UPRAVLJANJE BRIGAMASADRŽAJ

DEO I1. Zavisnost od zabrinutosti 112. Kako učimo zabrinutost 163. Ponavljanje porodičnog obrasca 22

DEO II4. Test zabrinutosti: Stotinu pitanja o brigama i šta one za vas znače 295. Odrasti 396. Razmišljati 447. Delati 518. Osećati 569. Biti srećan 6010. Uspeti 6511. Biti ponosan 7112. Biti važan 7513. Pripadati .8114. Igrati se 8615. Biti drugačiji 9116. Želeti i dobijati 9417. Biti blizak 10118. Imati poverenja 10619. Čuvati sebe 11320. Osloboditi se 11921. Živeti sada i ovde 125

DEO III22. Maštom protiv briga 13323. Prvi dan: Kreativna fikcija, Van mojih moći,Beskorisno čudo i Kreni sada 13724. Drugi dan: Stvaranje nove fikcije 1518 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding25. Treći dan: Van mojih moći 15726. Četvrti dan: Beskorisna čuda i stara vojnička torba 16427. Peti dan: Kreni sada, heroji i tirani 17228. Šesti dan: Ponavljanje porodičnih briga 17629. Brigama je kraj! 184DEO IV30. Kako živeti u svetu Zabrinutih a ostati pri zdravoj pameti . . 195Šta su drugi rekli 205

DEO I

POGLAVLJE 1Zavisnost od zabrinutosti

Zabrinuti su u stvari veoma prijatni ljudi. To su ljudi koji redovno plaćaju porez, glasaju na svim izborima, bacaju svoje smeće u specijalne kante koje psi ne mogu otvoriti. Ne nose noževe. Zaista se trude da urade ono što je ispravno. Njihova deca su čista i, ukolikosu i sama Zabrinuta, najverovatnije ljubazna i lepo vaspitana.Zabrinuti su kreativni: u stanju su da od sitnice koja ih je uznemirila ispletu čitavu priču. Jedan ček bez pokrića može prerasti u scenario o sigurnom bankrotstvu, a od jednog lošeg izveštaja o školskim ocenama može se napraviti priča o neuspehu epskih proporcija.Zabrinuti su natprosečno inteligentni, što se ogleda u njihovoj sposobnosti da se za nekoliko sekundi prebace sa konkretnog na apstraktno i nazad.Zabrinuti pate. Kada brinu, ljudi mentalno odlaze iz situacije koja je „ovde i sada" tako što smišljaju neprijatne imaginarne priče. Tokom divne večere u nekom čuvenom restoranu, oni zamišljaju kako im provalnik obija kuću i krade sve. U kasno popodne, umesto da uživaju u tišini svog doma dok se deca igraju napolju, njima se po glavi motaju horor priče o kidnapovanju dece. Dok vode ljubav, ne prestaju da misle kako će kontracepcija zakazati.Zabrinuti su brižni ljudi. Oni će vam reći: „Ne bih ja brinuo za tebe da te ne volim toliko."U stvari, Zabrinuti su vrsta ljudi koju bi svako poželeo za suseda, - sve dok ga ne sateraju u ćošak da bi mu pričali o svojim brigama i strahovanjima. Najgora mana Zabrinutih je što umeju da budu dosadni. Slušati priče o njihovim brigama zanimljivo je otprilike isto koliko i slušati traktat o problemima sa varenjem.Zabrinuti koji nisu zagriženi tek će se ponekad predati momentu nezadovoljstva u inače prijatnom danu: „O bože, šta da radim ako autobus ne dode na vreme?" Ali, posle kraće nelagodnosti i nekoliko katastrofičnih prognoza, na kraju će reći sebi: ,,U stvari, i nije važno, ionako ne mogu na to da utičem." Zatim će nastaviti da uživaju u sunčanom danu i drvoredu rascvetalih mimoza duž ulice.Za druge zabrinutost može biti jedna od najbolnijih senzacija koje ljudsko biće doživljava. Činjenica da je zabrinutost mučenje koje sami sebi uzrokujemo ne čini bol manje stvarnom. Zabrinutost uzrokuje osećanja straha, stida i depresije. Uzrokuje takode glavobolju, nesanicu, a može da izazove i visok krvni pritisak, napad astme ili migrenoznu glavobolju.Džon je stalno brinuo zbog novca i sigurnosti. Kada je bio dete, roditelji bi mu često pokazivali staru zgradu od cigala koja je bila sklonište za beskućnike i stalno mu ponavljali kako će tamo završiti ukoliko ne bude imao siguran posao i štedeo. Poslušao je njihov savet i sada je bio upravnik pošte u svom rodnom gradu. Imao je dobar život, ženu koja je predavala engleski u srednjoj školi i dve ćerke koje je obožavao. Na dan kada se udavala njegovaćerka En, želeo je da bude srećan. Umesto toga, mučio je sebe brigama i završio sa strašnom glavoboljom i mučninom. Venčanje je za njega bilo pravo mučenje. En se udavala za dobrog mladića, ali njih dvoje su odmah posle svadbene ceremonije kretali na putovanje po svetu autostopom. Džon nije mogao da veruje da bi neko mogao biti toliko lud dauradi tako nešto pre nego što u banci ima dovoljno novca da bi bio siguran. Neprekidno je brinuo da će njih dvoje postati vetropiri koji nikad neće naći posao niti se finansijski osamostaliti. Sklonište za beskućnike, koje je odavno bilo srušeno, i dalje je postojalo uDžonovoj glavi. Istina je naime da je budućnost En i njenog muža bila neizvesna: mogli bi biti tužni ili srećni, bogati ili siromašni,zdravi ili bolesni. Džon to nije mogao da predvidi, niti je svojom zabrinutošću mogao da promeni život svoje ćerke. Sve što su njegove brige postigle je to što su mu uništile radost na dan koji je trebalo da mu bude predivan.Zabrinutost može uticati na ljubavni život čoveka. Kada je Dženet upoznala Toma, imala je šezdeset godina i nedavno je po drugi put ostala udovica. Oba njena muža su iznenada umrla od srčanog udara. Tom i Dženet su otkrili da imaju mnoga slična interesovanja,kao što su posmatranje ptica, vožnja bicikla i čitanje Šekspirovih dela naglas. Njihovo toplo prijateljstvo se polako pretvaralo u ljubav. A onda je Dženet počela da brine. Ovaj čovek je bio zdrav, kao što su bili zdravi i njeni bivši muževi; ali šta ako i on iznenada umre od srčanog udara? Dženet je bila suviše inteligentna da bi verovala u magiju ili zlosrećnu sudbinu. Ni na koji način nije krivila sebe za smrt svojih muževa. Međutim, svaki put kad bi

videla Toma, zabrinula bi se da bi mogao umreti. Da bi izbegla bol koju je to uzrokovalo, prestala je da ga vida i odlučila da nikad više sebi ne dozvoli da postane bliska sa nekim muškarcem.Neprekidna zabrinutost može uzrokovati i probleme na poslu. Dejv je prestao da radi kao advokat na sudu zato što je stalno brinuo o svom nastupu na sudu. Kada je Merilin prvi put došla na terapiju, rekla je da je njen problem to što nije u stanju da dobro radi svoj posao. Međutim, uskoro je saznala da je njen glavni problem opsesivna zabrinutost. Još od ranog detinjstva stalno je brinula da li dobro obavlja stvari, i smatrala je da joj je to pomagalo da bude uspešna: „Da nisam bila zabrinuta, možda bih traćila svoje vreme kao druga deca." Nakon što je završila koledž sa odličnim uspehom, počela je radi u građevinskoj firmi, gde je po prvi put doživela osećaj neuspeha. Radila je dvostruko više nego što je bila plaćena ili što se od nje tražilo, - baš kao i na koledžu. Ali ovde za to nije dobijala desetke; naprotiv, bila je upozorena da kasni sa obavljanjem svog posla. Rekli su joj, zapravo, da prestane da se ponaša kompulzivno i da se vrati poslu. Naravno, to nije pomoglo. Njena zabrinutost je eskalirala: počela je panično da brine da neće 14 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldinguspeti, a što je više brinula, to je manje postizala. Izgubila je posao. Njene brige su se obistinile, - ne uprkos tome što je brinula, već upravo zato što je brinula.Čak i kada brige izazovu neku strašnu tragediju, Zabrinuti odsvojih bližnjih neće dobiti mnogo saosećanja. Prijatelji Zabrinutih upočetku mogu pokazati saosećanje ili pokušati da ih odgovore odpreterane zabrinutosti. Međutim, posle nekog vremena, ti isti prijateljiće im se smejati, prekorevati ih ili im pokazivati da su njihovepriče o mogućoj katastrofi dosadne. Zabrinuti će tada naučiti damuče same sebe brinući u tajnosti. Zatim će početi da brinu zbogsvoje zabrinutosti, sumnjajući da njihove brige dokazuju da sa njima„nešto nije u redu".Zapravo, nešto zaista nije u redu. Zabirnuti su zavisnici. Onisu zavisni od svojih briga baš kao što su neki zavisni od droga ilialkohola. Zabrinutost je psihološka zavisnost koju ljudi steknu udetinjstvu i s kojom prožive ceo život. To je navika koja u sivo bojisate, dane, pa čak i ceo život.Dobra vest je da je izlečiva. Čak je i Dženet, kada je shvatilada je njena zavisnost od zabrinutosti počela davno pre nego što jenjen prvi muž umro, bila voljna da poveruje da može biti izlečena.Telefonirala je Tomu i pozvala ga na večeru. Posle večere mu jepriznala da je zbog svojih iracionalnih briga za njega prestala da gaviđa. Pitala ga je da li bi hteo da bude uz nju dok bude učila daprestane brinuti. On je bio oduševljen, i kroz manje od mesec danaona više nije sebe mučila nepotrebnim brigama o smrti. U stvari,za tih mesec dana ona se izlečila od zavisnosti koja je trajala ceonjen život.Tokom petodnevne radionice za Zabrinute, Džon je naučio dase smeje svojoj fantaziji o domu za beskućnike. Kada su se njegovaćerka i zet vratili sa putovanja, dočekao ih je kao mnogo slobodnijii srećniji čovek.Merilin je iskoristila sadržaj svojih briga da bolje razume samusebe. To je još jedna dobra vest za zavisnike od zabrinutosti. IspiUPRAVLJANJEBRIGAMA 15tivanjem sadržaja svoje zabrinutosti ljudi mogu mnogo naučiti osvojim životima i početi da pronalaze načine na koje žele da sepromene. Merilin je otkrila da joj je cilj bio da bude najbolja upredmetima koje nije volela i poslovima koji joj nisu donosili radost.Takode je shvatila da su njena zabrinutost i perfekcionizambili njen način da izbegava stvarni kontakt sa drugim ljudima. Onaviše nije zavisna od zabrinutosti, i danas je mnogo zadovoljnija isrećnija nego što je verovala da će ikada biti.Zavisnost od zabrinutosti je izlečiva. U ovoj knjizi ćete otkriti

kako možete iskoristiti svoju zabrinutost da bolje razumete sebe irešite lične probleme. Možete naučiti kako da upravljate svojommaštom i da je upotrebljavate u svoju korist, a ne za samomučenje.Pri tom se takode možete i dobro zabaviti, jer učenje i rad, pramenai zabava idu zajedno. Možete prestati da brinete danas, sutra iliza nedelju dana.POGLAVLJE 2Kako učimo zabrinutostNiko se ne rodi Zabrinut. Zabrinutost je naučena reakcija kojazahteva sposobnost pamćenja, maštu i osećaj za vreme. Beba ćezavrištati kada padne ili začuje preglasan zvuk, ali ona još uvek nemasposobnost da to pretvori u zabrinutost. Kasnije će svoju memorijurazviti dovoljno da se boji ponavljanja neprijatnog događaja.Tada će dete koje je imalo bolno iskustvo u lekarskoj ordinaciji plakatikad god vidi osobu u belom mantilu, ili će se otimati dok ganose u ordinaciju. Kasnije, razvijanjem mašte, to dete će početi daizmišlja razloge za brigu zbog događaja koji se nikada nisu desili.Zvuči poznato?Džin leži sa čaršavom navučenim preko glave, ukočena, ne usuđujućise da se pomeri. Ako To bude videlo da je promolila glavu ispodčaršava, gotova je! To je neodređenog lica i oblika, i viri kroz prozor,skriva se u ormanu ili, najgore od svega, ispod kreveta. Ako seusudi i da se mrdne, To će krenuti u napad! Kad To ne bi postojalo,Džin ne bi morala da vrućim čaršavom pokriva celo telo i glavu, čaki kosu. Mogla bi se otkriti, otvoriti prozor i rashladiti na povetarcu.Umesto toga, ona leži prestravljena i paralisana zbog sopstvene mašte.Sada mora da piški. Posle nekog vremena usuđuje se da proviriispod čaršava: u sobi je i dalje mrkli mrak. Nema nikakvog svetla, nečuje se nikakav zvuk, a njoj se sve više piški. To je sigurno ispodkreveta i samo čeka da je zgrabi.„Mama, moram u ve-ce!"Srećom, mama odgovara: „Pa idi!" Znači živa je, tu, u susednojsobi.„Ne mogu! Mrak je!"UPRAVLJANJE BRIGAMA 17O, kakav divan dom, kakva dobra, divna mama! Ona ulazi, dolazido kreveta, i istog trenutka To je nestalo, pobeglo... sve dokDžin nije piškila a mama ponovo nestala. Džin je ponovo sama, ukočenaod straha u vreloj letnjoj noći.Kada se sunce pojavi, To nestaje sa mrakom i Džin je slobodnaod briga, - sve dok ponovo ne dode vreme za spavanje.Osim što muči samu sebe izmišljajući brige koje se nikad nisuostvarile, niti će se ostvariti, Džin takode brine i zbog lekara i bola.Kao malo dete u lekarskoj ordinaciji, ona brine u iščekivanju događajakoji će se neminovno desiti.Jednog leta je cela Džinina porodica dobila neke plikove, kaou Bibliji kada je Bog kaznio Egipćane. Nije bilo jasno zbog čega subili kažnjeni. Džinina mama je rekla: „To ste vi, deco, doneli iz škole."Pre toga su „doneli iz škole" male boginje, zauške, osip, velikeboginje, veliki kašalj. Sasvim dovoljno da se čovek zapita je li školavredna rizika od zaraznih bolesti koje tamo vrebaju.U to vreme nije bilo antibiotika, te nije bilo ni brzog izlečenja.Umesto toga, svako popodne lekar je dolazio kod njih da iglom probušite plikove i proveri da se nije neki pretvorio u čir, što je još goreod plikova. Možda on dolazi u kućne posete da se zaraza ne bi daljeproširila, ali verovatnije zbog toga što misli da drugi pacijenti ne bimogli podneti silno vrištanje. Džin i njene četiri sestre, - mučene i

plikovima i lekarom, kažnjene kao Egipćani, ali sigurno bez ikakvograzloga, - počinjale bi da vrište čim bi videle kako se lekarov autopribližavaj njihovoj kući. Vriska bi prestala tek kada bi se poseta završilai lekarov auto nestao iz vidokruga.Onda bi male sestre prestale da vrište i ponovo se predale igri.Njima je sasvim jasna razlika između perioda zadovoljstva i periodamučenja, i ne dozvoljavaju da jedan ometa drugi. Džin je, naprotiv,ceo dan zabrinuta: traži nove plikove i opipava stare, pokušavajućida odredi da li se suše ili se pretvaraju u čireve.Neka deca počinju da brinu u mlađem, a neka u starijem dobu.Kut, kao i Džin, rano počinje da brine.Ona ima pet godina, treba da napuni šest, i jedva čeka da kreneu prvi razred. Iako bi morala sačekati sledeću godinu, jer je tačno18 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingdva dana mlada nego što kalifornijski zakon predviđa, njeni vaspitačiu zabavištu i njena majka misle da je spremna za ovu godinu, pasu na vreme krenuli da je pripremaju. Prošle godine su je zbog togaupisali u privatno zabavište. O svemu tome se dosta razgovaralo kodkuće: da li je stvarno spremna, da li će je prihvatiti, da li će biti uspešna?Sve je bilo u redu: u zabavištu su je prihvatili, srećna je, mislida je spremna za školu, - kad, odjednom, noć uoči prvog dana škole,stvari počinju da se komplikuju.Prolazeći pored Rutine sobe, majka ju je čula kako jeca, i odmahutrčala unutra da vidi šta se desilo.„Šta ako ne budem mogla da nađem učionicu!?"„Pokazaće ti brat.",,A šta ako ni on ne bude znao gde je!?"Rut je Zabrinuta: leži u krevetu i izmišlja priče kojima muči samusebe.Majka kaže da će ići s njom sledećeg dana u školu i potom odlaziu svoju sobu. Nedugo zatim, ponovo čuje Rut kako jeca.„Šta ako ne budem mogla da nađem svoju klupu!?"Rut skoro celu noć provodi zamišljajući katastrofu i jecajući kaoda se katastrofa upravo dešava.Sledećeg jutra u školu odlaze Rut, njena majka i njen brat, nalazeučionicu i Rutino mesto. Njoj se toliko dopalo sve što je tog danaradila u novoj školi da je usred večere zaspala sa srećnim osmehomna licu.Izgleda da je njena osnovna briga bila: „Šta ako se pokaže dasam suviše mala za prvi razred?" Ali, pošto je svoju zabrinutost vezalaza opipljive stvari, učionicu i klupu, prestala je da brine čim ihje pronašla. Džin je zaboravila i na epizodu s plikovima čim se izlečila,ali je narednih nekoliko godina brinula o svom noćnom To.Bilove školske brige više su ličile na traumu od bušenja plikova,pošto su bile zasnovane na realnosti. Njegovi problemi u školitrajali su duže od plikova i bili su dobra osnova za doživotnu zabrinutostda će biti neuspešan.Bil je sladak dečak, koji ranije nije imao problema sa sabiranjemi oduzimanjem, ali se operacija množenja pokazala kao nepremostivaprepreka. On i njegov otac su se stalno prepirali zbog nečegUPRAVLJANJE BRIGAMA 19što je njegov otac smatrao jednostavnim zadatkom: učenje napamettablice množenja od jedan do dvanaest. Bil je zapeo kod množenjasa šest i tu je zaglavljen već prilično dugo.Učiteljica je smislila igru koju je nazvala „bejzbol množenja".Deca se poredaju u dva reda, a ona servira loptu: „Koliko je četiriputa osam?" Odgovara igrač koji udara, i ako je odgovor tačan, on

je na prvoj bazi. Tri auta i drugi tim ide napred. Kad god Bil trebada udara, čak i pre nego što mu učiteljica „baci" pitanje, on zna, aznaju i druga deca, da će izbaciti loptu u aut. Sad je opet red na njega,i deca su već počela da gunđaju.„Koliko je šest puta šest?"„Četrdeset?", nada se on glasno. Ponovo je izbacio u aut i vraćase pokunjeno na svoje mesto.Isto se dešava i kada učiteljica traži da napišu odgovore na zadatkekoje je postavila na tabli. Skoro sva deca će resiti zadatak. Onne diže ruku, već skreće pogled i moli se u sebi da ga učiteljica nepogleda. U nekim srećnim danima uspeva da se provuče kroz časmatematike a da ne izađe na tablu, da prođe bezbedno sve do geografije,koja mu već ide od ruke. Ali danas, danas je njegov najgoridan. Svi mašu rukama, a Džudi čak viče: Ja znam! Ja znam!" - aliučiteljica proziva njega.Bil izlazi na tablu kao osuđenik na smrt. Ništa neće vredeti niako napiše neki broj. Svi će mu se smejati. Postoji toliko brojeva naovom svetu, kako da znaš koji je pravi? Bil čita zadatak napisan jasnim,savršenim učiteljičinim rukopisom: „5 x 5". Iako sav u očajanju,setio se da to zna. Zna množenje sa pet. Ali ne danas. „Pet puta pet",mrmlja tiho, ali mu nijedan odgovor ne pada na pamet.Kod kuće zabrinuto razmišlja o „bejzbolu množenja" i zadatkusa table, i što više misli o tome, to se gore oseća. Večera, televizija,ništa mu više nije zabavno, jer je uhvaćen u zamku beznadežnih brigao sledećem danu u školi.Mnoge brige imaju svoj koren u stvarnim događajima, kao štosu bolni plikovi ili muke množenja. Druge predstavljaju strah odnepoznatog, kao što je prvi dan u školi. Rane izmišljene brige, kaošto je Džinino To, nepoznatog su porekla, i teoretičari se baš dobrozabavljaju smišljajući objašnjenja koja će opravdati baš njihoveteorije o ljudskom ponašanju. Možda oni koji brinu zbog To samo20 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingnemaju tako očigledne traume, a možda su jednostavno skloni dramatizovanju.Džin više ne veruje u To, mada se iza pukotine u zidu moždakrije serijski ubica. Ona je sada u trećem razredu, čita knjigu o šumskimpožarima i trenutno je to više zabrinjava. Leži skupljena u krevetu,brine i planira kako da se spase kada bude gorelo sve drvećeoko nje.Zamišlja kako trči koliko je noge nose, preskačući porušenastabla i kotrljajući se nizbrdo. Na gore ili na dole? Na dole, brže setrči. A šta ako je vatra u podnožju brda? Počinje da trči uzbrdo najbržešto može, ali već čuje pucketanje vatre. Ispred nje je potok, tuje spas! Skače u potok, nailazi na mesto gde je voda malo dublja, iu momentu kada vatra nailazi, uzima vazduh i zaranja. Vežba zaustavljanjedaha nekoliko puta ispod čaršava. Baš je uzbudljivo pobedivativatru, ali šta ako! Šta ako ne može da drži vazduh dovoljnodugo? Da li je bolje udaviti se ili izgoreti? Odlučila je da zagrebe muljsa dna potoka i da njime premaže lice, a da diše kroz slamku.U njenoj sobi nema svetla, potpuna je tišina, ali ona i dalje uglavi čuje pucketanje vatre. Sada je previše velika da bi zvala mamu.Te tople letnje noći ona leži sklupčana ispod čaršava, sva ukočenaod zabrinutosti. Šta ako je zamenilo To.Džin je Zabrinuta, a zna da su njene brige smešne, te o njimanikome ne priča. Znajući da je najbliža šuma udaljena osamstokilometara, roditelji bi joj se smejali da znaju koliko brine zbogšumskih požara. Ona svejedno pati. Kasnije, kada je napunila dvanaestgodina, u okviru kursa prve pomoći učila je spasavanje davljenika.

Noć je, ona leži u krevetu i razmišlja o veštačkom disanju.Sama je i šeta pored jezera. Odjednom na površini vode ugledaonesvešćenog lepog neznanca, kome očigledno treba veštačkodisanje. Uspeva nekako da ga izvuče na obalu. Proverava da nemanešto u ustima i da nije progutao jezik; okreće ga na stomak, stavljasvoje šake na njegova leda, naginje se napred prebacujući težinu našake, sve radi tačno onako kako su je učili, i - upravo kad je pričapočela da biva zanimljiva, javlja se njeno staro šta ako. Šta ako njemutreba veštačko disanje, ali mu je slomljena kičma: Džin se ponovoUPRAVLJANJE BRIGAMA 21naginje napred, baš kako treba, drži šake na njegovim leđima, prebacujetežinu napred izbacujući mu vazduh iz pluća da ga pripremiza oživljujući udisaj. Njeni pokreti ga odmah ubijaju zbog njegoveslomljene kičme.Ne uspeva da izbaci tu scenu iz glave. Sledećeg dana je na časuprve pomoći odmah pitala učitelja šta treba raditi ako je veštačko disanjepotrebno osobi kojoj je slomljena kičma ili vrat. (Ovo se dešavaloviše godina pre nego što je Crveni krst počeo podučavati veštačkodisanje metodom „usta na usta".) Osamnaestogodišnji učitelj, kojije tek bio završio srednju školu i nakon letnjeg raspusta odlazio nakoledž, a u koga je Džin bila potajno zaljubljena, odgovorio je da seto nikad ne dešava. Kada je ona insistirala, odgovorio je: „Kakve glupostitebi padaju na pamet." Džin je totalno ponižena. Međutim, dabi izbacila to šta ako iz glave, njoj je i dalje potreban odgovor na pitanje:Šta treba raditi ako je neko slomio vrat ili kičmu, a potrebnomu je veštačko disanje?22POGLAVLJE 3Ponavljanje porodičnog obrascaPonekad se čini kao da su svaki Bil i Džin i Rut na ovom sveturazvili sposobnost da bezrazložno brinu bez ikakve spoljašnje pomoći,već samo na osnovu događaja iz svog života, kao što su onisa plikovima i tablicom množenja. S vremena na vreme, sva decasa strepnjom zamišljaju budućnost. Niko nije prošao kroz detinjstvoa da nije očekivao neku buduću nesreću, čak i ako je to samo odlazakzubaru ili činjenica da će tata saznati da ste mu slomili čekić.Neka deca odrastaju sa pravim traumama. - Da li će tata ilimama doći kući pijani i zlostavljati me? Ko će voditi računa o meni,kad je tata otišao a mama umire? Juče su bombe ubile sve susede,a sutra će možda ubiti nas. - Deci koja odrastaju u zaista strašnimsituacijama možda će zaista biti potrebna pomoć da se oslobodesvojih ranih trauma, ali, neočekivano, ona ne odrastu obavezno uZabrinute.Većina dece ne počne da brine zbog trauma iz detinjstva. Oninauče da brinu zato što odrastaju slušajući i oponašajući Zabrinuteoko sebe.Glorija, Džinina mama, raspolaže zadivljujućim asortimanom briga.U stvari, ona u svakom događaju u njihovim životima može dapronađe razlog za brigu. Džin ne može da se seti skoro nijedne porodičneteme koja nije bila predmet brige. Ako je neko kasnio navečeru, to je možda zato što se desila nesreća. Kada su dolazili prijatelji,brige su varirale od toga da se niko neće pojaviti, do mogućekatastrofe sa zagorelim šerpama ili nepospremljenom dečjom sobom.UPRAVLJANJE BRIGAMA 23Jedna od njenih briga je bila tajna i posebna, i nju je delila samosa Džin. To je bilo šta ako-, „Šta ako ne bude dovoljno novca zakoledž kad bude vreme da se upišeš?" Džin je prvi put čula ovu brigu

kada je krenula u osnovnu školu; tokom godina ona joj je postalatoliko poznata da ju je mogla ponoviti od reči do reči, u svim varijacijama.Priča bi počela opisom radosti studentskog života. Glorija je sanemačkim prezimenom odrastala u Americi u periodu nepogodnomza takva prezimena - posle Prvog svetskog rata. Ali kada je došlovreme da upiše koledž, rat je bio gotov i prezime joj više nije praviloprobleme. Završila je sa odličnim uspehom, upoznala Lesa, Džininogoca, i četiri godine provela kao princeza u studentskom domukoji joj je ličio na zamak, Na koledžu je išla na plesove, žurke, vožnječamcem, i učila englesku književnost. Džin je videla studentski domi obližnje jezero, a od Glorije je saznala da je ići na koledž vrednosvih kasnijih muka u životu.Pošto bi joj opisala koledž, Glorija bi uzdahnula, privila Džin uzsebe, i počela da priča o Velikoj depresiji. „Šta ćemo raditi ako seDepresija nastavi?" Podsetila bi Džin da bi tada porodični posao izdavačanovina propao, baš kao što su i banke propale. „Ako namnovine propadnu, kako ćete ti i tvoje sestre ići na koledž?"Realno, ovo je bila neobična zabrinutost. Džin je od studija bilagodinama daleko. Osim toga, Gloriji i Lesu je posao išao sasvim dobro.U zamenu za besplatno objavljivanje reklama u novinama dobijalisu besplatne namirnice, besplatnu uslugu pranja, odeću, karte zabioskop, pa čak i besplatno letnje kampovanje za Džin i njenu mladusestru. Glorijin ujak Adolf slao je novac, a njena majka je sa tetkomIdom šila svu odeću koju nisu mogli nabaviti u radnji. S obestrane u porodici bilo je dovoljno novca da se održe bilo koje malenedeljne novine, čak i u tim najgorim vremenima. Međutim, Džin nijesmatrala tu zabrinutost neobičnom, jer deca na roditeljske brige negledaju kritički.Sasvim sigurno, činjenice nisu zaustavile Glorijinu zabrinutost.Neprekidno je pričala na koje sve načine mogu postati siromašni izbog čega je važno da Džin ide na koledž. Obe bi razmišljale o stvarimakoje bi mogli prodati i poslovima koje bi uzalud tražili. Konačnobi stigle do kraja priče, koji bi uvek sadržao isto dramatičnotragično rešenje situacije žrtvovanjem za koledž. Glorija bi rekla: „Akobudem morala, radiću kao pralja i ribaću podove!" I Džin i Glorija24 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingsu znale da je ovo krajnje žrtvovanje, pošto su obe prezirale kućneposlove. Tokom tih godina dok su zajednički brinule, Glorija nikadanije morala da radi nijedan od ovih poslova, - pošto je podove ribalakućna pomoćnica, a pranje veša su imali besplatno.Džin je u početku cenila ljubav koja je stojala iza tog zamišljenogžrtvovanja; međutim, kasnije joj je postalo dosadno i počelaje da se ljuti. Ona jeste bila zavisnik od zabrinutosti kao i majka, alibrinući o požarima i slomljenim vratovima, sigurno nikad nije završavaladobrovoljno se prijavljujući da riba podove.Godinama kasnije Džin je shvatila jedan razlog Glorijine neprestanezabrinutosti. Sve je počelo od žbuna kupina i druge ženevelikog ujaka Adolfa, kojom se oženio nešto pre nego što se Džinrodila.Glorijina i Adolfova porodica su tog leta išle zajedno na odmor.Jednog popodneva Glorijina mama je videla Glorijinog oca kako seljubi sa ujka Adolfovom ženom u kupinjaku. Ta jedna scena, u vremekada je vernost smatrana neprikosnovenom vrednošću, bila jedovoljna da Glorijina majka počne da brine da će biti napuštena. Cestobi pitala Gloriju, „Ako nas tvoj otac ostavi, s kim bi izabrala daživiš, s njim ili sa mnom?" Glorija i njena mama su su celo Glorijinodetinjstvo provele brinući da će biti ostavljene. Glorija je tu priču ispričala

Džin veče uoči šezdesete godišnjice braka svojih roditelja.Džin se pitala kakve je to priče slušala njena baka kada je bilamala, pa je naučila da bude Zabrinuta.Postoji mnogo načina na koje roditelji pozivaju svoju decu dabrinu. Proverite da li vam neki od navedenih poziva na zabrinutostzvuči poznato.„Šta ako..."„Nikad se ne zna kada će grom udariti!"Jednog dana nećeš imati toliko sreće!"„Vodi računa!""„Budi na oprezu!"„Nesreća nikad ne dolazi sama!"UPRAVLJANJE BRIGAMA„Tek kada postaneš mama videćeš šta je briga!"„Ako se osećaš suviše dobro, sigurno će te nešto lošesnaći!"„Covek prosto mora da brine o..."„Kada se čini da sve ide dobro, tada počni da brineš!"„Razboleću se od brige za vas, deco!"„Ovaj posao je jedna velika briga!"„Nevolja dode kad se najmanje nadaš!"„Prosto je ludo ne brinuti o..."„Budite mirni, deco. Tata je zabrinut zbog nečega."„Ako ne brineš znači da te baš briga."„Taman kad pomisliš da je sve kako treba, desi se neštološe."„Ako očekuješ najgore, nikada nećeš biti razočaran."„Mala deca, mala briga - velika deca, velika briga."Oko ovakvih i sličnih iskaza porodice pletu svoje obrasce večitezabrinutosti. Da li se neki od sledećih uklapa u vaša porodičnauverenja?• Zabrinutost pomaže da se tvoje brige ne obistine.• Drugi ljudi uzrokuju tvoje osećanje zabrinutosti.• Događaji uzrokuju tvoje osećanje zabrinutosti.• Ako ti je do nekog stalo, bićeš zabrinut.• Ako nekog voliš, bićeš zabrinut.• Ako si osetljiv, bićeš zabrinut.• Ako si inteligentan, bićeš zabrinut.• Ako si odgovoran, bićeš zabrinut.• Ako si human, bićeš zabrinut.26 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingUprkos ovim pozivima na zabrinutost, ne morate se predati.Ali, pre nego što prestanete da brinete, resite test zabrinutosti i pročitajtepoglavlja koja slede u drugom delu knjige da biste videli zaštoste odabrali baš te određene brige. Na osnovu svojih briga možetepronaći svoje tipične „zastoje", teme u kojima se obično „zaglavite"u zabrinutosti. Naučićete kako da se „odglavite" i napravite značajnepromene u sebi.Zatim ćete u trećem delu naučiti kako da se oslobodite stalnezabrinutosti.Deo II iPOGLAVLJE 4Test zabrinutosti:Stotinu pitanja o brigama i šta one za vasznačeTest koji je pred vama pokazaće vam vaše obrasce zabrinutosti,to jest skupove briga grupisanih oko jedne centralne teme. Kada

otkrijete svoje obrasce, bolje ćete razumeti sebe i moći ćete dapromenite svoj život.Da li ste se ikada pitali zašto o nekim stvarima brinete, dok vamneke druge i ne padnu na pamet? Naravno, zabrinuti ste kada znateda će se desiti neki traumatičan događaj, kao na primer da vampredstoji operacija ili da ćete izgubiti posao. Te brige su vaša reakcijana realne probleme u životu. Ali vaša zabrinutost takođe možebiti reakcija na odluke koje ste još odavno doneli o sebi i drugima.1Davno su nam rekli ko smo i šta smo: „mamin pomagač", „tatinanajslađa devojčica", „najpametnije dete na svetu", „nezgoda koja1 Koncept rane odluke ili skriptne odluke je jedan od osnovnih koncepata u transakcionojanalizi. Teorija životnog skripta objašnjava kako dete pod uticajem poruka koje dobijaod značajnih drugih iz svoje okoline (skriptne poruke) ili samostalno, donosi skriptneodluke. Reč je o detetovim pogrešnim zaključcima o važnim životnim pitanjima. Ove zabludeo sebi, drugim ljudima ili svetu dete ugrađuje u svoj pogled na svet kao dokazane istinei više se ne vraća da bi ih proverilo. Umesto toga na ovim temeljnim „istinama" gradi svojusistem i organizuje svoj život. To u kasnijem životu donosi probleme u onom aspektu životau kojem se reflektuje data rana zabluda. Guldinzi insistiraju na izrazu odluka da bi ukazalida je moć odlučivanja u osobi, kako u detetu koje je pogrešno odlučilo, tako i u odraslojosobi koja u sadašnjosti može osvestiti svoju skriptnu odluku, uvideti da je pogrešna, odbacitije i umesto nje doneti novu, ispravnu odluku. To je suština onoga što su nazvali terapijanovom odlukom, [prim. redaktora]30 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingse omakla", „dobro dete koje vodi računa o sebi", „radost", „patnja",„slatka lutkica", „žestok momak". Veoma rano u životu počinjemoda usvajamo ono što drugi o nama kažu.Na osnovu tih ranih iskaza, kao i na osnovu mnogobrojnih iraznovrsnih dogadaja te genetskih predispozicija, donosimo pozitivneili negativne odluke o sebi.Mnoge od tih odluka su pozitivne, kao na primer: ,Ja sam posebna",„Mene je lako voleti", Ja najbolje čitam u razredu", ,Ja samdobar radnik". Takode se donosi mnogo pozitivnih odluka o drugima,na primer: „Nastavnici su dobri i pomažu mi da budem pametna",„Moj tata je moj dobar drug", „Pomažem svom bratu i onpomaže meni". Međutim, tu su takode i negativne odluke, kao naprimer: „Nikada neću dobiti ono što želim", „Važan sam samo kadabrinem o drugima", „Nešto nije u redu sa mnom", „Neću nikada plakati,jer ja sam dečak". Možda ste i o drugim ljudima doneli negativneodluke, kao što su: „Ne možeš verovati očevima, jer te oniuvek napuste", „Drugi ljudi nisu dobri jer imaju drugačiju boju kože",„Drugi ljudi su pametniji od mene", „Bolje da se igram sam akone želim da budem povreden, jer drugi ljudi su opasni".Obrasce zabrinutosti nećete naći kod pozitivnih odluka, osimako nešto zaista krene naopako. Devojčica koja je odrasla sa odlukom„Moj tata i ja smo drugari" jeste zabrinuta kada njen otac čekarezultate biopsije, ali joj se neće u glavi rojiti brige o njegovom zdravljukada je očigledno zdrav, - osim ako nije donela i neke negativneodluke, kao što su „Meni će tata uvek biti potreban, jer ne mogusama" ili „Moram biti savršena da bi tata bio živ".Ove rane odluke mogu upravljati našim životima, čak i ako seuopšte ne sećamo da smo ih ikada doneli. Kao što smo naučili pravilavožnje i nastavili da ih automatski sledimo, tako i kroz životmožemo prolaziti automatski, koristeći odluke koje smo usvojili udetinjstvu. To je kao da ste u detinjstvu obukli tesnu košulju i zaboravilida je ikad više skinete. Jedan od najboljih načina da otkrijetekoje ste rane odluke doneli jeste da istražite svoje sadašnje brige.UPRAVLJANJE BRIGAMA 31

Frojd je snove nazvao kraljevskim putem ka nesvesnom. Brigesu kraljevski put ne samo ka nesvesnom već i ka svesnom. Kao isnove, i brige pišete nesvesno, a za razliku od snova, njih pišetedok ste budni, tako da je uključen i vaš svesni um. Čak i kada sunjihovi nesvesni delovi pisani „šifrovano", možete lako naučiti daih dešifrujete. Vaše brige vam bolje od snova mogu otkriti šta sedešava u vašoj psihi. Kada postanete svesni šta se dešava, možeteskinuti tu usku košulju kakvog god da je kroja. Sledeća poglavljaće vam pokazati kako to da uradite.Ali prvo da uradimo test.Test zabrinutostiOvo je lista stotinu najčešćih briga, sa brojevima uz svaku. Kadanaiđete na brigu sličnu svojoj, zapišite broj pod kojim je navedena,kao i brojeve koji stoje uz njen opis. Na primer: „1. Zabrinut sam kadatreba da tražim povišicu." Ako ste zabrinuti kada treba da tražitepovišicu, unapređenje ili drugi posao, zapišite „1" i zatim „12, 16,18". Kad budete završili, pročitajte objašnjenje koje sledi test.1. Zabrinut sam kada treba da tražim povišicu. 12, 16,18.2. Kada sve teče kako treba, ja počnem da brinem. 9,11.3. Zabrinut sam da sa mnom nešto nije u redu. 8, 13,15.4. Bolujem od ozbiljne bolesti i zabrinut sam zbogtoga. 20, 21.5. Brine me što ću dobiti bore. 5, 9-6. Brine me odlazak u raj. Kako ću se opredeliti izmeđumoja dva muža, kada će oba biti tamo? 97. Iako za to nemam osnova, bojim se da ću dobitisidu. 6, 9.32 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding8. Imam sidu i brine me moja budućnost. 21.9. Zabrinut sam da me niko nikada neće voleti. 17.10. Brine me novac (imam ga dosta). 9, 11, 18.11. Zabrinut sam za situaciju na berzi. 9, 10, 11.12. Brine me novac (nemam dovoljno za osnovne potrebe).10, 19.13. Zabrinut sam za svoju odraslu decu. 9, 14.14. Brine me kakva će biti moja mala deca kada odrastu.9, 11, 14.15. Brinem se da će me partner ostaviti. 12, 15, 16, 17.16. Brinem se da se neću uklopiti na poslu. 10, 12, 13,18.17. Brine me da će me ljudi videti kako crvenim. 8, 1213, 15.18. Brinem se da ću ponovo biti silovana. 20.19. Brinem kada treba da govorim u javnosti. 10, 12, 15.20. Brinem se da me ljudi neće prihvatiti. 13, 15.21. Brinem da me neko ne prevari. 17, 18.22. Brinem da će me ljudi voleti samo zbog mog novca.13, 17, 18.23. Zbog svojih briga poželim da sam mrtav. 19.24. Zabrinut sam zato što ne znam šta da radim. 7,10,19, 21.25. Brinem jer imam posla više nego što mogu da postignem.10, 14.26. Brine me kako izgledam dok plešem sa svojim partnerom.

9, 14.27. Brinem se zbog bolesti koje nemam. 9, 15.28. Brinem se zbog bolesti od kojih bolujem. 21.29. Brine me da ne brinem dovoljno. 5, 6, 9.UPRAVLJANJE BRIGAMA 3330. Ne znam, mnogo brinem, a moje brige su nejasne.5, 6, 7.31. Brinem se što se moj partner ne dotera. 14.32. Brinem da ljudi neće uraditi ono što su rekli da hoće.9, 14, 16.33- Brinem se da će neko doći u posetu kada kuća nijesređena. 7, 14.34. Brine me šta će biti sa mnom kada ostarim i budembespomoćan. 9, 14, 20, 21.35. Brinem da ću završiti kao prosjak, zato što ne umemda se izdržavam. 5, 6, 7, 11.36. Brine me da li ću biti dobar u sledećoj igri. 11.37. Brine me da li dobro izgledam. 5, 13, 17.38. Brine me da li sam dobar ljubavnik. 15, 17.39- Brinem se da ću umreti pre nego što moja deca odrastu.9, 14, 21.40. Brine me da će moja zdrava deca umreti pre mene. 9-41. Brinem se da se moj novi nameštaj neće uklopiti uraspored u stanu. 11.42. Danas je sve u redu, ali šta će biti sutra? 9.43. Brinem da me moji prijatelji u stvari ne vole. 13, 15,18.44. Brinu me događaji u svetu, iako u stvari i ne znamšta se događa. 6.45. Brinem se da će se desiti još jedan zemljotres (tornado,poplava itd.). 5, 20.46. Brine me da će me neko tužiti za nešto. 9, 17.47. Brinem se da nisam kao drugi ljudi. 12, 13, 15.48. Brine me što ne znam šta želim. 14, 16.49. Brine me što nemam dovoljno prijatelja. 13, 17.Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding50. Brinem se što ne mogu da pronađem partnera kogaću voleti. 17.51. Brinu me moje ocene (koje su zasad dobre). 11.52. Brinu me moje ocene (koje nisu dobre). 5, 6, 10.53. Brinem se da će biti pogrešno šta god da uradim. 6,7, 15.54. Brine me što pušim. 19.55. Brine me što moji rođaci puše. 14, 16.56. Zabrinut sam zbog atomske bombe. 9, 18, 21.57. Brine me da sam pogrešno obračunao porez. 6.58. Brinem se da je drugima bolje nego meni. 5, 6, 10,11.59- Brine me da li sam kupio kaput odgovarajuće boje.7, 11, 16.60. Brinem o prodaji kojom rukovodim. 11, 12.61. Razmišljam o svojim brigama, ali se zbog njih neosećam loše. 8.62. Kada sam zabrinut, postanem toliko tužan da plačemcelo popodne. 19.63. Zabrinut sam kad god treba da napravim neki izbor.7, 16.

64. Zabrinut sam za svoju porodicu (realistično). 14, 20,21.65. Brine me da li sam srećan koliko bi trebalo da budem.9, 14, 17.66. Brinem se da ne razočaram svoju porodicu. 5, 15.67. Brine me da se neću dopasti drugim ljudima. 13, 15.68. Sve moje brige su potpuno logične. 8.69. Brine me da moj auto (bojler, krov) neće biti popravljenkako treba. 12, 19.UPRAVLJANJE BRIGAMA 3570. Brine me da im se neću dopasti ako uradim po svom.12, 16.71. Bojim se da ću dobiti infarkt ako ne budem vežbaoviše nego sad. 9, 11, 14, 15.72. Bojim se da me ljudi neće voleti ako ne prestanemda kasnim. 5, 7, 17.73. Brine me da li ću izabrati karijeru pre no što budeprekasno. 5, 6, 7, 10.74. Brine me da nikada neću imati brak ako ne počnemda se viđam s nekim. 15, 17.75- Brinem se da moja omiljena dobrotvorna ustanovane dobija dovoljno novca. 8, 15.76. Brine me da ću dobiti karijes ako ne počnem da čistimzube koncem. 5, 9.77. Brine me da ne činim dovoljno za svoje unuke. 14.78. Brine me što pijem. 19.79. Brine me što članovi moje porodice piju. 14, 20, 21.80. Kada brinem, osećam kao da se polako ubijam. 19.81. Brine me da šta god da radim nije dovoljno dobro.-11, 19.82. Drugi brinu moje brige. 5.83. Brine me što imam pet kilograma viška. 5, 6, 9.84. Bojim se da će moja porodica zaboraviti na moj rođendan.16.85. Brine me život uopšte. 9, 19-86. Zabrinut sam za svet, a nikad za sebe. 8, 14, 16.87. Mogu da iskoristim svaku staru brigu da se deprimiram.19.88. Brine me moj visok pritisak (ili neki drugi zdravstveniproblem), ali ništa ne preduzimam u vezi satim. 19.36 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding89. Bojim se da će mi provaliti u kuću. 6, 7, 9.90. Bojim se da će mi ponovo provaliti u kuću. 20.91. Nikad u životu nisam bio zabrinut.92. Brinem da će se ponovo desiti neke loše stvari kojesu se već desile. 20.93. Brinu me stvari za koje znam da će se obistiniti. 21.94. Brine me da ću ostati sam kad ostarim. 9, 17.95. Brinem zbog požara u kući, provala, silovanja,napada i sličnih stvari. 5, 9, 17, 18, 20.96. Brine me kandidat za koga sam glasao. 14, 16.97. Brine me šta se dešava u drugim delovima sveta. 9,14, 21.98. Brinem se da ću jednog dana pokazati svoju ljutnju. 8.99. Brinem da ću se rasplakati ako budem tražio onošto želim. 8, 16.

100. Brinem se da moj nos (penis, butine, kosa itd.) nijekao kod drugih ljudi. 13, 15.Ako razmišljate o bilo kojoj od ovih briga ali nemate emocionalnureakciju, brojevima koje ste zapisali dodajte broj osam.Ako ste depresivni dok brinete, dodajte devetnaest.Ako brinete zato što vam se slična briga ostvarila, dodajte brojdvadeset.Ako ste sigurni da će se vaša odredena briga ostvariti, dodajtebroj dvadeset jedan.Kada završite, izračunajte koliko ste puta zapisali isti broj. Akoste neki broj zapisali samo jednom, možete ga ignorisati. Ako steneki broj zapisali dva ili tri puta, to može biti vaš tip briga. Ako steneki broj zapisali više od tri puta, možete biti sigurni da je to grupabriga koju je važno da razumete.UPRAVLJANJE BRIGAMA 37Brojevi koje ste zapisali ukazuju na poglavlja ove knjige, u kojimase govori o odredenim tipovima zabrinutosti. Ako želite, počnitesa poglavljima koja se tiču vas. Svako poglavlje počinje navođenjemnekoliko tipičnih briga, a zatim se objašnjava njihova vezasa ranim odlukama koje ste doneli o sebi i drugima. Svako poglavljese završava predstavljanjem efikasnih metoda za promenu tihodluka. Metodi oslobađanja mogu izgledati suviše jednostavno, aliih svejedno isprobajte. Oni vam mogu biti od velike pomoći. Staviše,možete otkriti da vam naši predloži u poglavljima koja sledemogu pomoći da unesete stvarne promene u svoj život.Pošto budete pročitali poglavlja koja se odnose na vas, moždaćete želeti da pročitate i ostala poglavlja u ovom delu kako bistesaznali više o ranim odlukama koje su doneli drugi.Zatim ćete, u trećem delu, naučiti kako da dobro iskoristite tebrige u svom životu, da biste ih se zatim oslobodili.38POGLAVLJE 5Odrasti„Ponekad pomišljam da se vratim na koledž, jer je tamo bašbilo zabavno. A onda počnem da brinem: šta ako ne budem želeoda ga završim? A ako opet odustanem, moj stariji brat će stvarno poludeti,jer on plaća moje školovanje."„Najviše se brinem zbog svojih bora. Zabrinjava me starenje. Nemogu da podnesem pomisao da ću ostariti!"„Otkako je Tom umro, stalno brinem. Ništa ne znam o osiguranju,kolima ili bilo čemu drugom. Brinem da će se sve raspasti. Nemanikog da vodi računa o stvarima."„Nikad ne moram da brinem, moj partner je zabrinut sasvim dovoljnoza oboje."„Moja najbolja prijateljica se odselila, i sad sam zabrinuta svevreme. Ona je vodila računa da ja sve radim kako treba. Bez nje jednostavnone znam šta da radim."„Nikad nisam odrastao"Ljudi koji su usvojili poruku-zabranu „Nemoj da odrasteš", moždasu bili najmlađi u porodici ili su bili jedinci prezaštićujućih i razmažujućihroditelja.2 Oni su obično lepi, srećni i prijatna razbibriga2 Time što su definisali i sistematizovali tipične poruke kojima roditelji i dragi autoritetinegiraju neko ljudsko pravo svoje dece, Meri i Bob Gulding su dali veliki doprinosonom delu teorije transakcione analize koja se naziva teorija životnog skripta. Oveporuke se nazivaju skriptne zabrane. Svako dete ima pravo da bude onih godina kojezaista ima. Međutim, poruka „Nemoj da odrasteš" zabranjuje detetu da bude svojih godina,a naređuje mu da se ponaša mlade nego što jeste. Ovim porukama roditelji skriptiraju

ili programiraju svoje dete jer doprinose da ono shvati da ga vole samo onda kadaUPRAVLJANJE BRIGAMA 39od svih briga i problema sa kojima se suočavaju ostali članovi porodice.Ti „mladi" dobijaju ljubav zato što su slatki, a ne zato što sukompetentni. Niko im ne kaže: „Kako ti dobro vodiš računa o sebi!"niti „To je bio težak posao, a ti si ga zaista dobro obavio". Njih gušesa „Uradiću to umesto tebe" umesto „Možeš ti to i sam". Kada im roditeljigovore o budućnosti, kažu: „Možeš biti sve što poželiš" umesto„Moraš naporno raditi kako bi mogao da nadeš dobar posao".Kada pričaju o svojim brigama, očekuju da im neko drugi pronađerešenje. „Nemam odgovarajuću haljinu za tu zabavu", reći ćeona. A tatica će odmah skočiti: „Ne brini, dušo, tvoj tata će ti kupitihaljinu." Roditelji i prijatelji kažu: „Ona nema nikakvih briga!"Te ljude koji nikad ne odrastaju zovemo Petar Pan ili Mala Princeza.Oni mogu prolaziti kroz život bez nekih većih briga sve dokimaju mamicu, taticu, Vendi ili velikog batu da o njima vode računa.Njihove brige počinju kada njihovi dušebrižnici umru ili izgubeinteresovanje. Razmažujući roditelji mogu odlučiti da se presele unaselje bogatih penzionera i prestanu da izdržavaju svog tridesetogodišnjegsina. Saopštavaju mu neprijatne vesti da će, ako želi danastavi školovanje do drugog doktorata, morati sam da se finansira.Vendi se pridružuju grupama za emancipaciju žena i razvode se odsvog Petra Pana. Velike bate počinju da se interesu ju za sopstvenudecu. Tatice napuštaju Male Princeze kako bi se oženili nekominteresantnijom ili mlađom i samim tim savršenijom princezicom.Kada život postane težak, oni ili nađu nove dušebrižnike ili sepreplavljuju brigama. Brige im nisu ni od kakve koristi, zato što ihkoriste kao zamenu za delanje. Jedan zbunjeni mladi čovek koji jeupravo izbačen sa koledža kaže: „Ali ja sam se baš brinuo zbogse ponaša detinjasto, a da ga ne vole ili ga manje vole kada se ponaša u skladu sa svojimstvarnim uzrastom. Želeći da bude prihvaćeno i voljeno, dete odlučuje (skriptna odluka)da će ostati detinjasto. Iako dete često kasnije zaboravi skriptnu odluku koju jedonelo, ona ostaje aktivna na nesvesnom nivou, kao neko pravilo koje dete sprečavau odrastanju. Takva osoba se i u kasnijem životu drži svoje skriptne odluke, tako da ikao odrasla osoba nikada psihološki ne odraste već se ponaša infantilno. Detinjasto trebarazlikovati od detinjeg ponašanja odraslih ljudi koje je prikladno situaciji i koje je ufunkciji ego stanja deteta. [prim. redaktora]40 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingispita!" To znači: kada bi na ovome svetu bilo neke pravde, dobreocene bi se dobijale i na osnovu toga koliko smo bili zabrinuti, ane samo za dobro pripremljen ispit. Jedan drugi mladić koji nijeuspeo na koledžu kaže: „Pretpostavljam da je trebalo da budemzabrinut", kao da bi to resilo sve probleme.Infantilna osoba koja je majka, brine se da neće imati novcada kupi deci Božične poklone, ali se ne trudi da ih sama napravi,niti ide na rasprodaje da bi kupila ono što može da priušti. Onamisli da je samim tim što je brinula uradila sve što se od nje možeočekivati. Neki ljudi će se složiti s njom i reći: „Sirota, kako se samobrine zbog poklona!" Neko će se možda čak toliko sažaliti da ćekupiti poklone za njenu decu.Brige detinjastih odraslih ljudi su u stvari varijacije na temu Jasam bespomoćan", što pojačava njihovo uverenje da ne mogu ništada urade kako bi se zaštitili.Kao stariji, preterano brinu o borama, sedoj kosi, i svakomdrugom znaku da njihova tela stare. Neko vreme će se protiv togaboriti farbanjem kose, plastičnom hirurgijom, dijetama i vežbanjem,ali će nastaviti da brinu zbog znakova starenja. Odbijanje nekih

ljudi da sazru usmereno je isključivo na njihova tela. Oni suuspešni u svom poslu, nije im potrebna pomoć drugih, i jediniznak da su se ovde zaglavili jeste njihovo odbijanje da prihvate ivole sebe dok stare.„Nastavljam da odrastam"Ako ste i vi Petar Pan ili Mala Princeza, priznajte sebi da steveć počeli da odrastate i menjate se, samim tim što ste čitali svedovde.Prisetite se svojih vrednosti. Naučili ste da se igrate i zabavljate,spoznali ste radost kao dete, i niste od malih nogu sagorevali odteškog rada. Umete da budete oduševljeni, mladi i zabavni, a sve teosobine su vredne divljenja. Voleli ste da duvate balone i igrate igriceumesto da kosite svaki travnjak u susedstvu za mizeran džeparac.UPRAVLJANJE BRIGAMAZanimljiv ste prijatelj i umete da naučite i ženske i muške Vendi dalete. Ako ste dozvolili da vas sadašnja situacija ili vaša zabrinutapredviđanja budućnosti otrgnu od uživanja u životu, vreme je dasebi s ljubavlju dozvolite da ponovo otkrijete radosnog sebe.Setite se da ste bili voljeni. Možda to niste sve vreme osećalikao ljubav, jer je ljubav koju ste dobijali možda bila skrivena podgomilom saveta, ali uprkos tome ostaje činjenica da jeste bili voljeni.Jedino oni koje roditelji vole dobijaju dozvolu i ohrabrenje daostanu mladi.Da li ćete voleti sebe kada svoj rast i razvoj uzmete u svojeruke? Dozvolite sebi da se prisetite kakvi ste bili kada ste učilinešto novo. Prisetite se svog oduševljenja kada ste naučili da plivate,čitate, vozite bicikl. Setite se kada ste prvi put napravilikućicu za ptice, vozili rolere ili instalirali program na računaru. Akone možete ničega da se setite, zamislite jednu scenu gde ste ponosnina neko svoje postignuće. Pretvarajte se da ste to dete i vežbajteda kažete: „Uspeo sam!" Osetite uzbuđenje zbog uspeha i čestitajtesebi što ste to uspešno obavili.Možda ćete poželeti da „ponovo podignete" sebe u mašti. Počniteod vremena kada ste naučili da hodate i pretvarajte se da setoga sećate. Posmatrajte u mašti sebe kao bebu, kako se teturate sjednog na drugi kraj sobe i kako oduševljeno pljeskate rukama odsreće što umete da hodate. Zamislite da je ta beba pala, a zatim ustalabez ičije pomoći. Čestitajte joj i dozvolite sebi da osetite radostšto će ta beba nastaviti da raste, uči i radi razne stvari.Svake noći, pre nego što zaspite, zamislite da je beba godinudana starija i u mašti proživite ili zamislite postignuća svojstvenatom dobu. Čestitajte sebi zbog tih postignuća i nezavisnosti.Dok sebe „podižete" može se desiti da se setite scene u kojojje vaš rast bio osujećen. Džun se seća da se jedna takva scena odigralakada je imala dvanaest godina.Džun sedi u svojoj sobi i skraćuje suknju. Kako je to za nju potpunonova aktivnost, strašno je koncentrisana da to uradi kako treMeriMeklur Gulding i Robert L. Guldingba. Nikada nije marila za dužinu suknje, pošto su joj odeću biralemama i sestra. Međutim, ona danas želi da ima kratku suknju kaošto nose srednjoškolke, i zato skraćuje jednu od svojih starih sukanja.Ona misli da je dovoljno velika da se oblači kao tinejdžerka ijako želi da izgleda moderno. Trudi se da brzo šije kako bi završilapre nego što bilo ko išta primeti.Usred porubljivanja u sobu ulazi njena starija sestra. Džun seseća te scene kao da se juče desila. Njena sestra viče: „Šta to radiš?Pogledaj kako upropaštavaš svoju suknju!" i pokazuje joj kako je

prejako zategla konac. Džun gleda u nabore na porubu i počinje daočajava. Oseća kako joj se oči pune suzama. Njena sestra rašiva porubi kaže: „Ostavi, ja ču popraviti. Ionako ne bi dobro izgledala ukratkoj suknji. Suviše si niska." Džun diže ruke i nastavlja da budeslatka poslušna mlada ćerka.Kada je Džun prepoznala tu scenu kao priču svog života,odlučuje da se promeni. U svojoj mašti, ona kaže toj dvanaestogodišnjakinji:„Tvoja sestra nije u pravu. Ti nisi suviše mala! Iglu uruke i porubi tu suknju!" Džun zamišlja novi kraj te scene, a zatimtraži šta želi da promeni u svom sadašnjem životu.Ako otkrijete takve scene, kažite sebi da ne morate biti zaglavljeni.Napišite novi kraj i razmislite kako biste to mogli primeniti nasvoj stvarni život. U mašti možete razgovarati sa roditeljima, braćomili sestrama o svojoj novoj odluci da rastete i razvijate se. „Neću daostanem zaglavljena u osmoj godini. Iako ste me tada najviše voleli,ja idem dalje." „Pokušala sam da ostanem adolescent zato što mi jeu to vreme bilo divno. Ali ne više. Prerasla sam te godine."Možda drugi i dalje žele da budete bespomoćni. To je njihovproblem. Nemojte sabotirati sebe verujući kako se ne možete promenitisve dok drugi ne počnu drugačije da se ponašaju premavama. Možete se promeniti bez obzira na to šta radi bilo ko izvašeg okruženja.Danas, kada završite čitanje ovog poglavlja, dozvolite sebi datragate za rešenjima, a ne za razlozima za brigu. Pohvalite sebe zabilo šta novo što ste danas naučili ili uradili. Ako želite, možetesmisliti potpuno nove oblasti u kojima želite da se okušate. JednaUPRAVLJANJE BRIGAMA 3žena je sebi za sedamdeseti rodendan kupila računar i angažovalastudenta informatike da je nauči kako se koristi. Jedna druga ženaje počela da se zanima za automehaniku. Jedan čovek je kupiošivaću mašinu i počeo da pravi „životinje koje nikada nisu postojalea trebalo bi", i poklanja ih centrima za zbrinjavanje dece. Mnogiljudi su se angažovali u stvarima koje su im važne. Za koji napredakbiste vi sebe pohvalili?Neki ljudi koji su ostali nezreli nagomilali su ozbiljne životneprobleme zato što nisu naučili da vode računa o svom tekućemračunu, da se izdržavaju, ili budu roditelj kakav je njihovom detetupotreban. Ako se to i vama desilo, najpre rešite svoje najvažnijeprobleme kako najbolje umete. Možda će vam biti potrebna stvarnapomoć, a ne nazovipomoć koju ste obično dobijali. Važan aspektrasta i razvoja jeste pronalaženje i prihvatanje profesionalnepomoći lekara, pravnika, bankara, psihoterapeuta i drugih stručnjaka.Profesionalne pomagače birajte veoma pažljivo, ali jurniteprema najbližem izlazu ukoliko se ponašaju previše pokroviteljskiili pokušaju da razmišljaju umesto vas.Ako ste od onih koji brinu zbog svog fizičkog izgleda zato štoželite da izgledate kao da imate šesnaest godina, dugujete sebi dase radujete i cenite sebe što ste u godinama u kojima ste. Kako ćeteto uraditi? Kako ćete sebi dati do znanja da svako doba ima svojihprednosti? Jedan od najlepših aspekata zrelosti je što možete dacenite upravo godine u kojima ste. Možete se pogledati u ogledaloi videti prijatelja. Pokušajte. Otiđite do ogledala i nasmešite se,recite sebi: „Zdravo, prijatelju."44 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingPOGLAVLJE 6Razmišljati„Uh, ne znam, pretpostavljam da me brine to što ne napredujem.

Trebalo bi da planiram. Treba da smislim kako da nađem boljiposao, ali ne mogu da osmislim šta treba da radim."„Brine me poreska kontrola, znate. Ne znam zašto brinem zbogporeza, jer, znate, ja i ne zarađujem mnogo novca i, u svakom slučaju,samo odnesem sve račune u Poresku upravu i oni mi tamo kažušta treba da radim. Ali, znate, ja ne razumem ništa što mi oni kažu,a to me brine."„Mislim da nisam baš mnogo pametan, i to me brine. Ne znam,na zabavama jednostavno nemam šta da kažem."„Naravno da sam zabrinut zbog dogadaja u svetu. Ali ja u stvarii ne znam šta se zaista dešava."„Ne umem da razmišljam"Ljudi koji veruju da ne umeju da razmišljaju to uverenje objavljujuiskazima poput: „Ne mogu da razmišljam", „Ne znam" i „Znaš".Često se smeše kada potvrđuju svoju nesposobnost da razmišljajuili da nešto znaju. Kada bi to bila istina, to baš i ne bi bio razlogza osmehivanje!Oni kažu „Znaš" baš kao što su govorili kada su bili mali i kadasu drugi zaista znali više. Oni klimaju glavom da biste i vi to istouradili. Vrlo rano su naučili da sumnjaju u svoje znanje i sposobnostrazmišljanja, i čekaju da majka ili nastavnik potvrde njihovemisli klimanjem glave na reč „znaš". To „znaš" kasnije postaje automatsko,kao mucanje: „Znaš, ja imam tu rođaku koja živi na istoUPRAVLJANJEBRIGAMA 45čnoj obali, znaš, koja, ne znam, izgleda da, znaš, ima problema ubraku." Slušaoci, koji nikad ranije nisu čuli za tu rođaku, hvatajusebe kako klimajući glavom i osmehujući se potvrđuju da onaj kojigovori ne poznaje tu rođaku, ali je oni, slušaoci, poznaju. Baš takosu ranije roditelji i nastavnici klimali glavom u znak potvrde.Deca su učena da sumnjaju u svoju sposobnost razmišljanja.Majke i očevi koji svojoj deci rade domaće zadatke poručuju im:„Ti ne umeš da razmišljaš" i „Ne moraš ti ništa da misliš, tu sam jada razmišljam umesto tebe". Roditelji svojoj deci takođe šalju porukesopstvenim primerom. Recimo, majka će reći ćerki: „Traži odtate da ti pokaže matematiku, to je van mojih moći", ili „Ceo životsam sasvim lepo provela i bez algebre i geometrije." Ona time ustvari svojoj ćerki govori da, ako želi da bude kao mama, ne trebada razmišlja o matematici.Roditelji koji sumnjaju u svoju inteligenciju ponekad prete detetukoje jasno razmišlja. „Nemoj da mi se tu praviš pametan!" ili„Ne petljaj se u poslove odraslih!" Roditeljima možda toliko nedostajeargumenata da su u stanju da omalovažavaju svaku novu činjenicuili misao kojom dete raspolaže. Starija braća i sestre sopstvenesumnje u sebe projektuju na mlade govoreći im: „Ma pojmati nemaš!"Deca mogu naučiti da brkaju zabrinutost sa razmišljanjem kadačuju kako roditelj kaže: „Da ja nisam brinuo o troškovima, vi nebiste imali šta da jedete!"U nekim porodicama etikete se dele kao karte, svakom pojedna, i niko ne dobija etiketu koja je već dodeljena drugome. Akose jedna sestra smatra bistrom, ona drži monopol na pamet. Drugodete može biti slatko, lepo, dobroćudno, muzikalno, dobar sportista,ali ne može biti bistro.Naša kultura obiluje porukama protiv razmišljanja:„Nemoj time da razbijaš svoju slatku glavicu."„Dečaci ne vole devojčice koje su previše pametne."46 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding

„Pusti taticu da ti pokaže kako da uradiš domaći zadatak."„Niko u našoj porodici ne zna pravopis."„Uradićeš to zato što ja tako kažem!"„Genijalci nisu popularni."„Ne pravi se pametan!"„Nemoj da postavljaš toliko pitanja!"„Mama nije pijana, samo je umorna; nemoj da razmišljašo tome."„Nemoj da kritikuješ svoju majku (oca, nastavnika, ministra,vladu, predsednika, Boga)."„Nemoj da čitaš tu knjigu."„Nemoj da gledaš taj film."„Ne slušaj tog čoveka, priča kao da je iz neke sekte."„Ne razmišljaj o siromaštvu, nejednakosti, porodičnim tajnamaili seksu."„Ne razmišljajte, kupujte!", kažu reklamni slogani.„Kupite odmah, razmišljajte posle!", kažu kreditne kartice.„NE RAZMIŠLJAJ O TOME!"Osim toga, izvežbali smo se da preživimo i ostanemo srećnitako što ćemo sebi upućivati poruke protiv razmišljanja, kad godrazmišljanje postane previše bolno. Kada je Brajan, Džinin unuk,imao tri godine, ona je često razgovarala s njim telefonom. Jednogdana, on je počeo razgovor izjavom: „Zdravo bako, jesi li znala daljudi jedu svinje?" Upravo je bio čuo da je svinja koju su gajili ukomšiluku i koju je često odlazio da gleda, ubijena da bi od njenapravili slaninu i viršle, koje je on oduvek voleo. To ga je mučilonekoliko dana, nije hteo da jede nikakvo meso, a zatim je uradioono što većina ljudi uradi. Prestao je da razmišlja o svinjama.„Ne razmišljaj o tome!" je tragična poruka koju dobijaju decau disfunkcionalnim porodicama. Smatra se da deca ne treba da razmišljajuo činjenici da im je neko od roditelja alkoholičar, mentalUPRAVLJANJEBRIGAMA 47no bolestan ili da ih seksualno zlostavlja. Deca nauče da se odreknusvog razmišljanja kako bi izbegla neku neprijatnu istinu o svojojporodici.Ako ste razmišljanje zamenili zabrinutošću, ili zbunjujete sebeumesto da mozak koristite za rešavanje problema, možda su vamod početka govorili da vi ne umete da razmišljate dobro kao drugiljudi. Neka deca ne dobiju specijalno podučavanje koje im je potrebno.Ako imaju poteškoća da nauče da čitaju ili shvate uzročnoposledičnuvezu između stvari, mogu poverovati da su glupi, samozato što niko u njihovoj školi ne zna kako da ih nauči. Činjenica jeda nisu ništa više glupi od kratkovide dece koja ne mogu pročitatišta piše na tabli ako im ne daju naočari. Neka deca misle da suglupa zato što se od njih očekuje da znaju da čitaju engleski čak ipre nego što nauče da ga govore, a neka samo nisu imala prilikeda razmišljaju i uče.Dok je Abraham bio u federalnom zatvoru u Merionu u državiIlinois, završio je srednju školu i koledž preko dopisnih kurseva itrebalo je da dobije diplomu savetnika-psihologa. Prema specijalnomprogramu, bilo mu je dozvoljeno da uči a zatim da savetujedruge zatvorenike. Evo kako on pripoveda o svom obrazovanju:„Oduvek sam imao koeficijent inteligencije ispod sedamdeset.Kad sam bio dete, išao sam u specijalne razrede, gde se boji i precrtavai nikada ništa ne nauči. Rekli su mi da ne mogu da razmišljam.Istina je da su se u to vreme u mom životu događale stvari koje sene mogu nazvati prijatnim. Pretpostavljam da nisam imao vremena

za razmišljanje, pošto sam uglavnom bio zauzet pokušavanjem da nebudem ubijen. Tako je bilo otkad znam za sebe. Kada sam dovoljnoodrastao, prijavio sam se u vojsku. Još uvek sam imao koeficijentinteligencije ispod sedamdeset, i nisam baš znao da čitam i pišem,tako da nisam bio kompetentan ni za kakvu obuku u vojsci. Uradiosam neke strašne stvari i poslat sam ovamo. Tu sam upoznao zatvorskogpsihijatra, prvu osobu u mom životu koja nije mislila da samsuviše, glup da nešto naučim. On mi je rekao: „Coveče, ceo život siproveo praveći se da si glup, ali ti nisi glup." I tako, rekao je da trebada učim, i ovde su me pustili da učim danonoćno. Kada sam došao,48 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingbio sam budala sa koeficijentom inteligencije ispod sedamdeset, akada sam počeo da učim, ponovo su me testirali i imao sam devedeset.Nastavio sam da učim, a moj koeficijent inteligencije je rastao.Sada iznosi sto dvadeset devet, i raste i dalje!"Ja razmišljam!"Ako želite da afirmišete sopstveno razmišljanje, prvi korak jeveoma jednostavan. Slušajte sebe. Odlučite da ćete iz svog rečnikaizbaciti iskaze kojima negirate da umete da mislite, iskaze kao štosu: „Ne mogu da razmišljam", „Ne znam", „Zbunjen sam" i „Znaš".Ako vam je teško da se slušate dok govorite, snimajte se pa preslušavajtesvoj govor. Zatim počne da radite na promeni. Ubacite usvoj govor Ja znam", „Mislim", „Smatram".Zatim možete iskoristiti brige da dokažete sebi da umete i hoćeteda razmišljate. Počnite sa tuđim brigama. Ako ste dobar automehaničar,izaberite brigu „Stalno brinem da nešto nije u redu samojim kolima". Zamislite kako vam to govori neki čovek ili žena,a zatim im objasnite kako se o kolima može razmišljati na kreativannačin.Ako ste dobri u vođenju svog tekućeg računa, kažite nekoj zamišljenojosobi kako da razmišlja o novcu i budžetu. Zatim čestitajtesebi što dobro razmišljate. Nije stvar u tome da „ne umete da razmišljate",već ste odabrali da neke probleme rešavate, a neke ne. Najednoj terapijskoj grupi vežbao se ovaj metod rešavanja problema.Džejn kaže: „Zabrinuta sam jer treba da smislim kako da dodemdo boljeg posla." Su kaže: „Zabrinuta sam za svoje zdravlje."Den kaže: „Brine me poreska kontrola." Ričard kaže: „Moja najvećabriga su računi." Svi su oni zaglavljeni u sopstvenim brigama i ne nalazerešenja. Na grupi je od svakog člana zahtevano da napiše svojubrigu na parčetu papira koji će proslediti osobi do sebe. Osoba kojaje dobila papir ima na raspolaganju jedan minut da razmisli o problemui napiše predlog za rešenje, ako ga ima, a zatim papir prosledidalje. Sledeća osoba takode ima jedan minut da doda predlog.Kada je svako napisao svoj predlog, papir se vraća „vlasniku" brige.UPRAVLJANJE BRIGAMA 49Grupa diskutuje kako je za druge lako smisliti dobra rešenja.Smatraju da je tako zato što kada razmišljaju o tuđim problemima nezamenjuju razmišljanje zabrinutošću i ne umanjuju svoju kreativnostponavljajući „Da, ali" ili „To nikada neće uspeti".Džejn komentariše: „Ne mislim da je rešenje očekivati da ćemoresiti svaki problem", i odmah prepoznaje svoju „Ne mislim" poruku.Zatim menja iskaz: „Mislim da je rešenje da resim probleme kojeumem, a ne da smatram sebe glupom zato što su neki problemi i daljenerešivi." Smeši se. „Da, ja to zaista mislim. Ja mislim! To je važnaporuka koju upućujem sebi."Ričard smatra da su njegovi predloži drugim članovima odličnii dodaje: „Dajem sebi bezvezne predloge zato što ne želim da se žrtvujem

kako bih platio račune. To nema nikakve veze sa nesposobnošćuza razmišljanje. Ali ima veze sa odbijanjem da se razmišlja obudžetu, zato što bih morao da ograničim svoje želje." Uzdiše i zatimodlučuje da će napraviti budžet koji mu odgovara i pronaći način dau tom procesu uživa.Su odlučuje da ne mora znati sve o medicini, pošto nije lekar.Ali može naći lekara kojem će verovati.Na sledećem sastanku grupe, Den, koji je bio zabrinut zbogPoreske uprave, zamišlja da je ta organizacija teška kao što je bionjegov otac kad je bio mali. Den se seća kako je njegov otac vikaona njega: „Misli!" sve dok se ta reč nije pretvorila u svoju suprotnost.U svom zamišljenom razgovoru sa ocem, on to objašnjava i kaže: Jasam samo mali dečak, a kada ti vikneš 'Misli', ja se tako uplašim dane mogu da mislim ni o čemu drugom nego kako ćeš me udariti."Dok to govori, Den oseća isti užas i takode oseća svoju nesposobnostda smisli šta da uradi sledeće.On kaže drugim članovima: „Zaista sam zbunjen. Samo kad zamislimnjegovo lice, ukočim se. Ne znam šta da mislim. Sada ću prekinuti."Su ga podseća da se ponaša tačno kako je opisao da se ponašaokad je bio sa ocem: zbunjuje se i prestaje da razmišlja kakoda reši problem.Nekoliko sastanaka kasnije, Den je spreman da nastavi vežbu.Ponovo zamišlja kako otac sedi na stolici ispred njega. Den kaže:„Bio si zlobni pokvarenjak. Mrzeo sam te!" Ustaje i udara jastuk pesnicom,vičući: „Više te se ne bojim. Viši sam i jači od tebe. Ti si danasjedan mali starac i nisi baš mnogo bistar." Den ponovo seda i doda50Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingje: „To je istina. Ti nisi bio baš bistar i nikad nisi išao ni na jedankurs o vaspitavanju dece. Verovatno si sa mnom postupao onako kakosu i sa tobom postupali kad si bio mali." Den oprašta svom ocui kaže da se sada oseća veoma mirno. Sledećeg dana, kao eksperiment,odlazi u kancelariju Poreske uprave i raspituje se o novim zakonimao porezu na prihode. Zadivljen je svojom sposobnošću dasluša, razmišlja i postavlja dobra pitanja.Da biste poverovali u svoju sposobnost razmišljanja, pratitesledeća uputstva:1. Promenite svoj rečnik i kažite svetu da razmišljate, imateuverenja i znate.2. Prepoznajte oblasti u kojima dobro razmišljate.3. Čestitajte sebi na svojim sposobnostima rešavanja problema,umesto da se omalovažavate kad god ne možeteda resite neki problem.4. Ako i dalje mislite da ste glupi, vratite se u prošlost,kao što je Den uradio, i resite se starih scena.5. Obratite se za stručnu pomoć u oblastima koje prevazilazevašu stručnost.6. Znajte da je razmišljanje radosna mentalna aktivnost.Nije uvek zabavno razmišljati o budžetu i poreskoj kontroli. Ustvari, „razmišljanje" može biti mučan posao, ako ga izjednačavatesa razmišljanjem o dosadnim stvarima. Enciklopedije su dosadneako ih koristite da saznate podatke koje nikada niste želeli da znate.One su uzbudljivo štivo kada ste uzbuđeni zbog onog što iz njihsaznajete. Kada ste poslednji put prelistali neku enciklopediju izčiste zabave?51POGLAVLJE 7Delati

„Brinem kad god treba nešto da kupim. Videla sam bluzu kojami se svidela, ali onda sam počela da brinem: Šta ako sledeće nedeljebude na rasprodaji? Ako je kupim danas, a sledeće nedelje budena rasprodaju, uzalud sam bacila novac. Izašla sam iz radnje, a zatimsam počela da brinem da će se do sledeće nedelje rasprodati i da jeonda uopšte neću imati. Mrzim da donosim odluke!"„Već deset godina razmišljam da napustim crkvu. Problem je štokakvu god odluku da donesem, bojim se da će biti pogrešna, i tome brine. Brinem se da ću se pokajati ako odem."„Razmišljam o tome da nađem bolji posao. Ali šta ako napustimovaj posao, a onda me sa sledećeg otpuste? Šta ako dođe do opštegotpuštanja? Ne znam šta da radim."„Moja sestra je teška žena. Pre tri godine sam joj napisala pismou kome sam joj rekla šta mislim o njoj. Otkako sam ga napisala, stalnobrinem da li da ga pošaljem ili ne."„Bojim se da donesem odluku"Poruka, jasna i glasna, glasi: „Ne čini ništa!" U redu je da razmišljate,brinete, proganjate se, ali ne i da nešto preduzmete.„Razmisli pre nego što progovoriš."„Ispeci pa reci."„Ne ljuljaj čamac."„Kako seješ, tako ćeš i žnjeti."Jesi li siguran?"52 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding,Bolje sprečiti nego lečiti.",Ko se rano oženi ima ceo život pred sobom da se kaje.",Budi oprezan!",Ne talasaj!"Ovo su poruke koje upućuju bojažljivi i prezaštićujući roditeljiu nespretnom pokušaju da njihova deca budu sigurna. Oni se bojeda njihova deca nauče da klizaju, plivaju, imaju devojku ili momka,ili napuste dom. Uče ih da je život opasan i da se greške nikad nemogu ispraviti. Oni kažu: „Možda o tome treba još da porazmisliš"umesto: „Samo napred, dušo!"Da li delanje zamenjujete zabrinutošću? Da li previše brinete orizicima koje delanje sobom nosi? Naravno, svaka promena podrazumevai odredeni rizik. Ali i odsustvo promene nosi rizik. Dobroje proceniti i rizike i prednosti preduzimanja odredene akcije. Zamenjujućidelanje zabrinutošću, Zabrinuti vagaju prednosti i mane,a zatim nastavljaju da vagaju, i vagaju, i vagaju...Džeri je došla na terapiju jer je nesrećna u braku i želi „snaguda pokrene razvod". Već šest godina razmišlja o razvodu, ali nije ništauradila osim što je brinula kako će izgledati budućnost s mužemili bez njega. Smeta joj što njen muž cele nedelje ostaje dugo na poslu,a onda vikend provodi pred televizorom. Oseća se prevarenom.Primenila je svaki metod koji poznaje ne bi li ga naterala da sepromeni, uključujući ljutnju, depresiju i pokušaje da se nagodi.Tokom terapije smo od nje tražili da isproba jedan eksperiment.„Zatvori oči i pretvaraj se da je prošlo godinu dana. Otišla si iz ovekancelarije, iselila se iz kuće i odmah podnela zahtev za razvod. Prošloje godinu dana kako ne živiš sa svojim mužem. Razvod je okončan.Zamisli gde živiš, šta radiš i kako se osećaš."Džeri zamišlja da živi u gradu, ali se i dalje oseća jadno. „Osećamse tužnom i krivom za razvod. Ne radim zapravo ništa. Zabrinutasam za svoju budućnost. Nedostaje mi Lari."Zatim zamišlja šta radi, misli, i kako se oseća sledeće godine uisto vreme, ali ovaj put zamišlja da je ostala sa Larijem. On i dalje

radi ceo dan i provodi vikende gledajući televiziju, Šta ona misli, radiUPRAVLJANJE BRIGAMA 53i kako se oseća? „Ovo je nepodnošljivo. Toliko sam ljuta što sam jošuvek sa njim. Usamljena sam. Zabrinuta sam za budućnost, ali ne radimništa, samo čekam da se Lari promeni."Dok razmišlja o ove dve fantazije, ona shvata da je programiralasebe da bude tužna, ljuta i usamljena, i da je delanje zamenilaosećanjem jada i tuge. Nije ni čudo što se zaglavila u svojim brigama.Njen cilj na terapiji postaje: „Naučiću da preduzmem nešto umestoda se osećam jadno. Otkriću koje me to aktivnosti čine srećnomi neću biti usamljena." Slaže se da odloži razvod dok ne savladapreuzimanje odgovornosti za sopstvenu sreću.Džeri počinje da unosi promene u svoj život. Poziva prijateljicei odlazi s njima na ručak ili kafu. U prvo vreme i dalje nalazi ljudeslične sebi, one koji krive druge za svoje nezadovoljstvo u životu. Naterapiji saznaje da je njeno novonastalo nezadovoljstvo ovim prijateljicamarezultat promena koje čini kod sebe. Više joj se ne dopadada provodi vreme sa prijateljicama koje ogovaraju svoje muževe.Zatim počinje da traži nove aktivnosti. Dok njen muž gledateleviziju, ona odlazi u obližnje šume sa svojim novim fotoaparatomi fotografiše divlje cveće. Toliko uživa u ovom hobiju da upisuje kursfotografije koji se održava vikendom, i tamo upoznaje nove ljudekoji su aktivni a ne opsesivni. Fantastičan preokret se dešava kadanjen muž postaje nesrećan zato što ga ona zanemaruje. Tadaodlučuje da krene na terapiju zajedno s njom, i njih dvoje nastavljajuda zajedno rade na poboljšanju kvaliteta svog braka. Da se njenmuž nije promenio, ona bi se možda odlučila da traži razvod. Moždai ne bi. Ali, bez obzira na to, njen uspeh je rezultat njene odluke dauradi nešto umesto da i dalje bude zabrinuta i nesrećna. Uspela jeda uzme svoj život u svoje ruke.Ako sedite skrštenih ruku umesto da donosite konkretne odluke,možda ste i vi programirali sebe da se osećate jadno, šta godda izaberete. Ako ne promenite posao, verujete da ste zauvek zaglavljenisa malom platom i bez ikakvog izazova. Ako ga promenite,brinete da ste u grupi „poslednji primljen - prvi otpušten".Ako se ne venčate, brinete da će se vaš partner umoriti od čekanjai ostaviti vas. Ako se venčate, brinete da će se vaš partner pretvoritiu čangrizavu osobu kao što je bila vaša majka ili otac. Akokupite cipele, ispašće da su suviše svetle za jesen. Ako ih ne kupi54Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingte, nikad nećete naći cipele koje se tako dobro slažu sa vašim kostimom.Kada uhvatite sebe da opsesivno brinete, podsetite se da je svrhavaše zabrinutosti da vas spreči u delanju, a ne da vam pomogne.Razmišljanje, planiranje, opredeljivanje za izbor, analiza, priča ipisanje - za vas su nerešenja. Rešenje je delanje.„Punom parom napred"Svaki put kad krenete da brinete istu staru brigu, proverite dali time dolazite do novih informacija. Ako ne, preduzmite nekimali, ma kako nesavršen korak. Podnesite molbu za posao koji nijesavršen posao za vas. Kupite par cipela i odlučite da ćete u njimauživati mesec dana, a zatim ih pokloniti Crvenom krstu, kako bi jošneko mogao da uživa u njima. Pronađite novu aktivnost kojumožete da radite sa svojim partnerom, i dozvolite sebi da verujetekako nije važno da li u njoj oboje uživate malo ili mnogo.Čestitajte sebi što ste preduzeli nešto sasvim novo i, opet, neočekujte savršenstvo. Učite se novom načinu života, učite se dadelate umesto da opsesivno razmišljate, i znajte da vam ne moraju

sve nove akcije koje preduzimate savršeno prijati. To je sasvim uredu. Kada neko uči da svira violinu, nije svaki zvuk koji napraviobavezno prijatan.Da biste uneli promene, potreban vam je smisao za humor,malo drskosti, a naročito samohrabrenja. Samoanaliza je kontraindikovana,zato što lako može preći u još jedan oblik opsesivnograzmišljanja umesto delanja. Ako odlučite da vam je potrebna pomoćterapeuta, proverite da vaš terapeut nije opsesivan. Mnogi jesu,što uostalom i jeste razlog što su izabrali profesiju koja podrazumevaproučavanje i analiziranje, a ne delanje. Za vas je dobarterapeut onaj koji praktikuje kratku ili vremenski ograničenu terapiju.Takva osoba će vam pomoći da krenete napred delajući, a nebrinući.UPRAVLJANJE BRIGAMA 55Protivotrov za blokadu „Nemoj delati" jeste delanje. Ljudimakoji samo delaju, ne razmišljajući o posledicama, potreban je slogan:„Nemoj stalno da radiš nešto. Stani tamo." Ako ste, međutim,sledili taj moto i „stajali tamo" dugo vremena, vaš slogan treba dabude: „Punom parom napred!"56POGLAVLJE 8Osećati„Nisam siguran šta podrazumevaš pod 'osećati'. Ja brinem da liću ostvariti profit u novom poslu. Ja planiram. Osećati? Pa, ja osećamda ću izgubiti sve ako ne ostvarim profit. Da li je to osećanje?"„Naravno da brinem o mogućnosti izbijanja nuklearnog rata.Nemam baš pravo osećanje. Šta bi trebalo da osećam?"„Imam skoro sedamdeset godina i pretpostavljam da će meuskoro penzionisati. Ne, nije baš da brinem, ali ne znam kako ću popunitito prokleto vreme. Razmišljam o tome, ali ne osećam ništaposebno."„Zabrinut sam za svoju majku, koja ima Alchajmerovu bolest.Ne osećam ništa. Kakve bi ona koristi imala od toga da se ja 'raspadnem'od tuge?"„Ne osećam ništa"Neka deca, naročito dečaci, vaspitavani su da budu jaki, tihimuškarci, što znači: „Pretvaraj se da si jak tako što ćeš ćutati o svojimosećanjima." Oni rade sklekove, dižu tegove, stežući zube preteranorazvijaju mišiće vilice, što na kraju dovodi do toga da prestanuda budu svesni svoje ljudskosti. Kada ih neko pita kako seosećaju, odgovaraju: „Osećam da ..." i završavaju rečenicu iznošenjemmišljenja ili brige umesto emocije. Pošto su im emocije tolikoblokirane, oni ne doživljavaju ,Ja sam tužan", ,Ja sam uplašen" ili ,Jasam postiđen". U retkim prilikama kada osećanja probiju njihovespoljne ograde, oni brzo pobegnu kako niko ne bi ništa primetio.UPRAVLJANJE BRIGAMA 57Neke devojčice su odgajane tako da budu slatke fine curice,što znači: „Budi uplašena, čak i tužna, ali nikada nemoj biti ljuta."Ako ste superjak muškarac ili slatka fina curica, lišeni ste svojeprirodne emocije. Ne znate da je sasvim u redu da plačete, pocrvenite,vičete, ponekad čak cvilite od straha.Možda brinete o nečem užasnom što znate da će vam se desiti.Možda ste zabrinuti zato što neko vama blizak ima neizlečivubolest. Ako se od vas očekuje da budete jaki, kako možete nekomepoveriti svoj strah i svoju tugu i tako doživeti utehu ili olakšanje?Vaša briga je možda luckasta i totalno čudna, kao recimozabrinutost da ćete umreti sami, a imate zdravog supruga i šestoro

zdrave dece, koji vas vole. Čak i ako i sami smatrate da je to luckasto,imate pravo da znate sopstvenu emocionalnu reakciju na onošto neprestano govorite sebi.Vaša briga je možda strogo čuvana tajna. Možda ste zabrinutizato što gubite kosu, ušteđevinu ili posao, ali o tome ne pričate nikomjer se ne usuđujete da drugima otkrijete svoje emocije. Neusuđujete se da kažete sebi ,Ja sam uplašen" ili Ja sam tužan". Štosu vam osećanja intenzivnija, to ih više potiskujete, jer ne želite davas neko vidi kako „se davite u suzama" ili „divljate od besa". Vašstrah od izražavanja emocija ostavlja vas neutešnima, bespomoćnimai usamljenima.Za vas je prerano da učite da prestanete brinuti. Važno je daprvo naučite da prepoznajete svoje emocionalne reakcije na sopstvenebrige i da pričate o tome. Na taj način možete savladati svojpravi strah, strah od osećanja. Da li ste spremni na to?„Osećanja me čine ljudskim bićem"Svaki put kad uhvatite sebe kako brinete, bilo da je u pitanjučudna luckasta briga ili imate pravi razlog, kažite sebi: „Kada samzabrinut zbog toga, ja sam u stvari ..." i završite rečenicu nekomrečju koja otkriva emocije: „tužan", „uplašen", „postiđen", „srećan".Ako ste skloni da koristite reči koje osuđuju, kao što su: glup, kriv,58 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingblesav, ili detinjast, upotrebite takvu reč, a zatim dovršite opisomemocionalne reakcije.„Kada sam zabrinut zbog toga, kažem sebi da sam glup." Ovoje više osuda, nego emocija, zato dodajte: „Kada sebi kažem dasam glup, ja sam tužan". „Kada brinem o tome što nemam bolji posao,osuđujem sebe da sam kriv za to, i zbog toga me bude stid ibudem, tužan."Neki ljudi izmišljaju brige kako bi potisnuli ili promenili svojaosećanja. Al je bio zabrinut za situaciju u privredi, koja i nije imalanekog uticaja na njega, ali brinući o tome nije morao da se suočisa sopstvenim osećanjem tuge što njegov sin nije hteo da se priključiporodičnom biznisu.Na radionici o zabrinutosti, Merion je rekla: „Ako moj muž kasnikad treba da se vrati s posla, brinem se da mu se nije dogodilaneka nesreća i uplašena sam." Na pitanje je li to njena jedina emocionalnareakcija na muževljevo kašnjenje, najpre tvrdi da jeste.„Stalno mislim da mu se desila neka nesreća i da leži krvav na cesti.Toliko brinem da me obuzme užas." Na pitanje da li je ikada ljutana njega što dođe kasno, ona odgovara: „Kako možete biti ljuti nanekoga za koga mislite da umire?" A onda priznaje da ponekad,kada on dođe kući zdrav i nepovređen, postaje ljuta: ,Ja jesam ljuta!Mogao bi da javi kad planira da ostane duže na poslu. Da, jesamljuta." Počinje da uživa u moći koju oseća kada kaže: Ja sam ljuta!"Kada je priznala sebi da je ljuta na njega što kasni, otkrila jejoš jednu emociju koju je potpuno potisnula: zavist. ,Ja mu zavidim!Stvarno mu zavidim. Želim da ja dolazim kući kasno i da menivečera bude servirana kad god da dođem. Želim da mi se dešavajuinteresantne stvari van kuće. I ja želim da dolazim kasno!" Kada jeMerion dozvolila sebi da prizna svoje emocije, uključujući zavist,osetila se slobodnom. Ona otkriva novi cilj: da organizuje svoj živottako da i ona radi neke interesantne stvari.Pošto ste uvežbali da priznate svoja osećanja, važno je da znatei kako da ih izrazite. Uz strah ide drhtanje, ali osmesi, suze i ljutitglas ne idu. Suze i nesrećan izraz lica idu uz tugu, ali osmesi,UPRAVLJANJE BRIGAMA 59

drhtanje i ljutit glas ne idu. Čvrst, jasan ton glasa, mrštenje i odlučnipokreti idu uz bes, ali ne i suze, drhtanje i osmesi.Testirajte sebe ispred ogledala. Ako vidite kako se smešite dokgovorite Ja sam ljut", prava ljutnja je verovatno bila zabranjena kadaste bili mali, pa ste pokušali da je prikrijete osmehom. Sada dozvolitesebi da izrazite bes, i ponovo posmatrajte sebe u ogledaludok izgovarate Ja sam ljut". Objasnite svoj bes: „Ljuta sam što minisi javio da ćeš kasniti na večeru." Ako otkrijete da želite da zaplačete,znajte da je i to način da izbegavate bes. Držite se osećanjabesa kao da ste glumac koji vežba ulogu ljutite osobe, sve dok neizgovorite Ja sam ljut" pokazujući to izrazom lica, tonom glasa iodređenom gestikulacijom.Ako napravite grimasu dok izgovarate ,Ja sam tužan", setite seda ste sada odrasla osoba. Ljudi vas danas neće zafrkavati, kažnjavatiili pobeći od vas kada kažete kako se osećate. A ako se to kojim slučajemi desi, to je zaista njihov problem. Vežbajte da prirodno izrazitesvoju tugu. Neka vaš stav, ton glasa i izraz lica pokažu da ste tužni.Uključite i osećanje sreće u svoj repertoar. Neka vam celo teloizražava radost.Kada povratite osećanja koja ste duboko potisnuli i počneteda ih izražavate na za vas zadovoljavajući način, spremni ste daodaberete osobu sa kojom želite da ih podelite. Džordž, čija majkaboluje od Alchajmerove bolesti, dozvoljava sebi da se poveri koleginicina poslu: „Moja majka ima Alchajmerovu bolest i veoma samzabrinut za nju. Jako sam tužan." Bilo mu je neprijatno dok je togovorio, jer je priznavanje tuge bilo za njega potpuna novina, i tojoj je i rekao. Prihvatila je njegovu tugu i malo su o tome popričali.Posle nekog vremena, rekla mu je: „Iako radimo zajedno skorodeset godina, ovo je prvi put da osećam kako te zaista poznajem."Kada budete otključali svoja osećanja i podelili ih sa drugima,znaćete da osećati znači biti ljudsko biće.A onda će biti vreme da pređete na treći deo i naučite kakoda prestanete biti opsesivno zabrinuti.60POGLAVLJE 9Biti srećan„Kad sam srećan, počnem da brinem da će nešto poći po zlu."„Odlično smo se provodili na toj zabavi u firmi, a onda samodjednom počeo da brinem zato što ovog meseca prodaja nije išlatako dobro kao prethodnih meseci. I više mi nije bilo zabavno."„Po prvi put sam na kraju godine imao najbolje ocene i odmahsam počeo da brinem kako neću moći da održim taj uspeh."„Kada izađem sa mužem, naročito kada igramo i dobro se zabavljamo,počnem da brinem: Šta ako se kuća zapali? Brinem da bideca mogla ostaviti ringlu uključenu. Moram da telefoniram i proverimje li sve u redu, i onda sam neko vreme mirna, sve dok ne počnemda brinem da se kod kuće nije desila neka druga katastrofa, danisu provalili lopovi ili drvo palo na krov."„Moj otac je umro od srčanog udara kad sam bio tinejdžer. Biosam na pecanju s prijateljima i ništa o tome nisam znao sve dok senisam vratio kući i zatekao crni venac na vratima. Sećam se da samplakao i vrištao, i da sam se posle toga osećao strašno krivim štosam se provodio dok je moj otac umirao. Znam da zvuči blesavo, alii danas često sebi pokvarim dobar provod brinući da neko od mojihbližnjih možda umire."„Veoma sam zadovoljan svojim životom, ali ponekad to pokvarimrazmišljajući kako će moji sinovi postati delinkventi kad

porastu, ili da će biti rata pa će biti mobilisani."„Božić je užasan! Stalno mislim koliko treba da potrošim da bihna svakoga potrošila otprilike isto novca koliko i on na mene. Inače,ako potrošim suviše, ta osoba se može osećati krivom, a ako potrošimpremalo, može se uvrediti. Onda brinem šta da poklonim. Desise da provedem sate idući iz jedne radnje u drugu, brinući se da nećunaći prave poklone. Kada konačno nešto kupim, počnem daUPRAVLJANJE BRIGAMA 61brinem o pakovanju poklona. Da li je suviše bezlično ako poklonupakuje prodavačica, iako tako izgleda neuporedivo lepše? Onda sebrinem da li će članovi moje porodice uporedivati poklone koje sudobili od mene i da li će se neki osećati zanemarenim. A tek čestitke!Da li treba i dalje da šaljem čestitke onima koji mi nisu čestitali Božićposlednjih deset godina? Ako ih izbrišem sa spiska a oni mi ovegodine pošalju čestitku, da li treba odmah da im uzvratim i pošaljemčestitku, ili će to izgledati bez veze? Takode vodim računa ko trebada dobije čestitke sa religioznim motivima a ko sa svetovnim, iponekad brinem da ti motivi nisu dovoljno religiozni ili svetovni.Čak se brinem da slučajno ne stavim poštansku marku sa religioznimmotivom na čestitku sa sekularnim. Trebalo bi da Božić budesvečan dan, a ja ga upropastim svojim nepotrebnim brigama."„Bojim se da budem suviše srećan"Poruka ili zabrana „Nemoj da budeš srećan" postoji otkad jesveta i veka. Čini se da je ta poruka deo svake kulture i svakog doba,magijsko vračanje protiv zle sudbine, urokljivog oka i zavid-Ijivog boga. Vekovima unazad ljudi veruju da će se desiti nešto lošeako se osećaju dobro. Veruju da će sreća, ako je bogovi vide, izazvatitragediju. Za rat i kugu krivili su preveliku sreću.Postoje i druge predrasude o sreći.„Urođenici", „siromašni" i ljudi drugih rasa su etiketirani kaosrećni, a njihova navodna sreća smatra se dokazom da su neznalicei detinjasti. Superiorni ljudi su dovoljno pametni da bi bili zabrinutii tužni.Ukoliko su udovci i udovice srećni, smatra se da lako prebo-Ijevaju i brzo zaboravljaju.Srećna osoba se smatra sebičnom i neosetljivom na tragedijesveta. „Kako možeš biti srećan, kada ima toliko nevolja u Irskoj (iliIzraelu ili gdegod)?"Nije ni čudo što ljudi odrastaju verujući da treba da budu tužnii izmišljaju brige kako bi ugušili prirodno osećanje sreće.62 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingNa jednoj ženskoj terapijskoj grupi polaznice diskuaiju o tomekako su naučile da sreću zamene zabrinutošću. Martin otac je biobolestan tokom skoro celog njenog detinjstva. Ona kaže: „Znam daon nije želeo da mi budemo nesrećni, ali smo morali da budemo tihikako ga ne bismo uznemiravali. Govorili su nam da bi moglo da gaubije ako budemo pravili buku. Mislim da mala deca mogu biti tihajedino ako su tužna."Ester kaže da su se u njenoj porodici mnogo zabavljali. „Međutim,ako bismo dobili nešto specijalno, kao na primer lutku ili bicikl,od nas se očekivalo da budemo malo tužni jer mnogo dece na ovomsvetu nije imalo nijednu igračku. Kad bi došli praznici i cela porodicabila na okupu, otac bi nas podsećao kako niko nije došao na njegovbar micvah3 jer je njegova porodica bila suviše siromašna da bi moglaprirediti zabavu. Onda bismo svi pustili po koju suzu i zagrlili ga."Džo se seća hronične depresije svoje majke: „Kad bismo bilitužni, majka bi nas tešila. Ako je neko od nas bio srećan, rekla bi:

'Idi napolje da se igraš, smetaš mi.'"Karen se seća sujeverja žene koja ju je čuvala dok su roditeljibili na poslu. Kada bi se Karen nasmejala, dadilja bi uvek rekla: „Pticakoja ujutro peva uveče biva pojedena."Dok su pričale o poaikama „Nemoj biti srećan", žene sa grupesu se setile i dnigih poruka. Esterina baka, poreklom Ruskinja, zasvaku pohvalu bi našla odgovarajuću brigu. Ako bi joj neko rekaokako njeno unuče ima sve petice u školi, ona bi tužno odmahnulaglavom i rekla: „Deca kao što je on zaboravljaju svoju porodicu kadodrastu." Ako bi neko rekao detetu da je slatko, rekla bi: „Nadajmose samo da neće dobiti tuberkulozu."Smejale su se dok su govorile sve antisrećne poruke kojih suse setile. U početku su se osećale superiornima u odnosu na svojesujeverne roditelje i babe i dede, sve dok nisu shvatile da i samesvojoj deci upućuju takve poruke. Svojoj deci bi poklanjale višepažnje i ljubavi kad bi bila tužna nego kad bi bila srećna. Mnogoputa su pred svojom decom pričale o problemima, ali ne i o rešenjima.Brinući naglas, učile su svoju decu da postanu Zabrinuti.3 U hebrejskoj tradiciji kada deca napune trinaest godina smatra se da su postalazrela, te počinju da učestvuju u svim oblastima društvenog života i postaju odgovornaza poštovanje hebrejskih zakona i tradicije (pre toga su odgovorni roditelji). Tada se zadečaka kaže da je postao bar micvah, a za devojčicu bat micvah, što znači 'onaj zakoga važe zapovesti'. [prim. lektora]UPRAVLJANJE BRIGAMA 63„Momentalno prestajem sa ovom glupošću", rekla je Ester i velikimslovima napisala:DAN SLOBODE I NEZAVISNOSTIOvim potvrđujem daESTER D.VIŠE NE VERUJE U ZABRINUTOSTIspod toga je dodala: „Moja nesreća me ne čini duhovnijom, pametnijomili dopadljivijom. Ona ne pomaže da se osećam sigurnom,ne pomaže da trava nikne, kiša padne, niti da ratovi prestanu. Totalnoje beskorisna."Otcepila je papir i rekla da će ga okačiti na vrata od frižidera.Sve su joj aplaudirale.Potom smo tražili da zatvore oči i prisete se kad su poslednjiput bile srećne i da potom provedu nekoliko minuta u oživljavanjute scene. Karen priča kako se smejala sa starom prijateljicom pričajućio dogodovštinama iz srednje škole. Džo se setila kako je učilasvog unuka da pravi kolut: „Najpre sam ja napravila jedan, da mupokažem kako se to radi!" Ester je sa mužem bila na plesu. Mana jeispričala kako je slušala neku smešnu kasetu dok je išla na trčanje ikako se smejala i trčala u isto vreme.Zatim je trebalo da se prisete neke brige, i dok su se prisećale,zatražili smo da se vrate na onu srećnu scenu. Onda su smenjivalesrećnu i tužnu scenu kako bi shvatile da same prizivaju svoje brigete da isto tako mogu i da ih oteraju. One su jedine odgovorne zasvoje misli i osećanja.Na kraju sastanka predstavile su se opisom svoje srećne scene.,Ja sam Ester i plešem sa Simonom. srećna sam i još uvekzaljubljena, iako smo u braku dvadeset tri godine." I dodaje: „Ništase loše neće desiti zato što sam srećna."„Ovo je srećna Džo. Ona je srećna i luckasta i veoma draga. Da,draga je. A sa svojih šezdeset i šest godina, takode je i dobar sportista:ume da napravi opasan kolut napred.",Ja sam Marta, takode u dobroj kondiciji, takode srećna i zaista

luckasta. Kad to kažem, znam da ću od te Marte napraviti pravu Martu.Ona tužna vreća neće više biti Marta."„Želim da vas upoznam sa srećnom Karen. Ona nije ptica i nećebiti pojedena za večeru zato što se smeje!"64 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding„Danas se smešim"Ako gušite svoju sreću opsesivnom zabrinutošću, i vi možeteodlučiti da vaša sreća ne izaziva nesreću. Hoćete da se poigrate satom idejom? Najpre zauzmite suprotnu stranu:„Moja tragična sudbina: Moram stalno da pazim da ne budemsuviše srećna, jer ako sam suviše srećna, negde u kosmosu će sedesiti nešto strašno, i ja ću za to biti kriva."Kažite to supertragičnim tonom glasa nekoliko puta, sve dokvas ne nasmeje. Zatim ponovite to držeći jezik prilepljen uz gornjenepce, kako bi svaka reč zvučala smešno.Kada ste završili, primetićete da niste bili zabrinuti dok ste seigrali recima. To dokazuje da možete skrenuti misli sa zabrinutostikad god poželite.Možda ćete, kao i žene iz ove grupe, poželeti da eksperimenttišete prisećajući se vremena i mesta kada ste bili srećni. To možebiti scena od jutros ili od pre pedeset godina. Kada ste odabrali svojusrećnu scenu, podsetite se da vaša sreća neće izazvati katastrofuni kod vas ni kod bilo koga drugog. Uživajte u sceni koju ste odabralii planirajte šta ćete raditi kako biste bili srećni celog dana.65POGLAVLJE 1UspetiJuče sam od svog šefa dobio poruku u kojoj kritikuje šemukoju sam nacrtao. To me je zaista zabrinulo. Brinem se da ću zabrljatii sledeći put i da ću ostati bez posla."„Brine me šta će se desiti kada potrošim svoje nasledstvo. Nemogu da živim samo od plate, a već godinam kasnim sa plaćanjemalimentacije."„Brinu me ispiti, jer nikad ne postignem neki uspeh na njima."„Zadužen sam za rasprodaju koju organizuje crkva, i brine meda se ništa neće prodati i da će mene kriviti za to."„Svaki put kad kupim neke akcije, brinem se da ću sve izgubiti."„Nikad ne kažem ne, a onda nikako ne mogu da postignem svešto sam obećao, tako da sve vreme brinem."„Nikad neću pobediti"Sve ove brige mogu biti reakcije na zabranu uspeha, na poruke„Nemoj biti uspešan". Naravno, niko detetu ne kaže direktno dane bude uspešno, ali takve poruke se prenose gunđanjem, kritikom,i samom činjenicom ponovljenog neuspeha. Hor glasova kojipostavlja pitanje „Da li Džo mora da bude u našem timu?" naglašavaono što Džo već zna - da je loš košarkaš. Ako falširate dokpevate, deca koja imaju sluha će vam to već staviti do znanja. Akone umete da čitate, nema veze da li se vaša grupa zove Plave pticeili Crvendaći ili Mali anđeli, kad svi znaju da je sastavljena od samih„neznalica iz prvog razreda".66 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingKada je odrastao, Bil (dečak koji nije mogao da nauči tablicumnoženja) brinuo je kad god bi dobio neki novi zadatak. Iako jebio bistar mladić, njegove brige iz detinjstva još uvek su ga kočile.Nikad nije tražio unapređenja koja bi lako mogao dobiti.Neka deca škrguću zubima, odlučuju da neće biti gubitnici inaporno vežbaju. Neki roditelji im pomažu tako što angažuju nastavnike

za privatne časove i određuju vreme za vežbanje. Kada deteuspe da savlada nešto što mu do tada nije išlo, ono nauči da razmišlja:,Ja ću uspeti, čak i ako je u početku teško!" Zaista je velikastvar znati tako nešto o sebi.Druga deca odustaju. Dok košarkaške zvezde osnovne školesvaki slobodan momenat provode na košarkaškom terenu,košarkaške neznalice čitaju knjige i programiraju kompjutere. Kadamoraju da igraju, stanu na sporednu poziciju i mole boga da imneko ne baci loptu. Kada odrastu, kažu: „Nijedan sport mi nikadnije išao od ruke", kao da je to genetski problem koji se ne možeispraviti. Deca koja ne umeju da pevaju nauče da samo otvarajuusta i to rade ceo život, verujući da nemaju sluha. Isto tako, decakoja loše čitaju ne provode svoje slobodno vreme udubljena u čitanjeomiljenih knjiga. Svi oni veruju da je njihov neuspeh posledicaurođenih mana, a ne nedostatka podučavanja i vežbe.Neki ljudi se užasavaju uspeha. Ako otac koji je uvek pobeđivaosvog sina u šahu, kada ga ovaj pobedi po prvi put, prestaneda igra šah sa njim, sin može zaključiti: „Bolje da ne pobedujemako želim da tata igra šah sa mnom." Poruka glasi: „Nemoj bitiuspešan, inače ćeš izgubiti oca." Ukoliko dečko srednjoškolke kojaje dobra sportistkinja smatra da to nije ženstveno, ona će se moždapridaižiti timu navijačica umesto toga.Ako su odrasli u vašoj porodici brinuli zbog novca, velike sušanse da ste vi kao dete doneli o tome važne odluke. Možda steodlučili: „Kad odrastem biću bogat, tako da nikada ne moram dabrinem za novac." Ako ste se nekada tako odlučili, verovatno stepostali bogataš. Bogatstvo se može naslediti, ponekad ga je mogućesteći zahvaljujući srećnim okolnostima ili nekim izuzetnimUPRAVLJANJE BRIGAMA 67veštinama, ali se stiče i kao posledica odluke da se bude bogat, baškao što ljudi koji odluče da budu uspešni na druge načine napraveplan za to i izvrše ga.Ako kažete: „Kad porastem, nadam se da će se desiti neštotako da neću morati da brinem za novac", to može biti odluka da„čekate" i „nadate se", i samim tim ne uspete u tome. Ako maštateo novcu ali ste doneli ranu odluku da nikada nećete dobiti ono štoželite ili da nikada nećete biti uspešni, možda ćete na kraju biti kaovaši roditelji: možda ćete biti ljuti i zabrinuti kao majka, ili tužni izabrinuti kao otac. Možda ste odlučili: „Niko od nas nikada nećeimati dovoljno novca, jer mi smo prirodno siromašna porodica ophrvanabrigama", kao da je to nepromenljiva sudbina svih vas.Ako vaša majka prigovara vašem voljenom ocu da ne zarađujedovoljno, možda ste odlučili da ne budete uspešni kako ga ne bistezasenili.Neki ljudi misle da su buntovnici, a u stvari samo sprovodeodluke o neuspešnosti. Ako ste neuspešni, a usput ste i buntovnik,možda ste odlučili: „Kada odrastem, neću biti ni nalik svojim roditeljima,tako da neću brinuti o novcu. Čak neću ni razmišljati o njemu!"Takva odluka može biti katastrofalna, zato što je skoro nemogućepostati uspešan, a pri tom ne razmišljati o novcu!„Okrećem novi list!"Možda želite da promenite ranu odluku koja vam danas stojina putu ka postizanju uspeha. Ako je tako, dozvolite sebi da se setitenekog prošlog događaja u kome ste odlučili da ne možete pobediti.Vratite se u to doba i kažite svom mladom Ja šta god da jetada bila istina.„Hej, mladiću, tvoj tata te je kritikovao zato što nije znao

drugačije. Nemoj odustati. Ti možeš biti pobednik."„U našoj porodici ima mesta za mnogo uspešnih ljudi. To štoje tvoja sestra brzo učila ne znači da ti ne možeš ništa da naučiš!"Objasnite tom detetu da nečiji uspeh nema nikakve veze sa uspe68Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldinghom ili neuspehom neke druge osobe. Svaka osoba stoji na svojojplanini. „Tvoj uspeh je samo tvoja stvar, i ti možeš biti uspešan!"„Žao mi je što ti školski zadaci tako teško idu. Čestitam ti štosi naučio da čitaš iako ne vidiš dobro, a nemaš naočare. Danasimaš naočare i sad moraš da učiš, iako misliš da si suviše star zato. Za uspeh koji želiš da postigneš potrebne su godine rada."Zatim recite tom detetu iz prošlosti: „Ti si uspešan", i navediterazloge za to: „Naučio si pravila košarke", „Dobio si ulogu u školskojpredstavi", „Vodio si računa o svom bratu", „Bio si jako bolestani pretrpeo si mnogo bola, a ipak si pronašao način da zaradišza život". Pronađite lepe činjenice koje pokazuju da je to deteuspešno.Kada ste završili, zamislite kako to dete polako odrasta i postajevi kakvi ste sada. Kažite sebi da vas prošlost više neće kočiti,bilo zato što verujete da ne možete biti uspešni ili zato što bisteželeli da je vaša prošlost drugačija. Gotovo je i vreme je da krenetesvojim putem. Kada ste doneli odluku da je u redu da budeteuspešni, želećete da tu odluku i potvrdite.PRVI KORAK je da prestanete sebe da maltretirate.„Zabrinut sam jer znam da nikad neću uspeti da skinem kilograme;ja sam jedna debela lenčuga. Ništa ne mogu da uradim kakotreba." Razdvojite svoju brigu od pogrdnih imena. „Brinem sezbog svoje težine". Tačka.Umesto: „Prokletstvo, strašno me brinu porezi. Već sam dobioproduženje roka za prijavljivanje prihoda, i ako ih uskoro ne prijavim,biću kažnjen. Ništa ne mogu da uradim kako treba!,, recite: „Mnogostvari radim dobro. Sada treba da povedem računa o porezu."Oni koji stalno sebe prekorevaju žive jadan život, jer se zavaravajuda će ih jednog dana svi njihovi prekori nekako pretvoriti uuspešne ljude. To nije tačno. Ljudi se ne menjaju tako što maltretirajusebe. Zapravo, samoprekorevanje oduzima samopouzdanje kojevam je potrebno da biste bili uspešni. Prekorevanje povećava osećanjejada i nema nikakvih pozitivnih nuzefekata. Dakle, vaš prviUPRAVLJANJE BRIGAMA 69korak ka uspehu jeste uspešno eliminisanje samomaltretiranja iz svojihzabrinutih fantazija. Od mnogih trikova za to navešćemo tri:1. Svaki put kad počnete da maltretirate sebe, uzvratiteudarac svom unutrašnjem mučitelju. Ustanite, stavitešake na kukove, duboko udahnite i viknite: „Muka mije više od tebe! Sada umukni i pusti me na miru! Nećuviše da te čujem!" Uživajte u svom besu. Upotrebite svepsovke koje znate, podignite pesnicu ili uprite prst,udarite nogom o pod ili bacajte kamenje na drvo. Akoste usred poslovnog sastanka, kažite sebi da ćete snjim obračunati čim se sastanak završi.2. Čim primetite da ste počeli da se maltretirate, izvinite sesebi. Kažite naglas ili u sebi: „Iskreno mi je žao što sams tobom razgovarao tako neljubazno. Ni prema kome sene bih tako ponašao, i zaista ti se iskreno izvinjavam."3. Zamislite svog unutrašnjeg tiranina kao dosadnog insektakoja vam zuji oko ušiju, uzmite zamišljen sprejprotiv buba i sredite ga.

Koristite bilo koji od ovih metoda sve dok uspešno ne povratitekontrolu nad svojim mislima. Ne zaboravite da čestitate sebi štoste uspešno smanjili samoprekorevanje i što ste sa sobom postupaliljubazno.DRUGI KORAK je da prepoznate svoje dosadašnje uspehe.Sastavite spisak uspeha za sadašnji momenat svog života. Moždaživite u srećnom braku, možda ste lepo uredili dnevni boravak ilisu breskve koje ste sami orezivali dobro rodile. Možda izdržavatesebe ili ste stvorili prijatan dom za onog ko vas izdržava.U jednom gradiću u Kaliforniji živi jedan srećan dubretar kojisvakog dana peva; na Uskrs se oblači kao zec a na Božić kao DedaMraz i deli deci bombone. Neki roditelji se žale kako zbog toga štoon toliko uživa u svom poslu, njihova deca žele da postanu đubre70 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingtari kad porastu. Da li dozvoljavate mogućnost da postoje uspešnidubretari? Ili kvarite sopstveni uspeh krutim i rigidnim razmišljanjem,kao ovi roditelji? Da li ste spremni da sebe proglasite uspešnimsada, ovog trenutka? Samo vi možete odrediti sopstvenudefiniciju uspeha.TREĆI KORAK je da napravite procene i planove za promenekoje želite da sprovedete u svom životu. Nije potrebno da budetezabrinuti da biste se promenili. Potrebno vam je samopouzdanje ida tačno procenite ko ste, šta možete i šta želite da uradite. Akomislite da vam je za to potrebna pomoć, pronađite savetnika za izborprofesije ili terapeuta koji će znati da vas povede u smeru ukojem želite da krenete.44Na internet sajtu www.TACentar.net postoji spisak sertifikovanih savetnika i terapeutakoji su ovladali veštinom transakcione analize na kojoj je ova knjiga zasnovana,[prim. redaktora]POGLAVLJE 1Biti ponosan71„Svaki put kad treba da budem unapreden, toliko se zabrinemda uopšte ne mogu da jedem, - iako uvek postižem najviše rezultatei redovno dobijam unapređenja."„Brine me da je potpredsednik kompanije najviša pozicija kojuću ikada postići."„Mislio sam da će sve biti u redu kad postanem lekar, ali i daljebrinem i osećam se neuspešno."„Brinem se da sam neuspešna jer se čini da druge kozmetičarkeimaju više samopouzdanja. Mojim klijentima se dopada kako radimsvoj posao, ali ja i dalje mislim da ne radim dovoljno dobro."„Brinem zato što sam uspešna i više ne znam šta da uradim dabih bila zadovoljna."„Nemam samopouzdanja zato što sam samo domaćica. Bojimse da me deca neće poštovati kada odrastu."„Nikad nisam dovoljno dobar"Uspešni i neuspešni ljudi često imaju iste brige. Dok slušateZabrinute kako se jadaju zbog ispita na kojima mogu pasti ili zbogposlovnih problema koje ne mogu resiti ili zbog useva uništenihlošim vremenom, teško je reći da li oni zaista nisu uspešni u životuili se samo pretvaraju da nisu. To mogu biti izuzetno uspešni ljudikoji, umesto da prihvate svoj uspeh, ubeđuju i sebe i druge da suuvek na ivici propasti. Da li imate poteškoća da priznate da steuspešni? Ako je tako, postoji nekoliko mogućih razloga zašto sepretvarate da ste neuspešni.

7 2 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingKao ljudi koji veruju da biti „suviše srećan" uzrokuje nesreću,tako i vi možda verujete da biti „suviše uspešan" magično dovodido propasti. Moto glasi: „Ponos je prethodio padu." Bog ili đavočekaju negde tamo da unište svakog ko uživa u uspehu.Možda verujete da jedini način da „stojite čvrsto na zemlji"jeste da sebe smatrate „još uvek ne sasvim uspešnim". Ako priznatesvoj uspeh, „spavaćete na lovorikama", postati alkoholičar ili probisvet,i završiti na ulici.Možda verujete da se nećete dopadati drugim ljudima ako stesuviše dobri u onom što radite. Ovo uverenje ima svoje začetke jošu osnovnoj školi, kada su vam druga deca zavidela što ste učiteljicinljubimac. Takođe je moglo početi kod kuće, ako su vaše dobreocene omalovažavane da vaš manje uspešni brat ne bi bio povređen.Neki ljudi prestanu da budu uspešni ako to podrazumevada ih kod kuće ili u školi neće voleti, dok drugi jednostavno krijusvoj uspeh ispod neprekidne zabrinutosti zbog mogućeg neuspeha.Na žalost, oni na kraju obično više veruju u svoje brige nego usvoje uspehe.Da biste verovali kako nikada niste dovoljno dobri, moratesebe neadekvatno procenjivati. Ako ste dobar stolar, da li lažetesebe govoreći: „Svako može biti stolar." Da li ostajete kod kuće dabiste podigli decu onako kako vi smatrate da treba, a zatim kritikujetesebe što ne radite i van kuće? Ako ste dobar savetnik zabrak i porodicu, da li sebi dajete loše ocene jer ste samo magistar,a ne i doktor nauka?Drugi način da krijete svoj uspeh jeste da budete skakač u vis.Taj tip ljudi, kada postigne uspeh, vikne: „Podigni prepreku još više!"Kao deca, kada bi doneli kući pohvalu od nastavnika, roditeljibi im rekli: „Sledeći put donesi peticu." Kada bi doneli peticu, roditeljibi pitali: ,,A da li on daje i pet plus?"Ponekad se ovo objašnjenje ne uklapa. Ima i onih roditelja kojinikada nisu predlagali da se pritka podigne još više. Oni su bilisasvim zadovoljni uspehom svog deteta, ali dete nije. Deca su samaUPRAVLJANJE BRIGAMA 73pritku podizala još više od ranih školskih dana, a ne roditelji. Da lii vi svaki put imate sve veća očekivanja od sebe? Ako je tako, moždaste veoma uspešni, ali ne dozvoljavate sebi da u svom uspehuuživate.Umesto da budete zadovoljni svojim uspesima u životu, da lii dalje brinete i nezadovoljni ste? Hoćete li da se promenite?„Naravno da sam uspešan!"Ako ste okupirani brigama o neuspesima koji se neće desiti,ispitima koje znate da ćete položiti, poslovnim problemima kojemožete rešiti, - šta mislite o tome da sada odlučite da umesto togauživate u svojim uspesima? Priznati dobro obavljen posao i uživatiu njemu jednako je bezbedno kao i brinuti i uzrujavati se, a sigurnoće više prijati vašem krvnom pritisku.Počnite da primenjujete novi režim tako što ćete sebi reći:„Naravno da sam uspešan" i dozvoliti da osetite da je to istina. Akopočnete da nalazite razloge da sumnjate u svoj uspeh ili brinetehoćete li moći da ga održite, recite sebi:„Naravno da sam uspešan, i time što sam to rekao neću izazvatignev bogova niti prizvati đavola."„To što priznajem svoj uspeh neće me dovesti do prosjačkogštapa."„Sad kad priznajem svoj uspeh, takode mogu da priznam i

uspehe svojih prijatelja. Završio sam osnovnu školu i mogu danađem prijatelje kojima se moji uspesi sviđaju, baš kao što se imeni dopadaju njihovi."„Svoj uspeh nisam oduzeo ni od koga. Svako od nas ima prostorada postigne svoj uspeh." Možda ćete ovu rečenicu želeti dakažete svojim roditeljima i braći i sestrama, ako se ovo može primenitina vas i vašu porodicu.Kažite sebi da ćete od sad pa nadalje podići pritku samo poduslovom da najpre pohvalite sebe za ono što ste već uradili i odvojitimalo vremena da uživate u svom uspehu.74 Me Meklur Gulding i Robert L. GuldingVi ste uspešan posrednik za prodaju nekretnina i dobro zarađujete.Super. Hvalite sebe. Ne morate iz meseca u mesec da prodajeteviše kuća od svih drugih agenata u gradu, pokrajini ili državi.Kada ste sebi priznali svoje uspehe, možete odlučiti da li vam jezaista važno da povećate godišnju prodaju. Možda ćete na dužestaze biti srećniji ako sebi omogućite nekoliko slobodnih dana dagajite ruže ili ležite na kauču čitajući kriminalističke romane. Moždabi vam prijao odlazak negde na odmor? Možda bi vaša porodicaviše volela da ide na kampovanje i da se vozi polovnim automobilom,umesto da otplaćuje novog mercedesa i ne ide nigde naodmor. Ako ne želite da podižete pritku, duboko u sebi morateznati da možete promeniti pravila po kojima živite svoj život i da seništa loše neće desiti zbog toga. Nećete pretrpeti nikaicvu „kaznusudbine" zato što ste broj nedeljnih radnih sati smanjili na četrdeset,pa čak i manje. Nećete se raspasti, niti postati lenja propalica.Dobro vodite domaćinstvo. Dobra ste kuvarica. Dobro ste sezabavljali dok ste sami presvlačili nameštaj i učili decu kako daprave vesele ramove za slike. Imate porodicu koja je srećna. Da seniste usudili da dižete pritku!Uživanje u svom uspehu neće dovesti do toga da vam prijateljiokrenu leđa. Ako vas u trećem razredu osnovne škole deca nisuvolela jer ste redovno i dobro radili domaće zadatke i učitelj vas jehvalio, to je bilo tada. Vi danas možete voleti svoje uspehe i hvalitise onima koji vole da vas vide srećne i uspešne.Možda vam nedostaje pozitivnih stroukova za sve dobre i uspešnestvari koje ste uradili. Pronađite danas jednu osobu kojoj je dostakukanja i sivila i kojoj bi bilo drago da se raduje vašim uspesima.Umesto da toj osobi pričate o svojim brigama, kažite: „Mislim da samdobro uradio..." i navedite konkretan primer. Zatim zatražite pohvalu.To u početku može da vam bude teško, ali svejedno probajte.Ako ne možete da se setite nikog poznatog ko bi bio voljanda vas hvali za vaše uspehe, pronađite nekog novog. Sa svojomsposobnošću za uspeh možete uspeti takođe i da pronađete ljudekoji će vas hvaliti.75POGLAVLJE 1Biti važan„Brinem se da me niko ne shvata ozbiljno."„Strašno brinem kad god treba da održim predavanje u našemženskom književnom klubu."„Brinem da će me muž ostaviti."„Ne osećam se važnim "Ljudi retko dolaze na terapiju i kažu: „Moj problem je u tomešto se ne osećam važnim." Umesto toga, ljudi koji ne veruju da suvažni dolaze sa spiskom promena koje treba da izvrše kako bi zadovoljilisvoje roditelje, partnere ili decu. Čak i ako se tog momenta

osećaju užasno nesrećno, govoriće samo o tome kako njihovoponašanje povreduje druge.Džordžija stalno brine o tome kako da udovolji svom mužu.Ona je prelepa žena, punog, zrelog tela sa oblinama koje bi se uskoro svakom drugom dobu smatrale izuzetno privlačnim, ali ne idanas kada se modernom smatra bolesna mršavost. Ona kaže da želida smrša zbog svog muža. Dozvoljava mu da se pred drugima izrugujenjenoj težini i žali kako ona suviše jede. Umesto da samopouzdanoizrazi svoj stav, ona se slaže sa svime što on kaže. Odbija slatkišekoje želi i trpi njegova ućutkivanja kad god izražava svoje mišljenjeo nekim temama. Ona obavlja sve kućne poslove, iako obojerade puno radno vreme. Njena poslušnost kazuje svetu da ona sebene smatra važnom. Mada je došla na terapiju kako bi lakše smršalazbog svog muža, iako zna da nema prekomernu težinu, čini se dabi uspešna terapija samo povećala njenu poslušnost.76 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingRejčel, samohrani roditelj i apsolvent, dolazi na terapiju zato štomisli da je loša majka. Ona kaže: „Izgleda da ne znam kako da usrećimsvoju ćerku." Rejčel je veoma zabrinuta za svoju ćerku. Njen najvećiproblem se javlja uveče, kada ne može da natera petogodišnjuDžodi da ide na spavanje. Svako veče ona se igra s njom do osam sati,a onda joj kaže da je vreme da ide u krevet. Zatim se zbog togasvađaju sve dok obe ne završe u suzama, i kada Džodi konačno zaspi,obično već bude ponoć. Rejčel je depresivna i puna briga šta će sebiti sa Džodi kao posledica toga što ima tako lošu majku. Vikendetakođe provodi u napetosti, jer je Džodi zahtevna, a ona zabrinuta ioseća krivicu. Kao i Džordžija, i ona je došla na terapiju kako bi postala„bolja" prema nekom drugom, u ovom slučaju svojoj ćerki.Ako vam je teško da poverujete u to da ste važni, razumećeteove žene. One su rano naučile da su drugi ljudi važniji od njih. Kakoje sve to počelo? Jedan od načina da to otkrijete jeste da pitate:„Kada si bio mali, šta se dešavalo za vreme večere?" Scena porodiceza večerom često na dramatičan način pokazuje ko je važan ako nije.Džordžija se odmah setila. „Bilo nas je četvoro: mama, tata, mojstariji brat i ja." Za vreme večere njen otac i brat drže monopol nakonverzaciju, dok se njena majka ponaša kao sluga, neprestano trčkaraizmeđu kuhinje i trpezarije, poslužujući ostale. Najbolje mesodobijaju muškarci, a njena majka ponekad čak i ne sedne za sto. Kadabi Džordžija pokušala da se pridruži razgovoru i kaže svoje mišljenje,otac i brat bi je ismejali. Ne seća se da je iko stao u njenuodbranu. Ona definitivno nije važna.A kako je bilo kad ste vi bili mali? Ako danas imate problemada verujete u svoju važnost, kakva je bila situacija za stolom kadste vi bili mali? Zamislite da ste novinar koji istražuje i vratite se uvreme kada ste bili mali. Pokušajte da realnije dočarate sliku takošto ćete se setiti detalja u trpezariji: kakve su bile tapete, gde je stajaosto, da li se hrana servirala u činijama ili na tanjirima. Vi kaoreporter stojite tiho u jednom uglu i zapisujete ono što vidite. Porodicaulazi i seda za sto. Ko gde sedi? Ko u koga gleda? Ko govori?UPRAVLJANJE BRIGAMA 77Šta ti ljudi govore jedan drugom? Ko se smeši, a ko mršti? Pažljivoposmatrajte šta se dešava. Ostanite u toj sceni sve dok ne osetitedinamiku te porodice.Džordžija koristi scenu za večerom da počne izražavati svojuvažnost i zahtevati pravo na to. Budući da se ne oseća dovoljno sposobnomda odbrani sebe u toj situaciji, poziva u pomoć moćnog saveznika,

Jovanku Orleanku, koja se obraća muškarcima: „Ćutite i saslušajteovu devojčicu. Ona je pametno dete." Kada otac i brat krenuda je prekinu, Jovanka dodaje: „Rekla sam da je slušate. Ona jevažna. Vi imate tu blesavu ideju da su muškarci bolji od žena. To nijeistina. Ova mala devojčica je važna kao i bilo koji muškarac. A sada,Džordžija, ponovo im ispričaj o toj knjizi koju čitaš." Džordžijase radosno poigrava ovom fantazijom, čas glumeći Jovanku Orleanku,čas sebe kao malu devojčicu. Kada se oseća dovoljno jakom, Jovankajoj više nije potrebna. Sledeći put ponovo zamišlja sebe zastolom. Saosećajno kaže: ,Ja sam važna mala devojčica, čak i ako mevas dvojica ne poštujete."Ona plače za tim detetom iz prošlosti i za svojom majkom, kojaje i danas servilna. A onda joj je palo na pamet: „Hej, pa ja sam zaistavažna. Otišla sam sa te farme i stekla obrazovanje, tako da ne moramda živim kao moja mama." Shvata kako je u svom braku na mnogenačine igrala ulogu svoje majke.Činjenica da u svom domu nije bila poštovana bila je tužna zamalu Džordžiju. U to vreme nije mogla da učini ništa da poboljšasvoj status, ali danas je situacija sasvim drugačija. Džordžija odlučujeda prestane da živi po obrascu koji je naučila u detinjstvu. Pošto seuspešno odbranila u zamišljenoj sceni za večerom, počinje da vežba,korak po korak, da u svom sadašnjem domu bude sama svoj branilac.Počinje dajući sebi pozitivne poruke i boreći se u sebi protiv negativnihporuka koje dobija od muža. Prošlo je nekoliko meseci doknije razvila dovoljno samopouzdanja da kaže svom mužu da nećeviše prihvatati uvrede na račun svoje težine ili bilo čega drugog.Kako se on nije promenio, ona odlučuje da ga napusti, što i čini poslegodinu dana. U toku te godine, ona vežba da se oseća važnomu društvu svojih prijatelja i kolega s posla. Uskoro zatim dobija i povišicu,što koristi da uzme kućnu pomoćnicu.Danas kaže: „Kada sam kao dete čitala bajke, verovala sam dasrećno do kraja života podrazumeva brak. Sada živim sama. Bez ob78Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingžira na izbore koje budem pravila ubuduće, nikad više neću biti žrtva,i za mene to znači srećno do kraja života."Kada je shvatila da nema razvijenu svest o svojoj važnosti, Rejčelse pridružuje grupi za asertivni trening.5 Tu saznaje da ima pravoda traži da vaspitačice u obdaništu prestanu da prisiljavaju Džodi daspava popodne. Uz podršku grupe, ona vežba kako da se suprotstavidirektorici obdaništa. Članovi grupe kritikuju njeno izvođenjeuloge i žele joj sreću kada je krenula na razgovor. Na sledećem sastankugrupe, ona se kikoće kao srećno dete: „Prošlo je lako! Direktoricase složila sa mnom. Još uvek ne mogu da dođem sebi od čuda."Još fascinantnijom joj se čini promena u njenom odnosu saDžodi. Uveče se njih dve igraju dok ne dode vreme za spavanje, aonda ode sa Džodi da je ušuška. Poljubi je za laku noć i kaže joj damože da se igra lutkama u krevetu ili da spava. Ne sme da uznemiravamamu, jer je ovo njeno vreme za učenje. Džodi se bunila neverovatnomalo, i ubrzo je prestala da pravi probleme.Rejčel je dozvolila sebi da se oseća važnom umesto krivom, ačini se da su i njenoj maloj devojčici ove promene donele mir.Neki ljudi se osećaju važnim kod kuće, ali taj osećaj ostave zasobom kada zakorače van. Oni se ne smatraju važnima u odnosusa komšijama ili na poslu; umesto toga, opterećuju se razmišljanjemšta će drugi misliti o njima i uzdržavaju se da progovore verujući:„Svima je to već palo na pamet" ili „Ako ovo i predložim, nekoće me sigurno omalovažiti". Oni se dobrovoljno javljaju da budu

članovi odbora za čišćenje umesto da budu šefovi u kompanijamau kojima rade.Možda su to deca koja potiču iz „nevažnih" porodica. Moždasu detinjstvo proveli kao „prikolica" svoje starije braće i sestara,umesto da pronađu svoje prijatelje. Koji god da su razlozi što nisubili važni u prošlosti, svi ljudi mogu uneti promene u svoj sadašnjiživot.5 O mogućnosti pohađanja radionica asertivnog treninga u vašem gradu se informišitena www.psihopolis.edu.rs. [prim. redaktora]UPRAVLJANJE BRIGAMA 79„Naravno da sam važan"Da li vam. teško pada da se osećate važnim? Ako je tako, iskoristitefantaziju o porodičnoj večeri da počnete da se menjate.Ovog puta, kad se vratite za taj sto, nemojte biti reporter, već visami. Povedite sa sobom saveznika ako hoćete, ili sami izrazite izahtevajte svoju važnost. Svaki način je dobar ako vam pomaže dačujete poruku: ,Ja sam važan; moje mišljenje je važno, moja osećanjasu važna i moji postupci su važni." Dok ovo govorite, gledajteu svakog člana porodice. Postanite svesni da svaki čovek imapravo na sopstvenu važnost. Ponovo recite svojoj porodici: Ja samvažan", i dozvolite sebi da osetite istinitost tog iskaza, bilo da seostali slažu sa vama ili ne.Sada kad ste potvrdili svoju važnost, odglumite je u svojoj fantaziji.Sedite ponovo za sto i ispričajte ostalima šta ste interesantnosaznali. „Naučio sam da pročitam šest novih reči." „Skočio sam saljuljaške najdalje od svih." „Video sam leptira." Ubacite se direktnou razgovor i kažite glasno šta ste radili. Ako, u vašoj mašti, nekone obraća pažnju na ono što ste rekli ili osporava važu važnost, kažitetoj osobi čvrstim glasom: „Ti imaš problem. Ponašaš se kao daje vreme večere neko takmičenje za vodu tima. Kada pričam osebi, pokušavaš da me omalovažiš, da bi ti jedini bio važan. To nijepotrebno. Svi mi koji sedimo za ovim stolom jesmo važni, a touključuje i tebe i mene." Možda, u vašoj fantaziji, oni slušaju šta govorite,a možda i ne. To nije bitno, jer vaša važnost zavisi od vašesopstvene odluke. Kažite ponovo: ,Ja sam važan."Budite sada odrasli i aplaudirajte sebi - detetu za stolom. Todete je važno i njegova važnost ne zavisi od odobrenja drugih ljudi.Sada zamislite sebe danas za stolom, zamislite da ste važni i dadozvoljavate i drugima da budu važni.Kad odete na posao, kažite sebi: ,,I ovde sam važan." Odlučitekakav predlog ćete dati na poslu i ne dozvolite da vas vaše starebrige ometaju u tome. Umesto toga, razmislite da li je dobra idejakoju želite da predložite. Dovoljno ste važni da znate razliku80 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingizmeđu predloga koji ste izneli jer znate da će pomoći, od predlogakoji ste izneli da biste bili omalovaženi. Ako želite da naučite dabudete važni, želećete da počnete sa predlozima koji će vam donetipriznanje. Kasnije možete kritikovati i zauzimati stav manjine, ali totek nakon što vam postane prijatno da izražavate svoje mišljenje.Sledeći put kad budete primetili da izmišljate neku brigu kojomumanjujete svoju važnost, promenite kraj. Na primer: „Sedimna kauču, čitam knjigu, i iznenada počnem da brinem kako ću pripremitiizveštaj na poslu: možda se neću setiti šta treba da kažem."Smislite pozitivan kraj svoje brige: „Zaboravljam šta treba da kažem,i pitam: 'Da li je do sada sve jasno? Ima li nekih pitanja?' Aonda, ako i dalje ne mogu da se setim, pitam: 'Gde sam ono stao?'I dobro se osećam."

Ne morate biti savršeni da biste bili važni. Možete pogrešnoizgovoriti neku reč ili zaboraviti šta ste hteli da kažete. Možete pitatipubliku: „Ima li pitanja?" Time potvrđujete njihovu važnost i istovremenodajete sebi malo vremena da saberete misli.Fantazirajte kako ne znate odgovor na neko pitanje. Recite:„Ne znam", i nastavite mirno da pričate. Zamislite sebe i druge kakoste jednako važni iako niste savršeni.Možda brinete da će vam neko banuti kad vam je kuća u neredu.Umesto da požurite da je spremate do savršenstva, recite: „Ćao,baš mi je drago da te vidim. Uđi. Upravo sam krenula da spremamkuću, ali mi je mnogo zabavnije da sedim s tobom i pričam." Ili:„Super što si svratila, ali upravo sam krenula da spremam kuću, pabolje dođi neki drugi put. Možda sledećeg četvrtka po podne?"Kad god promenite svoje brižne fantazije i potvrdite sopstvenuvažnost, čestitajte sebi. Nije lako menjati životne obrasce i zaslužujetepohvalu za svaku promenu koju napravite. Da li imate prijateljasa kojim možete podeliti priču o svojim promenama? To je jošjedan način da potvrdite svoju važnost.81POGLAVLJE 1Pripadati„Brinem se šta će se desiti kada moja deca odrastu. Obožavamih! To su divne male devojčice i toliko liče na moju ženu koja je Japanka.Naša je porodica veoma bliska i puna ljubavi, a opet brinemda ću na kraju ostati sam. Bojim se da će moja žena i ćerke otići dažive u Japanu, iako znam da neće. Moje devojčice i ne govore japanskii, u stvari, ja sam jedini u porodici koji bi želeo da živi u Japanu."„Brinem se da neću biti odevena na odgovarajući način. Bojimse da ako obučem suknju, svi drugi će obući pantalone. A želela bihda budem odevena kao ostali."„Brinem se da se neću uklopiti na poslu."„Hteo bih da se pridružim Elkovima6, ali se bojim da me nećeprimiti."Ja sam autsajder"Ljudi koji misle da nisu važni, mogu (ali ne moraju) biti otuđeniod drugih. Oni koji veruju da ne pripadaju osećaju se pre otuđenimnego nevažnim. Oni su izolovani i svoju porodicu ili društvo posmatrajusa udaljenosti. Njima teško pada da kažu: „Uključite i mene!"Ako brinete da ste crna ovca, možda ste kao dete odlučili dase nigde ne uklapate. Možda je vaša porodica bila jedina jevrejskaporodica u gradu. Možda vaša porodica jeste imala osećaj pripadništvazajednici, ali ste vi bili etiketirani kao stidljivko, i to je osta-6 Benevolentni i zaštitnički red elkova (Benevolent and Protective Order of EIks)- najveća dobrotvorna socijalna organizacija u Sjedinjenim Državama, sa preko miliončlanova oba pola. [prim. lektora]82 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldinglo do danas. Možda ste bili drugačiji, jer ste bili pametniji od drugedece ili ste živeli na udaljenom salašu i niste imali vremena da seigrate posle škole.Džen je došla na terapiju jer je verovala da nikada nigde nijepripadala. Terapeut je pita kada se tako osetila po prvi put. Dženkaže: ,,U dragom razredu." Bila je najbolji dak, učiteljicina miljenicai u svom sećanju nekako je bila različita od druge dece. Terapeut jojkaže da zatvori oči i zamisli da se ponovo vratila u osnovnu školu,kako bi otkrila više detalja o svojoj usamljenosti. Džen zamišlja dasedi na klupi u dvorištu i čita knjigu. Druga deca preskaču konopac,igraju lastiša, žmurke ili vije. Terapeut je pita: „Šta osećaš?" Ona kaže:

„Pa, osećam se superiorno. Čitam knjigu koju oni ne bi razumeli...Iskreno, osećam se usamljeno. Strašno sam usamljena."Terapeut saoseća sa tom usamljenom devojčicom i zatim tražiod Džen da pogleda da li još neko dete sedi na klupi. Ona vidi jošdvoje dece - jedno vrti nogom po pesku, dok drugo gleda u daljinu.Seća se čak i njihovih imena, jer su i ta deca uvek tamo sedela: „MeriLu i Linda. One takode nemaju s kim da se igraju."„Pa, šta misliš da danas uradiš nešto potpuno drugačije? Štamisliš da pitaš Meri Lu i Lindu hoće li da se igrate lastiša?"Ja ne znam da igram lastiša."„Naravno, to je zato što nikad nisi ni probala. Samo čitaš i osećašse usamljeno."Džen se smeje: „Otkud znate?"„Mnoga mala deca ne nauče da pripadaju, iako su veoma pametnai lako nauče da čitaju - tako da čitaju sve više i više, umestoda vežbaju pripadanje. Uzmi lastiš, idi do Mera Lu i Linde i pitaj ihda se igraju sa tobom. Zamisli vas tri kako se igrate, i zamisli sebekako se smeješ i vesela si."Džen toliko uživa u fantaziji da smišlja još nekoliko načina nakoje ona, kao dete, može da pripada grupi. Nakon što je vežbala pripadanjeu detinjstvu, dogovara se sa terapeutom kako bi mogla vežbatipripadanje u sadašnjem životu. Za početak, Džen je odlučila daprestane da zavidi zauzetim popularnim ženama i potraži razne MeriLu i Linde, koje takode mogu biti interesantne.Najlakši način da pripadate jeste da pronađete grupu kojoj stepotrebni. Ovakve grupe postoje u svakoj zajednici i samo treba daUPRAVLJANJE BRIGAMA 83se dobrovoljno javite da pomognete. Džen otkriva malu grupu pricrkvi, gde su je prihvatili sa oduševljenjem.Lora, još jedna usamljena žena, penzionisani je poslovni sekretar.Njen san je oduvek bio da se, kad ode u penziju, preseli uSanta Barbaru u Kaliforniji, gde bi mogla da šeta pored okeana iuživa u blagoj klimi. Kada joj se san ostvario, više je ličio na noćnumoru. Počela je da gluvi, nije se družila ni sa kim i bila je depresivna.Lekar joj je savetovao da se pridruži terapijskoj grupi. Na sastankugrupe Lora se žali da ona tamo ne pripada zato što je suvišestara i gluva, i da su njeni problemi fizičke, a ne psihološke prirode.Pristaje da i dalje dolazi na sastanke i svečano obećava i sebi igrupi da se neće ubiti ma koliko bila depresivna. Radeći na sastancimagrupe, Lora počinje polako da shvata da nikada nije imalaosećaj pripadnosti i da zbog posla nije imala nikakav emotivniživot. To je bio razlog što joj preseljenje u Santa Moniku nije teškopalo. Počinje da biva manje depresivna, povremeno se smeši, ipočinje da prihvata činjenicu da je važan i prihvaćen član ovegrupe. Van terapijske grupe, ona je i dalje usamljena žena.Jednog dana, jedan od članova grupe joj je rekao kako je lokalnojpolitičkoj grupi potrebna osoba sa sekretarskim kvalifikacijama.Nagovaraju je da se prijavi. Na sledećem sastanku, obavestilaih je da je postala urednik lokalnih novina. Na tom poslu je ostalaviše od petnaest godina.Na zabavi povodom njenog osamdesetog rođendana, rekla jesvojim prijateljima sa posla: „O bože, toliko sam zauzeta da nemamvremena za umiranje, pa ćete ovakvu zabavu verovatno morati daorganizujete i za moj devedeseti rođendan!" Očigledno je srećna i,isto tako očigledno, ima osećaj pripadnosti.„Napravite mesta i za mene"Ako želite da ovladate umećem pripadanja, možda ćete hteti

da počnete od svoje porodice. Da li imate osećaj pripadnosti? Akonemate, šta želite da uradite povodom toga? Ne možete promeniti84 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingdruge protiv njihove volje, ali možete promeniti sebe. Prvi korak jeda prestanete da budete čekalica. To su ljudi koji čekaju i nadajuse da će im neko baciti mrvice sa stola prijateljstva. Da li stespremni da dobijete ono što želite umesto da čekate ostatke? Viželite da pripadate. Postoje pravila koja važe za gotovo svako prijateljstvoi u većini porodica:• Počnite da dajete jednostavne komplimente: „Izgledašlepo u toj plavoj haljini", „Oduvek mi se dopadao tvojosmeh", „Slažem se s tim što kažeš", „Ispričaj mi više osvom poslu. Ne znam mnogo o njemu, a volela bih."Nemojte preterano komplikovati i u komplimente nikadne ubacujte negativne izraze. Nemojte reći: „Izgledašmnogo lepše u toj plavoj haljini nego u onoj zelenoj."Nemojte reći: „Dopada mi se tvoj osmeh, iakobi ti zubi bili belji kad bi prestao da pušiš."• Pozovite članove porodice da sa vama rade nešto štoznate da vole. ,Ja ću veslati, ako mogu s tobom na pecanje."„Ti voliš avanturističke filmove, a za ovaj kažuda je baš dobar. Hajde da idemo, ja častim."• Ne pokušavajte nikog da promenite, jer to znači da ihne prihvatate onakvim kakvi su, a to je već samo posebi dovoljan razlog za otuđivanje.• Nemojte pisati recke. Kakve veze ima da li ste pozvalivi njih ili oni vas? Lorina politička grupa sastojala se odonih koji su aktivno radili i onih koji su samo dolazilina sastanke. Tako je i u porodicama.Ako već radite sve gore navedeno ali se još uvek u svojoj porodiciosećate otuđeno, možda ćete odlučiti da prestanete da tuulažete svoj trud i umesto toga potražite neku grupu kojoj ćete sepridružiti. Ista pravila se primenjuju i van porodice. Kao i Džen uUPRAVLJANJE BRIGAMA 85osnovnoj školi, i vi možete potražiti prijatelje medu ljudima kojitakode „sede na klupi".Pridružite se nekoj grupi koja odgovara vašim interesovanjima.Možete ići da pešačite sa prirodnjacima, možete postati članlokalnog Kluba pisaca romantičnih priča ili Udruženja poznavalacaserijala knjiga o zemlji Oz. Ponudite svoje usluge grupi kojoj je potrebnavaša pomoć. Da li ste spremni da, kao Lora, pronađete načinda budete od pomoći drugim ljudima?Ako vam se ništa od ovoga ne čini pogodnim, priključite sepsihoterapijskoj grupi i naučite kako da pripadate.Možete za sebe uraditi ono što su uradile Džen i Lora. Zabavljajtese pripadajući na produktivan način!86POGLAVLJE 14Igrati se„Stalno brinem za svoju sestru. Ona uopšte ne vodi računa osebi i uvek ja moram da radim stvari umesto nje."„Moj sin studira medicinu i odlično mu ide. Stalno brinem dase ne hrani dobro, da će mu organizam oslabiti i da će mu pacijentipreneti neku bolest. Kada ne mogu o njemu da vodim računa, neprekidnosam zabrinuta za njega."„Ponekad mislim kako se brinem za sve ljude na svetu, osim zasebe!"

„Radim osamdeset sati nedeljno. Voleo bih da se opustim, alime brinu stvari koje treba uradim."„Volim da igram, ali uvek brinem da ću izgledati glupo."„Pre mesec dana sam popio dve čaše vina na nekoj zabavi iponašao se šašavo. Od tada ne prestajem da brinem šta ljudi misleo meni!"„Nikad nisam bio dete"Da li vas vaše brige sprečavaju da napravite pauzu i zabavitese? Ako ste preterano odgovorni, perfekcionista, neprestano radite,verovatno ste naučili da sebi postavljate visoke ciljeve, da nikad nekažete ne, i da brinete kad god ne radite. Možda ste počeli da raditejoš u osnovnoj školi, i od tada niste stali.Još u začetku hipi pokreta, živela je jedna mlada žena, Džuli,koja nije verovala u naporan rad. Svirala je gitaru, išla na neke kursevei želela da radi pola radnog vremena. Takode je dolazila na terapisjkugrupu. Jednog dana njen šef je pozvao telefonom DžulinogUPRAVLJANJE BRIGAMA 87terapeuta. „Da li ste vi Džulin terapeut?" Dobio je odgovor da setakva informacija nikad ne daje.„Dozvolite mi da vam objasnim zbog čega vas zovem. Ja samRičard Džons. Imam prodavnicu ploča i dao sam oglas za prodavca.Prijavila se ta lepa mlada žena, Džuli. Kada sam joj rekao koliko plaćampo satu, izračunala je koliko je to i rekla: 'O bože! Sa takvomsatnicom ću imati da radim samo osamnaest sati nedeljno da bih platilaračune. Bojala sam se da ću morati da radim više da bih zaradilakoliko mi je potrebno.' Dozvolite mi da kažem da sam bio toliko zapanjenda sam je odmah zaposlio. Ona je tražila da radi najmanjemoguće! Nikad nisam upoznao nekog kao što je ona."Zatim je ispričao svoju priču. Kada je imao deset godina, počeoje da pomaže svom ocu koji je bio klavir-štimer. Imao je savršen sluhi bio ponosan što je dobijao komplimente da tako mlad tako dobroštimuje klavire. Nastavio je da radi svakodnevno posle škole, a savnovac koji bi zaradio davao bi ocu. Kada je završio školu,, počeo jeda radi puno radno vreme zajedno sa ocem. Prodavao je, popravljaoi štimovao instrumente, a kada je njegov otac umro, preuzeo je posao.Radnju je držao otvorenu svih dana u nedelji, a uveče bi štimovaoklavire. Sada je pozvao telefonom da bi zakazao sastanak.„Nikad ranije nisam razmišljao o tome da idem kod psihoterapeuta,ali ako možete da učinite da makar malo budem nalik Džuli,to će biti vredno svake pare." Nadao se da će ga terapeut „naštimati",kao što je on štimovao instrumente. „Želim da se promenim, da moguda uzmem slobodno vreme i sedim na plaži, kao Džuli, i čitavopopodne ne radim apsolutno ništa."Terapeuti su uvek srećni kada im se jave klijenti poput Ričarda.Sve Džuli ovog sveta vole da idu na terapiju, ali nemaju mnogovolje da se promene, a često i ne plaćaju svoje račune. Promenekoje one treba da sprovedu zahtevaju rad, postavljanje ciljeva i radna njihovom ostvarivanju, čak i kada je posao težak ili dosadan ikada ne žele naporno da rade. Klijenti kao što je Ričard već radenaporno, tako da terapeuti mogu da im ponude zabavne ciljeve,kao što su odmori i prijateljstva i popodnevno uživanje na plaži.Prirodno je da takvi ljudi cene svoje terapeute i na vreme plaćajusvoje račune.88 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingDa li radite naporno i usamljeni ste kao Ričard? Ako je tako,verovatno ste u svom životu mnogo toga ostvarili. Rano ste naučilida žrtvujete svoje detinjstvo zbog dobrih ocena i važnih postignuća.

Drugi ljudi se možda žale da nisu imali prilike da postanudoktori, advokati ili biznismeni, ali vi znate da ste tu priliku imali.Veoma rano ste naučili da vodite računa o sebi. Ako želite da sepromenite, te godine napornog rada će vam se isplatiti. Sada imatevremena da se posvetite sebi. Naučićete da budete bolji premasebi, da se sebi više dopadate i da date sebi slobodu da se zabavljate.Možete čak sebi priuštiti skije i opremu za ronjenje i otići naodmor. To je Ričard uradio. On je proslavio svoje promene tako štoje otišao na svoj prvi odmor i proveo nedelju dana na Tahitiju.Njegov sledeći korak je bio da pronađe nekog s kim će da se igra.Na žalost, usamljeni ljudi koji mnogo rade često imaju problemsa intimnošću. Jedan od razloga što rade naporno jeste da izbegnupatnju što ne pripadaju i nisu bliski ni sa kim. Kada ste sebidali dozvolu da se igrate, vaš sledeći cilj bi mogao biti da date sebidozvolu za ljubav i bliskost. A to je takode uzbudljiv zadatak.Drugu grupu ljudi koji su propustili detinjstvo čine oni koji sumorali rano da odrastu. Da li ste morali rano da odrastete kakobiste se brinuli o drugima? Da li ste bili najstariji član porodice isamim tim preuzeli brigu još kada ste i sami praktično bili dete?Možda ste dete alkoholičara ili hronično bolesnih roditelja, pa stena sebe preuzeli sve porodične obaveze. Za razliku od usamljenikakoji mnogo rade, vi ste naučili da volite, ali ste pomešali ljubavi brigu o drugima. Želite li da ih razdvojite?Ako je tako, potrebno je da čvrsto verujete da drugi imaju isteobaveze kao i vi. Kao i vi, i drugi odrasli su odgovorni za sebe.Možete li to da poverujete? Ne morate zauvek da vodite računa omaloj braći i sestrama ili malim sinovima i ćerkama. Dovoljno stedugo pomagali svom pedesetogodišnjem malom bratu i svojojdvadesetjednogodišnjoj ćerki. Sada je na vas red.Nije uvek lako pustiti ljude o kojima ste brinuli. Neki od njihće insistirati da ste im potrebni. Da li ste spremni da ih pustite daUPRAVLJANJE BRIGAMA 89potonu, ako je to njihov izbor? Ovo je veoma važno pitanje na kojesamo vi možete odgovoriti.Razmislite o negovanju i staranju koje ste pružali kada ste bilidete. Da li ste ikada zaista uspešno odvraćali svoje roditelje odsvađa, pića i razvoda? Koliko bi oni bili drugačiji da se vi niste nirodili? Verovatno bi bili isti. - Svi vaši napori da im pomognete iliih promenite bili su uzaludni.„Nije suviše kasno za srećno detinjstvo"Vratite se na kratko u jednu porodičnu scenu u kojoj ste pokušavalida pomognete. Možda su se vaši roditelji svađali, možda jevaša majka plakala i nije brinula o mlađim članovim porodice. Moždaste kao mali prali odeću dok su se druga deca igrala. Zamislitekako im govorite: Ja sam samo dete. Deca treba da se igraju i jaidem napolje da se igram." Zamislite kako ih ostavljate da se svađaju,piju, menjaju pelene bebi ili oru njivu. Uočite da se ne slažudobro bez vas, ali se ne slažu dobro ni kada im vi pomažete. Onisu živeli svoj život i pre nego što ste se vi rodili i nakon što ste napustilikuću, tako da im u stvari i niste potrebni onoliko koliko mislite.Zamislite sebe kako ne osećajući krivicu istrčavate iz kuće dabiste se igrali sa drugom decom.Predstavićemo vam još jednu vežbu koja će vam pomoći daprestanete da se osećate odgovornim za one kojima u stvari nistepotrebni. Zamislite da sedite ispred ogromne telefonske centrale iradite prekovremeno na pravilnom priključivanju svih linija. Voditeračuna o svima. Pomerajte ruke sve brže dok proveravate da li je

sin sigurno priključen na učenje, ćerka na svoj brak, susedi na zalivanjetravnjaka, crkvenjak na peglanje crkvenih odora. Pomerajteruke još brže, kao da je sudbina kosmosa u vašim rukama. Nastaviteda priključujete linije i govorite naglas: ,Ja sam odgovorna zatebe, da budem sigurna da radiš šta treba." Govorite to svakojosobi, istovremeno radeći sve brže, sve dok ne budete spremni dadignete ruke.90 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingSpremni? Kažite toj zamišljenoj ogromnoj telefonskoj centrali:„Dajem otkaz", i pustite da svi priključci padnu na pod. Obidite telefonskucentralu i dobro je pogledajte. Uočite da nema žica kojevode do ljudi koje ste pokušavali da držite uključenim. Sve žice ležerazbacane po podu. Vaša telefonska centrala je lažna. Nijednažica u stvari nije bila priključena ni na jednu liniju. Samo ste zamišljalida ste direktno vezani za uspeh ili neuspeh drugih ljudi. Šutnitenogom tu lažnu centralu i zamislite kako izlazite iz prostorijeda se nikad više tamo ne vratite.Ako radite toliko da ste previše umorni za igru, zapitajte se dali je to potrebno. Možda jeste, ako vam je važno da imate kuću ubogatom kraju ili da osnujete veliku kompaniju. Ako vam je to sadapotrebno, pronađite način da održavate svoj raspored a da se ipakangažujete u aktivnostima koje vam donose zadovoljstvo? Pažljivoproverite svoj kalendar i vidite kakve promene možete uneti. Moždaima nečega što možete promeniti. Možda možete angažovatinekog da vam opere kola ili odvede decu u park jednom nedeljno.Ako već radite previše, odgodite dobrovoljni rad sve dok ne uspeteda na drugoj strani obezbedite sebi dovoljno vremena da mu semožete vratiti. Budite inventivni zbog samog sebe.Za preostali deo nedelje, bilo da vodite računa o drugima ilimnogo radite i usamljeni ste, pronađite aktivnosti koje su zabavne.Idite u laganu šetnju i divite se cveću koje vidite. Napravite toplukupku. Uzmite da čitate neku interesantnu knjigu. Kada vas nekopozove da traži pomoć ili savet, kažite: „Hm, to je baš problem",,,Oh, baš me interesuje kako ćeš to resiti", „Hej, nemoj zaboravitida mi javiš kako si to rešio", „Žao mi je, ne mogu ti pomoći".Pronađite prijatelja koji se mnogo smeje.91POGLAVLJE 1Biti drugačiji„Moja najveća briga je prilično glupa: Da li izgledam kakotreba? Brine me šta je 'kako treba'. Da li treba da budem sofisticiranaili prosta, seksi ili šarmantna? Raspitujem se kod prijateljica kojušminku treba da koristim, angažovala sam stilistu, ali i dalje mi se nedopada kako izgledam."Ja sam nastavnik i volim da podučavam decu, ali trebalo je dabudem fizičar. I dalje me brine pomisao da su se moji roditelji razočaraliu mene. A brine me i da ću jednog dana i sam zažaliti što samnastavnik."„Brine me da ne izgledam kako bi muškarac trebalo da izgleda.Izgledam nekako ženskasto."„Nešto sa mnom nije u redu"Neki ljudi idu kroz život verujući da su se „rodili pogrešni".Oni sebi govore: „Sa mnom oduvek nešto nije kako treba." Ponekadje ovo uverenje posledica roditeljskog razočaranja u dete.Možda ste sin jedinac fudblaskog trenera, a sport vam nije išaood ruke. Možda se od vas očekivalo da budete slatka lutkica, a viste bili obična mala devojčica koja je volela da se pentra na drveće.

Možda ste se rodili kao treća ćerka u porodici koja je čeznula zasinom.Ponekad u stvari društvo, pre nego roditelji, govori detetu:„Nisi u redu takav kakav si."Skoro svi psihološki testovi polnog identiteta pokazuju da jeoko šezdeset do sedamdeset odsto dečaka slično, i da je šezdeset92 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingdo sedamdeset odsto devojčica slično. Ovi testovi se koriste da bise dokazalo da razlike postoje. Većina malih dečaka navodno gradikule od kocaka, dok većina malih devojčica pravi gnezda. Višemalih dečaka nego devojčica su grubijani, ne plaču i žele da igrajuu školskom timu, ali trideset do četrdeset odsto nije takvo. To jeogroman broj.Razmislite o milionima takve dece. Umesto da koristimo procenteda bismo dokazali kako su dečaci i devojčice različiti u slaganjukocki ili bacanju lopte, bilo bi mnogo bolje da shvatimo dase milioni savršeno zdrave dece ne uklapaju u te stereotipe. Šta sedešava sa malim dečacima koji prave gnezda, koji nisu grubijani,koji plaču i koji mrze fudbal? Šta je sa njihovim sestrama koje susušta suprotnost? Nekima od njih ide sasvim dobro jer potiču izporodica koje pozdravljaju njihove izbore i vole ih onakve kakvijesu. Međutim, nekima od njih se u školi ili porodici rugaju, i oniodrastaju potajno verujući da sa njima „nešto nije u redu".Najmanje deset odsto dečaka, od kojih su neki gradili kule odkocaka a neki nisu, gde su neki voleli fudbal a neki nisu, odraslisu u muškarce koji vole muškarce. Barem deset odsto devojčica, ikošarkašica i domaćica, odrasle su u žene koje vole žene. A društvoim govori: „Nemojte biti ono što jeste."Ako se vaša interesovanja, zanimanje ili obrasci ljubavi ne uklapajuu takozvane norme, da li ste spremni da ipak volite sebe?Srećom, danas ima mnogo muških krojača i kuvara, ženskih stolarai sudija, što je znak da su stereotipi postali manje strogi. Ako je vašpartner istog pola kao vi, - ima mnogo homoseksualaca i lezbijkikoji su javno deklarisali svoje seksualno opredeljenje, a u poslednjevreme sve veći broj heteroseksualaca podržava vaš izbor.Neki ljudi se čvrsto drže „većine" celog svog života, ali se ipakne osećaju dobro sa sobom. Da li verujete da biste bili prihvatljivijikad biste bili malo drugačiji, ali niste baš sigurni šta bi trebalo dapromenite? Ovaj problem obično nema nikakve veze s detetom. Sdetetom je bilo sve u redu, ali su ga odgajali roditelji koji, zbogsopstvenih problema, nisu umeli da vole bilo kakvu decu.UPRAVLJANJE BRIGAMA 93Ja sam u redu takav kakav sam"Vi imate pravo da volite i poštujete sebe takve kakvi ste. Počniteod početka.Zamislite da ste u poseti velikoj bolnici u gradu. Raspitujete segde je porodilište i medicinska sestra vam pokazuje put. U porodilištudolazite u prostoriju pregrađenu velikim staklenim zidom,iza kojeg se nalazi dvanaest malih krevetaca i u svakom se nalazitek rođena beba. Posmatrate svaku od njih. Neke bebe su crvenei naborane, neke su malo žućkaste u licu, a neke su tamnopute.Neke su skoro ćelave, dok neke imaju mnogo kose. Neke vrište,neke spavaju. Da ste cepidlaka, verovatno biste priznali da nijednaod beba nije previše slatka. A ako volite bebe, znate da je svakajedinstvena, nova, lepa i beskrajno vredna ljubavi.Pogledajte te bebe i odlučite koja od njih ste vi, a zatim uđiteu tu prostoriju i podignite tu bebu. Kažite toj novorođenoj bebi:

„Učim da te volim takvu kakva si", „Sa tobom je sve u redu", „Ti sikao i sve druge bebe, i ja te volim". Možda ćete poželeti da prizivateovu fantaziju sve dok ne prihvatite svaku reč kao istinu.Nabavite veliko ogledalo i naučite da volite ono što vidite.94POGLAVLJE 1vZeleti i dobijati„Božić i rođendani su dani koji nose najviše briga. Brinem sezbog poklona koje treba da kupim, brinem da će mi članovi porodicekupiti stvari koje ne mogu koristiti i zatim se naljutiti kada imvratim poklone."„Stalno se bojim da će svi zaboraviti na moj rođendan."„Brinem se da se nikad neću udati, baš zato što to toliko želim."Ja ne želim ništa. I zato ne moram da se brinem da neću ništadobiti. Umesto toga, brinem se za svet oko nas ili moje zdravlje ilinešto drugo."„Nikad ne dobijem ono što želim"Postoji mnogo različitih načina da naučite ljude da ne tražeono što žele.Kada je bila mala, Džin je povremeno posećivala svoju čukuntetku,koja je uvek sedela uspravno, ruku prekrštenih u krilu, i zurilau Džin. Džin je takode sedela uspravno na kauču, pokušavajućida otrgne pogled od činije sa slatkišima, ali se u isto vreme trudila ida pogledom podseti svoju čukuntetku da u činiji ima slatkiša. Učilisu je da nikad ne traži slatkiše, jer to nije pristojno. Treba čekati dase neko seti da ponudi. Džin se uvek pitala zašto odrasli izmišljajutako glupa pravila.Ako čukuntetka ne želi da deli svoje slatkiše, zar ih ne bi sakrila,kao što Džin sakriva one koje skupi za Noć veštica? Ili bi ih sakrilaili bi postupila kao grozna prababa, koja je delila samo slatkišekoje niko nije hteo da jede. Čukuntetka drži tako ukusne čokoladiceu toj činijici gde svako može da ih vidi, - osim možda same čukunUPRAVLJANJEBRIGAMA 95tetke, koja je poluslepa, a i zaboravna. Zar joj Džin ne bi u stvari učinilauslugu kad bi je pitala: „Hoćeš li mi dati koju čokoladicu?"Džin odlučuje da će, kad poraste, uvek imati dovoljno slatkišaza svakog i da niko neće morati da čeka da bude ponuđen, nećemorati čak ni da traži, već će svi samo uzimati.Na žalost, kada je odrasla, Džin je obolela od dijabetesa, takoda kad je došlo vreme da može da ima slatkiša koliko hoće, ona nesme da ih jede.Pouka glasi: „Uzmi čokoladice dok još možeš, jer vreme leti",što znači: „Za ime boga, traži ono što želiš dok još uvek možeš toda imaš!"Postoji šest osnovnih pravila da ne dobijete ono što želite:1. Ne znate šta želite.2. Znate šta želite, ali to sebi ne dajete.3. Znate šta želite, ali ne kažete onome ko to može davam da.4. Znate šta želite, ali kažete samo onima koji vam toneće dati.5. Želite samo ono što niko ne može da vam da.6. Dobijate ono što želite, ali niste zadovoljni.Ako mislite da nikada ne dobijate ono što želite, proverite dali neko od ovih pravila važi i za vas.Ne znate šta želite

Ljudi ponekad ne znaju šta žele zato što su kao deca otkrili da ježeleti suviše opasno. Neka deca dobijaju užasne poruke protiv želja.Na aerodromu u San Francisku jedan čovek se igrao konjića sasvojim sinčićem, pomažući mu da jaše na ogradi pokretnih stepenicai pevajući: „Điha, điha", dok je dečak cičao od zadovoljstva. Njegovaćerkica, tek oko godinu dana starija od dečaka, podigla je96 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingručice i rekla: „Hoću i ja!" Otac je zamahnuo rukom kao da će jeudariti. Ona je tiho spustila glavu i nije ponovo tražila. Otac je nastavioda se igra sa sinom. Ta mala devojčica je verovatno zaključila daje najsigurnije da nikad ništa ne želi.Neki ljudi i ne znaju da li nešto žele, jer se od njih nikad nijeočekivalo da razmišljaju za sebe.Kada je Suzi rekla: „Hoću crvenu haljinu", mama joj je rekla daona u stvari želi plavu, i kupila joj plavu haljinu. Suzi je odrasla kaozbunjena osoba. Kada je došla na terapiju i terapeut je pitao šta želida postigne, Suzi nije znala da odgovori. Ona troši dosta vremena inovca pokušavajući da otkrije šta terapeut želi od nje. Konačnoodlučuje da je njena najveća želja da otkrije koje su njene sopstveneželje. Počinje od crvene haljine.Suzi zamišlja da je mala i da se nalazi u robnoj kući gde pričasa mamom. „Znam da se tebi najviše dopada plava haljina. Meni sedopada crvena. Možda nije sašivena od najboljeg materijala i moždaje suviše modema za školu. Možda mi je nećeš kupiti. Ništa od toganije važno. Važno je da ja znam šta želim. Želim tu crvenu haljinu jermi se ona dopada!" Odmah posle toga dodaje: „Kad porastem, znaćušta želim."Posle tog sastanka sa terapeutom, Suzi vežba da otkriva svoježelje, počev od jednostavnih stvari koje može sama sebi da ispuni.„Večeras posle posla želim da se odvezem van grada i posmatramzalazak sunca." „Sviđa mi se džemper koji sam kupila. Kupila samga zato što sam ga želela, a ne zato što je bio na rasprodaji. Dopadami se boja, bez obzira na to da li se dopada mami ili bilo kome drugom."Uči da čestita samoj sebi što zna šta želi umesto da sumnja ilimuči sebe zbog svojih odluka. Njen sledeći zadatak je da drugimakaže šta želi i da to od njih traži. Shvata da će neke stvari dobiti aneke ne, i da je to sasvim u redu. Preplavljena je radošću zbog činjeniceda nešto traži, i po prvi put u životu oseća se kao stvarna osoba,a ne kao nečija senka.Odrasli koji ne znaju šta žele često osećaju da su u zastoju, dasu nekako zaglavljeni, zbunjeni su i frustrirani. Često se pitaju kadaće u životu doći red na njih.UPRAVLJANJE BRIGAMA 97Znate šta želite, ali to sebi ne dajeteMožda koristite zabrinutost da ne biste želeli. Svaki put kadpoželite da kupite moćnu testeru, počnete da brinete o finansijskojsituaciji u svetu. Ili ste zabrinuti za decu u Bangladešu, umesto dasebi priznate da želite novi toster i par novih prijatelja?Od davanja sebi možete napraviti čitavu avanturu, ako hoćete.Kažite sebi da ako poklanjate sebi ne znači da ste glupi ili sebični.Nećete postati bezobzirni ako naučite da o sebi vodite računa. Akovam je to problem, možete naučiti da dajete sebi i istovremenobudete praktični. Napravite budžet koji uključuje iznos za vašu listuželja. Na taj način ćete se i zabaviti i udovoljiti sebi, a pri tomnećete brinuti da li ćete ostati bez novca. I ne zaboravite da postoježelje koje ništa ne koštaju. Možda ćete želeti da subotom sebipoklonite odlazak u biblioteku, umesto što od subote pravite naporan

dan za veliko spremanje. Važno je da naučite da sebi dajetea da zbog toga kasnije ne žalite niti brinete.Znate šta želite, ali ne kažete onomeko to može da vam daŠta radite za svoj rođendan? Možda čak ne želite da podsećatesvoju decu ili partnera da vam se rođendan približava, zato štokažete sebi da rođendani nisu ništa naročito. Ili ništa ne kažete, azatim brinete da će oni zaboraviti, što će se i desiti jednoj normalnozauzetoj osobi? Ako očekujete od njih da se sete, brkate ljubavi pamćenje. Ako od njih očekujete da znaju šta želite a da im nekažete, brkate ljubav sa vidovitošću.Da li kažete: „Poklonite mi bilo šta", a zatim se desi da vamse pokloni ne dopadaju? Da li uvek dobijate donji veš, što mrzite,zato što im ne kažete šta biste u stvari voleli? Da li imate pedesetkravata koje nikad ne nosite, zato što svi za Dan očeva poklanjajukravate? Šta mislite da im kažete da skupe novac i kupe vam onošto stvarno želite?98 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingDa biste naučili da tražite ono što želite, potrebno je da počnetemalim koracima i da vežbate. Dobit se ogleda ne samo u poklonima,već i u povećanom samopoštovanju.Ako želite da u kući kuva još neko, recite. Ako želite da nekimdanima drugi iznosi đubre, kažite toj osobi šta želite. Ako volitemale poklone iznenađenja, kažite to svom partneru, a recite mu igde može da kupi takve poklone. Neka vam uputstva budu detaljna.Ako otkrijete da kao odgovor na svoje razumne zahteve nedobijate odgovarajuću reakciju, možda ćete poželeti da proučiteknjige o asertivnom ili samopotvrđujućem izražavanju kako bistepoboljšali način na koji nešto tražite. Ili ćete poželeti da pronađetei uključite u svoj život ljude koji više daju.Znate šta želite, ali kažete samo onimakoji vam to neće datiDa li kažete svojoj majci da za rođendan želite novac za novefarmerice, znajući da ona ne daje novac i da mrzi farmerice? Možetejoj isto tako tražiti da vam kupi džemper ili knjigu, a vi ćete samikupiti farmerice, - ako više volite da dobijete ono što želite, negoda ne dobijete i još budete i ljuti.Želite samo ono što niko ne može da vam daDa li kažete: Jedina stvar koju stvarno želim je da imam desetgodina manje", ili „Želim da idem na put oko sveta". Ako to radite,davaocu uskraćujete radost davanja, kao što sebi uskraćujete radostprimanja.Dobijete ono što želite, ali niste zadovoljniPostoji mnogo načina da ostanete nezadovoljni kada dobijetepoklon. Jedan od tih načina jeste nipodaštavanje poklona.UPRAVLJANJE BRIGAMA 99Rejmond je naučio da bude nezadovoljan još kad je bio beba.Imao je četvoro baba i deda, dvoje roditelja i gomilu raznih ujaka itetaka, koji su ga svi beskrajno obožavali i stalno mu davali poklone.Jednog dana jedna od njegovih baka je rekla: „Danas ćemo pravitikeks", i pokazala mu nove kalupe u obliku životinja koje je kupilaspecijalno za tu priliku. On ih je pogledao, veoma su mu se dopali,i uzbuđeno rekao svoju omiljenu reč: „Vau!", a zatim dodao: „Ali nemakrave!" Baka je bila oduševljena i odmah je otrčala do dede damu ispriča: „To dete je tako pametno, odmah je primetio da nemakalupa u obliku krave!" Oboje su zagrlili Rejmonda i poljubili ga, adeda je kasnije napravio kalup u obliku krave, samo za njega. Cela

porodica je bila ponosna: „On je tako pametan! Nema još ni dve godine,a već primećuje da nije bilo krave!"Istina, Rejmond je bio dovoljno pametan da prepozna šta trebada uradi da bi udovoljio svojim rođacima. Sledeći put kad je dobioigračku, rekao je: „Fale joj prsti", i svi su bili oduševljeni. Kada je zaBožić dobio kamion, samo je rekao: „Nema traktora", što je ponovoizazvalo oduševljenje. Od tada pa nadalje, jedva da je primećivao štaje dobio, jer je bio previše zauzet otkrivanjem šta nije dobio. Kada jenapunio tri godine, rođaci su se zbunjeno pitali: „Šta je s tim detetom?Nikad nije zadovoljno!" Konačno se neko od njih setio situacije s kalupomza keks. Složili su se da će ga, od tog momenta na dalje, grliti iljubiti kada bude zadovoljan a ignorisati kada im kaže šta nedostaje. Zanekoliko meseci, zaboravio je da traži priliku da pokaže nezadovoljstvo.Reagujući pametno, rođaci su spasli Rejmonda mnogih problema.Da li se ponašate kao ovaj mali dečak sa kalupima za kolače?Ako prepoznajete ovaj obrazac kod sebe, možete primeniti istumodifikaciju ponašanja. Hvalite sebe kada ste zadovoljni, a ignorišitepotrebu da omalovažavate stvari koje ste dobili.Neki ljudi su nesrećni kada dobijaju zato što od poklona očekujusuviše, kao kada neko ode kod plastičnog hirurga da operišenos i misli da će mu to doneti nove partnere, unapređenja i stalnaprijatna osećanja. Zapravo, operacijom nosa dobijate samo novi ilepši nos, što treba ceniti samo po sebi.Drugi način da pokvarite svoju sreću jeste da brinete umestoda se radujete poklonima koje ste dobili. Kada konačno dobijetetesteru ili mašinu za pranje suda koje ste želeli, da li počinjete da100 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingbrinete kako ste suviše potrošili? Ako je tako, možda potičete izporodice koja veruje da postoji nešto grešno ili sebično u primanju.Nisu u pravu.Svi dušebrižnici sveta brinu da davalac poklona nije stvarnoželeo da da ili nije mogao da priušti takav poklon. Glorija, Džininamama, oduvek je mislila da ljudi čine previše za nju.Kada je već bila starica, otišla je na ručak sa sada već odraslomDžin i njenom prijateljicom, koja je platila račun. Sve do tog momenta,njih tri su se lepo provodile. Kada je žena platila račun, Glorija jeponudila da plati svoj deo, a kada je ova to odbila, počela je da brine.„Draga moja, da li si sigurna da to možeš sebi da priuštiš?" Ženaje pokušala da je razuveri. Glorija je odvratila: „Osećam se tako krivom.Da sam znala da ćeš ti platiti, mogla sam barem da naručimhamburger, a ne račiće!"Da li dozvoljavate da drugi ljudi odluče mogu li sebi priuštitida vas časte račićima za ručak?Ponekad vam, naravno, želje neće biti ispunjene i ako stesledili sva pravila. Jasno definišete svoje želje, pravim ljudima i upravo vreme, a opet se ništa ne dešava. Ponekad možete tražitiponovo, možda pokušati da to sami nabavite, a ponekad ćetemorati da se snađete i bez toga.Pravila za uspešne želje:1. Znajte šta želite.2. Pružite sebi to što želite.3. Tražite to što želite od onih koji će vam dati.4. Uživajte u primanju.5. Prihvatite da nešto nećete dobili, i nastavite da želite,dajete, tražite i uživate.Znajte: „Život je poklon koji treba primiti s radošću." Svakipoklon koji dobijete ili sami sebi date možete primiti u tom duhu.

POGLAVLJE 17Biti blizak101„Kad god se zaljubim, znam da će se taj neko umoriti od mene,tako da raskidam s njim pre nego što on raskine sa mnom. Na tajnačin sprečavam da budem ostavljena."„Kad god se zaljubim, počinjem da primećujem male stvari kojemi smetaju kod te osobe, i onda se brinem da se mogu naći uhvaćenu odnos sa nekim ko mi se na kraju uopšte neće dopadati."„Brine me da ću dobiti sidu i zato ne izlazim mnogo."„Brinem da se nikada neću ponovo udati zato što već imamtrideset pet godina i dvoje dece."„Ne usuđujem se da dam lični oglas, jer bih previše brinula dase na oglas može javiti neki manijak. Pogledaj o koliko ubistavanovine svakodnevno izveštavaju."„Bojim se da će me tuđe stvari izgurati iz sopstvene kuće."„Mene je nemoguće voleti,a tebi se ne može verovati"Svi ovi ljudi misle da žele bliskost, da žele da imaju partnereili supruge, a opet koriste svoje brige da ostanu sami. Na prvi veličanstveniznak ljubavi, oni izmišljaju razloge za brigu. Kada moguda vole i zabavljaju se u sadašnjosti, oni u glavi pišu priče o budućemotrežnjenju, napuštanju, samoći, pa čak i ubistvu. Koriste zabrinutostza budućnost da ne bi voleli u sadašnjosti, a ne shvatajuda je njihova usamljenost posledica briga koje smišljaju.Geri se brine da će njegov prijatelj otkriti da on nije dovoljnointeresantan i da će ga napustiti, pa nalazi izgovor da raskine.102 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingOstaje sam, baš kao što je i predvideo. Džozi kod svog partnerapronalazi sitne mane i pretvara ih u užasne brige o budućem razočaranjui hlađenju. Prigovara mu da treba da se promeni sve dokje on ne napusti. Njene pretpostavke su se obistinile: i dalje je samai neudata.Geri se seća svojih poslednjih zabrinutih misli pre nego što jenapustio Krisa. Njih dvojica sede u bioskopu, drže se za ruke i gledajufilm. Iznenada, Geri počinje da se brine: „Šta ako je Kris umoranod mene?" I više ne čuje i ne vidi šta se dešava na filmskom ekranu,ne oseća Krisovu ruku u svojoj, već razrađuje svoju brigu. Čak idedotle da zamišlja šta će Kris reći dok bude izlazio iz njihovog stanaposlednji put. Tokom terapije, Geri počinje da se pita zašto to radi.Terapeut ga pita: „Ko te je napustio kada si bio mali?" On je isprvasiguran da mu se tako nešto nikad nije desilo. Potiče iz vrlo korektne,neemocionalne porodice, gde se uz svaku večeru gledaju vesti,i retko u drugim prilikama sede svi u istoj sobi. Njegovi roditelji radepo ceo dan, te u tom smislu jesu odsutni, ali ga nikad nisu napustili.A zatim se setio: kada je bio vrlo mali, imao je dadilju koja ga jeveoma volela.Jeca dok se priseća kako mu je pevala dok ga je ljuljala. Jednogdana ona se nije pojavila, a neka druga žena je zauzela njeno mesto.Porodica nikada nije objasnila Geriju šta se desilo, jedino surekli đa se vratila u Irsku. Nikoga nije bilo da mu pomogne da prežalistaru dadilju. Tokom terapije, on dozvoljava sebi da vizuelizujetu ženu, da se pozdravi sa njom i odžali svoj stvarni gubitak. Zatimžali zbog gubitka Krisa koji je sada s nekim drugim. Oseća se vrlotužno i beskrajno mu je lakše. Kaže: „Mislim da sam rešio važnu zagonetkuu svom životu. Uvek sam imao to nejasno osećanje da samnekada bio različit: topliji i pun poverenja." Nastavlja sa terapijom

kako bi naučio da prestane da sabotira samog sebe dok uči da volii ima poverenja. Kasnije tokom terapije prepoznaje da se pivo napuštanjekoje ga je pogodilo dogodilo pre nego što se rodio. Roditeljinjegove majke su umrli kada je ona bila dete, i ta tragedija je verovatnouticala na to što ona nije bila bliska sa svojim sinom. Geri verujeda je životni stav njegove porodice: „Nemoj suviše voleti ili ćešbiti povređen."UPRAVLJANJE BRIGAMA 103Džozi je najstarije dete u porodici alkoholičara. Još u detinjstvuje naučila da očekuje najgore, pošto se to obično i dešavalo. Takodeje naučila da se ponaša zapovednički, pokušavajući da održi porodicuna okupu i vodeći računa o mladoj braći. To je nemoguć zadatakza jedno dete, Tokom detinjstva se nadala da će naterati svojeroditelje da prestanu piti. Na terapiji je naučila da ne lepi lik svogpijanog oca na muškarce u svom životu, kako bi sa njima moglauživati umesto što pokušava da ih promeni. Postepeno, uz pomoćterapeuta i novog partnera, zadivljujuće punog razumevanja, ona učida dozvoli sebi bliskost za kojom je oduvek čeznula.Mišel se sastaje samo sa muškarcima koji imaju neverstva u svojojprošlosti. U vreme kada je krenula na psihoterapiju, izlazila je samuškarcem koji ju je varao, baš kao i njen bivši muž. Ona želi da budeu braku i pita se da li će ikada sresti nekoga ko je spreman da se oženirazvedenom ženom koja ima dvoje dece. Njen terapeut se fokusira nanjen nedostatak samopoštovanja. Jednog dana dok ulazi u terapeutovukancelariju, pevuši pesmu „Polovna Rouz". Kada je terapeut toprokomentarisao, Mišel kaže da joj je tu pesmu pevala mama kad jebila mala. Mišel poriče da ta pesma može da ima neko dublje značenje.Nekoliko nedelja kasnije, dolazi na terapiju puna besa. „Ta prokletapesma! Naravno, sve se uklapa. To je priča mog života!" Ide posobi, udara jastuke, viče na sebe i majku, proklinje sudbinu, a zatimsasvim ozbiljno kaže: „Neću da imam polovan život."Sa trideset pet godina ona odustaje od toga da voli partneredrugih žena. Seli se na Zapadnu obalu da započne novi život, nalaziposao, kupuje sebi tri nova kostima sa kojima može napraviti mnogokombinacija i kreće u potragu za mužem. Iz trgovinske komore dobijaspisak svih organizacija u tom području i pridružuje se onima ukojima ima bar pedeset posto muškaraca. Svojoj deci kaže: „Tražimmuža, što znači da neću biti sa vama svako veče kao do sada. Aliuskoro ću se skrasiti, samo treba malo da budete strpljivi." Svaki putkad upozna nekog muškarca, proverava da li se uklapa u njeneosnovne zahteve: da je slobodan za brak, da ima dobar posao i daima slična religiozna i politička uverenja. Njeno prethodno iskustvoi njeno novo samopouzdanje čine da lako može da proceni ko jeozbiljno zainteresovan za brak. One koji nisu odmah ostavlja. Njenudecu fascinira ta potraga za mužem, iako joj malo gunđaju što uvečeizlazi. Ona ih redovno obaveštava kako joj ide. Deset meseci podolasku u Sijed, Mišel se udaje.104 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding„Usuđujem se da volim sebe i tebe"Neki ljudi u stvari ne žele da imaju partnera, ali im je nametnutoda misle kako to treba da žele. Da li ovo opisuje vas? Ako jetako, nemojte koristiti brige o „propuštanju života" ili „umiranju usamoći" da biste primorali sebe na životni plan u koji se ne uklapate.Živeti sam može biti divno i potpuno ispunjavajuće. Ako vamse dopada da živite sami, kažite sebi da vam vaš način života odgovara.Možete imati prijatelje i partnere, i nastaviti da živite sami.Svaki put kad počnete da se opterećujete time šta bi trebalo da želite,

a to uopšte ne želite, možete se praviti da vam male mušicešapuću te brige u uho. Svaki put kada čujete kako sami sebi šaljetesumorne misli, posegnite rukom prema uhu, uhvatite tu gadnu mušicu,i zamislite kako je stiskate između kažiprsta i palca. Ovo moždazvuči glupo, ali je mnogo manje glupo nego da se opterećujetenepotrebnim brigama. Osim toga, uspeva.Ako pak želite dugu intimnu vezu a ne nalazite je, treba vamveoma dobar terapeut. Ovo je suviše važno područje vašeg životada biste ga prepustili slučajnosti. Mnogi usamljeni ljudi su svojusadašnju usamljenost programirali kada su bili mali, i još uvek suzaglavljeni sa tom ranom odlukom. Posmatrajući svoje roditeljekako se svađaju, oni su odlučili: „Nikad se neću venčati", i tu odlukunikad nisu promenili. Drugi su sebi rekli: „Nikad neću ponovonekome verovati", kada je voljeni roditelj nestao posle razvoda.Neki trpe posledice fizičkog ili seksualnog zlostavljanja i sebe smatrajusuviše lošim ili oštećenim da bi ih neko hteo. Terapeut vammože pomoći da raščistite sav nezdravi lični „otpad" iz prošlosti.Kada to budete uradili, vaš terapijski cilj će biti da budete srećnii znate da vaša sreća zavisi samo od vas. Inače ćete biti u opasnostida tražite nekog ko će vas usrećiti, što nije dobro. Vama trebapartner, a ne negovateljica, staratelj ili zabavljač. Vi ćete želeti partnerakoji je takode srećan, tako da nećete biti opterećeni pokušavanjemda promenite drugu osobu, što je nemoguć zadatak.Kada budete spremni da sa svojim planom izađete u javnost,sledeći korak će biti da potražite prijatelja, a ne da se opterećujeteUPRAVLJANJE BRIGAMA 105i brinete hoćete li naći partnera. Na taj način ćete moći slobodnijeda istražite koji tip osobe vam najviše odgovara. A onda, ako tajprijatelj postane i partner - sjajno! Partner je vaš najbolji prijatelj,čivek sa kojim se uspostavili poseban, blizak odnos.Da biste našli pravog partnera potrebno je da planirate, uprkosonome što čitate u ljubavnim romanima ili gledate u romantičnimfilmovima. Potrebno je bar isto toliko planiranja koliko i kadatražite dobar posao. Potrebno je i isključiti Zabrinutog u svojoj glavi.Da li sedite u stanu, čekate i brinete? Uspavanu lepoticu je princnašao zaključanu u zamku, ali danas se to ne dešava često. Ako čekateda vas neko pronađe dok sedite u stanu, možete se nadati jedinoprovalniku ili momku koji raznosi picu.Gde da tražite partnera? To zavisi od vaših interesovanja. Mišelje dobro uradila kada je počela izlistavši spisak svih organizacija ugradu. Ako ne želite da večeri i vikende provodite angažovani u takvojvrsti rada, postoje i drugi izbori, uključujući tu i davanje privatnihoglasa. Vodite svoju potragu kao ozbiljnu, planiranu kampanju.Da li prekomerno brinete dok tragate? Ako je tako, priznajte:a) Nijedan partner nije savršen, pa nisam ni ja.b) Pošto je budućnost nepredvidiva, nema nikakvih garancija.Jedina osoba na ćelom svetu koja će sigurno biti sa mnom dok neumrem, jesam ja. Niko drugi mi ne može dati takvu garanciju.Američki pesnik, Piter Virek (Viereck) je napisao:Veći od Bogova jesmo mikoji se usuđujemo da volimo iako smo osuđeni na smrtnost.Ako ste spremni da volite nekog ko je nesavršen i smrtan,potrebno je da savladate svog Zabrinutog. Svaki put kad počneteda brinete: Jednoga dana moj princ (princeza) će otići", ili Jednogdana, možda se više nećemo dopadati jedno drugom", odlučite seda li ćete odabrati da živite u nekom sumornom „jednog dana" iliu sadašnjosti. Bliskost se može razviti samo ovde i sada.

Potraga za partnerom je prelep zadatak. Dopustite sebi da unjemu uživate.106POGLAVLJE 18Imati poverenja„Brinem se malo, brige mi samo sevnu kroz glavu. Na primer,prolazim pored nekog stranca u centru grada, i on mi se nasmeši.Odmah se zabrinem: Šta ako ima pištolj! Šta ako ga sad izvadi iz džepai puca mi u leda! Ili pomislim da je čovek koji je došao da očitastrujomer u stvari silovatelj. Sve te šašave brige, a nikad me niko nijepovredio."„Naravno da ste malo oprezni s ljudima. Pa baš pre neki dan jebila priča u novinama kako su jednoj starici prevarom uzeli ušteđevinu,obećavši da će joj napraviti nov krov na kući, a on i dalje prokišnjava."„Htela bih operaciju zatezanja lica, ali se ne odlučujem na to jerbrinem da ću izgledati gore nego sada. Ne znam kako unapred daznam da će hirurg kojeg izaberem biti kompetentan."„Brinem se da će se nešto desiti pilotu. Kada ga vidim u kabini,zabrinem se da je suviše star ili suviše mlad da bi bio pouzdan,ili da je možda umoran ili mamuran."„Brinem se da će mi zubar izvaditi pogrešan zub."„Ne verujem ljudima"Mada je najčešći uzrok brige strah od „previše sreće", nepoverenjeprema drugima je odmah na drugom mestu. Ovo nepoverenjemože biti posledica rane traume ili razočaranja. Zlostavljanjeili nesreća mogu kod deteta izazvati strah da veruje drugima. Roditeljmože biti nepouzdan zato što je alkoholičar ili mentalno bolestan,pa dete rano odlučuje: „Ako želim nešto da uradim dobro,UPRAVLJANJE BRIGAMA 107moram sam, jer se drugim ljudima ne može verovati." Od tada panadalje, dete na ostatak sveta može gledati kao i na roditelja.Međutim, nepoverenje se obično kopira od drugih. Deca naučeda nemaju poverenja zato što su njihove porodice nepoverljive.Često ti odrasli od svog nepoverenja naprave izvor ponosa,kao u staroj šali o čoveku koji je rekao svom sinu da će ga uhvatitikada skoči s ograde. Kada je sin skočio, otac ga je pustio dapadne i rekao mu: „To će te naučiti da ne veruješ nikome, pa čakni rođenom ocu."Džinina baka je uvek prebrojavala srebrni escajg posle svečanihvečera, čak i ako su gosti bili stari porodični prijatelji koje jepoznavala ceo život. Kada ju je Džin upitala da li je iko od prijateljaikada nešto ukrao, njena baka je bila uvredena. „Naravno da nije.Moji prijatelji nikad ne bi krali. Ali bi se moglo desiti da ispuste kašikuu kantu za otpatke." To se Džin činilo čudnim, jer je kanta zaotpatke bila u kuhinji, a tamo gosti nisu zalazili. „U svakom slučaju",zaključila bi baka tajnovito, „sa ljudima nikada ne možeš biti suvišeobazriv."Decu uče da ne razgovaraju sa nepoznatima. To je tužno pravilokoje je osmišljeno da zaštiti decu od nekolicine odraslih učećiih da ne veruju nijednom odraslom. Oni koji nisu članovi porodiceidentifikuju se kao ljudi koji će ukrasti srebrninu, prevariti te akoimaju priliku, ubiti te na operacionom stolu i zabrljati popravku automobila.Primarno uverenje koje stoji iza ovih briga jeste: „Mi smoOK, oni nisu OK." Da bi se ovaj stav održao:1. Zabrinuti postavljaju standarde za druge ljude tako visokoda niko ne može da ih dosegne.Ako unajmite radnika da vam zalepi tapete, uvek će ostati

mehurići vazduha, ma koliko on to dobro umeo da radi.Može da se desi da kompjuter ili auto nije lako popraviti.Operacija ne može da se izvrši bez ikakvog ožiljka. Ponekadoperacija ne može da učini da pacijent bude „kao nov".108 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding2. Zabrinuti skupljaju primere nepouzdanih ili nekompetentnihpostupaka, umesto postupaka koji su primeri kompetencije i pouzdanosti.Čak ni najbolji lekari ne mogu svoje pacijente večno da održavajuu životu, tako da će se uvek desiti da neko umre i pod lekarskombrigom. Nepoverljivi Zabrinuti čuvaju mentalne slike smrti,a ne oporavka.3. Zabrinuti ne veruju da je neko kompetentan u oblastima ukojima oni nisu.Zabrinuti koji ne zna da ukuca ekser a da ne ošteti drvo, bićestrašno zabrinut kada bude trebalo da angažuje stolara. Kao da veruje:„Ako ja ne mogu da uradim ovaj posao, kako ga može uraditineko drugi?"Bert veoma malo zna o kolima i ne veruje automehaničarima.Zbog svog nepoverenja, obično ne daje kola na servis sve dok neostane negde na putu, kada ga treba odvući do garaže na popravku.Zatim se brine da li će kola ikada ponovo biti u voznom stanju. Dali će namestiti pogrešan deo? Da li će popraviti pravi deo, ali će tokompopravke pokvariti nešto drugo, što će se pokazati tek po istekugarancije? Da li će mu previše naplatiti, ili promeniti delove kojenije trebalo, a koji su skupi? Pošto je platio popravku i krenuo kući,muči sebe zbog nevažne stare škripe koju je mehaničar trebalo dapopravi iako mu nije napomenuto. Prolaze meseci, a on se žali naautomehaničara, zaboravljajući da je vreme da promeni ulje.Mogao bi da upiše večernji kurs za automehaničara, ali to nijepravo rešenje. Taj kurs bi bio samo početak na putu zaustavljanja nepoverljivezabrinutosti. Bili bi mu potrebni i kursevi stomatologije, medicine,popravke računara itd. Ono što zaista treba da uradi jeste daprestane projektovati sopstveno neznanje i nesposobnost na druge.4. Zabrinuti brinu umesto da saznaju činjenice, čak i ako suim one na raspolaganju.Kristal, Džinina ćerka, zaljubljena je u Krega. Njih dvoje imajuproblem. Kreg radi u Teksasu, a Kristal u Kaliforniji. Svi njihovi prihodiodlaze na plaćanje telefonskih računa i avionskih karata, a njojUPRAVLJANJE BRIGAMA 109nije ostao ni dan godišnjeg odmora, jer je sve slobodne dane potrošilana produžene vikende u Teksasu. Oni bi voleli da odu na četvoronedeljniodmor, što bi im bio prvi put da provedu duže vremezajedno.Kristalina briga je vrlo jednostavna: Šta ako joj direktor odeljenjane odobri da uzme četiri nedelje neplaćeno, kako bi otišla na„jednu jedinu priliku sreće sa Kregom"? Ako ne odu na odmor, Kristalmisli da nemaju mogućnosti da saznaju da li zaista žele da proveduživot zajedno, kako je donekle teatralno izjavila: „Ako ne moguda odem na odmor, Kreg i ja možemo i danas da raskinemo." Onasvoje brige poverava porodici i prijateljima, dok smišlja kako da priđedirektoru. Planira da nagodi s njim: radiće za vreme Božičnihpraznika. U te planove je uključena i pretnja da će dati otkaz ukolikone dobije te za nju suštinski važne četiri nedelje. Njen brat, kojije praktičan i Bezbrižan, kaže joj da je ćaknuta. Njena sedmogodišnjanećaka, koja je Zabrinuta, saoseća sa njom. Njen jedanaestogodišnjinećak zeva i uključuje televizor. Džin smišlja ideje koje bi i Glorijapredložila da je bila tu. Kreg uopšte ne razume zašto se napravila

takva zbrka.Konačno stiže datum kada Kristal više ne može da odlaže razgovorsa direktorom. Odlazi kod njega u kancelariju i, kao što se čestodešava u ovoj porodici, realni sastanak ne može ni izbliza da seporedi sa fantastičnim zabrinutim pričama koje su mu prethodile. Direktorkaže Kristal da je čuo o njihovom putovanju i da navija za njihod sveg srca. Kristal i Kreg odlaze na put, dogovaraju se kako će organizovatisvoj život i, prema poslednjem što smo čuli o njima, živesrećno i zadovoljno.„Učim da verujem drugima"Postoji nekoliko protivotrova za nepoverenje. Najpre je važnoprepoznati koje se magijsko razmišljanje krije ispod toga:„Moje sumnje čine da se osećam bezbednim."„Sve dok tvrdim da je drugi nesposoban, ne moram damislim kako sam sam nekompetentan."110 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding„Ako sam dovoljno oprezan sa nepoznatima, nikad nećuispasti naivčina."„Ako nikad ne razgovaram sa strancima, nikad neću bitisilovana ili ubijena."„Ako odložim traženje godišnjeg odmora, možda će seproblem rešiti sam od sebe."Koje je vaše magijsko razmišljanje? Pokušajte da ga dokučite. Zatimshvatite da vas ni magijsko razmišljanje ni zabrinutost ne štite.7Jedino što zabrinutost uzrokuje jeste pojačano osećanje nelagodnosti.Kada ste spremni da naučite sebe da imate poverenja, zabavanmetod je početi uvećavanjem svog nepoverenja do apsurda.1. Budući da Zabrinuti postavljaju tako visoke standarde zadruge ljude daje neuspeh siguran, postavite još više standarde.„Ako budem našao ijednu mrlju na ovom zidu kad moler budezavršio krečenje, znaću da su svi moleri nekompetentni. A neću sesmiriti dok ne budem našao tu mrlju."„Samo kad bi ti bio savršen kao ja, ovaj svet bi bio raj."2. Pošto Zabrinuti skupljaju primere neuspeh a umesto uspeha,preuveličajte te primere.„Od dve milijarde avionskih letova, u dva slučaja je došlo dokatastrofe zbog nepažnje pilota. To je sigurno dobar razlog da verujemda nijedan pilot nije kompetentan!"7 Autori misle na preteranu ili stalnu zabrinutost, na brižnost kao karakternu crtu.Za razliku od ove neprimerene zabrinutosti, primerena zabrinutost je korisno osećanje.Time što neko zamišlja negativne scenarije koji bi se mogli dogoditi u budućnosti onsebi omogućuje dve stvari: da u sadašnjosti učini nešto što će sprečiti dati scenario i dau sadašnjosti pripremi reakciju koju će primeniti ukoliko dati scenario počne da se ostvaruje.U tom smislu osećanje zabrinutosti je evolutivna prednost i specifično ljudskoosećanje koje je zasnovano na sposobnost imaginacije za koju životinje nisu sposobne.Zbog toga je zabrinutost osećanje tipično za onu životnu zonu koju zovemo zonompreživljavanja, dok u zoni kvalitetnog života i užitka ovo osećanje u velikoj meri gubisvoju važnost, [prim. redaktora]UPRAVLJANJE BRIGAMA 1113. Pošto Zabrinuti ne veruju daje neko kompetentan u oblastimau kojima oni nisu, preuveličajte svoje nepoverenje.„Ako ne znam dobro da sabiram i oduzimam, kako mogu daočekujem da moj računovođa to zna da radi? Na kraju krajeva, nijeon pametniji od mene."„Sve vreme ću netremice posmatrati ovog majstora, iako pojmanemam šta to radi u televizoru. Ali ako ga stalno nadgledam, sigurnoće postaviti žice dobro."

4. Pošto Zabrinuti potragu za činjenicama zamenjuju brigom,preuveličajte svoje odbijanje da dodete do pravih informacija.„Bilo bi suviše nepristojno od mene da od preduzetnika tražimpreporuke pre nego što ga angažujem, bolje da o tome samo brinem."„Bilo bi suviše neljubazno da pitam kada ću dobiti povišicu, boljeda o tome brinem sledećih dvadeset godina."Izaberite jednu od svojih briga zasnovanih na nepoverenju ipreuveličajte je.„Hej, pilotu, i dalje ću posmatrati krila umesto tebe, i odmah ćudojuriti u kabinu da ti javim ako jedno bude otpalo."„Iako voziš već dvadeset godina i nijednom nisi imao nikakvunezgodu, ja ću ti pomoći da voziš tako što ću ti pokazivati gde stojiznak stop. I, da, uspori malo-, vozač koji nam ide u susret mogao bida bude pijan."„Zamolio sam te da pošalješ pozivnice za proslavu mature, aline brini, ja ću brinuti umesto tebe. I pratiću sve što radiš, da ne binapravio neku grešku."Ja sam neslužbeni Zabrinuti čuvar kosmosa, i sve vreme teposmatram."Kada ste se zabavili preuveličavajući svoje nepoverenje premadrugima, uozbiljite se. Doživite svog Zabrinutog, mrštite se, zgrbitese, budite napeti. Postanite svesni neprijatnosti koju izaziva teskobanepoverenja. Zaista je bolno živeti život u nepoverenju premadrugima.112 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingDa li ste spremni da počnete verovati tako što ćete ukazatipoverenje nekoj zamišljenoj osobi? Ako jeste, setite se nekoga izvaše prošlosti ko je bio prijatan, nežan i bezbrižan, nekoga komeste nekada verovali. Ako se ne sećate nijedne takve osobe, izmisliteje. Zamislite kako vam se ta osoba približava i stavlja vam rukuna rame. Slušajte kako vam govori: „Opusti se. Suviše se trudiš.Možeš dozvoliti drugima da i oni budu kompetentni." Osetite briguu glasu te osobe i dozvolite sebi da verujete tom izmišljenom prijateljukoji vam kaže: „Kada si zabrinut, ne možeš da razlikuješbitno i nebitno. Kada ti predstoji velika operacija, vrlo ćeš pažljivoodabrati hirurga. Ali ti ne treba savršenstvo od pekara za jednostavnurođendansku tortu tvoje ćerke. Sve što ti treba jesu radost iopuštenost kad je serviraš."Sada vi budite ta osoba od poverenja i kažite sebi reci koje ćevas uveriti. Dozvolite sebi da poverujete tim rečima. Podsetite seda niko nije savršen. ,,U redu je verovati drugim ljudima." Moždaćete poželeti da igrate obe uloge, i sebe i pouzdanog prijatelja, svedok ne odustanete od automatskog nepoverenja prema drugima.Kad god čujete sebe ili druge da pričaju užasne priče čiji je ciljda dokažu kako drugim ljudima ne treba verovati, pronađite nekupriču o ljudima vrednim poverenja. Džinina omiljena je: „Kada sambila u Meksiko Sitiju, jedan vrlo siromašno obučen čovek me je jurionekoliko blokova da bi mi vratio sat za koji nisam ni primetila dami je skliznuo s ruke." Prisetite se takvih priča i često ih pričajte.Budite zahvalni što postoje ljudi koji rade stvari koje vi ne možete.Budite još više zahvalni što postoje ljudi koji će uraditi stvarikoje vi ne želite da uradite.Kako briga koja se zasniva na nedostatku poverenja nema zaštitničkufunkciju, pronađite bolji način da se osećate sigurnim.POGLAVLJE 1Čuvati sebe113

„Brinem se zbog bubuljica. Ako mi i dalje budu izlazile bubuljice,bolje da umrem."„Brinem se zbog nuklearnog rata. U ovakvom svetu ne moguda nađem dobar razlog da ostanem živ."„Brinem zbog kuće. Svu ušteđevinu sam uložio u kuću i napraviosam je tačno kako sam želeo, i taman kad sam pomislio da jednomu životu imam ono što sam želeo, dobio sam premeštaj. To jesasvim dovoljno da čovek poželi da umre."„Mom sinu je dijagnostikovana paranoidna šizofrenija. Znam dato sve ima neke veze sa mnom. Stalno brinem gde je i šta radi, a zatimbrinem šta će biti s mojom ženom ako odlučim da izvršimsamoubistvo."„Brine me da će moja devojka naći nekog ko će joj se dopastiviše od mene, a ako se to desi, čemu život?"„Bolje da sam mrtav"Za razliku od drugih kombinacija odluka i briga, ne postojeodređene brige koje ukazuju na depresiju, samoubilačko razmišljanjeili uverenje „Bolje da sam mrtav". Dovoljna je i neka stara briga.Zabrinutost može biti potpuno besmislena, kao što je npr. kada osobakoja nije seksualno aktivna i ne uzima droge brine da će dobitisidu. Zabrinutost može biti mala, kao što je zabrinutost zbog bubuljica,ili velika, kao što je zabrinutost za smrtno bolesnu voljenu osobu.Zabrinuti možemo biti za same sebe, za druge ljude ili za svet.Važna je naša odluka koja proizlazi iz određene brige. Depresivni i114 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingljudi skloni samoubistvu svoje zabrinute fantazije zaključuju rečimakao što su: „Bolje da sam mrtav", „Ako se moja briga obistini, ubićuse", „Ubiću se, a onda će im biti žao". Neki ljudi pak imaju osvetničkefantazije i kažu sebi: „Srediću ja njih, pa makar zbog togacrko!" Ako ste zabrinuti toliko da padnete u depresiju ili sebi pretitesamoubistvom, važno je da odlučite da ćete živeti.8Drugi suicidni tip Zabrinutih jesu osobe koje se ne osećajudepresivno, ali žive rizično i može se desiti da umru mladi. Za razlikuod većine Zabrinutih, koji su oprezni i brižni za sebe i drugeljude, ovi Zabrinuti rizikuju svoj prihod, posao, zdravlje, pa čak isvoj život. Ako imate visok pritisak, veoma je važno da ga svedetena normalne vrednosti. U tom slučaju, koristiti mnogo soli u ishranirazumno je isto koliko i jesti cijanid. Pušači, oni koji mnogo pijualkohol, dijabetičari koji se, ne pridržavaju svoje dijete, i svi oni kojine odu kod lekara čim prepoznaju ozbiljne simptome, sebi dajuporuku: „Umri!" Neki od njih možda jesu zabrinuti, ali ne preduzimajunikakvu akciju.Džun ima 55 godina i, iako je dijabetičar, ima dvadeset kilogramaviše nego što bi trebalo. Njen lekar, koji je specijalizirao nutricionizami internu medicinu, kaže da bi mogla prestati da koristiinsulin ukoliko bi težinu svela na normalnu i hranila se kako jojzdravstveno stanje nalaže. Treba da izbaci alkohol, duvan, belo brašnoi šećer iz ishrane i da drastično smanji unos masnoća i masnihobroka. Umesto toga, ona svako veče popije dva martinija, puši ikrišom jede slatkiše. Njeni prijatelji, koji primećuju koliko jede, smatrajuda bi trebalo da se zabrine.8 Proces donošenja nove odluke nije površan. Meri Meklur Gulding i RobertGulding su u okviru transakciono-analitičke psihoterapije razvili metod koji je sintezateorije životnog skripta i tehnika geštalt terapije, a koji su nazvali terapija novomodlukom (Redecision therapy). Terapija se sastoji u mentalnom vraćanju u prošlost, uprimalnu scenu u kojoj je osoba donela svoju skriptnu odluku, i u osvešćivanju sameodluke. Tek tada osoba može uvideti apsurdnost stare odluke i doneti novi zaključak

ili odluku u skladu sa odraslim i racionalnim razumevanjem datog aspekta života. Detaljnijeu njihovoj sjajnoj knjizi Promeniti život - terapija novom odlukom, Psihopolis,2007. [prim. redaktora]UPRAVLJANJE BRIGAMA 115To nije tačno. Niti treba da brine, niti treba da prestane da brine.Zabrinuta ili ne - to joj nimalo neće pomoći. Njeni prijatelji,kao i mnogi ljudi uostalom, mešaju zabrinutost se rešavanjem problema,iako ta dva nemaju ništa zajedničko.Majk se hvali svojim prijateljima: „Volim da živim na ivici." Unjegovom slučaju to znači da žonglira svojim fmansijama, da dugujeviše nego što ima i investira u rizične projekte. Svojim prijateljimapriča o čuvenom milioneru koji je svoje bogatstvo zaradio na ovajnačin, ali propušta da pomene kako on sam nije postao milioner,već, u stvari, sve više postaje „žrtva miliona dolara". Majk je kompulzivnikockar, i koristi banke i berzu kao što drugi kockari koristekasina i stolove za kockanje. Kao mnogi kompulzivni kockari, i Majkje zabrinut čovek, ali on ne koristi svoje brige da se motiviše zapromenu. Umesto toga on kaže: „Radije ću biti mrtav nego siromašan"i „Pre ću se ubiti nego da promenim svoj stil života."Neki ljudi odlažu brigu koja im je potrebna pretvarajući se daje zabrinutost bez delanja dobra. „Pa, brinem ja o tome", kažu. Ilisebi skreću pažnju manje važnim brigama. „Otišla bih lekaru, alisada sam stvarno prezauzeta jer moram da se pobrinem za pripremećerkinog venčanja!" Majk, Džun i svi oni koji sebe izlažu rizikusuicidni su koliko i depresivna osoba koja se predaje suicidnimimpulsima.„Volim svoj život"Najvažniji način da pokažete da volite sebe jeste da o sebivodite računa. Opsesivna zabrinutost se tu ne računa, već konkretnodelanje. Napravite spisak stvari koje treba da uradite da bistebili bezbedni i zdravi, a zatim to sprovedite u delo. Pušenje ubija,zato prestanite da pušite. Alkohol ubija, zato prestanite preteranoda pijete ili, ako je to nemoguće, prestanite sasvim. Kokain ubija,zato prestanite da ga koristite. Potražite svaku pomoć koja vam jepotrebna da biste se osećali dobro.116 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingJedan od načina da potvrdite svoje pravo na život jeste dadozvolite sebi da brinete, i da zatim te brige zaključite odlukom okonkretnom reagovanju:„Zabrinut sam, istina, ali zbog ćerkinog venčanja sam se zapetljaojoš više." Završite taj iskaz sa: „Venčanje moje ćerke nije važnokoliko moje zdravlje. Sada ću povesti računa o svom zdravlju."„Pa, prilično sam zabrinut zbog bankrotstva." A zatim dodajte:,,I odmah ću zakazati sastanak sa svojim finansijskim savetnikom."Istu tehniku mogu koristiti i ljudi koji su depresivni. Ako stedepresivni zbog brige da će vašu zemlju zauzeti komunisti, zaključitesvoju brigu sa: „Čak i ako u našoj državi zavlada komunističkidiktator, neću se ubiti. Meni je moj život važan!"Ako zbog ponašanja svog sina brinete toliko da ste postalidepresivni, svaki zabrinuti iskaz završite sa: „Moj život ne zavisi odpostupaka drugih. Ja ću živeti, bez obzira na to šta moj sin radi!"Ako još uvek čujete sebe kako kažete: „Bolje da sam mrtav"ili „Mogao bih se ubiti", odmah promenite svoj iskaz. Umesto togakažite: „Šta god da se desi, neću sebi oduzeti život, ni slučajno ninamerno." Svaki put kad primetite da vas brige bacaju u depresiju,treba da potvrdite svoje pravo na postojanje, svoju važnost zasamog sebe i svoju novu odluku da se nećete ubiti, šta god da je

predmet vaših briga. Ako ste zaista tvrdoglavi, možda ćete nastavitida „podižete ulog": možda ćete u glavi kreirati situaciju gde stebez prebijene pare, ili u zatvoru, ili imate rak koji je metastazirao.Ako izmišljate brige ovakve vrste, naučite da se nasmejete sebi štoste tako dramatično tvrdoglavi. Odlučite da završite sa svojim mračnimkatastrofičnim fantazijama: „Sada donosim odluku da prestanemdepresivno da razmišljam. Ukoliko se u mom životu zaistabude desila neka katastrofa, tada ću donositi razumne odluke kojeću zasnivati na činjenicama."Većina depresivnih ljudi počne suicidno da razmišlja još u detinjstvu.Deca nemaju nikakvih mogućnosti. Ona ne mogu da pobegnu,ne mogu sama sebe da izdržavaju, ne mogu da izaberu noUPRAVLJANJEBRIGAMA 117ve roditelje, druge prijatelje ili bolji način života. Dete može da odluči:„Bolje da sam mrtav", Ja ću umreti, a onda će im biti žao" ili„Ako stvari uskoro ne budu bolje, skočiću s krova". Većina decepreraste ova osećanja, međutim neka deca to nikad ne urade.Bilo da izjavljujete ovako nešto ili ne, sigurno ste ponekadtužni. Sva ljudska bića su ponekad tužna. Uradite vežbu koja vamdanas može pomoći: Setite se kada ste kao dete bili tužni. Dobropogledajte to malo dete.Da li biste ga ubili? Naravno da ne biste. Zamislite kako tomdetetu kažete: „Nikad te neću ubiti." Ponovite to nekoliko puta, svedok to za vas ne dobije stvarno značenje. Zamislite da to dete nežnouzimate u naručje i kažete mu: „Nikada te neću ponovo povreditini na koji način. Volim te i vodiću računa o tebi."Da biste ovo potvrdili, vratite se ponovo u prošlost. Ovog putase prisetite neke srećne scene iz detinjstva. Zamislite mesto gde steživeli kada ste imali između tri i šest godina. Čak i ako vam taj periodnije bio srećan, - ima srećnih trenutaka čak i u najtežim okolnostima.Zamislite kako se u dvorištu igrate u blatu ili kako ležitena krevetu i kroz prozor gledate jabuke u cvetu. Možda vozite tricikl,ili oblačite lutku, ili se igrate automobilčićima. Možda bacatemrve golubovima, ili se polako ljuljate na ljuljašci.Zatvorite oči da vas slike trenutnog okruženja ne bi ometale,i vratite se, u svojoj mašti, nazad kroz vreme, sve dok ne dođetedo scene gde se kao dete smejete i srećni ste. Ne dozvolite da vamskrene pažnju ništa što vam se ne dopada. Pronađite scenu koja jesrećna. Ako je ne nađete, nema problema, - izmislite je. Kada imatetu sliku, dobro je zapamtite. Uočite detalje: detetovu kosu, obliklica, pegice ili kožu pocrnelu od sunca. Pogledajte detetove ručice.Da li su kolena čvornata ili punačka, izgrebana ili prljava? Da li imaflaster na kolenu? Uživajte u onome što vidite: jedno jedinstvenosrećno malo dete.Sada okupite oko sebe oba deteta, i srećno i tužno. Doživitekako se ona spajaju u vaše biće i potvrdite da su oba deteta još118 Meri Meklur Gulding i Robert L Guldinguvek deo vas. Oni i vi zaslužujete srećan život. Kažite sebi da ćeteiskoristiti svoje talente da učinite svoj život dobrim. To može uključitii da dobijete pomoć za svaki problem koji ne možete resiti sami.A kada dodu loša vremena, kažite sebi da ste sve do sada biliborac i da ćete nastaviti da se borite do prirodnog kraja svog života.Hoćete li uraditi to za sebe?119POGLAVLJEOsloboditi se„Kad moram sama da hodam ulicom, sve vreme sam zabrinuta.

Prošle godine su me opljačkali."„Kažu da se nevolja uvek dešava tri puta. Sin je napustio koledž,a moj muž je nedavno imao moždani udar. Brine me šta je sledeće."„Posle operacije sam imao jake bolove, a nijedan lek mi nije pomogao.Brine me da ću jednog dana opet morati da idem na nekuoperaciju. Ne bih to mogao da podnesem!"Ako vas je jednom udario grom, biće vam teško da mirnošetate po oluji. Brige prate traumatične događaje. Iako događaji pripadajuprošlosti, u vašem umu oni ometaju vašu sadašnjost.Vaš traumatični događaj može biti hospitalizacija, silovanje,napad ili nesreća. Možda ste opljačkani, privedeni u pritvor, ili vasje šef kome ste verovali otpustio bez ikakvog obrazloženja. Moždavam je umro dragi prijatelj ili član porodice. Neke od ovih traumasu fizički napadi, koji su vam mogli ostaviti i fizičke posledice. Svetraume uzrokuju dubok emocionalni bol. Oporavak može biti spor.Da li vaše brige ukazuju na to da niste rešili i ostavili iza sebeneku prošlu traumu? Možda vam treba više vremena. Međutim,neki ljudi provedu ceo život ulažući svoju energiju u prošlost umestou sadašnjost. Jedan način da to urade jeste da ostanu zaglavljeniu samo da zbrci koja usledi posle neke traume. Obrazac je: Samoda je neko uradio nešto drugačije, trauma je mogla biti sprečena.- „Samo da je ranije otišao lekaru...", „Samo da nikad nisamizašla sa njim...", „Samo da smo imali protivpožarni alarm..."120 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingSamo da je pretvaranje da imate drugu šansu. Smišljajući kakobiste ovog puta ispravno postupili, održavate magijsko uverenje daje moguće vratiti se i ispraviti stvari. Sva samo da su nebitna, jer seprošlost ne može promeniti.Mnoge žrtve silovanja to rade sebi. Kada slušaju druge koje suse uspešno odbranile od svojih napadača, pobegle im, ili uspele daih umilostive, one isprobavaju u glavi sve ono što misle da je trebaloda urade i na kraju se osećaju kao da su na neki način krivešto su bile silovane. Pri tom potpuno ignorišu činjenicu da je svakisilovatelj različit i da nema garancije da bi neki metod borbe ili popuštanjamogao pomoći. Ono što u jednoj situaciji uspe u drugojmože dovesti do smrtnog ishoda. Što je još važnije, žrtva silovanjane može biti ,,raz-silovana" pomoću magijskog samo da.Možda jeste krivi za nastanak traume. Vozili ste suviše brzo iliste otišli u nepoznat bar i započeli svađu. Možete prepoznati da setragedija mogla izbeći, možete promeniti svoje ponašanje u budućnosti,ali ne možete promeniti ono što se desilo. Sva krivica i svasamo da nemaju nikakvog uticaja na prošlost i služe jedino da vasspreče da krenete napred u životu.Da li ste spremni da odustanete od samo da misli? Svaki putkad fantazirate kako je neka trauma mogla biti izbegnuta, podsetitesebe: „To se desilo i ja tu činjenicu ne mogu promeniti."Drugi način na koji ljudi sprečavaju sebe da se oporave odtrauma jeste da pokušavaju da to prebrode suviše brzo. Kada steprestali da želite da se to nikad nije dogodilo, potrebno vam je vremenada prihvatite da se jeste dogodilo. To ne znači da obezvređujetedogađaj ili svoju reakciju. Ne pokušavajte suviše brzo dapotisnete traumu zbog onog što ste doživeli.Možda ćete reći sebi: „Nemoj da praviš od toga nešto veliko ivažno" ili „Drugima su se dešavale i gore stvari". Ako to sebi kažete,odgovorite: ,,Pa šta!?"„Milioni ljudi su vadili krajnike." - Pa šta! To nema nikakveveze sa činjenicom da ste, probudivši se sa bolom i mučninom poUPRAVLJANJE

BRIGAMA 121sle operacije, mislili da ćete se udaviti jer niste mogli da gutate, ijoš uvek vas to brine.„Milioni ljudi su preživeli boravak u šok-sobi." - Pa šta! Činjenicada je drugim ljudima bilo dobro u šok-sobi nema nikakve vezesa vašim patnjama i uverenjem da su sa vama postupali nehumanoi da ste skoro umrli.„Sretna si što si preživela silovanje, čak nemaš ni modrica." - Pašta! Silovanje bez masnica ne podrazumeva niži stepen silovanja.„Drugi ljudi ne dižu frku zbog užasnih stvari koje im se dešavaju."- Pa šta! Imate pravo da se osećate tako kako se osećate.Trauma neće „nestati" samo zato što se traumatičan dogadajzavršio i što ste sada bezbedni. Ona vam na mnogo načina ostavljaožiljke. Zabrinutost je jedan od najčešćih ožiljaka. Dok brineteda će vam se to ponovo desiti, sebi ponavljate šta ako pitanja o budućnosti.Kao da vam je osećaj za vreme podeljen. Od prošlosti jošuvek niste digli ruke, a mentalnu energiju ulažete u strašnu budućnost.To vas sprečava da zaista živite u sadašnjosti.Postoji nekoliko načina da se oslobodite jučerašnjice kako bisteprestali da plašite sebe u vezi sa sutrašnjicom. Najlakši način jeda na najjednostavniji način ispričate sebi šta se desilo. Zatim kažitesebi: „Slušam te", „Bilo je stvarno strašno", „Žao mi je što si tolikopropatio". Ako vam je ovo teško, zamislite da se taj traumatičandogadaj desio vašem dragom prijatelju. Taj prijatelj dolazi kod vasi priča vam šta mu se desilo. Vi biste ga saslušali i saosećali sa njim:„Kako to mora da je strašno za tebe", „Razumem te", „Toliko mi ježao što ti se to desilo". Pronađite sopstvene nežne i brižne reči, azatim, kada završite, te iste reči uputite i sebi. Ispričajte sebi šta sedesilo, onoliko puta koliko vam je potrebno, - možda nekoliko, amožda i stotinu puta. Sve dok je vaša priča jednostavna i dok sebiodgovarate s ljubavlju, vi kroz proces pričanja o svojoj traumi zapravolečite sebe.Dok se tešite, dozvolite sebi da osećate. Bilo da sebe smatratehrabrim ili samo običnim ljudskim bićem, imate prava da osećate122 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingto što osećate, da priznate sebi kako je to što ste doživeli bilo užasnoiskustvo, i da nežno pomažete sebi da se emocionalno oporavite.Traumatični doživljaji posebno teško padaju stoicima, čijeosećanje vrednosti zavisi od sposobnosti da ne pokažu strah, tuguili bol. I zato dozvolite sebi da izrazite osećanja. Ako zbog sebeniste pustili nijednu suzu, učinite to. Ako ste blokirali svoj bes, udarajteu jastuk i vičite. To je neophodan deo mirenja sa onim štovam se desilo.Takode vam je potrebna pomoć drugih. Grupe za podrškumogu mnogo da pomognu. O onome što vam se desilo lakše jepričati ljudima koji su prošli kroz slične traume. Od njih možetedobiti ljubav i razumevanje, što vam je potrebno. Ako nema grupeza podršku koja vam odgovara, pokušajte da nađete nekoga ko jeimao slično iskustvo i razgovarajte s njim.Nađite prijatelja, rođaka, sveštenika ili psihoterapeuta za kogaznate da ume da sluša sa empatijom. Empatičan slušalac poštujesledeća pravila: Ne deli savete. Ne menja temu. Ne priča o nekom koje imao sličan ili gori problem. Pokazuje razumevanje i saosećanje.Kada ste našli takvu osobu, objasnite joj da sve što želite jesteda vas sasluša. Nećete ostati zaglavljeni u sećanju na prošlost, nitiu zabrinutosti za budućnost, ali za danas vam je potrebna uteha.Kako kažu Anonimni alkoholičari: „Idite dan po dan."9

Kada naučite da utešite sebe, da prihvatite utehu od drugih,odblokirate svoja osećanja i kada shvatite da se prošlost ne možepromeniti, - spremni ste da se oprostite.Postoji nekoliko načina da to uradite. Možete ispričati svojupriču prijatelju poslednji put i onda reći da se opraštate od traume.Prilikom opraštanja takode možete koristiti zamišljene scene.Ako je vaš traumatičan događaj smrt voljene osobe, zamišljajtekako pričate sa tom osobom pre nego što je umrla. Možete odabratida izrazite svoje zamerke, ako ih je bilo, kao i ono što cenite.9 Alcoholics Anonymous (AA) - poznato svetsko udruženje za borbu protiv alkoholizma.[prim. lektora]UPRAVLJANJE BRIGAMA 123Zamišljajte kako se toj osobi zahvaljujete što je obogatila vaš životi govorite joj šta ćete nositi u svom sećanju. Zatim zamislite sahranui posmatrajte kako se kovčeg polako spušta ili kako se pepeorazbacuje. Naglas kažite: „Ti si mrtav. Više neću biti sa tobom uovom životu. Zbogom."Ako je vaša trauma razvod, odaberite neku scenu, u mislimakažite toj osobi svoje zamerke, zahvalnost, koliko ste izrasli u tokuvašeg odnosa i kako ćete nastaviti da rastete i van njega. Zatim kažitenaglas: „Mi više nismo partneri. Opraštam se od našeg odnosa."Ukoliko je vaša trauma fizički gubitak, kao što je gubitak vidana jednom oku, gubitak osećaja za ravnotežu, ili gubitak nekogdela tela, takode je potrebno da se oprostite. Posmatrajte u mislimasvoje telo kakvo je bilo pre nesreće ili operacije, naglas izrazitesvoj gubitak, i oprostite se od dela tela kojeg više nema ili koji višene funkcioniše. „Hej, uho moje, uzimao sam te zdravo za gotovo,i to je bilo super. Sada si ti jedno staro dobro gluvo uho. Lekari suuradili sve što su mogli da bi ti ponovo čulo, i ja sada moram daprestanem da želim i da se nadam i tugujem. Opraštam se sa tvojimsluhom. Drago mi je što si tu zbog simetrije, i to je to. Ulagačusvoju energiju u ono što imam, a ne u ono što nemam."Za neke druge traume možda će odgovarati da ih zamišljatekao film koji po poslednji put puštate na video-rikorderu. Nakonposlednjeg prikazivanja, traku ćete izgužvati. Upravljač je u vašimrukama: možete neke delove ubrzati ili usporiti, ponoviti ili zamrznutineki kadar, a možete nešto i dosnimiti. Idealno bi bilo da ovoradite sa terapeutom ili prijateljem, ali možete i sami. Podsetitesebe da se opraštate od svoje traume. To je jedina svrha gledanjatog filma. Vi ćete utešiti sebe i oprostiti se, i nećete dozvoliti nikakvomaltertiranje niti samomučenje. Možete prekinuti sa zamišljanjemčim (i ako) osetite da vam ne pomaže.Počnite. Dok gledate, zaustavite traku kad god poželite danešto kažete nekoj osobi na filmu. „Doktore Smit, hvala vam što mipomažete. Vaša ljubaznost čini da sve izgleda lakše."124 Meri Meklur Gulding Robert L. GuldingZaustavite film koji prikazuje kako vam otimaju tašnu i odbrusitetom klipanu. Zatim kažite sebi: „Dobro si to uradila. Uspešnosi to savladala." Priznajte sebi da je film strašan. „Zapaliću ovaj film.Neću više sebe da plašim ponovnim gledanjem." Zamislite kakospaljujete film.Kažite silovatelju da više nećete da kritikujete svoju ulogu ufilmu. A zatim kažite sebi: „Hej, baš si heroj, preživela si i mnogomi je drago zbog toga. To je sve što je važno. Iz ovog filma se ništaviše ne može naučiti." Zamislite kako traku bacate u vatru.Sledeći put kada se budete zabrinuli da će grom ponovo udariti,kažite sebi: „Taj film je završen."

POGLAVLJE 1Živeti sada i ovde125Les, Džinin otac, veoma se divio dvojici ljudi. Jedan je bio njegovvenčani kum, Vejn Mors, koji je postao senator u Vašingtonu, adrugi je bio Čarls Lindberg. Kada su ova dvojica muškaraca umirala,Les je rekao Džin: „Oni rade pravu stvar. Umiru i znaju to, a opet svakiod njih radi ono što najviše voli. Lindberg se krije od svih na nekomostrvu u Pacifiku, a dobri stari Vejn se ponovo kandiduje za Senat."Na kraju krajeva, loše stvari se dešavaju svim ljudima. Kadaznate da će sutra biti gore nego danas, teško je ne biti zabrinut.Problem sa ovakvim brigama je što vas teraju da živite u svojoj zamišljenoj„goroj sutrašnjici" pre nego što ona osvane.Glorija je volela život, a mrzela činjenicu da ljudsko telo stari iumire. Kada se američka privreda oporavila posle velikog kraha berzei njene ćerke napustile kuću, ona je ponovo procvetala, kao da se vratilau studentsko doba. Ona i Les su krenuli na časove plesa i uskoropostali vrsni igrači. Uživala je na večerima bridža, sastancimaknjiževnog kružoka i u umetničkom klubu. Ona i Les bi odlazili na plestri puta nedeljeno. Njoj je prijao taj način života. Imala je ogroman brojprijatelja, od kojih su mnogi bili za generaciju mladi od nje i Lesa.Činjenica da su mnogi bili mladi postala je razlog za jednu odnjenih velikih briga. Kada je Džin trebalo da dobije prvo unuče,Glorija je rekla: „Nemojte da neko u gradu sazna za to! Nijedan muškaracna plesu neće hteti da igra sa mnom kad bude čuo da sampostala prababa!" Džin je obećala da će to čuvati kao tajnu, ali čimse dečak rodio, Glorija je bila tako uzbuđena da je svima rekla. Muškarcisu je i dalje pozivali na ples, te se pokazalo da je njena zabrinutostbila bezrazložna.126 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingNjena stalna velika briga je bila da će jednog dana toliko onemoćatida će je smestiti u starački dom. Kada je napunila sedamdesetgodina, retko je pominjala svoje probleme sa varenjem i zglobovima.Ona i Les su i dalje odlazili na ples, osim što su propustiligodinu dana kada se Les oporavljao od moždanog udara. Svake nedeljebi pisala ćerkama u svom sitnom, škrtom maniru. Čitave kolumnenedeljnih dogadaja u društvu, veoma slične onima koje jesvojevremeno objavljivala u novinama, stizale bi zbijene na jednojjedinoj stranici. Kada ne bi bilo mnogo vesti, slala bi razglednice,sasvim ispisane, često i oko markice i adrese.Poslednji red svakog njenog pisma ili razglednice otkrivao binjenu brigu: ,,U nadi da će dobra vremena potrajati...", „Odnela sveceu starački dom... poštedi me bože takvog kraja", Jadna gda Ketlblum,sećaš se njene ćerke Nel, potpuno je izgubila razum... Držimpalčeve!"Sa pismima i razglednicama se lako izlazilo na kraj, ali problemsu bile posete, nad koje bi se nadneli tmurni oblaci zbog šta akopriča o eventualnoj onemoćalosti. Skoro svaka tema razgovora biodjednom postajala odskočna daska za šta ako priču. Bilo je mnogogore od svih ranijih briga, jer Glorija više nije mogla da vidi srećankraj. Ribanjem podova i pranjem tuđeg veša se nije mogao izbećiodlazak u starački dom. „Obećaj mi da me nećeš ostaviti da živim!"„Obećaj mi da nikad nećeš dozvoliti da me strpaju u dom!" Ne znajućišta da radi, Džin ju je podsetila na njeno trenutno zdravlje, obećalada će kućna nega biti obezbedena ako bude potrebno, obećalaje čak da će joj u starački dom prokrijumčariti pilule da počinisamoubistvo, ali Gloriju ništa nije moglo utešiti.

Nedelju dana pre njenog osamdesetog rođendana, počela jejesenja sezona plesa i Glorija i Les su igrali celo veče. Kasnije je Lespričao kako je popila dva koktela i bila naročito raspoložena. Sledećegjutra, dok je čitala nedeljne novine, Glorija je umrla.Ožalošćeni prijatelji su rekli Lesu: „Baš je imala sreće. Nije trpelanikakve bolove, niti je iskusila onemoćalost, koje se toliko bojala."Osamdesettrogodišnji Les je odgovorio: Ja imam više sreće. Ja samjoš uvek živ." Iako je bio duboko ožalošćen, on je to sasvim iskrenomislio. Uvek je prihvatao sadašnjost, i nije brinuo o prošlosti ilibudućnosti.UPRAVLJANJE BRIGAMA 127Da li ste suočeni sa nevoljom koju znate da ne možete izbeći?Zabrinutost neće pomoći, ali planiranje hoće. Ako imate problemasa fizičkim zdravljem, odmah, dok ste još zdravi i imate energije,pronađite lekara koji će vas lečiti dok god ste živi. Njega možetepitati sve što vas interesuje i odrediti kako želite da budete lečeni.Ako želite da produžite svoj život, možda ćete insistirati da odmahbudete prebačeni u bolnicu gde mogu da sprovedu sve neophodneprocedure da vas održe u životu. S druge strane, možda ćetehteti da nađete lekara koji će vas lečiti neagresivnim metodama uvašem domu. Možda ćete hteti da to bude lekar koji će vam davatijake lekove protiv bolova, čak i ako će to smanjiti vaš životni vek.Možda ćete odlučiti da odmah angažujete terapeuta, kako bisteimali poverljivog saradnika koji neće potonuti u žalost, kao što ćese desiti sa članovima vaše porodice. Postoje i grupe za pružanjepodrške za skoro svaku nesreću koja vas može snaći. Ako u vašemmestu nema takve grupe, osnujte je. Nakon što ste planirali budućnost,možete se i oprostiti od onoga što ste izgubili.Lorens je znao da boluje od multiple skleroze. Našao je advokatai računovođu da mu pomognu oko finansijskog planiranja.Prodao je kuću i kupio novu, koja će biti mnogo praktičnija kad njegovabolest bude uzela maha. Pronašao je medicinskog specijalistukoji mu se zaista dopao. Kada je za svoju budućnost uradio sve štoje mogao, i dalje se osećao prilično depresivno. Na terapiji shvata dase snažno bori da porekne realnost svojih sadašnjih ograničenja.Previše se trudi, a onda je besan na sebe kada ne uspe. On mora daprihvati i voli sebe takvog kakav je.Da bi to uspeo, odlučuje da kaže nekoliko zbogom, ali nedrugima, već sebi kakav je nekad bio. Vizuelizuje sebe kada je imaočetrnaest godina, kada je osvojio prvu medalju za trku na sto metara.On zamišlja kako ponovo trči tu trku, ponovo čuje pucanj pištolja zastart, oseća šljunak pod patikama, zategnutost mišića dok trči, osećakako prekida vrpcu kad je stigao na cilj, i jaku, tihu sreću što je prvi.Zatim zamišlja današnjeg sebe, čoveka koji boluje od multiple skleroze,kako prilazi tom mladom atletičaru. Zamišlja kako grli tog dečakakoji je pobedio u trci i čestita mu, i kako mu govori: „Žao mije, momak. Mi više nećemo trčati." Grli dečaka poslednji put, pribli128Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingžava ga sebi i oseća kako njih dvojica ponovo postaju jedno. Govorisebi: „Prokletstvo, toliko sam ljut i tužan."Zatim vidi sebe kakav je bio pre pet godina, dok je još uvekigrao tenis i planinario. Ponovo se oprašta. Oprašta se od slike o sebikao atleti. Za njega je to veoma bolan doživljaj, kroz koji prolazihrabro. Ne pokušava da zaustavi suze dok prihvata istinu o sadašnjemsebi. Kada je završio, doživljava lakoću i unutrašnji mir.Lorens se i dalje stalno nečim zanima. Ostatak svog života provodiu svom novom domu, gaji cveće koje odnosi ili šalje ljudima

koji su vezani za kuću. Ponekad je srećan, a ponekad tužan. Kadaviše ne može aktivno da gaji cveće, provodi vreme gledajući ga. Dokraja svog života se jednom nedeljno sastaje sa svojim terapeutom, iorganizuje svoje vreme tako da ga provodi smisleno.Ako je vaš problem posao ili novac, možda su vam takode potrebnisavetnici i saveznici, kao i sopstveno pozitivno razmišljanjeumesto besmislenog opterećivanja brigama.Peg je ostala bez posla nakon veoma neočekivanog spajanjakompanije za koju je radila sa nekom drugom. Sa minimalnom otpremninomi bez izgleda da će naći tako dobro plaćen posao, prinuđenaje da jeftino proda svoju kuću i da se privikne na život sasvimdrukčiji od onog u kojem je ranije uživala. Najbolnije joj je opraštanjeod svoje kuće. Odlučuje da ne ode u poslednju posetu jersu se novi vlasnici već uselili. Umesto toga posećuje kuću u mašti,hoda kroz sobe, vidi ih kakve su bile dok je kuća bila njena, opraštase, tuguje, a zatim zamišlja kako baca ključ od kuće. Nakon što seoprostila, oseća se mnogo spremnijom da planira svoju budućnost iživi u svojoj sadašnjosti.Kada živite dan za danom, možete ostajajti u sadašnjosti krozrazne aktivnosti, provođenje vremena sa prijateljima, ili čak korišćenjemvežbe kontinuum svesti da se odvratite od zabrinutosti.„Svestan sam cvrkuta ptice, udaljenog brujanja aviona. Mojiprsti su svesni mekoće mojih pantalona. Svesno osećam mesta nakojima moje telo dodiruje stolicu. Vidim beli oblak. Svestan sam suzakoje se suše na mojim obrazima. Svestan sam vazduha u plućima.Svestan sam osmeha na svom licu."UPRAVLJANJE BRIGAMA 129U prvo vreme ćete osećati da ovu vežbu radite mehanički, alićete brzo naučiti da uživate u tih par minuta odmora od problema,dok se vaša čula slobodno prebacuju sa svesti o unutrašnjim nasvest o spoljašnjim doživljajima.Ako se suočavate sa ličnom tragedijom, kako možete živetisada i ovde na način koji je najbolji za vas? Možda ćete odlučiti dase sakrijete od svih na nekoj divnoj plaži, kao što je uradio Lindberg,ili ćete nastaviti da radite dok god možete. Pravljenje izboraje aktivan način da ostatak svog života uzmete u svoje ruke, ibeskrajno je prijatnije od opsesivne zabrinutosti.Možda, dok ovo čitate, prepoznajete da se vaša briga o budućnostiodnosi samo na malu opasnost. Nemojte prekorevati sebe štoste zabrinuti zbog stvari kao što je odlazak kod zubara ili useljenjeu studenstki dom gde ne poznajete nikoga. Svaki čovek je ponekadzabrinut kada stvari krenu po zlu ili kada se suoči sa neprijatnimizborima.Kada je Džinin sin imao deset godina, lekar mu je rekao da jeizraslina na njegovom stopalu divlje tkivo koje se mora odstraniti.„Kako ćete to uraditi", pitao je dečak. „Pa možemo ga spaliti ili odseći."Dečak je ponovo obuo cipele i vezao dupli čvor na pertlama.„Pronađite treći način", rekao je lekaru.Kada nema trećeg načina, onda možete početi da brinete. Bitizabrinut je od koristi koliko i udarati čekićem po prstu da ne bisteosećali glavobolju. Magijsko verovanje koje je u osnovi takve zabrinutostijeste: „Ako budem bio dovoljno zabrinut, pojaviće se i treći,bezbolni način odstranjivanja izrasline." A možda će se istopiti samaod sebe. A možda vam paljenje i rezanje neće izgledati takostrašno ako smislite dovoljno užasnu brigu.Ako otkrijete da ste zabrinuti zbog raznih vaših „izraslina",pređite na treći deo ove knjige i naučite nekoliko tehnika za bezbolno

otklanjanje zabrinutosti.DEO IIIPOGLAVLJEMaštom protiv briga133Postoji mnogo različitih načina da se odagnaju brige, a skoro sviće biti uzbudljiviji ako umete slobodno da maštate. Jedan od najvećihdarova koje posedujemo jeste moć pozitivnog razmišljanja. Uovom poglavlju naučićete kako da povećate i obogatite ovu sposobnost.Ljudi se razlikuju po svojoj sposobnosti zamišljanja. Betoven jemogao da stvara simfonije i kada je ogluveo, jer je imao sposobnostda čuje muziku u svojoj mašti. Mnogi ljudi čuju jednostavne tonove,dok drugi nikad ne čuju nikakvu muziku. Neki ljudi koji ne zamišljajumuziku, dok slušaju simfoniju na radiju, moći će da zamisledirigenta, ceo orkestar, čak i publiku odevenu u svečane haljine ilismokinge. Drugi zamišljaju muziku, ali nikad ne vide muzičare.Neki ljudi zamišljaju u boji, drugi crno-belo, dok neki nisu naučilida vide bilo šta čega nema. Oni mogu sebi da pričaju priče ada pri tom ne zamišljaju sliku, tako da se čini kao da u mašti videreči u knjizi ili čuju glas koji čita priču. Neki zamišljaju bez slika ilizvukova.Neki ljudi mogu da zamisle miris pečenog pileta kad godhoće, ili da se tačno sete mešavine mirisa soli, konopca i ribe iz bostonskeluke od pre pedeset godina, dok drugi ne mogu da zamislenikakve mirise. U svojoj mašti neki ljudi kušaju čokoladu, osećajupoljubac na svojim usnama ili tonu u prijatnu toplinu penušavekupke; neki ljudi ne mogu da osete ništa od toga.134 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingMožda su vaše brige u boji, imaju zvuk i svetlost, pune su mirisai dodira, ali je verovatnije da svoje brige zamišljate u obliku jednostavnihpričica koje pričate sebi i ne postavljate ih na scenu. Ito je sasvim u redu. Sve dok smišljate iste stare sumorne brige, možetei da isključite zamišljenu sliku. Neka vam slika bude i bez tona,jer ko bi još voleo da sluša brige u stereo tehnici? Brige ne zaslužujubogat i kompletan.tretman, koji možete naučiti da dajetesvojim srećnim zamišljanjima.Kada se spremate da se otarasite nepotrebnih briga, najvažnijeoruđe je vaša mašta, zato je važno da dobro naučite kako treba daje koristite. Kada postanete bivši Zabrinuti, moći ćete i dalje da uživateu zamišljanju.Predstavićemo vam nekoliko vežbi pomoću kojih možete razvitisposobnost da zamišljate svim čulima. Pročitaćete jednu ili dverečenice, a zatim žmureći zamišljati. Vi odlučujete koliko ćete vremenaposvetiti svakoj fantaziji. Ukoliko vas neka posebno zainteresuje,možete je nadograditi i ulepšati. Spremni?Počnite sa žutom bojom. Zatvorite oči i zamišljajte žutu boju.Zamislite zatim kako ta žuta boja postaje limun koji držite u svojojdesnoj ruci. Osetite hladnoću tog limuna. Istražite prstima oblik limunai teksturu njegove kore. Zamislite kako ga bacate u vis ihvatate ga obema rukama. Prinesite ga nosu i osetite njegov miris.Kada ste spremni, prekinite fantaziju. Otvorite oči.Sagledajte plavu boju. Vidite plavo nebo nad plavim morem.Zamislite bela jedra čamca na moru. Zamislite beli prekookeanskibrod na pučini i bele oblake na nebu. Kada ste spremni, završitesvoju fantaziju.Zamislite crvenu boju. Zamislite čestitku za Dan zaljubljenih sacrvenim srcem ukrašenim belom trakom. Zamislite kako je stavljate

u crvenu kovertu i bacate visoko u vazduh. Zamislite kako se kovertapretvara u crvendaća koji veselo cvrkuće i leti u vis sve dokne nestane sa vašeg vidika.UPRAVLJANJE BRIGAMA 135Kako vam ide? Ako vam ide dobro, čestitamo. Ako imate poteškoćada vidite ono čega u stvari nema, ponavljajte vežbu višeputa ili zamišljajte slike koja vam više odgovaraju. Počnite sa bilokakvom slikom koju vam je lako da zamislite, a zatim je obogatitedetaljima i ulepšajte. Čestitajte sebi za bilo šta što uspete da vidite.Zamislite da u levoj ruci držite sjajnu crvenu jabuku. Prinesiteje usnama i osetite njenu hladnu čvrstoću. Zamislite njen miris. Zagriziteje. Osetite miris i ukus jabuke i čujte kako hrska dok jepolako žvačete. Osetite sladak sok jabuke dok gutate. Zamisliteunutrašnju sočnu belinu jabuke tamo gde ste uzeli zalogaj i crvenukoru koju još uvek niste zagrizli. Kada ste spremni, prestanite dazamišljate jabuku.Da li biste voleli da zamišljate kako slušate muziku? Počnite sajednostavnom dečjom pesmicom. Zamislite kako čujete pesmu pevanučistim tankim dečijim glasom. Zatim zamislite istu tu pesmupevanu dubokim glasom, kao da je peva vaš otac ili deda. Eksperimentišitezamišljajući da je čujete odsviranu jednim prstom naklaviru. Zatim čujte sebe kako je svirate češljem po masnom papiru,kao što ste možda radili kada ste bili mali. Osetite kako vampapir golica usne i čujte te zvuke koje pravite u svojoj mašti. Akomožete, dodajte razne muzičke instrumente jedan po jedan, svedok na kraju ne čujete ceo orkestar kako izvodi tu pesmicu.Ako vam je teško da zamišljate muziku, možda će vam bitilakše da u početku slušate kasetu. Pustite pesmu koju volite, a zatimisključite kasetofon i ponovo je slušajte u svojoj mašti.Začujte glasove: „Divan dan, zar ne?" „Aha, još lepši nego juče!"Čujte cvrkut ptice i čujte pisak sirene automobila. Šta zamišljateda vidite dok to slušate?Sada zamislite da ležite u mreži zakačenoj između dve ogromnepalme. Gledajte u plavo nebo iznad sebe i beli pesak ispod.Osetite svoje telo kako se udobno gnezdi na nitima mreže. Uživajteu sposobnosti svog tela da oseća. Zamislite kako vam nežan povetaracdodiruje kožu. Zamislite kako mrdate nožnim prstima.136 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingSpustite ruku i osetite topao i mek beli pesak ispod mreže. Zaroniteruku u pesak i odgurnite se malo. Zamislite kako se zaljuljate.Ljuljajući se u mreži, posmatrajte zeleno palmino lišće i plavo neboi beli pesak. Možda čak imate i omiljenu pesmu koju želite da slušatedok se ljuljate u svojoj ležaljci.Sada upotrebite svoju maštu da izmislite prizore koji ne postoje.Počnite sa nebom. Zamislite plavo nebo, a zatim zamislite kakose menja u roze, ljubičasto, divlje crveno ili belo nebo na tufne.Možete da zamislite šta god hoćete! Zamislite gomilu banana u peskuiza ležaljke, i zatim iznenada te banane pretvorite u male žutei zelene zečeve, koji stoje na zadnjim nogama, poklanjaju vam se,prave dva brza salta unapred i nestaju u vazduhu.Zamislite kako se ležaljka zajedno sa vama podiže, polako isigurno, kao čarobni čilim. Odletite od palminog drveća i letite usvojoj magičnoj mreži na metar iznad belog peska. Hoćete li daidete još više? U vašoj mašti sve je bezbedno. Podignite se visokoi pogledajte na dole, prema vrhovima palminog drveća, belom peskui plavom moru. Odletite gde god želite. Zamislite kako letiteiznad gradova, ili ostataka građevina starih Inka, ili svog rodnog

grada. Kada ste spremni, vratite se nazad do palmi na obali mora,a zatim dozvolite da palme i ležaljka polako nestanu.Svaki put kada počnete da se opterećujete brigama, možetesebi pokloniti neku srećnu zamišljenu scenu kao što je ova koju steupravo iskusili. Zamislite muziku koju volite, ili ležaljku poredmora, ili vožnju na letećem ćilimu. Jedino pravilo je da vaše fantazijebudu prijatne i bezbedne.U sledećih šest poglavlja koristićete svoje moći zamišljanja dapostanete jedan od bivših Zabrinutih ovog sveta.137POGLAVLJEPrvi dan: Kreativna fikcija,Van mojih moći, Beskorisno čudo iKreni sadaSada ćete započeti prvi korak na putu odricanja od briga. Danasćete naučiti da svoje brige rasporedite u četiri zasebne kategorije,a narednih dana ćete učiti specijalne tehnike kako da izađetena kraj sa svakom od tih kategorija briga.Da li ste pomalo skeptični? Imate pravo na to. Vaše brige činesastavni deo vašeg života mnogo duže nego ova knjiga. Međutim,vežbanjem ovih tehnika na radionicama za Zabrinute, na stotineljudi u Americi, Evropi, Australiji i Japanu prestalo je da se opterećujenepotrebnim brigama.Da biste u ovome bili uspešni, najviše od svega vam je potrebnafleksibilnost. Povremeno će se od vas tražiti da razmišljate, vagate,prosuđujete. Ponekad ćete privremeno ukloniti svog Odraslog,da biste dozvolili sebi da budete čudesno slobodno, intuitivnodete.1010 U transakcionoj analizi često na nečije Ja ili ego gledamo kao na sistem sastavljeniz tri dela koja nazivamo ego stanja. Tipična je podela na ego stanje odraslog (racionalnideo nas), ego stanje deteta (kakvi smo bili nekada kao deca) i na ego stanjeroditelja (ponašamo se kao neki autoritet iz naše prošlosti). Skraćeno pišemo: Roditelj,Odrasli i Dete, s velikim slovima ili pod navodnicima da bismo ego stanja razlikovaliod stvarnih osoba. Svaki put kada autori pišu o Odraslom oni misle na ego stanje, a nena osobu. [prim. redaktora]138 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingZabrinuti su sputani i stari, čak i ako su tek izašli iz pelena.Osloboditi se nepotrebnih briga znači postati mlad u srcu. Od vasće se tražiti da radite stvari koje mogu izgledati šašavo, kao na primerda pričate sa gomilom ljudi koji ne postoje ili, u kasnijim poglavljima,da smišljate luckaste završetke svojih zabrinutih scenarija.Kada počnete da osećate sumnju, setite se koji je cilj svega ovoga:osloboditi se zabrinutosti zauvek.Spremni? Danas ćete naučiti da razlikujete tri vrste briga: male,srednje i velike. Mala briga je ona koja, i ako se ostvari, ne možemnogo da vam poremeti život. Srednja briga može da vam uzrokujeprobleme ako se ostvari. Ostvarenje ozbiljne brige podrazumevaozbiljan gubitak ili smrt. Počećemo sa malom brigom.Mala briga„Zadužen sam za prijem novog dekana i stalno mislim kako ćesve biti potpuni fijasko."„Brine me komšijina ćerka, mislim da se razvodi." (Ovo nijemala briga u njenom životu, ali jeste u vašem.)„Zabrinut sam jer na sledećem sastanku školskog odbora trebada dam svoje mišljenje o školskom budžetu. Šta ako kažem neštopogrešno?"„Brine me da će na mom venčanju padati kiša."

„Treba da krenem na put, i stalno brinem da ću zaboraviti daspakujem nešto što mi treba." (Ovo je osrednja briga ako treba da putujetena Severni pol ili ako idete direktnim letom na vrh Himalaja.Ali inače, gde god da otputujete, možete kupiti sve što vam nedostaje.)„Brinem se da ću dobiti trojku iz hernije."„Brinem šta da pripremim za svečanu večeru u subotu."„Zabrinuta sam što mi se na stomaku skuplja salo a mišići opuštaju."„Brine me da ću morati da nosim veštačku vilicu, kao mojiroditelji."U mislima pregledajte svoj spisak briga i odaberite jednu malukoju biste želeli da eliminišete iz svog repertoara. Zatim odgovoritena prva tri pitanja.UPRAVLJANJE BRIGAMA 1391. Da li postoji mogućnost da se moja briga obistini?Prijem za novog dekana će možda biti fijasko, susedova ćerkaće se možda razvesti, vi ćete možda reći „nešto pogrešno", i moždaće na vašem venčanju padati kiša.S druge strane, ako ste uvek dobijali najbolju ocenu iz hernije,znate da nema šanse da dobijete trojku. Ako ste bezbroj putaputovali a da niste zaboravili ništa važno, nećete ništa zaboraviti niovaj put.2. Koja je verovatnoća da će se moja briga obistiniti (na skaliod jedan do deset)?Broj jedan znači da postoji izuzetno mala verovatnoća da sebriga ostvari, a deset da će se skoro sigurno obistiniti. Brojevi izmeđujedan i deset predstavljaju stepene sigurnosti.Brigu „Ako kažem svoje mišljenje na sastanku školskog odbora,neko se neće složiti" treba označiti sa devet ili deset, jer nemabaš mnogo smisla iznositi mišljenje sa kojim se svi slažu, a osimtoga na svakom sastanku školskog odbora uvek je prisutan nekoko se ne slaže skoro ni sa čim. „Ako izrazim svoje mišljenje, svi ćeme mrzeti" trebalo bi označiti sa jedan, osim ukoliko niste izuzetnovični izazivanju mržnje kod drugih ljudi. A ako jeste, nema svrheni da kažete svoje mišljenje, jer se mišljenja daju kako bi se na drugeljude uticalo pozitivno.„Nešto će sigurno krenuti naopako na mojoj zabavi u subotu",može biti bilo gde na skali, u zavisnosti od toga šta za vas znači„nešto" i „naopako". Neko će možda doći ranije, a neko će zakasniti.Neko će možda obući crvenu haljinu, što se neće slagati saroze haljinom koju će obući neka druga gošća.Briga „Kaserola će biti suva i bezukusna"11 dobiće ocenu jedanako znate da ste dobra kuvarica kojoj kaserole nikad ne budu suve.11 Kaserola je jelo od mesa, povrća, žitarica ili drugih namirnica, koje se običnosprema u istoimenoj velikoj, dubokoj, okrugloj posudi sa dve ručke, i kuva u rerni naniskoj temperaturi, [prim. lektora]140 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingAko ste loša kuvarica i kaserola vam se uvek osuši, vaša briga ćebiti ocenjena od sedam do deset sve dok ne unesete promene unačin na koji kuvate. Ocenite svoju brigu.3. Kada će se moja zabrinutost najverovatnije ostvariti?Kaserola će biti poslužena u subotu uveče. Sastanak školskogodbora je ove nedelje.Druge brige se neće ostvariti godinama. „Brine me da će mi,kada ostarim, trebati veštačka vilica, kao mojim roditeljima." Kada?Kada budete imali šezdeset godina? Sedamdeset? Koliko godinatreba da prode do tih imaginarnih proteza? Za dvadeset godina ćeproteze možda biti potpuno zastarele, ili će biti neuporedivo bolje

nego pravi zubi.Pogledajte odgovore na prva tri pitanja. Ako se vaša briganeće ostvariti, ako se verovatno neće ostvariti, ili se najverovatnijeneće ostvariti uskoro, onda ne treba da odgovarate na ostala pitanja.Vaša briga je kreativna fikcija. To znači da ste stvorili brigukoja je u ovom periodu vašeg života potpuno imaginarna.Budite ponosni što ste tako kreativni! Zapamtite, svaka običnaosoba može da brine zbog stvari koje će se uskoro desiti, ali zaistatreba biti posebno nadaren pa izmisliti trojku iz predmeta u kojemste najbolji, ili brinuti o putovanju, a pri tom ste poznati svetski putnik.Nema svako taj talenat. U sledećem poglavlju naučićete kakoda povećate svoju kreativnost i zabavljate se sa tim brigama kakobiste ih se oslobodili. Za sada, sklonite svoju malu brigu u stranu.4. Mogu li nešto uraditi da sprečim da se briga obistini?Sigurno da možete nešto uraditi u vezi s tim šta ćete u subotuskuvati za večeru.Ne možete ništa uraditi da spasete brak susedove ćerke.Ne možete naterati sunce da sija na dan vašeg venčanja.Ako ne možete ništa uraditi da se vaša zabrinutost ne obistini,smestite svoju brigu u kategoriju Van mojih moći.UPRAVIJANJE BRIGAMA 141Da li dozvoljavate sebi da budete mladi u srcu? Onda se praviteda ste napisali ime svoje brige na prelepom komadu pergamenta.Zamislite da je iznad naziva brige zlatnim slovima napisano „Vanmojih moći". Ako hoćete, ukrasite ivice papira bilo ćime što će simboličnoprikazati kako ćete se osećati kada budete prestali da sebrinete zbog stvari na koje ne možete uticati. Možda će to biti srca icveće, ili figure koje plešu. U jednom od narednih poglavlja naučićetekako da izađete na kraj s brigama čija su rešenja van vaših moći.5. Sta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga obistini?Uzmite papir i olovku, ako hoćete, i napišite sve moguće postupkekojih možete da se setite za dva minuta. Nemojte omalovažitinijednu ideju koja vam padne na pamet. Vaše ideje ne moraju bitisavršena rešenja, konačna rešenja; čak uopšte ne moraju biti rešenja.Nemate nikakvih garancija da će svi uživati u vašoj subotnjojzabavi, pošto niste odgovorni za odluke drugih ljudi da uživaju, alipostoje stvari koje možete uraditi. Možete unajmiti kuvara, iskoristitirecept iz današnjih novina, kupiti novi kuvar, opleviti baštukomšinici da bi vam ona zauzvrat spremila večeru, ili u lokalnojbiblioteci pronaći knjige i magazine u kojima su objavljeni predlozisvečanih jelovnika.Ako vam je stomak salast i opušten, možete krenuti na časoveaerobika ili na trčanje, prestati da jedete masnu hranu, ili kupitikomotan džemper.6. Da li odlučujem dapreduzmem nešto?Pored svake moguće akcije napišite ,,Da" (biram da to uradim),,,Ne" (biram da to ne uraclim), ili „Možda".Znajte da „možda" zapravo znači 'za sada ne'. „Možda" je odgovorkoji mislite da treba da kažete kada ne želite da otvorenokažete ne. Zar nije tako? Vaš razgovor sa samim sobom ide otprilikeovako: „Svaka dobra, prijatna, časna, vredna osoba bi to naravno...",,,Pa, ne želim da vemjem da sam loša, neprijatna, nečasna,lenja osoba, tako da ću to možda jednog dana uraditi."142 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding„Možda" tretirajte kao da je ,,Ne".Ako ste pored svih predloga stavili ,,Ne" ili „Možda", znaćeteda ne planirate ništa da uradite povodom svojih briga. To je sasvim

u redu ako je u pitanju mala briga. Pohvalite sebe što ste iskreni.Sasvim je u redu ako odlučite da za subotnju večeru nećete uraditiništa drugačije nego obično, ali je veoma okrutno i nepošteno dasebe i dalje mučite brigama kad već ne planirate ništa da preduzmete.Nazovite ovakvu brigu beskorisno čudo. Kasnije ćete naučitikako se rešavaju brige ovakve vrste.7. Ovo su koraci koje ću preduzeti.Kada ste se odlučili šta ćete preduzeti, planirajte kako da touradite na najefikasniji način. Odgovorite na sledeća pitanja:Kada?- Ovo je važno. Sadašnja akcija je stvarna, a buduća je,kao i sama briga, samo fikcija.Gde? - Gde ćete uraditi to što ste odlučili?Zašto? - Jedan od razloga zašto preduzimate ove korake jesteda naučite da delate umesto što nepotrebno brinete. To je sasvimdobar i dovoljan razlog. Možda želite još razloga? Ako je tako, napišitesve razloge koje hoćete.Ko? - Ako želite ili trebate pomoć da biste ostvarili to što steplanirali, zapišite ko bi mogao da vam pomogne. Časovi aerobikamogu biti mnogo zabavniji ako povedete i prijateljicu. Prijatelj kojizna za vaše planove može vam pružiti podršku i ohrabrenje.Kako?- Kako planirate da ostvarite svoj cilj? Zapišite svoj plan.Ostale informacije. - Zapišite sve što vam može pomoći daefikasno sprovedete ono što ste isplanirali da uradite.Kada ste završili, preko celog vrha stranice krupnim slovimanapišite naslov:K*R*E*N*I S*A*D*AI ostavite svog Odraslog po strani. Vreme je da slavite.UPRAVLJANJE BRIGAMA 143Na radionicama za Zabrinute svaka osoba čita naglas odgovorena pitanja sa spiska „Kreni sada", dok je ostali bodre. U svojojmašti vi to možete uraditi mnogo bolje. Sećate se kako ste ležaljkupretvorili u leteći ćilim i leteli unaokolo? Zamislite sebe ponovo natom ćilimu kako letite. Letite iznad palminog drveća, iznad raznihpredela na zemlji, sve dok ispod sebe ne vidite svečano ukrašenpodijum. Sletite polako na njega i zamislite da ste vi glavna zvezdasvečanosti.U publici sede mnogobrojni Zabrinuti. Zamislite ih ispred sebe:u poslovnim odelima ili farmerkama, svečanim haljinama, u sarijimai saronzima, sa turbanima, kačketima, šubarama ili obrijanihglava. Zamislite bogate i siromašne, kraljeve i seljake, sve Zabrinuteovog sveta. Neki od njih mašu svojim spiskovima sa odgovorima,dok su nečiji papiri prazni. Zamislite kako vas svako od njihbodri na svoj način, neki vam mašu, neki se klanjaju, a neki se samosmeše. Odmahnite im, uzvratite osmeh i lako im se naklonite,kako i dolikuje šampionu u preduzimanju koraka. Zatvorite oči izamišljajte ovu scenu koliko god dugo želite. Nemojte žuriti dazavršite sa maštanjem o tim scenama, ma koliko vam se činile detinjaste.Kasnije ćete otkriti da su to veoma važni psihološki motivatorina putu da postanete jedan od bivših Zabrinutih.Završili ste sa svojom malom brigom. Napomenimo da vampredmet vaše brige ne mora obavezno pomoći da je svrstate uodredenu kategoriju. Morate sami odlučiti. Na primer:„Sledeće subote priredujem zabavu i brinem se da će neštopoći naopako" - To je kreativna fikcija ukoliko se na tim zabavamavi i vaši gosti uvek dobro provedete uprkos tome što ste prethodnobrinuli. Ako smislite način na koji možete poboljšati svojuzabavu, ali ga ne sprovedete u delo, vaša briga je beskorisno čudo.

Ako je briga kreni sada, onda je možete iskoristiti da preduzmetekorake kojima ćete poboljšati svoj stil zabavljanja.„Ćerka mog suseda će se možda razvesti." - Van mojih moći.144 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding,,Na stomaku mi se skuplja salo a mišići opuštaju." - Ako tojednostavno nije tačno, ili ako je toliko beznačajno da samo vi možetevideti, onda je kreativna fikcija. Ako imate višak kilograma imišići su vam omlitaveli, ali ne preduzimate ništa, vaša briga jebeskorisno čudo. Ako odlučite da promenite svoje navike u ishraniili da počnete vežbati, svrstajte svoju brigu u grupu kreni sada.„Brine me da će padati kiša na dan mog venčanja." - Van mojihmoći.„Brine me da ću reći nešto pogrešno na sutrašnjem sastankuškolskog odbora." - Vrlo verovatno da je ovo kreativna fikcija. Aako ipak nije, sigurno je potrebno primeniti kreni sada.„Krećem na put, a brine me da ću zaboraviti nešto veoma važno."- Krealivna fikcija, beskorisno čudo ili kreni sada.„Možda ću dobiti trojku iz hemije." - Kreativna fikcija. Ako utim mislima ima neke istine i želite veću ocenu, onda ukazuje nakreni sada.Srednja brigaKoju ćete od svojih srednjih briga izabrati?„Brinem se da ću pasti na vozačkom ispitu."„Brine me da ne ostavljam dovoljno novca po strani."„Moj sin se seli u Kaliforniju i brinem se da ću bez svojih unučićabiti strašno usamljena."„Uvek sam zabrinuta za svoju porodicu. Brinem se što mojojćerki škola ne ide baš najbolje, što moj sin često menja poslove, štomajka umnogome zavisi od mene, a brine me i rodakova bolest."„Brinem se da će moj sin postati kriminalac kad poraste."Izaberite neku od srednjih briga sa svog spiska, i odgovoritena pitanja:1. Da lipostoji mogućnost da se moja briga obistini?Da, postoji mogućnost da moja ćerka neće naći odgovarajućegmuža. Znam da moj sin neće zadržati ni ovaj posao. Bolest mogrodaka je činjenica, a moja majka neće postati mlada.UPRAVLJANJE BRIGAMA 1452. Kolika je verovatnoća da će se obistiniti (na skali odjedando deset)?Statistička verovatnoća da će moja kuća izgoreti do temelja jestemanja od jedan.3. Kada će se najverovatnije obistiniti?„Brinem se da će moje dete biti kriminalac kada poraste." Tabriga se ne može ostvariti sve dok dete ne poraste. Pošto je dete jošuvek beba, ima još najmanje deset do osamnaest godina poštenogživota pred sobom. (Naravno, ova briga je takode kreativna fikcija,jer ste je u prethodnom koraku verovatno već ocenili sa jedan.)Ako se vaša briga neće ostvariti, ili verovatno neće, ili se nećeostvariti još dugo, prepoznajte je kao kreativnu fikciju i podsetitese da ste veoma kreativno i inventivno ijudsko biće, jer izmišljatestrašne priče koje se nikad neće ostvariti. U narednim poglavljimanaučićete kako da svoju kreativnost upotrebite da se osloboditesvojih briga.4. Mogu li nešto uraditi da sprečim ostvarenje ove brige?Ne možete promeniti svoju ćerku, sina, rodaka niti majku, zatoove brige označite kao van mojih moći. „Znajući da sam bespomoćanda rešim probleme svoje porodice, prebacujem njihove

brige Bogu, sudbini i drugim članovima porodice."Da li osećate manji pritisak u ramenima? Većina ljudi upravona ramenima oseća težinu briga koje ne mogu da reše. Opustiteramena i dozvoiite im da budu oslobodena tereta.5. Šta mogu preduzeti da sprečim da se moje brige obistine?Ako ste zabrinuti što vaš sin ide u Kaliforniju, verovatno nemožete uraditi ništa povodom toga, ali možete rešiti da preduzmetenešto s ciljem da se ne osećate usamljeno.6. Da li odlučujem da preduzmem nešto?Napomenimo opet da „možda" znači 'ne', bar za sada. Poštosu posledice srednje ozbiljne ako se ova briga obistini, pažljivo raz14Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingmotrite sve što možete uraditi da biste rešili ovu brigu, pre negošto uz neku od tih ideja napištete ,,Ne" ili „Možda".Ako ne izaberete da uradite ništa kako biste sprečili da se vašabriga obistini, onda je vaša briga beskorisno čudo. Ne prekorevajtese što ništa ne preduzimate. Umesto toga, dozvolite sebi da budeteradoznali i, kada dodete do poglavlja o beskorisnom čudu, viditekako ovu brigu možete iskoristiti.7. Ovo su koraci koje ćupreduzeti.Primer: Sta ću raditi kad se moj sin preseli u Kaliforniju?Zaposliti se kao bebi-siterka. -Ne.Upisati se na kurs hortikulture, kako bih naučila da isplanirami zasadim baštu u svom dvorištu. - DaPozvati prijatelje na ručak. -Možda.Obnoviti stenodaktilografiju. -Možda.Naučiti da uživam u svom slobodnom vremenu. - Da.Prijaviti se da volontiram u bolnici. -Ne.Kreni sada . „Odlučujem da upišem kurs i naučim nešto o hortikulturi.Možda bih čak time mogla da se bavim i profesionalno.To mi je najinteresantnija pomisao u poslednjih nekoliko godina.Ne moram da se prekorevam niti da brinem. Čak i ako sin i njegovaporodica odu, bašta će me zaokupiti i uživaću u njoj."Odgovorite na gde, zašto, ko, kako, i dajte ostale informacije,to će vam pomoći da ostvarite svoj cilj. Vi ćete preduzeti nešto darešite ovaj srednje ozbiljan problem. Čestitamo! Zamislite mnoštvoljudi koji vam takođe čestitaju.Svoju odluku možete učiniti još uzbudljivijom tako što ćete sehvaliti svojim prijateljima i bližnjima o tome šta preduzimate. Moždaćete nekome telefonirati čim pročitate ovo poglavlje.UPRAVLJANJE BRIGAMA 14Velika brigaSada je vreme da se pozabavimo ozbiljnim brigama.„Bojim se da će se moj muž zaljubiti u drugu ženu, iako znamda neće."„Može se desiti da dobijem rak."„Izgubiću posao."„Brine me moj brat Harold, jer suviše pije i ponaša se glupona porodičnim proslavama."„Brinem se za svog oca, koji je zavisnik."„Brinu me ratovi, kisele kiše i ugrožene vrste."„Bojim se da će berza doživeti krah i da ću izgubiti svoju uštedevinu."Kada ste otkrili svoju veliku brigu, odgovorite na sledeća pitanja:1. Da li postoji mogućnost da se moja briga obistini?Džinina stara briga da će umreti u šumskom požaru prilično jeozbiljna, ali je i sasvim nemoguće da se ostvari, pošto u krugu odsedamsto kilometara od mesta gde živi nema šuma. Briga o mogućem

neverstvu inače vernog muža ili žene jeste kreativna fikcija.2. Kojaje verovatnoća da će se moja briga ostvariti?„Možda ću umreti" dobija deset na skaii, pošto je to potpunotačno. „Možda ću umreti noćas u snu" dobija jedan ako ste zdravii mlađi od devedeset godina.3. Kada će se moja briga verovatno obistiniti?Danas sam potpuno zdrav, i imam samo četrdeset godina. Odnećega ću umreti, bio to rak iii nešto drugo, - ali, prema statističkimpodacima, živeću još trideset pet do četrdeset godina.Uvrstite šumske požare, nevernog bračnog druga i nepostojećirak medu kreativne fikcije.148 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding4. Mogu li nešto preduzeti da sprečim da se ta briga obistini?Pošto Harolda uopšte ne interesuje to što ja mislim da onsuviše pije i da se ponaša glupo, to je van mojih moći.„Znajući da sam bespomoćna da sprečim svog brata da naporodičnim zabavama suviše pije a onda se glupira, prebacujemovaj problem na njega. U stvari, sada shvatam da to što Harold pijena porodičnim zabavama nije značajna briga za mene. To može bitiosrednja ili ozbiljna briga za njega, ali sigurno nije moja briga."5. Šta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga ostvariPNe mogu doprineti rešenju svakog problema u kosmosu. Svakogdana u sandučetu nalazim letke u kojima traže novac za velikestvari. Tu su kitovi, gladovanje, bombe, političke kampanje, stvariza koje znam da su važne. Potpuno se slažem, ali ne mogu za sveto dati novac. Izabraću jednu brigu, nuklearni rat na primer, i preduzetinešto. Ostale probleme sklanjam sa strane pod naslovom„Beskorisna čuda", zato što nema svrhe da se brinem za problemekoje sam odlučio da neću pokušavati da rešim .6. Da li odlučujem da nešto preduzmem?Razmišljate koje korake biste mogli preduzeti da sprečiteozbiljne posledice po sebe i svet. Važno je da pažljivo odvagatesvaku od njih pre nego što ih odbacite. Ako ste napisali ,,Ne" ili„Možda" koje može da naškodi vašem zdravlju ili sreći, razmisliteponovo o svom odgovoru. Nemojte staviti „Prestati da pušim" ili„Platiti porez" medu beskorisna čuda. Volite sebe dovoljno da preduzmetekorake koji su važni za vaše zdravlje i sreću.Primer: Moj otac je zavisnik.Podeliti svoju zabrinutost sa njim. -Da.Ne voziti se više sa njim u kolima. -Da.Ne davati mu više novac. - Možda.UPRAVLJANJE BRIGAMA 149Pridružiti se Grupi za podršku porodicama alkoholičara,kako bih video šta još mogu da uradim. - Da.Srediti mu hospitalizaciju. - Možda kasnije. Da bih touradio, treba mi podrška.Primer: Izgubiću posao.Ažurirati biografiju. -Da.Početi da tražim drugi posao. -Možda.Osmisliti kako da živim sa penzijom. -Da.Vratiti se u školu. -Ne.7. Ovo su koraci koje ću preduzeti.Kreni sada. „Zalagaću se za svet u kome nema pretnji nuklearnograta."Kada?•. Večeras ću pisati svom poslaniku i podržati razoružavanje.Zašto?-. Zato što je dobro preduzeti nešto, bio to i mali korak.Brinuti i strahovati je loše.

Ko?\ Samo ja. U stvari, mislim da ću pozvati neke prijatelje ksebi da zajedno sastavimo pismo. Dopada mi se ta ideja.Ostale informacije. Pronaći ću organizacije za borbu protivnuklerarnog rata i pridružiću im se.Kada ste odlučili šta ćete uraditi, odgovorite i na ova pitanjakako bi vaši koraci bili što efikasniji. Što je vaša zabrinutost veća,to je važnije preduzeti efikasnije korake.Čestitajte sebi što ste odlučili da preduzmete nešto u vezi saozbiljnim problemom. Saopštite svoju odluku trojici prijatelja ilirodaka koji će vam takođe čestitati. Ako je moguće, recite im jošdanas. Činjenica da ćete učiniti sve da sprečite da se ozbiljna brigaostvari toliko je važna da zbog toga vredi potrošiti novac i namedunarodni poziv.150 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingZavršili ste sa prvim delom. Da li ste uživali u onom što steuradili? Bez obzira na provokacije, nemojte sebe kritikovati zbogbilo čega što ste odlučili da uradite ili pak ne uradite. To bi bio prikrivennačin da podrijete svoje samopoštovanje i kreativnost, i mogaobi da izazove još veču zabrinutost.Opustite se nekoliko minuta pre nego što se vratite u svakodnevnicu.Ako želite, pružite sebi masažu lica. Nežno pratite prstimaliniju obrva i predeo oko očiju. Zatim pravite meke male kružnepokrete na slepoočnicama. Blago predite preko čela, pa prekoobraza. Dodirnite usne i bradu, prateći njihov oblik. Nežno masirajteuši, istražujući linije i udubljenja.Zamislite kako vam nežne ruke masiraju vrat i ramena, pomažućivam da opustite mišiće. Osetite kako vam se ramena omekšavajui opuštaju. Dozvolite sebi da opustite celo telo.U sledećem odeljku naučićete kako da se zabavite kreativnimfikcijama i time započnete proces oslobađanja od zabrinutosti.151POGLAVLJE 24Drugi dan: Stvaranje novefikcijeU ovom poglavlju ćete naučiti kako da preformulišete svojekreativne fikcije da biste ih učinili zabavnim. Šaliti se s brigama,naročito s onima koje se gotovo sigurno neće ostvariti, najbolji jemogući način da se izleči zavisnost od briga. To je svrha ovog poglavlja.Ako imate više od jedne kreativne fikcije, izaberite onu kojubiste najviše voleli da izbrišete iz misli. Ako nijedna od tri brigekoje ste naučili da klasifikujete u dvadeset trećem poglavlju nijekreativna fikcija, pogledajte da li na sledećem spisku postoji brigaslična nekoj od vaših.„Zadužen sam za prijem novog dekana i stalno mislim kako ćesve biti potpuni fijasko."„Treba da krenem na put, a stalno se brinem da ću zaboravitida spakujem sve što mi treba."„Brinem se da ću dobiti trojku iz hemije."„Bojim se da će moja beba postati kriminalac kad poraste."„Brinem se da će moja kuća izgoreti do temelja."„Bojim se da će se moj muž zaljubiti u drugu ženu."Evo još nekih:„Brinem se da će naša banka propasti i da ćemo izgubiti svuušteđevinu."„Brinem se da ne dobijem sidu, iako sam uvek imala bezbedneseksualne odnose i nikad nisam delila igiu, jer i ne koristim droge."152 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding„Brinem se da, prilikom poslednjeg pregleda, lekar nije primetio

da bolujem od smrtonosne bolesti. Ili je možda i primetio, aiinije hteo da mi kaže."„Bojim se da ću biti opljačkana, iako su u našem gradu pljačkeveoma retke."„Svaki put kada moja ćerka zakasni iz škole, ja se brinem daje nisu možda kidnapovali."„Kada vidim da policijska kola voze iza mene, bojim se da ćeme zbog nečeg uhapsiti."Da li vam nešto od ovoga zvuči poznato? Ako nemate kreativnihfikcija, verovatno ste praktična osoba koja ne izmišlja pričeda muči samu sebe. U tom slučaju, možete preskočiti ovo poglavlje,- ili nastaviti, ukoliko želite da saznate nešto više o brigamavećeg dela čovečanstva.Možda vam se neke od ovih briga čine poznatim, pa kažete:„Ali one nisu fikcija, jer se takve situacije zaista dešavaju ljudima."U Njujorku je živela jedna žena koja je stalno brinula zbog vožnjegradskim taksijem. Govorila bi da vozači ne voze dobro i daneko može biti povreden. Dugi niz godina, ona je brinula, gundalai vozila se taksijem, sve dok se jednog dana, posle trideset godinaneprestane brige, nije zadesila u taksiju kojeg je na semaforu udari-10 drugo vozilo. Saobraćajna nezgoda nije bila ozbiljna, ali pošto jeona u to vreme već bila u ozbiljnim godinama, odvezli su je u bolnicuza svaki slučaj. Prva stvar koju je rekla doktoru u hitnoj pomoći,bila je: „Eto vidite, bila sam u pravu što sam brinula zbog vožnje taksijem."Čak i ako se nekada negde vaša kreativna fikcija ostvari, da11 je to dovoljan razlog da sebe proganjate do kraja života?Kreativne fikcije su priče koje izmislite o neproživljenim vremenimai događajima koji se nikad nisu desili, baš kao što je FrenkBaum uradio napisavši Carobnjaka iz Oza ili Margaret Mičel Prohujalosa vihorom. Razlika je u tome što su oni priče napisali iz čistoguživanja u pisanju, zbog slave ili novca, a vi ste svoje priče napisalida biste sebe učinili nesrećnim. Vaše priče vas lišavaju dobrihUPRAVLJANJE BRIGAMA 153osećanja i čine vas napetim ili ljutim, tužnim ili uplašenim, umestosrećnim. Zar to nije zadivljujuća ljudska osobina, ta sposobnost dase izmišljaju priče a zatim zbog njih pati?Prvi korak da prestanete sa kreativnim fikcijama jeste da eliminišetepatnju iz svojih priča. Neće vam biti od velike pomoći logika,istina, pa čak ni statistika. Ono što će vam pomoći jeste dabudete pomalo luckasti. Hoćete li da pokušate?Odabrali ste jednu brigu. Sada treba da je pretvorite u paradoksalnupriču. Počnite tako što ćete je ispričati od početka do kraja.Kada završite, ispričajte je ponovo, ali promenite kraj. Jednostavnoje.Na primer, Glorija bi mogla da ponovi svoju priču kako nećeimati novca da pošalje Džin na koledž, a zatim da promeni krajtako što će smisliti da je Džin dobila stipendiju: novinska kuća kojuimaju počela da donosi dovoljno novca da mogu finansirati studijesvim ćerkama. Ovakvi završeci nisu tako dramatični kao ribanjepodova i pranje tudeg veša, i zapravo su se i ostvarili, - ali otkudje Glorija to mogla znati dok je bila uronjena u svoju kreativnu fikcijuo studiranju?Glorija je mogla smisiiti fantastičan kraj: da je dobila novac odljubaznih mutanata iz svemira ili od patuljaka iz neke daleke džungle,a onda je tu priču mogla ispričati i svojim praunucima, kojiobožavaju kada im odrasli izmišljaju priče.Mogla je taj problem učiniti zabavnim zamišljajući da Džin,

pošto nema novaca za koledž, svoju sreću traži putujući po svetu,umesto na Univerzitetu u Ilinoisu. U dalekoj džungli u podnožjuAnda, Džin otkriva fantastičnu šećernu trsku koja nema kalorija.Ona podučava siromašne ljude da je uzgajaju i zatim svi postajubogati, uključujući i Džin, i svi žive sladak život, a njihove zube nenapada karijes.Mogla je učiniti priču apsurdno tragičnom. Pošto nije imaladovoljno novca za koledž, Džin se šeta ulicama u krpama, držeći154 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingsvoju bebu koja umire od gladi u naručju i moli za mrvicu hlebaod prolaznika ledenog srca.Evo još primera:Prijem za dekana je bio fijaskoSam bog zna da je sve bilo u redu sa čajem. Sve bilo u redu isa parčićima voćne torte tankim kao papir, kao i sa predivno uglancanimsrebrnim činijama za slatke male minjone na tek ispeglanimčipkanim stolnjacima. Problem je bila ona ulična mačka koja se zadesilana prijemu u momentu kada je mali sivi miš odlučio da se prošetaduž zida preko puta nje.Skoro svi su se ljubazno trudili da ne gledaju u tom pravcu i dase prave kao da se ništa ne dešava. Jedino sirota gospođica Viloubi,koja pati od blagog artritisa vrata, nije mogla da se okrene dovoljnobrzo. Ona je videla mačku kako skače i odmah vrisnula, a zatim seiznenada srušila na palmu od papira, koja je onda takode pala.Miš je potrčao dijagonaino preko sobe i nekako se našao ukrilu profesora Čiglija. Za njim je dotrčala i mačka. Odjednom je ceoprijem bio uništen za sve, osim za profesora Baringtona, koji se slatkosmejao.Gori kućaNa drugom sam spratu, požar mi se sve više približava dokkroz prozor bacam bebine bojanke, foto albume i porodičnu srebrninuu mrežu za spasavanje koju su raširili vatrogasci.„Skačite", viču oni. ,,Ne izigravajte heroja, spasavajte se!",,Ne pre nego što spasem dedin portret", odgovaram ja hrabro.Trčim u potkrovlje, pronalazim staru sliku i trčim nazad do prozora.Do sada je cela kuća u plamenu. Pažljivo bacam portret Ijudimadole i skačem - pravo na dedino lice u mreži za spasavanje.Svejedno, ionako nije baš previše ličilo na dedu.Vatrogasci su zadivljeni mojom hladnokrvnošću u požaru, a jamirno stojim, iako pomalo oprljena.Tajnovito se smešim. Zamišljam novu kuću koju ću kupiti novcemod osiguranja.UPRAVLJANJE BRIGAMA 155Zavođenje mužaTa fantastična mala rok starleta dolazi i kuca na njegova vrata.Provokativno ga gleda i zavodljivo njiše telom, a on joj kaže: „Briši!"Okreće se prema meni i namiguje, i mi odlazimo u spavaću sobu,polako zatvarajući vrata.Moja beba i kriminalMoj sin odrasta u kriminalca.Hej, to nije zabavno. Promeniću u:Kako je moj sin odrastaoi spasao mamu sa ruba zakonaEvo me, prava gangsterska ženska, u uskoj suknji, još užoj košulji,sa mnogo šminke i ogromnom čašom čistog burbona. Za pojasomsvoje uske suknje nosim napunjen pištolj. „Ruke u vis! A sadnovac na sunce!", zarežala sam na službenicu za šalterom koja je besno

pocrveneia, jer nije znala kako da mi da novac držeći ruke podignute.I u tom momentu, u banku hrabro ulazi niko dmgi do moj malidečak. „Majko, draga majko", preklinje me, „hajde sa mnom kući."Naravno da ovo sve zvuči smešno. To i jeste cilj.Ako u svojoj glavi isključite kritičara a uključite parodičara,možete se zabaviti sa svakom kreativnom fikcijom.Sada je na vas red. Uzmite jednu od svojih briga iz ove grupei pretvorite je u priču koja će vas nasmejati. Svoju priču možete ispričatii sebi, kao da je čitate iz neke knjige. Možete se udobnosmestiti i zamisliti da je gledate na televizijskom ekranu. Čak jemožete i zapisati i ilustrovati.Ako vam smišljanje priče ide teško i nije vam uopšte zabavno,umesto toga možete zamisliti da u ruci držite malu knjigu na čijojje naslovnoj strani vaša briga. Kada je otvorite, vidite stripove ilicrteže koji ilustruju i parodiraju vašu brigu.156 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingJadi jednog putnikaZamislite dva stripa:Turista, presamićen skoro do poda, pokušava da nosi dva gigantskakofera. Ispod toga stoji tekst: „Nisam ništa zaboravio."Hotelska soba, totalno zatrpana odećom i drugim stvarčicama,koje je turista razbacao po celoj sobi. Ispod toga stoji tekst: „Znamda sam negde spakovao četkicu za zube!"Svoju brigu možete predstaviti i kao vrlo dosadnu knjigu.Zamislite da u krilu držite knjigu pod naslovom Odpetice do trojkeiz hemije i drugih predmeta. Prelistajte stranice i vidite da su sveslične. Svaka strana počinje rečima „Šta ako dobijem keca...?", azatim prelazi na opis jednog, drugog, trećeg testa, od drugog razredado kraja srednje škole. Dok držite knjigu, zamislite da seditepored prelepog kamina. Vatra gori, a vi posmatrate plamen. I madanikada u životu niste spaljivali knjige, sada je vreme za to. Shvatateda knjiga nema nikakvu upotrebnu vrednost, samo vam je donelagodine patnje. Ne želite da još neko pati zbog nje. Bacate je u plameni posmatrate dok se pretvara u pepeo.Drugi način da izađete na kraj sa kreativnom fikcijom jeste daje pevate. Otpevajte svoju brigu koristeći melodiju svoje omiljenebluz ili kantri pesme. Ako ste ambiciozni, pretvorite je u ariju.Većina briga zvuči divno kada se otpeva uz melodiju „Toreadorovepesme".Preostali deo nedelje, kad god prepoznate da brinete o nečemušto se verovatno neće desiti, ili se bar neće desiti uskoro, izmislitenovi završetak, vizuelizujte strip, spalite knjigu, ili otpevajtesvoju brigu. Nemojte ismevati sebe, ali ismejte svoju brigu. To je jedanod najbržih i najprijatnijih načina da prestanete brinuti.U sledećem poglavlju naučićete razne tehnike za oslobađanjeod briga koje spadaju u kategoriju Van mojih moći.POGLAVLJE 25Treći dan: Van mojih moći157Brige koje su van vaših moći:„Možda će padati kiša na dan mog venčanja."„Mojoj ćerki ne ide dobro u školi, moj sin suviše često menjaposlove, moj rodak je bolestan, a moja majka previše zavisi od mene."„Moj brat Harold suviše pije i glupira se na porodičnim zabavama."„Berza može doživeti krah."Zar ne bi bilo divno biti Bog? Toliko toga biste mogli da uradite.Mogli biste objaviti s oblaka: „Svako ljudsko biće koje namerno

ubije drugo ljudsko biće, automatski će umreti, dok će ubijeniodmah oživeti. Mučeni neće osećati bol, a mučitelj će patiti." Sjajno!Ratu i surovosti bi napokon došao kraj. Da ste Bog, mogli bistesrediti da kiša pada u vreme prolećne setve, a nikad kada je žetva.Mogli biste proglasiti specijalni Dan za venčanja, kada bi vremeuvek bilo savršeno.Sa visokih oblaka mogli biste zahtevati: „Brate Harolde, spustitu flašu i nikad više nijednu da nisi podigao!" i, gle čuda, Haroldbi od tada zauvek ostao trezan.Mogli biste udesiti da vašoj ćerki škola ide od ruke, da vašamajka prestane zavisiti od vas, da sin prestane menjati poslove, avaš rodak da ozdravi. Zatim, kada ste savršeno sredili vreme iporodicu te prekinuli ratove i patnje, mogli biste prestati da brineteo svemu što je van vaših moći.158 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingIz čiste zabave, zamislite da ste apsolutni vladar apsolutnosvega. Sve ljude na svetu možete naterati da rade ono što znate daje za njih najbolje. Iako je to egoistično, pretenciozno i, nažalost,nerealno, poigrajte se tom idejom. Sad kad znate kako da zamišljateslobodno i u boji, obucite se u kraljevsku odeću, neka okovas bude mnogo slugu koji skakuću tamo-amo na svaki vaš mig.Vaša ćerka ima probleme u školi. Kao apsolutni vladar apsolutnosvega, možete proterati televiziju na šest nedelja, pa čak izauvek, možete nastavnicima dati veću platu nego doktorima, takoda vašu ćerku podučavaju samo najbolji od najboljih. Možeteuložiti deo svog kraljevskog bogatstva u pronalaženje pilula za inteligenciju.Možete srediti da je „Dženeral Motors" zaposli kao jednogod direktora, a zatim je poslati na specijalni motivacioni programučenja, na čijem osmišljavanju insistirate. Kao vladar, sigurnoda kod svoje ćerke izazivate takvo strahopoštovanje da ona i nepomišlja da vam se protivi.Zelite da vaša majka nade prijatelje i da joj niste za sve potrebnivi? Možete narediti da se instaliraju pokretni trotoari sa specijalnimsedištima za one koji ne mogu da hodaju, tako da više nećetemorati svuda da je vozite. Možete joj dati slatke krompiriće koji podižuraspoloženje, poslati filmske zvezde da joj prave društvo, ilijoj uplatiti desetogodišnje krstarenje svemirskim brodom do planeteMars.Nećete da pada kiša na Dan venčanja, ali suša uništava vaš vrt.Možete do najbliže luke dovući lednike, a odatle do svoje bašteizgraditi kanal.Igrajte se idejom da ste apsolutni vladar apsolutno svega i zamišljajtenajluđa moguća rešenja, sve dok vam ne dosadi. Ako viševolite realnost od fantazije, može vam dosaditi prilično brzo. S drugestrane, zar nije zabavnije praviti se da rešavate nerešivo negobrinuti o nečemu što ne možete rešiti?Uzmite neku brigu iz grupe Van mojih moći. Ako nijedna odtri brige koje ste naučili da klasifikujete u dvadeset trećem poglavUPRAVLJANJEBRIGAMA 159lju ne spada u ovu kategoriju, možda imate neku drugu koju bistevoleli da upotrebite.Mnoge brige iz kategorije Van mojih moći proističu iz želje damenjamo druge ljude. Da li to važi i za vašu brigu? Ako je tako,postoje četiri istine koje vas mogu osloboditi:1. Ja nisam odgovoran za osećanja drugih Ijudi.Ne možete naterati druge Ijude da osećaju, čak i ako su vaspotpuno drugačije učili kada ste bili mali - ako su vam govorili

„Rastužio si me" ili „Naljutio si me". To nije tačno. Možda ste povremenobili najveća dosada na svetu, ali niste mogli da ih naterate danešto osećaju. Oni su birali sopstvena osećanja. Ako ste razbiličašu, vaša majka je možda bila tužna jer je sebi rekla: „Nemamonovca da kupimo drugu." Možda je vaš otac zbog toga bio ljut jerje rekao sebi: „Deca bi morala da budu pažljivija!" Vaš mlađi bratse možda uplašio jer je sebi rekao: „Sad će biti grdnje i lako mogui ja da nastradam." Vašoj baki je to možda bilo zabavno jer se setiladavnog smešnog događaja kada je vaš otac slomio čašu. Vašipostupci su mogli postaviti scenu za druge da dožive neku emociju,ali ne birate vi koje će osećanje oni doživeti. Oni sami kod sebeizazivaju osećanje tuge, ljutnje, straha ili smeh.122. Ja nisam odgovoran za misli drugih Ijudi.Ne možete naterati druge ljude da misle ono što vi želite damisle. Ljudi su sami odgovorni za sopstvene misli. Možete da molite,svađate se, ukažete na najjaču logiku, ali i dalje ne možete dakontrolišete šta će oni misliti12 Ljudi ne biraju emocije direktno, već biraju način na koji će shvatiti određenidogadaj, kao i način na koji će ga vrednovati. Kako se osećanja osećaju samo onda kadaprocenimo da je nešto važno, ne samo da to znači da takva procena uvek prethodiemociji, već i da je stvara, odnosno da je deo emocije. Biranjem načina na koji ćemonekom dogadaju pripisati značenje i važnost, mi u stvari biramo svoju emocionalnu reakciju.Promenom ovog načina, mi menjamo i svoju emocionalnu reakciju. Više u Milivojevićevojknjizi Emocije, (Psihopolis, 2007). [prim. redaktora]160 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding3. Ja nisam odgovoran za ponašanje drugih Ijudi.Vi imate neku kontrolu nad onim što vaša deca rade, ali štosu stariji, vaša kontrola je sve manja. Kako kaže izreka: „Deca učeda hodaju da bi naučila da odu." Ne možete kontrolisati ponašanjedrugih ljudi.4. Pošto nisam odgovoran za osećanja, misli ipostupke drugihIjudi, moja zabrinutost ih ne može naterati da sepromene.U mislima dovedite k sebi osobu za koju ste zabrinuti. Stavitepraznu stolicu ispred sebe i zamislite da je ta osoba sela. Možda jeto vaš sin. Ispričajte mu svoju brigu poslednji put.„Svaki put kad ti promeniš posao, ja se brinem da ćeš jednogdana ostati bez posla. Brinem se da nijedan poslodavac neće htetida te zaposli i da ćeš ostati bez novca. I onda se brinem da će svioptuživati mene, jer sam ja tvoj roditelj."Kada ste završili sa opisom svoje brige, dodajte: „Želim da sepromeniš."Predite na drugu stolicu, onu koju ste stavili ispred sebe i pretvarajtese da ste sin. U ulozi sina, kažite samo jednu rečenicu: „I jaželim da se ti promeniš." To je nesumnjivo istina, jer on u najmanjuruku želi da vi prestanete toliko da brinete za njega.Vratite se u svoju stolicu: „Neću prestati da brinem dok se nepromeniš."Sedite na drugu stolicu, budite on, i recite: ,,Ti se promeni!"Vratite se u svoju stolicu i recite: „Promeni se!"Budite on, i recite: „Promeni se!"Vratite se ponovo u svoju stolicu. Da li shvatate koliko ste sezaglavili? Mirne duše možete odustati. Da li ste spremni? Ako jošuvek mislite da ga vaša briga može promeniti, nastavite sa svojimdelom dijaloga: „Ako se ne promeniš, ja ću nastaviti da brinem dokraja života."Pogledajte u svog sina i zamislite da je prošlo petnaest godina,zatim dvadeset, pa trideset. Da li ćete zaista osuditi sebe na ceo

UPRAVLJANJE BRIGAMA 161život neprekidne zabrinutosti? Ako nećete, kako bi bilo da prestaneteupravo sada? Kažite svom sinu: „Odlučila sam da prestanemda stalno brinem za ljude koje ne mogu da promenim. Svoju brigupredajem tebi, a ti možeš da brineš ili ne, kako god hoćeš."Svaki put kada se zaglavite u brigama o osobi koju biste volelida promenite, primenite ovu vežbu, a zatim prekinite da brinete.Druga grupa briga iz kategorije Van mojih moći zasniva se naprirodnim fenomenima koje biste želeli da promenite. Zatvoritesvoju brigu u providan plastični mehur i stavite je na stolicu ispredsebe.Recimo da se u mehuru na stolici nalazi briga da će kiša padatina dan vašeg venčanja. Zamislite u tom mehuru mesto gde ćete sevenčati. Iznad njega zamislite olujne oblake.Možete odigrati istu scenu kao i sa sinom, ali ne morate da sepretvarate da vam mehur uzvraća odgovorima. Recite: Ja hoću dase ti, Vreme, promeniš!" ,Ja ću o tome brinuti svakodnevno po ceodan, tako da te, o Sunce, magično ubedim da sijaš za mene. Kadbi samo znalo koliko sam ja zabrinuta, ti bi sasvim sigurno sijaloceo taj dan!"Možda ste zabrinuti za politiku ili probleme u svetu. StaviteBelu kuću u svoj mehur. Kažite joj: „Brinuću sve dok tu ne budeglavni neko ko se meni dopada."Stavite u mehur neki svetski problem. Možda su u vašem mehurumali nesrećni ljudi iz Južne Afrike, Srednje Amerike, Irske iliIzraela.Kažite tim sitnim figurama u mehuru: „Brinuću sve dok se svivaši problemi ne reše." A šta mislite o, recimo: „Ako postoji životposle ovog, i ako budem mogla da vidim šta se dešava na zemlji,nastaviću da brinem sve dok sve vaše bitke ne prestanu i dok uvašoj zemlji ne budu svi srećni. Provešću sve vreme na nebu nesrećnai zabrinuta." Da li ste sada spremni da odustanete od svojebrige, tako da ne morate da je se čvrsto držite celu večnost?162 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingKad god osećate da ste se zaglavili sa brigom čije je rešenjevan vaših moći, možete uraditi vežbu sa dve stolice, kako bisteshvatili potpunu beskorisnost svoje zabrinutosti. Postoje, medutim,dve mere opreza:* Neka vaši zamišljeni razgovori budu kratki. Nikada sajedne stolice nemojte reći više od jedne ili dve rečenice.Prekinite posle tri minuta, bilo da ste uspeli da odustaneteod brige ili ne. Inače vam se može desiti da počnetedržati govore u pokušaju da naterate druge da sepromene. To bi pre povećalo nego smanjilo zabrinutost.* Nemojte se praviti da se druga osoba ili scena u mehurupromenila onako kako biste vi želeli. Da biste seoslobodili brige, morate se menjati vi.Razmišljajte o svojim brigama iz grupe Van mojih moći kao oteškom teretu koji ste pristali da nosite, ali ste sada spremni i daga se rešite. Zamislite kako ga nosite na leđima i umorni ste od njegovetežine. Kako izgleda taj teret? Možda je to neki stari džak punjada? Možda model zemaljske kugle, uraden tehnikom papirmaše13,privezan za vaša leđa? Ili je u pitanju stari kofer pun uljanih portretai starih fotografija svih ljudi za koje ste zabrinuti? Kakav godoblik da ste tom teretu dali, osetite njegovu težinu na svojim ramenimai leđima kako vas umara i sprečava da se osećate slobodnim.Posegnite rukama iza glave, zgrabite taj teret i skinite ga s ramena.

Stavite ga na pod ispred vas. Kažite mu: „Glupo je nositi te unaokolo.Nimalo mi ne pomažeš, a ne pomažeš ni onima za koje samzabrinut. Završio sam s tobom."Kada budete spremni, učinite da teret nestane. Možete ga istopitiili unajmiti zamišljene dubretare da ga odnesu. Možete ga stavi-13 Masa od komadića papira pomešanih sa lepkom ili sa brašnom i vodom, od kojese prave različiti dekorativni predmeti, npr. igračke, maske, kutije. [prim. lektora]UPRAVLJANJE BRIGAMA 163ti u raketu i posmatrati kako vaša briga postaje srebrni plamen nanebu dok odlazi u daleki svemir.Kada ste završili s brigom o nekome ili nečemu što ne možeteda promenite ili kontrolišete, zapamtite:1. Ja sam odgovoran za svoja osećanja.2. Ja sam odgovoran za svoje misli.3. Ja sam odgovoran za svoje postupke.4. Pošto sam odgovoran za sebe, mogu da prestanem dabrinem.Podsetite se nekih od mnoštva stvari koje ste promenili kodsebe u toku svog života. Cenite svoje veštine i koristi koje ste odnjih imali. Kad odustanete od brige za stvari koje su van vaše kontrole,vi menjate sebe. Takode, oslobađate svoju energiju za projektei interesovanja u kojima možete biti efikasni.Sledeći put kada uhvatite sebe da ste zabrinuti za stvari kojesu van vaše moći, prebacite se u ulogu apsolutnog vladara apsolutnosvega i zabavite se, a zatim uradite vežbu „dve stolice", akoželite.Kada ste spremni, skinite teret briga sa svojih ramena i osloboditega se.Sada ćemo se pozabaviti brigama koje ste stavili u grupu Beskorisnočudo.164POGLAVLJE 26Cetvrti dan: Beskorisna čuda istara vojnička torbaU ovom poglavlju naučićete kako da preuzmete kontrolu nadsvojim beskorisnim čudima. Evo nekih tipičnih:„Brinem se šta da spremim za svečanu večeru."„Brinem se da ne ostavljam dovoljno novca sa strane."„Brine me što mi se na stomaku skuplja salo i opuštaju mišići."„Brine me da se nikome ne dopadam, pošto uvek kasnim."„Brinem se da neću biti uspešan, pošto ne učim dovoljno."„Brinem se da nikad neću naći partnera, pošto ne izlazim kolikobi trebalo."„Zabrinuta sam za Društvo za zaštitu životinja. Trebalo bi dauradim više za njih."„Brinem se da ću morati da nosim veštačku vilicu jer ne čistimzube koncem."Svako od ovih beskorisnih čuda može biti prava briga. Trebalobi da naučite da kuvate, trebalo bi da uštedite novac, da čistitezube koncem, bavite se aerobikom, stižete na vreme, više izlazite,da se borite za svoju karijeru, dajete više novca u dobrotovornesvrhe, zar ne? To su čuda, jer da radite sve što bi trebalo da radite,bili biste čudo. Bili biste fina, zdrava, velikodušna, srećna osoba; ustvari, bili biste savršeni onoliko koliko jedno ljudsko biće može dabude savršeno. Ali vi ne radite ono što vam vaše brige kažu datreba, tako da su čuda beskorisna. Možda verujete da ćete, ako budetesebe dovoljno proganjali i ako brigu učinite dovoljno strašUPRAVLJANJE

BRIGAMA 16nom, jednog dana uraditi šta god da je to što treba da uradite, alido sada, uprkos nedeljama i mesecima, pa čak i godinama neprekidnezabrinutosti, sve što ste time postigli jeste glavobolja. Pokazalose da su brige za vas totalno bezvredne.Osim što vam ne dozvoljavaju da budete srećni i što vam zadajuglavobolje, ove brige su i dosadne. Koliko može biti uzbudljivoda po stoti put brinete šta će vam se desiti ako na vašim zubimabudu naslage kamenca, a na kukovima sala?Do sada ste već shvatili da sami smišljate brige i da ste sami odgovorniza ono o čemu brinete. Možda toga i jeste svesni, ali verovatnojoš uvek imate osećaj da kontrola nije u vašim rukama. Izgledakao da se te brige, kao dosadne male bube, prišunjaju kad ne gledatei prkose vašim naporima da ih se rešite jednom za svagda.Došlo je vreme da se pozabavite tim zamornim brigama. Namestitese udobno i uzmite jedno od svojih beskorisnih čuda. Akonijedna od tri brige koje ste naučili da klasifikujete u dvadeset trećempoglavlju nije briga iz te grupe, možda ste otkrili neku novukoja jeste beskorisno čudo.Ima nekih novih pitanja koja treba sebi da postavite o svojojbrizi:A. Koliko dugo se opterećujem s ovom brigom?B. U toku protekle nedelje, koliko sam često brinuo zbogtoga?C. Da li je ta briga bila korisna, štetna, ili ni jedno nidrugo?Navešćemo tri primera, koji uključuju i odgovore na pitanja udvadeset trećem poglavlju.16 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingBrinem šta da pripremim za svečanu večeru1. Da lipostoji mogućnost da se moja briga obistini? - Da,predjelo možda neće biti tako ukusno kako bih želela.2. Koja je verovatnoća da će se moja briga obistiniti? -Možda Četiri.3. Kada će se moja briga najverovatnije obistiniti? - Usubotu uveče.4. Mogu li uraditi nešto da sprečim da se moja briga obistini?- Da.5. Sta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga ostvari?- Mogu unajmiti kuvara, isprobati novi recept,dogovoriti se s komšinicom da ja njoj pokosim travu aona meni spremi večeru, pogledati predloge u nekojknjizi u bibilioteci.6. Da li odlučujem da nešto preduzmem? - Ne baš. Kuvarisu skupi, a ja mrzim da isprobavam nove recepte.A. Koliko me već dugo ova briga muči?- Već petnaest godinabrinem svaki put kad pripremam zabavu.B. Koliko sam često brinula zbog toga tokom protekle nedelje?-Bar dvadeset puta.C. Da lije ta briga korisna, štetna, ili nijedno ni drugo?-Bila je od koristi jer me je naterala da se potrudim dasve dobro pripremim. Da li bih isto uradila i da ne brinem?Ali je i štetna, jer moj muž svaki put poludi zbogtoga, a ja ne uživam u pripremama za zabavu.Brinem se da ne ostavljamdovoljno novca sa strane1. Da li postoji mogućnost da se moja briga obistini? -

Da, moglo bi se na kraju desiti da nemam dovoljnouštedenog novca.UPRAVLJANJE BRIGAMA 162. Koja je verovatnoća da će se moja briga obistiniti? -Osam ili devet, jer nikad nemam dovoljno.3. Kada će se moja briga najverovatnije obistiniti? - Sadaili bilo kada u budućnosti.4. Mogu li uraditi nešto da sprečim da se moja briga obistini?- Da.5. Sta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga obistini?- Mogu otići kod finansijskog savetnika, držati se zacrtanogbudžeta, godinu dana ne kupovati novu odeću itd.6. Da li se odlučujem da nešto preduzmem? - Ne baš.A. Koliko me već dugo ova briga muči? - Otkako sam diplomirala.B. Koliko sam često brinula zbog toga tokom protekle nedelje?-Četiri ili pet puta.C. Da lije ta briga bila korisna, štetna ili ni jedno ni drugo?- Zabrinutost mi kvari uživanje u svakoj kupovini.Zabrinuta sam što mi se na stomaku skuplja saloa mišići opuštajuPonekad su ljudi koji su zabrinuti zbog svoje težine spremni dapreduzmu određene korake, a ponekad nisu. Ako jeste zabrinuti a nevodite računa o ishrani i ne vežbate, odgovorite na sledeća pitanja.1. Da lipostoji mogućnost da se moja briga obistini?-Da,moja strahovanja se mogu obistiniti. Možda neću smršati.A zbog prekomerne težine moje zdravlje može bitiugroženo u budućnosti.2. Koja je verovatnoća da će se moja briga obistiniti? -Verovatnoća da neću oslabiti jeste oko pet. A da ću,ako oslabim, odmah povratiti te kilograme, verovatnoćaje osam.168 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding3. Kada će se moja briga verovatno obistiniti? - Već jeste,barem jednim delom. Imam više kilograma nego što bitrebalo. U budućnosti mogu zbog toga imati zdravstvenihproblema.4. Mogu li uraditi nešto da sprečim da se moja briga obistini?- Da, naravno.5. Sta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga obistini?- Mogu da držim dijetu ili da vežbam.6. Da li odlučujem da preduzmem korake? - Nikad neistrajem u dijeti, a znam da neću ni vežbati.A. Koliko me već dugo ova briga muči? - Od moje dvanaestegodine. Od onda sam zbog prekomerne težinebila zabrinuta bar milion puta.B. Koliko sam često brinula zbog toga tokom protekle nedelje?-Danas jednom. Juče možda tri puta. Ove nede-Ije ukupno dvadeset puta.C. Da lije ta briga bila korisna, štetna, ili nijedno ni drugo?-S vremena na vreme držim dijetu. Dobijem kilograme,pa ih izgubim, pa ih opet dobijem, a onda ihponovo izgubim. Da me to ne brine, da li bih uopštedržala dijetu?Postoji sličnost u odgovorima svo troje Zabrinutih. Oni većdugo vremena sami sebe muče svojim brigama i strahovanjima, ine koriste svoje brige kao stimulans da reše svoje probleme. To jetipično za ijude koji brinu o beskorisnim čudima. Budući da spadaju

u hronične Zabrinute, potrebni su im specijalni metodi da bi seizlečili od svoje zavisnosti.Pre nego što pokušaju da prestanu brinuti, moraju naučiti dakontrolišu svoju zabrinutost. Da bi u tome uspeli, treba da odgovorena još dva važna pitanja. Njih ćemo navesti pod naslovom:UPRAVLJANJE BRIGAMA 169Novi raspored zabrinjavanja1. U koje doba dana ću brinuti? (Budite precizni.)2. Koliko ću minuta brinuti tokom svakog termina?Možda ćete pomisliti da su ova pitanja podsmešljiva, pa čak iuvredljiva. Nisu. Vaša odluka da budete zabrinuti određen brojminuta u odredeno vreme stavlja vaš svesni um u poziciju kontrolevaše zavisnosti o brigama. Stavljanjem svog svesnog uma u pozicijukontrole, razbijate svoje nesvesne obrasce zabrinutosti, a da nemorate provesti mesece ili godine analizirajući ih.Dok odredujete novi raspored, bolje je da za termin odvojiteviše, a ne manje vremena nego prethodne nedelje. Inače se možedesiti da se suviše jako opirete nagonu da brinete. Time što ćete upočetku produžiti vreme učinićete da vam bude lakše da to vremekasnije skratite, a zatim potpuno ukinete. Sami odlučite šta je zavas najbolje.Većina ljudi smatra da je tri minuta više nego dovoljno za koncentrisanozabrinjavanje. Čak i ako ste izuzetak, napravite rasporedsa više kraćih termina.Ako otkrijete da ne znate koliko često brinete o svom beskorisnomčudu, možda ćete hteti da brojite svoje brige pre nego štonapravite raspored. Radite to bar tri uzastopna dana. Možete sasobom nositi blokčić i olovku, i jednostavno zabeležiti kad goduhvatite sebe da brinete. Lakši metod je da oko zgloba nosite brojačza udarce u golfu. Svaki put kad počnete da brinete, pritisnitedugme. Na kraju dana imaćete tačan broj. Zatim, posle trećeg dana,odgovorite na pitanja iz novog rasporeda.170 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingBrinem se šta da pripremimza večernju zabavu- Novi raspored -1. KadaP- 7:15 ujutro (dok se tuširam).7:45 ujutro (uz kafu).17:00 ili 17:15 (dok računam šta mi je potrebnoza zabavu).Hoću da vežbam zabrinjavanje i prestanak zabrinjavanjaunutar istog sata, kako bih stekla kontrolu nad započinjanjemi prekidanjem zabrinjavanja.2. Koliko dugoP- Dva minuta po terminu.Brinem se da neću uštedeti dovoljno novca- Novi raspored -1. KadaP- 7 ujutro (dok se tuširam).Noću neću da brinem, jer onda neću moći da zaspim.2. Koliko dugo?- Tri minuta po terminu.Zabrinuta sam što mi se na stomakuskuplja salo a mišići opuštaju- Novi raspored -1. Kada? - Pre svakog obroka i svaki put pre nego štouzmem nešto da jedem. Ako ću već da brinem, to jenajbolje vreme. Obično budem zabrinuta posle jela, ato uopšte nije dobro.2. Koliko dugo? - Svaki put po jedan minut.

UPRAVLJANJE BRIGAMA 171Sami odlučite kada ćete brinuti i koliko dugo.Možda se pitate kako ćete naterati sebe da se brinete u tačnoodređeno vreme? Postoji nekoliko načina da se to uradi. Najjednostavnijije da svaki put kad primetite da ste počeli da brinete, podsetitesebe da ćete brinuti samo u vreme koje ste za to odredili. Kažitesebi: „Hej, sada je deset sati, a moje vreme za beskorisne brigeje u tri po podne. Vraćam ti se, brigo moja, za tačno pet sati."Drugi način je da neplanirane brige zamislite kao bube štetočinekoje se šunjaju. Upotrebite zamišljeni sprej protiv buba da uništitesve brige koje vam se prikradu u pogrešno vreme.Smislite neku mentalnu aktivnost koju možete primeniti kadgod želite da izbacite brigu iz uma. Mislite o svom poslednjem godišnjemodmoru. Recitujte ili pevušite neku pesmu koju volite. Zadajtesebi nekoliko matematičkih zadataka iz osnovne škole.Da li ste čuli za one stare vojničke torbe u kojima su, za vremePrvog svetskog rata, engleski vojnici nosili lične stvari? Zamislite daste nabavili jednu takvu torbu. Ako se neka takva torba očuvala dodanas, sigurno je izuzetno stara i verovatno se ubuđala, ali na krajukrajeva, takva je i vaša briga. Zamislite da stavljate svoju brigu u tutorbu. Čvrsto je zavežite i otvorite je samo u vreme koje ste odredilikao termin. Ako slučajno nadete još koju brigu ovog tipa, i nju stavitetamo. Kada dode termin koji ste odredili, moći ćete da birateizmeđu više briga. A do tada:Spakujte svoje brige u staru vojničku torbui veselo se smešite, smešite, smešite!172POGLAVLJE 27Peti dan: Kreni sada, heroji i tiraniKako napredujete sa svojim planovima za akciju? A sa svojomzabrinutošću? Jeste li znali da možete izabrati samo jednu od četirimogućnosti?1. Prestajete da brinete ipreduzimate korake. Ako ste prestalida brinete i počeli da primenjujete neki od koraka koje ste zacrtali,čestitamo. Svoja strahovanja ste iskoritili na dobar način: kaookidač za akciju. Dokazali ste sebi da ste odgovorni za sopstvenoponašanje i sopstvene mentalne procese. Cenite ono što ste postigli.U stvari, čak ćete možda poželeti da sebi poklonite neštospecijalno, kako biste zapamtili to što ste uradili. Možda biste volelida uzmete slobodno popodne i odete na otvaranje izložbe, ili priuštitesebi mirišljavu kupku uveče, ili nabavite kartu za predstavukoju već dugo želite da pogledate. Učinite nešto da obeležite svojepostignuće kao posebno.Jedna od osnovnih stvari koje razlikuju Bezbrižne od Zabrinutihjeste to što uživaju u procesu rešavanja problema. Oni naprobleme gledaju kao na mogućnost da pokažu svoju dosetljivost,a ne kao nešto zbog čega moraju brinuti. Za njih su problemi uzbudljivi.Zamislite dvoje ljudi koji su se obreli u nepoznatom gradukako pokušavaju da nadu neku adresu. Zabrinuti će se neprekidnožaliti na to da mu prolaznici ne objašnjavaju dobro kuda trebada ide, žaliće se na nečitke ulične znake i dobiće glavobolju odUPRAVLJANJE BRIGAMA 173preterane brige. Bezbrižni će, naprotiv, uživati u ovom izazovu.Kada preduzmete korake i prestanete da brinete, počećete da cenitesvoje sposobnosti za rešavanje problema.Svaki put kad zabrinutost pretvorite u izazov, i kad u njemuuživate, pridružujete se grupi bivših Zabrinutih, i zato - čestitamo!

2. Prestajete da brinete i ništa ne preduzimate. Ako ste prestalida brinete i odlučili da za sada ništa ne preduzmete, to jetakode u redu. Naučili ste da razdvojite akciju od brige i uspeli steda sprečite Zabrinutog u svojoj glavi da vas pravi jadnim i bednim.Čestitajte sebi.Ako u nekom trenutku u budućnosti poželite da sprečite ostvarenjesvoje brige, pregledajte ponovo onaj spisak sa odgovorimana pitanja ko, šta, kada, gde, zašto, kako i ostale informacije. Moždaćete otkriti novi način da stimulišete sebe da uradite ono štomožete kako biste rešili problem zbog kojeg ste ranije bili veomazabrinuti.Šta god da odlučite, naučili ste da:Potpunoje besmisleno brinuti Zabrinutost vas nećenaterati da nešto preduzmete, niti će vas u tomesprečiti3. Ne preduzimate ništa a i dalje brinete. Ako ste odlučili dane preduzimate ništa, a nastavljate da brinete, možda bi tu brigutrebalo da svrstate među beskorisna čuda? Vratite se na prethodnopoglavlje i napravite plan kada ćete brinuti. Ili, ako vam se višesviđa, nastavite da čitate ovo poglavlje i naučite tehniku kako dauništite tog nasilnika u glavi.4. Preduzimate odredene korake, ali i dalje brinete. Ako preduzimatekorak koji vam je bitan, ali i dalje brinete, trebalo biodmah da se pozabavite tim tiraninom u svojoj glavi.174 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingSećate li se nasilnika u onim starim melodramama? On se dugačkimkoracima penje na pozornicu, i uvrćući brk nadvladava sirotumalu žrtvu. Tirani se javljaju u svim veličinama i oblicima. Izmislitelik svog ličnog tiranina koji vas muči brigama. Da biste todobro obavili, treba da isključite svog Odraslog. Budite mladi usrcu, kao kad ste zamišljali da stojite na podijumu, hvaleći se Zabrinutimacelog sveta.Uz pomoć svog mladog kreativnog Ja, zamislite svog tiranina.14 Možete upotrebiti sliku tipa koji uvrće brk, sudiju, vešticu,zapovedničkog brata ili sestru, koga god hoćete. Zamislite ga odevenogza tu ulogu i dajte mu siledžijsku gestikulaciju. Zatim ga slušajtedok vam govori kako treba da brinete.Sudija: „Znači, izgubila si dva kilograma. Šta je to dva kilograma?Nikada ti nećeš istrajati u dijeti!" Sudija maše prstom i seva očima.„Nikada nećeš uspeti. Dok trepneš okom, bićeš opet u ovojsudnici. Cekaj samo da te neko ponudi čokoladom."Sestra koja voli da naređuje: ,,Ti da ideš na koledž? Koji vic!"Da li ste zamislili kako vaš tiranin izgleda, koje reči i gestikulacijukoristi? Zatim ustanite i vežbajte ulogu tog tiranina, kako bistemogli da osetite njegov karakter. Neka gestikulacija bude prenaglašena.Pretite prstom, pokažite pesnicu, namrštite se. Budite prvoklasnitiranin dok naređujete: „Brini!"Kada ste dobro savladali ponašanje tiranina, promenite ulogu isada budite jadna mala žrtva. Možda ste mislili da je tiranin jedini lošlik, ali to nije tačno. Jednako je loša žrtva koja poslušno radi sve štotiranin kaže. Isprobajte. Još jednom naredite: „Brini!" Sada buditesvesni da kada biste tom tiraninu rekli: ,,Ne budi lud, neću da brinemzbog toga", i okrenuli se svom poslu, on vam ne bi pravio probleme.Umesto toga, vi ste dugi niz godina slušali tog tiranina. I to jeono što vas pravi sopstvenom najgorom žrtvom. Da biste danas štobolje odigrali melodramu, prenaglasite ulogu žrtve. Neka vam iice14 „Mlado kreativno Ja" je ego stanje deteta, a „tiranin" je metafora za ego stanje

roditelja, tačnije Proganjajućeg Roditelja. [prim. redaktora]UPRAVLJANJE BRIGAMA 175i telo pokazuju vaš bespomoćni bes, tugu, krivicu, strah ili stid.Uvucite ramena, kršite ruke, ili jednostavno izgledajte patetično.Kada budete spremni, neka se oglase trube!Na pozornicu stiže heroj! Kako vaš heroj izgleda? Možda stezamislili dobrog sveštenika, Supermena, toplu i ljubaznu majku,dobrog policajca. Posvetite neko vreme biranju svog heroja, a potomga obucite za ulogu, kao da ga spremate za brodvejsku dramu.Zamislite svog heroja kako šeta po sceni i kako, ugledavši tiraninai žrtvu, kaže: „Dosta je bilo! Odvodim ovu žrtvu daleko od tebeovog momenta!" Ili vam se možda više svida uloga heroja koji tiraninanokautira ili ga baca u veliki žbun kupina.Supermen stoji ispred sudije i režeći mu kaže: „Pun si predrasudai korumpiran!" Sudija pobiedi u licu i počinje da moli za milost.„Skidaj tu odoru", kaže mu Supermen, „nikada više ne možešda budeš sudija!" Supermen i žrtva trijumfalno napuštaju sudnicu.Ulazi dobra veiika sestra. Grli žrtvu i kaže: „Biće ti sasvim dobrona koledž." Ona i žrtva izlaze zajedno, ignorišući zapovedničkogtiranina.Budite svoj heroj i osetite svoju pravu moć. Zbacite cipele snogu i stanite čvrsto. Malo savijte kolena, i osetite kako vam petečvrsto prijanjaju uz pod. Vi ste svoj heroj! Uživajte u svojoj snazidok lako dišete punim plućima. Stavite ruke na bokove i osetitesnagu u ramenima i rukama. Osetite kako vam je celo telo snažnoi moćno. Kažite svom tiraninu: „Proterujem te." Kažite toj žrtvi u sebi:,,Od sada sam ja tu da te štitim."Odigrajte sve uloge nekoliko puta. Kada budete spremni, odigrajteulogu žrtve poslednji put. Vaš heroj stoji iza vas. Zagrlite gai osetite kako se vi žrtva i vi heroj stapate u jednu moćnu i snažnuosobu. Od sada pa nadalje, svaki put ćete se uspešno izboriti sasvojim unutrašnjim tiraninom.U budućnosti, kada čujete svog tiranina kako vam nareduje dabrinete, osetite svoju moć. Kažite: „Neću više sebe da mučim slušajućite zastrašujuće poruke. Biram da ne budem zabrinuta."Videćete da, uz vežbu, ovo postaje veoma lako.176POGLAVLJE 28vSesti dan: Ponavljanje porodičnih brigaU poslednjih pet poglavija naučili ste kako da razvrstate brige,kako da svesno preuzmete kontrolu nad njima, i započeli ste procesoslobađanja.Danas ćete uraditi jedno zamišljeno istorijsko istraživanje kakobiste saznali nešto više o Zabrinutima iz svoje porodice. Kada touradimo, svoje brige možete vratiti onima koji su ih stvorili.Počnimo sa članovima porodice iz vaše generacije. Zamisliteda sedite usred fudbalskog terena sa svojom braćom i sestrama,uključujući i braću i sestre od ujaka ili stričeva koje ste poznavalidok ste odrastali. Koliko je njih Zabrinuto? Pogledajte dobro svakogaod njih i razvrstajte ih u grupu Zabrinutih ili Bezbrižnih. SvakomZabrinutom dajte po crvenu zastavicu. Na svakoj zastavici napišitenaziv njegove brige. Možete navesti neku brigu iz detinjstva ili nekuod briga o kojima pričaju danas. Brat Čarls, recimo, ima zastavicuna kojoj piše „Škola", sestra Dženi zastavicu na kojoj piše „Kosa", aneko drugi je dobio zastavicu sa natpisom „Novac" ili „Posao".Onima koji ne spadaju medu Zabrinute dajte žute zastavice.

Sada pogledajte ko maše žutom, a ko crvenom zastavicom. Dali crvene zastavice nosi više žena ili muškaraca? U nekim porodicamažene čine grupu Zabrinutih, u drugim su to muškarci. U nekimporodicama su starija deca sklona Zabrinjavanju, dok su mlađaod toga oslobođena. Koje su boje zastavice onih koje smatrajuuspešnima, a koje onih koje nazivaju gubitnicima? Ko su heroji ikojom zastavicom oni mašu?UPRAVLJANJE BRIGAMA 177U nekim porodicama se na Bezbrižne često gleda s negodovanjem,jer ta osoba „nije brinula dovoljno o majci" ili jednostavnozato što „ništa ne shvata ozbiijno". U drugim porodicama, ovim ljudimase dive: „Ana je divna. Ništa je ne može iznervirati!" A ponekadsu osećanja pomešana. Da li Zabrinute smatraju odgovornijim?Inteligentnijim? Brižnijim? Dosadnijim? Da li Bezbrižne smatrajuuzbudljivijim? Zabavnijim? Manje inteligentnim? Manje brižnim? Kolikomožete naučiti posmatrajući žute i crvene zastavice oko sebe!Kada budete spremni, zamislite da su vaši roditelji, tetke, stričevii ujaci zauzeli mesta iza vaše braće i sestara. To je generacija odkoje ste verovatno naučili da budete Zabrinuti. Kada ste ih sveokupili, pažljivo ih osmotrite. Zamislite da ih slušate kako pričaju osvojim brigama. Koje brige izgovaraju naglas? Koje priče pričaju jednidrugima? Dajte svakoj osobi crvenu ili žutu zastavicu, a na svakojcrvenoj ispišite ime brige te osobe. Ponovo obratite pažnju na to dali medu Zabrinutima ima više žena ili muškaraca, da li su stariji ilimlađi, tužni ili srećni, heroji ili kukavice? Šta ste od svakog od njihnaučili o zabrinutosti? Da li su neke od njihovih briga slične vašima?Ako potičete iz velike porodice, okupili ste prilično velikugrupu ljudi. Zatim u sledećem redu okupite ljude iz generacije vašegdede i babe. Čak i ako ostali sede na travi, zamislite da babe idede, baba-tetke i deda-ujaci sede na stolicama, jer ste ih sigurnotako i zapamtili. To su ljudi koji su naučili vaše roditelje da brinu.Da li se sećate neke čuvene zabrinute priče vašeg dede ili babe?Tetka je ispričala Džin sve o tome kako je zabrinutost njenogdede promenila karijeru ujka Henrija. Ujka Henri je imao samočetrnaest godina kada je lokalni lekar kupio automobil, prvi u njihovomgradu. Henri je tako dobro poznavao mehaniku da ga jelekar odmah angažovao da mu održava kola. Kako je sve više ljudikupovalo automobile i svi su angažovali Henrija, on je odlučio dase bavi automehanikom. Hteo je da napusti srednju školu i napraviradionicu, ali njegov otac je mislio da to i nije neka karijera. „Osimtoga", govorio je njegov otac, „automobili su lakrdija i pomodarstvo178Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingkoje će brzo proći." Rekao je Henriju da će se Ijudi vratiti jahanjuna konju čim se malo zasite te novotarije.Niko nije znao šta je ujka Henri stvarno mislio o svemu tome,ali, da ne bi sekirao oca, završio je srednju školu i zaposlio se uočevoj banci. Još uvek je radio u banci kada je skoro svaka porodicau gradu konje zamenila automobilom. Radio je u banci i kadase desio krah berze, kada su sve banke, uključujući i njihovu, propale.Ali barem nije sekirao svog oca.Ako dolazite iz porodice u kojoj se nije pričalo mnogo priča,možda ćete morati dobro da pretražite svoja sećanja da biste seprisetili nekih odlomaka priča koje ste čuli. Ako su vaši roditelji ilistaratelji još živi, pozovite ih večeras i obavite jedan intervju o zabrinutostiu porodici. Razgovor bi mogao da teče otprilike: „Zdravo",i malo prijatnog ćaskanja o novostima. Zatim im recite kakoradite nešto sasvim novo: pokušavate da otkrijete o čemu su brinuli

vaši preci. Kažite im im da je to samo neka nova igra i da ćeteim kasnije objasniti o čemu se radi. Možete im i ponuditi da pročitajuovu knjigu, ako ih interesuje. A zatim počnite: „Pričaj mi obabi i dedi. Kada si bio mali, da li su oni mnogo brinuli?... O čemuposebno brinuli?... Da li su ti pričali o brigama svojih roditelja?... Ašta je sa njihovim dedama i babama?" Kada završite, verovatno ćeteimati pregršt fascinantnih informacija o članovima svoje porodice injihovom obrascu zabrinutosti.Zamislite svoje dede i babe ria fudbalskom terenu, kako osvojim brigama govore vama, vašim roditeljima i svojoj braći i sestrama.Koje priče čujete?Jedna od Zabrinutih, slušajući svog dedu i babu u mašti, setilase momenta kada ju je baba uhvatila da ide bosa. Baba je inačeimala malu prodavnicu obuće u Bruklinu. Rekla je svojoj unuci:„Ako te ljudi vide kako ideš bosa, pomisliće da je sasvim u redune nositi obuću u Americi. Onda niko neće kupovati cipele, a mićemo umreti od gladi."UPRAVLJANJE BRIGAMA 179Kada ste spremni, u priču uvedite svoje prababe i pradede i njihovubraču ili sestre kojih se sećate ili o kojima ste čuli priče.Podelite im zastavice. Ako u istoriji vaše porodice postoje još nekičuveni Zabrinuti ili Bezbrižni, uključite i njih. Čuveni Zabrinuti, naprimer, bio je praujak Džordž, koji nikad nije napustio kuću bezruksaka sa čistom košuljom i hranom, kako bi bio spreman za slučajda ga presretnu Indijanci, slomi nogu, upadne u bunar, ili ako jednostavnojedne noći ne bude mogao da nade put do kuće. ČuveniBezbrižni je praujak Tobi, koji je krenuo u potragu za zlatom bezkompasa, vodiča i bilo kakve brige na svetu. Ako i u vašoj porodiciima neki „ujka Tobi", proverite da li ste mu dali žutu zastavicu.Da li su brige iz generacije vašeg dede i babe ili njihovih roditeljaslični vašim brigama? Šta ste saznali o načinu na koji su ovebrige prenete na vas?Ponovo pregledajte svoje rodake kako biste videli da li u njihovojzabrinutosti ima nekog obrasca. U nekim porodicama kreposnibrinu o dalekim raspikućama i grešnicima, i porodica je ukrašenamisionarima. U drugim porodicama strahuju za grešnike ukući. Da li je i u vašoj porodici svaka generacija imala nekog nevaljalogčlana zbog koga se brinulo?U nekim porodicama je glavna briga: „Šta će reći komšije?"Druge porodice neprestano brinu zbog novca ili zdravlja. Da li jevaša porodica brinula zbog stvari koje su se često ostvarivale ili jeizmišljala brige, kao što je ona da u Americi nikad neće biti dovoljnoautomobila da bi Henri mogao da od toga živi?Kada ste prepoznali brige i obrasce zabrinutosti koje ste usvojili,da li ste spremni da ih vratite onima od kojih ste ih naučili?Recite im: „Vraćam ti tvoje brige!" Odaberite brigu koju delite sa nekimčlanom porodice i predstavite je jednom zamišljenom statuetomod petnaest centimetara. Možete odabrati bilo koji materijal, ifiguricu načiniti bilo jednostavnom ili bogato ukrašenom. Pustitemašti na volju. Kad ste vizuelizovali statuetu, odnesite je onomekome pripada.180 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding„Mama, evo ti jedno srce od žada. Naučila si me da je voleti istošto i brinuti. Nisam više zabrinuta za ljude koje volim." Zamislitekako se majka na momenat namrštila, a zatim se nasmešila i predalato srce svojoj majci, koja ga je zatim prosledila vašoj prababi.„Zdravo, veliki bato. Ti brineš zbog ocena. Tebi predajem figuricu

malog dečaka koji vuče za sobom ogromnu dačku knjižicu. Ija sam, kao i ti, uvek bio odličan dak, a ipak sam stalno brinuo.Predajem ti naše brige, i više ne strahujem zbog ocena."„Zdravo, tetka Frensis. Sve vreme si brinula kakva ti je frizurai stalno mi objašnjavala kako imam istu užasno slamnatu kosu natebe. Predajem ti ovo platinasto ogledalo. Uradiću ono što mislimda je najbolje za moju kosu i prestati da brinem o nečemu što nemogu da promenim."„Pozdravljam sve koji imaju višak kilograma. Vidim vas kako semučite i brinete, a ne menjate svoje telo. Dajem vam ovu minijaturnuvagu. Odlučila sam da se dopadam sebi ovakva kakva jesam."„Zdravo, tata. Ti si zabrinut za budućnost. Predajem ti ovu kugluu čijem središtu piše 'Katastrofa'. Kad god se uhvatim da u budućnostgledam sa zabrinutošću, setiću se lopte i podsetiti se daneću da smišljam katastrofične priče o budućnosti."„Majko i oče, baba i deda, donosim vam jedan porcelanskidom za beskućnike. On predstavlja sve naše novčane brige tokomproteklih godina." Dok ovo govorite, zamislite kako se vaša čukunbabapojavljuje u grupi i pita: „Ali zar nas nisu upravo te brige spasletakvog doma?" Objasnite joj da je važna sposobnost da se zaradujeza život, a ne sposobnost da se strahuje i brine.Ona kaže: „Mene moj otac nije tako naučio."Dok je slušate, shvatate da ste suviše brzo prekinuli sa zamišljanjem.Iza svakog Zabrinutog stoje roditelji, babe i dede, tetke iujaci koji su ih naučili da brinu. Dovedite i ostale! Posmatrajte dugupovorku svojih predaka kako ulaze i zauzimaju svoja mesta na terenui tribinama. Svi mašu žutim ili crvenim zastavicama. Obratitepažnju na njihovu starinsku odeću i uočite kako govore jezicimaUPRAVLJANJE BRIGAMA 181koje nikada niste čuli, uključujući raožda engleski iz Čoserovog doba,španski iz Servantesovog, hebrejski iz vremena cara Solomona,arapske i orijentalne jezike od pre nekoliko hiljada godina. Meduposlednjima su verovatno ušli prvi nomadi i pećinski ljudi. Moždaćete poželeti da svakome od njih date par magičnih slušalica zasimultani prevod, kako bi vaša porodica i svi preci mogli razumetiono što se priča.Dok posmatrate ovu ogromnu grupu ljudu, odaberite određenečlanove koje smatrate reprezentativnim za vaš porodični obrazaczabrinutosti. Zabavite se svojim fantazijama.Možda je jedan od vaših predaka deda iz bajke Sergeja ProkofjevaPeća i vuk. Peća je fantastično isplanirao kako da bezbednouhvati vuka, i u tome je i uspeo. Zatim je u pomoć pozvao lovceda organizuju trijumfalnu povorku dok su vuka vodili u zatvor. Ašta je deda uradio? Umesto da kliče svom aktivnom, inteligentnomi veoma kreativnom unuku, on je nezadovoljno odmahnuo glavomi upitao: ,,A da Peća nije uhvatio vuka, šta bi onda bilo?" Taj dedaje ponosan na svoju crvenu zastavicu.Da li su vaši preci došli iz zemalja u kojima je bilo ratova, masovnihubistava ili kuge? Prirodno je da su tragali za magičnim načinimada zaštite svoje voljene, i možda je njihova magična formulabila: „Nemoj se osećati suviše dobro, inače će se dogoditi neštološe!" Zamislite kako odmahuju glavama i ponavljaju stare priče kakoje sreća neposredno prethodila tragediji i kako je zabrinutostnekako mogla pomoći da se te tragedije spreče.Možda pričaju o vremenu kada su Kozaci ujahali u njihovo seloi poubijali polovinu ljudi koji su se veselili na svadbi. Ili su moždavaši preci bili srećni i veseli Rimljani, sve dok nisu došli Huni,

ostavljajući im poruku: „Nemojte se suviše radovati, inače ćemo vasuništiti!" Da li su se vaši preci smešili i uživali u ukusnoj porcijipirinča i piletine kada su ih napali carevi samuraji? Možda je nekood vaših predaka u puritanskoj Novoj Engleskoj uhvaćen kako sekikoće na Sabat i onda za kaznu bačen u lance?18 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingMožda je neko od vaših predaka, stotinama generacija unazad,bio Mojsijev sledbenik, i čitavih četrdeset godina brinuo da nikadneće pronaći izlaz iz divljine, ili da ni jedna staza koju nadu nećebiti vredna napornog puta? Dovedite na fudbalski teren Mojsijevogsledbenika i dajte mu crvenu zastavicu na kojoj piše „Divljina nosibrige".Možda su pećinski ljudi, vaši preci, slavili svoje otkriće vatre,kada im je zapaljena grana ispala iz ruke i spalila svu dragocenućebad? Uzmite magični mikrofon i svima im viknite: „Ljudska bićane moraju da brinu."Zamislite klicanje svih onih koji nose žutu zastavicu nasuprotzbunjenoj i zabrinutoj tišini onih koji nose crvenu. Recite im da imvraćate njihove brige. „Hej, preci, mnogi od vas su brinuli zboggreha. Dajem vam plastične oreole. Mene gresi nikad nisu brinuli.Nikacla ranije nisam shvatao da vaše brige utiču na mene. Ali sadaznam da ste vi naučili da brinete za preventivu protiv sreće, jer steverovali da biti srećan znači biti grešnik. Više neću koristiti brigeda pokvarim svoju sreću."Dok razgledate po fudbalskom terenu, vidite kako vaša čukunbabavraća porcelansku figuru svojim roditeljima, koji je opet vraćajusvojima, i tako unazad sve dok ta figura nije nestala u rukamapredaka koji nisu potpuno razumeli šta je to dom za beskućnike.Vaša tetka Frensis predaje ogledalo svojoj baki.Vaš otac baca kristalnu loptu u vazduh, njegova majka je hvatai prebacuje svom ocu. Posmatrajte njen odsjaj na suncu, dok je prebacujusve dalje i dalje, kroz mnoge prošle generacije, sve dok nestigne u ruke jednog starog seljaka koji kaže: „Moja budućnost jezaista bila tužna i bedna, i moj sin se brinuo da će i njegova bititakva. Tako je postala ta briga." On zadržava loptu.Bratova figura dečaka koji drži dačku knjižicu odlazi do mladogsrednjovekovnog paža, koji kaže: „Bio sam tako mlad, a moraosam da budem savršen."UPRAVLJANJE BRIGAMA 18Vaga se predaje s kolena na koleno, mnogo generacija unazad,sve dok čukunbaba nije rekla: „Meni se dopada moje krupnotelo", i razlupala vagu.Izmisiite koliko god figurica hoćete i predajte ih dalje. Skorosvaka od vaših briga se može vratiti nekom od vaših rodaka, kojije opet dalje mogu vraćati prethodnim generacijama.Kada ste završili sa razdeljivanjem pojedinačnih figurica, zamolitesve svoje direktne pretke, od početka vremena, da ustanu.Uzmite magični mikrofon i obratite se grupi. „Dame i godspodo,zahvaljujem vam se." Vaši praoci su zaista izvanredna grupa ljudi.Uprkos epidemijama, ratovima i pošastima, svaki član vaših direktnihpredaka je dostigao zrelo doba, i svako od njih je bio plodan- inače vi ne biste postojali. Naklonite im se s poštovanjem i ponovoim zahvalite za taj dar.Objavite im svima: „Naučio sam budem zabrinut, kao i vi, odonih koji su živeli pre mene. Sada se oslobađam svih briga. Ni viniste morali da brinete, ali to niste znali. Ja znam da su moje brigebeskorisne, i odričem ih se." Upotrebite reči koje vam odgovaraju.

Kada budete završili, pošaljite im poljubac ako želite, pre nego štoučinite da nestanu.184POGLAVLJE 29Brigama je kraj!Sada ste spremni da postanete bivši Zabrinuti. To ne znači danikada više nećete brinuti. Kada čujete neprijatne vesti, možda ćetebrinuti dok ne vidite šta možete uraditi. Kada morate da napraviteizbor a nemate nikakvih garancija za ishod, možete na kratko bitizabrinuti. Ali sada možete biti slobodni od neprekidne, zavisničkezabrinutosti. Ako se u neko doba budete ponovo vratili starimobrascima, imate druge mogućnosti. Možete tragati za rešenjima ihvaliti sebe što ste preduzeli nešto. Možete brige zameniti drugimmislima i fantazijama. Možete promeniti kraj, tako da vas vaša strahovanjazasmeju umesto da vas ispunjavaju brigom. Možete prepoznatikada je rešavanje briga van vaših moći, i onda ih se osloboditi.Možete vratiti brige svojim precima.U ovom odeljku ćemo ukratko ponoviti sve što smo uradili.Pre nego što ga pročitate, najpre barem nedelju dana vežbajte onošto ste do sada naučili.Male brigeŠta ste uradili sa svojom sitnom brigom? Da li ste prestali dabrinete o njoj čim ste shvatili da je zaista mala? Neki ljudi jesu. Akoste i vi medu njima, to je divno! Da li ste prestali da brinete poštoste je pretvorili u parodičnu priču sa apsurdnim završetkom? Ili steprimenili neki drugi metod da je se rešite? Koji god metod da steprimenili, time što ste prestali da brinete, dokazali ste sebi da steUPRAVLJANJE BRIGAMA 18vi glavni. To je prvi i najvažniji korak u oslobađanju od ove zavisnosti.Ura za vas!Da li ima još nekih sitnih briga koje vrebaju negde u pozadinivašeg uma? Ako nema, nemojte pokušavati da pronadete novu.Ali, ako to i uradite, recite sebi: „Ispod časti mi je da brinem zbogbeznačajnih stvari. Prevazišla sam to." Svaki put kada vam ponovoneka briga padne na pamet, propratite je sa interesovanjem a nesa zabrinutošću. „O, kako je to interesantno, odjednom samo štonisam počela da brinem da će mi se nešto desiti na putovanju naZapadnu obalu. Pretpostavljam da su mi pale na pamet godinekada sam brinula o tome." Kao što bivši alkoholičari sanjaju dapiju, bivši Zabrinuti otkrivaju kako se sećaju starih briga. Ponekadčak možete sebe uhvatiti kako u glavi posmatrate svoju brigu kaofilm. Ako se izgubite dok vozite, možda ćete iznenada videti starudramu „Izgubljen zauvek u velikom gradu" koja se sprema da vasproganja, sve dok se ne setite da umete da isključite taj unutrašnjiprojektor. A zatim ćete, ako bude potrebno, pitati nekoga kudatreba da idete.Ako još niste digli ruke od svoje sitne brige, možda za to postojijednostavno objašnjenje. Možda imate poteškoća da prihvatiteda se vaša briga ubraja u male. Jer, čak i ako ste je ubrojali u tugrupu, još uvek vam se čini važna. To je verovatno zato što vam uprošlosti jeste bila važna. Brinuti zbog zabave mora izgledati užasnomalom detetu koje posmatra mamu kako riba svaki ćošak kuće,glanca srebrninu, očajnički pokušava da spremi sve ormane, dabi se zatim, sva iscrpljena, bacila na kuvanje. To dete fantaziju opropasti zabave neće smatrati trivijalnom ni kada odraste.Ako još uvek brinete o nečem beznačajno malom, možda ćevam prijati da preuveličate njegovu važnost. „Ne interesuje me ako

ceo svet protera brige, ja i dalje imam pravo da budem zabrinutada će moje zabave propasti. A na mom nadgrobnom kamenu stajaćeugravirano: 'Bila je tako brižna da je brinula i o rolovanoj plećkikoju je spremala prijateljima.'" Kada stvari vidite na takav način,možda ćete biti spremniji da se rešite te brige. Ili će vam se dopasti18 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingpreuveličavanje, pa čete odlučiti da od svojih malih briga napišetečitave sapunice, dok se borite za svoje pravo da ih zadržite.Srednje i velike brigeŠta ste uradili sa srednjim i velikim brigama? Ako ste prestalida brinete zbog tih stvari, čestitamo! Dali ste sebi veliki poklon.Oporavljate se od svoje zavisnosti, i to je zaista predivno.Zabrinutost je zbilja potpuno beskorisna. Jedino što je vrednotruda jeste traganje za rešenjima, a to možete i bez zabrinjavanja.Da li imate još neke srednje ili velike brige? Ako je tako, sortirajteih u grupe Kreativna fikcija, Van mojih moći, Beskorisno čudoili Kreni sada. S vremenom ćete biti u stanju da prepoznate brigetipa „kreni sada" čim vam padnu na pamet, te ćete moći da odlučitešta ćete uraditi kako biste sprečili da se one ostvare. Takodećete biti u mogućnosti da još brže prepoznate koje su brige vanvaših moći.Da li ste otkrili zadovoljstvo i čisto olakšanje što više nistezabrinuti? Možda ste se, nakon što ste svoju srednju ili veliku brigupredali svojim precima, sledećeg jutra probudili pevajući, shvativšida vam se te brige već dugo ne javljaju. To je poklon vašeg umakoje više ne opterećuje sebe raznim strahovanjima. Kada budeteokusili ovakvu slobodu, i sami ćete uvideti koliko ste sebe lišavalizadovoljstva. Osećaćete se kao da ste se iznova rodili, slobodno iotvoreno. Slično ste se osećali u detinjstvu kada ste se probudili bezgroznice prvo jutro posle bolesti. Zabrinutost i jeste vrsta bolesti.Kreativna fikcijaDa li ste uživali dok ste svoje kreativne fikcije pretvarali u šašavepriče? Osim što je zabavan način oslobađanja od briga, pisanjeovih priča vam takode pomaže da koristite desnu hemisferumozga. Dok smišljate nemoguće završetke ili likove koji nisu nikadapostojali, stimulišete svoju inventivnost i intuitivnost. To se naziUPRAVLJANJEBRGAMA 18va aktivnošću desne hemisfere mozga, dok je aktivnost leve hemisferepraktično razmišljanje, koje se zasniva na činjenicama. Želiteli još malo da se poigrate svojim brigama?• Nastavite da ih pretvarate u apsurdne priče.• Gadajte svoje brige magičnim pištoljem ili lukom i strelom.• Izmislite vodopade i brze potoke čija će struja odnetibrige.• Istopite ih ili zapalite, ili ih lansirajte u kosmos.• Izmislite zmajeve čiji će plameni dah spaliti brige.• Pretvorite svoju brigu u veliki balon, a zatim ga probušite.• Snimite film o svojoj brizi, i ubrzavajte ili usporavajtedok ga gledate. Obratite pažnju kako glasovi takodepostaju ubrzani i kreštavi ili spori i duboki. Posmatrajtekako likovi trče kao bez glave ili se jedva pomeraju.Izmislite novu šašavu igru za svaku novu brigu.Van mojih moćiAko ste prestali da brinete o problemima koji su van vaših moći,čestitamo!Ako sa njima još uvek imate poteškoća, upotrebite Molitvu zaspokojstvo:

„Bože, daj mi spokojstva da prihvatim ono što ne mogu dapromenim, hrabrosti da promenim ono što mogu, i mudrosti da razlikujemjedno od drugoga."Ako je neka od vaših briga van vaših moći, poklonite sebi mudrostda to znate. Dopustite sebi spokojstvo koje s tom mudrošćudolazi. Osetite mir koji dolazi iz oslobađanja od ovih briga. Anonimni18 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingalkoholičari to nazivaju „predati se izvoru više moći". Viši izvor moćimože biti bilo ko ili bilo šta u šta verujete. Za vas to može biti Bogili spiritualno jedinstvo čovečanstva, ili čak spokojni deo vas samih.Odvojite neko vreme da zapamtite Molitvu za spokojstvo i dozvolitesebi da je koristite kad god počnete da brinete zbog nečegašto je van vaših moći.Umesto da brinete, otidite u svojoj mašti na neko posebnomesto koje odiše mirom. Šetajte se kroz zamišljeni stari voćnjak sastablima jabuke prekrivenim belim cvetovima. Iznad vas je kristalnoplavo nebo i oblaci, paperjasti i beli kao cvetovi jabuke. Usredvoćnjaka nailazite na drvo koje je samo vaše. Stavljate nogu nanajnižu granu, rukama se hvatate za granu iznad, otiskujete se odzemlje i polako penjete. Osetite grubu koru drveta pod dlanovima.Sada se popnite još više, sve do vašeg tajnog sedišta, skrivenoggranama punim cvetova. To sedište je parče drveta prikucano zadve grane, potpuno sigurno. Seli ste tu, skriveni u cvetovima, kaoda ste sklonjeni od celog sveta. Kud god pogledate, vidite samograne i cvetove, i znate da je to vaše mesto iz snova.Da li vam se više sviđa slika skrovišta na krovu? Popnite se stepenicamana poslednji sprat zgrade i otvorite vrata. Krov je ravan.Na njemu je mnoštvo dimnjaka: neki su niski, sa malim metalnimpoklopcima, dok su drugi visoki i veliki. Pretvarate se da su to prijateljskivojnici koji vas čuvaju. Odlazite do najvećeg dimnjaka isedate u njegovu senku, leđima se naslanjajući na njegove žućkastecigle. Odatle možete videti visoke zgrade, a daleko na horizontudelić okeana. Povetarac vam miluje lice, a sunčevi zraci vas greju.Izaberite neko drugo srećno mesto, stvarno ili zamišljeno, gdemožete otići kad god uhvatite sebe da brinete o stvarima koje suvan vaše moći.Beskorisno čudoKako vam je ovaj deo pošao zu rukom? Da li ste ostavili sebidovoljno vremena za svoja strahovanja? Možda vam je tri putaUPRAVLJANJE BRIGAMA 18dnevno u redu, ali vam više odgovara da brinete jedan, a ne petminuta po planiranom rasporedu? Možda vam treba više termina?Ili možda manje? Da li ponekad zaboravite da brinete? Sada jemožda pravo vreme da pregledate svoj raspored za sledećunedelju. Nemojte siliti sebe da dignete ruke od rasporeda. Znaćetekad za to budete spremni.Kreni sadaČestitajte sebi na promenama koje ste napravili i koracimakoje ste preduzeli! Pronadite načina da se nagradite. Poklonite sebimale, simpatične stvari koje vam se odavno dopadaju. To je sjajannačin da ohrabrite sebe da i dalje rastete i unosite promene u svojživot.RezimeSada ćemo vam pokazati formulu za brzo razvrstavanje briga.1. Da li se moja briga zasniva na realnosti ili fantaziji? (Akoje fantazija, onda je kreativna fikcija).2. Mogu li uraditi nešto da sprečim da se briga obistini? (Ako

ne možete, onda je van vaših moći).3. Ako mogu nešto da uradim, da li odlučujem da to uradim?(Ako ne odlučujete da nešto uradite, to je beskorisnočudo.)4. Bilo da odlučim da uradim šta mogu da sprečim ostvarenjesvoje brige, ili ne, odmah ću prestati da brinem.Kao što ste već primetili, neke tehnike za borbu protiv brigauspešnije su od drugih. Fantazija i zamišljanje koriste se za kretivnefikcije, spokojstvo i „predavanje" su za brige van mojih moći, zabeskorisna čuda različiti načini koji dovode do promeneponašanja, dok je aktivno rešavanje problema odgovarajući metod1 0 Meri Meklur Gulding i Robert L. Guldingza brige iz grupe Kreni sada. Medutim, to nije baš uvek tako. Ponekadje za izbor tehnike odlučujuća ličnost Zabrinutog.Ako ste realistična osoba i fantazija vam nije jača strana, koristitetehnike za promenu ponašanja. Odredite vreme kada ćete brinuti.Koristite brojač za udarce u golfu. Napravite tabelu briga, koristitegrafikon da predstavite brige. Ako želite dekorisan grafikon,upotrebite flomastere različitih boja za svaku kategoriju briga. Nataj način možete pratiti koje vrste briga ste eliminisali, a koje i daljebrinete. Možete zabeležiti vreme kada počinjete i prestajete da brinetesvaku brigu da biste grafički predstavili koliko vremena posvećujetesvakoj brizi. Dok to radite, postajaćete sve manje zavisniod svojih briga.Primenite pozitivno jačanje samog sebe tako što ćete hvalitisvaki potez koji činite ka eliminisanju svojih briga, i ne obraćajtepažnju na zastajkivanje. U stvari, logički možete zaključiti da ste seizlečili od zavisnosti od briga čim naučite da počnete i prestaneteda brinete u određeno vreme, prema rasporedu.Da biste proširili svoj repertoar, možete uključiti Molitvu zaspokojstvo, koja je takode logična.Možete istražiti poreklo svake brige, pa čak nacrtati i porodičnodrvo briga, vraćajući se unazad, kroz generacije, koliko god možete.Ako životu pristupate duhovno pre nego racionalno, verovatnovam je bliža ideja predavanja briga višem izvoru moći. Tutehniku možete primeniti na sve vrste briga. Logično razmišljanjeće vam biti potrebno jedino da odlučite hoćete li preduzeti korakeda sprečite ostvarivanje svoje brige. Kao zamenu za brige takodemožete upotrebiti meditaciju, doživljaje čulne svesti i fantastičnaputovanja.Ako volite fantazije i uživate u maštanju, koristite fantazije i paradokseda se izborite sa brigama. Svoju kreativnost desne hemisferemožete koristiti čak i kada tragate za rešenjima briga iz grupeKreni sada. Za vas je naročito dobra drama tiranina i heroja. Moževam biti zabavno i smišljanje novih scena u kojima svoje brige vraUPRAVJANJEBRIGAMA 1 1ćate precima. Možete čak maštati i kako zajedno pripremate velikusahranu briga, sa svečanim govorima i muzikom iz svih generacija.Bilo da ste zagovornik realističnog, duhovnost ili fantastičnogpristupa, držite tirane podalje od svojih misli i vežbajte da budetesopstveni heroj.Nijedna tehnika nije bolja od druge. Vi odlučujete šta vam najvišeodgovara i šta će za vas biti najbolji metod. Primenjujte ga svedok ne budete mogli za sebe da kažete da ste postali bivši Zabrinuti.DEO IV195POGLAVLJE 30

Kako živeti u svetu Zabrinutih a ostatipri zdravoj pametiPostavši bivši Zabrinuti, možda ste se pridružili onima koji bivoleli znati kako da se druže sa Zabrinutima, a da pri tom ne polude.Zabrinuti u vašem životu mogu biti vaš šef, najbolji radnik,omiljeni saigrač u golfu, roditelji, deca ili vaš partner.Zabrinuti su svuda oko nas. I oni jesu teški ljudi. I sami će topriznati. Zašto ih onda ljudi trpe? Ako ste jedan od bivših Zabrinutih,u prošlosti ste trpeli Zabrinute jer niste ni znali za bolje,budući da ste i sami bili jedan od njih. Takode ste se verovatnodružili s njima, kao što se i alkolohičari druže sa alkoholičarima, dabiste dokazali, recimo, da je sa vama ,,sve u redu". Ako nikada nistebili Zabrinuti, razlozi su verovatno komplikovaniji. Odrastajući poredZabrinutih, možda ste se navikli na njih ili ste od njih postalizavisni jer oni brinu umesto vas.Bilo da ste bivši Zabrinuti ili ste Bezbrižni, vi takode u svomživotu trpite Zabrinute jer to su ljudi koje poštujete, koji vam sedopadaju ili koje volite.Vaš Zabrinuti šef je u svakom drugom pogledu prijatan čovek.Vaš Zabrinuti radnik je jedini koji dolazi ranije na posao i ne ostavljaproblem dok ga ne reši.Vaš Zabrinuti otac vas je podigao i vaspitao, i stalo mu je dovas. Vaša Zabrinuta tetica vam svakog Božića šalje pet dolara inaučila vas je da volite umetnost još kad ste bili mali.198 Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingNeki suzavisnici se konačno udaljavaju od svojih Zabrinutih, ipronalaze novi posao ili novog partnera. Neki nauče da sede naposlu ili kod kuće, jednostavno se isključe i ne čuju ništa.Šta možete učiniti da izbegnete suzavisnost?Najvažnije je da shvatite da od Zabrinutog možete tražiti da sepromeni, ali ga na to ne možete naterati. Kao i alkoholičari, nekiće se promeniti, a neki neće. Medutim, njihova zabrinutost ni ujednom momentu nije pod vašom kontrolom. Istina je da će ponekadZabrinuti prestati da vam govori o svojim brigama, i vi ćetemisliti da ste pobedili. Čak se možete osećati kao da ste apsolutnivladar apsolutno svega. Ali niste, kao što ćete i sami otkriti sledećiput kada vam ta osoba bude ispričala svoju brigu. Nema boljeg načinada osetite nemoć nego da pokušate prisiliti Zabrinutog da prestanebrinuti. Zabrinutost je psihološka zavisnost i nije svako spremanda je se oslobodi.Suzavisnici su zaglavljeni jer misle da se sloboda krije u promeniZabrinutog. Svaki korak koji naprave i svaka emocija kojuosete zasnivaju se se na nadi i željama da Zabrinuti prestane da brine.Ono što oni ne shvataju jeste da se njihov sopstveni oporavakmože desiti tek kad se oslobode psihološke vezanosti. Taj dan ćedoći kada suzavisnici uzmu svoj život u svoje ruke, i prestanu daokrivljuju Zabrinutog za svoje misli, osećanja i postupke. Kada suzavisnicishvate da nemaju moć da promene drugu osobu, ali damogu promeniti sopstveni život, sa suzavisnošću je gotovo.Kada prihvatite činjenicu da nemate kontrolu nad mozgom Zabrinutog,šta možete da uradite da biste lakše podnosili život sa njim?Kao prvo, nadgledajte sebe kako ne biste pokrenuli priču obrigama. Nikad nemojte pitati hipohondra: „Kako si?" Nemojte govoritio svojim frustracijama ili problemima, ukoliko to nije apsolutnoneophodno. Optimistično objavite da ste odlučili da promenitesvoj život, ali ne pre nego što ste se psihološki pripremili da istrajeteuprkos brigama kojim će vas Zabrinuti na to zasuti. Kada odete

kod Zabrinutog, pričajte o prijatnim momentima iz prošlosti ili seUPRAVLJANJE BRIGAMA 199kruto držite sadašnjosti. Pronadite oblasti o kojima vaš Zabrinuti nebrine. Ako voli da priča o književnosti, možete provesti prijatnebezbrižne sate pričajući o toj temi.Postavite osnovna pravila. Imate prava da kažete: „Odlučiosam da više neću da slušam o brigama." Zatim, kada vas Zabrinutipozove telefonom da vam priča o svojim najnovijim brigama, možetega prekinuti: ,,A šta se danas dobro desilo?"Ako Zabrinuti insistira na svojoj priči, pitajte ga: „Inače, kako si?"Ako Zabrinuti i dalje'insistira, kažite: „Doviđenja."Ovo je ekstremni metod, i možda će vam više odgovarati daizmeđu „Inače, kako si?" i „Dovidenja" ubacite: „Kako sam već rekao,neću da slušam brige."Pre nego što posetite Zabrinutog, uradite isto. „Odlučio samda neću više da slušam o brigama kad ti dođem u posetu, tata. Jate mnogo volim i uopšte mi nije prijatno kada pričaš o svojimbrigama. Zapravo, to me uznemiri. Tako da sam doneo jedno praviloza sebe: od sada, kad god neko govori o brigama, otići ću dase prošetam ili provozam, ali neću da slušam te priče." Važno je dase toga pridržavate. Kada on počne o svojim brigama, kažite mu:„Odoh ja u šetnju da provetrim glavu od briga. Vratiću se za desetakminuta." Kažite to nežno, ali ostanite čvrsti u svojoj odluci.Nemojte se uplesti u mrežu briga. Ma kako primamljivo zvučalapriča o brigama, nemojte dozvoliti sebi da brinete sa Zabrinutim.Podsetite se da su brige fikcija i da nećete dozvoliti da navaš emocionalni život utiču fikcije drugih ljudi. Ako ćete već patitizbog briga, neka to budu vaše sopstvene.Postoji mnogo načina da se držite podalje od zamki zabrinutosti.Jedna od najboljih odbrana jeste da uživate u smišljanju novihodgovora na priče o brigama. Možete početi tako što ćete biti nežnii puni podrške. ,,Ti si dobra osoba, i žao mi je što toliko brineš. Bilobi tako lepo kad sebe ne bi time mučio." ,Jesi li umoran? Ponekad,kada si umoran, počneš da brineš, što samo čini da ti problemiizgledaju veći. Možemo sedeti u tišini, a ja ću ti izmasirati leda."Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingSledeći put možete odlučiti da budete kritični. „Tako je dosadnostalno brinuti!" „Prestani da mi pričaš kako si zabrinut za mogsina. Tvoje brige kazuju da on ne može da vodi računa o sebi, i javiše neću da slušam kako ga omalovažavaš."Iz čiste zabave, budite luckasto nežni. Zabrinuti sa smislom zahumor bi na to mogao odgovoriti smehom. „Kad bismo prodali kućui postali beskućnici, ne bismo morali da brinemo o krovu i cevima."Ja bih mogao nedeljom da brinem umesto tebe, da imaš barjedan dan za odmor."Primenite Ijubav da isključite brige: „Volim te." Koristite komplimente:,,Ta frizura još više ističe bademasti oblik tvojih očiju" ili,,U toj haljini izgledaš tako privlačno."Predložite neku aktivnost: „Hajde da pravimo kolače" ili „Hajdemona bazen."Ako ste u iskušenju da pomenete činjenice koje će umiriti zabrinutost,setite se da činjenice ne pomažu, ali bi nevažne činjenicemogle oboma malo skrenuti misli: ,,Da li si video u novinamareklame turističkih agencija, nude aranžmane za Antarktik? Kad bihotišao tamo, pitam se da li bih otkrio kako pingvini mogu da spavajua da se ne smrznu?" Ili Jednom sam čitao da je devedeset dvaodsto ljudi koji imaju glavobolje u detinjstvu dobilo bar jedan jak

udarac u glavu. Ne mora da znači da tu zaista postoji neka veza,ali mi je baš interesantna ta misao."Vaš smisao za humor može pomoći da ostanete slobodni, biloda replike izgovarate naglas ili u sebi.Slatkim glasom: „Umesto da brinemo zbog kola, hajde da brinemoo nečem drugom, kao što je arsenik i ubistvo."Ljutito: „Zar nije strašno što je svet stvoren takav kakav je, pasiromašni ljudi kao što smo mi moraju da brinu, dok naš predsedniksamo putuje i zabavlja se?"Tužno: ,,To bi zaisto bilo tragično kad bi se obistinilo. Poznajemjednu porodicu koja ima još veći problem. Sad ću vam ispričatio njima."UPRAVLJANJE BRIGAMA 1Bojažljivo: ,,To je verovatno sto puta gore nego što možeš dazamisliš!"Rezignirano, između dva uzdaha: „Stvarno me to brine. A zabrinutasam i za kitove i delfine i, da li si primetio da komšijin travnjakne izgleda baš lepo ove godine?"Naučite da smišljate dosetke kada se zaglavite u slušanju Zabrinutog,ali ih koristite samo sa Zabrinutima koji vole da se smejusa vama.Zabrinuti: „Toliko sam zabrinuta zbog Dena. Ne izgleda da jesrećan na poslu."Odgovor: ,,To je zato što nije kvalifikovan ni za jedan posao."Zabrinuti: „Izgleda da ti ne štediš."Odgovor: „To je tačno. A imam i bubuljice."Zabrinuti: „Bojim se da tražim povišicu."Odgovor: ,,I ja isto. Kad bi nas plaćali koliko vredimo, obojebismo umrli od gladi."Zabrinuti: „Brine me šta će tvoj šef misliti o tebi što ideš na posaou toj majici."Odgovor: ,,Da su me zaposlili zbog garderobe, prodavao bihšećernu vunu na vašaru."Zabrinuti: „Kad god mi kuća nije uredna i čista, bojim se da ćeneko banuti u posetu."Odgovor. ,,To je bar lako. Navuci zavese i sakrij se ispod kauča."Zabrinuti šef: „Šta ako prekoračimo rokove?"Odgovor: „Mogu da upucam vas ili sebe. Birajte."Vežbajte da smišljate ovakve odgovore da bi vam bilo interesantno,da biste vreme proveli kreativno i da ne biste brinuli. Nemojteih izgovarati naglas, osim onim posebnim Zabrinutima kojivole dosetke.Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingPonekad spontana dosetka može biti uspešna. Nikova mama jeneprekidno bila zabrinuta za njegovo zdravlje. Kad god bi se prehladio,ona bi jadikovala kako verovatno ima upalu pluća. Jednog dana,kada je imao jedanaest godina, zaista se razboleo. Bolelo ga je grloi osećao se užasno. Utrčao je u kuću i viknuo: „Mama, odmah meodvedi u bolnicu! Imam upalu pluća." Mama se okrenula i rekla:„Nemaš!" Bio je zaprepašćen, ali i uzbuden, shvativši da je otkriomagičnu formulu da s mamom izađe na kraj. Od tada, umesto da jeuverava kako je u stvari zdrav, on je prihvatao njene brige i preuveličavaoih. Ako bi rekla da je bolestan, odmah bi tražio da zovehitnu pomoć. Na kraju je prestala da opsesivno brine o njegovomzdravlju, i koncentrisala se na njegovu sestru i oca.Ma koju tehniku koristili da ostanete slobodni od suzavisnosti,važno je da razumete Zabrinute. Preterano brinuti uopšte nije

zabavno. Neki bivši Zabrinuti su opisali zabrinutost kao „stalni osećajsumornosti" i „napast u glavi". Mnogi Zabrinuti ne poznaju druginačin života, jer su još od malena slušali litanije briga. Njima se stalnazabrinutost čini prirodnom i neizbežnom. Zaista im ne pada napamet da bi umesto brižnih mogli sebi pokloniti srećne misli.Mada ne možete naterati Zabrinutog da se promeni, možetemu ponuditi alternativu. Umesto da mu kažete: ,,Ne bi trebalo dabudeš zabrinut", podelite s njim svoje srećne misli. Ispričajte mukako ste se zabavljali tražeći rešenja nekih problema. Koncentrišitese na ono što imate, a ne na ono što vam nedostaje. Kada Zabrinutibrine, možete pričati o tome šta dobro očekujete od budućnosti.Ako želite, možete mu navesti primere svojih omiljenih fantazija.Naglas pohvalite svaki vaš bezbrižan razgovor. „Ovaj razgovorje tako zabavan!" „Baš ti hvala što si mi pričao o tom članku o uzgajanjucveća. Uživao sam dok sam te slušao." „Baš si zabavan. Svidami se kako se smeješ."Ako vaš dragi Zabrinuti počne da se menja, ako jedno veče iličak nekoliko dana provede ne brinući, dokažite oboma da je životbez briga divan. Budite nežni i razdragani. Dramatične brige o nesrećii propasti izgledaju zanimljivije od dosadnog života, zato poUPRAVLJANJEBRIGAMAkažite svom partneru da život ne mora biti dosadan. A kada se vašZabrinuti ponovo vrati svojim brigama, povucite se malo ako osećateda treba, ali nemojte biti tužni ili ljuti. Slegnite ramenima, pronaditenešto što vas interesuje, i planirajte kako ćete se zabavljatiza vreme sledećeg bezbrižnog perioda. Na taj način možete obomadokazati da su brige, čak i one koje vode pravi eksperti zabrinutosti,slaba zamena za predivan život koji možete imati zajedno.Dode vreme kada život nije tako lep. Potrudite se da kod svakeosobe prepoznate razliku između zabrinutosti kao obrasca ponašanjai stvarne tuge i brige. Iako cenite kada Zabrinuti pokažeradost, važno je da imate na umu da on možda želi da sa vamapodeli i nesreću. Kada vam koleginica kaže: „Roj i ja smo raskinulii osećam se stvarno jadno", njoj jeste potrebno da je saslušate. Tose veoma razlikuje od opsesivne zabrinutosti tipa: „Šta ako se neštodesi i Roj i ja iznenada raskinemo!"Kada vam vaš suprug kaže da vaše dete ima problema u školi,dozvolite sebi da saslušate oboje i da im pomognete da nađu rešenjeproblema.Kada se suočavaju sa operacijom, ljudima je potrebno da pričajuo svojim brigama, a ne da se prave kako je sve u redu.Neprekidna zabrinutost vašeg oca može biti znak da je bolestanili depresivan i da mu treba profesionalna pomoć.Kada ste uspešno odoleli izazovu da igrate ulogu suzavisnika,biće vam mnogo lakše da prepoznate kada je Zabrinuti zaista uznemirena kada opsesivno brine. Ako niste sigurni, pitajte ga šta sedešava.Ako živite sa Zabrinutim, budite dobri prema sebi. Bavite seaktivnostima koje će vas odvojiti od neprekidnog slušanja strašnihpriča, na primer skupljanjem poštanskih markica, rešavanjem zagonetkiili muzikom. Zabrinuti iscrpljuju, a vi imate pravo da sačuvatesvoju snagu. Odredite zajedničke bezbrižne aktivnosti. Odredite takveaktivnosti i samo za sebe. Okružite se vedrim prijateljima kojiMeri Meklur Gulding i Robert L. Guldingnisu opsednuti brigama. Ako je vaš partner Zabrinuti, bilo bi glupoda i za suigrače u golfu odaberete Zabrinute.Ako imate dece, pružite im zaštitu. Deci je potrebno da znaju

da nisu ona uzrokovala da njihovi roditelji, dede i babe budu Zabrinuti.Uverite se da razumeju da su ti odrasli brinuli i kada onanisu bila ni rodena. Preterana zabrinutost nikad nije greška deteta!Deca nisu kriva niti odgovorna za probleme koji imaju odrasli.Pomozite im na svaki mogući način da ne odrastu u Zabrinute ilisuzavisnike.Naučite ih da na brige gledaju kritički. Koje su činjenice? Kojesu pogrešne premise? Predrasude? Čim odrastu dovoljno da znajurazliku izmedu prošlosti i sadašnjosti, realnog i nerealnog, pomoziteim da prepoznaju da su opsesivne brige nerealne jer su u domenubudućnosti. Naučite ih veštini zabavnog rešavanja problema.Ali pre svega, budite im podrška i model za život bez zabrinutosti.Ličnim primerom naučite svoju decu da na budućnostgledaju sa uzbuđenjem, a ne sa strepnjom.V Sta su drugi rekli205„Godinama pratim radove bračnog para Gulding. Oni su izuzetnipredavači, veliki kliničari i odlični pisci. Ova knjiga sadrži nekeod najznačajnijih terapeutskih ideja za lečenje anksioznosti i zabrinutosti,pretočene u kvalitetan, razumljiv i uspešan program."Dr Artur Frimen (Freeman)Klinički asistent-profesor psihologije na Katedri za psihijatriju,Univerzitet u Pensilvaniji,,0va korisna knjiga Zabrinutima vraća kontrolu nad sopstvenimodbeglim osećanjima i mislima."Dr Mirijam Poister (Polster)Direktor Geštalt trening centraSan Dijego„Konačno! Mir u glavi dostupan je svima koji žele da slede jasnauputstva Meri Gulding kako da od onih koji brinu postanu onikoji delaju."Džo Aleksander (Alexander)Autor knjige Izazovpromene:Kako da programirate sebe na uspeh(Dare to Change: How to Program Yourself for Success)Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding„Ovo je zabavna i praktična knjiga koja će sasvim osvojiti vašupažnju... Test o zabrinutosti, koji vam pomaže da izvršite samoprocenu,interesantniji je i od najboljih ukrštenica na svetu."Mjurijel Džejms (fames)Autor knjiga Rodeni pobednik (Born to Win) iOslobadanje (Breaking Free)„Psihoterapeuti mogu ovu knjigu slobodno da daju svojim pacijentimakao prečicu do bezbrižnog života i pozitivnog delanja."Dr Džon Gledfelter (Gladfelter)Koordinator, Filding InstitutPSIHOPOLIS - «Do sada izašlo iz štampe:Zoran Milivojević: Formule Ijubavl -Kako ne upropastlll sopstvenlžlvot tražećl pravu Ijubav(drugo izmenjeno izdanje, deveto štampanje)Jedna od retkih knjiga o Ijubavl koju čitaju i muškarcilLjubavnl životvas povremeno zbunjuje? Ovoje prava knjiga za vas! Otkrijtesvoju ili partnerovu formulu Ijubavi.Kako T0 može biti Ijubavf Svačije Ijubavno ponašanje ima svoju logiku, formulu,a ova knjiga vam pomaže da otkrijete koja je formula vaša.

šta IJubav nije, a šta Ijubav jeste? Knjiga vas vodi na put na kojem ćete otkritigranice Ijubavi i neljubavi.Posta vam je neproduktivnih svada? Razumevanje partnerove formule Ijubavidrastično smanjuje nesporazume. Govorite jezikom koji partner razume.Vrhunski autoritet vas vodi kroz različite mentalne mape Ijubavi na koje seoslanjamo u svojim životima. Kultna knjiga (dva izdanja, devet štampanja) čiječitanje preporučuje veliki broj stručnjaka.Investirajte u svoju Ijubavnu budućnost. Čitanje ove knjlge može blti jedna odvaših najboljih Investicija u sebe i svoju Ijubavnu sudbinu.Otl(asi\ G^M).Ako vas je knjiga FORMULE LJUBAVI potakla da poželite da praktično radite nasebi, onda je trenutak da se uključite u seminare radioničarskog tipa u kojimavam autor knjige i njegove kolege pomažu da otkrijete i promenite svoj ljubavniscenario. Za detalje oko organizacije seminara ili za kontakt sa obučenim savetnikomu vašoj okolini obratite se na Psihopolis institut d.o.o Novi Sad,tel: 021 47 36 664 - www.psihopolis.edu.rs - e-mail: psihopolis-TA@nscabIe.netZoran Milivojević:Igre koje Igraju narkomanl -Transakclona anallza problematlčnoguzlmanja drogaOVA KNJIGA MOŽE BITNO UVEĆATI SOCIJALNUINTELIGENCIJURAZVIJMO 0TP0RN0ST NA MUVANJAKoje ig're igraju zavisni od droga, a koje Ijudi oko njih?Koje igre igraju terapeuti, roditelji, policija... ?Ko je u igri Spasfec, ko Progonilac, a ko ZrtvaTAko ste u igri kako da iz nje izadete?Ako niste u igri kako da u nju i ne udete?Kako da pomognete, a da ne postanete 5paei\ac koji je predodrecten dapostane Zrtva"?Kako da pomognete, a da ne postanete Progonilac?Kako da pomognete sebi i svojima?vKako uputiti svoje dete da ne postane Zrtva?Zašto smrtonosne obrasce ponašanja zovemo igra?IZAPITE IZIGKEI OSTANITE IZVAN IGREI DAJTE SVOJ D0PR1N0SIP0K.L0NITE K.NJIGU K.0ME JE POTREBNAIO autoru:Zoran Milivojević, dr med. je psihoterapeut s dugogodišnjom praksomu individualnoj, partnerskoj i grupnoj terapiji. Prvi je u istočnoj Evropistekao najviši stepen internacionalnog supervizora i edukatora Medunarodnogudruženja za transakcionu analizu. Predavač je na UniverzitetuSigmund, Frojd u Beču. Autor je nekoliko izvanrednih udžbenika i knjigaod kojih se izdvajaju knjige Formule ljubavi, Emocije i Igre koje igrajunarkomani. Živi i radi u Novom Sadu i Ljubljani.Zoran Milivojević: Emoclje -Pslhoteraplja I razumevanje(freće dopunjeno i izmenjeno izdanje,sedmo štampanje)ČITANJE OVE KNJIGE GARANTOVANO UVEĆAVAEMOCIONALNU FI5MEN05T.0 emocijama kristalnojasno i sasvim upotrebljivo.Originalna i jedinstvena Milivojevićeva teorija emocija.Jedna od u svetu retkih grand-teorija, koja obuhvatasva osećanja, prijatna i neprijatna, zdrava i poremećena.Knjiga zbog koje je mnogima žao što ne znaju srpski.K.NJIGA SA KOJOM ĆETE SE DRUŽITII KNJIGA KOJA 5E NE POZAJMUUJEI

„Sasvim pouzdano knjiga EMOCIJE dr Zorana Milivojevićajeste najznačajnija knjiga stpskepsihologije XX veka"Dr Draško RedepU ovoj obimnoj knjizi autor izlaže svoju originalnu teoriju emocija. Jednaod u svetu retkih „grand-teorija" o emocijama - normalnim i patološkim,prijatnim i neprijatnim. Ova kultna knjiga o emocijama je u trećem dopunjenomizdanju dobila nova poglavlja - o usamljenosti, o uvredenosti, oosećanjima lepog i ružnog.BUDITE INFORMISANINA PODRUČJU PSIHOLOGIJELJUDSKOG RASTA I RAZVOJAPOSTANITE ČLAN NAŠEMAILING LISTE PSIHOPOLISKorisne informacije, najveći popusti, predavanja i radionice, najave knjigaPOŠALJITE VAŠ MAIL NA psihopolis-ta@nscable.netZoran Milivojević, Katja Bilban,Vida Kokelj, Miša Kramberger,Tjaša Steiner i Borut Kožuh:'KUkkmifat# im vttSktMala knjlga za vellke rodltelje -Prlručnlk za vaspltavanje decePrevod sa slovenačkog Ivana RakićKAKO PA VASPITAVATE DETE DA BISTE DOBILI s0N0 ŠT0 ŽELITEKNJIGA 0 TRIVEŠTINE:RODITEUSKIZAHTEV - POHVALA I NAGRADA - KRITIKA1 KAZNAMAPA ZA ORIJENTACIJU SAVREMENOG RODITEUAZašto dete neće Aa radi korisne stvari?Zašto dete misli da ga ne volite kada mu nežto ne dozvolite?Da li da očekujete, molite ili da zahtevate?Kako da ni premalo ni previše ne pohvaljujete dete?Da li da pohvalite dete kao osobu ili njegov postupak?Kako da nagradite dete?Da li da kritikujete dete kao osobu ili njegov postupak?Da li je kritika dovoljna?Kako kažnjavati?Kako da vam dete ne bude nl razmaženo nl suviše poslušno?O autorima:Zoran Milivojević je psihoterapeut koji više od decenije radi kao supervizorvaspitačima u različitim slovenačkim institucijama za miade. KatjaBilban, Vida Kokelj, Miša Kramberger i Tjaša Steiner su diplomirani psiholozikoji rade kao vaspitači, a Borut Kožuh je socijalni pedagog i direktor,svi zaposleni u Domu za mlade Jarše u Ljubljani. Knjiga je izašlapovodom proslave pedeset godina tog zavoda (2004) i postala veomapopularna medu slovenačkim stručnjacima. U knjizi je izložen mercedesmodel zasnovan na iskustvima dr Milivojevića i na teorijskom okvirutransakciane analize kojom se bave svi autori.Meri Mekiur Gulding i Robert L, Gulding:Promenltl žlvot - Teraplja novom odlukomPrevod sa engleskog Dragana Vuković VojnovićKAK.0 JASNOĆA TRANSAKCIONE ANALIZE IMOĆ GEŠTALT TEHNIKA ČINE TERAPIJUNOVOM OPLUKOMšta je psihoterapija životnog scenarija?Promenite svoju sudbinu promenom svoje rane odluke.Kakve sudbinske odluke donosimo u detinjstvu iranoj mladosti?

Kako te odluke utiču na naš kasniji život?Kako je ove odluke moguće promeniti?Tokom mog treninga kod Guldinga naučili su me da terapijamože biti kratka, zabavna ipri tome veoma duboka i uspešnaDr sc. Mirjana Divac Jovanović, psihoterapeutGuldinzi su nas naučili da je moć za promenu u klijentu,ane u terapeutuDr Zoran Milivojević, psihoterapeutO autorima:Meri Meklur Gulding i Robert Gulding su velikani psihoterapije drugepolovine XX veka. Nakon što su učili direktno od Erika Berna, utemeljivačatransakcione analize i od Frica Perlsa, utemeljivača geštalt terapije, ustanovilisu terapiju novom odlukom kao posebnu psihoterapijsku školu uokvirima transakcione analize. Terapija novom odlukom je moćno sredstvoza promenu nesvesnog životnog sce'harija. Bračni par Gulding je tokomsvoje karijere podučavao terapeute u preko 40 zemalja, uključujući Srbiju.Klod Stajner: Školovanje srca -Učenje emoclonalne plsmenostlPrevod sa engleskog Olgica VukovićRAK.0 5P0JITI SKCE I MOZAK?EMOCIONALNA PISMENOSTI ČITANJE UUBAVlKako školovati srce?Koje su tipične emocionalne greške?Kako Ijudi ekonomišu primanjem i davanjem Ijubavi?Gde ste na skali emocionalne svesnosti?Kako uticati na emocionalni razvoj drugih?KAKO VAS TRENING EMOCIONALNE PISMENOSTI ČINI BOUIM?Kad bismo svi naučili ovaj novijezik, svet bi bio drugačiji.Elejn Aron, autor knjige Highly Sensitive PersonStajner nam otkriva daje srce centar inteligencije.Zoran Milivojević, autor Emocija i Formula IjubaviO autoru:Dr Klod Stajner je klinički psiholog i transakcioni analitičar koji se dugi nizgodina bavi psihologijom emocija i koji je razvio trening emocionalne pismenosti.Kao jedan od najbližih saradnika Erika Berna bitno je doprineorazvoju transakcione analize (dva puta je za svoje izuzetne doprinose dobionaučnu nagradu Erik Bern). Autor je desetak knjiga od kojih su najznačajnijeIgre koje igraju alkoholičan, Scenariji koje Ijudi žive i Dostizanje emocionalnepismenosti. Kao edukator Medunarodnog udruženja za transakcionuanalizu (ITAA) podučavao je u velikom broju zemalja, a 2006. godineje svoj seminar održao u Srbiji. Počasni je član TA Centra - asocijacijetransakcionih analitičara Srbije. Detaljnije na www.claudesteiner.com.Dušan Stojnov: Pslhologlja llčnlhkonstrukata - Uvod u teoriju I terapljuS7VARN0ST - OBJEKTIVNA1LI SUBJEKTIVNA?OSVESTITE SVOJU LIČNU KONSTRUKCIJUSEBE, DKUGIH I SVETAAko vam se ne sviđa u kakvom svetu živite, Aa liznate Aa i vi sami NESVESNO DOPRINOSITE tome?Otkrijte kako NESVESNO UREDUJETE svojemeduljudske odnose kako bi ih uklopili u vaše konstrukte.Da li znate da su LJUBAV, SREĆA, ZDRAVLJE, BOGATSTVO, PRIJATELJSTVO,USPEH,... konstrukti koje različiti Ijudi različito definišu?Želite da OTKRIJETE KAKO sami konstruišete svoju stvarnost u onimoblastima života koje su vam najvažnije?Znate li Aa PROMENA STVARNOSTI započinje promenom konstrukta?Želite da znate KAKO PROMENITI svoje ili tude lične konstrukte?

OVLADAJTE PROCESOM 1 KONSTRUIŠITE STVARN05T KOJA VAMODGOVARAO autoru:Dr Dušan Stojnov je psiholog i psihoterapeut, redovni profesor Filozofskogfakulteta u Beogradu. Pionir je konstruktivističke psihoterapije unašoj zemlji. Nakon obuke u Londonu, postao je prvi domaći konstruktivističkipsihoterapeut. Osnivač je i predsednik Udruženja konstruktivistaSrbije koje redovno organizuje edukaciju iz konstruktivističke psihoterapijei savetovanja.Na evropskom nivou prof. Stojnov je jedan od osnivača Evropskog udruženjaza lične konstrukte (EPCA) i Evropske Mreže za KonstruktivističkuTerapiju (ECTN). Takode predaje u Padovi i na Malti.Pored velikog broja objavljenih stručnih članaka, autor je knjige Odpsihologijeličnosti ka psihologiji osoba (2005) i urednik udžbenika Psihoterapije(2000).ličnih'[MeOjalaiiU svojoj nameri da promoviše ljudski rast i razvoj Psihopolis institut organizuje različiteseminare, predavanja i radionice koje vode eminentni profesionalci. Edukacije za neprofesionalcei stručnjake koje trenutno nudimo u Beogradu i Novom Sadu su:Transakciona analiza » » » Asertivni trening » v v Autogeni trening » » » Grupe susretanjav » » Grupna terapija V » * Hipnoterapija » » » Asertivni trening za adolescenteUkoliko ste zainteresovani za rad na sebi ili za profesionalni razvoj kontaktirajte Psihopolis:psihopoIis-ta@nscable.net ili za nove informacije pogledajte www.psihopolis.edu.rsNajavljujemo sledeća izdanja:Sigmund Frojd: Izvod Iz pslhoanallzeKnjiga koju je Frojd pisao pred emrt, a u kojoj se sa izuzetnom jasnoćom osvrćena svoj dotadašnji rad i daje neke od konačnih definicija svoq dela. Neopravdanozanemareno delo koje pravi novi red u psihoanalizi. Mala knjiga gigantskog značaja.Snežono Miienković: Integratlvna art pslhoterapljaPoznati psiholog i psihoterapeut, specijalista za art terapiju, profesoruniverziteta, izlaže teor[ju savremene integrativne art terapije. Knjiga koja jeveoma zanimljiva svima koji traže vezu izmedu psihologije i umetnosti.Borislov Kapamadžija: Sudska pslhljatrljaKapitalno delo dr Borislava Kapamadžije, nedavno preminulog doajena našesudske psihijatrije i profesora Univerziteta u Novom Sadu. U knjizi su izloženiprincipi sudske psihijatrije koje bi svaki pravnik trebalo da poznaje.Mjuriel Džejms i Doroti Džongvard: Rođenl pobednlkPonovno izdanje klasične knjige u kojoj se kombinuju transakciona analiza igeštalt terapija. Knjiga koja vas vodi na put samootkrivanja kroz osnovnekoncepte transakcione analize kombinovane sa moćnim geštalt tehnikama.Zoran Milivojević: Arhetlpovl IJubavl - Ljubav I kulturaKako kuitura učestvuje u oblikovanju naših predstava o Ijubavi? Putemsredstava masovnog komuniciranja upijamo različite predstave o Ijubavi naosnovu čega pravimo neku svoju predstavu o Ijubavi. Dr Milivojević, kaonastavak kultne knjige FORMULE LJUBAVI, nudi ARHETIPOVE LJUBAVI. Autorraščlanjuje konfuznu predstavu o Ijubavi koju ima savremeni fovek i ukazuje nanekoliko čistih tipova. Peč je o četiri para suprotstavljenih arhetipova: ljubavstapanje i samozaljubljenost, trijumfalna Ijubav i tragična Ijubav, čista Ijubav itelesna Ijubav i luda Ijubav i zrela Ijubav. Autor ukazuje na psihološku tranzicijusavremenog čoveka iz zone preživljavanja u zonu užitka i na hladenje Ijubavi ipredominaciju arhetipa samozaljubljenosti.TRANSAKCIONA ANALIZA U SRBIJITransakciona analiza ili skraćeno TA je kod nas veoma popularna psihološkateorija koja se pored psihoterapije primenjuje u savetovanju, pedagogiji,medijaciji, glumi, književnosti, psihologiji korporacija i brojnim drugim

kontekstima. Pogledajte sajt www.TACentar.net.U Srbiji su već skoro trideset godina veoma popularne knjige drErika Berna, osnivača transakcione analize. Pored tri Bernove knjige kojesu prevedene Koju igru igraš?-, Šta kažešposle zdravo?-, i Seks u Ijubavi,na srpskom jeziku postoji i niz drugih knjiga iz transakcione analize. Najvažnijeknjige su od Tomasa Harisa Ja sam OK, tisi OK i Ostati OK, zatimod Mjurijel Džejms i Doroti Džongvard Rodeni pobednik, od Mejvis KlajnKako odabrati supružnika? i Bol i radost u intimnim vezama. Veliki doprinosrazumevanju TA su i knjige Meri Meklur Gulding i Roberta GuldingaPromeniti život - terapija novom odlukom, kao i Kloda StajneraSkolovanje srca - učenje emocionalne pismenosti.Ovaj trend popularnosti nastavljaju i knjige dr Zorana Milivojevića,Formule Ijubavi i Emocije koje su doživele veliki broj izdanja, a čemu sepridružuje i njegova nova knjiga Igre koje igraju narkomani u kojoj unapredujeBernovu teoriju igara.Od knjiga za vaspitanje dece na TA principima su veoma popularneknjige Mejvis Klajn OK roditelj, zatim knjige Stiva Bidalfa (Tajna srećnedece, Joštajni srećne dece, Kako odgajati sinove, i Biti muško). Veoma jepopularna i knjiga Mala knjiga za velike roditelje Zorana Milivojevića i jošpetoro slovenačkih transakcionih analitičara koja je prvo izašla u Sloveniji,doživela veliki uspeh, a zatim prevedena na srpski. Uspešna je i knjigaAieksandre Jovanović Magyar Zašto to radiš.Uprkos velikoj popularnosti Bernovih knjiga, u široj javnosti jemanje poznato da je kod nas prisutna prilično brojna i živahna zajednicakoja okuplja Ijude koji se profesionalno bave transakcionom analizom.Još 1978. godine je grupu psihologa okupljenih oko prof. dr Josipa Bergeraobučavao Grejem Barns (Graham Barnes), edukator i supervizor Medunarodnogudruženja za transakcionu analizu. Ubrzo je Beograd postaoregionalni centar iz kojeg su profesionalci širili transakcionu analizu podrugim republikama bivše Jugoslavije. Ovaj trend je nastavljen i tokomproteklih petnaestak godina. Tako je, na primer, 2001. godine, kao prvi utakozvanoj Istočnoj Evropi, najviši rang zvaničnog i medunarodno priznatogedukatora i supervizora za transakcionu analizu (T.S.T.A.), stekao upravodr Zoran Milivojević. Ovaj stručnjak je i predavač transakcione analizena bečkom Univerzitetu Sigmund Frojd. Danas u našoj zemlji postojinekoliko desetina transakcionih analitičara, kao i veći broj licenciranihučitelja i supervizora.T.A. Centar - Asocijacija transakcionih analitičara Srbije okupljapreko pet stotina profesionalaca koji primenjuju transakcionu analizu urazličitim kontekstima: psihoterapiji, savetovanju, vaspitanju i obrazovanju,glumi, medijaciji, korporacijskom treningu, oglašavanju, odnosima sjavnošću, itd.Sve informacije u vezi s transakcionom analizom, učlanjenjem u udruženje,edukacijom, savetovanjem ili terapijom, primenom u radnim organizacijama,uslovima treninga, stručnim skupovima i radionicama možetedobiti na internet strani www.TACentar.net ili ako pišete na elektronskinaslov: offlce@TACentar.com.Meri Meklur Gulding i Robert L. GuldingUPRAVIJANJE BRIGAMAUČENJE VEDRINEIzdavačPsihopolis institut d.o.o.Matice srpske 14/1 Novi SadTel. 021/47 366 64, 47 366 65email: psihopolis@nscable.netwww.psihopolis.edu.rswww.psihopolis.com

Za izdavača Zoran ČekerinacLektura i korektura Magdalena PetrovićKorice Aleksandra RadovanovićPriprema za štampu Sladana Novaković •Stampa Krimel, BudisavaPlasman psihopolis@nscable.netISBN 978-86-86653-09-32008.