upravljanje i reciklaza opasnog otpada

7/29/2019 UPRAVLJANJE I RECIKLAZA OPASNOG OTPADA

http://slidepdf.com/reader/full/upravljanje-i-reciklaza-opasnog-otpada 1/18

Univerzitet SINGIDUNUM

Fakultet za informatiku i menadžment

Seminarski rad iz predmeta: TEHNIČKI SISTEMI

Tema: UPRAVLJANJE I RECIKLAŽA OPASNOGOTPADA

Student: Nikola Andrejević 2009/200256Predmetni profesor: Dr Dušan Regodić dipl.inž.



Sadržaj

Uvod........................................................................................................................ 3Ciljevi...................................................................................................................... 41. Bazelska konvencija............................................................................................ 5

1.1. Obuka za upravljanje i smanjenje opasnog otpada.......................................... 51.2. Definicije opasnog otpada prema Bazelskoj konvenciji.................................. 51.3. Elementi sistema obeležavanja i kontrole........................................................ 61.4. Definicija opasnog otpada – EPA.................................................................... 61.5. Definicija opasnog otpada – UNEP................................................................. 62. „Proizvođači“ opasnog otpada............................................................................ 73. Tretman opasnog otpada..................................................................................... 93.1. Metode za tretman opasnog otpada................................................................. 103.2. Odlaganje opasnog otpada.............................................................................. 103.3. Izbor lokacije za deponiju opasnog otpada..................................................... 113.4. Označavanje opasnog otpada.......................................................................... 113.5. Uzorkovanje opasnog otpada.......................................................................... 124. Osobine opasnog otpada..................................................................................... 134.1. Zapaljivost....................................................................................................... 134.2. Reaktivnost...................................................................................................... 144.3. Toksičnost........................................................................................................ 144.4. Dekontaminacija.............................................................................................. 145. Elektronski i električni otpad.............................................................................. 155.1. Elektronski otpad.............................................................................................. 15

5.2. Kategorije EE otpada........................................................................................ 16Zaključak................................................................................................................. 17Literatura.................................................................................................................. 18



UVOD

Opasan otpad najčešće nastaje u industriji, ali i u domaćinstvima, jer se opasne materijenalaze u mnogim proizvodima koji nas okružuju, kao što su iskorišćene baterije, stari lekovi, boje i lakovi, različite hemikalije, otpadno motorno ulje i dr. Takav otpad sadrži materije koje

mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a koje kroz zemljište i vodeulaze u biološki lanac i mogu uzrokovati oboljevanje ljudi i štetno delovati na ostali živi svet.

Zakon o otpadu je po pitanju opasnog otpada vrlo jasan, ali velike količine takvog otpada jošuvek nepotrebno završavaju na komunalnim odlagalištima i u okolini, gde im nije mesto.

Zašto reciklirati?

Zato što reciklažom štedimo sirovinske resurse. Kada upotrebljene materijale recikliramotako dobijamo nove proizvode i smanjujemo potrebu za korišćenjem novih resursa.

Reciklažom štedimo energiju, jer je daleko veća potrošnja energije pri pravljenju novih

sirovina nego kod recikliranja.

Reciklaža doprinosi zaštiti životne sredine, jer su svi procesi u kojima se dobijaju rude isirovine, potencijalno štetni po životnu sredinu.

Reciklaža doprinosi smanjenju deponija i degradacije tla, zato što se broj ljudi svakodnevno povećava, i srazmerno broju ljudi se povećava i količina otpada.



Ciljevi

Prezentovanje opasnosti koje predstavlja opasni otpad

Upoznavanje sa vrstama opasnog otpada i njihovim osobinama

Upoznavanje načina odlaganja i rukovanja

Prezentovanje opasnosti koje sa sobom nosi EE otpad

Upoznavanje sa tipovima EE otpada



1. Bazelska konvencija

Bazelska konvencija je usvojena 22.3.1989 godine, sa osnovnim ciljem da se smanji ilišto više moguće ograniči prekogranično kretanje opasnog otpada. U obimnom tekstukonvencije, kroz mnoštvo pravila i obaveza istaknuta su 4 osnovna cilja:

1. Smanjenje prekograničnog transporta opasnog otpada na minimum

2. Ekološko upavljanje sa neizbežnim prekograničnim transportom opasnog otpada

3. Deponovanje opasnog otpada na mestu nastajanja

4. Smanjenje nastajanja opasnog otpada

Svesni činjenice da nema značajnijeg rešenja u vezi opasnog otpada, bez značajnogsmanjenja proizvodnje opasnog otpada, Ministri zemalja potpisnica Bazelske konvencijesastali su se u decembru 1999. godine i usvojili plan akcija za narednu deceniju kojiuključuje:

Promovisanje i korišćenje čistijih tehnologija i metodaDalje smanjenje transporta opasnog otpadaPrevencija i praćenje ilegalnog transporta opasnog otpadaPoboljšanje institucionalnih i tehničkih kapacitetaRazvoj regionalnih centara za obuku i transfer tehnologija

1.1 Obuka za upravljanje i smanjenje opasnog otpada

Sastavni deo Bazelske konvencije je izgradnja kapaciteta za upravljanje i odlaganjeopasnog otpada. Kroz program obuke i transfera tehnologija, zemlje usvajaju veštine i alateneophodne za rešavanje problema sopstvenog opasnog otpada.

1.2. Definicija opasnog otpada prema Bazelskoj konvenciji

Opasnim otpadom smatra se 45 kategorija otpada, plus kategorije otpada koje poseduju jednu ili više opasnih karakteristika:

ZapaljivostOksidirajuća svojstvaOtrovnostInfektivnostKorozivnostEkotoksičnost



1.3. Elementi sistema obaveštavanja i kontrole

Obaveza obaveštavanjaPrethodno pismeno prihvaćena proceduraObaveze ponovnog uvoza

Zabrane i restrikcijeDefinicija i kontrola ilegalnog transportaUgovor između izvozika i preduzeća koje će sanirati opasni otpadGarancije osiguranja i finansiranjaMeđunarodni transportni propisiEkološko upravljanje opasnim otpadom

1.4 Definicija opasnog otpada - EPA

Prema EPA (Agencija za zaštitu životne sredine – Environmental Protection Agency),opasnim otpadom se smatra svaka materija koja ima neku od sledećih osobina:1) Zapaljivost2) Korozivnost3) Toksičnost4) Reaktivnost

Kao i ambalaža i drugi materijali koji su bili u dodiru sa opasnim otpadom.

1.5. Definicija opasnog otpada – UNEP

Prema UNEP-u (United Nations Environment Protection) otpadi, svi osim radioaktivnih

koji na bazi hemijske toksičnosti ili aktivnosti, eksplozivnosti, korozivnosti ili drugihkarakteristika prouzrokuju opasnost ili štetnost po zdravlje i/ili životnu sredinu.



2. „Proizvođači“ opasnog otpada

Industijski sektor Ne-industijski sektor

Kožare Automobilski servisi

Bojenje tekstila Radnje sa bojama

Proizvodnja boja Fotografske radnje

Prerada metala i elektropoliranje Hemijsko cišćenje

Livnice Medicinski otpaci

Prerada akumulatora – reciklaža

Hemijska industija – laboratorije

Štamparije

Tabela 1. Lista „proizvo đač a“ opasnog otpada

Proizvođači opasnog otpada se mogu svrstati u 3 kategorije, u zavisnosti od količineotpada koji reprodukuju u određenom vremenskom periodu:

1) Proizvođači velikih količina>1000 kg mesečno (farmaceutska industrija...)

2) Proizvođači srednjih količina100-1000 kg mesečno (laboratorije, štamparije...)

3) Mali proizvođači

<100 kg mesečno (zubarske ordinacije, fotografske radnje...)

Problematika odlaganja opasnog otpada

1) Smanjenje nastajanja opasnog otpada2) Razmatranje reciklaže i ponovne upotrebe određenih komponenti opasnog otpada3) Tretman opasnog otpada4) Deponovanje preostalog ostatka od tretmana opasnog otpada



Slika 1. – Grafi č ki prikaz hijerarhije upravljanja otpadom

1) U bilo kom procesu upravljanja, na vrhu hijerarhije jeste smanjenje nečega, u ovomslučaju otpada. Njega možemo smatrati “teretom” I finansijski da ga iskažemo kroztroškove. Dobro upravljanje može značajno da smanji troškove.

2) Nakon neizbežne produkcije opasnog otpada, veoma je važno da se njegova količinasmanji što je više moguće ili barem njegova opasnost. Najbolji način za smanjenjekoličine opasnog otpada jeste reciklaža, odnosno tehnologija ponovne upotrebe. Nataj način smanjili bi se troškovi obrade opasnog otpada ali I troškovi sirovina.

Smanjenje naizvoru

Zamenatehnologija

Reformulacijaproizvoda

Substitucijasirovina

Mere"domaćinskog"

ponašanja

Avoid Izbeći

Minimise Minimizirati

Recover Materials Reciklaža i ponovno

korišćenje

Treat&Process Pretnje i procesiDispose Raspolaganje

Dump Odlaganje

Treba čeznuti za...



3) U trećem koraku se pristupa različitim vrstama tretmana opasnog otpada sa ciljem dase:- smanji količina opasnog otpada koji će se deponovati- smanji opasnost otpada različitim fizičko-hemijskim reakcijama

4) Deponovanje preostalog otpada predstavlja poslednji korak. Iako je najnepovoljniji,

trenutno je najzastupljeniji zbog svoje jednostavnosti I niskih troškova.

Slika 2. Tretmani i vrste odlaganja opasnog otpada (3)

3. Tretman opasnog otpadaOsnovni cilj svakog tretmana opasnog otpada je da mu se smanji količina što je više

moguće. Druga mogućnost je ponovno korišćenje ili reciklaža, što će smanjiti upotrebu

novih sirovina koje su često ograničene.

Izvor

On-site reciklaža

Za tretman

otpad

Off-site reciklaža

odlaganje



3.1. Metode za tretman opasnog otpada

Fizičko-hemijskeHemijskeBiološkeTermičke

Prema efektu koji prouzrokuju, tretmani se mogu podeliti na:Redukovanje zapremine- Fizičko-hemijske- Fizičke- Hemijske- Biološke

U ovom tretmanu se obraća pažnja na redukovanje zapremine opasnih materija.Destrukcija- Termički- Solidifikacija i stabilizacija

- Kombinovani metod tretmanaU ovom tretmanu se konvertuju opasne materije u neopasne.

Lokalizacija- Odlaganje na deponiji i na odlagalištu uključuje:

* Ko-odlaganje* Odlaganje sa lokacijama opasnog otpada ili u ćelije unutar objekta* Stabilizacija/Solidifikacija

- Druge opcije* Biodegradacija zemljišta* Injektiranje u zemljište* Odlaganje u rudnicima

3.2. Odlaganje opasnog otpada

Odlaganje svake vrste otpada predstavlja posledni u nizu koraka upravljanja. Ako sekojim slučajem preostala količina ne može ponovno iskoristiti ili tretirati, neophodno jenjegovo propisno odlaganje. Imamo dva tipa odlaganja:

- Privremeno odlaganja u predviđena skladišta- Permanentno odlaganje na deponije opasnog otpada.

U Republici Srbiji ne postoji trajno skladište!!!



3.3. Izbor lokacije za deponiju opasnog otpada

Da bi izabrali najbolju lokaciju za deponiju opasnog otpada, potrebno je da lokacijazadovoljava tri glavne tačke:

1) Vreme transfera treba da bude što kraće2) Da postoje zaštitne mere u slučaju curenja, prosipanja ili požara3) Tačno definisati tip i količinu otpada koji će se tu skladištiti

3.4. Označavanje opasnog otpada

Slika 3. Znaci i klase za obeležavanje opasnih materija

Klasa 1 – Eksplozivne supstanceKlasa 2 – GasoviKlasa 3 – Zapaljive tečnostiKlasa 4.1. – Zapaljive čvrste materije, samoreaktivne supstance

Klasa 4.2. – Supstance sklone spontanom sagorevanjuKlasa 4.3. – Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasoveKlasa 5.1. – Oksidišuće materijeKlasa 5.2. – Organski peroksidiKlasa 6.1. – Toksične supstanceKlasa 6.2. – Infektivne supstanceKlasa 7 – Radioaktivne supstanceKlasa 8 – Korozivne supstanceKlasa 9 – Ostale opasne supstance i proizvodi

Mala o asnost

Srednja opasnost

Visoka

opasnost



Opasni otpad se nalazi u hermetički zatvorenim sudovima, kako bi lakše i bezbednije

mogao da se trasnportuje. S obzirom na štetna dejstva, jednom zatvoren sud, ne bi trebalo

više da se otvara. Zato se u svakom trenutku treba znati šta se nalazi u sudu.

3.5. Uzorkovanje opasnog otpada

Uzorkovanje opasnog otpada zahteva veliku koncentraciju zbog velikog broja

nepoznanica po pitanju otpada. Zato je najvažnije dobro se zaštiti zaštitnom opremom sa

najvećim stepenom zaštite kao i poštovanje procedura.

Uzorkovanje se razlikuje u odnosu na:

Agregatno stanje otpadaVrstu suda u kojem se opasna materija nalazi

U odnosu na mesto na kojem se izvodi rukovanje

Oprema kojom se vrši uzorkovanje može se podeliti na više načina od kojih je jedna od

osnovnih podela na automatizovanu i manuelnu.

Automatizovana oprema obuhvata sve oblike opreme koje pojedine operacije ili skupove

mogu samostalno da odrade. Prvenstveno, to su mašine i roboti kojima upravljaju radnici i

koji se nalaze na bezbednoj udaljenosti od zone kontaminacije, čime se smanjuje rizik od

štetnih posledica.

Sva ostala oprema koja se koristi za uzorkovanje spada u grupu manuelne opreme.

Slika 4. Oprema za uzorkovanje



4. Osobine opasnog otpadaMože se reći da opasni otpad predstavlja svaki otpad, koji trenutno ili nakon određenog

vremena predstavlja rizik po ljude i životnu sredinu u celini.

Osnovne odlike definisanja opasnog otpada:

Sadrži jedno ili više supstancu od poznatih 39 kancerogenih, mutagenih ili

teratogenih jedinjenja u nedozvoljenim količinama

Lako zapaljiva (benzin, lakovi, boje, rastvarači... )

Dovoljno reaktivna ili nestabilna da može da eksplodira ili ispušta toksična

isparenja

Sklona koroziji

Agencija EPA (Environmental Protection Agency) opasan otpad tretira kao sav otpad

koji se:

Nalazi na EPA katalogu za opasan otpad

Sadrži barem jednu od glavnih karakteristika koje definišu opasan otpad

Slika 5. EPA formular za odlaganje opasnog otpada

4.1. Zapaljivost

Ovde spadaju sve izrazizo jake i kisele alkalne hemikalije koje su sposobne da vrše

koroziju, odnosno da nagrizaju metal. Otpad se smatra korozivnim ako:

Sve tečnosti sa pH vrednosti manjom od 2, odnosno većom ili jednakom 12.5

Sve tečnosti koje imaju sposobnost nagrizanja čelika veću od 6.35mm god.



4.2. Reaktivnost

Otpad je reaktivan ako je:

Nestabilan u normalnim uslovima

Burno reaguje sa vodom

Potencijalno eksplozivan u kontaktu sa vodom

U kontaktu sa vodom generiše opasne gasove koji mogu ugroziti zdravljeSklon eksploziji u kontaktu sa toplotom

Spada u grupu zabranjenih eksploziva ili ekspozivnih sredstava klase A ili klase B

4.3. Toksičnost

Toksičnost se u EPA karakteriše pomoću TCLP (Toxicity Characteristic Leachate

Procedure) laboratoriskog testa. Ovim testom se meri koliko toksičnih jedinjenja iz otpada

može dospeti u površinske i podzemne vode ukoliko se otpad nepravilno tretira.

4.4. Dekontaminacija

Dekontaminacija predstavlja proces uklanjanja ili neutralizovanja hemijskog, biološkog

ili bilo kog drugog otpada (materijala) koji se smatraju opasnim sa osobe ili opreme.

Preventivne mere dekontaminacije se sprovode nakon bilo kakvih aktivnosti sa opasnim

materijama.

Mere dekontaminacije obuhvataju korišćenje tečnosti i pomoćnih alata kako bi se što

temeljnije odstarnio zagađujući materijal sa zaštitnog odela i sprečio njegov dalji transfer.

Postoje različiti nivoi kontaminacije i oni zavise prvenstveno od:

Vrste i izvora kontaminacije

Nivoa kontaminacije

Nivoa opasnosti od izloženosti opasnoj materiji

Aktivnosti koja treba da bude izvedena.

Slika 6. Proces dekontaminacije



5. Elektronski i električni otpadU elektronski I električni otpad (EE otpad) spadaju otpadna električna I elektronska

oprema, uključujući sklopove I sastavne delove koji nastaju u privredi (industriji, trgovinii slično), te EE otpad iz domaćinstva, odnosno otpadna električna i elektronska opremanastala u domaćinstvima ili u proizvodnim i /ili uslužnim delatnostima kad je po vrsti i

količini sli

čna EE otpadu iz doma

ćinstva.

5.1. Elektronski otpad

Elektronski otpad se može definisati kao svi sekundarni računari, elektronski uredjaji,mobilini telefoni, frižideri i drugi uredjaji koji su odbačeni od strane originalnih vlasnika.Brzi razvoj tehnologije, mali inicijalni troškovi kupovine i konstantno zastarevanje starihmodela i pojavljivanje novih rezultuje sve većim količinama EE otpada.

Slika 7. 3. Razred EE otpada

Slika 8. Skladište EE otpada



5.2. Kategorije EE otpada

Elektronski I električni otpad se može podeliti u razrede, koji ga grupišu I tako činelakšim za kasnije sortiranje.1. Razred – veliki kućni aparati

U ovaj razred spadaju frižideri, zamrzivači, vešmašine, šporeti, TA peći…2. Razred – mali kućni aparati

Ovoj grupi pripadaju usisivači, friteze, tosteri, pegle…3. Razred – informatička oprema I uređaji za telekomunikaciju

U ovoj grupi su računari, laptopovi, štampači, fotokopir mašine, fax aparati…4. Razred – oprema za razonodu

Ovde ubrajamo televizore, audio I video opremu, kamere…5. Razred – oprema za osvetljenje

To su fluoroscentne svetiljke, sijalice sa žarećom niti…6. Razred – igračke i oprema za rekreaciju i sport

U ovaj razred možemo svrstati el.vozove, video igre, sportsku opremu...

7. Razred – medicinski pomoćni ure

đaji8. Razred – instrumenti za praćenje i video nadzor

9. Razred – automati za tople napitke, za limenke, bankomati...

Slika 9. Vrste EE otpada



Zaključak

Uvođenje svesti o značaju reciklaže i njenoj primeni u svakodnevnom životu, je u Srbiji,možemo reći na samom začetku. Pored nekoliko specijalnh kontejnera za pojedinačnoodlaganje različitih vrsta ambalaže i to na svega par lokacija u gradu i samo nekolikoorganizovanih i opremljnih postrojenja za reciklažu, malo je toga učinjeno.Predstoji dugotrajan rad na formiranju stava prema rastućem problemu nepravilnog odlaganjaštetnog otpada i obrazovanju populacije o velikim uštedama koje donosi postupak reciklaže.U svakom slučaju čista i nezagađena okolina, u budućnosti će biti prednost svake države kojaozbiljno i temeljno razmišlja o zdravim uslovima i sredini, u kojima će živeti neke novegeneracije.



Literatura

[1] www.eeotpad.com (18.5.2011)

[2] www.greentech.rs (15.5.2011)

[3] www.ereciklaza.com (15.5.2011)

[4] www.ledib.org (15.5.2011)

[5] www.singipedia.com (15.5.2011)

[6] www.uoz.hr (18.5.2011)

[7] agroekonomija.wordpress.com/opasan_otpad (18.5.2011)[8] Stevanović G.: Opasan otpad u domaćinstvima, Galeb, Niš, 2009.[9] Regodić D.: Logistika, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.

http://www.eeotpad.com/


http://www.greentech.rs/


http://www.ereciklaza.com/

http://www.ledib.org/


http://www.singipedia.com/

http://www.uoz.hr/

http://www.uoz.hr/

http://www.uoz.hr/

http://www.singipedia.com/


http://www.ereciklaza.com/



upravljanje i reciklaza opasnog otpada

Documents