1

1.Pojam Up.Postupka

uvod:Pojam uprave odreuje se u funkcionalnom i organizacionom smislu.U funkcionalnom smislu uprava podrazumeva poslove dravne uprave: sprovoenje Ustava i zakonskih propisa koji reguliu upravnu materiju, reavanje u upravnim stvarima, vrenje upravnog nadzora i strune poslove kao to je priprema zakona. Pojam uprave u organizacionom smislu tie se organa koji vre funkcije u okviru upravne delatnosti, to jest formiranja nomenklature dravne uprave. Kod nas su to ministarstva, organi uprave u okviru ministarstva, administrativne i dravne agencije, javna preduzea, kao i nedravne institucije sa javnim. Upr.postupak je postupak donoenja upravnih akata, to jest donoenja reenja. Upravni postupak je zapravo skup proceduralnih pravila koja se primenjuju prilikom donoenja upravnih akata. Ova pravila proistiu iz Zakona o upravnom postupku. ZUP je klasian procesni zakon jer propisuje nain sprovoenja i pravila postupanja prilikom primene materijalnih zakona kojima se ureuje oblast uprave. U upr.postupku se reava o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke.

2. Organi UPRAVE

To su, pre svega, dravni organi ali i preduzea i druge organizacije koje u vrenju javnih ovlaenja koja su im poverena zakonom reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke.Prema odredbama ZUP-a proizlazi da se organom uprave smatra organ koji vodi postupak, odnosno reava u upravnim stvarima kao i preduzee i druga organizacija kojima je zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja.

3. lica na koja se primenjuje ZUP

Iz odredbe lana 1. ZUP-a proizlazi da su to fizika lica, pravna lica ili druge stranke kada se reava o njihovim pravima, obavezama ili pravnim interesima u upravnim stvarima.4. Upravna stvar je pojedinana ivotna situacija sa neposredno angaovanim javnim interesom, koju je na osnovu zakona neophodno autoritativno i konkretno pravno urediti. Postoje 4 podruja upravnog rada kojima se blie opredeljuje sutina ove kategorije:

a.)reavanje o pravima, obavezama i pravnim interesima stranke u upravnom postupku, koje se manifestuje u donoenju konstitutivnih i deklarativnih upravnih akata;

b.)izdavanje uverenja i drugih dokumentarnih isprava (potvrda, certifikata i si. ), kao dokaznih sredstava pomou kojih stranka u svakodnevnom ivotu ostvaruje razna prava i regulie svoje zakonom utvrene obaveze;

c.)vrenje nadzora uz upotrebu upravnih ovlaenja, koji obuhvata nadzor na zakonitou upravnih akata, inspekcijski nadzor, slubeni nadzori itd.;

d.)sprovoenje administrativnog izvrenja koje se po ovom zakonu odredbama posebnog zakona odnosi na ispunjenje nenovanih obaveza, a izuzetno i novanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa po pristanku izvrenika

5. Upravni postupak se sprovodi od strane organa uprave i drugih dravnih organa i preduzea i drugih organizacija kad u vrenju javnih ovlaenja koja su im poverena zakonom neposredno primenjujui propise, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica, kao i kad obavljaju i druge poslove utvrene ZUP-om.

6..Odstupanje od opt. up. postupka - zbog specifine prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima, propisuju se neophodna odstupanja od pravila opteg upravnog postupka. Ona ipak moraju biti u saglasnosti sa osnovnim naelima utvrenim ZUP-om. Posebni upravni postupci regulisani su posebnim materijalnim zakonima i ne postoje posebni procesni zakoni koji ih reguliu. ZUP se ovde upotrebljava kao dopunski zakon. Posebni su recimo upravno patentni postupak i upravno-racunski postupak u okviru koga je znacajna revizija(nje nema u ZUP-u)7. Osnovna naela upravnog postupka su: Naelo zakonitosti, zatite prava graana i zatite javnog interesa, pruanja pomoi stranci, istine, sasluanja stranke, ocene dokaza, efikasnosti, ekonominosti postupka, samostalnosti u reavanju, dvostepenosti u reavanju (pravo na albu), pravnosnanosti reenja, upotrebe jezika i pisma u postupku.

Zakonitost: ak i u upravnim stvarima u kojima je nadleni organ zakonom ovlaen da reava po slobodnoj oceni reenje se mora doneti u granicama kojima je zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja i istovremeno u skladu sa ciljem u kome je ovlaenje dato.

ZPG: obaveza ovlaenog slubenog lica da upozori stranku u postupku, da u nastaloj situaciji, ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa. U sluaju nalaganja odreene obaveze strankama da se prema njima primene mere koje su za njih povoljnije ukoliko se i takvim povoljnijim ob. moe ostvariti cilj zakona, ZJI !!!Pomo stranci: obavezuje organ koji vodi postupak da se stara da neznanje i neukost stranke i drugih uesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakonu pripadaju.Istina: dato ovlaenje slubenom licu koje vodi postupak da moe narediti izvoenje svakog dokaza ukoliko nae da je to neophodno radi utvrivanja pravog injeninog stanja.

Naelo sasluanje stranke se ogleda u obavezi organa koji vodi postupak da prui stranci mogunost da se izjasni o svim injenicama i okolnostima koje su od znaaja za donoenje reenja. Ovlaeno slubeno lice po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza odluuje o tome koje e injenice uzeti kao dokazane. Na ovo se nadovezuje naelo samostalnosti u reavanju.

Dvostepenost:Samo zakonom se moe propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije doputena i to ako je na dragi nain obezbeena zatita stranke, odnosno zatita zakonitosti.

Ekonominost: postupak se mora voditi bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku s tim da takvo postupanje ne sme da utie na pribavljanje svih dokaza potrebnih za pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja.

8.NADLENOST: Svaki organ uprave duan da u toku voenja upravnog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju nadlenost. Ako pre pokretanja postupka ustanovi da nije nadlean, onda nee ni pokretati postupak, a ako ustanovi svoju nenadlenost tokom voenja postupka ustupie predmet nadlenom organu. Postoje dve vrste nadlenosti: stvarna i mesna nadlenost. Stvarna n. se odreuje na osnovu konkretne materije, to jest materijalnih propisa koji regulisu konkretne upravne poslove ili regulisu konkretne nadleznosti organa. U okviru stvarne postoje 3posebna modaliteta: delegacija n., supstitucija n., funkcionalna n. Za ostvarenja ovih modaliteta potrebno je da postoje izriiti zakonski osnovi. Delegacija mogucnost prenosenja ovlascenja na nize organe. Supstitucija vii organ preuzme od nieg(ministarstvo-lokal). Funkcionalna odredjivanje tane jedinice ili dela organa zaduzenog za resavanje. Mesna nad. se odreuje: u up. st. koje se odnose na nepokretnost- prema mestu u kome se ona nalazi; u up. st.koje se odnose na poslove iz nadlenosti dravnog organa, delatnost preduzea, preduzetnika ili drugog pravnog lica - prema seditu; u up.st. koje se odnose na delatnost dela preduzea kada ono obavlja delatnost van sedita tog preduzea - prema mestu obavljanja; u ostalim up.st - prema prebivalitu stanke. Ako se mesna nad. ne moe odrediti po pobrojanim osnovama, odreuje se prema mestu u kome je nastao povod za voenje postupka. Sukob n.:pozitivan i negativan(niko ne prihvata nadlenost). Sukob Rep.org-sudovi reava Ustavni, kao i repub-opt., rep-rep reava Vlada. Izuzee je vaan aspekt nadlenosti i ono moe biti obavezno i fakultativno. Obavezno ako je slu.lice koje vodi postupak uesnik procesa, ili krvni srodnik po pravoj liniji, ili je usvojio, usvojenik stranke, ili uestvovalo u prvom stepenu u donoenju reenja. Fakultativno ako se proceni da je neophodno zbog nepristrasnosti i objektivnosti (preterani animozitet, preterani afinitet).

9.Uesnici u up.postupku Glavni uesnici u postupku su organ koji ga vodi i donosi reenje i Stranka. Eventualni uesnici u sporu su zastupnik i privremeni zastupnik, zajedniki predstavnik vie stranaka, punomonik stranke, struni pomaga stranke, vetaci, tumai,svedoci.. Stranka je lice po ijem zahtevu je pokrenut postupak (aktivna stranka), ili protiv koga se vodi postupak (pasivna stranka) ili lice koje radi zatite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. Dravni organ, organizacija, naselje, grupa lica, i dr. koji nemaju svojsvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se reava o postupku. Stranka u postupku mora imati stranaku sposobnost koja se ogleda u mogunosti da bude nosilac prava i obaveza o kojima se odluuje u upravnom postupku(pravna sposobnost). Mora imati procesnu sposobnost koja odgovara poslovnoj sposobnosi. Stie se punoletstvom a sastoji se u mogunosti vrenja procesnih radnji u up.post. tako da ona proizvode pravna dejstva. Stranka mora imati i stranaku legitimaciju, to jest mora postojati konkretna povezanost izmeu lica i predmeta upravnog postupka. Zastupnici: Za pravna lica odreuju se zakonom ili optim aktom organa ili firme. Za fizika zakonom(roditelj-staratelj) ili aktom organa zasnovanim na zakonu. Privremeni zastupnik: Za procesno nesposobne stranke koje nemaju zakonskog, za lica ije je boravite nepoznato a nemaju punomonika. Zajedniki zastupnik ili punomonik za vie stranaka. PUNOMONIK:Moe ga odrediti stranka ili njen zakonski zastupnik. Punomonikovi postupci se smatraju postupcima stranke i punomonik u potpunosti menja stranku osim kada mora da da izjavu. Kada punomonik izvri radnju ili da izjavu stranka je moe opozvati. Punomo se moe dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Punomonik mora imati poloen pravosudni ispit. Za obim punomoja merodavna je sadrina punomoja.

10.Optenje organa i stranaka

Podnescima se smatraju zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, predloci, prijave, molbe, albe, prigovori i druga saoptenja kojima se stranke (fizika lica, preduzetnici, pravna lica i organizacije) obraaju organima. Podnesak se predaje organu nadlenom za prijem podneska, a moe se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. Podnesak mora biti razumljiv da bi se po njemu uopte moglo postupati. Mora da sadri naroito: oznaenje organa kome se upuuje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, oznaenje zastupnika, punomonika ili predstavnika ako ga ima, kao i ime i prezime i prebivalite, ili naziv i sedite podnosioca. Podnosilac je duan da svojeruno potpie podnesak. Organ koji vodi postupak ovlaen je da poziva lice ije je prisustvo u postupku potrebno. Pozivanje se vri pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predvien drugi nain. Kad to doputa priroda stvari, moe se ostaviti na volju pozvanom licu da umesto linog dolaska preda do odreenog dana potrebnu pismenu izjavu. Pozvano lice je duno da se odazove pozivu. Sankcije za neodazivanje pozivu su privoenje i novana kazna. Prilikom izricanja neke od navedenih sankcija, ovlaeno slubeno lice donosi poseban zakljuak protiv kog je doputena posebna alba. O usmenoj raspravi ili drugoj vanijoj radnji u postupku, kao i o vanijim usmenim izjavama stranaka ili treih lica u postupku, sastavlja se zapisnik. O manje vanim radnjama i izjavama dovoljna je i zabeleka u spisu. Izjave stranaka, svedoka, vetaka i drugih lica koja su od znaaja za reavanje u upravnoj stvari, upisuju se u zapisnik to tanije. Pre zakljuenja zapisnik e se proitati licima u postupku i svi imaju pravo da ga pregledaju i stave primedbe .Na kraju zapisnika navodi se da li je bilo primedbi. Zapisnik potpisuju lica koja su uestvovala u radnji. Zapisnik ima snagu javne isprave jer predstavlja dokaz o toku i sadrini radnje postupka i datih izjava. Stranke imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da ih o svom troku prepiu, odnosno fotokopiraju. Zahtev za razgledanje spisa moe se staviti pismeno i usmeno. Stranke imaju pravo da se obavetavaju o toku postupka. Ne mogu se razgledati i prepisivati, odnosno fotokopirati: zapisnik o veanju i glasanju, spisi koji se vode kao poverljivi i slino..

11. Dostavljanje je stavljanje do znanja stranci ili drugom uesniku u sporu, raznih poziva, reenja, zakljuaka, spisa koja se zajedniki nazivaju pismena. Dostavljanje je fundamentalno vaan deo upravnog postupka, jer od njega zavise rokovi i samo izvravanje reenja. Postoji vie modaliteta: Posredno, obavezno lino, posebne situacije. Dostavljanje se vri potom, odnosno telefaksom ili ga vri organ preko slubenog lica. Lice kome treba pismeno da se dostavi moe biti pozvano radi prijema u seditu organa samo izuzetno. Dostavljanje se moe vriti samo radnim danom i to danju. Moe se vriti iz naroito vanih razloga i u nedelju ili na dan dravnog praznika, a i nou - ako je to neodlono potrebno. Dostavljanje se vri, po pravilu, u stanu, u poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu na kome je zaposleno lice kome dostavljanje treba izvriti. Moe se izvriti i van navedenih prostorija, ako lice pristane da primi. Obavezno lino dostavljanje: Redovan nain dostavljanja pismena. Kad se lice kome dostavljanje treba lino izvriti ne zatekne u stanu ili radnom mestu, dostavlja e mu kod lanova porodice ili zaposlenih ostaviti pismeno obavetenje da u odreeni dan i as bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi dostavljanja. Posredno dostavljanje-supsidijaran, dopunski nain dostavljanja kada se lice ne zatekne u stanu ili na poslu. Na poslu: dostavljanje se moe izvriti licu koje je na istom mestu zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno. U stanu: dostavljanje se vri predajom pismena nekom od odraslih lanova njegovog domainstva. Ovakva vrsta dostavljanja je iskljuena ako lice-posrednik pri dostavljanju u istom postupku uestvuje sa suprotnim interesom. Ako se prebivalite, odnosno boravite lica kome dostavljanje treba izvriti ne moe utvrditi, organ koji je izdao pismeno postavie tom licu privremenog zastupnika i njemu e predati pismeno. Posebni naini: Dostavljanje zakonskom zastupniku i punomoniku, punomoniku za primanje pismena, dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima, javnim saoptenjem. U sluaju odbijanja prijema: dostavlja e pribit uz vrata i zapisati razlog odbijanja i vreme dostavljanja. Dostavljanje u sluaju promene stana: lice je duno da prijavi promenu a ako to ne uini pismeno e biti pribijeno na oglasnoj tabli organa koji vodi postupak. Dostavnica predstavlja potvrdu o izvrenom dostavljanju koju potpisuju i primalac i dostavljai. Primalac e na dostavnici sam slovima naznaiti dan prijema. Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje pismena i smatra se da je time dostavljanje uredno izvreno.

12.Rok je odreen razmak u vremenu u kojem treba da se izvri neka radnja ili vreme koje treba da protekne da bi se mogla preduzeti. To je protok vremena usled koga nastaje ili prestaje neko pravno dejstvo. Rokovi se dele na zakonske(propisani) i slubene(odreuje ih lice). Bitna je i podela na subjektivne(''od trenutka saznanja''-subjektivni, psihiki momenat) i objektivne(objektivne okolnosti). Produivi(slubeni i tano odreeni zakonski, i to samo u sluaju opravdanosti podnoenjem pravovremene molbe) i neproduivi. Po preciznosti apsolutni i relativni. U odnosu na posledice koje nastupaju proputanjem roka razlikuju se prekluzivni, dilatorni i instrukcioni rokovi. Protekom prekluzivnog roka stranka gubi pravo na preduzimanje odreene procesne radnje, a isto to vai i za upravni organ. Kod dilatornog roka ukoliko nije preduzeta odgovarajua radnja u postupku, pravo na njeno obavljanje se ne gubi, jer ovlaeno slubeno lice moe odrediti za njeno izvrenje novi rok. Instrukcioni rok slui kao okvirni rok u kome ovlaeno lice bi trebalo da izvri odreenu procesnu radnju, to znai da isto radnju u pitanju moe izvriti i po proteku instrukcionog roka. Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine, a mogu se raunati i na asove. Kad je rok odreen po danima, dan u koji je dostavljanje ili saoptenje izvreno ne uraunava se, ve se za poetak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je odreen po mesecima, odnosno po godinama zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saoptenje izvreno. Poetak i tok rokova ne spreavaju neradni dani, nedelje i dani dravnih praznika. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dravnog praznika rok istie istekom prvog narednog radnog dana. Kad je podnesak upuen potom preporueno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje poti odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upueno.

13. Povraaj u preanje stanje (restitutio in integrum) je institut kojim se omoguava stranci koja je iz opravdanih razloga propustila izvrenje neke radnje u roku, pa je usled toga izgubila odreeno pravo, da se po njenom predlogu izvri povraaj u preanje stanje. Radi se, znai, o vanrednom pravnom sredstvu da se proputanje izvrenja odreene procesne radnje preduzme pod zakonskim uslovima i posle proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraaj u preanje stanje se nikada ne vri po slubenoj dunosti, ve samo na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak. Organ koji vodi postupak e joj dozvoliti povraaj u preanje stanje iz opravdanih razloga, iz neznanja ili oiglednom omakom predala nenadlenom organu. Povraaj u preanje stanje (restitutio in integrum) je institut kojim se omoguava stranci koja je iz opravdanih razloga propustila izvrenje neke radnje u roku, pa je usled toga izgubila odreeno pravo, da se po njenom predlogu izvri povraaj u preanje stanje. Radi se, znai, o vanrednom pravnom sredstvu da se proputanje izvrenja odreene procesne radnje preduzme pod zakonskim uslovima i posle proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraaj u preanje stanje se nikada ne vri po slubenoj dunosti, ve samo na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak. Organ koji vodi postupak e joj dozvoliti povraaj u preanje stanje ako je uinjeno iz opravdanih razloga, iz neznanja ili oiglednom omakom predala nenadlenom organu, kad je stranka oiglednom omakom prekoraila rok, a podnesak ipak primi nadleni organ najdociiije tri dana od dana isteka roka. Povraaj u preanje stanje moe se dozvoliti na predlog stranke u prvostepenom i drugostepenom postupku, a ne i na rokove za primenu vanrednih pravnih sredstava predvienih ZUP-om. U predlogu za povraaj u preanje stanje stranka je duna da iznese okolnosti zbog kojih je bila spreena da u roku izvri proputenu radnju i da te okolnosti uini bar verovatnim. Predlog! za povraj u preanje stanje podnosi se u roku od 8 dana od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje. Posle isteka 3 meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje.

14.Odravanje reda: Radi ispunjenja naela efikasnosti i ekonominosti upravnog postupka neophodno je odravanje reda u radu organa. O odravanju reda duno je da se stara slubeno lice koje rukovodi odreenom procesnom radnjom postupka. Decidirano je utvreno da lica koja prisustvuju nekoj radnji postupka ne smeju nositi oruje ili opasno orue, s tim da se ta zabrana ne odnosi na ovlaena slubena lica. Ovlaeno je da opominje lica koja smetaju u radu organa. Ukoliko opomena ne uspe, slubeno lice moe lice koje ometa rad da udalji i na taj nain otkloni mogunost njegovog daljeg uea u vrenju takve radnje. Ukoliko takvo lice ima punomonika procesna radnja u pitanju e se nastaviti uz njegovo pristustvo, a ukoliko ga nema radnja postupka e se odloiti na njegov troak s tim to mu moe biti postavljen i punomonik. Ko u radnji postupka tee narui red ili uini krupniju nepristojnost, moe se, pored udaljenja, kazniti novanom kaznom za povredu procesne discipline. Novanom kaznom moe biti kanjeno i lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organa ili slubenog lica koje vodi postupak. Protiv zakljuka o kazni moe se izjaviti posebna alba s tim da ista ne odlae izvrenje kazne.

15. Trokovi upravnog postupka su relativno mali pa onda svaka strana snosi svoje trokove. Ni u sluaju odbijanja zahteva stranke ona ne snosi posledice u plaanju trokova. Meutim, postoje i posebni trokovi organa i oni uvek padaju na teret onoga koji je ceo postupak prouzrokovao.Lice koje uestvuje u postupku a prouzrokuje svojom krivicom ili obeu trokove pojedinih radnji u postupku duno je da samo snosi te trokove. Posebni izdaci su: putni trokovi sl.lica, vetaenje, tumaenje i sl. Kada je postupak pokrenut po slubenoj dunosti i ako se isti zavri povoljno po stranku onda sve nastale posebne trokove snosi organ koji je postupak i pokrenuo. Zahtev za naknadu trokova mora biti stavljen blagovremeno kako bi organ mogao o njemu da odlui u reenju. U sluaju proputanja roka, stranka gubi pravo na naknadu. Slubeno lice koje vodi postupak uvek duno je da upozori stranku na njeno pravo da zahteva trokove. Trokove postupka u vezi sa izvrenjem snosi izvrenik, a u sluaju da se ti trokovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po ijem je predlogu izvrenje sprovedeno. U reenju kojim se postupak zavrava, organ koji donosi reenje je uvek duan da odredi ko snosi trokove postupka, koliki je njihov iznos i kome se i u kom roku moraju isplatiti. Organ koji vodi postupak moe osloboditi stranku od plaanja trokova u celini ili delimino, ako nae da ih ne moe podneti bez tete po svoje nuno izvravanje, odnosno po nuno izvravanje svoje porodice(siromako pravo).

16.Upravni postupak pokree nadleni organ, po slubenoj dunosti ili po zahtevu stranke. Nadleni organ e pokrenuti postupak po slubenoj dunosti kad to odreuje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ili sazna da postojei injenino stanje zbog koga treba pokrenuti postupak zatite javnog interesa. I pri pokretanju postupka po slubenoj dunosti organ je duan da uzme u obzir i eventualne predstavke graana i organizacija i upozorenje nadlenog organa. Pre pokretanja postupka povodom zahteva stranke, organ je duan da utvrdi da li podnosilac zahteva ima stranaku i procesnu sposobnost kao i stranaku legitimaciju, da li se radi o upravnoj stvari, da li je ta upravna stvar ve pravosnano reena i da li je taj organ nadlean da postupa po podnetom zahtevu stranke. Ukoliko organ utvrdi da nije ispunjen jedan od navedenih uslova donee zakljuak o odbacivanju zahteva za pokretanje u.p. Spajanje stvari moe se izvriti na 2 naina: reavanjem vie upravnih stvari u jednom postupku ili pokretanjem upravnog postupka javnim saoptenjem.Da bi se moglo izvriti spajanje stvari u jedan postupak neophodno je da se ispune tri bitna uslova:

1. da se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili slinom injeninom stanju

2.da se zasnivaju na istom pravnom osnovu

3. da organ koji vodi postupak mora da bude stvarno nadlean u pogledu svih predmeta. Spajanje stvari u 1 postupak: O spajanju vie up.stv. u 1 postupak, organ e doneti poseban zakljuak protiv kog se moe izjaviti alba. Naelo zatite javnog interesa i naelo ekonominosti ugraeni su u odrebu ZUP koja omoguuje da organ moe javnim saoptenjem pokrenuti upravni postupak prema veem broju lica koja organu nisu poznata ili se ne mogu odrediti. Razlika izmeu navedene 2 vrste spajanja je u tome to se J.S. pokree 1 radnjom ali se dalje vodi vie zasebnih postupaka u kojima svaka stranka istupa samostalno i dobija zasebno reenje. Stranka moe, do donoenja reenja, proiriti ili potpuno promeniti zahtev bez obzira na pravni osnov novog z., ali samo pod uslovom da se takav zasniva na bitno istom injeninom stanju. Stranka moe da odustane od podnetog zahteva u toku celog postupka i tokom drugostepenog , sve do donoenja konanog reenja. Meutim, organ moe i u tom sluaju produiti voenje postupka zbog javnog interesa ili ako to zahteva protivna stranka. Kad je postupak pokrenut po slubenoj dunosti organ moe takoe obustaviti postupak . Ako je postupak u toj istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak e se i u tom sluaju nastaviti ako stranka to zahteva. Odustanak od zahteva stranka moe uiniti izjavom organu pisanim podneskom ili usmeno na zapisnik. Stranka moe opozvati svoj odustanak od zahteva, sve dok organ koji vodi postupak ne donese zakljuak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci. Poravnanje predstavlja sporazum zakljuen izmeu stranaka pred ovl.slubenim licem koji vodi up. postupak. Ovo lice nastojae u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili u pojedinim spornim pitanjima. Poravnanje nikada ne sme biti na tetu javnog interesa, morala ili interesa treih lica. Upisuje se u zapisnik a zakljueno je kad ga stranke potpiu. Poravnanje ima snagu izvrnog reenja.

17. Post.do donoenja re.:Nakon pokretanja sledi ispitni postupak iji je cilj da se utvrde sve odlune injenice. One se mogu utvrivati u skraenom ili u posebnom ispitnom postupku. Sl. lice koje vodi postupak moe tokom celog postupka da upotpunjava inj. stanje i izvodi dokaze radi utvrivanja injenica. Organ moe po skraenom postupku reiti upravnu stvar: 1.Ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu optepoznatih injenica. 2. Ako se stanje stvari moe utvrditi neposrednim uvidom, 3. Kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje treba da bude doneto su uinjene verovatnim. Organ moe po skraenom postupku reiti upravnu stvar: 1.Ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu

optepoznatih injenica. 2. Ako se stanje stvari moe utvrditi neposrednim uvidom, 3. Kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje treba da bude doneto su uinjene verovatnim. Kada je to neophodno sl.lice odreuje sprovoenje pos.ispit.postupka. Cilj je utvrivanje odlunih injenica i okolnosti znaajnih za razjanjenje upravne stvari. Sl.lice odreuje tok, nain i radnje ispitnog postupka i da li e se raspravljanje i dokazivanje vriti odvojeno o pojedinim spornim pitanjima ili zajedno za ceo predmet. Stranka ima pravo da uestvuje u ispitnom postupku i brani svoja prava i zakonite interese. Ima pravo da iznosi sve injenice koje mogu biti od uticaja za pravilno reenje up.stv., da predlae dokaze i da pobija tanost navoda koji se ne slau s njenim nav. Sl.lice ne moe doneti reenje u postupku pre nego to stranci prui mogunost da se izjasni o injenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva reenje. U toku pos.isp. postupka ukoliko naie na PRETH.pitanje bez ijeg se reenja ne moe resiti sama up. st. organ moe pod uslovima iz ZUP-a sam raspraviti to pitanje ili postupak prekinuti dok nadleni organ to pitanje ne rei. O prekidu postupka donosi se zakljuak, protiv koga je doputena posebna alba. Reenje prethodnog pitanja od strane org. ima pravno dejstvo samo u upravnoj stvari u kojoj je to pitanje reeno. Slubeno lice mora odrediti USMENU RASPRAVU: 1. kada u njima uestvuju dve stranke ili vie sa suprotnim interesima, 2.kad treba da se izvri uviaj ili saslua svedok odnosno vetak. Usm.rasp. se sprovodi ima za cilj da se u potpunosti pretrese i utvrdi predmet isp. post. Usm. rasprava je javna. Izuzetno, sl. lice moe iskljuiti javnost i to za celu usmenu raspravu ili za njen deo pod sledeim uslovima:1. razlozi morala ili javne bezbednosti, opasnost ometanja usmene rasprave; ako se raspravlja o odnosima u nekoj porodici; dravnu, vojnu, slubenu, poslovnu, profesionalnu tajnu. Iskljuenje javnosti se ne odnosi na stranke, zastupnike, punomonike, predstavnike i strune pomagae. Mora se ostaviti dovoljno vremena stranci da se za raspravu pripremi-po pravilu, osam dana od dostavljanja poziva. Ako neka od stranaka koja jo nije sasluana nije dola na usmenu raspravu, a nije utvreno da joj je poziv uredno dostavljen, slubeno lice koje vodi postupak odloie raspravu. Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane, mada je uredno pozvana, slubeno lice koje vodi postupak moe sprovesti usmenu raspravu i bez nje, a moe na njen troak i odloiti usmenu raspravu.

18. Odlune injenice na osnovu kojih se donosi reenje su predmet dokazivanja i u up. pos. Kao dokaz, u upravnom postupku, se mogu upotrebiti sva sredstva podesna za utvrivanje stanja stvari: isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka, nalazi i miljenja vetaka i uviaji. Da li neku injenicu treba utvrivati odluuje sl. l. koje vodi postupak. sl. lice utvruje sta je sporno u inj. stanju ili ta treba dokazati. Ne treba dokazivati opte poznate injenice. Odreena inj. se smatra dokazanom kada se slubeno l. uveri u njeno postojanje na osnovu izvedenih dokaza. Ispravom u smislu ZUP-a se smatra ona koju je u. propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje nadlenosti, odnosno preduzee u okviru zakonom poverenog javnog ovlaenja. Njome se dokazuje ono to se u njoj odreuje ili potvruje. Javna isprava mora da bude sainjena u odgovarajuoj formi. I pored zakonske pretpostavke o istinitosti javne isprave doputeno je dokazivanje njene neistinitosti. Ako je na ispravi neto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje drugi spoljni nedostaci, sl. l. ocenie da li je time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave ili je isprava potpuno izgubila dokaznu vrednost. Isprave slue kao dokaz. Ako se isprava nalazi kod treeg l. a ono nee dobrovoljno da je pokae, organ koji vodi post. donee zakljuak i naloiti da je pokae. Tree l. moe uskratiti pokazivanje isp. iz razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedo. Organi su duni da izdaju uverenja i druge isprave (certifikate, potvrde) o injenicama o kojima vode slu. evid. Izdaju se stranci na usm. zahtev istog dana, a najdocnije u roku od 15 od dana podnoenja zahteva. Svedok moe da bude svako fiz. lice koje je bilo sposobno da opazi odreenu injen. o kojoj treba da svedoi i koja je u stanju da to svoje opaanje i saopti. Lice koje se kao svedok poziva duno je da svedoi. Svedok moe uskratiti svedo: 1.ako bi odgovor na pojedina pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju njega, srodnika po krvi, usvojenika, usvojitelja..2. odgovorom na pitanja povredio obavezu da uva dravnu, vojnu, poslovnu(ne sme se ispitivati), umetn., naunu tajnu; 3.ono to je stranka poverila svedoku kao svom punomoniku ili verskom ispovedniku... Svedoci se sasluavaju pojedinano, bez prisustva ostalih svedoka. Sasluani svedok se ne sme udaljiti bez dozvole sl.l., ne sme nita preutati - posledice davanja lanog iskaza - krivino da odgovara. Ako ne postoji neposredan dokaz za utvrivanje inj. moe se kao dokaz uzeti i usmeno data izjava stranke. Pre uzimanja izjave, sl.l. je duno da upozori stranku na krivi. i mat. odgovornost za davanje lane izjave. Vetak je lice koje poseduje str. znanje i posebno ovla. za davanje miljenja o pitanjima struke. Kad je za utvriv. ili ocenu neke injenice potrebno str. znanje izvee se dokaz vetaenjem. Vet. moe uskratiti vet. iz istih razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedo. Izuzee vetaka kao izuzee slu. lica. Moe mu se naloiti da poloi zakletvu. Sl.l. i stranke mogu vetaku postavljati pitanja u vezi datog nalaza i miljenja. Vie vet. zajedniki nalaz, a ako se ne slau - odvojeno. Vet. se moe naloiti da poloi zakletvu. Sl.l. i stranke mogu vetaku postavljati pitanja u vezi datog nalaza i miljenja. Vie vetaka zajedniki nalaz, a ako se ne slau - odvojeno. Na tumae se primenjuju odredbe ZUP-a koje se odnose na vetake. Tumaenje je struna pomo u vezi s komuniciranjem. Uviaj je procesna radnja koja se vri kad je za utvrivanje neke injenice potrebno neposredno opaanje sl.l.Predmet uviaja: stvari, prostorije ili zemljita koja treba razlgedati. Vlasnik ili dralac predmeta uviaja je duan da dopusti da se uviaj izvri. Stranke imaju pravo da prisustvuju uviaju. Uviaj se moe izvriti i uz uee vet. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi docnije izvesti ili da e biti oteano, moe se radi obezbeenja izvesti i pre pokretanja postupka. Obezbeenje dokaza vri se po sl. du. ili predlogu str. Za obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka nadlean je organ na ijem se podruju nalaze stvari koje treba razgledati. O obezbeenju dokaza donosi se poseban zakljuak.

19.Reenje je upravni akt kojim se autoritativno odluuje o pravima, obavezama ili pravnim interesima stranke neposrednom primenom propisa na pojedinane vansporne situacije.Na osnovu provedenog dokaznog stanja utvruju se odlune injenice - na osnovu kojih organ nadlean za reavanje donosi reenje o upravnoj stvari. Reenje moe doneti inokosan ili kolegijalan nadleni organ. Za punovano reavanje u upravnom postupku od strane kolegijalnog organa (skuptina, vlada, komisija, odbora i dr.) neophodno je prisustvo vie od polovine njegovih lanova i u toj situaciji reenje se donosi veinom glasova prisutnih lanova, ako zakonom ili drugim propisima nije predviena kvalifikovana veina. Ako slubeno lice koje je vodilo postupak nije istovremeno ovlaeno i da donese reenje, duno je da podnese nacrt reenja organu koji je ovlaen da donese reenje. Reenje se donosi pismeno. U posebnim sluajevima predvienim ZUP-om, reenje se moe doneti i usmeno. Kad se radi o preduzimanju hitnih mera radi obezbeenja javnog mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne opasnosti za ivot i zdravlje ljudi, organ moe doneti reenje i usmeno. Po zahtevu stranke, organ koji je doneo usmeno reenje duan je da ga izda stranci u pismenom obliku najdocnije u roku od 8 dana od dana podnoenja zahteva. Pismeno reenje je strogo formalno i mora da sadri: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloenje, uputstvo (pouku) o pravnom sredstvu , naziv organa - donosioca reenja; datum donoenja i njegov evidencioni broj;potpis, peat.. Uvod reenja sadri: 1. Naziv organa koji donosi reenje; 2. Propis o njegovoj nadlenosti; 3. Ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomonika; 4. Kratko oznaenje predmeta postupka. Dispozitiv predstavlja najvaniji deo reenja jer se njime reava o predmetu postupka. Mora biti kratak i odreen, a moe se podeliti na vie taaka. Dispozitivom se moe reiti i o trokovima postupka: iznos, ko je duan da plati, kome i u kom roku. Ako se u dispozitivu ne reava o trokovima, navee se da e se o njima doneti poseban zakljuak. Ako se nalae izvrenje neke radnje, u dispozitivu e se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvriti. Kad je propisano da alba ne odlae izvrenje reenja, to mora biti navedeno u dispozitivu. Obrazloenje predstavlja deo pisanog reenja u kome se navode pravni osnov i razlozi za odluke sadrane u dispozitivu. U jednostavnim stvarima u kojima uestvuje samo jedna stranka, a njen zahtev se uvaava, kao i u jednostavnim upravnim stvarima u kojima uestvuje vie stranaka, i nijedna ne prigovara zahtevu koji se uvaava, doputeno je skraeno obrazloenje. U ostalim up. st. obrazloenje sadri: kratko izlaganje zahteva stranaka, utvreno injenino stanje, po potrebi i razloge koji su bili odluni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvaen koji od zahteva stanaka, pravne propise koji upuuju na reenje predstavljeno u dispozitivu. Uputstvom o prav. sredstvu stranka se obavetava da li protiv reenja moe izjaviti albu ili pokrenuti upravni spor ili drugi postupak. Ako se alba moe izjaviti uputst. naznaava organ kome se alba izjavljuje i rok za albu. Ako u pouci stoji da se moe pokrenuti upravni spor onda mora pisati kom sudu se podnosi tuba kao i rok za podnoenje.

20. Delimino reenje se donosi kada se odluuje samo o pitanjima sazrelim za reavanje, dok je predmet upravnog postupka vie pitanja. Ako oceni da je to celishodno, organ moe doneti delimino reenje. Ovde se u potpunosti izraavaju naela ekonominosti i efikasnosti u upravnom postupku. Delimino reenje se tretira kao samostalno reenje i u pogledu pouke o pravnim sredstavima i u pogledu izvrenja. Dopunsko reenje se donosi onda kada organ u prvom reenju nije odluio o svim pitanjima koja ine predmeta postupka. Takvo reenje se donosi po slubenoj dunosti. U pogledu pravnih sredstava i izvrenja i dopunsko reenje se tretira kao samostalno reenje. Privremeno reenje se donosi u sluaju kada je pre zavretka upr. postupka potrebno privremeno urediti neka sporna pitanja ili odnose. Reenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okonanju postupka ukida se privremeno reenje doneseno u toku postupka. I privremeno r. smatra se samostalnim.

21. ROK ZA IZDAVANJE: Ako pre donoenja reenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne moe doneti reenje bez odlaganja (reavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci to pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po slubenoj dunosti, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. U sluajevima kada je poseban ispitni postupak neophodan, organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od 2 meseca, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. Ako organ protiv ijeg je reenja doputena alba ne donese reenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka moe smatrati da je njen zahtev odbijen(utanje uprave). Ako alba nije doputena, stranka moe neposredno pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom u skladu sa zakonom o upravnim sporovima.

22.ISPRAVKE GREAKA Organ koji je doneo reenje moe u svako vreme ispraviti greke u imenima ili brojevima, pisanju ili raunanju, kao i druge oigledne netanosti u reenju ili njegovim overenim prepisima. Ispravka greke proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo reenje koje se ispravlja. O ispravci se donosi poseban zakljuak. Beleka o ispravci upisuje se u izvornik reenja. Beleku potpisuje slubeno lice, koje je potpisalo zakljuak o ispravci. Protiv zakljuka kojim se ve doneseno reenje ispravlja ili kojim se odbija predlog za ispravljanje doputena je posebna alba.

23. Zakljukom se odluuje o pitanjima procesnog karaktera. Zakljukom se odluuje i o pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovoenjem postupka, a kojima se ne odluuje reenjem. Zakljuak donosi slubeno lice koje vri onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje. Ako se zakljukom nalae izvrenje neke radnje odredie se i rok u kome se ta radnja mora izvriti. Zakljuak se saoptava zainteresovanim licima esto usmeno pa se onda unosi u zapisnik. U pismenom obliku se izdaje na zahtev lica. Protiv zakljuka se moe izjaviti posebna alba samo kad je to zakonom izriito predvieno. Takav zakljuak mora biti obrazloen i sadravati uputstvo o albi. Najznaajniji zakljuak je onaj o obustavi postupka.

24. ALBA: Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Njome se ostvaruje naelo dvostepenosti u reavanju. Samo zakonom se moe propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije doputena s tim da tada mora biti obezbeena zatita prava stranke na neki drugi nain. Pored stranke, pravo na albu imaju i javni tuilac i dravni pravobranilac. Protiv reenja Vlade ne moe se izjaviti alba, to predstavlja redak sluaj iskljuenja dvostepenosti u up.postupku. U upravnom postupku zabranjeno je izricanje trostepenosti.. Treba razlikovati predaju od podnoenja albe, jer se alba predaje prvost. a podnosi drugost. organu. Prilikom odluivanja u drugom stepenu zabranjena je mogunost odluivanja u okviru organa koji je reavao u prvom stepenu. alba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. U roku za albu, reenje se ne moe izvriti, osim ako je to zakonom predvieno ili ako se radi o preduzimanju hitnih mera. U albi se mora navesti reenje koje se pobija i oznaiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum reenja. Dovoljno je da alilac u albi izloi u kom je pogledu nezadovoljan reenjem, ali albu ne mora posebno obrazloiti. U albi se mogu iznositi nove injenice i novi dokazi ali je alilac duan da obrazloi zbog ega ih nije podneo u prvostepenom postupku. alba se neposredno predaje ili alje potom organu koji je doneo prvostepeno reenje. Ako je alba grekom predata drugostepenom u pogledu roka smatra se kao da je predata prvostepenom, a u tom sluaju drugost. je duan da albu u pitanju odmah poalje prvostepenom organu. Neposredna predaja albe se moe izvriti na dva naina: usmeno i pismeno. Prvost. organ kao prvo ispituje da li je podneta alba doputena, da li je blagovremena i da li je izjavljena od neovlaenog lica. Protiv zakljuka kojim je alba odbaena stranka ima pravo na posebnu albu. Ako prvost. organ nae da je alba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov pos. isp.postupak, moe stvar reiti drugaije i doneti novo reenje. Kad organ koji je doneo prvost. reenje nae da je podneta alba doputena, blagovremena i izjavljena od ovla. lica duan je bez odlaganja, najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema dostaviti albu i sve spise koji se odnose na predmet drugostepenom. Ako je alba nedoput., neblagovr. ili izjav.od neovlaenog lica, a prvost. org. je propustio da je zbog toga odbaci, odbacie je drugosti. Drugostepeni postupa na 3 naina: 1.odbija ako je neosnovana, 2.poniti prvostepeno zbog bitne povrede zakonskih propisa i vrati nazad prvost. ili sam rei stvar, 3.izmeniti prvostepeno... U sluaju utanja administracije, drugostepeni organ e traiti od prvostepenog organa da mu saopti razloge zbog kojih nije doneo reenje. Ako nae da reenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga ili krivice stranke, vratie albu prvost. i odredie mu rok za donoenje do 30 dana. Reenje drugost. org. doneseno po albi zbog utanja administracije je konano jer je na ovaj nain drugost. organ reavao i u prvom i u poslednjem stepenu. Reenje po albi mora se doneti i dostaviti stranci najdocnije u roku od 60 dana od dana predaje albe.

25.Ponavljanje postupka predstavlja pravnu mogunost da se na osnovu novih, pravno relevatnih procesnih okolnosti, obnovi reavanje o istoj stvari, od strane donosioca reenja: 1) ako se sazna za nove injenice, ili se stekne mogunost da se upotrebe novi dokazi koji bi mogli dovesti do drukijeg reenja 2) ako je reenje doneseno na osnovu lane isprave ili lanog iskaza svedoka ili vetaka 3) reenje zasniva na presudi donesenoj u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup, a ta presuda je pravnosnano ukinuta 4) u donoenju reenja uestvovalo sl. lice koje je moralo biti izuzeto; 5) ako je reenje donelo neovlaeno slub. lice; Ponavljanje postupka mogu traiti i stranka i javni tuilac pod istim uslovima. Ponavljanje postupka se moe traiti u strogo odreenim rokovima, s tim da subjektivni rok iznosi mesec dana, objektivni 5 godina. Stranka je duna da u zakonskom roku preda predlog za ponavljanje postupka i u njemu uini verovatnim okolnosti na kojima ga zasniva. Predlog za ponavljanje postupka, stranka predaje usmeno na zapisnik ili u pismenom obliku. Kad organ koji je nadlean za reavanje o predlogu za ponavljanje postupka primi predlog, duan je da ispita da li je predlog blagovremen, da li ga je podnelo ovlaeno lice i da li je okolnost na kojoj se predlog zasniva uinjena verovatnom. Ako organ oceni da barem 1 uslov nije ispunjeni on e svojim zakljukom odbaciti predlog za ponavljanje postupka. Ako su ovi uslovi ispunjeni, doneti zakljuak da se ponavljanje postupka dozvoli i odredie u kome e se obimu postupak ponoviti. Ranije radnje u postupku na koje ne utiu razlozi ponavljanja postupak nee se ponavljati. Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlae izvrenje reenja. Zakljuak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlae izvrenje reenja protiv koga je ponavljanje dozvoljeno.

26. naroiti sluajevi ponitavanja... Ponitavanjem reenja i ogla. reenja nitavim ponitavaju se i pravne posledice koje je to reenje proizvelo. Ukidanjem reenja se ne ponitavaju pravne posledice koje je reenje ve proizvelo ali se onemoguava dalje proizvoenje pravnih posledica. Organ koji sazna da je nekim reenjem povreen zakon, a povreda moe biti razlog za ponavaljanje ili ponitavanje postupka, duan je da o tome bez odlaganja obavesti nadleni organ odnosno javnog tuioca. Do menjanja i ponitavanja reenja u vezi sa upravnim sporom moe da doe za vreme trajanja upravnog spora. Organ protiv ijeg je reenja blagovremeno pokrenut upravni spor moe sve do njegovog zavretka, ako uvaava ahteve tube, ponititi ili izmeniti svoje reenje. To je vanredna samokontrola donosioca upravnog akta. Donosilac reenja je duan da o tome obavesti stranku i sud pred kojim je pokrenut upravni spor. Sud e zatraiti od stranke da se u roku od 15 dana izjasni da li je zadovoljna novim reenjem ili ostaje pri tubi i u kom obimu. U zavisnosti od toga sud e obustaviti ili nastaviti postupak. Zahtev za zatitu zakonitosti predstavlja vanredno pravno sredstvo koje moe podneti ovlaeni javni tuilac. Protiv reenja donesenog u up. stvari u kojoj nije dozvoljeno voenje up. spora tuilac ima pravo da podnese zahtev za zatitu zakonitosti ako smatra da je reenjem povreen zakon. Moe se podneti u roku od mesec dana od dana od kad je resenje dostavljeno tuiocu, a ako mu nije dostavljeno, u roku od 6 meseci od dana dostavljanja stranci. Konano reenje nadleni organ e ponititi po osnovu slubenog nadzora: ako ga je doneo stvarno ili mesno nenadlean organ, ako je u istoj upravnoj stvari ranije doneseno pravnosnano resenje; ako ga je doneo jedan organ bez saglasnosti drugog, a to je potrebno po zakonu; ako je resenje doneseno kao posledica prinude, iznude, ucene, pritiska. Kon.re. moe se ukinuti po osnovu sl.nadzora kada je njime oigledno povreen materijalni zakon. Za ukidanje je potreban i pristanak stranaka ukoliko uestvuje 2 ili vie.

Ako je pravnosn. reenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to resenje smatra da je u tom reenju nepravilno primenjen materijalni zakon, moe resenje ukinuti ili izmeniti radi usklaivanja sa zakonom samo ako stranka pristane na to i ako se time ne vrea pravo treeg lica. Vanredno ukidanje: Izvrno reenje moe se ukinuti ako je to potrebno radi otklanjanja teke i neposredne opasnosti za ivot i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir, poredak ili moral ili radi otklanjanja poremeaja u privredi. Reenje se moe ukinuti i delimino, u obimu neophodnom da se opasnost otkloni. Moe ga ukinuti i prvost. i drugost. organ.

Nitavim se oglaava reenje: 1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadlenosti ili u stvari o kojoj se ne moe reavati u upravnom postupku; 2) koje bi svojim izvrenjem moglo prouzrokovati neko kriv. delo; 3) ije izvrenje nije mogue; 4) koje je doneo organ bez prethodnog neophodnog zahteva stranke. Reenje se moe u svako doba oglasiti nitavim po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke ili javnog tuioca. Reenje se moe oglasiti nitavim u celini ili delimino. 27. Izvrenjem upr.akta sprovodi se ostvarivanje novanih ili nenovanih obaveza izvrenika. Njime se utvruje odreena obaveza, injenje, proputanje ili trpljenje radnje drugog. Admin. izvrenje sprovodi organ koji je stvar reavao u prvom stepenu izuzev ako je zakonski drugaije propisano. Ako nije propisano koji je organ ovlaen, reenje izvrava organ na ijem se podruju nalazi prebivalite izvrenika. Organ nadlean za unutranje poslove duan je da organu za sprovoenje izvrenja nakon zahteva prui pomo u sprovoenju izvrenja. Lice prema kome se sprovodi izvrenje je izvrenik, a stranka po ijem se predlogu izvrava reenje je trailac izvrenja. Postoji podela izvrenja na administrativno izvrenje koje se sprovodi po pravilima ZUP-a i kojim se izvravaju nenovane obaveze i sudskog izvrenja koje se sprovodi po pravilima Zakona o izvrnom postupku kada se izvravaju novane obaveze. Kao osnov za izvrenje slui reenje a osim njega osnov za izvrenje mogu biti zakljuak i poravnanje. Svi ovi akti se mogu izvriti kada steknu uslov izvrnosti i poprime atribut izvrnog naslova, odnosno izvrne isprave. Prvostepeno reenje postaje izvrno: istekom roka za albu; dostavljanjem stranci ako alba nije doputena ili ako ne odlae izvrenje; dostavljanjem stranci reenja kojim se alba odbacuje ili odbija. Drugostepeno reenje kojim je izmenjeno prvostepeno reenje postaje izvrno kad se dostavi stranci. Ako je u reenju odreen rok za izvrenje radnje, reenje postaje izvrno istekom tog roka. Ako nema roka onda je to standardni od 15 dana. Kad postoji mogunost da se izvrenje sprovede na vie naina i primenom raznih sredstava, izvrenje e se sprovesti na onaj nain koji je po izvrenika najblai. Nedeljom, tokom praznika i nou, radnje izvrenja mogu se sprovesti samo ako postoji opasnost od odlaganja i ako je organ izdao za to pismeni nalog. ZUP-om su predvieni oblici kontrole postupka izvrenja po albi stranaka i po sl. dunosti kao i mogunost traenja protivizvrenja i naknade tete. Organ nadlean za sprovoenje admin. izvrenja donosi zakljuak o dozvoli izvrenja kojim se jo odreuju nain i sredstva izvrenja. Protiv ovog zakljuka je doputena alba nadl. drugost. organu. Takvom albom ne moe se pobijati pravilnost reenja ve se samo mogu uputiti prigovori na nain i sredstva izvrenja. Admin. izvrenje moe se obustaviti po sl. dunosti i sprovedene radnje ponititi ako se utvrdi da je obaveza u celini izvrena, da izvrenje nije bilo uopte doputeno, da je bilo sprovedeno prema licu koje nije u obavezi, ako trailac izvrenja odustane od svog zahteva, odnosno ako je izvrna isprava ponitena ili ukinuta. Admin.izvrenje e se odloiti ako se utvrdi da je dozvoljen poek, ili je umesto privremenog doneseno druga.reenje o glavnoj stvari. Nenovane obaveze se mogu izvriti preko drugih lica i prinudnim putem. Ako izvrenikovu obavezu moe izvriti i drugo lice, a izvrenik je ne izvri, ta radnja e se izvriti preko drugog lica, na troak izvrenika. Ako izvrenik ne izvri ili ne dopusti neku radnju a ne moe umesto njega da je izvri drugo lice, organ e prinuditi izvrenika na ispunjenje prinudnom merom, odnosno novanom kaznom.

28. Izvr. radi obezbeenja

Radi obezbeenja izvrenja moe se zakljukom dozvoliti izvrenje reenja i pre nego to je ono postalo izvrno ako bi bez toga moglo biti osujeeno ili znatno oteano izvrenje posle izvrsnosti reenja. alba protiv zakljuka kojim je odreeno izvrenje radi obezbeenja ne odlae sprovoenje izvrenja. Izvrenje radi obezbeenja moe se sprovesti administrativnim ili sudskim putem. Kad se izvrenje radi obezbeenja sprovodi sudskim putem, sud postupa po odredbama zakona o izvrni postupku. Izvrenje se moe osigurati i privremenim zakljukom o obezbeenju. Mere obezbeenja izvrenja ogledaju se u zabrani otuenja nepokretne imvine; predaji pokretne stvari treem licu na uvanje, polaganje kaucije i si. U skladu sa prirodom tih mera zakljuak se sprovodi administrativnim ili sudskim putem. Ako je pravnosnanim reenjem utvreno da pravno ne postoji obaveza stranke za ije je obezbeenje bio donesen privremeni zakljuak, predlaga u iju je korist je privremeni zakljuak donesen, duan je da naknadi suprotnoj stranci tetu koja je prouzrokovana donesenim privremenim zakljukom.

29.Upravni Spor

Upravni spor je spor o zakonitosti upravnog akta. U upravnim sporovima sudovi odluuju o zakonitosti akata kojima dravni organi i preduzea ili druge organizacije koje vre javna ovlaenja reavaju o pravima ili obavezama fizikih, pravnih i drugih lica". Upravni spor je sudski vid kontrole uprave. Da bi se vodio upravni spor predmet spora mora biti upravni akt. Bitni elementi pojma upravnog akta su: a) donosilac upravnog akta, b) autoritativnost u donoenju upravnog akta, v) pravno dejstvo upravnog akta, g) konkretna situacija koja se reava upravnim aktom i d) upravna stvar. Bez ispunjenja makar i jednog od navedenih elemenata nee se raditi o upravnom aktu. Sud ima ovlaenje da ocenjuje zakonitost konkretno donetog upravnog akta, ali i da u pojedinim sluajevima sam rei upravnu stvar: spor pune rejuzdikcije. Kada sud poniti osporeni upravni akt nadleni organ je duan da donese novi akt koji mora biti u potpunom skladu sa primedbama i pravnim shvatanjem suda. Ukoliko organ uprave donese novi up.akt protivno tome, onda je sud ovlaen da takav akt poniti zbog ega e, po pravilu, i sam reiti upravnu stvar donoenjem svoje presude koja u svemu zamenjuje osporeni upravni akt.

Ocena suda se zasniva, po pravilu, na injeninom stanju utvrenom od strane nadlenog organa uprave, ali kada se za to ipsune uslovi sud moe i sam da utvruje injenino stanje. Prilikom ocene zakonitosti upravnog akta sud nije ovlaen da istovremeno ceni i njegovu celishodnost. Prilikom ocene zakonitosti upravnih akata sud moe doneti odluku kojom ocenjuje da je upravni akt donesen na osnovu zakona i zbog toga podnetu tubu odbiti kao neosnovanu. Tada upravni akt postaje pravnosnaan.

Upravni spor se ne moe voditi u situacijama u kojima je obezbeena sudska zatita van up.spora (u parninom i vanparninom postupku); kada je iskljuena mogunost voenja upravnog spora posebnim zakonom i u stvarima u kojima odluuju dravni parlament i ef drave neposredno na osnovu ustava.

30.Stranke u upr.sporu

U upravnom sporu postoje tri vrste stranaka: tuilac, tueni i zainteresovano lice. Pravo pokretanja upravnog spora ima fiziko ili pravno lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povreeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes. ak i grupa lica koja nemaju svojstvo pravnog lica moe pokrenuti upravni spor ako moe biti nosilac prava i obaveza o kojima se reavalo u upranvom postupku. Ako je upravnim aktom povreen zakon u korist fizikog, pravnog lica ili druge stranke, upravni spor moe pokrenuti nadleni javni tuilac. Upravni spor mogu pokrenuti javni pravobranilac i javni tuilac kad je upravnim aktom povreen zakon na tetu drave.

Pokreta upravnog spora, to jest onaj koji osporava zakonitost up.akta je tuilac u sporu. Tueni je organ iji se akt osporava, a zainteresovanoi lice je tree lice kome bi ponitaj up.akta moglo doneti tetu. Ono se moe ukljuiti u proces, iako izvorno nije njegov uesnik, a sud je u obavezi da mu po zahtevu dostavlja sve bitne dokumente koje prosleuje ostalim strankama u procesu.31.POKRETANJE UP.SPORA

Upravni spor se moe pokrenuti protiv upravnog akta koji je donesen u drugom stepenu. Upravni spor se moe pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena alba. Ovakvim reenjem je potvreno jedno od osnovnih naela - naelo dvostepenosti upravnog postupka. Upravni spor se moe pokrenuti i kad nadleni organ o zahtevu, odnosno o albi stranke nije doneo odgovarajui akt: utanje administracije! Predmet upravnog spora u ovom sluaju nije upravni akt, jer on nije ni donet, ve se upravni spor vodi zbog utvrivanja nezakonitog postupka organa i potrebe da se upravni akt donese.

32. Pravni osnov za pokretnaje up.sp.

Upravni akt moe se pobijati u sluaju:

Povreda materijalnih propisa: 1.u aktu nije primenjen ili nije pravilno primenjen zakon ili drugi propis

Povreda formalnih propisa: 2.ako je akt doneo nenadleni organ; 3.ako u donoenju akta nije postupljeno po pravilima postupka: pogotovu ako injenino stanje nije pravilno utvreno ili ako je iz utvrenih injenica izveden nepravilan zakljuak. Nema nepravilne primene propisa ako je nadleni organ na osnovu i u granicama ovlaenja reavao po slobodnoj oceni . U tom sluaju upravni akt mora biti donet u skladu sa ciljem zbog koga je ovlaenje dato, i u obrazloenju akta organ mora navesti propis koji ga ovlauje za odluivanje po slobodnoj oceni.

U upravnom sporu se moe traiti povraaj oduzetih stvari, kao i naknada tete koja je tuiocu nanesena izvrenjem osporavanog akta. U takvom sluaju sud reava u obliku spora pune jurizdikcije. Da bi sud mogao da reava o takvom zahtevu neophodno je: 1.da je ovlaeni tuilac pokrenuo upravni spor protiv upravnog akta ijim izvrenjem mu je priinjena teta ili oduzeta stvar i da je u tubi postavio konkretan zahtev za naknadu ili povraaj, da je u konkretnom sluaju dolo do tete ili do oduzimanja stvari..

33. Tuba

Upravni spor se uvek pokree tubom za to ovlaene stranke. Tuba je podnesak kojim se u formalnopravnom smislu pokree upravni spor i zbog toga ista u pogledu uslova mora da ispunjava uslove. U materijalno pravnom smislu pod tubom se podrazumeva zahtev tuioca po kome sud treba da donese odgovarajuu odluku bilo u pogledu ocene zakonitosti upravnog akta, bilo u pogledu reavanja suda u obliku pune jurizdikcije. I bez posebnog zahteva tube sud moe resiti upravni spor u obliku pune jurisdikcije. Tuba, sama po sebi, ne odlae izvrenje upravnog akta iju zakonitost osporava, kao to je to sluaj sa institucijom albe. Samo po posebnom zahtevu tuioca mogue je odloiti izvrenje upravnog akta, i to u sluaju da bi se izvrenjem reenja tuiocu nanela nenadoknadiva teta, a da se pri tom nenadoknadivo ne ugroava interes tuene strane, te da nije ugroen javni interes.

34. TUBA - ROKOVI

Bitan aspekt tube su rokovi za njeno pokretanje. Tuba se moe pokrenuti 30 dana od prijema reenja. Ukoliko stranci nije dostavljeno reenje drugi rok je 60 dana od trenutka kada je dostavljena drugoj strani u iju korist je akt donet. Nakon ovih rokova, podnoenje tube bie neblagovremeno jer se radi o prekluzivnom roku. Tuba se moe predati pismeno sudu ili poti, ili izjaviti i usmeno na zapisnik sudu. in predavanja poti ili sudu smatra se danom predaje tube. Postoje sluajevi kada je tuba predata nenadlenom organu, ali se i tada dan predaje smatra danom pokretanja tube. Ovo su sluajevi neznaja ili oiglednih omaki podnosioca. Stranka ne moe trpeti posledice zbog neznanja ili pogrenog uputstva o pravnom sredstvu koje bi eventualno dobila u upravnom aktu. Ako stranci istekne rok za tubu zbog pogrenog pravnog uputstva, ona dobija novi rok.

U sluajevima ''utanja uprave'' tuba ne moe biti neblagovremena. Ona moe biti prevremena i to kada je podneta pre isteka ''roka milosti''. To je rok od 7 dana koji tee od trenutka kada nezadovoljna strana zatrai od upravnog organa da donese odluku koju je ve trebalo da donese.

35.Kome se predaje tuba

Tuba se predaje sudu neposredno ili mu se alje potom. Tuba se moe izjaviti i na zapisnik kod nadlenog suda ili ma kog drugog suda. Dan predaje tube poti preporueno, odnosno dan izjavljivanja tube na zapisnik smatra se kao dan predaje sudu. Ako tuba nije predata sudu nego drugom organu, , a stigne nadlenom sudu posle isteka roka za podnoenje tube, smatrae se da je na vreme podnesena ako se njeno podnoenje tom organu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci podnosioca. Vojna lica koja se nalaze u Vojsci predaju tubu svojoj vojnoj jedinici.36.SADRAJ TUBE

Da bi tuba bila prihvaena ona mora biti formalno ispravna i posedovati odreene sadraje. Ona mora sadravati ime i prezime tuioca, zanimanje i mesto stanovanja. Ako je tuilac pravno lice, potrebno je navesti naziv i sedite. U tubi mora biti naveden upravni akt protiv kojeg se tuba pokree. Konstitutivan element tube je tubeni zahtev, to jest kratko izlaganje u kom smislu i obimu se trai ponitaj upravnog akta. Zato se uz tubu mora podneti i primerak upravnog akta koji se osporava. Interesanrtno je da tuilac nema obavezu da oznai tuenu stranu, osim kada se radi o ''utanju uprave''.

Ukoliko se uz ponitaj trai i naknada tete ili povraaj stvari, uz tubu se moraju priloiti dokazi o stvari ili teti, kao i zahtev za povraaj ili naknadu. U tom sluaju, tuilac osim osporavanja zakonitosti, zahteva i reavanje o upravnom aktu. To je sluaj upravnog spora pune jurisdikcije. Upravni spor moe u svakom trenutku do donoenja reenja prekinuti tuilac, povlaenjem tube. U tom sluaju sud donosi reenje o obustavi upravo-sudskog postupka. Ukoliko je uz tubu realizovana i mogunost odlaganja reenja, sud donosi i odluku o obustavi odlaganja reenja. Kada tubu pokree javni tuilac, spor se takoe moe prekinuti ako tuilac naknadno doe do uverenja da upravnim aktom nije prekren zakon.

37.PRETHODNI POSTUPAK

Nakon podnoenja tube postupak moe biti redovan ili prethodni. Kada je u pitanuju prethodni postupak, radi se o ispitivanju formalnih uslova za voenje postupka. U njemu se dakle ne odluuje o tubenom zahtevu kao sutini tube. U prethodnom postupku tuba moe biti odbaena ukoliko nisu ispunjeni formalni zahtevi za voenje postupka, iako se sutina nije ni razmatrala. Prvi razlog zbog koga sud moe u prethodnom postupku odbaciti tubu je neurednost. Neurednost podrazumeva nepotpunost ili nerazumljivost. U sluaju neurednosti tube, predsednik vea e pozvati tuioca da otkloni nedostatke u odreenom roku. Ako tuilac ne otkloni nedostatke tuba e biti odbaena.

U prethodnom postupku postoji nekoliko razloga za odbacivanje tube: 1.ako je tuba podneta neblagovremeno ili prevremeno, 2.ako akt koji se tubom osporava nije upravni akt, 3.ako je oigledno da se osporenim aktom ne dira u pravo tuioca, 4.ako se protiv akta mogla izjaviti alba, a nije izjavljena, 5.ako je u drugom upravnom sporu ve reavano o upravnom aktu, 6.ako upravni akt potpada pod negativnu enumeraciju. Naravno, u prethodnom postupku sud moe obustaviti postupak ako tuilac odustane od zahteva ili ako organ iji se akt osporava promeni ili stavi van snage osporeni akt. Vano je da sve vreme sud vodi rauna o nitavosti upravnih akata. Ukoliko je spor pokrenut protiv akata koji su nitavi. sud ne donosi odluku o direktnom ponitavanju ve obavetava nadleni organ koji onda preuzima obavezu da upravni akt oglasi nitavim.

38. Redovni postupak: u njemu se zapravo utvruje zakonitost osporenog upravnog akta. U njemu se razmatra tubeni zahtev i donosi relevantna sudska odluka. Sud donosi odluku da prihvati ili odbije tubeni zahtev. Sud se ne mora drati samo onih razloga za ponitaj akta koji su navedeni u tubenom zahtevu. On moe ponititi upravni akt iz potpuno drugaijih razloga.

Prva faza u redovnom postupku je dostavljanje tube na odgovor. Sud upuuje tubu na uvid tuenoj strani i treim zainteresovanim licima, ukoliko ih ima. Uz tubu tueni dobija i rok od 8 do 30 dana da da odgovor i priloi sve spise vezane za predmet. Druga faza je usmena rasprava, ali samo kada sud odlui da se ona odri. Pravilo je da se upravni sporovi reavaju na nejavnim sednicama, bez prisustva stranaka i zainteresovanih lica. Ukoliko doe do usmene rasprave, predsednik sudskog vea odreuje dan rasprave i poziva stranke. Za vreme rasprave se vodi zapisnik ali se u njega upisuju samo bitni delovi rasprave i dispozitiv odluke. U sluaju izostanka ita se pismeni podnesak izostale stranke.

Usmenu raspravu ne odlau izostanci stranaka, niti se tim izostancima moe uticati na presudu. Dakle, ne postoji kontumacija: donoenje odluke na tetu stranke koja je izostala. U upravnom sporu sud, po pravilu, ne utvruje injenino stanje ve utvruje zakonitost odluke na osnovu injeninog stanja. Sud takoe reava na osnovu propisa koji su vaili u vreme donoenja osporenog upravnog akta. injenino stanje moe biti preispitivano ako sud utvrdi da postoji protivurenost u spisima kao to je, na primer, izvoenje nepravilnog zakljuka. Presuda suda naziva se reenje. Ono se donosi veinom glasova sudskog vea, to se konstatuje u zapisniku koji moraju potpisati svi lanovi vea. Deava se da nakon usmene rasprave treba utvrditi neku vanu injenicu. Tada nema nove rasprave, ve sud 8 dana nakon utvrivanja bitne injenice donosi odluku(reenje).

Veanje i glasanje se, po pravilu, vri bez prisustva stranaka. Ako je odrana usmena rasprava, onda se i presuda saoptava javno, usmeno. Ukoliko postoje specifine oteavajue okolnosti, nakon usmene rasprave se ostavlja rok od 8 dana u okviru kojeg e sud doneti odluku i o tome obavestiti stranke.

Reenje ima svoju naroitu formu koja mora biti ispotovana. Najvaniji konstitutivni elementi presude su: dispozitiv reenja, obrazloenje presude, kao i pouka o albi ukoliko je dozvoljena. U reenju moraju biti navedeni naziv suda, imena i prezimena predsednika vea i svih sudija u veu, kao i zapisniara. Takoe, obavezni element presude su imena i prezimena ili nazivi stranaka i njihovih zastupnika, predmet spora, datum kada je presuda donesena i objavljena. Originalan primerak reenja potpisuju predsednik vea i zapisniar, a overene prepise dobijaju stranke u sporu.

39.alba u upravnom sporu

Mada upravno sudstvo ne poznaje kategoriju vanrednih pravnih sredstava, alba u sutini, predstavlja ba to-po R.Markoviu. Uobiajeno je upravni spor jednostepen. alba se moe pokrenuti u izriito navedenim sluajevima. Nezadovoljna stranka moe da u sluajevima odreenim Zakonom o upravnim sporovima, u roku od 15 dana od dostavljanja reenja, sudu ijom je presudom nezadovoljna, podnese albu. alba moe biti odbaena kao neblagovremena, nedozvoljena ili zbog toga to je podneta od neovlaenog lica. Protiv odluke o odbacivanju albe dozvoljena je posebna alba.

40.PRAVNA SREDSTVA

Zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke je de facto redovno pravno sredstvo. Ovaj zahtev se podnosi u postupku koji je slian postupku za podnoenje tube. Rok za podnoenje je 30 dana od prijema reenja. Zahtev moe biti oznaen kao neblagovremen, nedozvoljen ili podnet od neovlaenog lica. U zahtevu moraju biti navedeni odluka koja se osporava, razlozi i obim osporavanja. Ukoliko sud usvoji zahtev, time se pobija prethodna presuda. Pravno sredstvo predvieno ZUS-om je i zahtev za zatitu zakonitosti i podnosi se u istom postupku kao i prethodno objanjeni zahtev, s tim to je rok za njegovo podnoenje 3 meseca od dobijanja presude. Ovim zahtevom se zapravo tvrdi da je presudom povreen zakon. Na kraju, zahtev za ponavljanje postupka je redovni pravni institut u svim vrstama sudskog procesa. On se moe podneti u sledeim sluajevima: 1.ako stranka sazna nove injenice ili stekne mogunost da ih koristi i time bitno promeni okolnosti, tako da se moe pretpostaviti da bi spor za nju bio mnogo povoljnije reen, 2.ako je odluka suda posledica krivinog dela sudije ili zaposlenog u sudu, kao i prevarne radnje protivnike strane ili sopstvenog zastupnika ili punomonika, a da ta radnja spada u krivina dela, 3.ako je odluka donesena na osnovu presude u nekoj krivinoj ili graanskoj stvari, a ta presuda je kasnije ukinuta, 4.ako je isprava na osnovu koje je doneta odluka lana ili lano preinaena, ili ako je svedok, vetak ili stranka na osnovu ijeg iskaza je odluka doneta lagao, 5. ako zainteresovanom licu nije bilo omogueno da uestvuje u sporu.

41.OBAVEZNOST PRESUDE

Reenja doneta u upravnom sporu su obavezujua i kao takva se moraju izvravati. Kada sud poniti akt protiv koga je bio voen spor, stanje se vraa u preanje, to jest u ono pre donoenja oborenog upravnog akta. Ukoliko je presudom, nadleni organ obavezan da donese novi upravni akt, rok za njegovo donoenje je 30 dana. Pri donoenju novog akta, nadleni organ se mora rukovoditi pravnim shvatanjem i primedbama suda. Ukoliko nadleni organ nakon ukidajue presude donese novi akt koji je protivan pravnom shvatanju i primedbama suda, tuilac moe da podnese novu tubu. Sud onda ukida i taj novi akt i uzima na sebe obavezu da donese upravni akt. To je sluaj spora pune jurisdikcije.

Postoji i mogunost da nakon odluke suda, nadleni organ uopte ne postupi u predvienom roku, najkasnije za 30 dana. To je sluaj utanja uprave, to automatski znai negativno reenje. Tuilac ne moe odmah od suda traiti ukidanje, ve mora uputiti opomenu i dati dodatni rok od 7 dana nadlenom organu da postupi u skladu sa sudskom odlukom. Ako ni u dodatnom roku nadleni organ ne postupi u skladu sa odlukom suda, nastupa posebno stanje koje se naziva ''utanje uprave u vezi sa izvrenjem sudske presude u upravnom sporu''. Tada tuilac od suda moe traiti donoenje novog upravnog akta. Postoje i sluajevi kada se nadleni organ mora suzdrati od donoenja upravnog akta. Primer je ukidanje poreskih obaveza nakon sudske odluke kojom se ukida upravni akt organa kojim se stranci namee odreena poreska obaveza.