urbane funkcije

ArhitektonskiFakulet

Univerzitetau Beogradu

Departman za Urbanizam

SAOBRAĆAJ i INFRASTRUKTURA

Profesor mr Rajko KoricaAsistent mr Uroš Radosavljević

Pojam

Infra......strukturaispod, pod, dole......sastav, sklop, građevina

Supra......strukturaiznad, nad, gore......(opozitanpojam)

Pojam i značenje

Različito značenje – infrastruktura

(Larus) Teritorijalne instalacije vojne namene, u funkciji odbrane...

(Nemačka planerska praksa) Obuhvata saobraćaj i sve instalacije, ali i društvene ustanove i objekteškolske, zdravstvene, sportske, rekreativne, javne službe i objekte za održavanje čistoće, zelenila, deponije smeća, groblja i sl.obuhvaćeni u značajnoj meri sadržaji suprastrukture.

Pojam i značenje

Različito značenje – infrastruktura

(Ekonomisti) u užem poimanju tretiraju kao opšti, generalni input za sve aktivnosti u prostoru

U upotrebi su i termini kao npr. energetska infrastruktura...značenje se sužava na segmentprecizno ga određuje upotrebljeni atribut

Pojam i značenje

Pod pojmom infrastrukture za potrebe ovog programski redukovanog kursa, temu podrazumevamo samo:

Saobraćaj, iRazličite tehničke instalacije koje se većinom smeštaju podzemno

Pojam i značenje

Izostavićemo tzv. komunalne usluge, službe koje predstavljaju obavezni deo urbane (naseljske) infrastrukture (zelenilo, održavanje čistoće, deponije, groblja...)

Klasifikacija - vrste

Polazeći od tako definisanog užeg poimanja, infrastrukturu (tehničku infrastrukturu) možemo podeliti u nekoliko grupa sistema:

Saobraćajne sisteme (suvozemni, vodni, vazdušni)Vodne sisteme (vodovodi, kanalizacija, zahvatanje i zaštita voda)Energetske sisteme (elektroene,energetski, gasovodi, toplovodi)Telekomunikacione sisteme (komunikacioni, informacioni)

Klasifikacija - vrste

Klasifikacija - objekti i mreže

U okviru svakog od navedenih sistema podrazumevaju se objekti i mreže

Objekti – obavljaju se određeni procesi i transformacije

Mreže – obavlja se prenos materije, energije, informacije

Klasifikacija - rang

U upotrebi su i druge klasifikacije infrastrukture, npr:

naseljska, gradska (urbana) i regionalnamikro i makro

Regionalna infrastruktura

Opslužuje područje regiona, nacionalne teritorijeNa tom nivou pojavljuje se još mnoštvo objekata i mreža-sistema koji se po pravilu ne pojavljuju u gradu, kao što su:

hidro-elektrane, termo-elektrane;meliracioni sistemi;plovni putevi, kanali;elektro-energetski dalekovodi;gasovodi, naftovodi;koridori vazdušnog saobraćaja...

Urbana infrastruktura

Naseljska (gradska) infrastruktura deli se na:

primarnu – vezuje grad u celini;sekundarnu – vezuje deo grada;tercijarnu - vezuje pojedini objekat.

Naseljska (urbana) infrastruktura obuhvata i mnoštvo specifičnih gradskih elemenata, infrastrukturnih objekata:


1.Ključni čvorni objekti pojedinih sistema infrastrukture:

železničke stanice;međugradske autobuske stanice;aerodromske objekte;lučke objekte;saobraćajne terminale;toplane, trafostanice;telekomunikacione tornjeve;podzemna i nadzemna parkirališta, garaže;crpne stanice;postrojenja za prečišćavanje voda...



2.Mnoštvo postrojenja, površina i objekata komunalnih gradskih službi...

regulacija i uređenje vodotokova, obala, obala-utvrda, nasipa...;izgradnju i uređivanje trgova i ostalih javnih površina (pjaceta, pešačkih staza i sl.)


3.Na nivou mikro gradskog prostora u okviru javnih površina podrazumevaju se i različiti elementi opreme, kompozicije i različita inženjersko-tehnička rešenja

stepeništa, rampe, denivelacije;pločnici, škarpe, ograde, kapije...sve do urbane opreme i mobilijara (osvetljenje, zelenilo, telefonske govornice...).

Zaključak

Urbana infrastruktura na izvestan način neposredno ili posredno uključuje većinu urbanomorfnih elemenata grada:

saobraćajna mreža – izražava se planimetrija grada, gradski plan, matrica;objekti sistema, značajni arhitektonski objekti – stanice, aerodromi i sl.;gradski trgovi i ostale javne površine;urbana oprema u gradskim prostorima.

Zaključak

U velikoj meri direktno morfološki određuje grad

U velikoj meri posredno, indirektno preko svojih tehničkih sistema:

određuje grad,utiče na razmeštaj svih objekata u prostoru, opštu sliku grada, njegov urbani red

Zaključak

Objekti se vezuju za infrastrukturne sisteme u zavisnosti od:

svojih potreba,prisutnosti (postojanja) sistema, raspoloživog kapaciteta.

Infrastruktura ima značajnu ulogu u urbanom razvoju.

Zaključak

Infrastruktura nesumljivo ima jednu od najznačajnih uloga u opštem razvoju društvenog prostora na svim prostornim nivoima.

Istorijski značaj infrastrukture

Mesopotamija – procvat ranoantičke civilizacije, melioracioni sistemi između Eufrata i Tigra;


Holandija – jedna od najproduktivnijihpoljoprivrednih proizvodnji, od mora oteta zemlja izgradnjom nasipa (1/3 teritorije)


Mnogi savremeni putevi danas idu trasama nekadašnjih rimskih puteva;

Prokopavanje plovnih puteva, kanala – Suec, Panama, Rajna-Majna, Tisa-Dunav, impozantni infrastrukturni radovi; Palata Knosos (3000-2000 g.p.n.e.) izveden sistem vodovoda, separatno rešen za pijaću i tehničku vodu...primenjeno u antičkim grčkim i rimskim gradovima;Dioklecijanovim akvaduktom i danas se deo Splita snabdeva vodom.


Zaključak

Ako pogledamo kartuEvrope, videćemo:

gustu mrežu autoputeva i drugih puteva nižeg ranga;

Zaključak

mrežu železničkih pruga i objekata

Zaključak

mrežu plovnih puteva i postrojenja.

Zaključak

Ako dodamo još postojeće:irigacione sisteme;regionalne koridore vodovoda, kanalizacije, toplovoda, gasovoda, naftovoda;elektro-energetske koridore

Zaključak

Ako na tlo projeciramo koridore:vazdušnog saobraćaja;vidljive i nevidljive telekomunikacione mreže;signalne sisteme i postrojenja

Zaključak

Slika je impresivna, vrlo gusta mreža koju sačinjavaju vrlo razvijena infrastruktura kojom se povezuje, integriše složeno izdiferenciran prostor.

Zaključak

Bez razvijene infrastrukture danas se ne može zamisliti razvijena privreda.Razvoj je uslovljen što efikasnijim povezivanjem njenih diverzifikovanih elemenata – to je jednostavno u biti savremene civilizacije.

Zaključak

Infrastruktura je predmet izuzetne pažnje uprostornom planiranju, u planiranju razvoja uopšte i predstavlja nezaobilazan element svake ozbiljnije razvojne politike

Razvojna politika uzima kao jednu od svojih polaznih premisa odnos, korelaciju između

privrednog razvoja i razvoja infrastrukture.

Zaključak

Odnos privredni razvoj – infrastruktura

Poželjno je da razvoj infrastrukture bude naglašen povremeno uz velike investicijeKao posledica toga – imput za opšti privredni razvojRazvoj infrastrukture nije linearan, kontinualan, on se odvija sa teorijom pragova, uslovljeno tehnološkim, funkcionalnim karakteristikama infrastrukture

infrastruktura

privredni razvoj

Zaključak

Ovakva uloga i značaj infrastrukture i njeno ključno mesto u planiranju

predstavljaju jedan od najvažnijih instrumenata za usmeravanje celokupnog razvoja

Zaključak

Zaključak

Infrastruktura je javno dobro i javni sektor je uključenu njenu proviziju.

Efikasni infrastrukturni sistemi i usluge omogućavajumaksimalno povećavanje produktivnosti drugih sektora(uključujući i privatni sektor)

Zaključak

Infrastrukturni servisi su:inputi za produkcione procese (električna energija i snabdevanje vodom),poboljšavaju mobilnost ljudi, servisa i robe (transport i komunikacije) i predstavljaju sredstvo za odlaganje otpada.

Stoga je infrastruktura neophodna za društvo u celinikako bi unapredila individualne i opšte uslove života i promovisala ekonomski razvoj.

Zaključak

Infrastruktura direktno utiče na:

razmeštaj, stepen koncentracije stanovništva, proizvodne kapacitete u prostoru;na obim i intenzitet korišćenja stvorenih, izgrađenih resursa, kao i na korišćenje prirodnih bogatstava različitih vrsta;u celini utiče na formiranje i razvoj celokupne mreže naselja u regionalnom prostoru.

Zaključak

Infrastruktura stvara i loše posledice:u ekološkom pogledu, kao i u pogledu povećane, neizbalanisrane potrošnje prirodnih bogatstava

Zaključak

Većina ovih napomena važi i za nivo grada, urbanu infrastrukturu, s tim da je ona po mnogo čemu još složeniji sistem.

Zaključak

Najkraće, o prostornim, ekonomskim i drugim karakteristikama urbane infrastrukture:

Predstavlja bazu, osnovu svih funkcija u gradu, povezuje sve aktivnosti na nivou grada;Predstavlja osnovnu kategoriju u razvoju, planiranju i oblikovanju grada u celini i fragmentu;Predstavlja efikasan instrument razvoja grada;Ima izuzetno lokaciono dejstvo;Inertna je u prostoru – jednom izgrađena dugoročno opredeljuje mnoga buduća rešenja;Ima izrazite karakteristike sistema;

Zaključak

Doprinosi zaštiti i održavanju neophodnog nivoa kvaliteta životne sredine u gradu;Na pojedinim mestima ozbiljno ugrožava životnu sredinu – umanjuje kvalitet ambijenta, zagađuje i razgrađuje prostor;Po pravilu je veoma skupa;Efekti ulaganja su dugoročni i kontinualni, direktni i posredni;Ima sve karakteristike materijalne proizvodnje, ali i zajedničke potrošnje;Razvoj je diskontinualan (pragovi razvoja), proces modernizacije i dogradnje je kontinualan.

Infrastruktura i saobraćaj

LITERATURA:

Korica, R. Infrastruktura, saobraćaj, urbanizam, arhitektura, Arhitektonski fakultet, Beograd 2008Žegarac Z. Urbana infrastruktura, Beograd 2001Maletin M. Planiranje i projektovanje saobraćajnica u gradovima, Orion Art, Beograd 2005

urbane funkcije

Documents