionie ovaj efekat klikom na kontrolu Slide Show: videe se slajd sa naslovom, ali bez teksta. Svakim pritiskom na taster backspace u slajd e ui po jedan red teksta, dok e ostali ekati da se o stavci kae ta je predvieno, pa e se onda pozvati sledea. Dobar ukus nalae da naslov slajda mora biti nedodirljiv za animaciju.

4.4. Automatski generisani sadraji Postoje dva zanimljiva alata kojima se za samo nekoliko minuta moe napraviti efektan predlog sadraja. Prvi je foto-album, prezentacija sainjena od slika preuzetih sa diska ili direktno od digitalne kamere, odnosno skenera. Treba zatvoriti zateenu prezentaciju, pa pozvati dijalog Insert / Picture / New Photo Album. Otvorie se dijalog tutora kome samo treba da se saopti izvor slika (Insert picture from), odakle slede klasini dijalozi. Ubaenim slikama se moe izmeniti redosled, a pri pogledu u oknu Preview moe se odmah uticati na neke parametre slike koristei tastere ispod sliice. Potom u listu Picture layout odabrati da li e svaka slika zauzeti ceo slajd ili e ih biti vie na svakom. Na kraju opciono se moe odabrati oblik okvira slike. Klikom na taster Create dobie se pounjen foto-album koji se dalje moe ureivati po elji. AutoContent Wizard (slika 4.4.1.) je arobnjak koji pomae u formiranju generikog scenarija tipskih prezentacija. Kada se sa File / New otvori Task Pane New Presentation, kliknuti na New / From AutoContent Wizard i otvorie se dijalog arobnjaka. On vodi kroz tri funkcionalna koraka. U prvom, bira se prototip prezentacije iz jedne od ponuenih grupa. Drugi korak predvia izbor vrste ciljnog medijuma. Ovde je sada vana samo prva opcija, On-screen presentation. U treem koraku moe se po potrebi definisati naslov i opcije podnoja slajdova. U sledeem koraku samo treba potvrditi gradnju sadraja.

Slika 4.4.1.

Izgled dijaloga

AutoContent Wizard

Rezultat rada ovog arobnjaka je nova prezentacija koja sadri vie slajdova (ponekad i do dvadeset), sa unapred definisanim dizajnom i generikim tekstovima. Tekst je formiran kao predloeni scenario koji je celishodno razvijen prema zadatoj temi. Dalje se moe nastaviti sa klasinom obradom, menjajui tekst konkretnim materijalom, dodajui ili oduzimajui slajdove po potrebi. Obratiti panju na to da u generikim prezentacijama postoje na raspolaganju neki zanimljivi abloni dizajna koji se inae ne mogu nai u paleti.

111


4.5. Kombinovani pristup Uobiajeno je da se slajdovi tokom predavanja emituju sekvencijalno (jedan za drugim), pomou klasinog klika miem ili komandom sa tastature. Postoji mogunost da se redosled uini i nelinearnim, pomou posebnih kontrola koje treba dodati na slajd i kojima e se upravljati miem. Re je o tzv. akcionim tasterima (action buttons), koji su zapravo rezervisani oblici kolekcije AutoShapes i grafiki se kontroliu na isti nain. Da bi se upotrebili treba krenuti od palete iz komande menija Slide Show / Action Buttons. Ovde je na raspolaganju dvanaest predloaka tastera koji uglavnom imaju ve definisana svojstva. Na eljenom slajdu odabrati neki taster, npr. Forward or Next (strelica udesno). Najpre e se pojaviti muica za crtanje, a kada se nacrta taster, odmah e se otvoriti dijalog Action Settings na kome treba definisati kakvu akciju taster proizvodi. Na ovom tasteru je podrazumevan prelaz na sledei slajd (Next Slide), a u listi Hyperlink to moe se videti jo desetak mogunosti koje se mogu vezati uz tastere. Postavljanjem palete tastera moe se definisati tok prezentacije, to se posebno koristi u tzv. kiosk reimu, o emu e se govoriti kasnije. Kao i uvek, ako treba postaviti jednake akcijske tastere na sve slajdove, oni se definiu na master slajdu. Poev od PowerPoint-a 2000, mogue je da se u okviru prezentacije upotrebi vie od jednog ablona, ali u duhu potovanja diskretnog dizajna, mora se imati valjano opravdanje za takav postupak. Jedan od moguih sluajeva celishodnog kombinovanja je vizuelno razlikovanje delova iste prezentacije. Na primer, moe se pripremiti nekoliko ablona koji se tek neznatno razlikuju po nekom detalju (boja ili poloaj nekog dela slike u pozadini, raspored okvira za unos, veliina fonta itd.). U ovakvim sluajevima, savetuje se da se ne prave prelazi iz jednog u drugi dizajn, nego da se svakako zadri barem jedan upadljivi element (npr. kolorna ema, oblik i boja fonta naslova ili motiv slike u pozadini). Tako e se i pored razlika, ouvati homogenost logike celine koju prezentacija ini. Postupak izmene ablona dela prezentacije je isti kao kad se menja ablon cele prezentacije, osim to se radi sa uom selekcijom. Najlake e biti ako se pree u Slide Sorter View, pa na njemu oznae miem svi slajdovi koji e se menjati. Potom se u Task Pane-u Slide Design samo odabere drugi ablon. Kada su jednom aplicirani jedan ili vie dodatnih ablona dizajna, moe se uoiti i to da kontrola mastera nadalje znai posebno podeavanje svakog primljenog ablona ponaosob. Kada se otvori reim Slide Master View, u prozoru Layout vide se svi definisani predloci. Tokom rada mogu se upotrebljavati slajdovi iz drugih prezentacija. Pozove se komanda Insert / Slides from Files, pa se na dijalogu Slide Finder najpre pronae polazna datoteka. Potom se tasterima iznad okna Select slides odabere da li e se videti niz slajdova ili lista. Treba odluiti da li e preneti slajdovi zadrati svoj ili primiti ciljni dizajn (ukljuen Keep source formatting ga zadrava), pa kliknuti na Insert. Prenos se moe obaviti iz vie koraka, prethodno u Slide Sorter-u ili oknu Layout glavne prezentacije definiui tano mesto ubacivanja Bilo koji sadraj (tekst,slika, itd.) na slajdu moe biti neki hiperlink koji odgovara nekoj akciji na Internetu ili unutar prezentacije. Ako se oznai eljeni tekst ili slika i pritisne Ctrl+K ili pozove komanda Insert / Hyperlink, pojavie se standardni Office dijalog za kontrolu linkova, koje delimo u nekoliko grupa (paleta Link to). Link koji vodi na odreeni slajd na u istoj prezentaciji formira se u grupi Place in This Document: samo treba odabrati eljeni slajd. Taster ScreenTip e otvoriti dijalog u koji je potrebno uneti tekst koji se pojavljuje kada se prinese pointer mia hiperlinku. Ranije definisani hiperlink uklanja se sa oznaenog objekta kada se u dijalogu Insert Hyperlink klikne na Remove Link.

112

GLAVA 5

Priprema i izvoenje prezentacije


1. Izmena toka prezentacije 2. Nain emitovanja 3. Priprema predavanja 4. Tok predavanja

5.1. Izmena toka prezentacije Kada se jednom kompletira sadraj i postave svi odabrani efekti na prezentaciju, ona je gotova, ali moe se desiti da je potrebna skraena ili modifikovana verzija istog sadraja, kako bi se prezentacija prilagodila drugoj prilici. Na primer, moda je potrebno da se ponovi predavanje u skraenom obliku ili da se nekom drugom auditorijumu prikae sadraj koji prethodnom nije pokazan. Uobiajeno bi bilo da se iskopira prezentacija pod drugim imenom, pa da se na kopiji naprave sve potrebne izmene. Meutim, postoji nekoliko naina da se napravi vie verzija prezentacije u istoj datoteci, a da se razliita predavanja izvedu sa ili bez izvesnih modifikacija koje se moraju izvesti neposredno pre emitovanja. Pretpostavimo da se nekom auditorijumu ne eli prikazati jedan ili vie slajdova. Sasvim jednostavan nain zaobilaska jeste da se odabrani slajdovi sakriju. Treba prei u Slide Sorter i oznaiti sve takve slajdove, a zatim u kontekstnom meniju ili u toolbar-u primeniti komandu Hide Slide. Tokom emitovanja ti slajdovi se nee videti. U Slide Sorter-u e se videti koso precrtan redni broj slajda, to je indikator da je on sakriven. Ako jedna grupa u odreenom delu predavanja treba da vidi jednu verziju slajda,a druga drugu, ne moraju se zbog toga praviti izmene na slajdu. Napravi se kopija slajda (Duplicate, Ctrl+D), na jednom od njih se naprave potrebne izmene, pa se sakrije trenutno nepotrebna verzija. Pre sledeeg predavanja samo se sakrije prva, pa se otkrije druga verzija i prezentacija je spremna.

113


Ako se eli drastino skratiti prezentacija zbog kraeg predavanja, nema smisla da se od 40 slajdova sakrije njih 25 - tada bi zaista bilo bolje da se napravi kopija prezentacije i obrie viak. Umesto toga, moe se napraviti jedan ili vie scenarija za posebno emitovanje, koje e biti zabeleeno u istoj datoteci. Otvori se dijalog Slide Show / Custom Shows, pa se u istoimenom dijalogu klikne na New. Otvara se dijalog Define Custom Show, gde treba utvrditi izbor i redosled slajdova posebnog emitovanja. Najpre se da prikladno ime toj verziji, a potom u levom oknu se oznae eljeni slajdovi i prenesu se u desno okno klikom na Add. To se moe uiniti sa vie slajdova odjednom, oznaavajui od prvog do poslednjeg eljenog drei Shift, odnosno (ako slajdovi koji su potrebni nisu uzastopni) Ctrl. Suvini slajdovi se odbacuju tasterom Remove. Definisani scenario moe se menjati ako se klikne na Edit u dijalogu Custom Shows. Moe se zatim napraviti kopija scenarija (Copy), pa se malo modifikovati slina verzija. Tako bi se pripremile dve verzije predavanja koje su pomenute u opisu tehnike sakrivanja slajda. Kada ima vie ovih postavki, odabrana e se emitovati kada se u dijalogu Custom Shows klikne na Show. 5.2. Naini emitovanja Miccrosoft PowerPoint podrava tri naina emitovanja prezentacije. Prvi i najee korieni nain je uobiajeno emitovanje tokom predavanja, o kojem je do sada govoreno. Predava (ili eventualno njegov asistent) runo menja slajdove kako tee izlaganje. Drugi princip se takoe sree relativno esto: na tandu sajma, u izlogu prodavnice ili ak na TV programu, prezentacija tee automatski u beskonanoj petlji, a slajdovi se automatski menjaju u zadatim vremenskim razmacima. Prezentaciju pri tom niko ne kontrolie, osim onog ko ju je startovao i ko e je prekinuti kada to bude bilo potrebno. Trea varijanta koristi se retko. Neko tree lice e samo pristupiti raunaru, pa e startovanu prezentaciju sam pregledati, menjajui slajdove po nahoenju i to iskljuivo na nain koji je zadao autor (ne prolaze klasine komande). Posmatra pri tom nema pravo da na bilo koji nain intervenie u sadraju. Taj nain pregleda naziva se kiosk. Ova tri reima prezentovanja se pripremaju sa nekim osobenim razlikama. Pogledajmo kako se spremaju dva specijalna reima pregleda prezentacije. Automatsko izvravanje prezentacije poiva na intervalu vremena koje se zadaje svakom slajdu. Optimalni nain zadavanja poetnog vremena prikazivanja je simulacija u realnom vremenu koja e se izvesti alatkom Rehearse Timings (meni Slide Show ili toolbar Slide Sorter). Pozivom komande, pokrenue se emitovanje prezentacije, a u uglu e se nai toolbar Rehearsing u kome e se kontrolisati vreme. Polako treba pregledati jedan po jedan slajd, itajui sadraj i pregledajui slike paljivo. Ako postoji neki animirani sadraj (koji sad treba da se startuje automatski, a ne runo), saekati da se animacija zavri. Kada proe dovoljno vremena kliknuti na taster Next, pa ponoviti postupak i tako redom, da kraja prezentacije. U dva polja videe se vreme potroeno na jednom slajdu, odnosno na celom dosadanjem toku prezentacije. Klikom na taster Pause zaustavlja se pregledanje, a ponovnim klikom na njega isto se natavlja. Klikom na Repeat ponavlja se pregled slajda. Na kraju se postavlja pitanje da li da zabeleeno vreme bude postavljeno kao atribut slajdova. Prihvatiti to i pregledati rezultat, pokreui slide show. Vreme se moe pridruiti slajdu i bez pregleda, a moe se i ispraviti pojedinano vreme zapisano tokom presliavanja. To se ini u Task Pane-u Slide Transition, u grupi kontrola Advance Slide. Prva je kontrola za izmenu slajda na klik miem, to je inicijalno ukljueno, a moe se iskljuiti ako se eli. Treba znati da se ovde ne moe spreiti napredovanje pritiskom na Space ili Enter. Druga je kontrola u kojoj se definie vreme do izmene slajda, mereno u minutima, sekundama, i desetinkama. Izmena se moe napraviti na jednom slajdu ili vie njih odjednom, ako se oznae.

114


To se moe naznaiti i za sve slajdove odjednom, ali ipak pripaziti: klik na taster Apply to all Slides istovremeno aplicira i naznaenu tranziciju slajda, pa se mogu pogubiti razliite tranzicije, ako su u prethodnoj fazi rada definisane. Najbolje bi bilo da se zadavanje vremena i efekti tranzicije rade simultano. Ako postoji neka zajednika osobina za sve slajdove, najpre se ona definie, a potom se postavlja atribut koji vai za pojedinane slajdove. Priprema prezentacije za reim kioska moe biti sasvim slina klasinom automatskom emitovanju, jer sutina tog reima je restrikcija ponaanja posmatraa koji je priao raunaru na kome se prezentacija emituje. Znaajna razlika u odnosu na klasini automatski reim je spreavanje kontrola na tastaturi (osim tastera ESC, koji prekida emitovanje). U kombinaciji sa iskljuenim napredovanjem na klik miem i sa zadatim intervalima izmene slajdova, dobija se zakljuana prezentacija koja e se odvijati po tano zadatom planu. Atraktivna je mogunost da posmatra aktivno uestvuje u pregledu prezentacije, pratei tok iskljuivo klikovima na akcijske hiperlinkove. U tom sluaju treba spremiti sadraj koji se moe potpuno pregledati na taj nain, bez klasinih kontrola. Fiziko definisanje naina emitovanja prezentacije se moe uraditi u dijalogu Slide Show / Set up Show (Slika 5.2.1.). Ovo je kljuna kontrolna tabla koja definie konani ishod celokupnog rada. Najvanija je definicija reima emitovanja, to se radi u grupi Show type. Klasino predavanje treba definisati kao prvu, podrazumevanu opciju Presented by a speaker (full screen). Druga opcija Browsed by an individual (window) se retko koristi, a prikladna je za razmenu materijala meu kolegama u toku grupne pripreme prezentacije, jer ovaj reim pregleda nudi toolbar za brze izmene slajdova po potrebi, bez reda. Opcija Browsed at a kiosk e se koristiti za reim kioska. Iako se obino automatsko emitovanje moe ostaviti u podrazumevanom reimu, bolje je upotrebiti kiosk kao zatieni oblik. Uostalom u kiosku se podrazumeva beskonana petlja (Loop continuously until Esc), to je prikladno za automatski reim rada. Takoe, u automatskom reimu rada treba proveriti da li je ukljuena opcija Using timings, if present u grupi Advance slides. Ovde se moe napraviti prikladna razlika ako isto predavanje eli da se emituje u automatskom reimu i ako se slajdovi koriste na ivom predavanju, poto tada nema potrebe da se ukidaju definisane intervalne izmene, da to ne bi smetalo dok se govori.

Slika 5.2.1.

Izgled dijaloga Set up Show

Konano, treba obratiti panju na grupu Show slides u dijalogu. Ovde se definie podrazumevani izbor slajdova kada se pritisne F5. To moe biti ceo opseg slajdova (All), grupa od jednog do drugog rednog broja ili custom show definisan za namensko emitovanje. Ako raunar na kome se emituje prezentacija ima kontrolu dva monitora, ovde se moe definisati da se na jednom mestu emituje prezentacija, a na drugom se vide beleke predavaa. To je redak, ali veoma udoban nain predavanja.

115


5.3. Priprema predavanja Poslovi pripreme automatskog emitovanja i reima interaktivnog kioska zavravaju se postavljanjem elemenata i definisanjem ponaanja programa. Postoji, ipak, faktor u prikazivanju prezentacija tokom predavanja koji je teko parametrizovati: sam predava. Ljudski faktor je najlabilniji deo tehnikog sistema i zato je za pripremu predavanja potrebno iskustvo, probe i presliavanje. Kada je jednom spremljen tehniki deo prezentacije, uraen je laki deo: sad se treba pripremiti za nastup. Mora se proveriti da li e se rei sve to je potrebno, uz nune naglaske, ali strogo potujui zadato vreme. Ako je reeno koliko vremena se ima na raspolaganju, onda to znaju i sluaoci. Dva minuta nakon to se premai zadato vreme, veliki broj slualaca e prestati da slua i napravie se muna atmosfera. Zato treba upotrebiti alatku Rehearse Timings dok se pred raunarom naglas govori kao pred publikom, a onda pogledati koliko je vremena potroeno. Najbolji rezultat je ako je to vreme oko 90% termina sa kojim se raspolae. Savet je da se snime intervali vremena, pa se zabelei utroak vremena do nekoliko karakteristinih slajdova (npr. svakih desetak minuta za predavanje od 40 minuta) i diskretno iskoriste te take za kontrolu dinamike predavanja, prilagoavajui brzinu nastavka. Na kraju obrisati zadate intervale sa slajdova. Pre polaska na mesto predavanja, ostaje da se spakuje prezentacija na eksterni medijum. Ako je to klasina disketa ili Zip disketa, obavezno poneti kopije na dva odvojena medijuma, da se ne bi zbog banalnog kvara diskete ostalo bez cele prezentacije. Najbolje je upotrebiti CD, ako se ima CD-pisa. Pre pakovanja dobro je promeniti ekstenziju datoteke prezentacije iz PPT u PPS setimo se da za PPS otvaranje znai direktno emitovanje prezentacije. U stvari, dobro je poneti verzije oba tipa, pa postupiti kako je zgodnije, jer ako se sluajno pritisne taster Esc na PPS verziji, time se vraa u Windows, pa se mora otvoriti i premotavati prezentacija do potrebnog slajda. U sluaju PPT verzije, najvea nezgoda je povratak u reim editovanja prezentacije. Tada ne treba pritisnuti taster F5, jer bi se time krenulo od prvog slajda. Umesto toga odabrati eljeni slajd u prozoru Layout ili u Slide Sorter-u, pa kliknuti na mali taster Slide Show (from current slide) koji stoji pri dnu osnovnog prozora programa. Ako se nosi prezentacija na drugi raunar, obavezno je konsultovati se sa organizatorom predavanja kakva je tehnika podrka instalirana na raunar. Potreban je bar PowerPoint Viewer, ali je jo uvek aktuelan pomalo zastareli ita koji ne moe da prikae sve efekte tranzicije i animacije. Puna podrka svim novim finesama imae se iskljuivo ako se prezentacija emituje iz verzije 2000 Microsoft PowerPoint-a. Ako se ide na mesto predavanja za koje nije sigurno kakvu podrku ima, bilo bi dobro da se upotrebi alatka Pack and Go. Re je o podsistemu PowerPoint-a koji e organizovati sve sadraje potrebne i dovoljne da se prezentacija moe emitovati na raunaru sa golim operativnim sistemom poev od Microsoft Windows-a 98 pa nadalje. Pack and Go Wizard se pokree iz File menija. Otvorie se dijalog sa etiri funkcionalna koraka. Najpre odabrati aktivnu ili drugu zatvorenu prezentaciju. Potom se definie ciljno mesto za pakovanje (diskete ili neki folder na disku). Ne zaboraviti da treba da se ukljue povezane datoteke (zvuni i video klipovi) i eventualno da se ugrade fontovi u prezentaciju. Konano izabrati da li ukljuiti i PowerPoint Viewer, to se preporuuje za svaki sluaj. Ako ovaj ita nije instaliran na vaem raunaru, bie predloen download sa servera Microsoft-a. Ipak bolje je potraiti datoteku PPVIEW32.EXE na instalacionom CD-ROM-u ranijih verzija Office-a. Rezultat pakovanja je program PNGSETUP.EXE koji treba startovati na odreditu i datoteka u folderu (jedna ili vie na disketama) koja sadri sav potreban materijal. Kada se startuje program, postavlja se pitanje za odredini folder, gde e se smestiti sav sadraj, a potom e biti predloeno da se odmah pokrene takozvani slide show.

116


5.4. Tok predavanja Ponekad postoje tehniki limiti da se tokom predavanja lino upravlja prezentacijom, jer je moda raunar postavljen na mesto kome se ne moe biti dok se govori. Ovo je nezgodno, pogotovo ako se ne poznaje osoba koja e asistirati. Unapred treba dogovoriti neki znak za promenu slajda, a ukoliko postoji neka posebna kontrola sadraja, to se mora napomenuti asistentu, jer on ne moe predvideti scenario emitovanja koji je zamiljen. Pre predavanja treba proveriti sve uslove emitovanja prezentacije, pregledom dijaloga Set Up Show. Ako moe lino da se kontrolie tok prezentacije sve e ii lake, ukoliko se poznaju kontrole koje se imaju na raspolaganju. Neke od njih treba uvebati, kako bi se rutinirano koristile tokom predavanja. Pregled tih kontrola dobija se u prozoru Slide Show Help, koji je raspoloiv u toku emitovanja prezentacije. Osnovne kontrole obezbeuju izmenu slajdova. Prelazak na sledei je mogu levim klikom mia ili sa tastature, pritiskom na jedan od sledeih tastera: Space, Enter, N, right, down, PageDown. Prelazak na prethodni slajd ide iskljuivo sa tastature, jednim od tastera: Backspace, P, left, up, PageUp. Ako je konteksni meni iskljuen, desni klik takoe slui za prelazak na prethodni slajd. Iako se ne vidi, moe se otii na bilo koji slajd, ako se zna redni broj: otkuca se broj na alfanumerikom delu tastature, pa se pritisne Enter. Ako se pritisnu i dre oba tastera mia dve sekunde pojavie se prvi slajd. Veoma efikasan nain skretanja panje sa slajda na govor jeste da se privremeno ukloni sa ekrana. Nakon pritiska na W ili zarez ekran e pobeleti, a pritiskom na B ili taku e pocrneti. Pritisak na isti taster vraa sliku i onda se moe nastaviti sa emitovanjem. Drugi efektan sistem interakcije je crtanje olovkom po slajdu: pritisne se Ctrl+P dobija se olovka kojom se moe krabati po slajdu. Podrazumevana boja olovke prethodno se definie u dijalogu Set Up Show. Ako treba, linije se briu tasterom E, pa se moe dalje crtati ili se sa Esc vratiti na obian pointer mia. Ako se eli sakriti pointer treba pritisnuti Ctrl+H (tasteri mia ostaju aktivni). Konteksni meni se dobija desnim klikom mia tokom prezentacije i sadri veinu pomenutih kontrola. Obratiti panju na podmeni Go, u kome se moe prei na proizvoljan slajd na osnovu liste naslova ili uz pomo dijaloga Slide Navigator. Ako doe do iskakanja iz sekvence, posle pregleda prekorednog slajda opcija Previously Viewed vraa nas na prethodni. U meniju Pointer Options se nalaze kontrole pointera mia i boje olovke.

117

GLAVA 6

tampanje dokumenata

U ovom poglavlju nauiete: 1. O tampanju dokumenta:

pregled dokumenta pred ampanje i tampanje dokumenata

6.1. O tampanju dokumenta Prva bitna karakteristika pre tampe je kontrola dimenzija i orijentacije stranice. U praktinom smislu rei, stranicom u PowerPoint-u smatramo slajd, ali kada doe do pitanja tampe, provera je potrebna. Otvori se dijalog File / Page Setup (Slika 6.1.1.) . Tu se vide kontrole koje se tiu i slajda i papira. Tradicionalna prezentacija je organizovana u formatu On-screen Show, pa se nalazi u orijentaciji Landscape, kao i veina monitora i projektora. Ovde se moe podesiti orijentacija papirne tampe, iako preovladava klasini oblik Portrait.

Slika 6.1.1.

Izgled dijaloga

Page setup

118


Dijalog Print sadri obimni skup kontrola za izbor naina tampe. Osim standardnog izbora tampaa i broja kopija, ovde se najpre istie grupa Print range. Tu treba definisati koji se opseg upuuje na tampa: da li je to cela prezentacija (All), samo tekui slajd (Current slide) ili aktuelna selekcija koja je napravljena u Slide Sorteru. Ako postoji definisan posebni izbor (custom show), i to je mogui izbor. Ako treba da se direktno definiu redni brojevi slajdova u tampi, to se moe uraditi u polju Slides, gde e se navesti brojevi ili rasponi odvojeni taka-zarezom, na primer 1-5;10;12-15 (od prvog do petog, deseti i od dvanaestog do petnaestog slajda).

Slika 6.1.2.

Izgled dijaloga

Print

Najvanija grupa u dijalogu Print je izbor varijante tampanja u padajuoj listi Print What. Prva opcija Slides predstavlja tampu slajda preko cele povrine papira. To je retka varijanta, a celishodna je samo u vrlo posebnim prilikama. Handouts je zanimljivi oblik tampanja sliica slajdova, koje se mogu podeliiti polaznicima kao svojevrsna beleka sa predavanja. Kada je aktivna ova opcija, postoji izbor tampe od jednog do devet slajdova po strani. Obratiti panju na opciju tampanja tri slajda, jer e se tada formirati poseban oblik stranice gde se desno od svakog slajda nalazi po nekoliko praznih linija, pa slualac moe da pie beleke tokom predavanja. Opcija tampe Notes Pages vraa nas na svrhu prozora Notes koji se nalazi ispod slajda u reimu Normal View. Ako je ovaj prozor iskorien za line beleke, onda tampani materijal u ovom obliku moe biti vrlo koristan kao podsetnik u toku predavanja. A ako je taj tekst sroen kao zvanini materijal prikladan za objavljivanje, onda e tampani materijal u ovom obliku biti dragoceni dokument koji e sluaoci poneti sa sobom.

119


Opcija Notes Pages tampa jedan slajd po strani, tako da se sav tekst iz prozora Notes nae ispod slajda. Opcija Outline View e odtampati strukturu prezentacije u tekstualnom obliku, onako kako izgleda prozor Outline na radnoj povrini. Sadraj tampe e odgovarati stanju otvorenih i zatvorenih delova ovog pogleda (Expand ili Collapse). Slino ureenju slajdova, za podeavanje izgleda tampane stranice u reimima Handouts i Notes Pages postoje masteri. Kontrolama se pristupa komandama menija View / Master. U masteru Handout-a ne moe se uticati na poloaj slajdova, nego samo na etiri podruja u zaglavlju i podnoju stranice. Sadraj zaglavlja pre tampe treba definisati na listu Notes and Handouts dijaloga Header and Footer. Notes Master ve daje veu slobodu, gde osim kontrole zaglavlja i podnoja se slobodno moe uticati na dimenzije slajda i okvira teksta napomene. Nainjene izmene e ostati zapamene iskljuivo u datoteci aktivne prezentacije. Ako treba sauvati nova podeavanja za ubudue, napraviti ablon koji e se stalno koristiti. Pre poetka same tampe, obratiti panju na opciju Color / grayscale: prve dve opcije su sigurno jasne. Trea opcija Pure Black and White sasvim ignorie sive tonove, uz jednu dobit: ako je dizajn pozadine u tamnim tonovima, tampae se samo svetla silueta, pa e utroak materijala u tampi biti najmanji. Naravno, sve opcije pripreme tampe mogu se proveriti u prozoru Preview, koji se otvara istoimenim tasterom na dnu dijaloga. Ovaj pregled pre tampe je dugo oekivana novina koja je dobijena tek u najnovijoj verziji programa.

120

GLAVA 7

Podeavanje programa

U ovom poglavlju nauiete: 1. O podeavanju glavnih funkcija u PowerPoint-u

i izmeni podrazumevanih opcija

7.1. Podeavanja Svi Office programi sadre potreban odeljak za fino podeavanje glavnih funkcija i izmenu podrazumevanih opcija. U PowerPoint-u se ta podeavanja nalaze u dijalogu Tools / Options, gde su grupisana na listove (Slika 7.1.1.). Najvanije opcije grupe Save, koje se tiu ouvanja integriteta sadraja, ve su objanjene u prii o radu sa datotekama u Powerpointu. U listi Save PowerPoint files as, se bira podrazumevani format pri snimanju nove prezentacije. Ako postoji esta potreba za razmenom datoteka sa korisnicima PowerPointa 95, moe se odabrati podrazumevano snimanje u tom formatu ili u integrisanom formatu koji obezbeuje zdruenu kompatibilnost formata. U tom sluaju, mora se znati da e datoteka biti uveana, jer se na njoj tada praktino uvaju dve verzije prezentacije. Opcija Embed TrueType fonts takoe uveava finalnu PPT datoteku, tako to ugrauje primenjene slovne oblike u prezentaciju, kako bi se oni videli i na raunarima koji nemaju instalirane sve fontove. Ako se koristi skup tradicionalnih fontova, mala je verovatnoa da e biti problema, pa treba voditi rauna o svrsishodnosti primene ove mogunosti.

121


Slika 7.1.1.

Izgled okvira Options

Slika 7.1.1. Izgled okvira Options

Opcije grupe View slue za podrazumevano ukljuenje vidljivosti fiksnih ili automatskih elemenata radne povrine. Prve dve opcije na vrhu iniciraju pojavu Task Pane-ova pri otvaranju programa i ubacivanja novih slajdova. Opciono, treba odabrati vidljivost statusne linije u dnu prozora i vertikalnog lenjira, a podeavanje Windows in taskbar reava da li e se u sluaju vie otvorenih prezentacija videti posebni tasteri svake datoteke u taskbar-u. Slede tri opcije ponaanja prezentacije u toku emitovanja. Prva opcija reava da li e desni klik tokom emitovanja otvoriti kontekstni meni za kontrolu, druga po imenu Show popup menu button odluuje da li e se u donjem levom uglu pojaviti silueta tastera za poziv menija levim klikom (nekima ovo smeta). Opcija End with Black slide treba da bude ukljuena, poto je to bezbolan nain zavretka emitovanja, za razliku od naglog izlaska na interfejs programa ili u Windows. Poslednja lista je zgodna ako svaka prezentacija treba da se pojavi u strogo definisanom pogledu. Osim optih postavki u grupi General, u opciji Link sounds with file size greater than X KB se odluuje ta je granina veliina za integrisanje zvunog klipa u sadraj PPT datoteke, za razliku od ouvanja spoljne i povezane datoteke zvuka. Ako ima dosta zvuka u prezentaciji, postavljanje broja veeg od podrazumevanih 100 kilobajta znai bitno veu datoteku, ali i manje problema u prenosu, jer se ne mora misliti na eksterne sadraje. Veoma su korisne opcije automatske provere stila u grupi Spelling and Style. Ukljuimo opciju Check style, pa preimo na dodatni dijalog Style Options. Opcije na prvom listu se mogu iskljuiti, jer ne odgovaraju naem jeziku. Preimo na drugi list Visual Clarity i tu postavimo ogranienja koja e spreiti nekonzistentnosti u izgledu sadraja. Najpre treba ograniiti broj fontova na dva ili tri, a potom u sledea dva podeavanja odrediti najmanju veliinu fonta pri automatskom uklapanju teksta u okvire teksta.

122


Ako tekst pri unosu ispadne iz okvira, znaemo da smo preterali. Grupa Legibility e ukljuiti opcije standarda vrednosti koje je dobro primeniti: ogranii se najvei broj teza u okviru i najvei broj linija u naslovu ili jednoj tezi. Ukljuenje opcije Check Style znai angaovanje Office Assistant-a. naalost to je jedini nain angaovanja ovog izvrsnog alata. Ove postavke nemaju efekat zabrane, nego samo sugeriu ispravku. U grupi Edit se moe menjati ponaanje programa u toku ureenja slajdova. Najpre vidimo dve opcije inteligentnog ponaanja pri isecanju i ubacivanju sadraja, gde moemo biti podrani Smart Tag-ovima. Tri opcije koje se tiu teksta inicijalno su ukljuene, a bave se detaljima ponaanja selekcije i sinhronizacijom jezika teksta sa postavkom tastature u sistemu. Broj Undo operacija moe se podeavati. Neke operacije zauzimaju mnogo memorije da bi se rezultat njihovog rada mogao ponititi. Ako su resursi memorije kritini, treba smanjiti ovaj broj na minimalnu meru (na primer 3-5 koraka).

SadrzajUpoznajte se sa Power Point-omIzgled programaRad sa datotekamaPomoc u programu

Osnovni elementi prezentacijeVrste i oblici slajdovaSabloni dizajna i kolorne semeMaster-slajdSopstveni dizajn

Priprema sadrzajaPreporuke za pripremu sadrzaja i prezentacijeUnos tekstaUnos grafickih elemenataNamenska grafika i multimedijaKontrolni pregled rezultata

Napredni elementi prezentacijeSumarni slajdTranzicijeAnimacija sadrzajaAutomatski generisani sadrzajiKombinovani pristup

Priprema i izvodjenje prezentacijeIzmena toka prezentacijeNacini emitovanjaPriprema predavanjaTok predavanja

Stampanje dokumenataO stampanju dokumenata

Podesavanje programaPodesavanja