LAMP II - Linking Agricultural Markets to Producers II

UPUTSTVO ZA GAJENJE MALINE

Štampanje ovog materijala je podržao američki narod putem pomoći koju pruža Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj je odgovornost autora i ne mora da odražava poglede i stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

UPUTSTVO ZA GAJENJE MALINE

Ekološki uslovi: Nadmorska visina od 300-900 m, osunčani, brežuljkasti položaji (sjeveroistok,

sjeverozapad, sjever). Zemljište plodno i dovoljno vlažno, rastresito, blago kisele reakcije (ne podnosi teška,

zabarena, kisela zemljišta reakcije pH ispod 5).

Priprema zemljišta za sadnju: 1. Uređenje zemljišta: krčenje i nivelisanje terena (zakorovljene površine tokom

vegetacije tretirati herbicidom, a nakon 20 dana primijeniti duboko oranje). 2. Hemijska analiza zemljišta (potrebna radi određivanja potrebnih količina

mineralnih đubriva). 3. Obrada zemljišta i đubrenje:

Oranje na dubini od 30 - 40 cm, zatim tanjiranje Zgoreli stajnjak dodati u trakama 10t/ha (1 t/dunumu) Mineralno đubrivo (NPK 10:20:30) - 600 kg/ha (60 kg/ dunumu)

Nakon sto su obilježeni redovi za sadnju pravi se razor (jedna brazda se razore na jednu, a druga na suprotnu stranu). Razor se zatim, popuni predviđenom količinom mineralnog đubriva i stajnjaka, a onda se naore, isfreza i u tako pripremljeno zemljište se vrši sadnja.

Razoravanje brazdi i unošenje zgorjelog stajnjaka i mineralnog đubriva, kao ekonomičan način pripreme zemljišta – rednog prostora, za sadnju (cilj je da se uštedi nepotrebno đubrenje međurednog prostora).

Poslije unošenja stajnjaka i dijela mineralnog đubriva u razorane brazde, redni prostor se preore, odnosno izvrši se naoravanje. Slijedeća operacija je frezanje.

1

Na ovaj način pripremljeno zemljište za sadnju u traci širine oko 1 m ima veoma povoljne uslove za razvoj korijena. Redni prostor je obrađen i pripremljen za održavanje bez unošenja đubriva čime je postignuta ušteda u đubrivu koje bi inače služilo za razvoj korova u rednom prostoru.

Priprema zemljišta za jesenju sadnju vrši se krajem septembra do polovine oktobra.

Dobre predkulture za sadnju maline su: grašak, grah, kupusnjače, djetelina i

djetelinsko- travne smjese.

Sadnja Preporučuje se jesenja (što ranije to bolje); ako uslovi dozvoljavaju, sadnja se može izvršiti i tokom zime i u proljeće, ali najkasnije do kraja marta (sadnice ne smiju biti izložene mrazu, sade se u besprijekorno isitnjeno zemljište). Priprema sadnica:

1. odstranjivanje slabih izdanaka i onih kod kojih je korijen suh, 2. skraćivanje korijena na 10-15 cm dužine, 3. za sadnice koje su bile utrapljene tokom zime korijen treba potopiti 20 min u

0,5% rastvor fungicida. • Prije sadnje kopaju se brazde ili odvojene jame (20 x 20 cm) - u slučaju da se

primijete larve gundelja ili žičnjaci u brazde (jame) dodati zemljišni insekticid. • Sadnice u toku sadnje držati utrapljene, vaditi svaka 2 sata i odmah saditi. • Sadnja: ručno, na dubinu 3-5 cm veću nego što su sadnice bile u matičnjaku;

pažljivo prekriti sitnom zemljom i lagano nagaziti (voditi računa da se ne otkinu ili oštete pupoljci na podzemnom stablu i korijenu). Paziti da sadnice ne dođu u direktan kontakt sa stajnjakom ili mineralnim đubrivom.

• Preporučuje se da se odmah poslije sadnje sadnice zaliju sa 2-3 l vode i rasturi manja količina KAN-a (100 kg/ha).

• Posađene sadnice (izdanke) prikratiti na 2-3 pupoljka (20 - 25 cm iznad zemlje). Bez obzira kada je izvršena sadnja (jesen/proljeće), ovaj zahvat se obavlja samo u proljeće prije kretanja vegetacije.

Sistem uzgoja: VERTIKALNI ŠPALIR

2

• Razmak sadnje: 2,5 x 0,25 m (16.000 sadnica/ ha za sortu VILAMET) • Naslon podići u prvoj godini nakon sadnje (stubovi: bagremovi ili betonski)

o Bagremovi stubovi: dužina 2,3-2,5 m (ukopati u zemlju do 50 cm); razmak stubova 6-7 m

o Betonski stubovi: dužina 250 x12 x 10 cm (ukopati do 70 cm) razmak stubova 8-10 m Čeone stubove ukopati malo dublje i postaviti potpore. Nakon 20-30 dana (slijeganje) postavlja se pocinčana žica debljine 3mm (16 m = 1kg). Prvi red žice postavlja se na visinu 70-90 cm, a drugi 160-170 cm.

Visina stubova i raspored Visina stubova, raspored žica i popriječnih nosača sa žica za naslon koji se najčešće bočnim vezovom za naslon – armaturu koji se najčešće koristi za špalirsko gajenje koristi za špalirsko gajenje maline sorte Miker. maline sorte Vilamet.

Njega maline u prvoj godini nakon sadnje:

3

• Poslije sadnje, nakon slijeganja zemljišta redni prostor plitko i pažljivo okopati (olakšava se izbijanje i rast nadzemnih prirasta, uništava se korov).

• Tokom vegetacije potrebno je 4 - 5 međurednih kultiviranja, a isto toliko okopavanja i plijevljenja rednog prostora.

• Izvršiti potpunu zaštitu protiv bolesti i štetočina (detaljnije na strani 8). • Uklanjanje dvogodišnjeg ostavljenog dijela vrši se isključivo makazama, do

zemlje, u sledećim periodima: 1. Kada mladi prirasti dostignu visinu od 20 cm, ili 2. Poslije cvjetanja, a prije pojave šarka formiranih plodova (Uklonjene stare dijelove spaliti van parcele)

Ciklus dvogodišnjeg razvoja nadzemnih prirasta – izdanaka maline

• U prvoj vegetaciji nakon sadnje nadzemni prirasti rastu slobodno i na njma se ne

vrše nikakve intervencije (jedino u slučaju da se pojavi prijevremeno buđenje pupoljaka tj. rano razgranjavanje, vrši se odsijecanje takvih prirasta do zemlje- ovaj zahvat se obavlja do polovine juna mjeseca)

• Dobar zasad maline ima po svakoj posađenoj sadnici 2-3 nova prirasta dužine oko 2 m.

• Prema iskustvu proizvođača ne preporučuje se vezivanje izdanaka za žicu prije proljeća (potrebno ih je vezati mekim vezivom u zoni armature, na visini od 80 cm, a nakon jesenjih radova, osloboditi ih da slobodno padnu po zemlji u rednom prostoru).

4

Nadzemni prirasti maline – izdanci, prije perioda mirovanja zadržavaju se u zoni armature mekim vezovima na visini približno 80 cm, a poslije jesenjih radova, pred zimu, oslobađaju se da padnu na zemlju u rednom prostoru. Na proljeće pomotehnički tretman podrazumijeva: podizanje, izbor najboljih, vezivanje za žicu, rezidba do zemlje suvišnih prirasta.

Gajenje u redovnoj proizvodnji:

Pomotehnika podrazumijeva sledeće operacije:

I. Izbor izdanaka za plodonošenje

Na 1 m dužine špalira ostaviti 5-6 nadzemnih prirasta, visine 1,8 - 2,3 m sa 20 - 25 rodnih pupoljaka na sebi (slabo razvijene, polomljene, bolesne i suvišne izdanke odsjeći do zemlje, a izabrane prikratiti na 2 - 3 pupoljka iznad gornje žice – 10 - 15 cm) – Zahvat se obavlja u proljeće, kad prestane opasnost od mrazeva.

Rezidba maline u proljeće: A – uklanjanje slabo razvijenih, oboljelih, polomljenih i suvišnih izboja i prikraćivanje odabranih izboja na 2 do 3 pupoljka (10 do 15 cm) iznad gornje žice. B – izgled dobro pripremljenog špalira za plodonošenje.

II. Vezivanje izdanaka za žicu

5

Kod nas se najčešće primjenjuje vezivanje mekim plastičnim kanapom ili SISAL vezivom duž žice od stuba do stuba. Vezivanje se vrši na obje žice. Vezivanje pomoću kopči je brže i jednostavnije, ali su kopče često skupe ili ih nema na tržištu.

III. Rezidba- uklanjanje prvih serija mladih izdanaka Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka vrši se kada oni dostignu visinu od 10 - 15cm. Ovo je obavezna mjera koja se obavlja nekoliko puta tokom vegetacije. Razlog: iskustva proizvođača pokazala su da prirasti formirani sredinom ili u drugom dijelu vegetacije imaju bolji rodni potencijal nego oni koji se formiraju od samog početka vegetacije (prvih serija mladih izdanaka).

Rezidba i precizno definisano uklanjanje mladih izdanaka za određene uslove gajenja predstavlja osnovu upravljanja rastom i plodnošću maline. Razvoja faza plodonosnog prirasta (1) dobar je orijentir za momenat izbora i ostavljanja novih prirasta da se razvije (2) s tim da se ostali prirasti i dalje uklanjaju. A – izbor i uklanjanje novih prirasta za uslove bez navodnjavanja (već u drugoj ili najkasnije trećoj seriji potrebno je izvršiti izbor i obezbijediti dobar razvoj prirasta za zamjenu). B – u uslovima obezbijeđenog navodnjavanja novi prirasti mogu se uklanjati do kraja maja (plodovi ulaze u fazu šarki – na vršnim plodovima preko zelene boje pojavljuje se ljubičasta nijansa).

IV. Rezidba dvogodišnjih izdanaka poslije berbe.

Odmah nakon berbe, izdanci koji su donijeli rod (dvogodišnji) se odstranjuju do osnove, iznose iz zasada i spaljuju (radi sprečavanja najčešće bolesti maline – koju uzrokuje gljivica Didimella applanata).

6

Rezidba i uklanjanje dvogodišnjih prirasta poslije berbe vrši se u dvije faze:

1) svi dvogodišnji prirasti orežu se makazama do same zemlje i ostave tako10 – ak dana da svenu, a da se za to vrijeme novoformirani prirasti adaptiraju na jako sunčevo osvjetljenje po njihovom iznošenju.

2) prilikom iznošenja orezanih prirasta uklanjaju se i svi polomljeni i slabo razvijeni novoformirani nadzemni prirasti.

Održavanje zemljišta

Održavanje rednog prostora

Obavlja se 5 - 7 puta godišnje (u jesen i rano proljeće na dubini od 7 - 10 cm, a u ostalim slučajevima 5 - 7 cm). Cilj: održavanje zemljišta u rastresitom stanju, uništavanje korova, unošenje đubriva u zonu korijena... Međuredni prostor se može održavati zatravljen u sistemu trava malč ili jalovi ugar.

Trava malč podrazumijeva zasijavanje višegodišnjih klasastih trava u međuredni prostor te košenje 6 - 8 puta u toku godine. Trava ne smije preći visinu od 10 cm, a pokošena i usitnjena trava se razbacuje i ostaje kao zelenišno đubrivo (preporučuje se ovaj način održavanja rednog prostora). Jalovi ugar podrazumijeva redovnu obradu zemljišta mašinama (oranje, tanjiranje, frezanje, prašenje).

Đubrenje malina

Osnovno đubrenje (svake godine u periodu novembar-decembar)

Stajnjak 15-20 t/ha + mineralno (NPK 10:12:26 ili 8:16:24) 500 - 900 kg/ha.

7

Prihrana se vrši 3 - 4 puta, azotnim đubrivima (KAN 27% 350 - 400 kg/ha ili urea 200 - 250 kg/ha)

Rasturanje ovih đubriva vrši se u trakama, duž rednog prostora, a inkorporacija okopavanjem ili kultiviranjem zemljišta.

Integralna zaštita bilja

Kvalitetna zaštita bilja se postiže kombinacijom preventivnih i kurativnih mjera. U preventivu spadaju sve agrotehničke mjere kojima se biljke održavaju vitalnim i u dobroj kondiciji. U kurativne mjere spadaju sve intervencije čovjeka kojima se nastoji smanjiti stepen napada štetnika i uzročnika oboljenja. Najčešće kurativne mjere su hemijske, gdje se različitim hemijskim sredstvima djeluje na štetnike i uzročnike oboljenja. Međutim, ovdje treba obratiti pažnji i na mnoge probleme koje uzrokuje primjena hemijskih mjera. Najbolje rješenje u ovom slučaju pruža Integralna zaštita koja podrazumijeva primjenu i hemijskih mjera ali pod određenim uslovima i strogo kontrolisanim pravilima. Primjenom Integralne zaštite bilja smanjuje se količina primjenjenih hemijskih sredstava, povećava se njihova efikasnost pravovremenom primjenom, a primjenjena sredstva su ekološki prihvatljiva. Deset glavnih principa integralne zaštite bilja za uzgoj maline: 1. Koristiti samo certificirani, zdravi sadni materijal, po mogoćnosti sorte koje su otporne

na aktuelne bolesti; 2. Izabrati odgovarajuće zemljište i lokaciju za sadnju (blago kisela - pH 5,5 do 6,5, srednje

teška, propusna i plodna zemljišta, preferirajući lokacije sa dobrom cirkulacijom vazduha);

3. Saditi usjeve (kao što su kukuruz, pšenica, raž, heljda ili neven) u godini prije sadnje kako bi se povećao kvalitet zemljišta i, zavisno od usjeva, kontrolisale štetočine, nematode i korov;

4. Po mogućnosti, eliminisati divlje maline i kupine u krugu od 200 metara oko zasada jer su one mogući izvor štetnika i uzročnika oboljenja;

5. Vršiti optimalnu gnojidbu na osnovu analize zemljišta i preporuke stručnog lica; 6. Uspostaviti efikasan sistem navodnjavanja i vršiti optimalno navodnjavanje na osnovu

vlažnosti zemlje/preporuke stručnog lica (pretjerano zalivanje guši biljke i pomaže širenje patogena);

7. Vršiti redovan monitoring zasada na bolesti i štetočine; 8. Vršiti rezidbu radi poboljšanja prozračnosti i povjetravanja među biljkama i odstraniti i

spaliti zaražene dijelove biljki; 9. Izračunati prag ekonomske štetnosti prije korištenja hemijskih sredstava; 10. Koristiti manje toksična hemijska sredstva prema upustvu na etiketi. Orijentacioni program zaštite:

1. Zimsko prskanje da doprinese smanjenju pojave značajnih bolesti uzrokovane

patogenima kao što su Didimella applanata. Može se izvesti u fazi potpunog mirovanja maline.

2. Prskanje u momentu kretanja pupoljaka je namijenjeno suzbijanju antraknoze - pjegavosti ljetorasta (Gleosporium venetum). Tretirati u momentu pucanja pupoljaka.

8

3. Prskanje kada su izboji veličine 25 - 40 cm (početak maja), izvodi se protiv plamenjače pupoljaka, antraknoze, lisnih ušiju, grinja i drugih štetočina. Ovo tretiranje se izvodi samo po potrebi.

4. Prskanje pred cvjetanje se sprovodi neposredno pred početak cvjetanja protiv antraknoze, plamenjače pupoljaka i izdanaka, rđe i štetočina (malinin cvjetojed, malinin prstenar, lisne vaši...).

5. Prskanje poslije precvjetavanja. Namijenjeno suzbijanju istih bolesti kao prethodno ali se njime suzbija i prouzrokovač truleži plodova (Botrytis cinerea). Prskanje protiv truleži se može ponoviti nakon 10 dana. Pri tome treba voditi računa da se plodovi ne smiju brati 20 dana nakon ovog prskanja. Ukoliko su u malinjacima primijećene grinje onda u pripremljeni rastvor treba dodati neki od akaricida.

6. Prskanje po završenoj berbi se ne smije izostaviti. Primjenjuje se odmah po završenoj berbi (što prije to bolje), a namijenjeno je suzbijanju plamenjače pupoljaka (Didimella applanata) i plamenjače izdanaka (Leptosphaeria coniothyrium). Tretiranje se obavlja nakon uklanjanja i spaljivanja starih i prorjeđivanja novih izdanaka (slabi izdanci sa znacima oboljenja). Takođe, ako je primijećena i najmanja pojava grinja i u ovom prskanju primijeniti neki od akaricida ali ne isti preparat kao u prethodnom tretmanu.

7. Drugo prskanje po završenoj berbi - u slučaju jače pojave plamenjače pupoljaka i plamenjače izdanaka ovo prskanje treba ponoviti poslije 15 dana.

Prilikom primjene sredstava za zaštitu biljaka (pesticida) obavezno se pridržavati

preporuka od strane stručnog lica (po programu zaštite) te uputstva proizvođača preparata o primjeni sredstava za zaštitu biljaka.

Berba, klasiranje i pakovanje plodova

Plodovi ne sazrijevaju istovremeno pa se berba obavlja u nekoliko navrata. Za 1 ha zasada je potrebno 12 - 15 berača svakodnevno u trajanju od 30 dana. Vrijeme berbe je najbolje ako se plodovi lako odvajaju od cvjetne lože, a pri tome se ne gniječe. Berba se obavlja samo kratko vrijeme prije potpune zrelosti ili kad su plodovi potpuno zreli ali još čvrsti. Plodovi namijenjeni potrošnji u svježem stanju ili zamrzavanju beru se dan - dva prije potpune zrelosti, a plodovi namijenjeni preradi beru se u punoj zrelosti. Plodovi maline sazrijevaju veoma brzo te ih je potrebno brati svaki drugi dan, a ako je vrijeme izuzetno suho i toplo onda svaki dan. Najbolje je plodove klasirati odmah pri berbi (grupa radnika bere kvalitetne plodove, a zatim druga grupa u posebnu ambalažu bere ostale). Način berbe: bez čašice i peteljke, sa tri prsta; stavljaju se obično, u plitke holandeze u dve reda (da nebi došlo do gniječenja) Plodovi namijenjeni prodaji u svježem stanju klasiraju se u tri kategorije:

Ekstra kvalitet - plodovi maline iste sorte, zreli, ujednačeni po boji i krupnoći,

Druga klasa - su plodovi sa sličnim karakteristikama kao iz prethodne kategorije s tim što je dozvoljeno 2% plodova sa neujednačenom zrelošću.

Treća klasa – ostalo

9

Transport , zbog osjetljivosti plodova, mora biti što kraći. U proizvodnji maline berba je najosjetljiviji i najvažniji posao. Potrebno je dosta radne snage, a berba se izvodi u više navrata i veoma pažljivo. Troškovi berbe čine 75% ukupnih troškova proizvodnje te stoga berba mora biti dobro organizovana, sa obezbijeđenom radnom snagom, ambalažom, priborom i transportom.

10

KALENDAR RADOVA U MALINJACIMA

JUL (druga polovina), AVGUST 1. Međuredna obrada zasada (motokultivatorima ili na drugi način) neposredno po

završetku berbe, a prije rezidbe i iznošenja izdanaka koji su donijeli rod, radi uništavanja korova i stvaranja povoljnih uslova za rast izdanaka.

2. Odsijecanje, iznošenje i spaljivanje izdanaka koji su donijeli rod, prorijeđivanje mladih i uklanjanje slabih izdanaka sa znacima oboljenja.

3. Obavezno prskanje zasada pesticidima u cilju suzbijanja više vrsta bolesti (uvenuće pupoljaka, sušenje izdanaka, antraknoza i dr.), zatim insekata (malinina muva, staklokrilac, prstenar, grinje i dr.) i korova sa nekim od preparata po programu zaštite od stručnih lica.

4. Prihranjivanje mladih izdanaka ako zaostaju u rastu sa 100 do 200 kg/ha KAN –a 27 %, pri samom kraju ili neposredno po završetku berbe plodova.

5. Zalivanje mladih izdanaka u sušnim godinama. 6. U slušaju da se zbog jačeg napada bolesti i štetočina ne uspije sa njihovim

suzbijanjem, ponoviti prskanje istim sredstvima kao u prtethodnom slučaju nakon 15 dana.

SEPTEMBAR, OKTOBAR

1. Obilazak i kontrola zasada. 2. Obezbijeđenje malinjaka od upada stoke (ovce, koze, goveda), i tzv. krupne divljači

(srne, srndaći, jeleni) i drugih oštećenja. 3. Drugo tretiranje zasada fungicidima poslije berbe u cilju suzbijanja bolesti izdanaka,

prepratima po programu zaštite od stručnih lica.

NOVEMBAR 1. Đubrenje NPK đubrivima (50 % od planirane količine). 2. Uništavanje korova mehaničkim putem ili prskanjem herbicidima po preporuci

stručnog lica. Prskanje obavljati pažljivo i isključivo leđnom prskalicom kako preparat ne bi došao u dodir sa izdancima.

Napomena: Upotrebu herbicida je moguće obaviti samo u manje intenzivnim zasadima. U visoko intenzivnim zasadima teže ih je obaviti, ali su u ovim zasadima manje neophodne jer je zemljište praktično prekriveno izdancima što, u velikoj mjeri, ograničavajuće utiče na razvoj korova. 3. Popuna novopodignutih i sadnja novih zasada maline. 4. Popravke naslona (po potrebi). 5. Stavljanje mamaca protiv glodara (po potrebi).

DECEMBAR, JANUAR

1. Obilazak zasada. 2. Nabavka mineralnih đubriva i pesticida. 3. Edukacija proizvođača.

FEBRUAR

1. Đubrenje minralnim NPK đubrivima (50 % od planirane količine). 2. Zimsko prskanje (po potrebi) po programu zaštite od stručnih lica.

MART

11

1. Popravka naslona (učvršćivanje stubova, zatezanje žice). 2. Rezdiba i odstranjivanje viška izdanaka. 3. Odabiranje, vezivanje i prikraćivanje izdanaka na dva pupoljka iznad gornjeg reda

žice. 4. Đubrenje zgorelim stajnjakom u planiranim količinama 10 do 15 t/ha svake ili 20 do

30 t/ha svake druge godine. 5. Međuredna obrada (plitko oranje ako nije izvršeno u jesen, frezanje i dr.). 6. Đubrenje mineralnim NPK đubrivima (preostalih 50 % od planirane količine ukoliko

prva polovina nije upotrebljena u novembru). 7. Suzbijanje korova hrbicidima (ako se planira ovakav način suzbijanja).

APRIL 1. Obrada zemljišta u pravcu redova (okopavanje) i uklanjanje mladih izdanaka koji su

ranije počeli sa rastom. 2. Drugo prskanje, po završetku vezivanja izdanaka, i fazi bubrenja pupoljaka, odnosno

neposredno po pojavi prvih zelenih listića („mišije uši“). Obavlja se radi spriječavanja uvenuća pupoljaka (didimela), antraknoze i sušenja izdanaka i suzbijanje korova. U ovu svrhu koriste se preparati u skladu sa programom zaštite od stručnih lica.

3. Prvo prihranjivanje azotnim đubrivima (KAN 27 %) u količini od 100 do 150 kg/ha. Napomena: Ovi gore navedeni poslovi u našem području obavljaju se u prvoj dekadi aprila. 4. Uklanjanje prve serije mladih izdanaka (po pravilu sredinom mjeseca). 5. Treće prskanje pred početak cvjetanja za suzbijanje bolesti (didimela, antraknoza,

plamenjača izdanaka i rđa) i suzbijanje štetočina (malinin cvjetojed, malinin prstenar, malinin korebus, malinina muva, lisne vaši, malinina mušica, rutava buba, malinin smotavac i dr.), preparatima prema programu zaštite od stručnih lica.

MAJ

1. Ukljanjanje druge serije mladih izdanaka (početkom mjeseca). 2. Obrada zemljišta u pravcu redova (drugo okopavanje) ako korovi nisu uništeni na

drugi načina (herbicidima). 3. Drugo prihranjivanje KAN – om u količini 100 kg/ha. 4. Četvrto prskanje neposredno pred otvaranje prvih cvjetova u cilju suzbijanja bolesti

lišća i izdanaka i korova preparatima po programu zaštite od stručnih lica. 5. Uklanjanje treće serije mladih izdanaka (od sredine do kraja mjeseca) što je u

zavisnosti od orografskih, klimatskih i drugih faktora. 6. Peto prskanje poslije precvjetavanja i formiranja plodova, ili 20 dana poslije pojave

prvih cvjetova i 10 do 15 dana prije početka zrenja prvih plodova. Cilj je suzbijanje bolesti lišća i izdanaka i koje izazivaju trulež plodova, koriste se preparati po programu zaštite od stručnih lica.

JUN (prva polovina) 1. Prorjeđivanje viška mladih izdanaka, odnosno njihovo svođenje na optimalnu

količinu. 2. Spriječavanje očenjivanja i lomljenja rodnih grančica u intenzivnim zasadima

brižljivim razmještanjem rodnih grančica na unaprijed urađenoj potpori, koja se

12

sastoji od prečaga koje su učvršćene na stubove naslona i plastičnog ili nekog drugog kanapa.

3. Međuredna obrada (frezanje) zasada uz istovremeno prihranjivanje manjim količinama kAN – a u količini od 50 do 100 kg/ha.

4. Priprema za berbu (berači, ambalaža, sređivanje unaprijed određenog mjesta uglavnom nadstrešnica za prihvat plodova do njihove isporuke, priprema prevoza do otkupne stanice i dr.).

Napomena: Ovi poslovi se po pravilu završavaju u prvoj dekadi juna.

JUN (druga polovina), JUL (prva polovina) 1. BERBA

13

14

Osnovi Dobre Poljoprivredne Prakse

Sadni material 1. Koristiti samo certificirani, zdrav, sadni materijal. Odabir lokacije i upravljanje zemljištem 2. Uraditi analizu zemljišta prije sadnje. 3. Koristiti tehnike za sprječavanje erozije zemljišta (npr. imati travnjak između redova,

spriječiti prekomjerno navodnjavanje itd.). Upotreba đubriva 4. Voditi evidenciju o upotrebi đubriva (datum primjene, vrsta đubriva, metoda primjene

itd.). 5. Vršiti đubrenje (organsko ili neorgansko) na osnovu analize zemljišta i uputa odgovorne

tehničke osobe. Navodnjavanje 6. Voditi evidenciju o navodnjavanju (datum primjene, količina itd.). 7. Vršiti analizu vode kako bi osigurali da je kvalitet vode zadovoljavajući za navodnjavanje. 8. Odabrati najefikasniji sistem navodnjavanja, u skladu sa uputama odgovorne tehničke

osobe, kako bi osigurali optimalnu primjenu vode.

Kontrola štetočina i bolesti 9. Voditi evidenciju o upotrebi sredstava za zaštitu bilja (datum i mjesto primjene, količina,

način primjene, komercijalni naziv i aktivni sastojci, period karence, obrazloženje za upotrebu sredstva za zaštitu bilje itd.).

10. Čuvati pesticide samo u originalnim pakovanjima. 11. Skladištiti sredstva za zaštitu bilja u odgovarajućem objektu koji je odvojen od drugih

materijala. Objekat treba biti u skladu sa državnim propisima, stabilan, zaključan, zaštićen od visokih temperatura, izgrađen od materijala otpornog na vatru, imati dobru ventilaciju i biti dobro osvjetljen.

12. Pratiti upustva za korištenje sredstava za zaštitu bilja od strane odgovorne tehničke osobe.

13. Raditi u skladu sa uputama na etiketi sredstva za zaštitu bilja. 14. Vršiti monitoring štetočina i bolesti na poljoprivrednom posjedu barem jednom sedmično. 15. Koristiti HTZ opremu tokom upotreba sredstava za zaštitu bilja u skladu sa uputama na

etiketi. 16. Primjeniti mjere Integralne Zaštite Bilja kako bi smanjili upotrebu hemijskih sredstava. 17. Informisati susjedne pčelare ukoliko se primjenjuju sredstva za zaštitu bilja koja su

toksična za pčele. 18. Pesticidi koji mogu zagaditi vode koristiti najmanje 25 m od vode (rijeke, bunara). 19. Održavati prskalice u dobrom stanju i vršiti baždaranje jednom godišnje. Otpad 20. Odložiti praznu ambalažu pesticide na način koji neće štetiti ljudima ili zagađivati okoliš

u skladu sa zakonskim propisima.

GAJENJE MALINE I SORTE MALINE

Malina je jedna od najpoznatijih i najviše izvezeno srpsko voće. Srbija je jedna od najvećih proizvoñača i izvoznika malina u svetu. One su visoko nagrñivane širom sveta za njihovu boju, jedinstven ukus i tvrdoću. Izmedu 90 i 95% uzgajanih malina u Srbiji su ’North American Willamette’ vrste.

Ostale uzgajane vrste u Srbiji su: Meeker, Promise i Gradina. Maline se u većini slučaja uzgajaju na privatnim, familijarnim farmama na parcelama koje ne prelaze 0,5 hektara. Beru se ručno. Maline se uzgajaju na preko 16 hiljada hektara širom Srbije.

Sa prosečnim prinosom po hektaru od 6 tona, Srbija je u 2004. proizvela više od 92 hiljade tona maline. Žetva malina u Srbiji počinje krajem juna i završava se u julu, u zavisnosti od vremenskih uslova i lokacije polja. Skoro 90% proizvedenih malina se smrzava u velikim skaldištima, a samo 10% se dalje koristi za preradu ili prodaju u maloprodajnim objektima. Većina svežih malina se prodaje i konzumira u toku letnje sezone. Većina malina u Srbiji se izvozi u smrznutom stanju ( 93%), a samo mali broj se izvozi sveže.

Maline se zamrzavaju na temperaturi od -40 i skladište na temperaturi izmedu -18 i -20. Sveže maline se čiste, pripremaju i skladište na temperaturi od 0 stepeni i transportuju se u hladnjačama do svojih destinacija u roku od tri dana. Sveže maline se često koriste za dalju preradu, kojom se dobijaju sokovi i koncetrati. Većina proizvodnje se izvozi na zapadnoevropsko tržište.

PRIPREMA PRE SADNJE ODABIR PARCELE

Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeñena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolećne temperature prouzrokuju

većinu oštećenja. Prednosti sadnje maline na severnim i severno-istočnim stranama uglavnom pretežu u odnosu na ranije sazrevanje maline zasañene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba ventilacija i pojava mraznih “džepova” takoñe mogu da prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće.

Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takoñe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivi čnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Meñutim, prejak vetar, naročito tokom zime, može dovesti do lomljenja i isušivanja izdanaka. Ova oštećenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ublažili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva, a služe za stvaranje zavetrine.

Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviñene za postavljanje zasada takoñe mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Malina najbolje raña na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.

Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu.

Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unošenjem kreča, a smanjiti unosom sumpora. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat.

Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. Pojavu guščje trave (u Srbiji odomaćeni naziv za Elytrigia repens) i druge višegodišnje korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. Višegodišnji korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom zemljišta, mada hemijska sredstva daju bolje rezultate.

Uopšteno govoreći, jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.

Štetočine, kao što su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skočibuba (Agriotes sputator) kao i nematode mogu predstavljati problem.

Usmeravanje zasada u pravcu jednogodišnjih useva kao što su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove poteškoće. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ovaj postupak uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu.

Slike a) i b) : Nematodne promene na korenu maline i virusne na listu.

Količina organskih materija u zemljištu može se takoñe povećati unošenjem životinjskog ñubriva u količini od 22 – 44 t/ha. Najčešće se koristi stajnjak, koji je

i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste ñubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko ñubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko ñubrivo). Alternativno, parcela se u godini pre sadnje može zasejati površinskim usevima koji obezbeñuju dodatne organske materije i smanjuju pojavu oštećenja izazvanih nematodama.

Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje pozitivno će uticati na povećanje organskih materija, uzoranost zemljišta i količinu azota u zemljištu.

Postoji više rešenja čijom se primenom može popraviti kvalitet zemljišta. Neven (Fugetes spp.) i sirak metlaš (Sorghum vulgare) redukuju nivo zastupljenosti nematoda i uništavaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azota, dok ostali onemogućavaju rast korova. Većina površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljišta na kojima raña malina. Sitno zrnevlje i trava upijaju azot iz zemljišta i polako ga oslobañaju raspadanjem. Pristupite prihrani zemljišta prema preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljišta pre sadnje, dodavanjem 45-56 kg N/ha i usklañivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselosti zemljišta (pH). Površinski usevi koji se seju pre zasnivanja zasada maline obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. Busenite trave ili raž koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova. Sistematski herbicidi, kao što je glifosat, koriste se da ‘umrtve’ zasad, a malina se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.

POSTAVLJANJE ZASADA IZBOR SADNOG MATERIJALA

Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertifikovane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek eksploatacije zasada.

Razmak izmedu sadnica takoñe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak izmeñu redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji će se eventualno postavljati. Razmak izmeñu redova kreće se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora izmeñu redova za neometano košenje, prskanje i berbu.

Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost ukoliko je broj redova veći i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. Razmak izmeñu sadnica u redu

kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavisnosti od bujnosti. Uopšteno govoreći, malina se gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor izmeñu primarno posañenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što je „Titan“ i kod sorti purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja.

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom izmeñu sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m izmeñu redova podeljeno sa 0,9 m izmeñu sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7).

Sadnice treba poruciti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.

Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodne (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogodišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i rañaju sledeće godine.

Slike: Sadnice maline.

Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cvetavaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao i na povećanje dimenzije ploda.

Slijka: Uklanjanje obolelih i suvih izdanaka.

Dvorodne sorte rañaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plodonošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog rañanja dužinom celog izdanka, kod sorti kao što su „Autumn bliss“ i „Polka“. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao što je „Heritage“, rani mrazevi mogu da utiču na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodišnjih izdanaka u rano proleće. Plodovi sorti koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje od onih koje se

proizvode za obradu, čvršćeg su mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da će usled manipulacije i transporta pokazati znake oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije meñu sortama. Tržište takoñe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, uključujući i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe. Plodovi ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled nepažljivog rukovanja deformišu.

SORTE MALINE

Na tržištu se neprekidno pojavljuju nove sorte i velika većina njih ne uspe da zauzme mesto meñu vodećim iz mnogo razloga, uključujući slabu adaptibilnost različitim rejonima gajenja, nepredviñene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive za potrošače. Nijedna sorta ne može da uspeva na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljišta i pod različitim sistemima gajenja, ali mnoge od njih pokazale su se uspešnim u različitim uslovima gajenja. Lista sorti koju navodimo nikako nije konačna, ali bi navedene sorte mogle da se gaje u različitim regionima. Gajenjem većeg broja sorti moguće je obezbediti rod od ranog leta do početka zimskih mrazeva (uz zaštitu i duže) u većini lokaliteta u Srbiji, sa samo kratkim periodom «praznog hoda» u proizvodnji u kasno leto.

Evropskim tržištem svežom malinom dominira samo nekolicina dvorodnih i jednorodnih sorti, uključujući Glen Ample, Tulameen, Polka, Himbo top i Heritage. U grupu važnijih sorti svrstavaju se Glen Lyon, Autumn Bliss i Oktavija. Gaji se i nekoliko drugih sorti, a mnoge nove sorte su u fazi ispitivanja na različitim lokalitetima.

JEDNORODNE SORTE MALINE

Prelud (Cornell University, Njujork, SAD)

Prelud je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje krupan, okrugao i čvrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i čvrsti. Veoma je otporna na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske temperature. Umeren jesenji rod je dovoljan da obezbedi i jesenju berbu.

Kenbi (USDA, Oregon, SAD)

Izdanci su visoki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, čvrsti, jarko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Osetljiva je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.

Glen Empl (SCRI, Engleska)

Glen je sorta srednjeg vremena zrenja i raña krupne, slatke, svetlo crvene plodove kupastog oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao industrijski standard.

Glen Moj (SCRI; Engleska)

Glen Moj raña velike, svetlo crvene plodove umerene čvrstine, Sorta ranog vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno radaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa i na RBDV virus.

Leo (HRI East Malling, Engleska)

Leo raña krupne, skoro potpuno okrugle plodove kasnog vremena zrenja. Ukus je izuzetan, a plodovi su takoñe pogodni za preradu. U vegetaciji daje umeren broj novih izdanaka. Raña na dugim rodnim bočnim grančicama, velikog potencijla rodnosti. Otporna je na Botrytis (sivu plesan) i uvenuće pupoljaka. Otporna na lisne vaši vektore mozaik virusa. Može se mehanički inficirati RBDV, ali u polju pokazuje dobru otpornost na prenošenje virusa putem polena.

Oktavija (HRI East Malling, Engleska)

Oktavija je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon izmeñu letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno rañaju.. Plod je krupan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladištenje. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na sušenje pupoljka. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora trulež korena maline. Ovo je relativno nova sorta.

Tulamin (Ag Canada, Britiš Kolumbia, Kanada)

Tulamin raña krupne, čvrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vaši vektore mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su podložni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.

DVORODNE SORTE

Autumn Bliss (HRI East Malling, UK)

Autumn Bliss je malina ranog vremena zrenja, krupnih plodova izuzetnog ukusa. Sazreva 10-14 dana pre sorte Heritidž. Veliki deo roda donosi u prve dve nedelje berbe, što je prednost u severnijim podnebljima. Izdanci su kratki sa malo bodlji. Plod je blago tamne boje. Osetljiva je na RBDV, a otporna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.

Autumn Britten (HRI East Malling, Engleska)

Autumn Britten je rana sorta, krupnih i čvrstih plodova, dobrog ukusa. U poreñenju sa sortom Autumn Bliss, izdanci ove sorte su viši, plodovi su boljeg kvaliteta, prinos je sličan ili veći, a manje je bujna. Raña dan ili dva posle sorte Autumn Bliss. Osetljiva je na RBDV , a otporna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa.

Polka (Poljska)

Polka ima srednje krupne plodove ranog vremena zrenja. Sve se više gaji u Evropi. Kvalitet plodova je vrlo dobar a prinosi su visoki.

Himbo-Top (Rafzaqu) (Švajcarska)

Himbo-Top na jednogodišnjim izdancima raña krupne plodove dobrog kvaliteta nedelju dana posle sorte Autumn Bliss. Plodovi su kupastog oblika, svetlo crvene boje i dobrog ukusa. Izdanci su bujni, uspravni, srednje visine, pa postavljanje naslona olakšava berbu. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.

Karolina (University of Maryland, SAD)

Karolina ima krupne plodove kupastog oblika i dobrog ukusa. Izdanci su visoki i uspravni. Branje plodova sa kratkih bočnih rodnih grančica može biti otežano, ali daje dobre jesenje prinose. Posle dužeg skladištenja plodovi dobijaju tamniju boju. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.

Heritidž (Cornell University, Njujork, SAD)

Heritidž sorta smatra se standardnom dvorodnom sortom. Njeni visoki i čvrsti izdanci imaju izražene bodlje. Sorta sa izuzetno visokim prinosima. Plodovi na jednogodišnjim izdancima sazrevaju relativno kasno. Srednje su veličine, dobre boje, ukusa, čvrstoće, a pogodni su za zamrzavanje. Otporna je na većinu bolesti. Osetljiva je na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa.

Džoan Skvajer (Medway Fruits, Engleska)

Džoan Skvajer bere se oko 2 nedelje posle sorte Autumn Bliss, sa sličnim prinosima. Plodovi su krupni, čvrsti, kompaktni i duge trajnosti. Pokožica je srednje čvrsta, osrednje crvena. Izdanci su bez bodlji i traže postavljanje naslona tokom berbe.

Tabela 1. Vreme zrenja maline.

Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ranije u proleće. Višegodišnje površinske useve ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom širokog spektra. Za primenu tehnike sistemskog uništavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. Leje isto tako treba formirati u isto vreme. One treba da budu 25 - 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m široke pri osnovi. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teških i vlažnih zemljišta, jer omogućava adekvatnu drenažu.

Poželjno je da sadne leje budu ujednačene, što podrazumeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usitnili krupniji busenovi.

U zavisnosti od obrade zemljišta tokom prethodnih sezona neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje. Redove je najbolje postaviti u pravcu sever - jug kako bi se obezbedila maksimalna izloženost suncu, ili u pravcu duvanja vetra, zbog bolje ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odgajivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora stvarati više poteškoća na datoj parceli.

Slika: Gajenje maline na uzdignutom banku.

Slika: Gajenje maline na malč foliji.

SADNJA

Mladi izdanci koji su prošli kroz period zimskog mirovanja koriste se za sadnju crvene maline. Oni se preuzimaju kao zelene sadnice sa golim korenom i mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište spremno za obradu. Sadnja se može obaviti i u jesen, mada je, generalno, manje uspešna od prolećne sadnje u regionima sa hladnijom klimom. Jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malčiranje kako bi se izbegle ekstremne temperature zemljišta i promene u stepenu vlažnosti zemljišta tokom zime, koje za posledicu mogu imati podizanje i spuštanje zemljišta i uginuće biljke.

Slika: Priprema za sadnju maline na postavljenoj malč foliji.

Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu na kojoj su bile pre presañivanja. Koren treba položiti u jamić koji treba da je neznatno dublji od jamića u rastilu. Izdanak sadnice treba orezati do visine od 12 cm i zaliti.

Korenove reznice se takoñe mogu koristiti za sadnju. One se mogu odgajiti u rasadniku i rasaditi u rano proleće, kada izdanci dostignu visinu 12 – 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje može biti problematično, jer su korenove reznice zelene i lako mogu da uvenu. Kao alternativa, delovi korena prečnika ne manjeg od 25 mm i promenjive dužine mogu se postaviti neposredno u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g podloge po ogrtaju ili po dužnom metru.

Slika: Gajenje maline u otvorenom plasteniku.

Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba zasaditi kao rasadu pošto proñe opasnost od pojave mrazeva. Drvenaste reznice koje su prošle kroz period mirovanja mogu se zasaditi i ranije. Korenov sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. Najbolji način da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste da se po sadnji zemlja dužinom brazde prekrije slojem slame, u svrhu malčiranja, u godini sadnje.

Treba imati na umu oštećenja koja prouzrokuju poljski miševi. Ovo ne samo da je dobro za suzbijanje korova, vec omogućava brži rast izdanaka, raniji i viši prinos u prvoj sezoni. Neophodna je primena navodnjavanja, a organski malč treba odstraniti po dolasku nižih tempreratura u oktobru.

NEGA ZASADA U GODINI SADNJE NAVODNJAVANJE

Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeñuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem očuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbolje se vrši tenziometrom.

PRIHRANA SADNICA

U godini sadnje veštačko ñubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 – 39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom veštačkom ñubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da ñubriva u prahu mogu da “sagore” mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeñuje 39 kg/ha čistog azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim veštačkim ñubrivima dat je u tabeli.

Tabela: Procenat azota u ñubrivima

Ne zaboravite da količinu veštačkog ñubriva treba da izračunate samo za površinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna širina leje sa zasadom 1,5 m a izmeñu redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno 1/3 od količine ñubriva koju biste upotrebili za čitav hektar). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti drugo ñubrenje u avgustu. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditi da primena veštačkih ñubriva nije neophodna u godini sadnje, naročito na težim zemljištima.

SUZBIJANJE KOROVA

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite malč, a ne herbicide. U godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina šest meseci nakon toga, po uputstvu proizvodača. Herbicid setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom

setoksidim neće dati zadovoljavajuće rezultate. Pokušajte da održite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi trebalo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se malčiranjem može stimulisati trulež korena.

ODRŽAVANJE ME ðUREDNOG PROSTORA

Uobičajeno je da meñuredni prostor ostane nezasañen i osloboñen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji ili sezonski usevi. Zasañivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu odreñenih bolesti i štetočina. Površinski usevi takode utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje organskih materija i, generalno, doprinose održavanju i privlačnijem izgledu malinjaka.

Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis) najbolja su kombinacija koja obezbeñuje dugotrajnost zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati samostalno. Treba se truditi da višegodišnji usevi ne zañu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. Površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprečilo.

Sezonski površinski usevi, kao što su raž, ražne trave i jecam, takoñe se svake godine mogu posejati izmeñu redova, i tada služe kao prirodni malč. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema maline.

Slika: Zasad maline - mešavina združenih useva (trava).

POSTAVLJANJE NASLONA JEDNORODNE SORTE

Postavljanje naslona u zasadu smatra se standardnom, konvencionalnom tehnikom u gajenju maline. Naslon treba formirati u prvoj godini zasnivanja zasada. Postoji više vrsta sistema uključujući V-špalir, vertikalni sistem, viseći naslon i varijante visećeg naslona. Ovde će biti reči samo o V-špaliru i vertikalnom sistemu jer se oni najviše koriste u gajenju maline.

Slika: Tipovi stubova za uzgoj maline.

V - ŠPALIR

Sistem koji se preporučuje kod gajenja višegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20 - 300 X ili, u nekim slučajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a izmeñu vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 250X. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvršćuju se dva reda žice. Prvi red žice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 - 70 cm izmeñu žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba, dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

Slika: V - Špalir.

VERTIKALNI NASLON

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak izmeñu redova kreće se izmedu 2,5 – 3 m i 0,25 - 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m.

Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7m, a betonski na 8-10 m.

Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špalira. U prvom slučaju postavlja se poprečna letva širine 60 - 90 cm na predviñenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprećna letva širine 45 - 60 cm pričvršćuje se na približno 1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka.

Slika: T - Špalir.

Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagoñavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka. Kod I špalira ne koriste se poprećne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci.

Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, meñutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

DVORODNE SORTE

Dvorodne sorte često se gaje bez naslona, mada bi većini njih pogodovao privremeni naslon radi lakše berbe. Uopšteno govoreći, u tu svrhu koristi se T naslon sa pokretnim stubovima. Šipka širine 90 cm postavlja se u visini od oko 120 cm na potporni stub; na nju se pričvršćuje uže za jednokratnu upotrebu kojim se podupiru izdanci tokom berbe. Stubovi se postavljaju u prethodno iskopane jame zajedno sa komadom cevi koja sprečava da se jama zatrpa, ili se privremeno mogu pobiti metalni stubovi dok se ne završi berba. Armatura za beton sa 2 poprečne šipke zavarene za druge 2 vertikalne šipke je dobar privremeni naslon koji se može koristiti i više puta. Gornja poprečna šipka mora biti dovoljno široka da kroz nju mogu da se provuku i privežu krajevi kanapa.

Naslon se uklanja posle berbe, kako bi se omogućilo košenje izdanaka u toku perioda mirovanja.

Slika: Sistem rezidbe maline - A.

Slika: Sistem rezidbe maline -B.

Slika: Sistem rezidbe maline - C.

ORGANIZACIJA SEZONSKE PROIZVODNJE PROLEĆNA REZIDBA

Rezidbu treba obaviti do ranog proleća. Žbunove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom, i to važi kako za jednorodne tako i za dvorodne sorte maline. Mnogo je bolje imati više uskih nego manji broj širokih redova. Kod redova sa uzanim žbunovima izloženost sunčevim zracima i ventilaciji je veća, što je važno za suzbijanje bolesti, a uz to se i berba olakšava.

JEDNORODNA CRVENA MALINA

Kod jednorodnih sorti odstranite sve dvogodišnje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje. Odstranite i izdanke koji su oštećeni ili oboleli, i proredite ostatak jednogodišnjih izdanaka (one koji će plodonositi u toj godini) na 10 - 13 zdravih izdanaka po metru, pri 30 cm širine žbuna. Izdanci se mogu skratiti na visinu prikladnu za berbu, mada ne za više od 25% dužine izdanka. Ovakav način rezidbe omogućava redovan prinos iz godine u godinu. Ovo je najjednostavniji način održavanja prirasta maline. Informacije o alternativnim tehnikama rezidbe, kao što su košenje svake druge godine ili suzbijanje rasta jednogodišnjih izdanaka, mogu se dobiti u ostalim publikacijama, mada ove tehnike nisu u široj upotrebi. Za crvenu malinu se ne preporučuje letnja rezidba u rejonima sa hladnijom klimom, jer se njome odlaže rast izdanaka i ne stimuliše bujnost, a rezidba doprinosi osetljivosti biljke na niske temperature.

Slika: Uklanjanje starih izbojaka.

DVORODNA CRVENA MALINA

Kod dvorodnih sorti, jednostavno pokosite sve izdanke do nivoa zemlje srpom. Obratite pažnju da ne kosite isuviše blizu izdanaka. Trebalo bi da ostane

nepokošeno 5-7 cm prostora do izdanka kako bi se sprecilo eventualno oštecenje žbuna. Kod jednogodišnjih sorti, poželjno je da ostane što veci broj izdanaka po kvadratu, stoga proredivanje izdanaka nije potrebno. Rezidbu bi trebalo obaviti tokom perioda mirovanja, obicno kasno u prolece, kako bi se izbeglo oštecenje jednogodišnjih izdanaka.

PRIHRANA

Veštačka ñubriva koja se primenjuju u proleće. Preporučuje se da se svake druge godine vrši testiranje sastava zemljišta i lišća, kako bi se optimalizovao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od 45 - 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeñuje se ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu veštačkih ñubriva, ili kroz kombinaciju ova dva načina.

Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama. Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota.

Ne treba koristiti kompozitna veštačka ñubriva u odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljištima. Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, biće vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota).

Dvorodne sorte traže više azota, zbog intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78 kg/ha čistog azota godišnje. Što se tiče jednorodnih sorti, jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sorti može biti isti kao kod jednorodnih.

Slika:Nedostatak azota.

Slika:Nedostatak gvožña.

Slika:Nedostatak kalijuma.

Slika:Nedostatak magnezijuma.

Veštačko ñubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne.

Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka ñubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje ñubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju manju potrebu za ñubrenjem od jednorodnih, jer višak azota utiče na odlaganje zametanja, i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva.

NAVODNJAVANJE

Svim sortama maline pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, naročito na peskovitim zemljištima.

Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode nedeljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok prinos. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. Tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, odnosno berbe, neophodne su veće količine vode, da bi se obezbedila količina vode potrebna za razvoj plodova. Izbegavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda.

BERBA I RUKOVANJE PLODOVIMA POSLE BERBE HLA ðENJE I ČUVANJE

Plodovi maline ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se obezbedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte često, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego nastupe visoke temperature. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Svaki sat kašnjenja odlaganja plodova u hladnjaču posle berbe umanjuje dugotrajnost plodova za otprilike 1 dan.

Maline bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha (2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade skoro do temperature 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, da bi se smanji stepen dehidratacije. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova.

Najbolji stepen zrelosti plodova maline za svežu upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije crvenu boju, odnosno pre nego što poprimi tamno crvenu boju. Plodovi koji se oberu pre perioda punog zrenja biće dugotrajniji od onih koje su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. Dobra praksa kod proizvodnje maline za

svežu upotrebu jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno.

Berači mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plastične posude koje se odmah mogu proslediti u klimatizovane uslove, i odatle plasirati na tržište. Posude od čiste Clamm-shell plastike, zapremine 100 - 150 g, predstavljaju industrijski standard za veleprodajno tržište. Ove posude su jeftine, omogucavaju brzo hlañenje plodova i providne su. Na dno posude može se staviti upijajuća podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri.

Slika 1, 2 i 3: Uzgojni oblik i mehanizovana berba maline.

Slika:Berba maline.

U posudi ne bi trebalo da bude više od 4 sloja maline, kako se plodovi na dnu ne bi ugnječili. Preciznu veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Posude od celuloze još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište.

Slika:Odvajanje maline za pakovanje.

TRANSPORT

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha.

Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za cak 11°C. Isto tako, gajbice ne treba reñati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču.

Meñutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlañenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom malinom. Poželjan je lični kontakt izmeñu prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

Suzbijanje štetočina u toku gajenja maline

Nastavak teksta...."Gajenje maline".

Malina je osetljiva na mnoštvo bolesti i štetočina. Adekvatnom negom zasada može se suzbiti veliki broj štetočina, ili se može uticati na smanjenje stepena njihove zastupljenosti. Održavanje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje naslona, u cilju poboljšanja ventilacije u zasadu, dobra zaštita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Pri tom, odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciljem povećanja otpornosti na ciljane prouzrokovače bolesti, takoñe se umanjuje njihov uticaj. Meñutim, kada pri monitoringu prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prinosu prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi, u mnogim slučajevima, mogu da obezbede dobru kontrolu. Obratite pažnju na uputstva proizvoñača, kako biste obezbedili najbolji efekat i zadovoljili zahteve izvoznog tržišta.

INSEKTI ŠTETO ČINE

MALININA BUBA BYTURUS TOMENTOSUS

Slika 1 i 2: Malinina buba - odrasla i larva.

Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i početkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglavnom na novim izdancima. Kod velikih oštećenja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim žlezdama. Kasnije se malinina buba premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. Ženke polažu jaja u skoro otvorene cvetove (izmeñu prašnika i tučka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodovima maline. Često se, prilikom branja plodova, mogu naći izmeñu ploda i peteljke, mada se često zadržavaju u udubljenju ploda. Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. Potrebno je primeniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. Dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu štetočinu.

MALININ MOLJAC LAMPRONIA RUBIELLA

Larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljištu, pri dnu izdanaka. Pojavljuju se u rano proleće, penju se uz izdanak i smeštaju u bočne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija zaraženost izdanaka ovim insektom može da izazove radikalna oštećenja na rodnim izdancima. Do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. Ženke polažu jaja u cvet, na mestu spajanja udubljenja i peteljke. Mlade larve se na početku hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja.

Slika:Malinin moljac.

Kontrola ove štetočine usmerena je na larve koje se razvijaju u proleće. Od hemijskih sredstava primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbijaju malationom ili drugim organofosfatnim insekticidima.

PREGALJ TETRANYCHUS URTICAE

Slika: Grinje na malini.

Pregalj se hrani na naličju lista, što prouzrokuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. Primena visokih doza azotnog ñubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takoñe primenjujeu kontroli ove štetočine, nakon berbe.

VELIKA AMPHOROPHORA IDAEI I MALA APHIS IDAEI MALININA VAŠ

Slika: Lisne vaši.

Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izražena zaraženost maline vašima utiče na smanjenje prirasta biljke. Meñutim, veća oštećenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao što je npr. mozaik virusa i žbunaste kržljavosti maline. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suzbijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton, koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.

ŠPANSKI POPAC OECANTHUS PELLUCENS

Slika: Španski popac.

Šteta koju nanosi španski popac odnosi se prvenstveno na štetu izazvanu polaganjem jaja u unutrašnjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duž izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Ovo može prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. Prisustvo prirodnih parazita, održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem korova, suzbijanje pojave divljih koštunica u okruženju, rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće generalno obezbeñuju kontrolu ove štetočine. Prouzrokovana šteta obično je manjih razmera, i hemijska kontrola retko je neophodna, iako se može primeniti u jesen, sa ciljem da se unište ženke pre nego što polože jaja. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril.

JAGODIN CVETOJED ANTHONOMUS RUBI

Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada.

Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine.

ERIOFIDNA GRINJA PHYLLOCOPTES GRACILIS

Slika: Oštećenje od grinje.

Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na listu maline, mogu se pogrešno uzeti za oštećenja nastala usled virusnih bolesti. Oštećenja na plodovima obično dovode do prevremenog sazrevanja koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani.

Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon opadanja kruničnih listića. Suzbijanje ove štetočine može biti otežano, jer mnogi insekticidi uništavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje

Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efikasnim. Meñu sortama Tulamen, Leo i dr. primećene su znatne razlike u pogledu otpornosti. Meñu osetljivim sortama je i Glen empl, ali i druge.

MALININA MUŠICA RESELIELLA THEOBALDI

Slika: Malinina mušica - larve.

Malinina mušica, sićušna muva, retko uzrokuje ozbiljne štete, ali cecidoidno sušenje maline koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine mušice, mogu znatno redukovati prinose.

Malinina mušica polaže jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i proleća. Pošto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajući lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora. Suzbijanje malinine mušice može se postići uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. Druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija štetočine. Kao alternativa, nanošenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u proleće.

Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticid sišao do osnove izdanka. Primena preparata spinosad takoñe može biti efikasna mera kontrole ove štetočine.

MALININA MUVA GALICA LASIOPTERA RUBI

Slika: Malinina muva.

Malinina muva galica, sicušna muva, formira gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdancima koja se teže uočavaju. Ženka polaže jaja u cvetne pupoljke maline u vreme odvajanja kruničnih listića. Ispiljene larve se ubušuju u izdanak, gde se obrazuje gala koja se pogrešno može identifikovati kao oštećenje nastalo usled mraza.

Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila zastupljena muva galica mogu se tretirati bifentrinom ili malationom, neposredno pre cvetanja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u proleće. Novije hemijsko sredstvo spinosad takoñe može da obezbedi suzbijanje ove štetočine.

PROUZROKOVA ČI GLJIVI ČNIH OBOLJENJA

TULEŽ KORENA PROUZROKOVA Č PHYTOPHTHORA FRAGARIAE VAR. RUBI

Slika: Simptomi fitoftore na listu maline.

Trulež korena obično se pojavljuje na vlažnim, slabo propustiljivim zemljištima. Izdanci iznenadno uvenu i propadaju, a lišće žuti i postaje sprženo po ivicama. Zaraženi izdanci ostaju isušeni i propadaju pre berbe.

Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopavanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne važnosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propustljivosti zemljišta, i sadnja sorti otpornih na prouzrokovača ovog oboljenja. Zatim, tu je i primena hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i genetska otpornost sorte. Natapanje zemljišta mefanoksamom u proleće i jesen pruža najbolju hemijsku zaštitu. Folijarna primena fosetil-Ala u proleće, kada se prirast poveda za 7,5 cm, takoñe može dati rezultate.

LJUBI ČASTA PEGAVOST IZDANAKA MALINE PROUZROKOVA Č DIDYMELLA APPLANATA

Slika: Simptomi ljubičaste pegavosti izdanaka maline

Prouzrokovač Didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubičaste pege oko pojedinačnih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. Pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima ne mogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije. Održavanjem odgovarajućeg razmaka izmeñu izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklañivanje otpornosti sorte i klasa koriščenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

ANTRAKNOZA ILI PEGAVOST IZDANAKA PROUZROKOVA Č ELSINOE VENETA

Slika: Simptomi pegavoti izdanka maline.

Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege koje su sporadično zastupljene čitavom dužinom mladih izdanaka, a javljaju se u proleće. Vremenom se pege šire, blago ulubljuju u središnjem delu, poprimajući sivu boju sa purpurnim ivicama.

Lezije se širenjem meñusobno spajaju nanoseći jaka oštećenja na rodnim izdancima. Održavanjem odgovarajućeg razmaka izmeñu izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline.

Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka.

Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklañivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

SUŠENJE IZDANAKA MALINE PROUZROKOVA Č LEPTOSPHAERIA CONIOTHYRIUM

Slika: Sušenje izdanaka maline.

Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimetara.

Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenjima izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili ljubičastu pegavost izdanaka

Održavanjem odgovarajućeg razmaka izmeñu izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina), kako bi se povrede sanirale. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

SIVA PLESAN PROUZROKOVA Č BOTRYTIS CINEREA

Slika: Simptomi sive truleži maline.

Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod.

Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha meñu izdancima, redovno branje zrelih plodova (kao i zaraženih plodova, kako bi se

smanjio stepen izazivača primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavina.

Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid, mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion, piroklostrobin, mešavina piraklostrobina i boskalida i mešavina kaptana i fenheksamida obezbeñuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5 ˇV 10%) obavite tokom perioda početka cvetanja.

Tretiranje ponovite još dva puta u intervalu od 14 dana, naročito ukoliko je period cvetanja praćen većom količinom padavina. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.

SMEðA PEGAVOST LISTA MALINE PROUZROKOVA Č SPHAERULINA RUBI

Slika: Simptomi smeñe pegavosti.

Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na naličju lišća, obično leti, u vidu sitnih (15 mm) pega kružnog oblika. Pege se proširuju i spajaju kako vegetacija odmiče. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. Primena hemijskog sredstva može biti efikasna (miklobutanil), ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.

UVENUĆE IZDANAKA VERTICILLIUM ALBOATRUM I/ILI V. DAHLIAE.

Slika: Simptomi virusnog oboljenja maline na lišću.

Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije moguća. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog materijala, kontrolu insekata prenosioca virusa (kada je to moguće) i uništavanje obolelih sadnica. Oboljenja virusa mozaika na malini odnose se na oboljenja prouzrokovana kompleksom virusa, odnosno virusom nekroze crne maline (BRNV), virusom uvijenosti lista maline (RLMV) i virusom pegavosti lišća (RLSV). Simptomi se razlikuju, a ispoljavaju se na listovima koji se uvijaju, poprimaju žućkaste, odnosno svetlo zelene pege, ostaju sitni, nerazvijeni i deformisani, a biljke obično ostaju slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Simptomi su najizraženiji u proleće, a kako u leto temperatura vazduha raste imaju tendenciju maskiranja.

Kontrola ovog oboljenja ogleda se u izboru zdravog sadnog materijala, izolovanju novih zasada kako od starih zasada tako i od divljih žbunova

Virus žbunaste kržljavosti maline (RBDV) je virus koji se prenosi u seme biljke polenom, a onemogućava razvoj koštunica, tako da se plodovi sparuše. Takoñe se prenosi mehanički, korišćenjem inficiranih alatki za orezivanje. Ostali simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u kombinaciji sa BRNV su pojava lisne hloroze i kržljavih izdanaka. Suzbijanje ovog virusa vrši se isključivo eliminacijom zaraženih izdanaka.

BAKTERIJSKA OBOLJENJA RAK KORENA I IZDANAKA MALINE AGROBACTERIUM TUMEFACIENS I/ILI A.RUBI

Slika: Rak izdanka maline.

Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obično pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposredno ispod površinskog sloja zemlje. Ova zadebljanja se takoñe mogu javiti na korenu i izdancima, na mestima oštećenim rezidbom, kao i u pukotinama izdanaka. Abnormalne izrasline se javljaju u proleće i ometaju normalno upijanje vode i hranljivih materija. Zadebljanja obično nestaju tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u proleće.

Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na nezaraženim parcelama, uz odabir zdravog sadnog materijala. Treba izbegavati parcele na kojima je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus, kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza. Prevencija pojave ove bolesti primenom sredstva A. radiobactor, soj K84, pokazao se perspektivnim, mada se njime bolest ne može izlečiti.

BAKTERIJSKO SUŠENJE PSEUDOMONAS SYRINGAE

Slika: Bakterijsko sušenje maline.

Karakteristični simptomi ovog oboljenja javljaju se u proleće, u vidu mrkih pega na lišću, lisnim peteljkama, internodijama i vrhovima kako jednogodišnjih tako i mladih izdanaka. Pege se šire i dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu se zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i u jesen, naročito kod primene visokih doza azota.

Ovo oboljenje može se pogrešno zameniti virusnim oboljenjem, nastalim usled niskih temperatura i napada insekata, ali se napad bolesti može utvrditi prisustvom curenja i odumiranja provodnih sudova.

Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne mere postiže se primenom bakarnog sredstva bordovska čorba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog kreča, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.

SUZBIJANJE KOROVA

Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege tako i na mere hemijske zaštite. Malciranje u godini sadnje, permanentno meñuredno gajenje useva i plevljenje može umanjiti potrebu za intenzivnom hemijskom zaštitom. Meñutim, dostupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za održavanje malinjaka. Herbicidi se svrstavaju u više kategorija, u zavisnosti od ciljne grupe biljaka kod kojih se primenjuje (širokolisni korovi nasuprot travnatim), u zavisnosti od perioda primene u okviru razlicitih vrsta korova (pre pojave korova ili po izbijanju korova) i specifičnosti (herbicidi širokog spektra/sa potpunim dejstvom ili onih koji se primenjuju kod odreñenih biljnih vrsta).