uranijumska republika kosovo

URANIJUMSKA REPUBLIKA KOSOVO

1


Dejan M. Andrić

KAKO JE UBIJANA SRBIJA…

Tokom agresije NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju korišcena je municija sa osiromašenim uranom. Upotreba zapaljive municije sa osiromašenim uranom 238 je vid vodenja radiološkog, nuklearnog rata sa svim njegovim posledicama po živi svet naše zemlje. Bombardovanje u toku agresije NATO alijanse izazvalo je požare na hemijskim postrojenjima, rezervoarima sa naftom i rafinerijama. Produkti sagorevanja su izuzetno otrovni sa osobinama bojnih otrova, kao što je fozgen ili hlorovodonik. Pored ovog, oslobadaju se gasoviti oksidi ugljenika, azota i cijano-jedinjenja, kao i velika

kolicina cadi. Tako je voden hemijski rat protiv SRJ.Prilikom sagorevanja, a posebno detonacije energetskih materijala eksploziva i baruta nekontrolisano se oslobada velika kolicina gasova - produkata sagorevanja i detonacije. Imajuci u vidu da je na SRJ baceno preko 40 000 tona raznih razornih projektila, bombi i raketa, oslobodena kolicina gasova na relativno malom prostoru je ogromna i štetna U radu su prikazane reakcije sagorevanja pri kojima se oslobadaju navedeni otrovni produkti i njihov negativan uticaj po covekovu okolinu, kao i rezultati proracuna gasovitih produkata za rakete i bombe korišcene tokom bombardovanja SRJ.

Srbija je pre NATO bombardovanja bila jedna od najcistijih zelenih oaza Evrope. Dobro, postojale su odredene crne tacke, ali je u

velikoj vecini Srbija bila cista sredina, sa mogucnošcu proizvodnje zdrave hrane. Posle bombardovanja, ostale su zuagadene velike površine oko industrijskih zona, kao što su Pancevo, Novi Sad, Kragujevac, Beograd, i druga mesta širom Srbije u kojima su bombe NATO alijanse pogadale naftne rezervoare, elektricne transformatore, rezervoare sa hemijskim jedinjenjima koja su bila sirovine za hemijsku industriju, kao što su razne organske i neorganske kiseline, monomeri za proizvodnju plasticnih masa, živa i živina jedinjenja, sirovine za proizvodnju pesticida i fungicida, itd. Namernim bombardovanjem ovih rezervoara NATO alijansa je Srbiji nanela ogromne štete po njen eko-sistem.

U Srbiji postoji više staništa koja su zašticena na nivou Evrope. To su Fruška gora, planina Tara, Zlatibor, Deliblatska pešcara, koja je redak endemski primer pustinje u Evropi. Na ovim podrucjima, ali ne samo na njima, žive retke vrste ptica, životinja i biljaka, kojima je pretilo nestajanje za vreme agresije. Svaki rat svojim destruktivnim delovanjem narušava covekovu sredinu i prirodna staništa biljaka i životinja.

Moram nerado da priznam da ne spadamo u društva koja se sa posebnom brigom stara o prirodi i svojim rekama. Danas se pojedini entuzijasti okupljaju u ekološka udruženja i deluju uglavnom lokalno u svojoj sredini.


2

Jedno od takvih je i udruženje ''Vlasina'' koje se bori sa surovim profiterima i pljackašima prirodnih bogatstava eko- sistema jedinstvenog Vlasinskog jezera. Navešcu i primer reke Lepenice, koja protice kroz Kragujevac, reke i u pesmi opevane, a u ovom našem vremenu obojene, cas plavo, cas crveno ili crno, u zavisnosti šta se tog dana u nju ispušta. Mene kao

inženjera tehnologije ovakav odnos prema našim rekama i okolini dovodi do ocajanja i pokušavam da se zajedno sa ostalim entuzijastima borim protiv toga. Ali, ukoliko ne postoji osmišljena, organizovana, materijalno obezbedena i pre svega nezavisna organizacija, ne može nešto bitnije da se ucini.

Bombardovanje je mnogo oštetilo naše ciste ekološke sisteme i narušilo krhku ravnotežu koja se godinama i godinama uspostavljala. Posebno su osetljiva vodena staništa i šume, one reaguju na svako zagadenje tako što umiru. Na njihovom mestu izrastaju druge, prostije zajednice drveca, a one koje su nestale, nikad se više ne obnavljaju.

Municija sa osiromašenim uranom najviše se koristila na Kosmetu, što je vrlo perfidno, jer se na toj teritoriji nalaze izvorišta reka koje su pritoke Zapadne i Južne Morave, te je agresor tako želeo da dugorocno zagadi naše vodotokove preko Velike Morave sve do Save i Dunava, dakle kroz celu Srbiju. To je eklatantan primer genocida i radiološkog rata protiv naše zemlje. Sva korišcena municija sa osiromašenim uranom na našim prostorima je americkog porekla, a neka novija saznanja ukazuju da su se proizvodnje municije sa osiromašenim uranom, vecih kalibara, (120 milimetara), latili i Francuzi. I oni imaju ogromne kolicine radioaktivnog otpada.

NATO alijansa je na našim prostorima izvršila eksperiment in vivo kako bi ispitala rušilacko dejstvo svog oružja i njegov uticaj na zdravstveno stanje ljudi u toku i posle bombardovanja. Protiv nas je voden specijalni rat koji je imao za cilj uništenje ljudi i njihovih dobara i prikaz efikasnosti, pre svega americkog naoružanja, kako bi njihovo oružje imalo prednost pri prodaji u svetu. Cela naša zemlja je za vreme sedamdesetosmodnevnog bombardovanja bila poligon za ispitivanje efikasnosti najsavremenije elektronske tehnike i novog oružja; neko je prvi put upotrebljeno nad našim prostorima.

Na teritoriju SR Jugoslavije tokom 78 dana agresije baceno je više od 40 000 tona razlicitog eksploziva. Baceni su najsavremeniji projektili, ali i oni ciji je rok upotrebe davno istekao, pa je naš prostor iskorišcen i kao svojevrsno smetlište.

Bombardovanjem projektilima ciji je vek upotrebe davno prošao, pražnjena su skladišta municije, koja bi inace morala da se uništava na nekom za to posebno izgradenom poligonu , što košta i pri tom zagađuje i vazduh.


3

Rizikujuci cak i živote svojih pilota, NATO agresori bacali su projektile stare i po trideset godina. Projektili koji nisu delovali usled starosti, padali su na zemlju i obicno se lomili na dva ili više delova, pri cemu je ispadao eksploziv iz metalne obloge i zagadivao vodu i tlo. Uništenje ovakve ''ranjene'' municije veoma je opasno i neretko odnosi i ljudske žrtve.

Svi projektili koji su baceni na našu zemlju tokom agresije NATO alijanse, po svojoj razornosti i nameni, mogu se svrstati u tri opšte grupe:

" razorni, vodeni i nevodeni, razlicitih kalibara, (rakete, bombe, kasetne bombe) " protivoklopni i protiv betonskih utvrdenja, punjeni osiromašenim uranom, " razne vrste takozvanih ''mekih'' bombi, koje ne deluju razorno, al i prave velike štete.

Tokom agresije NATO saveznika ( njih devetnaest najrazvijenijih zemalja Evrope i Amerike, SAD) na SR Jugoslaviju bacane su i zabranjene kasetne bombe. Kasetne bombe su smeštene u veliki kontejner u vidu rakete, koji nosi avion bombarder. U svakom kontejneru se nalazi oko 200 manjih bombi, tzv. kasetnih, (jer su smeštene u kontejneru, odnosno kaseti). Kada se kontejner sa kasetnim bombama približi cilju, on se na poseban nacin otvara kao kišobran i izbacuje svoj smrtonosni teret u krugu od više kilometara, zavisno od visine na kojoj se kontejner otvorio. Kasetnih bombi, koje se na zemlju spuštaju uz pomoc padobrana ima dve vrste: a) za probijanje metalnih oklopa (protivtenkovske), sa kumulativnim dejstvom, i b) razorne, sa parcadnim dejstvom; koje imaju ugradene metalne kuglice u metalnoj oblozi bojne glave, i deluju protiv žive sile, kako se uz vojnicku terminološku anesteziju, naziva ubijanje ljudi.

Kasetne bombe koje nisu odmah pri prizemljenju eksplodirale, veoma su opasne jer imaju upaljace koji mogu da se aktiviraju usled nagle promene osvetljenosti (senka prolaznika, napr.) ili pri pomeranju i nagazu na njih. Takode mogu i same da se aktiviraju posle odredenog vremenskog perioda, koji može da varira izmedu par sati do par dana i meseci. Od ovakvih izuzetno nehumanih projektila stradala su uglavnom radoznala deca. Eksplozije ovih bombi, ukoliko dete ne bi usmrtile na licu mesta, ostavljaju teške povrede na njegovom telu, cime ga cine doživotnim teškim invalidom. Poneka vest u novinama nas opomene da još uvek postoje aktivne kasetne bombe A upotreba kasetnih bombi je zabranjena Ženevskom konvencijom. Da li to nešto znaci svetskim mocnicima i proizvodacima smrti, posebno SAD?

U toku agresije NATO-a na naše elektricne sisteme i dalekovode bacane su i takozvane '''meke bombe''. Prvi put su isprobane na našim prostorima. To su kasetni projektili tipa CBU-102 (V) 2/B, u kojima se nalaze kasete napunjene kalemovima sa namotanim staklenim nitima presvucenim molekulskim slojem aluminijuma. Debljina pojedinacnih niti je oko 30 µm.

Pri padu na visokonaponske vodove elektroenergetskog sistema ti kalemovi ispadaju iz kaseta, razmotavaju se i obrazuju džinovske, superprovodljive ''paucine'', koje prekrivaju strujne vodove i izazivaju kratke spojeve uz ogromna, munjama slicna elektricna pražnjenja. Razmotane niti imaju dužinu oko 150 metara. Pri padu dolazi do raspredanja osnovne niti na veci broj tanjih i pri tom se na mestu udara stvara mreža koja pokriva velike površine i ima vecu cvrstocu od pojedinacnih niti.


4

Dejstvujuci na visokonaponske vodove elektroenergetske mreže, ova vlakna dovode do kratkih spojeva i do raspada elektroenergetskog sistema. Posle takvih dejstava citava Srbija je bila u mraku. Uništavanje elektricnih postrojenja direktno je uticalo na povecanje patnji civilnog stanovništva, jer je sa nestankom struje , nestajalo i vode u pojedinim delovima gradova. Kada su naši strucnjaci brzo i uspešno rešili problem ''paucine'', ostrašceni agresori su poceli da gadaju elektricne transformatore razornim projektilima. Goreli su transformatori, curelo je transformatorsko ulje - piralen- polihlorovani bifenil sa 54% hlora, sinteticki proizvod, koji traje koliko i transformator. Takode su bacani projektili sa osiromašenim uranom.

NATO alijansa je priznala da je na SRJ baceno 30 000 projektila sa osiromašenim uranom Imajuci u vidu njihovu sklonost ka izbegavanju tacnih podataka, sumnja se da je taj broj mnogo veci. (Vojska ima podatke da je baceno oko 50 000 projektila). Bacanjem projektila sa osiromašenim uranom protiv SRJ se vodio pored hemijskog i specijalni radiološki (nuklearni rat), uz dugorocno zagadivanje eko- sistema, i pokušaj zatiranja života na ovim prostorima, koje ce imati nesagledive posledice po sav živi svet, ne samo kod nas, vec i u Evropi.

Uran spada u teške metale, koji je u periodnom sistemu elemenata svrstan u grupu aktinoida, sa rednim brojem 92 i atomskom masom 238. Radioaktivni je elment i koristi se u nuklearnim reaktorima za proizvodnju atomske energije. Odlikuje se izuzetnom lepotom, srebrnim sjajem i da nije radioaktivan verovatno bi se koristio kao nakit. Otuda se ponegde naziva i ''srebrni metak''. Osiromašeni uran je ustvari ''izradeni'', energetski osiromašeni ali i dalje radioaktivni metal U238 iz koga je utrošen izotop U235, koji predstavlja nuklearno gorivo u reaktorima. Osiromašeni uran je ustvari nuklearni otpad. Naravno, otpad predstavlja veliki problem razvijenih zemalja, jer je njegovo odlaganje veoma skupo, ali i neizvesno, jer se nikad sa sigurnošcu ne može tvrditi da neki od kontejnera nece da ''procuri'' i ispusti radioaktivni gas u okolinu. SAD su našle ''idealno rešenje'' za svoj nuklearni otpad: strpali su ga u protivtenkovsku municiju i rešili na vrlo ''koristan i ekonomican'' nacin pitanje njgovog odlaganja.

Procenjuje se da samo SAD imaju najmanje 500 000 tona osiromašenog urana, odnosno radioaktivnog otpada. Uran 238 emituje alfa cestice i gama zracenje. Zbog velike gustine, koristi se za izradu jezgra protivoklopnih projektila. Armija SAD razvila je municiju sa osiromašenim uranom za top 25 mm (85 grama urana), avionski top 30 mm (272 grama urana) i tenkovske topove 105 i 120 mm ( od 2,2 do 4,9 kilograma urana). Pri udaru uranskog projektila u cvrstu prepreku stvara se visoka temperatura i oko 10% urana sagoreva u uranoksid, a 70% prelazi u stanje aerozola . Velicina aerozolnih cestica urana je oko 5µm. Ove cestice kontaminiraju okolnu sredinu mogu se uneti u organizam udisanjem ili hranom, a zavisno od meteoroloških uslova, mogu se raznositi na vece udaljenosti (do 40 km). Oksidi urana su delimicno rastvorljivi u vodi, pa mogu kontaminirati podzemne vode, i dospeti u lanac ishrane ljudi.

Osiromašeni uran se uglavnom koristi u protivtenkovskoj municiji kalibra 30 milimetara, koja se ispaljuje sa aviona A-10. Prvi put je korišcena u Vijetnamu, zatim u Zalivskom ratu protiv Iraka, (gde je ispaljeno približno milion projektila), potom u Republici Srpskoj i u toku agresije na SRJ, posebno na Kosmetu. U poslednjoj agresiji na Irak, SAD su priznale da je baceno preko 500 000 komada ovih projektila. Postoje indikcije da se osiromašeni uran nalazio i u bojnim glavama raketa velikih kalibara, namenjenih za uništavanje armiranih betonskih utvrdenja i bunkera kojim je dejstvovano po našim prostorima.


5

Municija sa osiromašenim uranom ima trajne posledice po stanovništvo i posle prestanka ratnih dejstava, jer vreme poluraspada nukleida (radioaktivnih produkata sagorevanja osiromašenog urana) na terenu iznosi 4,5 milijarde godina. Otuda je ova municija zabranjena rezolucijom Podkomisije za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996 i 1997 godine.

Koliko je osiromašeni uran opasan po ljudsko zdravlje, govori i podatak da je u februaru 1980 godine sudskim nalogom države Njujork, zabranjen rad fabrike za proizvodnju penetratora od osiromašenog urana National Lead Industries jer je emitovana radioaktivnost bila iznad 150 µCi. Ova vrednost odgovara kolicini od 387 grama osiromašenog urana. Bez obzira na ovu zabranu, vlada SAD i dalje tvrdi da osiromašeni uran nije štetan po ljudsko zdravlje i dozvoljava njegovu primenu prilikom ratnih dejstava. Medutim, po propisima nuklearne komisije u

SAD, vojska mora da prijavi svoja skladišta sa municijom od osiromašenog urana, kao zone sa radioaktivnim materijalom.

U izveštaju Instituta za nuklearne nauke Vinca, nalazi se sledeca konstatacija:

''Imajuci u vidu brzinu kojom se municija ispaljuje, odnosno procenjene kolicine pri dejstvima, visoku verovatnocu samozapaljenja, kao i izmerene aktivnosti koje su nekoliko stotina puta vece nego kod prirodnog sadržaja urana u zemljištu (10-50 Bq/kg), može se zakljuciti da primena navedene municije dovodi do kontaminacije životne sredine sa dugorocnim posledicama po životnu sredinu i lokalno stanovništvo'' što ukazuje na opasnost od radijacijske bolesti i od mogucnosti povecanog rizika za kancerogena oboljenja. Deca su posebno osetljiva na zracenje jer se njihove celije vrlo brzo dele u toku rasta.

Osiromašeni uran, a posebno njegovi oksidi, su hemijski i radiološki veoma toksicna jedinjenja, koja bitno narušavaju ekološku ravnotežu na terenima pogodenim radioaktivnom municijom. Merenjem je utvrdeno da je gama zracenje koje se emituje pri udaru projektila od osiromašenog urana 0,1 mGy/h. Ova velicina ukazuje da je takav materijal radioaktivan i da se može primenjivati samo uz posebne mere zaštite, kako je regulisano propisom Medunarodne agencije za atomsku energiju iz Beca od 1996 godine.

Upotrebom osiromašenog urana u municiji, NATO alijansa je ugrozila civilno stanovništvo i njegovo potomstvo. Ugroženo je i zemljište, koje je zagadeno hiljadama godina unapred. Ovo nisu nepoznate cinjenice ratnim stratezima, što jasno ukazuje da je NATO namerno koristio osiromašeni uran kako bi dugorocno zagadio životnu sredinu u našoj zemlji. Medutim, sa sigurnošcu se može tvrditi da se zagadenje životne sredine nije lokalizovalo samo na našim prostorima, vec je došlo do zagadenja sredine na širem podrucju jugoistocne Evrope.

Pored direktnih šteta izazvanih eksplozijama bacenih bombi i raketa, na teritoriji SRJ se vodio specijalan rat, koji po svojim efektima spada u hemijske ratove. NATO alijansa nije direktno koristila hemijska sredstva (bojne otrove) u napadu na našu zemlju, ali je bombardovanjem ciljanih meta - industrijskih postrojenja i skladišta hemijskih sirovina, kao i paljenjem naftnih rezervoara i naftnih postrojenja, posredno izazivala efekte po posledicama veoma bliske efektima hemijskog rata.


6

Planski i smišljeno su gadana postrojenja i skladišta hemijske industrije. Bombardovani su objekti u Pancevu, Novom Sadu, Lucanima, Prahovu, Boru, Baricu. Usled eksplozije i požara u vazduh, zemljište i vodotokove dospele su ogromne kolicine vrlo otrovnih i po zdravlje opasnih materija : hlorovodonicna i sumporna kiselina, azotna kiselina, hlor, monomer vinilhlorid, etilendihlorid, živa, piralen, amonijak, i mnogi drugi, takode otrovni.

Tako je namerno, u pancevackoj ''Petrohemiji'' gađan rezervoar sa monomerom vinilhloridom, jedinjenjem koje se koristi za izradu plasticnih masa i koje je vrlo otrovno i kancerogeno. Sagorevanjem vinilhlorida u vazduhu, uz nepotpunu oksidaciju, osim oksida ugljenika, i cadi, nastaje hlorovodonicna kiselina i veoma opasno jedinjenje hlora , fozgen, poznato kao bojni otrov. Međusobnim reagovanjem ovih produkata, a u manjku kiseonika i pod uticajem svetlosti, nastaje fozgenoksim, takode vrsta bojnog otrova, ali još otrovnijeg od fozgena. Nad Pancevom se tri dana vio gust oblak zagušljivog i otrovnog cadavog dima, sve dok vetar nije promenio pravac i poterao oblak preko cele srednje Evrope, cak do Švedske i Norveške, o cemu su obavestili ruski izvori.

Ekološku katastrofu je izazvalo gorenje rezervoara sa naftom u Pancevu , Novom Sadu, na Cukarici u Beogradu. Gorenje nafte oslobada razlicita ciklicna jedinjenja, koja su takode veoma štetna, a pod dejstvom sunceve svetlosti i drugih faktora, oslobadaju se i dioksini, koji su kancerogeni. Posle tih požara nad Srbijom su padale ''biblijske'' kiše pracene neobicnim elektricnim pražnjenjem u atmosferi, a padao je i grad neuobicajene velicine, veoma cudnih, coškastih oblika, koji se teško topio, što je izazvalo sumnju da se koristilo neko sredstvo za uticaj na klimu.

Naravno, koristila su se halogena jedinjenja, srebrojodid i hlorid, kako bi se nebo nad Srbijom razvedrilo zbog bolje vidljivosti. Bilo kako bilo, kiše koje su padale posle tih požara , bile su kisele, crne, muljevite, ostavljale su mastan crn talog pun cadi i raznih kiselih otrovnih produkata gorenja.

NATO je agresijom na našu zemlju i namerno izazivajuci ekološku katastrofu, ugrozio podrucje sa izvorima nezagadene vode, (Srbija je podrucje sa najvecim brojem mineralnih lekovitih izvora u Evropi) i zdrave hrane, cime je direktno ugroženo podrucje celog Balkana, ali i Evrope.

Velika kolicina oslobodenog ugljendioksida i ugljenika u atmosferi izaziva efekat lokalnog zagrevanja, poremecaj mikroklime regije i pojacavanje efekta staklene bašte. Oslobodeni azotni oksidi tokom bombardovanja, pod uticajem uv zracenja reaguju sa kiseonikom stvarajuci ozon koji u nižim slojevima atmosfere deluje kao jako oksidaciono sredstvo. Reakcija je katalizovana prisustvom azotovih oksida koji sa atmosferskom vlagom obrazuju oblake kiselih kiša. One predstavljaju veliki problem, ne samo na našim prostorima; od njih sve više šuma umire po celoj Evropi. Posle bombardovanja, kiseli oblaci su prekrivali našu zemlju, i izrucivali kisele kiše na naše ali i na prostore Evrope od kojih se menja kvalitet zemljišta. Usled pogubnih posledica bombardovanja, ali i hiljada i hiljada preleta i naleta aviona u toku bombarderskih akcija, alarmantno je istanjen ozonski omotac nad Evropom. Nestaje koristan ozon u stratosferi (na 12 000 metara baš na visini leta aviona NATO), ali se istovremeno povecavala koncentracija štetnog ozona u nižim delovima atmosfere, kao direktna posledica zagadivanja raznim gasovima nastalim sagorevanjem i eksplozijom. Ozon nastaje delovanjem sunceve svetlosti na odredene okside i prilikom velikih elektricnih pražnjenja u atmosferi. On je u malim kolicinama koristan, ali u velikim štetan - korozivan i eksplozivan. Cela zapadna Evropa ubire plodove svojih bombarderskih akcija na Srbiju, njeno stanovništvo udiše velike koncentracije štetnog ozona koji je nastao od onog što su nam bacali, ali se i razboljeva, mada manje nego naš narod na koji su zdušno bacali smrtonosni i otrovni bombaški tovar. Istovremeno se u višim slojevima atmosfere (stratosfera) smanjuje debljina ozonskog sloja zbog ogromne potrošnje kiseonika u toku preleta velikog broja aviona. Dnevno je preko teritorije SRJ za


7

vreme 78 dana agresije preletalo prosecno 500 aviona, što cini ukupno 39 000 preleta aviona na visinama stratosfere, izmedu 12 i 20 kilometara.

Postoje odredene indikacije, u javnosti nedovoljno precizne, da postoji procenat povecanja teških oboljenja, posebno karcinomskih. Naravno, sva ta istraživanja su još uvek nedovoljno pouzdana zbog navodno kratkoce vremena, prošlo je samo cetiri godine, a to je kratak period da bi se dobili pouzdani pokazatelji. Medutim, iz zemalja NATO pakta, Italije i Belgije stižu alarmantne vesti o primetnom porastu karcinomskih oboljenja (rec je o leukemiji) medu vojnicima koji su bili na položajima u vreme bombardovanja, ali i u blizini radioaktivne municije.

Priroda ima svoje mehanizme kojim se brani od otrova. Biljke su veoma izbirljive, ne prihvataju iz zemlje jedinjenja urana; neka otrovna jedinjenja se pod dejstvom vlage i sunceve svetloati razlažu i vremenom postaju bezopasna. Ali ni priroda nije svemoguca. Postoje jedinjenja koja trajno ostaju u tlu i trajno ga zagaduju. To su pre svega radionukleidi, hlorovani polifenoli, piralen, dioksini, jedinjenja teških metala, žive, arsena, olova, koji prodiru do podzemnih voda i zagaduju ih, kao i druga organska jedinjenja koja se teško razlažu. Dekontaminacija tla je skup postupak i mukotrpan posao. Zbog toga se ne sme povuci tužba protiv NATO pakta, za koju su njegovi celnici nadmeno rekli da ih ne interesuje. (Pa kad ih ne interesuje, zbog cega im smeta?)

Teren se istražuje, po tlu se traže i skupljaju ostaci košuljica municije sa osiromašenim uranom, kontaminirana zemlja se uklanja i odlaže u zašticene kontejnere. Kod nas je detaljno ocišceno poluostrvo Arza na Luštici, ostali lokaliteti cekaju bolja vremena, ali su oznaceni i ogradeni. Podrucja oko Vranja, Borovac kod Bujanovca, Pljackovica, brdo iznad Vranja, Bratoselce, su markirana kao kontaminirana podrucja sa konstatovanom radijacijom (radijacija iznad 200 Bq/kg je uzeta kao granica kontaminacije) od 1800-24 000 Bq/kg.

Ocigledno je da je minuli rat imao više ciljeva za agresora jednakih po važnosti, ali je za nas najstravicniji onaj koji se odnosi na uništenje citavog jednog naroda na ovim prostorima. Bombardovanje SRJ, divljacko, surovo i nehumano, prouzrikovalo je velike patnje i pogibelj naroda, rušenje i uništavanje materijalnih i kulturnih dobara i proizvelo jednu od najvecih ekoloških katastrofa dvadesetog veka na prostorima Evrope, cije ce posledice osecati i sledece generacije. Sve što smo doživeli za vreme 78 dana besomucnog bombardovanja i divljanja tzv civilizovanih i demokratskih država nad našim prostorima, ne može da stane na dve stranice jednog iontervjua. Tema je tek naceta. A inicijalna kapisla ove agresije, bila je dr Ranta, patolog, koja je zarad svog kukavicluka i sebicne brige za svojim malim životom, sakrila istinu da u Racku nije bilo masakra i osudila citav narod na stravicnog ''Milosrdnog andela''. Bešcašce ''civilizovanog sveta'' je zaista beskrajno.


8

ŠEST GODINA POSLE...

Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, koje je pocelo pre šest godina, 24 marta 1999 godine i

trajalo neprekidno 78 dana, uz velike ljudske žrtve i velika razaranja zemlje, nanelo je ogromne,

neprocenjive i nepopravljive štete našem ekosistemu, koji je važio za jedan od najcistijih u Evropi.

Narušeno je buduce zdravlje našeg stanovništva sa nesagledivim posledicama po

zdravlje i našeg potomstava. NATO agresija na SR Jugoslaviju predstavlja jednu od

najsramnijih stranica u istoriji medunarodnih odnosa i sunovrat savremene civilizacije u drugoj polovini

HH veka. Brutalna agresija najmocnije vojne alijanse na svetu predvodene SAD nije bila samo nasrtaj na

teritorijalni integritet i suverenost jedne nezavisne države, vec je predstavljala najveci udarac

Ujedinjenim Nacijama i Savetu Bezbednosti kao najvišim autoritetima za ocuvanje mira

i bezbednosti u svetu. Treba jasno i nedvosmisleno istaci da je NATO alijansa na našim prostorima

izvršila eksperiment in vivo, kako bi ispitala

rušilacko dejstvo svog (novog) oružja i njegov

uticaj na zdravstveno stanje ljudi u toku i posle

bombardovanja. Protiv nas je voden specijalni

hemijski i radiološki rat koji je imao za cilj

uništenje ljudi i njihovih dobara. Municija sa

osiromašenim uranom zaprljanim

plutonijumom korišcena je na prostorima gde

živi uglavnom

srpski narod.

Korišcenjem municije od osiromašenog urana,

niskoenergetskog nuklearnog otpada, ugroženo

je zdravlje ne samo pripadnika MUP-a i Vojske Jugoslavije, (SCG) vec i stanovništva u neposrednoj

okolini operacija dejstva i trajno je kontaminirana životna sredina. U svemu tome nisu zanemarljivi ni

efekti psihološkog pritiska koji je u javnosti uvek prisutan kada se radi o nuklearnom zracenju. Posle

ratnih dejstava ovakva nastala situacija se može deklarisati kao

radiološki udes.

Povecanje broja obolelih od raznih malignih bolesti, teškoce u zacecu, povecanje broja spontanih

pobacaja, povecan broj dece astmaticara, ali i starijih osoba, dramaticno su svedocanstvo

''humanitarnog'' delovanja bombarderske NATO misije, ''Milosrdnog andela'' posle 6 godina.

Armija SAD razvila je municiju sa osiromašenim uranom (OU) za top 25 mm (85 grama urana), avionski

top 30 mm (298 grama urana) i tenkovske topove 105 i 120 mm ( od 2,2 do 4,9 kilograma urana). Pri

udaru uranskog projektila u cvrstu prepreku stvara se visoka temperatura i oko 10% urana sagoreva u

uranoksid, a 70% prelazi u stanje aerozola. Velicina aerozolnih cestica urana je oko 5µm. Ove cestice

kontaminiraju okolnu sredinu, mogu se uneti u organizam udisanjem ili hranom, a zavisno od


9

meteoroloških uslova, mogu se raznositi na vece udaljenosti (do 40 km). Oksidi urana su delimicno

rastvorljivi u vodi, pa mogu da kontaminiraju podzemne vode, a preko biljaka da dospeju u

lanac ishrane ljudi.

Municija sa osiromašenim uranom ima trajne posledice po stanovništvo i posle prestanka ratnih

dejstava, jer vreme poluraspada nukleida (radioaktivnih produkata sagorevanja osiromašenog

urana) na terenu iznosi 4 milijarde godina. Otuda je ova municija zabranjena rezolucijom Podkomisije

za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina pri Komisiji UN za ljudska prava iz 1996 i 1997 godine.

Kada je 2001. godine razmatran predlog u Ujedinjenim nacijama da se municija sa osiromašenim

uranom zabrani za korišcenje, naš ambasador pri UN, gospodin Šahovic bio je uzdržan i naravno nije ni

rec prozborio o užasnim posledicama takve municije po narod zemlje

koju predstavlja.

Komandant NATO snaga, Džordž Robertson je izjavio 2000 god. da je na Kosmetu, na lokacijama prema Albaniji gadano 112 lokacija, a van Kosmeta 89 lokacija. Po lokaciji je palo 15 - 396 kilograma urana.

Na jugu Srbije prema podacima vojske Jugoslavije, koje je potvrdio i ekološki tim Ujedinjenih nacija, postoji šest zona uranske radioaktivnosti koje su raketirane tokom NATO bombardovanja. Na podrucju bujanovacke opštine registrovane su cetiri takve zone, a u opštinama Vranje i Preševo po jedna.

Dekontaminacija tla je mukotrpan, spor i skup posao, što

sprovode ABHO specijalizovane jedinice VJ (SCG), uz

saradnju sa Institutom iz Vince. Dekontaminacija tla je

pored velikog napora izuzetno skup posao. Za cišcenje

zemljišta na koje je baceno preko 30 tona osiromašenog

urana potrebno je 4 do 5 milijarde dolara. Za

dekontaminaciju cetiri lokaliteta oko Vranja potrebno je obezbediti oko milijardu dolara.

Prvo se detektuje tle i proverava se da li je kontaminirano. Zatim se pažljivo sakupljaju delovi od

metaka: košuljice, koje su od duraluminijuma, ostaci penetratora, ili pak ceo neoštecen metak, ako je

probio meku podlogu i zadržao se na dubini do 1 metra. Sav izvadeni radioaktivni materijal se brižljivo

sakuplja, kao i zemlja oko njega, stavlja u burad specijalno napravljenu za tu namenu i odlaže se na

za to predvideno mesto (u ovom slucaju u Vinci). Medutim, zapaženo je da je metak izuzetno podložan

koroziji, mrvi se i njegovi delovi prodiru duboko u zemlju cime opasno ugrožava podzemne vode.

Ukoliko udari u tvrdu podlogu, dolazi do fragmentacije, paljenja penetratora, nastajanja aerozola i vece

kontaminacije.

Pljackovica, brdo iznad Vranja na kome se nalazi repetitor, gadano je velikim brojem metaka sa OU.

Podloga na brdu je kamenita i omogucavala je paljenje metka u kontaktu sa cvrstom površinom i

raspršavanje radioaktivnog aerosola na velike udaljenosti. Obradeno je 1500m2 prostora, na kome je

izmerena radioaktivnost iznad 200Bq/kg. Ispod 200Bq/kg se smatra da tlo nije kontaminirano. U blizini


10

Vranja je gadano Bratoselce i Borovac blizu Bujanovca. Na ovom prostoru kontaminacija je iznosila

1800 do 24300 Bq/kg .

U toku leta 2004. godine, na ovom podrucju je vojska SCG u saradnji sa strucnjacima iz Vince

otpocela dekontaminaciju tla. Iz okoline Bratoselca, koje je imalo veliku kontaminaciju, uklonjeno je

324 penetratora, 304 košuljice; ukupno oko 40 kilograma materijala i prikupljeno je 2800 kilograma

kontaminirane zemlje, što je sve odloženo u deponiju u Vinci. Ocišceno je takode i brdo Pljackovica

kod Vranja i uklonjeni su svi potencijalni izvori opasnosti od zracenja i moguceg zagadenja zemljišta i

podzemnih voda.

Potpuno je ocišcen rt Arza u Crnoj Gori, gde je kontaminiranost na ocišcenih 7800 m2 iznosila 2350

Bq/kg. Na Luštici, vojnom poligonu, izmerena je radioaktivnost 7000 Bq/kg. Sa Luštice je otklonjeno

258 penetratora, 78 košuljica, i 75 kilograma zemlje.

. Prilikom kontrole posle bombardovanja, kod 29 ljudi iz sela Bratoselce pronadeno je nekoliko

stotina puta veca koncentracija urana u organizmu od normale. U 90% kontrolisanog stanovništva

primecene su promene na genetskom materijalu s tim što se ne mogu sa sigurnošcu pripisati

posledicama urana.

Na ispitivanju bioloških aspekata delovanja uranske municije, na Vojnomedicinskoj akademiji u

Beogradu, radi se sistematski (prakticno od završetka bombardovanja do danas). Cinjenice su

eksperimentalno i naucno potvrdene, ali je vreme od kontaminacije i broj obolelih od malignih bolesti

još uvek nedovoljno za statisticku obradu podataka, s obzirom na to da se radi o bolestima sa

dugotrajnim vremenom razvoja. Ipak, primecen je porast broja obolelih od raznih vrsta karcinoma. Ni

strucnjaci iz SAD ne znaju šta tacno izaziva u živim bicima municija od osiromašenog urana. Posle

akcije na Irak konstatovano je da je oružje od osiromašenog urana vojnicki gledano, efikasno, ali

opasno. Ne mogu da se do kraja definišu štetni efekti osiromašenog urana, odnosno da se svrstaju -

ili u samo hemotoksicne ili samo radiotoksicne, jer je uran, pored radioaktivnosti, i veoma toksican,

narocito njegova šestovalentna jedinjenja. Cestice urana su a emiteri, što je, ukoliko dospeju u

organizam, veoma štetno i opasno po zdravlje. Izvori kontaminacije posle delovanja municije sa OU su

: iz podzemnih voda, iz vazduha, jer vetar prenosi cestice aerosola posle paljenja, ali ih takode ima i u

prašini na gadanim prostorima.

Jedinjenja urana mogu dospeti u organizam coveka inhalacijom i digestivno. Ranjavanje vojnika sa

U238 izaziva kontaminaciju preko rane. Ingestijom (gutanjem) manje od 5% unetih cestica aerosola se

resorbuje, a 95% se eliminiše kroz bubrege. Ukoliko se cestice radioaktivnog aerosola udahnu,

dospevaju u pluca, vezuju se za krv,

deo se izluci preko bubrega, a deo se taloži u bubrezima, kostima, jetri. Uran se nikad ne eliminiše u

potpunosti iz organizma. Ostaje u organizmu veoma dugo, a kod dece se sporije eliminiše i time je

mnogo štetniji. Delovanje urana u organizmu izaziva bubrežnu insuficijenciju. Posle veoma dugog

perioda (20-25 godina), nastaju kasne posledice- maligne promene, najcešce karcinomi bronha,

osteosarkomi, leukoze, tumori jetre.


11

Efekti primene i delovanja na živu silu i civilno stanovništvo su fatalni, jer dolazi do dugogodišnjih

genetskih i kancerogenih promena prouzrokovanih radioaktivnom kontaminacijom. U kontaktu sa

ostacima projektila od strane neupucenog staovništva, usled prisutne radioaktivnosti, promene na koži

vidno se manifestuju za manje od 80 sati. U Republici Srpskoj je posle bombardovanja osiromašenim

uranom došlo do povecanja broja obolelih od kancera, o cemu postoje zvanicni medicinski podaci iz

UN misija.

Vazdušne snage SAD zajedno sa drugim NATO clanicama su koristile osiromašeni uran protiv srpskih vojnika u Republici Srpskoj u avgustu i septembru 1995. godine. Prema NATO izvorima od 5-11 septembra 1995. godine njihovi avioni su ispalili 5 800 granata sa osiromašenim uranom u blizini Han Pijeska i Hadžica. Više od 90% ukupne takve municije ispaljeno je po srpkim položajima. NATO alijansa je ispalila 2400 metaka sa osiromašenim uranom na vojne baze u Han Pijesku i njegovoj bližoj okolini, 1500 komada ispaljeno na tenkove blizu Grivca… Merenjem kontaminiranosti tla, istraživaci pri Ujedinjenim nacijama ekološkog programa (UNEP), su konstatovali prisustvo osiromašenog urana u uzorcima vode, vazduha i zemlje uzetih iz Hadžica i Han Pijeska 2002. godine. Nadena je prašina od osiromašenog urana, kao i zaostala municija sa OU, koja se nalazila u pogodenim kucama u Hadžicima. U Hadžicima su takode nadena 2 bunara cija je voda sadržavala male kolicine OU i to 10 godina posle konflikta. U Han Pijesku u kasarnama vojske RS nadena je prašinu OU u zgradama i tenkovima, kao i na ostaloj vojnoj opremi. Ovo znaci da je zagadenje i dalje prisutno i da je trajno, ukoliko se ima u vidu period poluraspada urana i njegovih izotopa. Na ovim prostorima je povecan broj malignih oboljenja.

Nezvanicno se saznaje da je i kod nas zabeležen porast broja obolelih od leukemije kod mladih ljudi,

što se dovodi u vezu sa bombardovanjem osiromašenim uranom. Posebno zabrinjavajuci porast je na

teritoriji vranjske opštine, gde je oboljevanje povecano Konacnu rec o tome imace medicinski

strucnjaci, koji rade na obradi podataka o oboljenjima prouzrokovanim radioaktivnim projektilima.

Razlozi bombardovanja SRJ ne mogu se smatrati ''humanim'', niti radi ''spasa'' albanskog stanovništva.

Jer da je tako, ne bi se žestoko bombardovale osiromašenim uranom baš one teritorije na Kosmetu na

kojima najviše žive Albanci, i rejoni Bujanovca i Podujeva, gde takode živi veliki broj albanskog

stanovništva. Ovo izaziva sumnju za pokušaj sistematskog uništenja buducih generacija albanskog

stanovništva, ciji je priraštaj medu najvecim u svetu. Pogubne posledice ovakvog nauma (ukoliko je i

postojao), vec su vidljive: veliki broj albanskog stanovništva je oboleo od karcinoma, a potomstvo se rada

sa velikim deformitetima. Svaka cetvrta žena na Kosmetu je primorana da izvrši pobacaj, zbog sumnji

na deformitet ploda, što je do sada bilo nezabeleženo.

Podrucje Srbije je pre bombardovanja spadalo u cista staništa, nezagadene prirode i cistih i nezagadenih izvora vode. Tokom ratnih dejstava NATO alijanse, ekološka slika u Srbiji se promenila na gore.


12

Biodiverzitet u Srbiji je tokom ratnih dejstava bio posredno i neposredno izložen višestrukim

negativnim fizickim radiološkim i hemijskim efektima. Vršena je obimna i kontinuirana destrukcija

kopnenih i vodenih staništa. Gadani su pored ostalih delova Srbije i njeni nacionalni parkovi i zašticeni

prirodni lokaliteti.

U njima su jedinke, delovi populacije i delovi staništa, masovno uništavani. Ugrožene su retke vrste

ptica, jer je bombardovanje bilo u vreme njihovog izleganja, šumskim požarima izazvanim

bombardovanjem ugrožene su šumske zajednice, jer na takvim mestima nestaju složenije vrste i

ustupaju mesto jednostavnijim, prostijim oblicima. Neposrednim ratnim efektima poremecena je

populaciona struktura vrsta (biljaka, retkih ptica, šumskih životinjskih vrsta). Biodiverzitet kao fenomen

ukljucuje raznovrsnost ekoloških interakcija koji su se u dugogodišnjoj evoluciji uspostavljale izmedu

razlicitih organskih vrsta i koje cine osnovu postojanja složenosti, stabilnosti i funkcionisanja, kako

svakog pojedinacnog eko-sistema, tako i opstanka buducnosti i evolucije svake organske vrste, pa i

homo sapiensa. Efekti ratnih dejstava na ekosistemskom biodiverzitetu Srbije su napravili veliku štetu,

cije ce posledice dugo da se ispoljavaju na sav živi svet na našim prostorima.

Svet se nije uznemirio zbog ucestalih oboljenja stanovništva cija je teritorija bombardovana

osiromašenim uranom, ali se veoma uznemirio na vest da je medu francuskim i italijanskim

vojnicima koji su boravili na teritoriji Republike Srpske i Kosmeta posle dolaska snaga Kfora,

mnogo obolelih od leukemije, hodžkinovog sindromaa, malignih tumora.

Bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva 1994 i 1995 godine u Republici Srpskoj i 1999. godine u Srbiji osiromašenim uranom, prouzrokovalo je smrt 34 vojnika oružanih snaga Italije i 38 francuskih vojnika kao i stotine umrlih civila, Srba, Muslimana i Albanaca. Oboleli su i vojnici iz Holandije i Nemacke. Amerikanci su svoje trupe smestili na najmanje zagadenu teritoriju, jer su znali tacno koja su mesta gadana municijom od OU.

Medutim, u Italiji i Francuskoj ovaj zdravstveni skandal se zataškava. U Francuskoj je najveci broj

umrlih vojnika, ali se o tome ne govori u medijiima jer je Francuska jedina zemlja u EU koja

proizvodi municiju od osiromašenog urana i to kalibre za topovsku municiju, od 105 do 155 mm.

U odnosu na period od pre deset godina i kod nas je registrovan porast malignih oboljenja kao i veci

procenat dece koja se radaju sa urodeim anomalijama. Da li je to poosledica delovanja osiromašenog

urana teško je dokazati jer u našoj zemlji ne postoje fini i precizni uredaji koji mogu da detektuju veoma

male doze zracenja ni da utvrde vrstu radioaktivnog zracenja: alfa, gama, ili beta.

U Vojvodini se takode beleži rast malignih bolesti, ali kako isticu lekari Instituta za onkologiju u

Sremskoj Kamenici, u ocekivanim razmerama. Situacija nije alarmantna, kažu lekari iz ovog Instituta.

Poredenjem rezultata od 1989 do 2001. godine, tim koji vodi akademik dr Vojin Šulovic potvrdio je da je

reproduktivno zdravlje u Srbiji zaista ugrožeeno. U anketi od 38 velikih centara sa porodilištima u Srbiji

ucestvovalo je 30 ustanova. Registrovano je povecanje zapaljenskih procesa, malignih bolesti grlica i

tela materice, više dobrocudnih tumor materice i jajnika. Takode je zapaženo da opada broj porodaja,


13

a sve ucestaliji su spontani pobacai ili radanje dece sa malformacijama. Upotreba municije sa

osiromašenim uranom predstavlja povredu osnovnih principa medunarodnog humanitarnog prava. Ti

principi se odnose na zabranu korišcenja oružja kojim se nanose nepotrebna razaranja ili suvišne

patnje stanovništva, koja izazivaju neselektivna dejstva, odnosno dejstva protiv lica koja ne ucestvuju u

ratnim operacijama, ugrožavanje teritorija neutralnih zemalja, koje nisu u sukobu. Takode je

zabranjena upotreba zagušljivih, otrovnih, i slicnih supstanci, ukljucujuci i biološka sredstva i onu

municiju koja prouzrokuje opsežna, dugotrajna i ozbiljna oštecenja prirodne okoline. Ovi principi

medunarodnog humanitarnog prava su definisana pocetkom HIX i XX veka sledecim dokumentima:

Haškim konvencijama iz 1899. i 1907., Ženevskim konvencijama iz 1923, 1925 i 1945. godine i

Statutom Medunarodnog vojnog suda u Nirnbergu. Kasnije su ove konvencije dopunjene zabranom

korišcenja nagaznih mina, (Ženevska konvencija 1998. god.) kao i zabranom upotrebe kasetnih bombi.

Bombardovanjem naše zemlje koje je izvršio NATO savez kome tako zdušno stremimo, svi navedeni

principi su pogaženi. Na našoj teritoriji se odvijao monstruozni ratni zlocin i eksperiment u kome su,

pored bombi sa osiromašenim uranom, korišceni požari na hemijskim postrojenjima, usled kojih su

nastajala otrovna hemijska jedinjenja slicna bojnim otrovima, ali sa produženim dejstvom. Pogubne

posledice eksperimenta "in vivo" civilizovanog evroatlantskog pakta bice nažalost sve prisutnije i sve

teže po zdravlje našeg stanovništva.


14

Amerika posejala smrt na Kosovu Po ulasku na Kosovo u novembru 1999. godine pripadnici Kforove multinacionalne brigade Zapad dobili su nuklearno-biološko-hemijski priručnik na čijoj se naslovnoj strani nalazi mrtvačka glava koja upozorava na radiološku opasnost i na kojoj piše : "Kfor - Zapad Osiromašeni uranijum - priručnik" (KFOR International Brigade NJest Depleted Uranium - Infromation book). Sadržaj ovog priručnika rezimiran je na poslednjoj stranici u uokvirenom tekstu naslovljenom "Zlatna pravila": "Držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogoĐenih projektilima ili krstarećim raketama s osiromašenim uranijumom (OU). Nosite zaštitnu masku ukoliko radite na udaljenosti od 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogoĐenih OU-projektilom ili OU-krstarećom raketom. Udisanje nerastvorljivih čestica uranijumske prašine dugoročno je povezano sa zdravstevnim posledicama uključujući kancer i deformacije novoroĐenčadi. Ove posledice mogu da postanu vidljive tek nekoliko godina kasnije. Pod nazivom "Osiromašeni uranijum informacije i instrukcije" priručnik je potpisao 22. novembra 1999. pukovnik Osvaldo Bizari. ZATROVANA I HRANA U poglavlju priručnika "Kako izbeći izlaganje (uticaju osiromašenog uranijuma) vojnicima se preporučuje: "Perite često uniformu". Na kraju sledi poglavlje naslovljeno "Upozorenje": "Hrana i voda postaće nejestive zbog kontaminacije OU-prašinom. Nikako ne jedite hranu koja nije kontrolisana. Udahnute čestice mogu da pričine dugoročnu štetu..." Ova zastrašujuća upozorenja nikada nisu dobili civili koji žive na Kosovu ili koji su na Kosovo dolazili sa strane bilo kao članovi nevladinih organizacija bilo kao novinari, stručnjaci ili slično. Naprotiv, nakon bombardovanja bivše SR Jugoslavije, NATO i zapadni i američki lideri u više navrata su izričito negirali da je upotreba oružja sa OU opasna po zdravlje ljudi i životnu okolinu. Oni su redovno isticali da "nema dokaza". ZABRANJEN IZVEŠTAJ UN Od 2001. godine svi izveštaji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Ujedinjenih nacija (UN) o dejstvu osiromašenog uranijuma, kako je istraživanje "Vesti" pokazalo, bili su drastično cenzurisani. Ujedinjene nacije su već u junu 1999. godine imale izveštaj o posledicama OU na Kosovu, funkcionera UN Bakari Kantea. Ovaj izveštaj u čije smo delove imali uvid zabranjen je za objavljivanje jer sadrži upravo ono što sadrži pruručnik za pripadnike Kfora. Svetska zdravstvena organizacija postupila je slično. Kako je u intervjuu za "Vesti" u aprilu ove godine izjavio britanski fizičar dr Kejt Baverštok, SZO je 2001. godine iz izveštaja o OU izbacila osam njegovih poglavlja koja govore da upotreba ovog oružja izaziva kancer i oštećuje gene. Kopiju priručnika za pripadnike Kfora redakciji "Vesti" ustupio je Falko Akame, italijanski admiral u penziji koji je do 1975. godine služio u Pomorskoj floti NATO-a u Sredozemlju. Akame je po napuštanju vojske postao poslanik i predsednik odbora za odbranu u parlamentu u Rimu, da bi se poslednjih godina potpuno posvetio radu Udruženja za zaštitu vojnika koji su se razboleli od posledica upotrebe osiromašenog uranijuma u "mirovnim" misijama (ANAVAFAF). Nuklearno biološko hemijski priručnik (NBC) nedvosmislena je potvrda da su NATO i SAD 1999. godine pouzdano znali da je oružje s osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično. Vojnike su u priručniku upozoravali na opasnost, a civile i javnost u isto vreme obmanjivali da nema opasnosti kao što pokazuje više izjava bivšeg GS NATO-a Lorda Robertsona. TakoĐe, tekst priručnika je, prema mišljenju poznavalaca problematike, prva zvanična i eksplicitna potvrda da je NATO upotrebljavao ne samo OU-projektile, već i krstareće rakete s osiromašenim uranijumom.


15

U uvodnom poglavlju ovog priručnika izmeĐu ostalog piše: "Vozila i materijal srpske vojske mogu da predstavljaju opasnost za vojnike i civile koji sa njima doĐu u bliski kontakt. Isključivo stručna lica moraju da ispitaju uništena ili oštećena vozila i materijale..." U poglavlju "tehničke informacije" piše: "OU emituje alfa zračenje niskog nivoa kao i nisko beta i nisko gama zračenje. Obične vojne uniforme dovoljna su zaštita od apsorbovanja kroz kožu. Realnu opasnost, meĐutim, predstavlja moguće udisanje OU-prašine... OU je teški metal i treba apsolutno izbegavati blizinu vozila za koje postoji sumnja da su pogoĐena osiromašenim uranijumom. Odstojanje ne sme da bude kraće od 50 metara. Ukoliko ste prinuĐeni da budete bliže, morate da nosite zaštitnu masku i zaštitne rukavice kako biste izbegli da uranijumska prašina uĐe u vaše telo".

BALKANSKI URANIJUMSKI SINDROM Porast kancerogenih oboljenja u Srbiji i zemljama okruženja, kao i informaci ja koja je ponovo stigla iz Italije o velikom broju vojnika koji su oboleli od raka posle boravka u misijama na Kosovu i u Bosni ponovo je aktuelizovala pitanje uticaja municije sa osiromašenim uranijumom na zdravlje ljudi.

U Srbiji je relativno nezapaženo prošla vest da je italijanski ministar odbrane Arturo Parisi pred anketnim odborom parlamenta u oktobru izjavio da je 255 italijanskih vojnika obolelo, a 37 umrlo posle boravka u zonama u kojima je korišceno oružje sa osiromašenim uranijumom. Parlamentarnom istragom u Italiji, medjutim, nije pouzdano utvrdjeno da postoji veza izmedju osiromašenog uranijuma i malignih oboljenja. Osiromašeni uranijum prvi put je upotrebljen u borbi 1991. godine, tokom prvog rata u Persijskom zalivu, a zatim i u sukobima na Balkanu i u Avganistanu. Taj metal veoma velike gustine koristi se u municiji namenjenoj probijanju oklopa. U trenutku eksplozije uranijum se rasipa po okolini u vidu prašine koja se taloži na pogodjenom objektu ili prodire u zemlju, a preko vode ili hrane može da se unese u organizam. Jedan od inicijatora istrage u Italiji i poslanik Zelenih u parlamentu Tana de Zuleta izjavila je da je još 1999. godine uocen "zabrinjavajuci" porast broja malignih oboljenja kod italijanskih vojnika koji su služili na Kosovu, pre svega Hockinsovog sindroma (raka limfnih cvorova), ali i drugih malignih oboljenja. "Problem je u tome što naši vojnici, kada su ušli na Kosovo, gde je, prema podacima NATO-a, baceno 300 tona municije sa osiromašenim uranijumom, za razliku od americkih i britanskih vojnika, nisu dobili nikakva uputstva ni zaštitu", rekla je De Zuleta. Zaštitu nije dobilo ni stanovništvo Kosova i Bosne, a prema podacima zdravstvenih ustanova iz dela pokrajine sa srpskim stanovništvom, porast obolelih je evidentan.

KOSOVO – ŽIVETI S RIZIKOM Prema zvanicnim podacima NATO-a i UNEP-a (Programa za zaštitu šivotne sredine Ujedinjenih nacija) na podrucju Kosova osiromašenim uranijumom gadjano je ukupno 80 lokacija. Lekar Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Nebojša Srbljak za MONDO kaže da je odmah posle rata na Kosovu zabeležen drasticni skok malignih oboljenja. Stanje je praceno od pre rata, od 1997. godine, a poslednje istraživanje obuhvatilo je 2005. i 2006 godinu. Na pocetku istraživanog perioda posle bombardovanja došlo je do porasta raka pluca, što nije tipicno za dejstvo osiromašenog uranijuma, ali je potom poceo nagli porast oboljenja krvi, za koja je utvrdjena direktna veza sa zracenjem. Uocen je porast leukemije kod dece i deformiteta kod novorodjencadi. "Leukemija kod dece pre rata merila se jednim promilom, a posle rata zabeležen je drastican skok - od leukemije je oboleo jedan procenat pregledane dece", kaže Srbljak. Dr Srbljak, koji saradjuje sa onkološkom bolnicom u Prištini, kaže da su mu kolege Albanci preneli da je i kod albanskog stanovništa zabeležen veliki porast obolelih i da je samo ove godine u tom gradu otkriveno


16

2.800 novih slucajeva. Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici pratio je porast oboljevanja od raka i došao do podataka da je na pedijatriji kancer otkriven kod 0,4 odsto pregledane dece u 1997. godi u 2005. bilo ih je 1,4 odsto. Na ginekologiji 1997. godine rak je otkriven kod 2,6 odsto pregledanih žena, a sad ih je 4,2. Na grudnom odeljenju ranije je to oboljenje otkrivano kod 2,6 odsto pregledanih, a u 2005. godini bilo ih je 19 odsto. Dr Srbljak kaže da su ti podaci još strašniji kada se uzme u obzir cinjenica da je ranije rak u najvecem broju slucajeva otkrivan kod stanovništva izmedju šeste i sedme decenije života, a da se sada starosna granica spušta i da se najcešce pojavljuje posle 50. godine. Upozorenje je stiglo i od direktorke Doma zdravlja u Gracanici Rade Trajkovic koja je novinarima nedavno rekla da je broj pacijenata obolelih od malignih bolesti u toj enklavi na Kosovu povecan za 29 odsto.

"Eksperiment Hadžići” Trend porasta obolelih prati i Bosnu i Hercegovinu u kojoj se, prema podacima Medjunarodne agencije za ispitivanje kancera, godišnje registruje oko 12.000 novoobolelih od te bolesti. Tokom bombardovanja srpskih položaja u okolini Sarajeva 1994. i 1995. godine NATO je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom, a vecina bombi ispaljena je u okolini Hadžica, gde se nalazio Vojnotehnicki zavod bosanskih Srba. Eksperti UN su 2003. godine otkrili dve lokacije sa visokim nivoom radijacije koja potice od osiromašenog uranijuma. Taj tim je otkrio da je osiromašeni uranijum kontaminirao i lokalne izvore vode. Parlamentarna istražna komisija u konacnom izveštaju koji je objavljen krajem 2005. godine potvrdila je da na podrucju BiH postoji 21 lokacija koja je za vreme NATO udara 1995. godine bombardovana municijom sa osiromašenim uranijumom. Od registrovanih lokacija, kako je utvrdila ova komisija, kontaminiranost uranijumom evidentirana je na podrucju opštine Hadžici gdje je bombardovanje bilo najintenzivnije, te oko kasarne i vojnog skladišta u blizini Han Pijeska. U poslednjem izveštaju Zavoda za zdravstvenu zaštitu BiH, kao posebno aktuelan problem navodi se upotreba municije s osiromašenim uranijumom u BiH i na Kosovu, kao i njen uticaj na zdravlje domicilnog stanovništva i vojnika koji su pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga. Mediji u BiH preneli su da je do danas oko 30 odsto od 30.000 preratnih stanovnika Hadžica umrlo od raznih kancera, tumora i srcanih bolesti. Samo u Bratuncu od 4.500 stanovnika koji su izbegli iz Hadžica, umrlo je njih 1.000, uglavnom od bolesti za koje se veruje da su povezane s osiromašenim uranijumom. U Bratuncu i u Klinicko-bolnickom centru u Kasindolu iz godine u godinu beleži se ogroman porast malignih oboljenja, kao i broj umrlih. Gotovo svi ti pacijenti su sa podrucja grada Srpskog Sarajeva. Podaci do kojih je novinar iz Istocnog Sarajeva Zoran Žuža došao u kasindolskoj bolnici, istražujuci pricu o uranijumu, nepobitan su dokaz o postojanju onoga što je pre dve godine, posle oboljevanja italijanskih vojnika, nazvano "balkanskim sindromom". Prema tim podacima, od 1995. do 2001. godine u ovoj bolnici registrovano je 1.226 pacijenata sa malignim tumorima, od kojih je umrlo 370 lica. Od 1996. do 2000. godine u kasindolskoj bolnici zabeleženo je 18 smrtnih slucajeva ciji je uzrok bila akutna leukemija. Medju umrlima su i jedan decak od cetiri godine i devojcica od 15 godina. Paradoks tvrdnji da opasnost za zdravlje stanovništva u BiH od osiromašenog uranijuma ne postoji uvecan je i podatkom da je za kontrolu namirnica iz ove zemlje Italija izdvojila sumu od preko milion evra, što na svojstven nacin govori da problem osiromašenog uranijuma i nije baš bezazlen. Novinar Zoran Žuža ispricao je za MONDO da je jedan italijanski novinar imao problema da nadje sagovornika koji bi mu potvrdio da smrt nekoliko desetina italijanskih vojnika koji su službovali BiH ima i te kakve veze sa cinjenicom da su bili stacionirani na prostoru izloženom dejstvu radioaktivne municije "Kada je video da gubi previše vremena, novinar je napravio jednostavan i, nažalost, efektan test: otišao je u ruševine Remontnog zavoda u Hadžicima, pokupio nekoliko


17

'penetratora', kako se strucno nazivaju radioaktivni predmeti, odnosno ostaci radioaktivne municije, i dovezao ih u prtljažniku svog automobila u NATO-komandu u Sarajevu. Kada je vojnicima i oficirima pokazao šta bi želeo da im 'pokloni', oni su se razbežali. Uzbuna u komandi trajala je više casova, sve dok na lice mesta nisu stigli nemacki vojnici obuceni u zaštitna odela, pokupili ostatke radioaktivne municije u posebne metalne kontejnere i odvezli u nepoznatom pravcu", istakao je Žuža. Nacionalni koordinator za borbu protiv malignih oboljenja Republike Srpske Saša Jungic kaže za MONDO da je u BiH prisutan rast broja obolelih od raka, ali navodi da je prave uzroke nemoguce otkriti bez detaljnih istraživanja. "Prave uzroke oboljevanja nemoguce je otkriti bez detaljnih analiza, koje kod nas nisu uradjene. Kod nas je rast broja novoobolelih od malignih oboljenja veci nego u zemljama EU, mada se to i uklapa u samo okruženje BiH", kaže Jungic. "Da li je to posledica uranijuma, opet mogu pokazati samo istraživanja koja nisu uradjena. Ako nešto niste ispitali, o tome onda ne treba ni govoriti", porucuje Jungic. Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Nenad Borojevic kaže za MONDO da jedan od uzrocnika raka jeste jonizujuce zracenje. "Osiromašeni uranijum je jedan od radioaktivnih elemenata koji emituje jonizujuce zrake. Cinjenica je da su nam veštacki eksperimenti, koji su se akcidentalno desili, tipa Hirošime ili Cernobilja, gde je velika populacija bila iznenada podvrgnuta zracenju, pokazali da se nakon odredjenog broja godina može ocekivati pojava porasta malignih oboljenja kao direktna posledica zracenja - pre svega leukemije, limfoma i raka štitaste žlezde", istice direktor instituta.

Kako se Srbija “čistila” ... Prema zvanicnim podacima kojima raspolaže država Srbija, municije sa osiromašenim uranijumom na njenoj teritoriji van Kosmeta bilo je jedino u rubnim podrucjima oko administrativne linije sa južnom pokrajinom. Šef odseka za zaštitu od jonizujuceg i nejonizujuceg zracenja u Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije Slaviša Simic za MONDO kaže da je NATO municijom sa osiromašenim uranijumom gadjao cetiri lokacije na jugu Srbije, a da je prvobitno priznao da je do upotrebe tog oružja došlo na tri. Lokalitet Pljackovica kod Vranja otkrili su srpski vojni organi. Pored tog mesta, gadjani su još Borovac kod Medvedje, Bratoselce kod Bujanovca i Reljan kod Preševa. Sanacija je pocela 2002. godine, prvo je ocišceno Bratoselce, da bi juna ove godine bila završena poslednja lokacija - Reljan. Simic naglašava da je jedino u Srbiji izvršena sanacija terena na lokacijama koje je NATO gadjao osiromašenim uranijumom, a da u Bosni i na Kosovu to uopšte nije uradjeno. "Po našim saznanjima, UNMIK ništa nije preuzeo po tom pitanju, a sanacija nije uradjena ni u Bosni. Mi smo jedina zemlja koja je pristupila dekontaminaciji", kaže Simic. Radioaktivni materijal i zemlja koja je bila kontaminirana uklonjeni su i uskladišteni u Institutu u Vinci, a cišcenje terena izvršili su taj institut i Vojska Srbije. Za sada, osim na ove cetiri lokacije nije registrovana upotreba municije od osiromašenog uranijuma u Srbiji. Vojska je vršila merenja na terenima na kojima je postojala sumnja, ali prisustvo uranijuma nije utvrdjeno. Severnije od Pljackovice u SO Vranje nije potvrdjena ni jedna kontaminirana lokacija, naglašava Simic. On istice da su te lokacije još ogradjene pošto je, posle otklanjanja radioaktivnih materijala, nad njima uspostavljen monitoring da bi se utvrdilo da li je došlo do zagadjenja životne sredine. Radjena su istraživanja vode, zemljišta, biljaka, poljoprivrednih proizvoda, a sve analize koje radi referentni Institut dr Dragomir Karajovic pokazala su da u uzorcima nema urana. Projekti su finansirani iskljucivo iz budžeta Srbije i ukupni troškovi iznose 115.483.959 dinara. Nijedna medjunarodna organizacija nije platila ni dinara za ciccenje tih lokacija. U Srbiji bez Kosova, prema recima dr Nenada Borojevica, beleži se godišnji porast od tri do pet odsto novoobolelih od raka i taj broj sada iznosi 30.000 novoobolelih godišnje. Na pitanje da li se medju uzroke porasta obolelih u Srbiji mogu uvrstiti posledice bombardovanja, Borojevic navodi da se na osnovu podataka kojima država raspolaže, preko nacionalnog registra za rak,


18

"ne beleži dramatican porast", ali i da je za otkrivanje uzrocno-posledicne dejstva uranijuma na zdravlje ljudi nekada potrebno da prodje više godina.


19

Austrijski Zeleni traže kontrolu vojnika i stanovnika Kosova

Stranka Zelenih podnela je danas parlamentarni upit austrijskoj vladi u kojem zahteva detaljan lekarski pregled ne samo austrijskih vojnika na Kosovu, vec i stanovnistva, kao i utvrdjivanje opasnosti od radioaktivnosti po ljude. Zeleni zahtevaju odgovor na pitanja kao sto je sta je vlada ucinila od poslednjeg upita, postavljenog pre godinu i po dana, kada je ta stranka prvi put upozorila na opasnost bombardovanja uranijumskom municijom. Tadasnja vlada najavila je da ce zbog ucestalih vesti o upotrebi projektila sa osiromasenim uranijumom, prilikom povratka izbeglica proveriti njihovu bezbednost, odnosno da li se oni vracaju na siguran teren. Na konferenciji za stampu u Becu, povodom predaje parlamentarnog upita, portparol za spoljnopoliticka pitanja Zelenih Ulrike Lunacek istakla je da dosadasnji "obicni" lekarski pregledi nad austrijskim vojnicima koji se nalaze ili su bili u misiji na Kosovu nisu dovoljni, vec da treba sprovesti konkretne testove na oboljenje od leukemije. Takodje, ona je naglasila da se austrijska vlada mora zaloziti da se pregleda i stanovnistvo pogodjenog regiona. Lunacek je istakla da medjunarodna zajednica mora detaljnom analizom terena ukloniti razumljivi strah kod stanovnistva. Ona je objasnila da se mora utvrditi jasan stepen kontaminacije, kao i opasnosti po stanovnistvo, te da nije dovoljno sto je NATO do sada cinio, a to je da iznosi izjave strucnjaka koji tvrde da je osiromaseni uranijum slabo radioaktivan. Lunacek je kazala da NATO snosi posebnu odgovornost, te shodno tome ima obavezu da reaguje na pojavu oboljenja od leukemije. "NATO je prema preporuci UNEP-a, koji je odmah posle bombardovanja analizirao region, imao obavezu da ona mesta na kojima je koristio radioaktivnu municiju oznaci i obezbedi kako stanovnistvo ne bi moglo doci u kontakt sa opasnim materijama. Medjutim, do danasnjeg dana to nije uradjeno", objasnila je ona. Takodje, dodala je Lunacek, Zeleni smatraju da je u okviru Pakta stabilnosti, i drugih projekata medjunardone zajednice, premalo ucinjeno na polju uklanjanja steta po zivotnu sredinu. "U okviru Pakta stabilnosti samo je jedan odsto sredstava predvidjeno za uklanjanje posledica bombardovanja po zivottnu sredinu. Na tom polju Austrija mora biti aktivnija", ocenila je ona. Do sada je austrijska vlada bila aktivna samo u okviru Dunavske komisije i to samo u vezi sa odobravanjem sredstava za uklanjanje rusevina mostova, precizirala je portparol Zelenih. Medjutim, to je nedovoljno i Austrija se mora zalagati i za uklanjanje steta po ekosistem Dunava, i citavog pogodjenog prostora", rekla je Lunacek. Zeleni isto tako zahtevaju da se austrijska vlada zalozi za zabranu uranijumske i slicne municije. U parlamentarnom upitu austrijskoj vladi Zeleni postavljaju i pitanja o stavu austrijske vlade prema izvestavanju austrijskih medija koji su negativno prenosili izjave osoba koje su kritikovale upotrebu uranijumske municije.


20

NATO I URANIJUM

Šefovi medicinskih službi NATO o osiromašenom uranijumu Celnici NATO ostaju pri svojim tvrdnjama da projektili s osiromasenim uranijumom nisu radioaktivni, ali su morali da potvrde izvestaje u medijima da je vrhovna komanda NATO u julu 1999. upozorila sve vojne strukture i vlasti zemalja koje su pocele da salju vojnike ili civilno osoblje na Kosovo, na opasnosti od posledica eksplozije takvih projektila. Naknadno je objasnjeno da se time mislilo na opasnost obolevanja od "hemijske toksicnosti" cestica koje se stvaraju eksplozijom municije s osiromasenim uranijumom, a koje imaju isto stetno dejstvo kao i teski metali, olovo ili ziva. Sada donekle protivrecne izjave o stetnosti ovakve municije daju i neki ministri odbrana zemalja Atlantskog saveza, a naucna misljenja su podeljena i analize sve cesce obuhvataju i posledice rata u Zalivu, gde je ispaljeno deset puta vise projektila s osiromasenim uranijumom nego na Kosovu. Tek sutra popodne ce nacelnik saniteta belgijske armije,general Roze van Hof, i predsedavajuci medicinskog komiteta NATO, pukovnik Dejvid Lam, na konferenciji za stampu upoznati novinare sa

zakljuccima najviseg vojnog medicinskog tela Atlantskog saveza. U njegovom sastavu su nacelnici vojnih sanitetskih sluzbi, kao i medicinsko osoblje NATO medjunacionalnog vojnog staba. Istovremeno, sutra popodne u sedistu NATO u Briselu, pocece prvi sastanak novostvorenog privremenog Komiteta za osiromaseni uranijum, koji je Savet NATO formirao za ciljem da prikupi sve raspolozive informacije, nalaze i saznanja o posledicama koriscenja projektila s osiromasenim uranijumom. U radu ovog ad hoc komiteta, pored oficira i strucnjaka NATO, ucestvovace i predstavnici svih zemalja koje imaju ili su imale vojnike u sastavu Kfora i Sfora.

NATO je naglasio da se ocekuje i "blagovremeno ucesce predstavnika Jugoslavije". Danas izvori u sedistu NATO i jugoslovenskoj ambasadi u Briselu nisu imali nikakvih informacija o mogucem dolasku jugoslovenskih vojnih ili civilnih strucnjaka na sutrasnji sastanak ovog privremenog tela. Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic je posle razgovora s celnicima NATO, prosle srede u Briselu, novinarima rekao da postoji spremnost Vojske Jugoslavije i NATO da se razmene raspolozive informacije o posledicama upotrebe osiromasenog uranijuma na Kosovu i jos nekim mestima u Srbiji i Crnoj Gori.


21

NUKLEARNI OBLACI TRUJU HRANU

Jedanaest godina posle NATO bombardovanja obolevanje od raka u Srbiji drastično povećano (6): RaĐa se telad bez nogu i očju, sa dve glave, i jagnjad sa osam nogu. Indicije da su se pojavile hromozomske promene kod ljudi.

SVI su bili šokirani kada je u selu Norča, u opštini Preševo, roĐeno tele bez nogu, a svet je ugledalo i jagnje sa osam nogu i dva para ušiju! U selima preševske opštine, tokom 2003. i 2004. godine, zvanično je četiri puta zabeleženo da životinje donesu na svet unakažene mladunce, što se nije desilo poslednjih nekoliko decenija. U Oraovici je, recimo, na svet došlo tele patuljak, teško desetak kilograma, a u Miratovcu je krava otelila blizance. Jedno tele je bilo normalno, a drugo - bez očiju. I na području opštine Bujanovac uočene su genetske promene kod životinja. Lokalno stanovništvo bilo je uznermireno kada su pre sedam godina, za samo mesec dana, dva puta svet ugledali prasići sa dve glave i više nogu. Slučajevi raĐanja životinja sa deformitetima i povećani broj pobačaja kod stoke zabeleženi su i na području drugih opština. U Vladičinom Hanu, na primer, u selu Jagnjilu, krava je otelila tele sa dve glave, što je frapiralo domaćina i veterinare, iako su primetili da još od šestog meseca steonosti pokazuje poremećaj. Stomak joj je rastao nenormalno, pa je tele indukovano pre raĐanja. Iz krave je, osim teleta-čudovišta, izvaĐeno i oko 150 litara tečnosti. Mladunče je mrtvoroĐeno i bilo je teško pedesetak kilograma. U ovoj opštini zabeležena su i tri slučaja Životinja sa hidrocefalusom.

OPASNE BOMBE ODMAH posle završetka NATO bombardovanja, Evropska komisija naručila je od Regionalnog ekološkog centra za srednju i istočnu Evropu u Budimpešti izveštaj o korišćenju i uticaju osiromašenog uranijuma. U tom izveštaju ova municija je opisana kao „možda najopasnija“ od svih „kancerogenih i toksičnih supstanci“ koje su osloboĐene tokom bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji. U izveštaju se navodi da „mnoge osloboĐene tvari“ mogu da izazovu abortuse i defekte ploda, dok su druge vezane za smrtonosne bolesti nerava i jetre. UN su, u meĐuveremenu, poslale tim eksperata u Srbiju. Posle obilaska kontaminiranih zona, Program UN za životnu sredinu (UNEP) je napravio izveštaj, u kome se ističe da su zabeležna dva „noviteta“ u reagovanju uranijuma. Novost je zapanjujuće brzo korodiranje penetratora, koji istovremeno stvaraju prašinu i ostavljaju je na površini zemlje. Kako su konstatovali stučnjaci UNEP-a, to izaziva indirektnu opasnost od zagaĐenja podzemnih voda. Druga opasnost je da se čestice uranijuma mogu preneti vazduhom i na druge prostore, i to na velike daljine, kako je tada predočio Peka Havisto, šef misije UNEP-a. To može da ugrozi životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ekspreti UNEP-a su konstatovali i da je potrebno da se stalno prati zdravstveno


22

stanje stanovništva, jer je bilo indicija da su se već pojavile hromozomske promene kod ljudi.

VEŠTAČKE MUNJE ISTOVREMENO, u Srbiji se posumnjalo da je NATO koristio specijalne termo-svetleće bombe, koje, pored eksploziva, sadrŽe i smesu finih prahova aluminijuma i magnezijuma, kojima je pridodata i izvesna količina otpadnih koloidnih prahova osiromašenog uranijuma. Kod detonacije ovakve bombe, gde njena jačina zavisi od sadrŽaja eksploziva, dolazi do inicijalnog paljenja aluminijuma i magnezijuma. Prof. dr Milovan Purenović, profesor niškog Filozofskog fakulteta, sa odseka za hemiju, postavio je pitanje da li su ovakve bombe korišćne i u okolini Niša, gde su gradonosni oblaci uništili useve na području od Leskovca do Aleksinca, i konstatovao da se pri eksploziji oslobaĐa bela bleštava svetlost i toplota. Temperatura doseže 2.000-3.000 stepeni. - Usled inicijalnog paljenja i istovremenog nuklearnog raspada praha uranijuma, temperatura raste do nivoa stvaranja niskotemperaturne plazme, usled čega se javljaju alfa, beta i gama zračenja - ističe dr Purenović. - Pri ovom procesu dolazi do jonizacije azota i kiseonika, sintetiše se nuklearni oblak i nastaje dodatna blistava svetlost plazme azota i kiseonika. Tako se permanentno izazivaju veštačke munje. Neprestano povećavanje koncentracije nuklearanog oblaka u vazduhu, ugrožava živi svet. Bombe, doduše, sadrže male količine uranijuma, pa nema bitnog povećanja radijacije, izazvane beta i gama česticama. Međutim, zbog velike težine gama čestica, one ostaju pri površini zemljišta i može doći do pojave sekundarnih efekata radijacije, koje se javljaju pri interakciji ovih čestica sa biljkama.

SLIKANI DOKAZI

I TAKO, dok su životinje nakaze kod domaćina na jugu Srbije izazivale pravi šok, mnogi ovu pojavu uveliko povezuju sa radijacijom. Jer na ovo područje je za vreme NATO bombardovanja palo na hiljade projektila sa osiromašenim uranijumom. - Da li je i koliko radijacija uzrok raĐanja nakaznih životinja teško je reći, jer deformiteti mogu nastati i kao posledica ukrštanja u srodstvu. Čak i mehaničke povrede životinja mogu uticati na raĐanje ploda sa odreĐenim nedostacima - ukazao je dr Nenad Kovačević iz Veterinarske ambulante u Preševu, koji je fotoaparatom zabeležio sve slučajeve roĐenja monstruma. Sada se očekuje da odgovor na ovo pitanje da neka od zvaničnih institucija: da li su povećane malformacije kod domaćih životinja posledice dejstva osiromašenog uranijuma?

NE STIGNU DO HEMOTERAPIJE ZA 78 dana bombardovanja izuzetno su kontaminirani zemlja, vazduh i voda - kaže, za „Novosti“, prof. dr Novica Ranđelović iz Niša, autor multmedijalnog projekta „Ratna trilogija Niša“. On objašnjava da su zbog velikih količina osiromašenog uranijuma izručenog na teritoriji cele zemlje na duži rok


23

ugroženi ljudi, ali i biljni i životinjski svet. - Zatrovani su vazduh koji udišemo, voda koju pijemo, hrana koju jedemo, ali i mnogi proizvodi i predmeti koje dodirujemo. Najugroženiji su mikrolokaliteti „zasejani“ najvećom količinom bombi, a najopasnije krstareće rakete (jer imaju glave sa osiromašenim uranijumom). U toku bombardovanja, na Niš su pala 324 projektila, od toga čak 71 „tomahavk“, i 36 kontejnera kasetnih bombi. - Posledice su katastofalne, jer postepeno izumiru pojedine biljne i životinjske vrste. Onkološka klinika u Knez Selu, pretesna je da primi sve obolele od raka, a mnogi ne dožive da stignu do hemoterpije. Više od 90 odsto pacijenata je sa područja KiM, kako Srba tako i Albanaca - zaključuje profesor Ranđelović.

ANEMIČNE OVCE DA bi ispitali mogući štetni efekat osiromašenog uranijuma na zdravstveno stanje životinja, stručnjaci Veterinarske stanice u Bujanovcu tokom 2002. biohemijski su analizirali krv kod 20 krava i isto toliko ovaca iz Novog Sela i Borovca u okolini Bujanovca. Rezultati su pokazali da su sve životinje, posebno ovce, sa područja Borovca i Novog Sela bile anemične. Na području opštine Preševo i Bujanovac poslednjih godina povećan je i broj pobačaja kod stoke, a posebno broj sterilnih krava.

UDIŠEMO OTROV OPASNOST od upotrebe osiromašenog uranijuma po ljudsko zdravlje i životnu sredinu potiče od činjenice da zrno sagoreva pri udaru u cilj, oslobaĐajući uranijum-oksid - radioaktivni aerosol koji sadrži alfa čestice. Ovaj aerosol je lak i podoban da se prenosi kroz vazduh, posebno vetrom, na velike daljine, zagaĐujući vazduh, vodu i zemljište. Tako prodire u lanac ishrane. Ove radioaktivne i otrovne čestice se unose u organizam udisanjem i prodiru u pluća, krvotok, bubrege ili organe za reprodukciju, odakle se prenose i na potomstvo.


24

Uranijum kosi mirovnjake U Italiji od Hočkinovog sindroma umro 33. vojnik, a oboleo 271. Emilio di Zazo, kao i njegovi preminuli drugovi, boravio na ratištima bivše SFRJ, u zonama u kojima se koristio osiromašeni uranijum. Vezu izmeĐu smrti vojnika i uranijuma ispitivaće Komisija senatora, kojoj su data sva prava javnog tužilaštva.

HOČKINOV sindrom nastavlja da uzima danak u Italiji, meĐu vojnicima i oficirima, koji su aktivno učestvovali u akcijama UN i NATO na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini. Tridesettreća žrtva teške bolesti je narednik Emilio di Zazo. Podoficir karabinjera iz Đenove boravio je, kao i svi njegovi preminuli drugovi, u zonoma u kojima su pripadnici Severnoatlantskog pakta gaĐali srpske vojne i civilne ciljeve bombama sa osirmašenim uranijumom, i učestvovao je u “bonifikaciji” terena. Prema podacima Vojnog evidencionog centra pri Ministarstvu odbrane, protiv smrtonosnog Hočkinovog sindroma bori se još 271 pripadnik oružanih snaga Italije. Svi oboleli boravili su u misijama na Kosovu i u Bosni. U oči upada podatak da nijedan drugi italijanski vojnik, angažovan u drugim zemljama širom planete pod zastavom UN ili NATO nije oboleo od sindroma. Još ako se doda da je procenat obolelih vojnika, povratnika sa Balkana, pet do šest puta veći od procenta oboljenja civilnog stanovništva u Italiji, sumnje u direktnu vezu bolesti i osiromašenog uranijuma postaju više nego legitimne. Zbog toga je i politički establišment u Italiji bio primoran da pod pritiskom javnog mnjenja donese zakon o osnivanju specijalne komisije, čiji će zadatak biti da ispita ceo slučaj i utvrdi da li postoje uzročno-posledična veza izmeĐu bombardovanja osiromašenim uranijumom i 300 obolelih vojnika i oficira. Podsetimo, pre dve i po godine, komisija Ministarstva odbrane utvrdila je da osiromašeni uranijum, ipak, nije uzrok razboljevanja vojnika, povratnika sa Balkana. MeĐutim 33, žrtve u meĐuvremenu su ponovo otvorile seriju sumnji i članaka u novinama, kao i televizijskih emisija na tu temu, što je i rezultiralo donošenjem zakona u Senatu. Zakonski akt kojim se daje pravna podloga za formiranje specijalne komisije senatora, predviđa osnivanje tog tela početkom sledeće godine. U njegovom radu će učestvovati 20 senatora. Oni će imati godinu dana za podnošenje izveštaja, sa mogućnošću produženja rada za još 12 meseci. U svom radu Komisija će imati sva prava koje ima javno tužilaštvo. Pravosudni i istražni organi su dužni da im dostave sva tražena dokumenta kao i kopije svih do sada prikupljenih dokaza u postupcima koji se vode pred različitim sudovima u vezi sa osiromašenim uranijumom. TakoĐe, moći će da se u svom radu oslone i na izveštaje timova veštaka. Na kraju rada podneće izveštaj Senatu i, eventualno (ako pronaĐU vezu izmeĐu serije smrtnih slučajeva i bombardovanja osiromašenim uranijumom) izmenu zakonskih rešenja u italijanskom krivičnom zakonu. Imaće pravo i da traži izmene u meĐunarodnim ugovorima u ovoj materiji, čiji je potpisnik Italija.


25

CRNA STATISTIKA RS VIŠE od 90 odsto svih projektila sa osiromašenim uranijumom, ispaljenih u Bosni tokom NATO bombardovanja, završili su na dve lokacije - Han Pijesak i Haxići. Prema podacima NATO, od 5. septembra 1995. godine, njihovi avioni su ispalili 5.800 projektila sa osiromašenim uranijumom u blizini ova dva mesta. Istraživanja govore na 19 lokacija u Bosni korišćeno oružje sa osiromašenim uranijumom. Mnogi stručnjaci i stanovnici Bosne povezuju broj obolelih od raka na tim lokacijama sa korišćenjem osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja. Podaci Doma zdravlja na Palama pokazuju da u toj opštini drastično porastao broj malignih oboljenja posle NATO akcije. Srpsko stanovništvo posle Dejtona preselilo se u Bratunac, gde je u poslednjih pet godina od raka umrlo 400 Haxićana. Podaci iz Doma zdravlja u Bratuncima pokazuju da je oko 650 od oko 7.000 ljudi koji su napustili Haxiće sahranjeno na gradskom groblju, koje se puni velikom brzinom. Od 650 ljudi, 40 je preminulo od raka i leukemije. Od 700 žitelja Grivica, u poslednje dve godine umrlo je njih 56 - od raka i dijabetesa. Zavod za statistiku BiH govori da je stopa smrtnosti u BiH 2002. godine bila 7,9 promila, dok je u Bratuncu stopa smrtnosti od 1996. do 2003. godine bila 11,2 promila. B. G. P.

NATO POSEJAO LEUKEMIJU BEOGRAD - Dok u Italiji, gde je preminuo 33. vojnik iz oružanih snaga angažovanih u misiji na Balkanu, broje žrtve osiromašenog uranijuma, koji je NATO koristio u napadima na našu zemlju, mi čak i ne znamo kakve je sve posledice upotreba uranijumske municije ostavila na zdravlje našeg stanovništva. Profesor dr Miodrag ĐorĐević, ugledni onkoepidemiolog, kategoričan je: “Od kako je NATO 10. juna 1999. godine okupirao Kosovo i Metohiju, nemamo nikakvih informacija o zdravstvenom stanju ni stanovništva, ni vojnika”. Odmah posle bombardovanja lekari su upozoravali da ćemo prve posledice uranijumskih projektila osetiti za pet godina, a da će prva od njih biti - porast leukemija. - Latentni period je sada pri kraju i za očekivati je da će doći do još većeg porasta odreĐenih oboljenja, pri čemu je rak “vrh ledenog brega” - upozorava profesor ĐorĐević. - Prvo što nas čeka jeste učestalije oboljevanje od leukemije i raka štitne žlezde, a kasnije i porast drugih tumora - raka jajnika i organa za varenje. Koja će se bolest razviti zavisi da li je osiromašeni uranijum unet u organizam putem disajnih organa ili kroz hranu. Porast obolelih od malignih bolesti kod nas je evidentan i već sada se, uveren je prof. Đorđević, može smatrati indirektnom posledicom bombardovanja. - Nije tu reč samo o osiromašenom uranijumu - kaže prof. Đorđević. - Stres koji smo preživeli “okidač” je za mnoge, pa i najteže bolesti, a NATO je odgovoran i za zagađenje životne sredine, što je jedan od faktora rizika za pojavu mnogih bolesti. OslobaĐanje hemijskih elemenata pri gaĐanju rafinerije ili azotare, zatim piralena pri gaĐanju trafo stanica, i na kraju radioaktivnog uranijuma, ne može da proĐe bez ozbiljnih posledica po zdravlje stanovništva, a maksimum obolevanja imaćemo tek 2020. godine.


26

NAJUGROŽENIJI POSLEDICE upotrebe osiromašenog uranijuma, koji je nađen na više od 100 lokacija na Kosovu i Metohiji, upozoravaju lekari, iako najdrastičnije kod stanovništva najizloženijem ovom faktoru rizika, osetiće se i daleko van ovog područja. Jer, pri eksplozijama osiromašenog uranijuma, više od 70 odsto količine otišlo je u vazduh, a oblake radioaktivne prašine vetar je mogao da raznese i desetinama kilometara dalje.


27

Uranijumske i dioksine posledice bombardovanja

Češki filozof Karel Košik je usred bombarderske kampanje NATO protiv SR Jugoslavije napisao: "Istorija ne teži konačnom idealnom stanju ili vrhuncu. Ljudi se u svakoj etapi bore sa ovom ili onom opasnošću, važno je da li će pretnju na vreme prepoznati i hoće li imati hrabrosti i snage da izaĐu s njom na kraj." Ovim rečenicama Košik je pokrenuo dve ključne teme koje su danas postale aktuelnije nego u vreme samog bombardovanja. Prva je tema vezana za aluziju na Fukujamin "kraj istorije", a druga tema vezana je za opasnost koja je šest godina posle bombardovanja postala realnija nego tada, kada su njeni uzroci bacani po Srbiji i Crnoj Gori.

Na Fridmanovo i Hantingtonovo priznanje, da nisu bili u pravu kada su insistirali na privatizaciji po svaku cenu, jer se pokazalo da je vladavina zakona elementarnija i važnija od privatizacije, nadovezao se 2004. Fukujama, govoreći da je napredak danas moguć samo uz jak državni aparat. Jačanje države rešenje je za sve savreme probleme pojedinih država i globalnog sveta - poručuje Fukujama, priznajući da istorija i dalje traje. Slabe države u zemljama u tranziciji dovele su do korupcije, siromaštva, organizovanog kriminala, terorizma i do katastrofalne zagaĐenosti životne sredine.

Druga Košikova tema o velikoj opasnosti koja nam preti od posledica uranijumskog i dioksinog rata koji je 1999. voĐen protiv SR Jugoslavije, danas postaje problem vezan za opstanak i prosperitet srpskog i drugih naroda koji žive na teritoriji SCG.

Ko nas je bombardovao

Belgija, Kanada, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, MaĐarska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Španija, Turska, V. Britanija i SAD

Očigledne posledice

U Srbiji se do 1999. registrovalo izmeĐu 15.000 i 20.000 novih slučajeva kancera, da bi taj broj već 2004. Dostigao cifru od 30 000 novih bolesnika.

MeĐutim, treba poći od prve istine koju je prezentirao Košik u vreme bombardovanja: "U ratu protiv Srba ne samo da se testiralo oružje na živim ciljevima i proveravala sposobnost komandnih štabova, već se takoĐe ispitivala, i to prevashodno, psiha ljudi." Zato se slobodno može reći da je ovo analiza o efektima bombardovanja koji i danas deluju na zdravlje i psihu žitelja SCG.

Te tragične 1999, za 78 dana bombardovanja stradalo je 2.000 civila i 1.002 vojnika. Izvršeno je 36.219 naleta vojnih aviona. NATO avioni leteli su na visinama izmeĐu 10 do 15 kilometara gde se nalazi ozonski omotač. Rezultati njihovog dejstva jeste sigurno i oštećenje ozonskog omotača iznad Balkana. MeĐutim, treba reći da oštećenje ozonskog omotača ima sezonski karakter vezan za odreĐene geografske širine i odreĐeno doba godine. Tako da se mora konstatovati da oštećenje ozonskog omotača nije moglo opstati na našim geografskim širinama u dužem vremenskom periodu ali je sasvim sigurno doprinelo globalnom proširenju ozonske rupe.


28

Osiromašenim uranijumom gaĐano je ukupno 113 lokacija na području tadašnje SR Jugoslavije, većina na teritoriji Kosova i Metohije. Prema proračunima doktora Vladimira Ajdačića, na SR Jugoslaviju bačeno je 13.000 tona osiromašenog uranijuma. Amerikanci su priznali "sejanje" "samo" 11.000 tona ovog nus-proizvoda uranijuma 235 koji se koristi kao gorivo u nuklearnim elektranama.

Prema podacima NATO, od 5. do 11. septembra 1995. njihovi avioni su ispalili 5.800 projektila sa osiromašenim uranijumom u blizini Han Pijeska i Hadžića u Bosni i Hercegovini.

U posledice bombardovanja srpskih zemalja ne ubrajaju se samo tone osiromašenog uranijuma, već i tone štetnih i kancerogenih hemijskih materija rasutih i sagorelih zbog posledica bombardovanja. Opasni piralen iz trafo-stanica, živa, raznovrsni dioksini, sagoreli kerozin, haloni - sve su to posredne posledice bombardovanja koje nanose mnogo ozbiljniju štetu po čoveka i njegovu okolinu, nego što se do sada priznavalo.

Političari kriju istinu

Nato je kršio međunarodne zakone

Mora se znati da su NATO snage bombardujući SR Jugoslaviju prekršile sledeće meĐunarodne konvencije, rezolucije i protokole: - Konvenciju o delovanju na životnu sredinu donetu 1977. - Konvencija o zaštiti svetske prirodne baštine 1982. - Stokholmsku deklaraciju o životnoj sredini 1972.

Do istine, one potpune, teško je doći bez pouzdanih podataka o dejstvima (kvantitet i kvalitet), tačnom broju preleta, vrsti sredstava korišćenih za zaštitu letilica ili borbenih sredstva. Na našoj strani o činjenicama vezanim za bombardovanje mogu govoriti samo pripadnici kvalifikovane javnosti u koje spadaju vojni stručnjaci, rukovodstva firmi po kojima je dejstvovala NATO alijansa, lokalne zajednice na čijem terenu se dejstvovalo, medicinski i ekološki stručnjaci, naučni radnici u poljoprivrednim, vodoprivrednim, nuklearnim, hemijskim, tehnološkim i drugim institutima, nevladine ekološke organizacije i pojedinci stručno osposobljeni za ekološke probleme.

Od svih pobrojanih pripadnika kvalifikovane javnosti samo se mali broj uključio u priču o ekološkoj zagaĐenosti koju je prouzrokovalo bombardovanje 1999. Taj mali broj pripadnika javnosti bio je 1999. uključen u Komisiju za procenu štete u životnoj sredini koju je formirala savezna vlada. Ova komisija je započela obiman i vrlo stručan rad, pretežno zasnovan na kvalitativnoj proceni štete. MeĐutim, posle prvih obimnijih i značajnijih rezultata, neko je iz političkih struktura naredio obustavu rada. Da je rad komisije bio nastavljen, mi bismo imali mnogo bolju pregovaračku poziciju kako o tužbama protiv zemalja koje su nas bombardovale, tako i o eventualnom obeštećenju građana i države.


29

Na drugoj strani dogaĐalo se da zbog neblagovremenog i neadekvatnog informisanja ljudi zalaze u kontaminirane uranijumske zone, pa čak i grade objekte za razne namene. TakoĐe treba napomenuti da je nemarnost i svojeglavost nekih odgovornih ljudi u velikim proizvodnim pogonima dovela do toga da se iscureli piralen baci na javnu deponiju kao što se to dogodilo u Boru posle razaranje trafo-stanice "Bor 3". Nažalost, u Boru su se rukovodioci lokalne samouprave i čelnici ugroženih industrijskih postrojenja oglušili o sve opomene domaćih i stranih stručnjaka tako da je odlaganje piralena obavljeno na nestručan i opasan način.

U vremenu kada je zaštita životne sredine postala ključni pojam u naučnim, društvenim i političkim opredeljenjima a najveći problem u ekonomskoj sferi, na primeru odnosa prema uranijumskom i dioksinom ratu najbolje se može dokazati da su faktori zdravlja i bolesti pre svega društveni, a onaj ko krije podatke o ugroženosti stanovništva saučesnik je u zločinu.

Sagorevanjem nafte oslobađaju se različita ciklična jedinjenja, koja su veoma štetna, a pod dejstvom sunčeve svetlosti i drugih faktora oslobaĐaju se i dioksini, koji su izuzetno kancerogeni. Uranijum i dioksini učinili su da se bombardovanje SR Jugoslavije može proglasiti genocidnim činom.

Posledice se uklanjaju sporo i na neadekvatan način

Crna Gora priznaje

Šest od osamnaest domaćih stručnjaka - fizičara i pripadnika vojske, koji su učestvovali uklanjanju municije sa uranijumom sa rta Arza kod Herceg Novog, dobilo je genetske poremećaje, piše podgorički Dan povodom saopštenja Ministarstva zdravlja Srbije. Prema rečima pomoćnika ministra dr Nevene Karanović, reč je o posledicama prisustva osiromašenog uranijuma bačenog na crnogorsko poluostrvo Luštica tokom NATO bombardovanja. Kod šest osoba je u urinu pronaĐeno 0,03 do 0,23 miligrama uranijuma po litru i utvrĐene su specifične promene hromozoma, direktno izazvane OU. Dekontaminaciju ovog prostora vršilo je osamnaest stručnjaka iz Ekotoksikološkog zavoda Crne Gore i beogradskog Instituta Vinča. Jedino je preminuo Žarko Raičević. "Glas javnosti", 24. avgust 2005.

Krajem 2003. (11.12.) krenulo je put Francuske 149 neoštećenih kondenzatora punjenih kancerogenim transformatorskim uljem - piralenom. U Francuskoj u postrojenju "Seše", najvećem u Evropi za uništavanje opasnih materija, biće istopljeni kondenzatori. Ukupna količina ovog opasnog otpada, smeštenog u specijalnim kontejnerima, procenjuje se na oko 5,5 tona.

U opštini Bujanovac, na lokaciji Bratoselce, tokom 2003. izvaĐeno je 350 metaka sa osiromašenim uranijumom. Tokom 2004. okončano je i čišćenje Pljačkovice kraj Vranja, gde je na izuzetno nepristupačnom terenu pronađeno 48 metaka sa osiromašenim uranijumom.

Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne sredine potpisala je 19. jula 2005. godine sa Institutom za nuklearne nauke "Vinča" ugovor o realizaciji projekta sanacije kontaminiranog zemljišta osiromašenim uranijumom na lokaciji Borovac, na teritoriji opštine Bujanovac.


30

Prema najavama iz resornog ministarstva, tokom naredne godine u planu je sanacija lokacije Reljan u opštini Preševo, čime bi se završila sanacija svih lokacija kontaminiranih osiromašenim uranijumom na teritoriji Srbije van Kosova i Metohije.

Svi prezentirani podaci o preduzetim aktivnostima govore o ozbiljnosti s kojom Vlada Republike Srbije prilazi ovom problemu. MeĐutim, za kompletnu sanaciju svih kontaminiranih površina raznim otrovnim supstancama, od žive, amonijaka, piralena i još mnogo čega, treba mnogo novca, toliko koliko Srbija neće imati još dugo. Zato je i bitno da se sa posledicama bombardovanja upozna svetska, kao i nepoosredno ugrožena balkanska javnost. Samo širokom finansijskom potporom iz inostranstva i brzom akcijom na terenu može se realizovati ozbiljnija sanacija zagaĐenog prostora Srbije.

Međunarodne komisije umanjuju štetu

Uranijum i sedam godina posle

Uranijum dospeva u čovekov organizam disanjem, hranom i vodom, pa čak i preko kože. Najugroženiji organ je bubreg. U njemu se zadržava 0,05 - 12 odsto unetog uranijuma. Najvažniji put odstranjivanja uranijuma iz organizma je mokrenje, ali se tragovi uranijuma mogu detektovati u urinu i sedam godina posle unošenja čestica osiromašenog uranijuma u organizam.

Da se na međunarodnom planu ponešto i radi, govori podatak da je Program UN za zaštitu životne sredine, inače stručna organizacija u sistemu UN, na zahtev tadašnje Savezne v stanja životne sredine u tri stručne misije. Svaka misija bila je sastavljena od eksperata iz više zemalja i analizirala je desetak industrijskih lokacija: Pančevo, Novi Sad, Kragujevac, Bor, Niš, neke termoelektrane, Dunav i nekoliko lokaliteta sa stanovišta ugroženosti životne sredine kao što su Kopaonik, Fruška gora i Zlatibor. U isto vreme radili su isti posao, u istom lade obavila ispitivanje obimu, i naši eksperti i interesantno je reći da se objavljeni rezultati UN i naši razlikuju samo u nekim nalazima, ali su te razlike u granicama prihvatljivosti.

MeĐutim, evidentno je da do sada niko nije započeo, a kamoli uradio, sveobuhvatni istraživački postupak sa zdravim i ugroženim kontrolnim grupama dobrovoljaca u odreĐenom vremenskom periodu ne kraćem od pet godina. Samo serije ovakvih istraživanja na ugroženim prostorima mogu dati adekvatne i pouzdane rezultate na osnovu kojih bi se eventualno mogle preduzeti odreĐene akcije. Za realizaciju ovog projekta potrebno je dosta sredstava koja su u zemljama u tranziciji, kao što je naša, vrlo ograničena i zato je neophodno da se na nekoj od donatorskih konferencija reši i ovaj problem.

Za program zaštite ozona u našoj zemlji Multilateralni fond za realizaciju Montrealskog protokola obezbedio je 4,5 miliona dolara. Sredstva su otišla u domaća preduzeća "Prvu iskru Barič", "Obod", "Prvu petoletku", "EI", "Jugostroj", "Hemofarm", "Vatrosprem" i u još deset malih firmi, kako bi se eliminisali iz upotrebe freoni i haloni koji su krivi za uništavanje ozona. Nacionalni program SCG za konačno eliminisanje supstanci koje uništavaju ozon dobio je u julu ove godine još 2,8 miliona dolara, kao i 260 000 dolara vrednu instalaciju za formiranje "banke helona". Uz freon, haloni su najveće "ubice" zemljinog ozonskog omotača. Zbog toga su meĐunarodne organizacije za zaštitu životne sredine, na osnovu Montrealskog sporazuma (ratifikovalo ga je 190 zemalja), odlučile da 2010. godine na snagu stupi zabrana njihove proizvodnje i prometa.


31

U ozbiljno nastojanje da se otkrije prava istina o ekocidu koji se dogodio na prostoru SCG spada i trodnevni radni sastanak o Kontrolisanoj upotrebi halona održan novembra 2004. u hotelu "Metropol". Na ovom skupu je objašnjeno da su sve kabine lovaca F-16 pre poletanja 1999. bile "naplavljene" halonom, kako bi se sprečio eventualni požar u avionu. Halon se iz kabine aviona ispuštao po sletanju tako da je štetne efekte halon najviše pričinjavao na agresorskim aerodromima kada bi sletao posle obavljenog zadatka.


32

NATO SKRIVA ISTINU Jugoslavija je te fatalne 1999. godine bila poligon za isprobavanje municije sa osiromašenim uranijumom što je, pored dioksinog rata, bio jedan od ciljeva bombarderske akcije protiv Vojske Jugoslavije zacrtanih još avgusta 1998. godine. Trebalo je utvrditi kakvu prodornu moć osiromašeni uranijum ima pri praktičnim ratnim operacijama, kakav mu je efekat na živu silu i prirodnu okolinu i da li se na taj način SAD mogu osloboditi hiljada tona osiromašenog uranijuma kao otpada koji nemaju gde da bezbedno lageruju.

Italijani organizovano protiv uranijumske bolesti

Broj mrtvih vojnika, podoficira i oficira italijanskih oružanih snaga, povratnika iz balkanskih misija mira, popeo se na 35 sa tendencijom naglog rasta broja umrlih (Francuska je priznala 40, a Grčka tri mrtva od posledica balkanskog sindroma, Crna Gora jednog). Obolelih od Hočkinovog sindroma i leukemije ima i Italiji preko 270. Procenat vojnih lica u italijanskoj mirovnoj misiji koja su bila na Kosmetu i Bosni sa sindromom onkoloških bolesti pet puta je veći od od proseka obolelih u italijanskim mirnodopskim oružanim snagama, ali i mnogo veći od procenta obolelih meĐu civilnim licima obolelim od Hočkinovog sindroma. Interesantno je napomenuti da nijedan drugi italijanski vojnik angažovan u mirovnim operacijama u drugim zemljama širom planete pod zastavom UN ili NATO nije oboleo od Hočkinovog sindroma. Zbog pomenutih evidentiranih činjenica, zvanično potvrĐenih, italijanski Senat je odlučio novembra 2004. da donese zakon o osnivanju Komisije sa zadatkom da ispita sve pojedinosti i posle godinu dana rada podnese izveštaj parlamentu. Komisija je sastavljena od 20 senatora.

Ista akcija sa pogubnim posledicama ponovljena je intervencijom Koalicionih snaga u Iraku, na koji je bačeno više hiljada tona uranijumske municije i zbog čega je intenzitet zračenja na gotovo celom prostoru iračke države 1.000 puta veći od normalnog. Program Ujedinjenih nacija za životnu okolinu (UNEP) utvrdio je pet vrućih prioriteta u ekološkom pogledu u industrijskim zonama oko Bagdada i Faludže, gde je prosuto na hiljade tona toksičnih materijala a koje treba ukloniti na bezbedno mesto. Međutim, ponuda UNEP - a, nije naišla na odobravanje Amerikanaca i Britanaca koji ne nameravaju da u dogledno vreme izvrše dekontaminaciju zagaĐenog terena, pravdajući to nedostatkom pravnih meĐunarodnih normi i dokumenata po kojima bi oni bili obavezni da izvrše uklanjanje svog kontaminiranog zemljišta. Ovo se uklapa u ukupno ponašanje Amerike i Britanije kada su Irak i SCG (Jugoslavija) u pitanju, jer po svaku cenu sprečavaju nezavisne procene o ozračenosti i posrednoj zagaĐenosti životne sredine izazvane upotrebom osiromašenog uranijuma i drugih ubojnih sredstava.

VoĐstvo Pentagona je čak zabranilo prikazivanje filma o štetnom uticaju osiromašenog uranijuma na američke vojnike koji su boravili u Iraku, a koji su za prikazivanje pripremili američki lekari. MeĐutim, prema podacima antiratne američke nevladine organizacije "PEACE NO - NUKES" egzaktno je utvrĐeno da postoji opasnost po čoveka i ostali živi svet od upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom.

Prema sve obimnijim i validnijim podacima o delovanju osiromašenog uranijuma (OU), kojima se bavi svetska stručna javnost, postalo je izvesno da su u SAD čak 697.000 vojnika, koji su učestvovali u akciji "Pustinjska oluja" u Persijskom zalivu, zaradili uranijumsku bolest. Na inicijativu Hilari Klinton, uraĐena su ispitivanja zdravstvenog stanja veterana iz Zalivskog rata i od 27 kontrola u 24 slučajeva pronaĐeni su tragovi uranijuma u organizmu, a kod 60 odsto njihovih potomaka pronaĐene su deformisane ćelije. Svi izneti podaci, kao i prognoze o humanitarnim i ekološkim posledicama, opravdane su jer zbog posledica upotrebe municije sa OU pate svi narodi u zemljama gde je ovo oružje bilo korišćeno, ali i oni koji su ga


33

upotrebljavali. Ali, tragične posledice zadesile su i one koje su agresori podržavali sprovodeći ratne operacije, kao na primer Albanci. Albanci sa Kosmeta su sa oduševljenjem podržali sve akcieje NATO snaga 1999, ali su i dobili problem zbog kog će za 20 godina biti prava retkost da neko sa ugroženih područja Kosmeta umre prirodnom smrću. Prema zvaničnim podacima NATO alijanse iz 2000. godine, OU se našao na svim mestima po kojima su delovali avioni tipa "A 10". Najviše misija avioni "A 10" obavili su zapadno od puta Peć - Đakovica - Prizren, u okolini Kline, kao i na prostoru oko Prizrena i severno od linije koja spaja Suvu Reku sa Uroševcem.


34

DOMAĆA POMOĆ U SKRIVANJU ISTINE

Kerozin kao zagađivač

Još niko nije sproveo opsežna istraživanja o sagorevanju kerozina i njegovom uticaju na životnu okolinu. Poznato je da na nekim od svetskih aerodroma imamo svakih tridesetak sekundi jedno sletanje ili uzletanje i interesantno bi bilo utvrditi da li se u okolini tih aerodroma javljaju neke ekološke posledice. Tokom 78 dana bombardovanja avioni NATO alijanse poleteli su 36.219 puta i uz 200 helikopterskih preletanja potrošili su zajedno 367 miliona litara kerozina.

Pronatovski lobi u Srbiji deluje protiv interesa svog naroda, jer sprečava bilo kakvu raspravu o moralnoj i materijalnoj odgovornosti NATO za posledice bombardovanja. Mnogobrojne NVO (nevladine organizacije) ne uzimaju u obzir rastući broj slučajeva ekoloških i kancerogenih oboljenja posle bombardovanja.

TakoĐe ne uzimaju u obzir i neophodne potrebe zemlje ne samo u materijalnoj pomoći za lečenje i rehabilitaciju obolelih već i za provoĐenje mera o likvidaciji, odnosno dekontaminaciji posledica upotrebe modernog naoružanja uključujući i municiju sa OU. Upotreba ove municije zabranjena je rezolucijom Potkomiteta za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996. i 1997. U prilog tezi o riziku pri upotrebi uranijumske municije progovorio je i jedan od vodećih američkih generala, pišući u svom izveštaju namenjenom Beloj kući "da upotreba municije sa OU trpi podnošljiv rizik".

U Srbiji, u kojoj nije regulisan pravni status NVO i gde one isključivo žive od novca pristiglog iz inostranstva, na najbolji način se može reći da onaj koji plaća muziku zahteva i kakva će se muzika svirati. "Borba za pare" uslovljena je rezultatima prethodnih ulaganja. A pošto je meĐu 19 zemalja NATO alijanse najviše onih koje su i najveći donatori naših NVO, onda je sasvim razumljivo što se nijedna od ovih organizacija ne bavi otkrivanjem istine o dejstvima i posledicama NATO bombi. Čak je primetno suprotno delovanje nevladinog sektora koji želi da prikrije ili da usmeri posledice bombardovanja ka izvoru uobičajenih tradicionalnih zagaĐivača.

Pravi primer za ovakvu praksu su nastojanja NVO iz Pančeva da sve povećane posledice zagaĐenja u uslovima smanjene industrijske proizvodnje povežu sa aerozagaĐenjem, zapostavljajući katastrofalne posledice 40.000 tona azotnog "šuta" (delovi razorenih postrojenja) koji se nalazi u krugu "Azotare".

Naime, prema podacima UNEP-a, koji se posle trogodišnjeg rada 2004. povukao iz Pančeva (istekao im trogodišnji ugovor), a koji je za vreme svog delovanja utvrdio da gorući problem ovog grada predstavlja baš tih 40.000 tona opasnog azotnog "šuta", koji je nastao kao posledica bombardovanja proizvodnih postrojenja "Azotare" i koji po merilima ekologa predstavlja jedan od toksičnijih materija koje ugrožavaju čovekovu životnu sredinu na duži rok. Mora se spomenuti i činjenica da sami zagaĐivači i žrtve bombardovanja podatke o elementima bombarderskih i proizvodnih akcidenata proglašavaju tajnim i da se zbog toga oni ne smeju prezentirati javnosti. Takav slučaj se dogodio kada su rukovodioci pančevačke "južne zone" (kako Pančevci nazivaju Rafineriju, Petrohemiju i Azotaru) uskratili podatke italijanskim ekspertima koji su septembra prošle godine započeli pilot-istraživanje o riziku i nesrećama koje mogu ugroziti eko-sistem i živote ljudi.


35

Interesantno je napomenuti da pored pomenutih zemalja, koje su priznale da imaju žrtava od posledica odloženog dejstva uranijumske municije (Francuska 40, Italija 35, Grčka 3, Crna Gora 1), Srbija krije žrtve. Naime, u već mnogo pominjanom Pančevu stacionirana je 72 motorizovana brigada Vojske SCG koja je 1999. učestvovala u ratnim operacijama na prostoru Kosova i Metohije i meĐu njenim pripadnicima ima i onih koji su umrli od posledica dejstva uranijumske municije. Bilo bi dobro kada bi naše vlasti objavile sve podatke vezane za ove slučajeve. Jer, kako možemo tražiti odštetu ili pomoć od meĐunarodne zajednice kada krijemo stvarne posledice varvarskog bombardovanja?


36

DVOLIČNOST ZAPADA

Šta posledice bombardovanja 1999. mogu da prouzrokuju:

- Poremećaj centralnog nervnog sistema; - Porast malignih oboljenja (rak pluća, štitne žlezde, jajnika i organa za varenje) i leukemije; - Psihološke tegobe; - Probavne smetnje; - Poremećaji prirodne ravnoteže životne sredine; - Poremećaj klime na ograničenim prostorima i u ograničenom obimu; - Uništavanje flore i faune; - Uništavanje ozonskog omotača; - ZagaĐenje vazduha, zemlje, vode i podzemnih tokova; - Genetske poremećaje; - Povećanje steriliteta kod oba pola.

Dvoličnost Zapada ne poznaje granice. U aprilu ove godine Parlament EU doneo je Rezoluciju broj B6 - 0094/2005. kojom se reguliše proces regionalnih integracija na zapadnom Balkanu, tačka 12 u kojoj stoji uznemirenost zbog sadržaja radioaktivnih elemenata u kontrolisanoj vodi i tlu. Isto tako iskazuju zabrinutost zbog sporog tempa dekontaminacije u različitim rejonima BiH. Zastupnici EU sve to čine kako bi se zaboravilo da su jednoglasno 1995. podržavali bambardovanja bosanskih Srba u BiH. Dobro je ako su oni izvukli pouku ili nauk iz 1995. i 1999. pa zato nisu podržali Vašington u invaziji na Irak.

Sve analize odnosa SAD prema ostatku sveta utvrdile su da su Sjedinjene Države velikim delom izvan okvira međunarodnog prava, budući da su potpisnici samo trećine aktuelnih meĐunarodnih multilateralnih sporazuma.

Ukupno posmatrano, svedoci smo paradoksa da je Amerika sve angažovanija na globalnom planu, a u isto vreme su i sve izolovanija u globalnoj meĐunarodnoj saradnji. Neprihvatanje Kjoto protokola o klimatskim promenama, meĐunarodnog dokumenta koji je početkom godine stupio na snagu, ili povlačenje potpisa sa Rimskog ugovora kojim je stvoren Međunarodni krivični sud, samo su neki od


37

primera američkog "egoističnog" ponašanja "mimo sveta" jer je sve očiglednije da se SAD zbog nepotpisivanja mnogih meĐunarodnih ugovora sve naglašenije izdvajaju iz meĐunarodne zajednice.

Kao primer američke arogancije mora se navesti slučaj sa UNEP-om. Naime, Međunarodna ekološka organizacija "Prijatelji Zemlje" marta 2004. osudila je pokušaje SAD da podriju i oslabe do nestanka UNEP (Ekološki program UN). Prema tadašnjem saopštenju "Prijatelja Zemlje" na prvom meĐunarodnom ministarskom sastanku "Globalni ekološki forum" koji je marta 2004. održan u Južnoj Koreji, sve prisutne zemlje, osim SAD, bile su jedinstvene u oceni da je UNEP previše institucionalno i finansijski slab i da je zbog toga neefikasan u borbi sa sve ozbiljnijim ekološkim problemima. Tom prilikom SAD su na sve načine pokušale da ospore svaki predlog za jačanjem UNEP- a. MeĐutim "Prijatelji Zemlje" su uspeli da izlobiraju ostale zemlje da podrže francuski predlog da se UNEP osnaži i pretvori u moćnu i efikasnu specijalizovanu agenciju UN za ekološka pitanja.

Šta je UNEP do sada uradio Analizirajući izveštaje Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu u okviru UNEP-a, posvećen Kosmetu, jugu Srbije i rtu Arza u Crnoj Gori, dr Radomir Kovačević, načelnik sektora za radiološku zaštitu pri Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Radomir Karajović" Kliničkog centra Srbije, slaže se potpuno da je na pomenutim prostorima upotrebljena municija sa osiromašenim uranijumom. MeĐutim, zapanjujuća je činjenica da su nakon dve i po godine od bombardovanja detektovane radioaktivne čestice i u vazduhu, koje se još uvek prenose na velike daljine, ugrožavajući životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Zbog toga je, prema zaključku UNEP-a, neophodno da se dekontaminacija zemljišta, koja je još uvek moguća, a nije izvršena, obavi što pre.

Bilo je i plutonijuma Prilikom misije stručnjaka UNEP-a 2000. godine na Kosovu i Metohiji procenjena je ugroženost životne sredine na 11 lokaliteta. Prema upozorenju stručnjaka iz Instituta "Dr Dragomir Karajović", u zaključcima UNEP-ovog izveštaja pokušano je da se evidentirana opasnost umanji i svede u neke već priznate ali neškodljive parametre. Naime, samo u tom izveštaju, i nikada više nije spomenuto, da je u nekim uzorcima ugroženim OU pronađen i plutonijum. Priča o plutonijumu toliko je opasna da joj nema kraja, kako u objašnjenju, tako i u posledicama.

Na poziv jugoslovenskih vlasti UNEP je od 27. oktobra do 5. novembra 2001. sa timom od 14 meĐunarodnih stručnjaka ispitao pet od 11 mesta, koja su pogoĐena municijom sa OU u Srbiji, i jedno mesto u Crnoj Gori koje je bilo pogoĐeno, plus jedno pogođeno vojno vozilo. Ovih pet mesta na kojima su izvršena ispitivanja UNEP-ovi stručnjaci su sami izabrali po kriterijumu količine upotrebljenog OU, bezbednosnih činilaca, karakteristika životne sredine i gustine stanovništva. Tim za procenu je sakupio 161 uzorak, uključujući 69 biljnih, 54 uzoraka tla, 17 uzoraka vazduha, 11 uzoraka vode i 4 uzorka razmaza. Tri penetratora i tri fragmenta penetratora su takoĐe analizirana. Uzorke je analizirala švajcarska labaratorija "Spiez" i italijanska labaratorija ANPA.

Rezultati ispitivanja su pokazali da se čestice OU mogu detektovati u uzorcima tla i u osetljivim biološkim indikatorima kao što su lišajevi. Tim je bio jako iznenaĐen što je u vazduhu posle dve godine pronašao čestice OU.


38

Glavni zaključak UNEP-ovih stručnjaka svodi se na neophodnost stalnog nadzora kontaminiranih oblasti sve dok se ne izvrši dekontaminacija. MeĐutim, u izveštaju je navedeno da NATO nije dao podatke o jednom mestu svog dejstva OU a jugoslovenske vlasti su ga identifikovale. Nažalost, izbegavanje davanja pravih podataka postala je uobičajena praksa NATO svuda gde je delovao pa i na tlu SCG.

Osiromašeni uranijum Osiromašeni uranijum se po hemijsko-toksičnom svojstvu razlikuje od prirodnog uranijuma. Postoje tri vrste uranijuma - 234, 235 i 238. Ovaj poslednji se koristi u nuklearnim reaktorima za proizvodnju nuklearne bombe. U tu svrhu ga obogaćuju s druga dva radioaktivna izotopa koja su izvučena iz minerala uranijuma, koji, pošto je lišen ove dve komponente, postaje uranijum 238 od 99,8 odsto, tj. OU. Mineral koji je dvostruko manje radioaktivan od orginalnog. U ovoj bezazlenoj ali ne i "naivnoj" formi se koristi zbog svoje čvrstine (gustine tj. velike specifične težine) jer je dvostruko teži od olova, u proizvodnji štapova za golf, kao balast za avione, za kobilice brodova, za oklopne tenkove i za povećanje probojnosti projektila.

Kada projektili od osiromašenog uranijuma eksplodiraju u dodiru sa ciljem, razvijaju temperaturu od 3.400 stepeni Celzijusa probijajući i najtvrĐe oklope. Sam OU pri sagorevanju razvija temperaturu blizu 3.000 stepeni, dok sa malom primesom plutonijuma razvija još dodatnih 400 stepeni. Posle probijanja prepreke zrno se pretvara u sićušne čestice, koje sagorevaju u dodiru sa vazduhom, izazivajući kod onog ko ih udiše oštećenja kratkotrajnog ili dugotrajnog karaktera. Da li će oštećenja kod kontaminiranih osoba biti kratkotrajna ili dugotrajna, zavisi od oblika uranijumovog oksida sa kojim je osoba došla u kontakt.

Postoje dva oblika uranijum- oksida. Jedan koji je u gasnoj formi i on se može izlučiti iz tela znojenjem i mokranjem. Drugi oblik u "keramičkom stanju" se može fizički održati na nekom tkivu na duži rok, a to znači da osoba koja je došla u kontakt sa ovim oblikom uranijumovog oksida poseduje trajni izvor zračenja u sopstvenom organizmu, sa svim posledicama koje to zračenje izaziva.

Uranijum ne spada u oligoelement, nije satavni deo ljudske ćelije. OU ima alfa emisiono dejstvo i veliku prodornu moć. Njegovim dejstvom stvaraju se jonski parovi, koji cepaju sve membrane uključujući i genetski materijal koji se kasnije prenosi na potomstvo. Prouzrokuje, pored malignih, i mnoga druga oboljenja. Poseduje toksičnost koja izaziva otrovna dejstva na svim najvitalnijim čovekovim organima. Jedan miligram OU unet u organizam dovoljan je da zaustavi rad bubrega, dok pedeset miligrama izaziva veću radijaciju od maksimalne doze dozvoljene samo za radnike koji rade u nuklearnim centralama. Tehnički rečeno, kada radijacija prodre u telo, dovoljna je samo desetina trimilionitog dela sekunde da otme jedan elektron od čoveka. Zatim elektron, pošto je negativno naelektrisan, ostavlja pozitivno naelektrisan atom vršeći takozvanu jonizaciju. Posle toga elektron i atom, pošto su postali nestabilni, proizvode lančane hemijsko-fizičke reakcije, prouzrokujući promene u molekulima i u genetskom nasleĐu ćelije, koja od tog trenutka može da pospeši razvoj raka.

U iskustvu muslimana, Albanaca, Srba i Hrvata iz BiH roĐen je fenomen nazvan "američka kiša". Naime, osobe koje su došle u dodir sa OU vrlo brzo posle kontakta žale se na hronični umor, glavobolju, preterano znojenje i otežano disanje, a te tegobe, prema izjavama ozračenih graĐana, pojačavaju se tokom kišnih dana.


39

Ono što posebno brine jeste podatak da je OU opasniji od uranijuma jer oksidiše, rastvorljiv je u vodi i trebalo je da se zagaĐene zone odmah dekontaminiraju, pre nego što OU stigne do vodonosnih slojeva u zemlji.

Najteža stanja kod ljudi nastaju kao posledica mutagenih, teratogenih i kancerogenih dejstava OU, koja stvara radijacione grozdove na hromatinu u jedru ćelije. Porast incidence malignih oboljenja nastaje dve do pet godina posle prve interne kontaminacije hranom i vodom.

Prezir moćnika prema posledicama bombardovanja Bombardovanje BiH, Jugoslavije i rat u Iraku potvrdili su opasne posledice upotrebe municije sa OU, ali su transparetno pokazale potcenjivanje SAD i Britanije negativnih posledica po zdravlje lokalnog stanovništva. Imajući to u vidu može se predvideti da će čelne države bombarderske akcije prema Jugoslaviji 1999. biti još čvršće u nastojanju da se do konkretnih podataka i posledica ne doĐe nikada, posebno sada kada SAD i Britanija imaju snažniji uticaj na aktuelnu vlast u Iraku i SCG.

U Srbiji, posebno u južnom delu, u Crnoj Gori u graničnim područjima sa BiH, Kosmetom i Albanijom zabeležen je velik porast obolelih od raka respiratornih organa (prema statističkim podacima domova zdravlja sa pomenutih područja). Municija sa OU zagadila je čovekovu sredinu i menjaće stotinama godina genetsku strukturu stanovništva koje je bilo ugroženo ovom municijom.

Ukupno gledano, postaje neophodno da se koordiniranim akcijama na globalnom planu zaštiti pravo ljudi nastradalih od posledica delovanja municije sa OU kao i ostalih ekoloških zagaĐivača i otrova. U tu svrhu treba istrajati na tužbi protiv zemalja NATO pakta koje su nas bombardovale. Jer ako su delovale planski i sinhronizovano radi eksperimenta nad balkanskom populacijom (posledice trpe na razne načine sve balkanske zemlje, a posebno BiH, jug Srbije i Kosmet), onda moraju snositi i svu odgovornost, uključujući i materijalnu, jer bi to mogao biti faktor uzdržavanja od upotrebe ovog oružja u budućnosti.

Svim ugroženima od uranijumske municije i ostalih elemenata koji su izazvali ekocid, mora se kompenzovati fizička, materijalna, moralna i psihička šteta, jer samo tako pravda može biti zadovoljena, a uranijumska demokratija osuĐena.

Tužbe i odštetni zahtevi MeĐunarodni sud pravde u Hagu odbio je tužbu SRJ (SCG) protiv zemalja NATO proglasivši se nenadležnim za ovo pitanje, što ne znači da agresija i njene katastrofalne posledice nije bilo, kao da nije bilo žrtava i neće biti novih invalida i obolelih od raka i umrlih zbog posledica bombardovanja. Ništa nije rešeno ako je sud odbio tužbu, negativnih posledica ima, pa ima, i na nama je da se sve žešće borimo za obeštećenje, kako za uništena privredna postrojenja, stambene objekte, bolnice, mostove, tako i za obeštećenje svakog pojedinca koji je pretrpeo i trpi patnje od bombardovanja, kao i članova porodica koji su izgubili nekog od ukućana. U isto vreme dok se očekuja ishod vijetnamske tužbe protiv SAD za upotrebu "narandžastog gasa", italijansko ministarstvo odbrane odobrilo je davanje novčanog obeštećenja obolelim vojnicima i oficirima kao i porodicama preminulih vojnika, žrtava OU, korišćenog za bombardovanje Republike Srpske i Kosmeta tokom devedesetih godina prošlog veka.


40

"Reč je o vrlo važnom presedanu i za civilna lica koja su stradala od posledica bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom. Verujem da se radi o prvom koraku ka priznavanju prava na obeštećenje i za njih", istakao je krajem marta ove godine admiral u penziji Falko Akame, bivši senator i sadašnji predsednik Nacionalnog udruženja žrtava, vojnih lica.

Svetska javnost mora čuti istinu Svesno prezentovanje nepostojanja posledica po ljude i životnu sredinu od bombardovanja 1999. ima za cilj da da odrešene ruke "izvoznicima demokratije" i njihovim saveznicima za nekažnjenu upotrebu modernih vrsta naoružanja, uključujući i municiju sa OU u budućim ratnim operacijama. Zbog toga je bitna podrška naporu antiratnih i antiNATOvskih snaga, koje žele da prisile svetsko javno mnjenje da prizna da je tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, prvi put u istoriji civilizacije ekološka katastrofa stvorena ciljno i planski. Trebalo je precizno utvrditi efekte dejstva uranijumske municije i posledice dioksinih akcidenata u prirodnim uslovima.

Mora se izazvati pažnja meĐunarodne javnosti na opšte ekološke opasnosti i zaštitu stanovništva. Potrebno je zahtevati od svih aktera bombardovanja punu i objektivnu informaciju o obavljenim akcijama kao i o istraživanjima posvećenim posledicama koje su izazvale vojne operacije na neposredan i posredan način.

Mora se onemogućiti svaki selektivni pristup utvrĐivanju istine o posledicama bombardovanja SRJ 1999. TakoĐe treba reći da su zemlje članice NATO saveza za vreme bombardovanja SR Jugoslavije počinile prema nezvaničnim podacima oko 3.000 prekršaja koji se po nacionalnim zakonodavstvima i meĐunarodnim konvencijama mogu smatrati teškim. Samo ekološka šteta nastala bombardovanjem procenjuje se od 3,6 do 10 milijardi dolara. Prvu procenu (3,6 milijardi) dao je Zavod za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine dok je drugu, višu procenu (10 milijardi) dao Institut G17.

Ukupna materijalna šteta naneta SR Jugoslaviji, prema rečima Vojislava Koštunice (3.4.2001.), iznosi 300 milijardi dolara.

Šta dalje Na osnovu svih iznetih podataka mora se konstatovati da je u toku agresije NATO na SR Jugoslaviju uočena jasna tendencija voĐenja "dioksinskog i uranijumskog rata" protiv nedužnog stanovništva uz plansko razaranje objekata vitalnih za život čoveka.

Prema tvrdnjama profesora Kadera Azmala, koji je kao ministar za vodne tokove i šumska bogatstva u Vladi Južnoafričke Republike bio gost Svetske konferencije za očuvanje prirodnih resursa, u organizaciji Rojters Fondacije, u Londonu 1994. sa zaprepašćenjem je tada saznao da su najmoderniji ureĐaji nedvosmisleno locirali dva mesta sa prostora bivše Jugoslavije, ključna za kontrolu vodnih tokova Evrope: region Plitvičkih jezera i delove Kosova i Metohije.

Na osnovu zaključaka ovog profesora, lako je objasniti zašto je NATO 1999, na prvi pogled nelogično, bacio izvestan broj specijalno oklopljenih bombi sa osiromašenim uranijumom. Naime, takve bombe se uspešno probijaju do dubokih podzemnih vodotokova i truju ih na duži rok. Na ovaj način sprečeno je da bilo koje lokalno rukovodstvo na prostoru Kosova i Metohije, bilo kada u budućnosti, ucenjuje svetske moćnike pitkom vodom kao "oružjem" koje će vladati svetom u ovom veku.


41

Na drugoj strani, dirigovanim raspadom socijalističke Jugoslavije, drugi ključni podzemni vodotok Evrope, Plitvička jezera, stavljen je pod kontrolu odreĐenih nemačkih koncerna. Ovo objašnjava pristrasnost Nemačke u akciji prevremenog priznavanja Hrvatske, što je dovelo do legalizacije raspada Jugoslavije od meĐunarodne zajednice.

Kada su u pitanju podzemni vodotokovi na Kosmetu, vrlo je značajno u kom smeru se oni kreću, dokle dosežu i kom slivu najviše gravitiraju, jer bi ti podaci pokazali prave razmere štete po životnu okolinu koje su izazvale uranijumske mamut bombe, ne samo Kosmetu već i okolnim zemljama. Ukupni skup pomenutih činjenica zbog razmera prezentiranih akcidenata na usporen način izazvaće imunodeficit kod stanovništva u zonama ekoloških katastrofa. Iz dana u dan, povećavaće se rizik kancerogeneze, muške bolesti kriptorhizma i besplodnost kod žena. U odreĐenom smislu "dioksinska agresija" više je protivčovečna od atomskog rata, budući da se radioaktivna zagaĐenost meri pomoću gajgerovih brojača, a kontrola dioksina moguća je samo u stacionarnim uslovima, što isključuje aktivni dugoročni monitoring. Dijapazon mogućih bolesti kod stanovništva sa prostora BiH, SCG i Iraka, kao rezultat bombardovanja OU i dioksinskim zagaĐenjima, iz dana u dan će se povećavati, ako ne direktno od posledica bombardovanja, a ono od posledica raznovrsnih posrednih dejstava raznih hemijskih jedinjenja podstaknutih ratnim dejstvima.

Na Balkanskom simpozijumu o tumorima, održanom početkom 2005, prezentirano je istraživanje Medicinske sekcije SANU (Srpske akademije nauka). U studiji "Reproduktivno zdravlje u Srbiji od 1989. do 2001. godine", uz konsultovane statistike iz skoro svih naših zdravstvenih centara, uviĐa se drastičan pad broja poroĐaja, ali i porast spontanih pobačaja. Prema rezultatima iz 30 zdravstvenih centara, koji su obraĐeni prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, ističe se da se najveći broj bolesti povećava upravo posle 1999. godine.

Kako je konstatovano na simpozijumu, povećan je broj premalignih bolesti, dobroćudnih i zloćudnih tumora. Primera radi, broj dobroćudnih tumora jajnika materice povećao se sa 26 na 496, a na grliću materice na 176. Višestruko su se uvećali spontani i prevremeni pobačaji. Broj umrle prevremeno roĐene dece popeo se sa 50 na 357, a broj umrle malformisane dece sa 121 na 610.

Glavni cilj zaključaka BTF-a (Balkanske radne grupe UN) bio je da se ekološko stanje u reonima bombardovanja 1999. predstavi kao posledica hroničnih i davnih zagaĐenja životne sredine, samo sada malo usložnjeno zbog dejstva bombi. MeĐutim, sam popis evidentiranih supstanci u izveštaju BTF-a, sa približnim podacima o supstancama i zagaĐenim površinama, dozvoljavaju da se svi pomenuti rejoni bombardovanja proglase za kritične ekološke zone sa odreĐenim posledicama po život ljudi i prirodnu životnu okolinu. Tako cilj agresije NATO alijanse nije bio uperen protiv vojske i političkog voĐstva SRJ, već je bio uperen protiv nedužnog stanovništva što potvrĐuje izbor ciljeva za bombardovanje koji nanose maksimalnu štetu ekosistemu i zdravlju ljudi. MeĐutim, tu je i prebacivanje troškova za dekontaminaciju zagaĐenih površina na pleća bombardovanih ljudi što još više otežava borbu protiv posledica bombardovanja jer se SCG danas nalazi u ekonomskim teškoćama koje ne predviĐaju dovoljno sredstva za dekontaminaciju svih zagaĐenih prostora. Akcija države usmerena je samo ka dekontaminaciji terena ugroženog municijom sa OU, dok je dekontaminacija od otrovnih hemijskih jedinjenja ostavljena za neka "bolja vremena".


42

Eventualna obnova i dekontaminacija trajaće decenijama uglavnom zbog enormnih troškova koji bi bili preveliki i za mnogo bogatije zemlje od zajdnice SCG. Koliki su to troškovi pokazuje primer iz SAD gde je u Luizijani zagaĐeno 114.685 kubnih metara podzemnih voda ugljenhidrogenima (ugljovodonicima) i 157.000 tona zemlje za čije vraćanje u prirodno stanje je potrebno 110 miliona dolara. Za ekološko čišćenje aviobaze Tokaj blizu Budimpešte, u susednoj MaĐarskoj, treba utrošiti 600 miliona dolara.

Ekološke sanacije predstavljaju problem čitavog regiona Balkana i ako se ovaj problem vrlo brzo ne reši meĐudržavna zagaĐenja ovladaće celim prostorom koji će postati opasan za život.

NATO je upotrebio još mnogo zabranjenih sredstava kojima je zagaĐena životna sredina i ne sme da objavi prave podatke, jer bi to sigurno izazvalo gnušanje svetske javnosti, a graĐanima SCG pokazalo da su trovani i ozračeni "humanitarnim oružjem" od strane sadašnjih "prijatelja" i "saveznika". O ukupnom dejstvu NATO snaga na SR Jugoslaviju i posledicama koje su moguće najbolje govore podaci o količini ubojnih sredstava bačenih i ispaljenih na našu teritoriju. Na objekte na zemlji ispaljeno je 15.000 granata sa 22.000 tona eksploziva mada se nezvanično govori o mnogo većoj količini eksploziva. Bačeno je 150 kontejnera sa kasetnim bombama, uz velik broj termovizijskih i grafitnih bombi čija je upotreba zabranjena većinom meĐunarodnih konvencija. Na kraju, mora se reći da su groblja u Srbiji i na Kosmetu sve punija zbog posledica uranijumskog i dioksinog rata voĐenog protiv SR Jugoslavije 1999. i da se na teritoriji Srbije radi na otklanjanju posledica u onoj meri koliko raspoloživa sredstva dozvoljavaju. MeĐutim, na teritoriji Kosmeta se gotovo ništa ne preduzima da bi se ublažile posledice bombarderskih akcija NATO snaga, a posledice iz dana u dan postaju sve pogubnije i mogu na kraju, zbog balkanskog nemara i svetske arogancije i dvoličnosti, biti katastrofalne po sve balkanske populacije.

Da bi se sprečili negativni efekti od posledica bombardovanja SR Jugoslavije 1999, nužno je pre svega utvrditi prave razmere svih akcidenata, zatim se mora napraviti plan akcija za ublažavanje i anuliranje negativnih posledica. U celu akciju se moraju uključiti svi relevantni državni organi od Skupštine, vlade, do policije i Vojske, kao i instituti, zdravstvene ustanove, nevladine organizacije, domaće i strane fondacije i meĐunarodne organizacije za zaštitu čovekove okoline. Za rešavanje ovako krupnih i dugoročnih problema potrebna je mobilizacija cele društvene zajednice kao i meĐunarodnog faktora, jer granice širenja posledica od uranijumskog i dioksinog rata ne postoje. Jedan od ciljeva borbe sa posledicama bombardovanja mora biti i insistiranje na rezoluciji Saveta bezbednosti UN kojom bi bilo osuĐeno nezakonito bombardovanje SRJ čijim činom su prekršeni mnogi meĐunarodni sporazumi i konvencije, kao i Povelja UN o pravima čoveka.


43

O AUTORU Dejan M. Andrić poznati je srbijanski novinar,ekolog i publicista. Novinarsku karijeru počeo je u kragujevačkim studentskim “Pogledima” 1986. godine. Radio je kao dopisnik Večernjih novosti i Radio-televizije Srbije iz Kragujevca i mnogih drugih medija u

vreme nekadašnje SFRJ. Rodonačelnik je ekološkog pokreta i onlajn novinarstva u Srbiji.

Osnivač je prvog ekološkog udruženja u Srbiji, Udruženja građana Kragujevca za ekološka pitanja „GEA“ iz Kragujevca, osnovanog 1987. godine i Udruženja onlajn novinara Srbije.

Osnivač je Ekološkog medijskog servisa Srbije, jedinstvenog medijskog servisa za prikupljanje, obradu i distribuciju ekoloških informacija.

Autor je više e-publikacija. Živi i radi u Beogradu.

uranijumska republika kosovo

Documents