upravljanje kreditnim rizikom

Upravljanje kreditnim rizikom

UVOD

Voenje finansijskih institucija nikada nije bio lak zadatak. Meutim, u poslednje vreme postao je jo tei zbog estih nesigurnosti u okruenju, a koje se tiu promena u politikoj, privrednoj i finansijskoj sferi. Banke i ostale finansijske institucije u svom poslovanju susreu se sa brojnim potekoama. Savremeno bankarsko poslovanje je svakodnevno izloeno postojeim i novim rizicima. Rizici, kao mogunost apsolutnog ili relativnog gubitka u odnosu na oekivanja u poslovanju banaka, su karakteristika svakog bankarskog posla. Usvajanjem novih instrumenata, tehnika i strategija, finansijskog inenjeringa, novih bankarskih proizvoda, lista rizika se neprestano iri. Neizvesnost raste sa promenama u kamatnim stopama, promenama depozita i nesposobnou dunika da vrati kredit, ali i pod dejstvom takvih faktora kao to su deregulacija, moralni hazard, kao i ulaskom banaka u poslove koji ranije nisu bili tradicionalno bankarski. Banke su zbog prirode posla izloene delovanju, ne samo veeg broja razliitih rizika ve je i intenzitet njihovog delovanja snaniji. Globalizacija bankarskog poslovanja i trendovi spajanja i pripajanja velikih banaka, nagone menadment banke da identifikuje najvanije rizike. Identifikacija rizika prestavlja prvi korak uspenog poslovanja banaka. Jedan od najvanijih rizika poslovanja banaka je kreditni rizik, Kreditni rizik je rizik da potraivanja ne mogu biti realizovana na dan dospea u njihovoj punoj knjigovodstvenoj vrednosti. On izraava trajnu ili privremenu nesposobnost dunika da u ugovorenom roku ispuni obavezu ili je u tom roku delimino ispuni. Kreditni rizik se moe odnositi na kredite i druge kreditne instrumente (hartije od vrijednosti). Pri tome, rizinost pojedinih finansijskih operacija zavisi od razvijenosti finansijskog trita zemlje, broja i strukture finansijskih posrednika, zakonske regulative i slino. 1


Kreditni rizik u uslovima naeg bankarstva ima posebnu teinu, zbog brojnih problema u privredi. Nesklad u razvoju privrede i bankarstva potvruje injenicu da je ulaganje u privredu jo uvijek dosta rizian posao.

2


1. POJAM I DEFINISANJE RIZIKA U BANKARSKOM POSLOVANJU

1.1. Pojam rizika Pojam rizika se moe definisati kao: mogunost gubitka, neizvesnost ili mogunost bilo kog ishoda koji nije oekivan.

Ono to je zajedniko svim definicijama rizika je neizvesnost i gubitak. Neizvesnost postoji uvijek kada se ne moe sa sigurnou znati ishod odreenog dogaaja. Kada rizik postoji, moraju postojati bar dva mogua ishoda (ukoliko sigurno znamo da e se gubitak dogoditi, tada rizik ne postoji). Najmanje jedan od moguih ishoda mora da bude nepoeljan. To moe biti gubitak u smislu da je neto to osoba poseduje izgubljeno, ili to moe biti dobitak manji od mogueg. Mada je rizik star koliko i samo bankarsko poslovanje, razvoj discipline upravljanja rizicima rezultat je novije istorije razvoja. Pojam finansijskog rizika oznaava negativna odstupanja od oekivanih rezultata zbog varijabilnosti moguih ishoda. Finansijski rizici najee se odnose na mogue gubitke na finansijskim tritima, zbog promene kamatnih stopa, valutnih kurseva i sl. Kreditni portfolio - obino predstavlja najvee ulaganje banke i njen je dominantni izvor prihoda. Kao takav, on je i najvei izvor rizika i najei razlog bankarskih gubitaka. Rizik kao potencijalni gubitak, tj. troak, mora se izmeriti u odnosu na potencijal ostvarivanja dobitka. Rizik banaka lei u injenici da neke kombinacije faktora rizika dovode do negativnog odstupanja budue vrednosti portfolia od sadanje referentne vrednosti portfolia.

3


Menaderima rizika su potrebne pouzdane mere rizika radi usmeravanja investicija u one pozicije koje pruaju najbolji odnos rizika i prinosa. S obzirom na specifian karakter banaka i injenicu da posluju specifinom robom, tj. novcem, odreivanje rizika mora biti ue postavljeno. Naime, rizik se moe odrediti kao verovatnoa gubitka (smanjenje dobiti) nastala kao rezultat dejstva neizvesnih dogaaja u poslovanju banaka. Prema odredbama Novog bazelskog sporazuma banke bi trebale da zamene formalizovane pristupe upravljanju rizikom sa novim tipovima menadmenta rizika. Potrebno je razviti sisteme kvantifikacije rizika u cilju poboljanja procesa selekcije i ocene kreditnih transakcija. Sistemi kvantifikacije rizika moraju biti dovoljno detaljni da uzimaju u obzir dinamiku dananjih trita, a sa druge strane dovoljno prilagodljivi da izlaze u susret potrebama individualnih institucija. Pred finansijske institucije, koje investiraju sredstva svojih klijenata, postavljaju se zakonska ogranienja u pogledu adekvatnosti kapitala, koja svaki investitor mora da uvai kako bi limitirao rizik za svoje klijente. Ustanovljene su i obaveze izvetavanja nadlenim regulatornim institucijama o proceni rizika investiranja. Iz tih razloga finansijske institucije imaju veliki interes za tanom procjenom rizika.

1.2. Vrste bankarskih rizika Voenje finansijskih institucija nikada nije bio lak zadatak. Meutim, u poslednje vreme postao je jo tei zbog estih nesigurnosti u naem okruenju. Kamatne stope su postale nestabilnije nego ranije. Zato su i nastale znaajne fluktuacije u zaradi na vrednosti aktive i pasive finansijskih institucija. Zabeleen je i ogroman porast broja sluajeva neplaanja kredita i drugih dunikih instrumenata, zbog ega finansijske institucije trpe velike gubitke. Zbog izraenije oscilacije kamatnih stopa i veeg broja neplaenih dugova ne iznenauje injenica da se sve vea panja posveuje upravljanju rizicima s kojima se finansijske institucije susreu.

4


Svaka banka se u svom poslovanju neminovno susree sa razliitim vrstama rizika iz kojih mogu proistei negativni efekti na njeno poslovanje. Zbog raznovrsnosti i sloenosti poslovasavremenih banaka u strunoj literaturi se javljaju brojne klasifikacije i vrste bankarskih rizika. Podela i grupisanje rizika nije ni malo jednostavna, s obzirom na neiscrpan broj izvora rizika. U naelu, bankarski rizici se mogu podijeliti u etiri osnovne kategorije: finansijski (obuhvataju dve vrste rizika: osnovni rizici ukljuujui rizik likvidnosti, solventnosti i kreditni rizik mogu rezultirati gubitkom za banku ako se njom ne upravlja primereno i spekulativni rizik kamatni, devizni i cenovni rizici); operativni (vezani su za ukupnu organizaciju banke i funkcionisanje unutranjeg sistema ukljuujui informatiku i ostale tehnologije, usklaenost bankarskih politika i procedura, mere zatite od greaka u poslovanju i prevara); poslovni (vezani su za bankarsko poslovno okruenje, ukljuujui makroekonomske i politike inioce, zakonsko okruenje i ukupnu infrastrukturu finansijskog sistema i platnog prometa); rizik dogaaja (ukljuuje sve tipove spoljnih rizika koji, ukoliko se materijalizuju, mogu naruiti bankarsko poslovanje ili pogorati finansijsku stabilnost i adekvatnost kapitala). Rizici kojima je banka naroito izloena u svom poslovanju su: kreditni rizik, rizik likvidnosti, trini rizici (kamatni rizik, devizni rizik i rizik od promene trine cene hartija od vrednosti, finansijskih derivata i robe), rizik izloenosti banke, rizik ulaganja banke, rizik zemlje, operativni rizik, pravni rizik, reputacioni rizik i strateki rizik.

5


1.2.1. Kreditni rizik Kredit je finansijska imovina koja rezultira iz predavanja gotovine ili druge imovine od strane kreditora uz obavezu vraanja na definisani datum ili datume, ili na zahtev, obino sa kamatom. Svako pozajmljivanje sredstava sa sobom nosi i odreenu dozu rizika. Kreditni rizik se definie kao rizik neizvravanja obaveza po osnovu nastalog duga, tj. neplaanja glavnice od strane dunika, odnosno rizik da suprotna strana u ugovoru ne izvri obavezu u punoj vrednosti ili u trenutku dospea ili u bilo kom trenutku nakon dospea. On izraava trajnu ili privremenu nemogunost dunika da u ugovorenom roku ispuni obavezu ili je u tom roku samo delimino ispuni. Meu rizicima sa kojima se banka suoava, ovo je najvanija vrsta. Postoje razliiti izvori nastanka kreditnog rizika, od odobravanja kredita stanovnitvu i malim preduzeima, sekjuritizovanih,hipotekarnih kredita preko trgovine korporativnim ili dravnim dunikim hartijama, do trgovine derivatima na finansijskim tritima. Visina kreditnog rizika zavisie od strukture ugovora izmeu banke i njenih klijenata. Kreditni rizik je mogue diversifikovati ali se teko moe potpuno pokriti (izvriti heding). Razlog je to najvei dio rizika neizvrenja obaveze moe biti rezultat sistemskog rizika. Kreditni rizik je, vie od svih drugih, uslovljen neizvjesnim okolnostima vezanim za poslovanje klijenta. To za posledicu ima potrebu kontrole velikog broja parametara poslovanja i klijenta i banke. Banka mora imati predstavu o rizicima sa kojima se klijent susree u svom poslovanju, polazei od karaktera njegovog poslovanja i trita u kome posluje. Izloenost kreditnom riziku se u savremenom bankarskom poslovanju mjeri procjenom oekivanog gubitka po odreenoj investiciji na osnovu kvantitativne analize.

6


Pri tome, oekivani gubitak zavisi od tri inioca: verovatnoa da suprotna strana nee podmiriti obaveze na ugovoreni nain i u ugovoreno vreme, iznos gubitka koji bi se ostvario u sluaju nepotovanja ugovora od suprotne strane, potencijalna izloenost banke neplaanju na odreeni datum u budunosti.

Monitoring kreditnog rizika u banci vri se kroz klasine bankarske procedure: ustanovljavanje sistema limita zaduivanja, potovanje pravila o diversifikaciji rizika na sve zajmotraioce itd.

Osim klasinih kreditnih poslova, kreditni rizik nastaje kod trgovanja razliitim finansijskim instrumentima na tritu. Gubitak koji e nastati u sluaju neizmirivanja obaveza dunika zavisi od trine vrednosti finansijskih instrumenata i stepena njihove likvidnosti.

2. KREDITNI RIZIK2.1. Pojam kreditnog rizika Kreditni rizik, ili rizik druge ugovorne strane, je sastavni dio bankarskog poslovanja. Banke definiu kreditni rizik kao rizik neispunjenja obaveza klijenata koji nisu u mogunosti da uredno izvre obaveze servisiranja svog duga utvrenog ugovorom. To znai da se plaanje moe odloiti ili uopte ne ostvariti. To stvara probleme u novanim tokovima i utie na likvidnost banke. Pozajmljivanje novca drugoj ugovornoj strani uvek je sa sobom nosilo opasnost da pozajmljena sredstva nee biti vraena, pa se moe rei da je ovaj rizik star koliko i samo bankarstvo. Jo tada je prepoznata potreba za upravljanjem ovim rizikom. Naravno, sloenost mehanizama uz pomo kojih se tada upravljalo kreditnim rizikom bila je daleko jednostavnija nego to je danas. Ova vrsta

7


rizika je najznaajniji pojedinani uzrok steajeva banaka (vie od 80% bilansa stanja banke odnosi se na ovaj vid upravljanja rizicima). Postoje tri osnovne vrste kreditnog rizika: pojedinani (lini) ili potroaki rizik, korporativni ili rizik preduzea, dravni ili rizik zemlje.

Postoje razliiti izvori nastanka kreditnog rizika, od odobravanja kredita stanovnitvu i malim preduzeima, sekjuritizovanih, hipotekarnih kredita, preko trgovine korporativnim ili dravnim dugovnim hartijama, do trgovine derivatima na finansijskim tritima. Visina kreditnog rizika zavisie od strukture ugovora izmeu banke i njenih klijenata. Kreditni rizik je mogue diversifikovati, ali se teko moe potpuno pokriti (izvriti heding). Razlog je to najvei deo rizika neizvrenja obaveze moe biti rezultat sistemskog rizika. S obzirom na konkretan izvor nastanka kreditnog rizika moemo da razlikujemo tri tipa ovog rizika: rizik naplativosti(default risk), rizik kreditne premije rizik pogoranja kreditnog rejtinga.1

1

Curcic U. (2002), s.230

8


Kreditni rizik je, vie od svih drugih, uslovljen neizvesnim okolnostima vezanim za poslovanje klijenta. Zato je potrebna kontrola velikog broja parametara poslovanja i klijenta i banke. Banka mora imati predstavu o rizicima sa kojima se klijent susree u svom poslovanju, polazei od karaktera njegovog poslovanja i trita u kome posluje. Izloenost kreditnom riziku se u savremenom bankarskom poslovanju meri procenom oekivanog gubitka po odreenoj investiciji na osnovu kvantitativne analize. Pri tome, oekivani gubitak zavisi od tri inioca: verovatnoa da suprotna strana nee podmiriti obaveze na ugovoreni nain i u ugovoreno vrijeme, iznos gubitka koji bi se ostvario u sluaju nepotovanja ugovora od suprotne strane, potencijalna izloenost banke neplaanju na odreeni datum u budunosti.

Pored okolnosti koje uslovljavaju rizik klijenta, i sama struktura kredita koje banka odobrava uslovljava stepen njene izloenosti riziku, a kvalitet pojedinih kredita utie na razliite nivoe rizika. S obzirom da je ciljna funkcija banke stvaranje dobiti (profita), kvalitet aktive e biti jedna od osnova za odreivanje stepena prihvatljivosti rizika, kako ciljna funkcija banke ne bi bila ugroena. Jo jedan bitan faktor koji uslovljava sloenost analize kreditnog rizika je stalno rastui broj vrsta kreditnih operacija, ija relativna novost takoe nosi visoki stepen rizinosti. Kreditni rizik moe da se posmatra i u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. U bankarskoj knjizi je nastanak kreditnog rizika jedna od kljunih opasnosti po bankarski portfolio, jer ukoliko doe do nemogunosti naplate potraivanja od nekoliko kljunih klijenata banka moe da zapadne u problem nesolventnosti. Ipak, kreditni rizik u

9


ovom domenu ne odnosi se samo na nemogunost naplate potraivanja usled bankrotstva dunika ve i na nekoliko dodatnih dogaaja kao to su kanjenje u naplati potraivanja i restrukturiranje kredita usled pogoranja kreditne sposobnosti dunika. Prvi razlog nije toliko opasan, jer se veina problema ove prirode reava na adekvatan nain. Mnogo vea opasnost lei u restrukturiranju kredita jer taj in jasno oslikava pad kreditnog rejtinga i samim tim opasnost od nemogunosti povraaja uloenih sredstava po banku. Kreditni rizik se kod instrumenata u knjizi trgovanja ocenjuje kroz cene hartija od vrednosti kojima se trguje na tritu kapitala. Indirektno se rizik ocenjuje i kroz kreditni spred u zahtevanom prinosu pojedinih instrumenata, koji izmeu ostalih rizika oslikava i kreditni rizik. Kljuna razlika u odnosu na varijantu rizika iz bankarske knjige jeste u tome to je mogue prodati hartiju od vrednosti i pre roka dospea na sekundarnom tritu kapitala i u tom smislu ograniiti potencijalni gubitak. Ovde se kao potencijalni rizik javlja (ne)likvidnost trita.

2.2. Merenje kreditnog rizika Merenje kreditnog rizika nailazi na veliki broj potekoa: podaci o izloenostima, verovatnoi nastanka, nemogunosti naplate potraivanja, verovatnoi pogoranja kreditnog rejtinga i potencijalnim naplatama nakon default-a (recovery under default). Klasian nain na koji se izraava kreditni rizik jesu interni i eksterni rejtinzi. Interni rejtinzi su proizvodi samih banaka pa zavise od kriterijuma koje one postavljaju. Eksterne rejtinge obezbeuju posebne agencije kojima je to osnovna delatnost.

10


3. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOMUpravljanje rizicima u bankarskom poslovanju obuhvata identifikovanje, merenje i procenu rizika s ciljem minimiziranja njegovih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Banka je duna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu upravljanje rizicima. Takoe, banka je duna da svojim aktima propie procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima. Jedna od glavnih aktivnosti finansijskih institucija kao to su banke, osiguravajua drutva, penzijski fondovi i finansijske kompanije jeste odobravanje kredita. Da bi ostvarile zaradu moraju uspeno plasirati kredite koji e u potpunosti biti otplaeni (samim tim postii nizak kreditni rizik). Pojmovi negativne selekcije i moralnog hazarda daju nam okvir za razumevanje principa koje menaderi finansijskih institucija moraju slediti kako bi umanjili kreditni rizik. 3.1. Negativna selekcija i moralni hazard Postojanje finansijskih trokova na finansijskim tritima delom objanjava zato finansijski posrednici igraju na finansijskim tritima tako vanu ulogu. Da bismo bolje razumeli finansijsku strukturu, moramo se okrenuti ulozi informacija na tim tritima. Asimetrine informacije, kada jedna strana nema kompletno znanje o drugoj strani ukljuenoj u transakciju da bi mogla doneti ispravnu odluku, vana su pojava na finansijskim tritima. Postojanje asimetrinih informacija dovodi do problema negativne selekcije i moralnog hazarda.

11


Negativna selekcija je problem povezan s asimetrinim informacijama koji se pojavljuje pre nastanka transakcije. Potencijalno vrlo rizini traioci kredita najaktivnije trae kredit. Kako negativna selekcija poveava ansu davanja zajma s velikim kreditnim rizikom, kreditori mogu odluiti da ne daju kredit nikome, mada na tritu ima nerizinih traioca kredita. Moralni hazard nastaje nakon nastanka trasakcije. Zajmodavac se uputa u rizik da e zajmoprimac odobrenim kreditom preduzeti radnje koje nisu prihvatljive s njegove take gledita, budui da smanjuju mogunost vraanja kredita. Kada zajmoprimac uzme kredit moe se upustiti u veliki rizik (koji mu moe doneti veliki prinos, ali isto tako i veliku mogunost bankrota) zato to se igra tuim novcem. Poto moralni hazard smanjuje mogunost povrata kredita, zajmodavci mogu odluiti da radije ne daju kredite. Negativna selekcija predstavlja problem na tritima kredita jer su rizini klijenti (oni za koje postoji najvea verovatnoa da nee otplaivati svoje obaveze) ujedno oni koji najee trae kredit. Drugim rijeima, krediti za koje postoji najvea vjerovatnoa da nee imati dobar ishod istovremeno su i krediti za koje postoji najvea vjerovatnoa da e biti odobreni. Korisnici kredita koji ele da uloe u veoma rizine investicione projekte mogu mnogo zaraditi ako njihovi projekti uspiju. Tako je njima i najvie stalo do toga da dobiju kredit. Meutim, sasvim je jasno da su oni istovremeno najnepoeljniji klijenti zbog velike verovatnoe nemogunsti otplaivanja istog. Moralni hazard predstavlja problem jer korisnici kredita mogu biti podstaknuti na aktivnosti koje kreditorima nisu prihvatljive. U takvim je situacijama oigledno da e kreditor biti izloen potencijalnom neplaanju dunika. Jednom kada korisnik kredita dobije kredit, postoji vea verovatnoa da e ga uloiti u visokorizini investicioni projekat. Izloenost visokom riziku, samim tim, smanjuje verovatnou da e kredit biti otplaen. Nastojanja finansijskih institucija da pronau reenje za pomenute probleme istovremeno objanjavaju niz principa za upravljanje kreditnim rizikom: provjera i nadgledanje,

12


negovanje dugotrajnih odnosa s klijentom, okvirni krediti, instrumenti osiguranja, kompenzacijski saldo i racioniranje kredita.

3.1.1. Provjera i praenje klijenata Asimetrine informacije prisutne su na kreditnim tritima jer kreditori raspolau manjim brojem informacija o prilikama za ulaganje i aktivnostima traioca kredita nego sami traioci. To dovodi do dve aktivnosti finansijskih institucija usmerenih na dobijanje informacija, a to su: provera praenje.

Provera: Negativna selekcija na tritima kredita zahteva od finansijskih institucija da razlue loe kredite od dobrih kako bi ostvarili zaradu. Da bi provera bila uspena, finansijske institucije moraju od potencijalnih zajmoprimaca prikupiti pouzdane informacije. Detaljna provera i prikupljanje informacija ine vaan princip upravljanja kreditnim rizikom. Zatraite li od banke ili finansijske kompanije potroaki kredit za kupovinu automobila ili hipotekarni kredit za kupovinu kue prva stvar koju ete morati da uinite jeste da ispunite obrasce koji e izmamiti veliki broj informacija o vaem finansijskom stanju. Pitanja e se odnositi na vau platu, stanju na raunima u banci i podatke o drugoj imovini koju posedujete (kao to su automobili, polise osiguranja, namjetaj), mogue 13


ostale kredite, vau kreditnu istoriju, kreditne kartice, otvorene korisnike raune u trgovinama, godine radnog staa, kao i na to ko su vam bivi poslodavci. Moda ete morati odgovoriti i na neka lina pitanja kao to sugodine starosti, brano stanje, broj dece. Banka ili finansijska institucija koristi dobijene informacije kako bi procenila veliinu kreditnog rizika koji predstavljate. Izraunava va skor koji prestavlja statistiku meru dobijenu iz vaih odgovora, a kojom se predvia postoji li verovatnoa da ete imati problema s otplatom kredita. Odluka o kreditnom riziku koji nosite ne moe biti u potpunosti tana, pa banke i druge finansijske institucije moraju donositi odluke i na temelju linog suda. Kreditni referent se moe informisati kod vaeg poslodavca ili nazvati neki drugi od izvora koje ste naveli u zahtevu za kredit. Referent ak moe doneti odluku na bazi vaeg nastupa ili izgleda. Proces provere i prikupljanja informacija slian je u sluaju kad finansijske institucije odobravaju kredit nekoj firmi. Kreditni referent prikuplja podatke o raunu dobiti i gubitka pojedine firme, njenoj aktivi i pasivi, a procenjuje i uspenost budueg poslovanja. On postavlja pitanja o njenim buduim planovima, nameni sredstava dobijenih iz kredita, kao i o konkurenciji u toj grani industrije. On moe i posetiti firmu kako bi iz prve ruke doao do podataka o njenom poslovanju. Znai, bilo da se radi o kreditima pojedincima ili firmama, finansijske institucije moraju biti znatieljne. Jedna od karakteristika kreditiranja od strane finansijskih institucija koja moe zauditi jeste da se esto specijalizuju za kreditiranje lokalnih firmi ili firmi iz odreene industrijske grane. S jedne strane takvo ponaanje je udno jer znai da finansijska institucija nije diversifikovala svoj kreditni portfelj te se tako izlae veem riziku. S druge strane takva specijalizacija potpuno je razumljiva. Naime, znamo da problem negativne selekcije zahteva od finansijskih institucija prepoznavanje kreditnog rizika. Njima je lake prikupiti informacije o lokalnim firmama i tako proceniti njihovu kreditnu sposobnost, nego prikupiti iste informacije o firmama koje se ne nalaze u njihovoj neposrednoj blizini. Isto tako, specijalizacijom za kreditiranje firme iz pojedine

14


industrijske grane, finansijska institucija raspolae veim znanjem o pojedinoj grani industrije te je tako u mogunosti bolje predvideti hoe li firma kojoj namerava pozajmiti novac biti u stanju da uredno vraa svoj dug. 3.1.2. Dugotrajna veza s klijentom Dodatni nain na koji finansijske institucije mogu doi do informacija o klijentima jeste uspostavljanje dugotrajnih veza sa njima, to predstavlja jo jedan vaan princip upravljanja kreditnim rizikom. Ako klijent koji je podneo zahtev za kredit ima tekui ili tedni raun kod iste finansijske institucije kod koje je podneo zahtev, kreditni referent moe provjeriti aktivnosti na tim raunima u prolosti i saznati veliki broj informacija o klijentu. Stanje na tekuem i tednom raunu pokazuju koliko je likvidan potencijalni zajmoprimac kao i razdoblja u godini u kojima klijent ima velike potrebe za gotovinom. Ako je klijent ve pozajmljivao sredstva kod iste finansijske institucije, ona poseduje podatke koliko je redovno plaao rate svog kredita. Tako dugotrajne veze s klijentom smanjuju trokove prikupljanja informacija i olakavaju proces otkrivanja kreditnih rizika. Potreba za praenjem klijenta pridodaje vanosti dugotrajnih veza s klijentom. Ako je klijent ve ranije pozajmljivao sredstva od iste institucije, ona je ve uspostavila procedure za njegovo praenje i kontrolu pa su tako trokovi praenja dugogodinjih klijenata nii od onih kod novih klijenta. Odravanje dugotrajnih veza s klijentom nosi jo neke pogodnosti. Naime, ni jedan direktor finansijske institucije ne moe uzeti u obzir sve mogunosti ugrauje li ugovor o kreditu ograniavajue odredbe. Uvek e postojati rizine aktivnosti kojima se klijent bavi i od kojih se kreditor nije osigurao. Meutim, ta ako sam kljent eli da odri dugotrajnu vezu s finansijskom institucijom kako bi u budunosti olakao pristup kreditima uz nie kamatne stope? Podstaknut je da izbegava rizine aktivnosti koje bi mogle uruiti njegovu finansijsku instituciju, ak iako iste nisu izriito pomenute u ugovoru o kreditu. Ako se kreditoru ne svia to klijent radi, pa ak iako on ne kri bilo koju od odredaba ugovora, direktor poseduje mo da odgovori klijenta od takvog ponaanja pretnjom da e mu u budunosti odbiti nove zahteve. Dugotrajne veze s klijentima tako omoguavaju reavanje neoekivanih sluajeva moralnog hazarda. Dugotrajne veze s klijentima nose niz

15


prednosti i samim klijentima. Firma koja njeguje dugogodinje veze s nekom finansijskom institucijom lake e doi do kredita uz niu kamatnu stopu jer finansijska institucija moe lake utvrditi rizik koji nosi potencijalni zajmoprimac. 3.1.3. Okvirni krediti Banke posjeduju posebno sredstvo institucionalizacije dugotrajnih veza s klijentom koje se nazivaju kreditna obaveza ili okvirni kredit. Okvir je obaveza banke da tokom odreenog perioda firmi odobri kredite do odreenog iznosa i po utvrenoj kamatnoj stopi ili, to je ei sluaj, po stopi koja je vezana za neku trinu kamatnu stopu. Veina komercijanih i industrijskih kredita banaka odobrava se u okviru sporazuma o kreditnoj obavezi. Prednost za firme je u tome to na raspolaganju imaju mogunost dobijanja kredita koji im je potreban. Prednost za banke je to ugovorena kreditna obaveza unapreuje dugotrajan odnos s klijentom. Pri tome, odredbe sporazuma o kreditnom okviru nalau firmama da bankama stalno dostavljaju informacije o raunu dobiti i gubitka, te stanju aktive i pasive, poslovnim aktivnostima itd. Sporazum o kreditnom okviru snana je metoda smanjenja trokova koje banke imaju pri proveri i prikupljanju informacija o firmama. 3.1.4. Instrumenti osiguranja Instrumenti osiguranja kredita predstavljaju vaan alat kod upravljanja kreditnim rizikom. Krediti kod kojih postoje instrumenti osiguranja esto se nazivaju osiguranim kreditima. Instrument osiguranja, koji predstavlja imovinu obeanu kreditoru kao kompenzacija ne bude li klijent vraao svoj kredit, umanjuje posledice negativne selekcije jer umanjuje i kreditorov gubitak. Ne bude li klijent otplaivao kredit za koji postoji instrument osiguranja (obezbeenja), kreditor moe prodati instrument osiguranja i dobijena sredstva iskoristiti kako bi nadoknadio izgubljena sredstva. Instrumenti obezbeenja tako nude vanu zatitu finansijskim institucijama koje odobravaju kredite pa je to i razlog zbog kojeg su veoma est sastavni dio kredita.

16


3.1.5. Kompenzacijski saldo Jedan od posebnih oblika osiguranja pri odobravanu komercijalnih kredita je kompenzacijski saldo. Firma kojoj je odobren kredit mora u svako doba drati odreeni iznos na svom tekuem raunu. Na primer, od firme kojoj je odobren kredit u iznosu od 10 miliona evra moe se traiti na svom iro raunu dri kompenzacijski saldo u iznosu od najmanje jednog miliona evra. Ako klijent ne bude vraao kredit, banka mu moe oduzeti depozit kako bi nadoknadila bar dio gubitaka ostvarenih na osnovu spornog kredita. Na taj nain se poveava vjerovatnoa da e klijent uredno otplatiti svoj kredit. Kompenzacijski saldo pomae banci da kontrolie klijenta i tako smanjuje moralni hazard. Zahtevanjem da klijent koristi iro raun kod banke, banka moe pratiti isplate firme i tako saznati veliki broj informacija o finansijskom stanju klijenta kojem je odobren kredit. 3.1.6. Racionalizacija kredita Jo jedan nain uspenog reavanja problema negativne selekcije i moralnog hazarda je kreditna racionalizacija. Naime, kreditori odbijaju odobravanje kredita ak i kad su klijenti voljni da plate traenu ili ak viu kamatnu stopu. Kreditna racionalizacija ima 2 oblika. Prvi se pojavljuje kad finansijska institucija odbije da odobri kredit klijentu u bilo kojem iznosu pa ak i ako je klijent voljan da plati viu kamatnu stopu. Drugi se pojavljuje kad je finansijska institucija voljna da odobri kredit, ali ograniava iznos kredita na manji iznos od onog koji je klijent elio. Pojedinci i firme s najriskantnijim ulagakim projektima ujedno su klijenti koji su voljni da plate vie kamatne stope. Ako klijent uestvuje u visokorizinoj investiciji i uspe, moe postati veoma bogat. Meutim, finansijske institucije ne ele odobravati takve kredite ba zbog toga to je investicioni rizik visok. Verovatnije je da klijent nee uspeti u svom projektu pa nee moi vratiti novac. Naplaivanje viih kamatnih stopa samo pogorava problem negativne selekcije,

17


odnosno poveava verovatnou da finansijska institucija pozajmljuje novac rizinom klijentu. Iz tog razloga finansijske institucije ne ele odobravati kredite po vioj kamatnoj stopi. Umesto toga uestvuju u prvom obliku kreditne racionalizacije i odbijaju kredite. Finansijske institucije se koriste drugim oblikom kreditne racionalizacije kako bi se zatitile od moralnog hazarda: klijentima odobravaju kredite, ali ne u iznosima u kojima bi ovi to eljeli. Takvo kreditno racioniranje je potrebno jer to je vei kredit to je vea korist od moralnog hazarda. Na primer, ako vam finansijska institucija odobri kredit u iznosu od 1.000 evra, vi biste verovatno uradili sve kako biste taj iznos vratili i kako ne bi pokvarili svoj kreditni rejting. Ali ako vam se odobri kredit od 10 miliona evra postoji vea vjerovatnoa da ete uhvatiti maglu. to je va kredit vei, vei je i podsticaj da uestvujete u aktivnostima koje e umanjiti verovatnou otplate kredita. Budui da klijenti otplauju kredite kada su iznosi mali, finansijske institucije racioniraju kreditima, nudei klijentima manje kredite od traenih. 3.2. Funkcije upravljanja kreditnim rizikom i funkcije kreditnih poslova Dananja praksa svih velikih banaka je da funkcije upravljanja kreditnim rizikom odvoje od svakodnevnih poslova vezanih za odnose sa klijentima i kreditne poslove. Odgovornost funkcije upravljanja kreditnim rizikom podrazumeva upravljanje portfoliom rizinih plasmana, sa ciljem formiranja i odravanja stabilnog i profitabilnog portfolia rizinih plasmana. Odeljenja za kreditne poslove ili poslove komercijalnog bankarstva odgovorna su za odnose banke sa pojedinanim korisnicima kredita. Ova podela odgovornosti obezbeuje neophodnu kontrolu i ravnoteu, to banci omoguava da formira i odri stabilan i profitabilan portfolio rizinih plasmana koji je u stanju da odoli ciklinim nepovoljnim kretanjima u ekonomskom okruenju. 3.2.1. Odbor za upravljanje kreditnim rizikom Sve banke treba da formiraju Odbor za upravljanje kreditnim rizikom tj. Kreditni odbor. Ovaj odbor je telo koje donosi odluke i ini sastavni dio vieg rukovodstva banke.

18


Njegova funkcija je da odrava i razvija stabilan i profitabilan portfolio kredita i rizinih plasmana. S obzirom na ovu znaajnu funkciju, lanove treba da imenuje Upravni odbor banke. Kreditni odbor treba da podnosi izvetaje Upravnom odboru. Odborom treba da predsedava generalni direktor banke, a potrebno je da ima jo najmanje 4 lana ukljuujui direktora Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom, vie rukovodioce Odeljenja za kreditne poslove, kao i direktora Odeljenja za upravljanje sredstvima i plasmanima iji je zadatak da obezbedi finansiranje kreditnih aktivnosti banke. Vii rukovodilac iz Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba da bude imenovan za sekretara odbora, sa zadacima koji obuhvataju pripremu dnevnog reda za sednice, blagovremenu dostavu materijala pre odravanja sednica, ime se lanovima omoguava da razmotre pitanja o kojima e se raspravljati, kao i voenje zapisnika sa sednica koji ukljuuju raspravu i usvojene odluke. Odgovornosti odbora obuhvataju: usvajanje politike i procedura upravljanja kreditnim rizikom, u pisanom obliku, imenovanje rukovodilaca Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom i Odeljenja za kreditne poslove, utvrivanje postupka odobravanja kredita i odrejivanje limita za odobravanje kredita odreenim pojedincima u Odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom i Odeljenju za kreditne poslove, usvajanje limita u odnosu na sektore delatnosti i geografske sektore u okviru kreditnog portfolia ime se obezbeuje odgovarajua diversifikacija, usvajanje nivoa kreditnog eksponiranja u odnosu na pojedinane korsnike kredita, usvajanje korektivne strategije u cilju reavanja i naplate problematinih kredita, usvajanje programa kontrole kreditnog poslovanja, prijem izvetaja o kontroli kreditnog poslovanja, odluke o neophodnim korektivnim merama, usvajanje standardne kreditne dokumentacije, kao i standardnih formata i obrazaca koji se koriste na nivou funkcija kreditnog poslovanja banke, utvrivanje i usvajanje budeta za program obuke zaposlenih u Odeljenjima za ukljuujui njihove izmene i dopune u svrhu auriranja,

19


upravljanje kreditnim rizikom i kreditne poslove. Odjeljenje za upravljanje kreditnim rizikom odgovorno je za preporuke date odboru i sprovoenje donijetih odluka. 2 3.2.2. Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom, odnosno kreditno odeljenje, snosi ukupnu odgovornost za formulisanje predloga Kreditnom odboru i sprovoenje odluka Kreditnog odbora. Na taj nain banka odrava odgovarajuu kulturu kreditnog poslovanja. Kreditno odeljenje je konkretno odgovorno za: formulisanje kreditne politike i procedura koje podnosi na usvajanje Kreditnom odboru, pri emu vodi rauna da se redovno auriraju i usklauju sa poslovanjem banke, postupanje u skladu sa metodologijom klasifikacije kredita koju propisuje Centralna Banka i vodi rauna o tome da se klasifikacija propisno sprovodi i potuje, efikasno funkcionisanje postupka odobravanja kredita i preporuke Kreditnom odboru u smislu utvrivanja limita za odobravanje kredita za odreene pojedince u Kreditnom odeljenju i Odeljenju za kreditne poslove, pravo drugog potpisa na preporukama i odobrenjima novih predloenih kredita i redovnoj analizi postojeih kredita, pravo drugog potpisa na preporukama i saglasnostima za korektivnu strategiju u cilju reavanja i naplate problematinih kredita,

2

Curcic U. (2002), s.232

20


formulisanje i sprovoenje programa kontrole kreditnog poslovanja, preporuke i

odobrenja za preduzimanje neophodnih korektivnih mera,

nacrt standardne kreditne dokumentacije, prema odgovarajuim sluajevima, koja se podnosi na usvajanje Kreditnom odboru, radi daljeg korienja u banci, nacrt standardnih obrazaca i formata, stalno auriranje svih standardizovanih dokumenata, obrazaca i formata u cilju usklaivanja sa promenama uslova,

.

formulisanje i sprovoenje programa obuke u oblasti kreditnog poslovanja na nivou banke. Radi jednostavnije komunikacije i brzog donoenja odluka bez dugotrajnih

birokratskih procedura, predlae se tzv. linijska organizaciona struktura Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom. Direktor Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom treba da bude lan tima viih rukovodilaca banke. Direktor treba da bude linost visokog profila sposobna za efikasnu komunikaciju na svim nivoima, kao i da posjeduje iscrpno znanje o kreditnom poslovanju i obavljanju kreditnih poslova na tritu. Zaposleni u Odeljenju treba da budu kvalitetni i iskusni ljudi koji su stekli praktino iskustvo u Odeljenjima za kreditne poslove. S obzirom na znaaj funkcije upravljanja kreditnim rizikom na nivou banke, kao i na znaaj praktine obuke na radnom mjestu na svim nivoima, u rad Odeljenja treba aktivno ukljuiti i pripravnike, u okviru strunog usavravanja.

21


ZAKLJUAK

Danas je u poslovanju banaka nuno obezbediti dva osnovna principa: sigurnost poslovanja i ostvarenje profita. Sigurnost u poslovanju banaka se mora obezbediti jer samo na taj nain banke mogu stei poverenje klijenata, a to znai da su dune da zatite do maksimuma njihove interese, odnosno depozite, i da svoje poslovanje vre u kontinuitetu. Bez takvog naina poslovanja banke bi bile osuene na gubitak poverenja komitenata, to bi brzo dovelo takve banke u situaciju da konkurencija preuzme njihovu klijentelu. Na finansijskom tritu opstaju samo oni koji u neposrednoj borbi sa konkurencijom ne gube bitke, ve iz njih izlaze jai. To znai da se banke moraju vie od ostalih izlagati rizicima da bi tako ostvarile korist. Rizici u poslovanju su karakteristika svakog i svakodnevnog bankarskog posla. Kada su u pitanju svakodnevni rizici, preuzimaju se preventivne mere za spreavanje njihovog nastupanja, odnosno smanjenje njihove uestalosti i tete koju mogu da izazovu. Banke su, kao i ostale kompanije, prinuene da stalno prate i upravljaju rizicima kako bi se zatitile to je mogue bolje. Posebnim rizicima su izloene kompanije koje su investirale svoja sredstva u drugim zemljama, koje spadaju u dugorone investicije, tako da su u tom periodu mogue velike promene u finansijskoj sferi (inflacija, promene kamatnih stopa, depresijacija valuta i sl.) to moe mnogo ugroziti interese takvih kompanija. Izloenost svih zemalja velikim rizicima i moguim dogaajima koji dovode do pojave eih rizika i teta poveana je iz raznih razloga. Zato se pred sve zemlje, njihove centralne i poslovne banke, kao i druge finansijske institucije i privredna

22


preduzea, postavlja kao imperativ da organizuju paljivo i kontinuirano praenje i upravljanje moguim rizicima i tetama, uz angaovanje visoko strunih lica.

LITERATURA

1. prof.dr.Milenko Deletovi, prof. dr. Aleksandar ivkovi, Bankarski menadment, igoja tampa, Beograd 2008.godina 2. prof. dr. Milenko Deletovi, Finansijska trita i instrumenti, Beoprint, Beograd 2008.godina 3. uri U., 2002, Bankarski portfolio menadment strategijsko upravljanje bankom, bilansom i portfolio rizicima banke, Feljton, Novi Sad

23

upravljanje kreditnim rizikom

Documents