urednik zoran hamović likovni urednik milena lakićević · predgovor 11 ki nj ga ko a e j s na a...

UrednikZoran Hamović

Likovni urednikMilena Lakićević

© Clio, 2019. Sva prava za ovo izdanje na srpskom jeziku zadržana. Ova publikacija, u celini ili delovima, ne sme se umnožavati, preštampavati, pohranjivati u memoriju kompjutera ili na bilo koji način prenositi – elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način – niti može na bilo koji način ili bilo kojim sredstvima biti distribuirana bez odobrenja izdavača.

EVROPSKA KRAJNJA DESNICA

1945–2018.

Beograd, 2019

Jovo Bakić

Sadržaj 5

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

1. Teorijsko-metodološki okvir istraživanja . . . . . . . . . . . . . 151.1. Levica i desnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

1.1.1. Antropološke pretpostavke prostorno-saznajne podele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151.1.2. Isto rij sko po re klo ide o loš ke po de le na le vi cu i de sni cu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181.1.3. Formalističko ili instrumentalno (funkcionalističko) poimanje podele na levicu i desnicu . . 211.1.4. Sa dr žin ski ili struk tur ni pri stup le vi ci i de sni ci . . . . . 25

1.2. Krajnja desnica: ekstremni i radikalni desničari. Demagogija ili populizam? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

1.2.1. Kriza kapitalizma i predstavničke demokratije; radikalna desnica i populizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 521.2.2. Po pu li zam kao „ide o lo gi ja“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 671.2.3. Po pu li zam kao „po li tič ka stra te gi ja“ . . . . . . . . . . . . . . 751.2.4. Po pu li zam kao „po li tič ki stil“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 771.2.5. De ma go gi ja ili po pu li zam? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

1.3. Nekolike napomene o uporedno-istorijskom pristupu krajnjoj desnici u starim evropskim kapitalističkim oligarhijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

Sadržaj

Evropska krajnja desnica6

2. Od eks trem ne ka ra di kal noj de sni ci . . . . . . . . . . . . . . . . . 992.1. Nacionalni front Francuske: idealni tip postepenog prelaza ekstremne desnice u radikalnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

2.1.1. No va de sni ca (No u vel le Dro i te) . . . . . . . . . . . . . . . . . 1092.1.2. Na ci o nal ni front (Front Na ti o nal) – pr va us peš na stranka kraj nje de sni ce u Evro pi na kon II svet skog ra ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1172.1.3. Osnov ne ka rak te ri sti ke ide o lo gi je Na ci o nal nog fron ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1252.1.4. Ma rin Le Pen – od eks trem ne ka ra di kal noj de sni ci? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1402.1.5. Druš tve na struk tu ra gla sa ča Na ci o nal nog fron ta . . 150

2.2. Flamanski blok (interes) i valonski Nacionalni front: (ne)uspešno ugledanje na Nacionalni front Francuske . . . . . . 164

2.2.1. Ekstremna ili radikalna desnica? . . . . . . . . . . . . . . . . 1712.3. Slobodarska partija Austrije (Freiheitliche Partei Österreichs): krajnji desničari i neoliberali zajedno jašu . . . . . . . . . . . . . . . . 1852.4. Švedski demokrati: nordijski zakasneli ekstremno-desničarski izuzetak na putu ka radikalnoj desnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2182.5. Italijanski socijalni pokret: od ekstremne desnice ka konzervatizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

3. De sni čar ska ra di ka li za ci ja neo li be ra la . . . . . . . . . . . . . . 2593.1. Liga (za sever) (Lega Nord) – od neoliberalne padanske do neoliberalne italijanske ksenofobije i nacionalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2593.2. Nordijski naprednjaci: idealni tip desničarske radikalizacije neoliberala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2983.3. „Liberalizam straha“ kao izvorište radikalizovane desnice u Nizozemskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

Sadržaj 7

3.3.1. Antifašistička kulturna hegemonija i neuspeh desničarskih ekstremista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3333.3.2. Li sta Pi ma For taj na (Lijst Pim For tuyn) i Par ti ja za slo bo du (Par tij vo or de Vrij heid) Her ta Vil der sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340

3.4. Švajcarska narodna partija: spoj seljačkog parohijalnog konzervatizma i neoliberalizma kao izvorište radikalno-desničarskog preobražaja . . . . . . . . . . 364

4. Kon zer va ti zam i ra di kal na de sni ca . . . . . . . . . . . . . . . . . 3834.1. (Pravi) Finci: antielitizam i autoritarni ksenofobični nacionalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3834.2. Konzervatizam: mamuze i uzde britanskoj krajnjoj desnici . . . . . . . . . . . . . . . . 399

4.2.1. Konzervativna brana ekstremnoj desnici . . . . . . . . . 3994.2.2. Torijevske mamuze i uzde radikalnoj desnici: UKIP – ksenofobični britanski nacionalizam i antielitizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432

5. Iz u ze ci u raz vo ju ra di kal ne de sni ce . . . . . . . . . . . . . . . . 4575.1. Krajnja desnica u Nemačkoj – nacističko nasleđe kao prepreka izbornom proboju ili kako prevariti „borbenu demokratiju“? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457

5.1.1. Društveno-istorijski kontekst javljanja nemačke krajnje desnice posle poraza nacizma . . . . . . . . . 4575.1.2. Nacionaldemokratska partija Nemačke (NPD) i Nemačko narodno jedinstvo (DVU) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4605.1.3. Bor ba eks trem nih de sni ča ra za kul tur nu he ge mo ni ju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4685.1.4. Ne ue Rec hte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4705.1.5. Republikanci – prvi pokušaj političkog otklona od ekstremne ka radikalnoj desnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4785.1.6. Alternativa za Nemačku (AfD) – prva uspešna radikalno-desničarska stranka Nemačke? . . . . . . . . . . . . . . 492


5.2. Nit je zora nit je zlatna: izborno uspešna neonacistička stranka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5155.3. Španija, Portugal i Irska – izuzeci od evropske „patološke normalnosti“? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539

Za klju čak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 599

Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 617

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 625

European Far-Right 1945-2018. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 687

Sadržaj 9

Ne i mar ki, ana r hist ki nji, fe mi nist ki nji, an ti fa šist ki nji, ple me ni toj So nji Dr lje vić (1942–2017)…

Predgovor 11

Knji ga ko ja se na la zi pred či ta o cem plod je vi še go diš njeg is tra ži-va nja kraj nje de sni ce u sta rim evrop skim oli gar hi ja ma od 1945. do da nas. Iz ve sno je da se na srp sko hr vat skom go vor nom pod ruč ju do ovo ga tre nut ka slič na stu di ja ni je po ja vi la. Me đu tim, s ob zi rom na so-ci o loš ko-isto rij ski pri stup pri me njen u ovom is tra ži va nju, ova kve stu-di je su ret ke i na stra nim je zi ci ma, poš to se naj češ će pi še po je di nač no o isto rij skom raz vo ju na ci o nal nih kraj njih de sni ca, od no sno pra ve se upo red na, ali ne ret ko ne is to rič na is tra ži va nja sin hr o nog ti pa.

Je dan vr lo ma li deo stu di je već je ugle dao sve tlo da na u ča so pi si-ma i zbor ni ci ma ra do va. To se od no si na ov de skra će no i, u dru gom smi slu, mi ni mal no iz me nje no po gla vlje „Le vi ca i de sni ca“, ko je je 2015, pod na slo vom „Le vi ca i de sni ca: po ku šaj te o rij skog od re đe nja i is ku-stve ne pri me ne na slu ča ju Sr bi je (1990–2014)“, ob ja vlje no u ča so pi su So ci o lo gi ja, Vol. LVII/No.1, str. 46–71. Ode ljak o po pu li zmu ta ko đe je ra ni je ob ja vljen u po gla vlju „Po pu li zam ili de ma go gi ja u po li tič kom ži vo tu Sr bi je?“ u sklo pu zbor ni ka Pro me ne osnov nih struk tu ra druš tva Sr bi je u pe ri o du ubr za ne tran sfor ma ci je, u iz da nju In sti tu ta za so ci o-loš ka is tra ži va nja Fi lo zof skog fa kul te ta i Či go je, ko ji su ure di li Mla den La zić i Slo bo dan Cve jić, a sa da se, u iz ve snoj me ri iz me njen, po ja vlju je u ovoj knji zi. Tre ba na po me nu ti i da su slu ša o ci Tre ćeg pro gra ma Ra-dio Be o gra da već ima li pri li ku da ču ju ko je su ide je, i na ko ji na čin, za go va ra li kraj nji de sni ča ri u Fran cu skoj, Ne mač koj, Au stri ji, Ita li ji i Grč koj. Sva osta la po gla vlja pu bli ku ju se pr vi put. I, kao i svi ob ja vlje ni de lo vi, pred sta vlja ju rad au to ra u okvi ru is tra ži va nja Iza zo vi i ak te ri

Predgovor


no ve druš tve ne tran sfor ma ci je u Sr bi ji: kon cep ti i ak te ri, pod bro jem 179035, ko je po dr ža va Mi ni sta r stvo pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je.

Ceo ru ko pis su pro či ta li i ko men ta ri sa li re cen zen ti: prof. dr To dor Ku ljić, s ko jim sam imao ve li ko za do volj stvo i pri vi le gi ju da naj bli-že pro fe si o nal no sa ra đu jem i od nje ga učim po sled nje dve de ce ni je, ne sa mo u pro fe si o nal nom smi slu, ko ji mi je skre nuo pa žnju na ne-ko li ko bit nih stu di ja, na ro či to na ne mač kom je zi ku; prof. dr Đor đe Ste fa no vić, od lič no oba veš te ni i pro nic lji vi is tra ži vač na ci o na li zma i kraj nje de sni ce s Uni ver zi te ta Adelejd (Ade la i de) u Au stra li ji; i prof. dr Ne boj ša Vla di sa vlje vić, uče ni po li ti ko log kom pa ra ti vi sta s be o grad-skog Fa kul te ta po li tič kih na u ka, ko ji je niz go di na ra dio na ugled noj Lon don skoj ško li eko no mi je i po li tič kih na u ka (LSE) i uka zao mi na iz ve sne ne do sled no sti u struk tu ri ru ko pi sa. Sva ka ko, nji ma du gu jem naj ve ću bla go dar nost. Po je di na po gla vlja ko men ta ri sao je i prof. dr Vla di mir Ilić, s ko jim sam u ne ko li ko na vra ta uče stvo vao u is tra ži va-nji ma srp ske kraj nje de sni ce, a kat kad raz me nji vao miš lje nja i u ne-for mal noj at mos fe ri be o grad skih ka fa na. Prof. dr Mi ra Bog da no vić ko men ta ri sa la je po gla vlje o ni zo zem skoj kraj njoj de sni ci, dav ši iz u-zet no vred na za pa ža nja o opštem druš tve nom kon tek stu ni zo zem ske po li ti ke i tran skrip ci ji ni zo zem skih ime na i pre zi me na, a prof. dr Kri-sti jan Nil sen (Chri stian Ax boe Ni el sen) ura dio je istu stvar ka da su u pi ta nju po gla vlja o nor dij skoj kraj njoj de sni ci, dok je dr Bren dan Ham fris (Bren dan Hum phreys) ne pro ce nji vo do pri neo tran skrip ci ji ir skih na zi va stra na ka kao i lič nih ime na i pre zi me na. Za do volj stvo mi je da po me nem i da me je prof. dr Mla den La zić upo znao s ne ki-ma od naj u ti caj ni jih ko le ga u ino stran stvu ko ji se ba ve is tra ži va njem kraj nje de sni ce, po put prof. dr Han spe te ra Kri e si ja (Han spe ter Kri e si) i prof. dr Han sa-Ge or ga Be ca (Hans-Ge org Betz), i op skr bio me s vi še za ni mlji vih stu di ja, na če mu sam mu vr lo za hva lan. Pro fe sor dr Bec mi je po slao ne ko li ko svo jih ra do va i is ka zao ko le gi jal nu po drš ku, bez ob zi ra na na še te o rij ske raz li ke, zbog če ga uži va sve mo je poš to va nje i sim pa ti je. Dok to rand Ivi ca Mla de no vić mi je po mo gao da do spem do ra do va ne ko li ci ne fran cu skih ko le ga o Na ci o nal nom fron tu, na če mu mu du gu jem is kre nu za hval nost. Ta ko đe, ko le ge Vla di mir Mar ko vić i Vla di mir Si mo vić, kao i moj kum Sa ša Ni ko lić, uka za li su mi na ne ke član ke i či nje ni ce vred ne is tra ži va če ve pa žnje, i ta po moć bi la mi je

Predgovor 13

ne sum nji vo dra go ce na. Na kra ju, ia ko ne i po zna ča ju, po mi njem sa za hval noš ću i stu den te osnov nih i post di plom skih stu di ja Ode lje nja so ci o lo gi je Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du, te for mal ne i ne for mal ne ras pra ve o kraj njoj de sni ci ko je sam vo dio s prof. dr Jo a ki mom Be ke-rom (Jo ac him Bec ker) s In sti tu ta za me đu na rod nu pri vre du i raz voj Ode lje nja eko no mi je na Uni ver zi te tu u Be ču, i mla đim dru ga ri ca ma i dru go vi ma u „Ok to bru“, jed nom od onih in te lek tu al no pod sti caj nih me sta na ko ji ma se čo vek ose ća pri jat no i opuš te no, od ko jih sam do-bio po vrat no oba veš te nje o svom is tra ži vač kom po du hva tu. Od svih po me nu tih sam do bio ko ri sne sa ve te, pod sti ca je i pred lo ge, ali ni ko od njih ni je od go vo ran za manj ka vo sti stu di je, poš to je o nje nom ko nač-nom iz gle du od lu čio is klju či vo njen pot pi snik.

Na po slet ku, va lja pro zbo ri ti ne ko li ko re či o or ga ni za ci ji sa dr ža ja sa me stu di je. Po či nje se od poj mov no-te o rij skog ute me lje nja le vi ce i de sni ce, jer bez to ga se ne mo že raz u me ti po jam kraj nje de sni ce od no-sno pred met ovog is tra ži va nja. Na kon to ga sle di poj mov no-te o rij sko od re đe nje kraj nje de sni ce i nje no si tu i ra nje u isto rij ski i druš tve no-po-li tič ki kon tekst onih druš ta va ka pi ta li stič ke Evro pe ko ja ni ka da ni su bi la so ci ja li stič ka, ka ko bi se raz u me li po je di nač ni slu ča je vi kraj nje de-sni ce i nji hov isto rij ski raz voj po sle za vr šet ka II svet skog ra ta. Pr vi te-melj no is tra žen slu čaj kraj nje de sni ce je ste Na ci o nal ni front za to što je on mno gim dru gim evrop skim kraj njim de sni ča ri ma, usled iz bor nog pro bo ja i vi še de ce nij skog odr ža nja u ma ti ci na ci o nal ne po li ti ke Fran-cu ske, po slu žio kao uzor ko ji tre ba sle di ti. Uticaj je bio kako ideološki, gde se ne može preceniti značaj Nouvelle Droite, tako i organizaciono--propagandni. Šta vi še, Na ci o nal ni front pred sta vlja ide a lan tip spo ro-vo znog, ne rav no mer nog i po stup nog raz vo ja eks trem ne u ra di kal nu de sni cu, što je stran ka ma tog ide o loš kog po re kla omo gu ći lo iz bor ni pro boj. U tom smi slu, u stu di ji su naj pre pred sta vlje ne ta kve stran-ke: Fla man ski blok (in te res) i va lon ski Na ci o nal ni front, Slo bo dar ska par ti ja Au stri je, Šved ski de mo kra ti i Ita li jan ski so ci jal ni po kret (ko ji je do du še pre ra stao u kon zer va tiv nu stran ku, a ne u ra di kal no-de-sni čar sku). Za tim sle di pred sta vlja nje stra na ka ko je su pr vo bit no bi le neo li be ral ne, a po tom su se de sni čar ski ra di ka li zo va le, da bi doš le na isto vet ne ide o loš ke po zi ci je s ra di kal nom de sni com ko ja je iz ra sla iz eks trem no-de sni čar skih, pa i neo fa ši stič kih ko re na. U ta kve stran ke


spa da ju: Li ga (se ve ra), Nor veš ka na pred na i Dan ska na rod na (pr vo-bit no na pred na) stran ka, ni zo zem ska Slo bo da r ska par ti ja, Švaj car ska na rod na par ti ja. Sa gle dan je i na pe ti od nos kon zer va ti va ca i ra di kal-nih de sni ča ra u bri tan skom slu ča ju, kao i de sni ča r ska ra di ka li za ci ja fin skih kon zer va ti va ca. Na po slet ku, ras pra vlje ni su re la tiv no iz u zet ni slu ča je vi Zlat ne zo re, neo na ci stič ke a iz bor no us peš ne stran ke, Al ter-na ti ve za Ne mač ku, ko ja se, usled isto rij skog op te re će nja Ne ma ca zbog II svet skog ra ta, iz bor no na na ci o nal nom ni vou pro bi la tek 2017, kao i „ne ga tiv ni slu ča je vi“, tj. špan ski, por tu gal ski i ir ski kraj nji de sni ča-ri, ko ji ne uspe va ju da se iz bor no pro bi ju usled po seb no sti pre đe nog isto rij skog pu ta i poš to su im pro stor su zi le stran ke u sa moj ma ti ci na ci o nal ne po li ti ke. U za ključ ku se raz ma tra zaš to je kraj nja de sni ca po sta la deo na ci o nal nih ma ti ca po li tič kog ži vo ta, pa i evrop ske, i šta to mo že zna či ti za bu duć nost.

U Be o gra du, Jo vo Ba kić26. 9. 2018.

Teorijsko-metodološki okvir istraživanja 15

1.1. Levica i desnica

1.1.1. Antropološke pretpostavke prostorno-saznajne podele

Pro stor na po de la na le vo i de sno, po sve mu su de ći, pred sta vlja jed-nu od osnov nih an tr o po loš ki za sno va nih sa znaj nih struk tu ra ko ji ma lju di re du ku ju slo že nost stvar no sti ko jom su okru že ni. Ova po de la pred sta vlja po ja vu istog re da kao i po de la na go re i do le ili is pred i iza (La pon ce, 1981: 34, cit. pr. Mi ha i lo vić, 2006: 115). Me đu tim, dok po-de le le vo-de sno i is pred-iz a pred sta vlja ju ho ri zon tal no re du ko va nje, do tle po de la go re-do le pred sta vlja ver ti kal nu re duk ci ju ha o tič ne stvar-no sti (Ig na zi, 2006: 6–7). Na rav no, kao i svim di ho to mi ja ma i ovoj se mo že za me ri ti da je ogra ni če nog sa znaj nog do ma ša ja, te da u iz ve snoj me ri svet ma ni hej ski de li na po zi tiv ne i ne ga tiv ne po ja ve, tj. da ima ja snu ide o loš ku funk ci ju prav da nja na pa da na neprijateljskе ideologijе i pokretе. Druš tve no-isto rij ska ra zno li kost po pra vi lu je mno go ve ća ne go što to dvo čla ne ti po lo gi je pri zna ju (Ba kić, 2006a: 253). S tim u ve zi, za sva ko is ku stve no is tra ži va nje le vi ce i de sni ce u ne kom druš-tvu neo p hod no je od re di ti ko li ko su ko ja po li tič ka stran ka ili po kret smeš te ni le vo od no sno de sno u od no su na osnov ne idej no-po li tič ke



kri te ri je, ali i u od no su na dru ge po li tič ke sna ge u od re đe nom druš-tve no-isto rij skom vre me nu i pro sto ru.

Ui sti nu, po čev od no vo ze land skih Ma o ra pa do „pri mi tiv nih“ In di ja na ca dve ju Ame ri ka, svu da de sna ru ka ozna ča va ži vot, sna gu, hra brost, mu žev nost, dok le va pred sta vlja sve su prot no to me. Otu da se de snom ru kom pri zi va bo žan stvo, sa hra nju ju mr tvi i pot pi su ju spo-ra zu mi (La pon ce, 1981, cit. pr. Ig na zi, 2006: 7). Isto je va ži lo i za an tič ku Je la du, dok su je di ni bit ni iz u ze ci re pu bli kan ski i ra ni im pe ri jal ni Rim, te Ki na1 (u ko joj je le va stra na, iz jed na če na s muš kim prin ci pom jang, bi la sve ta, Gra net, 2004: 17; La pon ce, 1981,cit. pr. Al drich, 1983: 1044). Hriš ćan stvo je ta ko đe pri pi sa lo po zi tiv nu vred nost de sni ci; jer, čo vek se kr sti de snom ru kom; Hri stos se di s de sne stra ne svo je ga Oca; bož ja de sna ru ka ša lje u raj, a le va osu đu je na več ni bo ra vak u pa klu (Ig na zi, 2006: 7). Lju di se ru ku ju i za kli nju de snom ru kom, a do ne dav no su se le vo ru ka de ca pri si lja va la da pi šu de sni com jer je le vo ru kost, to bo že, ne nor mal na. Šta vi še, ova pra vil nost se ne ret ko iz ra ža va u je zi ku, pa je ter min ko ji iz ra ža va de sno isto vre me no i reč ko ja se od no si na is prav-no, pra vo, za ko ni ta i po li tič ka pra va (right, Recht, dro it, de rec ho, de stra, пра во2), dok je le vo neš to što iz ra ža va opa snost, zlo ćud nost, neo d go vor-nost, ne spo sob nost, tu pa vost, pa čak i smr to no snost (Ig na zi, 2006: 7).3

Ovu ho ri zon tal nu po de lu pra ti i ver ti kal na, pa su bo žan stva, raj i kralj4, po pra vi lu, go re, dok su đa vo, pa kao i na rod smeš te ni do le (Ga-le ot ti 1984: 261, cit. pr. Ig na zi, 2006: 7). Za miš lja nje druš tve ne struk-

1 Uko li ko je ki ne ska ci vi li za ci ja uti ca la na okol ne na ro de, npr. na Ja pan, uto li ko je ova sim bo li ka pre ne ta i ta mo (Lytton, 1989: 280–289).

2 Na ru skom pra vo zna či i pra vo i de sno, a рrаvda je isti na. Iz gle da da to va ži i za ve ći nu slo ven skih je zi ka, npr. polj ski i češ ki, ali ne i za srp sko hr vat ski, slo ve nač ki, bu gar ski i ma ke don ski, pa su Ju žni Slo ve ni iz u ze tak od pra vi la.

3 Ia ko u srp sko hr vat skom je zi ku reč de sno ne ma ve ze s pra vom i vr li na ma, ipak se le va kom kat kad na zi va ne ki ne spo sob nja ko vić, ne spret nja ko vić ili ne zna li ca. Za ono ga ko ni je vi čan fud ba lu ve li se da ima dve le ve no ge. To upu ću je i na or gan sku asi me tri ju, jer ve ći na lju di spa da u deš nja ke (Ig na zi, 2006: 7).

4 Ni je slu čaj no što se Luj XIV na zi vao Kralj Sun ce, bez ob zi ra na to što se pr-vo bit ni smi sao od no si pre vas hod no na sjaj, jer sun ce od o zgo oba sja va ži vot oni ma do le. Šta vi še, Sti ven Luks (Step hen Lu kes) tvr di da je pred re vo lu ci o nar noj Evro pi ova ver ti kal na di men zi ja bi la do mi nant ni ja od ho ri zon tal ne (Luks, 2006, http://www.re pu bli ka.co .rs /372-373/15.html, pri stu plje no 22. 1. 2014).


tu re ta ko đe raz li ku je gor nje ili vi še i do nje ili ni že druš tve ne slo je ve.5 Dve di men zi je pro sto ra, ver ti kal na i ho ri zon tal na, če sto su se ide o loš ki pre pli ta le, pa je već na Usta vo tvor noj skupšti ni 1789. le vi ca po i sto ve-će na s iz ra ža va njem in te re sa do njeg de la sta leš kog druš tva, tj. tre ćeg sta le ža, u bor bi pro tiv vi ših de lo va sta leš kog druš tva, tj. kra lja, plem-stva i sveš ten stva.

Pre ma to me, ni sko i le vo sta pa li su se u pro ti vlje nju vi so kom i de-snom. Otu da je le vi ca od sa mih po če ta ka mo der ne po li ti ke od stu pa la od zdra vo-za-go to vo pri hva će nog hi je rar hij skog druš tve nog po ret ka is ti ču ći vred nost jed na ko sti na su prot ve ri u bo gom da nu druš tve nu hi-je rar hi ju (Ig na zi, 2006: 7–8), po dr ža va la i pred vo di la si ro ti nju u nje noj bor bi za ve ću jed na kost, iz ra ža va nje slo bod ne mi sli u bor bi pro tiv cr-kve nog au to ri te ta, kao i dis kon ti nu i tet oli čen u po dr ža va nju ino va ci ja u od no su na kon ti nu i tet od no sno te žnju da se kon zer vi ra po sto je ća in sti tu ci o nal na stvar nost (La pon ce, 1981, cit. pr. Al drich, 1983: 1044). S tim u ve zi, u mo der nom pe ri o du doš lo je i do pre pli ta nja dve ju ho-ri zon tal nih sa znaj no-pro stor nih po de la, le vo-de sno i is pred-iz a, što je uro di lo po zi tiv nim is ho dom za le vi cu, jer le vi ca se sma tra(la) druš-tve nom avan gar dom ko ja vu če na pred u, na umu za sno va nu, sve tli ju bu duć nost, a de sni ca ne čim za o sta lim, okoš ta lim i pri mi tiv nim, što se opi re druš tve nom na pret ku i osu đu je druš tvo na ve či ti ži vot u sa daš-njo sti za sno va noj na sve toj proš lo sti.6

5 S tim u ve zi, oprav da no je da so ci o lo zi go vo re o ši rim druš tve nim slo je vi ma a ne o ni žim. Ovo „ši ri“ upu ću je vi še na broj nost ne go li na hi je rar hij sku po zi ci ju. Ipak, to pra vi lo ne tre ba da pre ra ste u po li tič ki ko rekt nu za po vest, jer ako je druš tve-na stvar nost ta kva da pri pad ni ci ši rih druš tve nih slo je va za u zi ma ju ni že po lo ža je u druš tve noj hi je rar hi ji, on da to raz li či ta upo tre ba je zi ka ne će iz me ni ti, pa čak mo že i ide o loš ki ma ski ra ti istin ski ne po vo ljan po lo žaj pri pad ni ka ši rih druš tve nih slo je va.

6 Pro stor na po de la is pred-iz a po ve za na je, da kle, sa vre men skom po de lom proš-lost-bu duć nost, jer is pred se od no si na ono što se na la zi u bu duć no sti, a iza na ono što je osta lo u proš lo sti.


1.1.2. Isto rij sko po re klo ide o loš ke po de le na le vi cu i de sni cu

U Fran cu skoj re vo lu ci ji su le vi ca i de sni ca, pr vi put u isto ri ji, po-sta le po li tič ki poj mo vi. Na i me, 29. VI II 1789. pred se da va ju ći Usta vo-tvor ne skupšti ne po zvao je po sla ni ke da gla sa ju tre ba li kra lju do pu-sti ti pra vo ve ta na za ko ne i od lu ke skupšti ne. Poš to su po sla ni ci ko ji su gla sa li za pra vo kra lja na ve to is tu pi li na de snu stra nu od pred sed ni ka, a oni ko ji su gla sa li pro tiv pra va kra lje vog ve ta na le vu, ide o loš ka po-de la na le vi cu i de sni cu bi la je ro đe na. Pam fle ti sti tog do ba su od mah pre po zna li ide o loš ko-po li tič ko zna če nje pro stor ne su prot sta vlje no sti (Ig na zi, 2006: 4). Po sla ni ci u skupšti ni ko ji su na sta vi li da se de de sno u od no su na pred se da va ju ćeg či ni li su de sni cu, a oni s nje go ve le ve stra ne le vi cu. Po to nji su za stu pa li tre ći sta lež, tj. bur žo a zi ju, i zduš no su na sto ja li da se druš tvo oslo bo di na sle đe nih sta leš kih pri vi le gi ja i ure di pre ma pro sve ti telj skim na če li ma slo bo de, brat stva i jed na ko sti.

Tre ba, me đu tim, pri me ti ti i či nje ni cu da je to kom Ter mi do ra doš lo do iš če za va nja ovih ter mi na, ko ji se po no vo ja vlja ju to kom Re sta u ra-ci je na kon 1818. go di ne (Ig na zi, 2006: 4). Ta da su bur žo a ski li be ra li či ni li le vi cu, a ari sto krat ski kon zer va tiv ci de sni cu. De sni ca je bi la ili za pu nu re sta u ra ci ju sta leš kog druš tva ili za de li mič ne pro me ne u ko-jem će plem stvo za dr ža ti vi sok druš tve ni po lo žaj, pa ma kar se mo ra lo od re ći ne kih pri vi le gi ja, po ugle du na ta daš nju Ve li ku Bri ta ni ju.

Vre me nom su se od li be ra la – pro ces je ot po čeo već s ja ko bin ci-ma i san ki lo ti ma, na sta vio se su ko bom mo nar hi sta i re pu bli ka na ca u Jul skoj mo nar hi ji, da bi bio okon čan to kom re vo lu ci je 1848 – odvo ji-li ra di kal ni de mo kra ti, po zna ti po zah te vi ma za opšte bi rač ko pra vo muš ka ra ca, što je u Fran cu skoj ta da i ostva re no7, bez ob zi ra na imov no sta nje i obra zov ni ni vo, i ne po sred ne ob li ke de mo kra ti je (npr. re fe-ren dum), me đu ko ji ma je bi lo i onih ko ji su se sve vi še okre ta li us-po sta vlja nju eko nom ske i so ci jal ne jed na ko sti: so ci ja li sti i ko mu ni sti.

7 U Fran cu skoj su že ne do bi le bi rač ko pra vo tek 1944, dok su naj de mo kra tič ni ji u ovom po gle du bi li: No vi Ze land (1893, ta da bri tan ska ko lo ni ja), Fin ska (1907, ta da u okvi ru Ru si je), Nor veš ka (1913), SSSR (1917) (Jo ne Johnson Le wis, 2015. „In ter na ti o nal Wo man Suf ra ge Ti me li ne: Win ning the Vo te for Wo men Aro und the World“, http://wo men shi story.abo ut.com /od/suf ra ge/a/intl_ti me li ne.ht m, pri stu plje no 16. 2. 2015).


Osim njih, na kraj njoj le vi ci su se ja vi li i anar hi sti ko ji su se bo ri li ka ko pro tiv ka pi ta li zma i cr kve, što im je bi lo za jed nič ko sa so ci ja li sti ma i ko mu ni sti ma, ta ko i pro tiv dr ža ve. Upra vo je Re vo lu ci ja 1848. go di ne pred sta vlja la vo do del ni cu u ši re nju i pri hva ta nju po de le na le vi cu i de-sni cu, sa ja snim ide o loš kim iden ti te tom po li tič kih stra na ka i po kre ta, bez ob zi ra na raz li či te par la men tar ne si ste me. Uopšte, „ma ka kvi bi li njen je zik, ob lik ili sled be niš tvo“, le vi ca se dr ži „pret po stav ke da u sve-tu po sto je neo prav da ne ne jed na ko sti ko je oni na de sni ci vi de kao sve te ili ne po vre di ve ili pri rod ne ili ne mi nov ne, i da te ne jed na ko sti va lja sma nji ti ili po niš ti ti“ (Luks, 2006).

Ka ko su le vi ča ri do vo di li u pi ta nje oprav da nost imo vin skih ne-jed na ko sti ko je do no si ka pi ta li zam, ta ko je i po de la na le vi cu i de sni-cu ozna ča va la i kla snu su prot sta vlje nost iz me đu rad ni ka i ka pi ta li sta. Ovo, uslov no go vo re ći, so ci o loš ko tu ma če nje po de le na le vi cu i de sni-cu po sta lo je to kom XIX i XX ve ka opšte pri hva će no, pa je le vi ca svu da bi la za go vor ni ca druš tve nih pro me na pre ma što ve ćoj jed na ko sti, dok se de sni ca za la ga la za odr ža nje i una pre đe nje ka pi ta li stič kog druš tve-no-eko nom skog si ste ma (Ig na zi, 2006: 5). Dru gim re či ma, le vi ce ne ma bez bor be pro tiv hi je rar hi je, ra ci o nal nog ot po ra cr kve nom au to ri te tu i re li gij skom prav da nju vla sti uopšte i po seb no ha ri zme di na stič ke kr vi, te pro tiv druš tve nih pri vi le gi ja, od no sno bor be za pra va pri pad ni ka ši rih druš tve nih slo je va – onih ko ji ži ve od svo ga ra da, si ro ti nje i ne-moć nih – i za što ve ću jed na kost u druš tvu.

S kra jem re al nog so ci ja li zma u Evro pi, me đu tim, do vo di se u pi ta-nje i va lid nost da ljeg in si sti ra nja na po de li ide o loš ko-po li tič kog spek-tra na le vi cu i de sni cu, kao da se iz ne kog raz lo ga pod ra zu me va da je ko mu ni stič ko usme re nje je di no ui sti nu le vi čar sko (Bob bio, 1996: 90). Iz gle da da je je dan broj te o re ti ča ra za klju čio da je so vjet ski so ci ja li-zam dis kva li fi ko vao le vi cu usled au to ri ta r nog kr še nja ljud skih pra va, pri vred ne ne kon ku rent no sti ka pi ta li zmu i po sle dič nog isto rij skog po-ra za ko ji je do ži veo, ia ko je, ka ko je Bo bio is prav no pri me tio, to sa-svim ne bit no iz ana li tič kog ugla po sma tra nja (Bob bio, 1996: 98). Ipak, re al ni so ci ja li zam je pred sta vljao istin sku pret nju ka pi ta li zmu, pa su i re for me ka pi ta li zma u ci lju nje go vog hu ma ni zo va nja uči nje ne tek na-kon Ok to bar ske re vo lu ci je i II svet skog ra ta, ka ko bi se pred u pre di la so ci ja li stič ka re vo lu ci ja.


Na kon slo ma evrop skog so ci ja li zma, ne ka daš nje le vi čar ske stran-ke „sve vi še pri hva ta ju ka pi ta li stič ko ustroj stvo a le vi čar ski in te lek-tu al ci tr žiš na na če la i lo gi ku pro fi ta, čak do vo de ći u pi ta nje na če lo pre ra spo de le i so ci jal nog tran sfe ra“ (Luks, 2006), prav da ju ći to na vod-nom za sta re loš ću di ho tom ne ide o loš ke she me (Gid dens, 1994). Oni, i stran ke i in te lek tu al ci, naj češ će „pre la ze“ u le ve li be ra le, što je so ci jal na de mo kra ti ja go to vo u pot pu no sti uči ni la8, gde Gi dens i Ha ber mas, kao sa vet ni ci Ble ra od no sno Šre de ra, pred sta vlja ju naj va žni je pri me re, ia ko ima i onih ko ji pra ve dra stič ni ji rez i pri la ze kon zer va tiv ci ma (Ba kić, 2011: 527–592). Sem po me nu tog raz lo ga ve za nog za in te lek tu al ce, po-de la na le vi cu i de sni cu, ka ko na gla ša va i Sreć ko Mi ha i lo vić, ne bit na je za apo li tič ne, kao i za one ko ji po li ti ci pri stu pa ju na uti li ta ran na čin9 (Mi ha i lo vić, 2006: 129).10

8 Iz vor no je so ci jal na de mo kra ti ja bi la ve za na za mark si zam poš to je so ci ja li-stič ku re vo lu ci ju, či ji će is hod, iz me đu osta log, bi ti pod ruš tvlje nje sred sta va za pro-iz vod nju, sma tra la isto rij ski ne iz be žnom. Ulo ga so ci jal ne de mo kra ti je bi la je da taj struk tur no nu žni pro ces de lat no po dr ži. Vre me nom su se iz so ci jal ne de mo kra ti je iz dvo ji li ko mu ni sti na osno vu raz li ka u ova tri fun da men tal na pi ta nja: 1) Da li je mo gu će ka pi ta li zam re for mi sa ti? 2) Da li pri hva ti ti po li tič ko de la nje kroz in sti tu ci-je si ste ma par la men tar nih mo nar hi ja od no sno re pu bli ka? 3) Da li tra ži ti isto rij ski su bjekt re vo lu ci je u ši rem kla snom sa ve zu a ne sa mo u rad nič koj kla si? Na čel no, ako je od go vor na ova pi ta nja po zi ti van, on da re vo lu ci ja ni je ni po treb na; ipak, va-lja raz u me ti da su so ci jal ni de mo kra ti u po čet ku par la men tar nu bor bu pri hva ta li u ci lju po bolj ša nja sop stve ne or ga ni za ci je i pro pa gan de, te da su po čet kom XX ve ka opre de lje nju za par la men tar nu bor bu na ro či to do pri ne li ne ko li ki uza stop ni ne u spe si opštih štraj ko va: Bel gi ja 1902; Šved ska 1909; Fran cu ska 1920; Nor veš ka 1921; Ve li-ka Bri ta ni ja 1926. Sto ga su oni pri hva ti li par la men ta ri zam kao sred stvo do la ska na vlast i pre o bra ža ja ne ra ci o nal nog, eks plo a ta tor skog i ne pra ved nog ka pi ta li stič kog druš tva u so ci ja li stič ko po mo ću po stup nog za ko no dav no-re form skog de la nja. Zbog po zi tiv nog od go vo ra na sva tri pi ta nja, so ci jal ni de mo kra ti se na zi va ju i re for mi sti-ma. Ko mu ni sti, kao i anar hi sti pre njih, od go vo ri li su ne ga tiv no na sva tri pi ta nja (Pr ze vor ski, 1985).

9 SAD i Sr bi ja su kla sič ni pri me ri, uz sve ve li ke raz li ke me đu nji ma, pre vla sti prag ma tič no-uti li tar nog od no sa pa tr o na i kli je na ta, tj. lo va ca na plen, u po li ti ci (Ve-ber, 1998: 153–159; Hof stad ter, 1960).

10 Jed no is tra ži va nje u Ne mač koj po ka za lo je da je s ovim či ni o ci ma po ve zan i opšti ni vo obra zo va nja: što je ste pen obra zo va nja ni ži, to je sna la že nje na ska li le-vo-de sno sla bi je. Ipak, po li tič ka oba veš te nost je ov de va žni ja od for mal nog škol skog obra zo va nja (Zu ell, Scholz, 2012: 1426). Dru go is tra ži va nje, u Ita li ji, po ka za lo je, ta-


Pa ipak, sa daš nje ne za do volj stvo po de lom na le vi cu i de sni cu ni je niš ta no vo. Ui sti nu, go to vo ot ka ko se po ja vi lo ide o loš ko raz li ko va nje le vi ce i de sni ce, ospo ra vao se nje gov te o rij ski zna čaj. Ta ko se već u fran cu skom Dic ti o na i re du po li ti que (Reč nik po li ti ke) iz 1842. go di ne tvr di lo da su „ove drev ne po de le iz gu bi le mno go od nji ho ve vred-no sti“ (Cra pez, 1998: 44, Ig na zi, 2006: 4). Otu da se za po vre me na ra ši re na ospo ra va nja po de le na le vi cu i de sni cu mo že pret po sta vi ti da se pre ra di o pro la znim in te lek tu al nim mo da ma, ko je se ja vlja ju naj češ će u tre nu ci ma ka da se či tav ide o loš ko-po li tič ki spek tar po me-ra ude sno, tj. ka da de sni ca ube dlji vo na me će ide o loš ku he ge mo ni ju usled po seb nih isto rij skih mo guć no sti pred sta vlja nja ka pi ta li zma be-zal ter na tiv nim, ne go o istin skoj kri zi raz li ko va nja le vi ce i de sni ce bez pre se da na.

1.1.3. Formalističko ili instrumentalno (funkcionalističko) poimanje podele na levicu i desnicu

Dok for ma li stič ki pri stup po tvr đu je zna čaj ide o loš ke po de le na le-vi cu i de sni cu u em pi rij skim is tra ži va nji ma, do tle se sa ma po de la shva-ta na te o rij ski is pra žnjen, tj. for ma lan i in stru men ta lan na čin. Nje na funk ci ja svo di se uglav nom na re duk ci ju ha o tič ne po li tič ke stvar no sti, dok se po ve za nost ide o loš kih opre de lje nja i objek tiv nog, na za jed nič-kom druš tve nom in te re su za sno va nog, druš tve nog po lo ža ja po seb nih druš tve nih gru pa ne uzi ma kao pred met vre dan is tra ži va nja.11

ko đe, da ni vo škol skog obra zo va nja ni je pre su dan uko li ko po sto ji po tre ba sna la že nja u ide o loš ko-po li tič kom pro sto ru, te da, šta vi še, ap strakt nost druš tve nih pred sta va o le vi ci i de sni ci (npr. na gla ša va se u ve ćoj me ri zna čaj jed na ko sti ne go li ime ne ke stran-ke ili vo đe ko ji oli ča va ju le vi cu od no sno de sni cu) mo že u re la tiv nom smi slu ra sti sa opa da njem ni voa obra zo va nja upra vo zbog na ro či to uve ća ne po tre be za sna la že njem u pro me nje nim okol no sti ma na sta lim s ras pa dom pret hod nog po li tič kog si ste ma (Cor bet ta, Ca vaz za, Roc ca to, 2009: 636).

11 Pje ro Ig na ci (Pi e ro Ig na zi) sma tra da je ovo shva ta nje pre te žno po li ti ko loš ko bu du ći da se od no si na ve zu po li tič kog si ste ma i suš tin ski no mi na li stič kog od re đe-nja poj mo va le vi ce i de sni ce, a ne na po ve za nost ide o loš kog usme re nja i objek tiv no utvr di vog in te re sa druš tve nih gru pa (Ig na zi, 2006), dok Džo na tan Uajt (Joh nat han


Pri me ri ce, je dan od naj u ti caj ni jih pred stav ni ka for ma li stič kog po-i ma nja po de le na le vi cu i de sni cu Đo va ni Sar to ri (Gi o van ni Sar to ri 1924–2017) (Ig na zi, 2006: 8)12 sma tra da se, ia ko su „isto rij ski, le vi ca i de sni ca stu pi le u po li ti ku teš ko op te re će ne kul tur nim i re li gij skim zna če njem … (ove) ozna ke ... zna čenj ski la ko mo gu ’ras te re ti ti’ i ’na no-vo po pu ni ti’ usled ne do stat ka bi lo ka kve se man tič ke osno ve“ (Sar to ri, 1982: 255–256, cit. pr. Ig na zi, 2006: 8), pa se mo gu i me nja ti u raz li-či tim pro stor no-vre men skim okvi ri ma u skla du s oso be nim du hom epo he ili na ci o nal nim po li tič kim kul tu ra ma (Ig na zi, 2006: 9).13

Kao ilu stra ci ja ovog shva ta nja obič no se na vo di li be ra li zam, shva-ćen kao le vo usme re na ide o lo gi ja do sre di ne XIX ve ka, ko ji se na kon to ga po me ra ude sno usled na stu pa nja so ci ja li zma i anar hi zma. Isto ta ko, for ma li sti sma tra ju da se na ci o na li zam od eman ci pa tor ske dok-tri ne sa mo o pre de lje nja na ro da, od kra ja XIX ve ka, pre tvo rio u agre-siv nu ide o lo gi ju (Ig na zi, 2006: 9).

Whi te) mi sli da je ova kav pri stup le vi ci i de sni ci ka rak te ri sti čan za druš tve nu em-pi rij sku na u ku uopšte, a ne sa mo za po li ti ko lo gi ju (Whi te, 2010: 2). Vla di mir Ilić je pak ve ro vat no neo prav da no su zio kri ti ku na do ma ću po li ti ko lo gi ju zbog em pi ri zma is pra žnje nog od te o rij skog sa dr ža ja (Ilić, 1998: 55–97), poš to je ra ši re nost em pi ri zma u raz ma tra nju pro ble ma le vi ce i de sni ce opšta po ja va u sa vre me noj stra noj i do ma ćoj druš tve noj na u ci.

12 Po li tič ki fi lo sof po obra zo va nju, Sar to ri je usled ta daš njeg ne po sto ja nja in sti-tu ci o na li zo va ne po li ti ko lo gi je na ita li jan skim uni ver zi te ti ma bio pr vo bit no re dov ni pro fe sor so ci o lo gi je, a on da se to kom dru ge po lo vi ne 1960-ih iz bo rio za in sti tu ci o na-li za ci ju po li tič kih na u ka na Uni ver zi te tu u Fi ren ci. Ima ju ći u vi du us kla đe nost nje go-ve po li ti ko loš ke mi sli sa ide o loš kom he ge mo ni jom, ne ču di či nje ni ca da se u dru goj po lo vi ni 1970-ih pre se lio u cen tar he ge mo ne hlad no ra tov ske po li tič ke mi sli, tj. SAD, naj pre na Sten ford a za tim na Ko lum bi ja uni ver zi tet, na ko jem je sve do ne dav ne smr ti bio pro fe sor eme ri tus. Ne iz ne na đu je ni to što je Sar to ri bio po bor nik for ma li stič kog i eli ti stič kog Šum pe ter (Schum pe ter)-Da lo vog (Dahl) od re đe nja de mo kra ti je, baš kao što ni ma lo ne ču di da se ra di lo o stal nom sa rad ni ku kon zer va tiv nog ita li jan skog dnev ni ka Cor ri e re del la Se ra (Pa squ i no, 2005: http://www.pal gra ve-jo ur nals.co m/ep s/jo u r nal/v4/n1/full/2210003a.html, pri stu plje no 24. 2. 2014). Na po slet ku, ve ro vat no ne tre ba da iz ne na di ni či nje ni ca da je u ni zu čla na ka u naj va žni jim ita li jan skim no-vi na ma po dr žao stav kon zer va tiv nog kar di na la Bi fi ja (Bif ) ko ji je upo zo rio da „ili će Evro pa po sta ti po no vo hriš ćan ska ili će po be di ti islam“ (Betz, 2005: 88).

13 U Sr bi ji su za stup ni ci for ma li stič kog po i ma nja le vi ce i de sni ce: Sr bo bran Bran-ko vić (2003; 1998; 1996; 1995; 1993); Sreć ko Mi ha i lo vić (2006); Alek san dar Mol nar (1998); Slo bo dan Mi la di no vić (1998); Mi loš Kne že vić (1998).


Pre ma ovom shva ta nju, za ko je se mo že re ći da je tre nut no ide o loš-ko-te o rij ski he ge mo no14, te o rij sko značenjе poj mo va le vi ca i de sni ca ne po sto ji, već je ono pro iz vod kon kret no-isto rij ske druš tve ne kon ven ci je us po sta vlje ne iz me đu po li ti ko lo ga, stra nač kih vođ sta va i bi ra ča, što u od re đe nom druš tve no-isto rij skom kon tek stu tre ba uvek na no vo utvr-đi va ti. Ono što je naj va žni je je ste da gra đan stvo „pre po zna je“ i usva ja ovu di ho to mi ju u ci lju raz u me va nja i tu ma če nja po li tič kog de la nja, a funk ci ja me đu sob nog opšte nja i pra vlje nja po li tič kog si ste ma ra zu-mlji vim svim uče sni ci ma po li tič kog ži vo ta upra vo i je ste naj zna čaj ni-ja15 (We ber, 2011: 1; Al drich et. al. 2010; Cor bet ta, Ca vaz za, Roc ca to, 2009: 63816).

Či nje ni ca da vi še od 85 od sto bi rač kog te la EU, ori jen ti šu ći se u po li tič kom ha o su, pre po zna je le vi cu i de sni cu (Klin ge mann, 1995: 192, cit. pr. Ig na zi, 2006: 9) i ne od stu pa u ve ćoj me ri od miš lje nja struč-nja ka i stra nač kog sa mo svr sta va nja, do vo ljan je raz log da se „di ho to-mi ja“ pri hva ti u em pi rij skim is tra ži va nji ma le vi ce i de sni ce (De Vri es, Hak hver dian, Lan cee, 2011; We ber, 2011) bez ob zi ra na či nje ni cu što

14 Raz u me se, ima i so ci o lo ga, naj češ će em pi ri ča ra, ko ji za stu pa ju for ma li stič ki pri stup le vi ci i de sni ci (npr. Klin ge man ili Sreć ko Mi ha i lo vić i Slo bo dan Mi la di no vić u Sr bi ji), ia ko je u ovom shva ta nju za po sta vlje na ve za ide o lo gi je s objek tiv no po sto je ćim in te re som druš tve nih gru pa, na če mu so ci o lo zi, ipak, naj češ će s pra vom in si sti ra ju. Tu ve zu ide o lo gi ja s in te re si ma po je di nih druš tve nih gru pa ospo rio je u okvi ru sop-stve ne mi kro so ci o lo gi je i „in ter ak ci o nih ri tu a la“ – unu tar ko jih se po seb no na gla ša va zna čaj ose ća nja, me đu sob nog opšte nja i usa gla ša va nja, te raz li či tih opa ža ja grup nih in te re sa – i ugled ni pro fe sor so ci o lo gi je na Uni ver zi te tu Pen sil va ni ja - Ren dal Ko lins (Ran dall Col lins). On iz ri či to tvr di da su „ma te ri jal ni in te re si dvo smi sle ni mo ti vi“, te da „usred sre đi va nje na in ter ak ci o ni ri tual bo lje pred vi đa po li tič ko po na ša nje“, The So ci o lo gi cal Eye, http://so ci o lo gi cal-eye.blog spot.com/2012/10/ma te rial-in te rests-ar-e-am bi gu o us_770.html, pri stu plje no 26. 2. 2014).

15 To je i ob jaš nje nje či nje ni ce da Sar to ri, ko ji sma tra da ide o lo gi ja vi še ne po-sto ji, ipak, sma tra ko ri snom po de lu na le vi cu i de sni cu, što je ina če za ču di lo Sreć ka Mi ha i lo vi ća (Mi ha i lo vić, 2006: 117). Sr bo bran Bran ko vić pak na vo di da se i ne ra di o poj mo vi ma le vi ce i de sni ce, već o kla si fi ka ci ji, tj. di ho to mi ji le vi ca-de sni ca (Bran-ko vić, 1998: 16).

16 Ovo is tra ži va nje, ia ko ve ćim de lom for ma li stič ko, od li ku je se, bla go da re ći stva ra lač koj pri me ni poj ma druš tve ne pred sta ve (so cial re pre sen ta tion), za ni mlji vim is tra ži vač kim re še nji ma ko ja, ba rem u per spek ti vi, mo gu pre mo sti ti jaz iz me đu for-ma li zma i struk tu ra li zma.


se zna če nje ovih poj mo va me nja za vi sno od ze mlje i pe ri o da u ko ji ma se is tra ži va nje spro vo di (De Vri es, Hak hver dian, Lan cee, 2011; We ber, 2011; We ber, Sa ris, 2010; Klin ge mann et al. 2006; Van der Eijk et al. 2005; Gunt her, Mon te ro, 2001; Fuchs, Klin ge mann, 1989; In gle hart, 1985).

Za ovo gle diš te lo gič ki sle di i uo bi ča je no se ve že i shva ta nje da je u dvo stra nač kim si ste mi ma, do volj no jed no stav nim per se, po de la na le vi cu i de sni cu ne po treb na, jer su sa ma ime na stra na ka do volj na da iz ra ze ide o loš ki su kob, dok je u vi še stra nač kim evrop skim po li tič kim si ste mi ma, ko ji se od li ku ju po li tič kom ra zno li koš ću, ova po de la neo-p hod na zbog po tre be sna la že nja u ha o tič noj druš tve noj stvar no sti i pri ba vlja nja po li tič kog iden ti te ta (Sar to ri, 1976: 341 i Bu tler, Sto kes, 1969, cit. pr. Ig na zi, 2006: 10; Kroh, 2005: 1; Ga uc het, 1994: 274, cit. pr. Whi te, 2012: 200).17 Šta vi še, ar gu men tu je se da je u SAD i Ja pa nu po de la na li be ra le i kon zer va tiv ce funk ci o nal ni ekvi va lent po de le na le vi cu i de sni cu (Kroh, 2005: 1), či me se pra zne od sa dr ža ja ne sa mo le vi ca i de sni ca, već i li be ra li zam i kon zer va tizam, a što po se bi ima ja snu kon zer va tiv nu funk ci ju.

Či ni se, me đu tim, da dvo stra nač ki si ste mi te že mar gi na li zo va nju ide o loš kih raz li ka, jer stran ke naj češ će te že da se oslo ne na što ši ru druš tve nu ba zu u cen tru iz me đu de sni ce i le vi ce, tj. po sto ji te žnja za ši-re njem cen tra iz me đu de snog i le vog kra ja po li tič kog spek tra. Pa ipak, ozbilj ni je kri ze vo de pro du blji va nju druš tve nih od no sno ide o loš kih raz li ka, npr. Ve li ka eko nom ska kri za 1929. ili Vi jet nam ski rat i po ja va no ve le vi ce, tj. do izoš tra va nja su prot sta vlje no sti raz li či tih druš tve nih in te re sa, pa je raz li ko va nje de sni ce i le vi ce bit no i za dvo stra nač ke po-li tič ke si ste me, što se zor no vi di iz pi sa nja naj ve ćih au to ri te ta za ame-rič ku isto ri ju (Fo ner, 1998: 287–299; Hof stad ter, 1960: 334, 338). Pro-blem je, me đu tim, u to me što for ma li stič ki pri stup po li ti ci u njoj vi di sa mo po li tič ko-pro ce du ral ne ob li ke, a ni ka ko ne i druš tve nu sa dr ži nu ko ja je u njih umo ta na.

Pro blem sa ova kvim po i ma njem le vi ce i de sni ce, iz me đu osta log, sa sto ji se u to me što je ne mo gu će pra vi ti istin ska upo red no-isto rij ska

17 Prem da je, ve ro vat no, sve stan struk tur nih zna čaj ki le vi ce i de sni ce, for ma li-stič ko miš lje nje ovog ti pa bra ni i Sreć ko Mi ha i lo vić (2006: 129).


is tra ži va nja, jer ako se zna če nje poj mo va bit no me nja od ze mlje do ze mlje i od pe ri o da do pe ri o da, on da su po re đe nja ne sa mo tri vi jal na i for mal ne pri ro de, već i suš tin ski bes pred met na. Ako se pak ne mo že sti ći ni do ka kvih opštih sa zna nja, on da su i sa ma em pi rij ska for ma li-stič ka is tra ži va nja le vi ce i de sni ce ne po treb na.

1.1.4. Sa dr žin ski ili struk tur ni pri stup le vi ci i de sni ci

Pre ma za go vor ni ci ma ta kvog shva ta nja, još od Fran cu ske re vo lu ci-je 1789. po sto je ja sno ide o loš ki od re đe na je zgra le vi ce i de sni ce, pre po-zna tlji va kroz vre me i pro stor, bez ob zi ra na svu druš tve no-isto rij sku pro men lji vost. U suš ti ni, ra di se o od no su pre ma te melj nim vred no sti-ma kao što su jed na kost i slo bo da, gde je ja sno da ni jed na od ove dve vr hov ne vred no sti ne mo že bi ti ostva re na do kraj njih lo gič kih od no sno druš tve nih po sle di ca a da to ne bu de na uš trb nje ne ri val ke (Bob bio, 1996: 73–75). Le vi čar, isto rij ski gle da no, uvek da je pred nost jed na ko sti u od no su na slo bo du, čak ia ko mu je i po to nja ve o ma va žna. Ui sti nu, za le vi ča re ne ma bit ni je vred no sti od jed na ko sti, baš kao što za li be ra le i li be ral ne kon zer va tiv ce ne ma vred no sti ko ja je iz nad slo bo de.

Pre ma Ig na ci ju, po li tič ki fi lo sof Nor ber to Bo bio (Nor ber to Bob-bio) naj va žni ji je za stup nik ta kvog po i ma nja le vi ce i de sni ce18 (Ig na zi,

18 U srp skoj druš tve noj na u ci je sa dr žin sko po i ma nje le vi ce i de sni ce, osla nja ju ći se na ra do ve Vo ji na Mi li ća (1970), Lju bo mi ra Ta di ća (1972) i To do ra Ku lji ća (1983), kao i Nor ber ta Bo bi ja (1996), si ste mat ski raz vio Vla di mir Ilić (1998). Osim na bro ja-nih au to ra, sa dr žin sko po i ma nje le vi ce i de sni ce za go va ra ju Mi ra Bog da no vić (1997) i Mi ša Đur ko vić (1998) ko ji se ta ko đe osla nja na Bo bi ja. Tre ba pri me ti ti da je je di no Đur ko vić po ide o loš kom usme re nju kon zer va ti vac (s jakom tendencijom desničarske radikalizacije), dok su svi osta li le vi ča ri, ia ko su kod Ili ća pri met na po vre me na idej-na vr lu da nja. Oni su raz li či tog obra zo va nja i struč nih pre o ku pa ci ja, pa je ta ko Vo jin Mi lić, ko ji je igrao va žnu ulo gu pri usta no vlja va nju i te o rij sko-me to do loš kom pro-fi li sa nju so ci o lo gi je na be o grad skom Fi lo zof skom fa kul te tu, fi lo sof; Lju bo mir Ta dić je prav nik ko ji se naj već ma ba vio pro ble mi ma fi lo so fi je i so ci o lo gi je pra va i po li ti ke; so ci o lo zi su Ku ljić, Bog da no vi će va i Ilić, a Mi ša Đur ko vić je fi lo sof po li ti ke. Pre ma to me, je dan deo fi lo so fa po li ti ke i so ci o lo ga u Sr bi ji is ka zu je iz ve snu sklo nost ka sa-dr žin skom po i ma nju le vi ce i de sni ce.


2006: 10). U nje go voj knji zi Le vi ca i de sni ca: zna čaj jed nog po li tič kog raz li ko va nja (Bob bio, 1996) dat je osnov ni kri te ri jum raz li ko va nja: na le voj stra ni ide o loš kog spek tra su oni ko ji sma tra ju da su ljud ska bi ća me đu sob no vi še jed na ka ne go ne jed na ka, a na de snoj oni ko ji sma tra-ju da su lju di vi še ne jed na ki ne go jed na ki19 (Bob bio, 1996: 67). Da bi na gla sio ide al no-tip ski od nos pre ma te melj noj vred no sti jed na ko sti, Bo bio da je pri mer Ru soa i Ni čea. Njih dvo ji ca, na i me, pred sta vlja ju ide al no-tip ske fi lo so fe jed na ko sti od no sno hi je rar hi je: Ru so osu đu je druš tve nu ne jed na kost u ime pri rod ne jed na ko sti20, dok Ni če osu đu je druš tve nu jed na kost u ime pri rod ne ne jed na ko sti (Bob bio, 1996: 68).

Da kle, ne ma le vi ce bez ve re u jed na kost sve ga što no si ljud ski lik i ne ma de sni ce bez ve re u oprav da nost druš tve ne hi je rar hi je, bez ob zi ra na to da li je hi je rar hi ja za sno va na na prav no ne jed na kom, kat kad ra si-stič ki prav da nom, po lo ža ju, kao što je bio slu čaj u ro bo vla snič kim ili u sta leš ko-fe u dal nim druš tvi ma od no sno u na ci stič kom ob li ku ka pi ta li-zma; ili na druš tve no ne jed na kom po lo ža ju za sno va nom na raz li ka ma u po ro dič no ste če nom bo gat stvu od no sno ne jed na ko sti ma u do stup-no sti obra zo va nja ili ne kog dru gog ret kog do bra; od no sno na ko riš će-nju im pe ri jal nih di vi den di u cen tru svet skog ka pi ta li stič kog si ste ma.

U sva kom slu ča ju, na osno vu kri te ri ja na ko jem se za sni va druš-tve na hi je rar hi ja, kao i me ri ira ci o nal no sti u nje nom prav da nju, mo gu se raz li ko va ti ste pe ni de sne usme re no sti: re ak ci o nar ni po kre ti i re-ži mi na kraj njoj de sni ci tra že idej ne iz vo re u du bo koj proš lo sti i če-sto kraj njim ra si zmom i na ci o na li zmom prav da ju svo je pre ten zi je na vlast21; kon zer va tiv ci bi kon zer vi ra li po sto je će druš tve ne ne jed na ko sti u ka pi ta li zmu po sred stvom ide o loš ke upo tre be cr kve nog (ar hi je re ji), dr žav nog (vlast), po ro dič nog (otac) i teh no krat skog (me na džer) au-to ri te ta; kon zer va tiv ni li be ra li prav da ju druš tve ne ne jed na ko sti pri-

19 Slič no Bo bi ju, Vla di mir Ilić pi še da se le vi ca i de sni ca mo gu pre po zna ti „pre ko po sma tra nja od no sa re le vant nih po li tič kih su bje ka ta pre ma te melj nim vred no sti ma druš tve no-eko nom ske jed na ko sti i slo bo de“ (Ilić, 1998: 82).

20 V. Ilić, ta ko đe, is ti če „da se upra vo od nos pre ma Ru sou mo že uze ti kao vr lo dis kri mi na ti van po ka za telj kon zer va tiv nog ili do sled nog ka rak te ra ne kog sta no viš ta u okvi ru opšti je (neo)li be ral ne stru je“ (Ilić, 1998: 68).

21 Po pra vi lu, što je tač ka po želj ne vi zi je druš tva da lje u proš lo sti, po kret od no-sno re žim je re ak ci o nar ni ji.


rod nim raz li ka ma u spo sob no sti ma lju di; so ci jal ni li be ra li bi po ste pe-nim re for ma ma ubla ži li druš tve ne ne jed na ko sti u ka pi ta li zmu u ci lju stva ra nja me ri to kra ti je, tj. druš tva što rav no prav ni jih šan si u okvi ru ka pi ta li stič kog si ste ma.

Le vi ca je na čel no od 1848. an ti ka pi ta li stič ka22, jer sma tra da ka-pi ta li zam usled svoj stve ne ira ci o nal no sti, is po lje ne u pe ri o dič nim kri za ma i u vla da vi ni ka pi ta la i ro be nad lju di ma, nu žno pro iz vo di druš tve ne ne jed na ko sti, pa se ne mo že suš tin ski re for mi sa ti. U od no-su na ci lje ve i sred stva ko ja pri me nju ju u bor bi pro tiv ka pi ta li zma ra di ostva re nja jed na ko sti, mo gu se raz li ko va ti sle de ći levičarski po kre ti: 1) na kraj njoj le vi ci anar hi sti i ko mu ni sti (me đu ko ji ma su isto rij ski po sto ja le raz li ke iz me đu – od le vih ka de sni ma – pol po ti sta, ma o i sta, troc ki sta, sta lji ni sta, ti to i sta, luk sem bur gi sta, evro ko mu ni sta) ko ji ne pre za ju od re vo lu ci o nar nog na si lja i pri vre me nog uki da nja ili ogra ni-ča va nja ljud skih slo bo da – anar hi sti, luk sem bur gi sti i evro ko mu ni-sti su, me đu tim, naj pri vr že ni ji neo p hod no sti po ve zi va nja so ci ja li zma i de mo kra ti je, shva će ne na sa dr žin ski, tj. druš tve no-eko nom ski a ne for mal no-pr o ce du ra li stič ki na čin – za rad uki da nja druš tve ne po de-le ra da (što su pol po ti sti i ma o i sti po ku ša li da iz vr še i u prak si); fi-zič kog ili prav no-po li tič kog ukla nja nja kla snog ne pri ja te lja; uki da nja ka pi ta li stič kih druš tve no-eko nom skih od no sa i stva ra nja so ci ja li zma od li ko va nog ne kom me rom druš tve no-eko nom ske jed na ko sti; 2) ra di-kal ni le vi ča ri, so ci ja li sti ko ji, ia ko ne spo re da je re vo lu ci o nar no na si lje ne kad neo p hod no, ipak, sma tra ju da je ono tek ul ti ma ra tio u po seb-nim druš tve no-isto rij skim pri li ka ma, dok pri hva ta ju par la men tar ne me to de bor be u ci lju osva ja nja vla sti na iz bo ri ma i po to njeg re vo lu ci-o ni sa nja pro iz vod nih od no sa23; 3) ume re ni le vi ča ri re for mi sti, tj. so-

22 Ia ko se le vi ca i de sni ca ne ret ko pred sta vlja ju kao di ho to mi ja, u stva ri je reč o či-nje ni ci da se ra di o kon ti nu u mu s ra zno vr snim le vi ca ma i de sni ca ma (Co le 2005: 205).

23 Au gust Be bel je, pri me ri ce, stra ho vao da pro blem mo že na stu pi ti u onom tre nu ka da pro le ta ri jat osvo ji vlast po sred stvom iz bo ra (u šta 1905. go di ne, zbog ši re nja pra va gla sa, ras tu će broj no sti pro le ta ri ja ta – tren da ko ji je za u sta vljen još po lo vi nom XX ve ka u raz vi je nim evrop skim ze mlja ma [Pr ze wor ski, 1985: 23–24, 26] – i sve bo ljih iz bor nih is ho da u raz li či tim evrop skim ze mlja ma, ni je ni ma lo sum njao), jer bur žo a zi ja mo že ospo ri ti tu po be du; ta da bi re vo lu ci o nar no na si lje pred sta vlja lo je di ni na čin pre la ska iz ka pi ta li zma u so ci ja li zam (Pr ze wo r ski, 1985: 9, 18–19, cit. pr. Schor ske, 1955: 43).


ci jal ni de mo kra ti pre pa da Ber lin skog zi da, ia ko su pri hva ta li par la-men tar ni na čin po li tič ke bor be kao je di ni do zvo lje ni, sma tra li su da je ka pi ta li zam neo p hod no re for mi sa ti, sle de ći kej nzov ske me re, u „dr ža-vu so ci jal nog sta ra nja“ (wel fa re sta te) i pu ne za po sle no sti ko ja ubla ža va druš tve no-eko nom ske ne jed na ko sti pro iz ve de ne na tr žiš tu i pri pre ma te ren za pre la zak u so ci ja li zam, ka da druš tvo po sta ne za to zre lo.

Pre ma ova kvom shva ta nju, so ci jal ne de mo kra te pri pa da ju le vom cen tru, uko li ko ka pi ta li zam sma tra ju bar na čel no ne ra ci o nal nim i ne-pra ved nim druš tvom, či je re for mi sa nje tre ba da do ve de do re vo lu ci-o nar nih is ho da u bu duć no sti, pa ma kar i da le koj24; dok se so ci jal ni li be ra li, uko li ko sma tra ju da je ka pi ta li zam, ia ko be zal ter na ti van, po-treb no usa vr ša va ti u ci lju ne u tra li sa nja pre ve li kih druš tve nih ne jed na-ko sti ko je ga mo gu ugro zi ti, jer vo de po ten ci jal nom kla snom su ko blja-va nju, na la ze na de snom cen tru. Taj cen tar iz me đu le vi ce i de sni ce bio je naj ši ri dok je re al ni so ci ja li zam bio vi đen kao pret nja ka pi ta li zmu, pa je strah od re al nog so ci ja li zma do pri no sio hu ma ni zo va nju ka pi ta-li stič kih druš ta va po sred stvom dr ža ve so ci jal nog sta ra nja.25

Na kon pa da Ber lin skog zi da, me đu tim, strah od le vi ce je ne stao, eks trem ni (anar hi sti i raz li či te ko mu ni stič ke gru pe) i ra di kal ni le vi ča ri (raz li či ti an ti ka pi ta li stič ki po kre ti i stran ke) su po li tič ki mar gi na li zo-va ni i frag men ti sa ni (Ru ži ca, 2014: 16)26, a evrop ski so ci ja li sti i so ci-

24 Pre ma Pr že vor skom, pre pi ska Bran ta, Pal mea i Kraj skog, ob ja vlje na 1976, po ka zu je da su so ci jal ni de mo kra ti, na ro či to Brant, pre sta li da bu du re for mi sti ko ji se na da ju ku mu la tiv nom efek tu re for mi u bu duć no sti s ci ljem ko nač nog pre o bra ža ja ka pi ta li stič kog u so ci ja li stič ko druš tvo, još se dam de se tih go di na, pre neo li be ral ne ofan zi ve Ta če ro ve i Re ga na (Pr ze wo r ski, 1985: 40), pa su već ta da u stva ri po sta li so ci jal ni li be ra li.

25 Za di ja lek tič ko miš lje nje ne ma iz ne na đe nja ako re for ma si ste ma u ci lju nje-go ve ko nač ne pro me ne za pra vo do pri ne se nje go vom ja ča nju i od la ga nju si stem skih pro me na (Wal ler ste in, 1990: 73–74), baš kao što i na iz gled sta bil ni druš tve no-eko-nom ski si stem mo že pro pa sti u ne do stat ku ve ćih iza zo va ko ji bi zah te va li da le ko se žne re for me. Na i me, tek opa sni iza zo vi do pri no se ozbilj nom tra ga nju za od go vo ri ma ko ji bi suš tin ski usa vr ši li si stem. Ako na opa sne iza zo ve ne ma od go va ra ju ćih od go vo ra, on da pre ti re vo lu ci ja. U tom sve tlu, so ci jal na de mo kra ti ja je pred sta vlja la naj o zbilj ni ji od go vor ka pi ta li zma na iza zov re al nog so ci ja li zma.

26 Iz bor no, u po sled njih de se tak go di na ra di kal ni le vi ča ri sto je naj bo lje u Češ koj, Grč koj, Ki pru, Ne mač koj, Ru si ji, te u Fran cu skoj.


jal ni de mo kra ti ide o loš ki su se, iz gu biv ši vo lju za bi lo ka kvim da le ko-se žni jim druš tve nim eks pe ri men ti ma u ci lju oslo ba đa nja gra đa na od druš tve nih hi je rar hi ja (Pa vi će vić, 2014: 36), po pra vi lu, po i sto ve ći va li sа so ci jal nim li be ra li ma, če mu je zna čaj no do pri ne lo i re la tiv no sma-nje nje učeš ća rad niš tva u struk tu ri po stin du strij skog druš tva, pa se tzv. le vi cen tar za jed no s pu nom za po sle noš ću i dru gim te ko vi na ma dr ža ve so ci jal nog sta ra nja sa svim iz gu bio, a ceo ide o loš ko-po li tič ki spek tar sna žno po me rio ude sno. To me je na ro či to do pri ne la či nje ni ca da su od bra nu te ko vi na dr ža ve so ci jal nog sta ra nja pre u ze li ra di kal ni de sni ča ri, pri me nju ju ći tzv. wel fa re cha u vi nism tak ti ku „kom bi no va-nja eko nom ski le vih po zi ci ja27 s au to ri tar nim i is klju či vim“ kse no fo-bič nim sta vom pre ma pra vu gra đan stva ra sno, re li gij ski, et nič ki dru-ga či jih (Kitschelt, 1995: 22), ili pre ma pra vi ma sek su al no „de vi jant nih“ (Ival di, 2012: 10). Sa sta no viš ta odr ža nja ka pi ta li zma to je ve o ma funk-ci o nal no jer za ma glju je isto vet nost in te re sa rad niš tva u svet skom ka-pi ta li stič kom si ste mu (Wal ler ste in, 1990: 83), baš kao što do pri no si uno še nju za me ša telj stva u poj mov no od re đe nje le vi ce i de sni ce.28

27 U od no su pre ma zaš ti ti rad ni ka, ne za po sle nih i pen zi o ni sa nih be lih hriš ća na, te pre ma fi nan sij skom tr žiš tu, mul ti na ci o nal nim kom pa ni ja ma i po li tič kom „esta-bliš men tu“ (Ival di, 2012: 11).

28 Ovom za me ša telj stvu do pri no si i, iz ve den iz te o ri ja o to ta li ta ri zmu, mo del pot ko vi ce ili grč kog slo va ome ga (Ω), što je me ta fo ra ko ju je upo tre bio fran cu ski fi-lo sof Žan-Pjer Faj (Jean-Pi er re Faye) opi su ju ći po zi ci ju ne mač kih par ti ja tri de se tih go di na (Mayer 2011: 101). Nje go va pri me na uka zu je na suš tin ski for ma li stič ki pri stup raz li ko va nju le vi ce i de sni ce: „(…) poš to na kraj njim po lo vi ma le vi i de sni eks tre mi sti de le za jed nič ki afi ni tet pre ma re pre siv nim i au to ri tar nim, čak to ta li tar nim for ma ma vla da vi ne, da le ko je upo tre blji vi ji ana li tič ki mo del pot ko vi ce (ne go uo bi ča je no raz li-ko va nje le vi ce i de sni ce, pr. J. B.) ko ji re ljef no po ka zu je pri bli ža va nje kraj nje le vi ce i de sni ce. Pri me ra ra di, fa ši zam na kraj njoj de sni ci se, po put eks trem ne le vi ce, za la že za upo tre bu ra di kal nih, na sil nih sred sta va, okre nut je bu duć no sti i za la že se za dr-žav nu kon tro lu i upra vlja nje eko no mi jom“ (Sto jilj ko vić, 2011: 121, u: Sto jilj ko vić et al.). Ova kvo vi đe nje sa svim za ne ma ru je suš tin ske ide o loš ke raz li ke kraj nje le vi ce i de sni ce (Ku ljić, 1983). Uz to, i jed no ne dav no is tra ži va nje je po ka za lo da su po usva ja-nju te melj nih vred no sti kraj nje de sni ce, tj. na ci o na li zma, au to ri tar no sti i kse no fo bi je, evrop skim ra di kal nim de sni ča ri ma naj bli ži (neo)kon zer va tiv ci, pa de mo hriš ća ni, li be ra li i so ci jal ni de mo kra ti (tim re do sle dom), dok su so ci ja li sti i ze le ni od njih naj u-da lje ni ji, što is ku stve no opo vr ga va mo del pot ko vi ce (Im mer zeel, Lub bers, Cofé 2016). Ipak, tre ba re ći da su dru ge teš ko će mo de la pot ko vi ce i nje go ve pri sta li ce upu ti le na te o rij ski oprez: „No, i mo del pot ko vi ce ima svo jih ne sa vr še no sti i ne kon zi stent no sti.


Tre ba na po me nu ti da ve ra u po tre bu druš tve ne jed na ko sti lju di ni je isto vre me no i ega li ta ri zam, tj. dok tri na ko ja pro pi su je da su lju di u sve mu jed na ki ili da u sve mu tre ba da bu du jed na ki. Na i me, ka ko Bo bio s pra vom na gla ša va, raz bo ri ti le vi čar se bo ri za što da le ko se žni je „uma nje nje druš tve nih ne jed na ko sti i ubla ža va nje po sle di ca pri rod nih ne jed na ko sti“, dok se vul gar ni ega li tar ci za la žu za „jed na kost sva ko ga u sve mu“ (Bob bio, 1996: 63). Ipak, upr kos ovoj ra zli ci, i pr vi i dru gi spa da ju u le vi ča re, bez ob zi ra na na čin na ko ji će ih ne ko vred no va ti.

U sva kom slu ča ju, kao što Žan La pons (Jean La pon ce) na gla ša va, u po li tič koj, re li gij skoj, pri vred noj i vre men skoj rav ni le vi ca i de sni ca se raz gra ni ča va ju na taj na čin što se u na če lu le vi ča ri za la žu za jed na kost, ra ci o na li zam i slo bod nu mi sao u od no su na re li gij ske au to ri te te, ve ću jed na kost za ši ro ke druš tve ne slo je ve i dis kon ti nu i tet od no sno sprem-nost na ino va ci je u od no su na tra di ci ju i ono što nam je po zna to iz proš lo sti. De sni ča ri se pak za la žu za poš to va nje druš tve ne hi je rar hi je, ira ci o nal nu po sluš nost ver skim au to ri te ti ma (ka ko cr kve nim ar hi je re-ji ma ta ko i nat pri rod nim si la ma ko je se ne mo gu ra ci o nal no spo zna ti), poš to va nje vi še vred no sti vi ših druš tve nih slo je va i tra di ci o na li zam, kao i kon ti nu i tet u vre men skom sle du iz me đu proš lo sti, sa daš njo sti i bu duć no sti (La pon ce, 1981: 118–119, cit. pr. Ig na zi, 2006: 11). Dru gim re či ma, de sni ca pri sta je uz si le ko je odr ža va ju ka pi ta li stič ki po re dak, dvor i cr kvu, a u XX ve ku i na ci ju, dok ih le vi ca do vo di u pi ta nje (Ig-na zi, 2006: 11–12). Upra vo sto ga što se li be ra li na čel no za la žu za ra-ci o nal no ure đe nje kul tu re i po li ti ke, ali ne i pri vre de, gde je na de lu na sto ja nje na ne spu ta noj spon ta no sti tr žiš ta, prem da bi so ci jal ni li be-ra li is pra vlja li nje go ve ne sa vr še no sti, oni ne mo gu spa da ti u le vi ča re.

Eko nom ska di men zi ja je du go pre sud no odre đi va la šta je le vo a šta de sno. Ali, s ra stom zna ča ja post ma te ri ja li stič kih vred no sti, do če ga je doš lo s uspo nom dr ža ve so ci jal nog sta ra nja i tzv. no ve le vi ce – fe mi ni-zma, LGBT po kre ta, eko loš kog po kre ta, li be r ter skih stru ja so ci ja li zma, hi pi po kre ta – kra jem še zde se tih i po čet kom se dam de se tih go di na, doš lo je i do to ga da kul tur na osa, ta ko đe, od re đu je šta je le vo a šta de sno. Na i me, na eko nom skoj di men zi ji po zi ti van od nos pre ma jed na-

Ta ko, anar hi zam uz in si sti ra nje na jed na ko sti, od bi ja isto vre me no sva ki ob lik vla de i dik ta ta nad eko no mi jom“ (Sto jilj ko vić, 2011: 121, u: Sto jilj ko vić et al.).


ko sti i ra ci o nal no or ga ni zo va noj pri vre di od li ku je le vi ča ra, na su prot na gla ša va nju hi je ra r hi je i la is sez fa i re prin ci pa, što od re đu je de sni ča ra. Šta vi še, le vi čar u ka pi ta li zmu vi di ge ne ra to ra ra stu ćih ne jed na ko sti u druš tvu i sto ga za u zi ma na če lan an ti ka pi ta li stič ki stav, dok de sni čar, s iz u zet kom po je di nih re ak ci o nar nih ra di kal nih ili kraj njih de sni ča ra ko ji se vra ća ju u da le ku proš lost sa ide jom da ta mo pro na đu ide al no druš tvo, u na če lu bra ni ka pi ta li zam kao naj bo lje ili, bar, naj ma nje lo še od svih po sto je ćih druš ta va.

Na kul tur noj pak di men zi ji le vi čar na gla ša va slo bod nu ra ci o nal-nu mi sao na su prot ira ci o nal nom cr kve nom au to ri te tu; dis kon ti nu i tet (kul tur nu, prav nu, po li tič ku no vi nu) na su prot kon ti nu i te tu (tra di ci ja, za kon, po re dak); ega li tar ni in ter na ci o na li zam (na gla ša va ju se pra va po je di na ca ne za vi sno od nji ho vog druš tve nog po lo ža ja i lič nih sklo-no sti, i pra va na ci ja ne za vi sno od nji ho ve ve li či ne u glo bal nom sve tu) na su prot na ci o na li zmu, ko ji naj češ će spu ta va pra va po je din ca, od no-sno na su prot im pe ri jal nom ko smo po li ti zmu ko ji, naj češ će, prav da ju ći in te re se od re đe nih im pe ri ja, ogra ni ča va pra va ma lih, si ro maš nih i po-li tič ki ne moć nih na ci ja. I na kra ju tre ba is ta ći da le vi čar bra ni pra vo na raz li ko va nje, pra vo na sop stve ni ži vot ni stil, za la že se za pra va ma nji na uopšte, na su prot de sni čar skom in si sti ra nju na re li gij skim ili na ci o nal-nim isto vr sno sti ma, kao i tra di ci o nal nim po ro dič nim i sek su al nim obra sci ma i na vi ka ma (De Ko ster et al. 2012: 5).

U le vi cu, pre ma to me, spa da ju sva ka stran ka, po kret ili gru pa ci ja ko ji se za la žu za ostva re nje što ve će ra ci o nal no sti druš tve nog ži vo ta i druš tve ne jed na ko sti kao glav ne vred no sti. Sve što sme ta ostva re nju ra ci o nal no sti i jed na ko sti (sva ka za vi snost jed nog čo ve ka od dru gog, ka pi ta li zam, cr kva, pa tri jar hal ni kul tur ni obra zac) sma tra se ne pri ja-telj skim. Jed na kost me đu lju di ma mo ra se is po lji ti u svim obla sti ma druš tve nog ži vo ta: pri vre di, po li ti ci, kul tu ri i sva ko dne vi ci. U skla du s tim se in si sti ra na zaš ti ti po je di nač nih pra va na raz li či tost i na zaš-ti ti ma njin skih pra va u svim sfe ra ma druš tve nog ži vo ta. Druš tve na prav da je ono če mu se te ži, pa se i ne u spe si po je di na ca da se sna đu u kon kret nom druš tvu pri pi su ju druš tvu, a u ma njoj me ri sa mom po-je din cu. Na po slet ku, le vi cu „ne odva ja od de sni ce za la ga nje za ši re nje de mo kra ti je, već in si sti ra nje da je de mo kra ti ja neo dvo ji va od druš tve-no-eko nom ske jed na ko sti“ (Ku ljić, 2013: 28).


U me đu na rod nim od no si ma, osim ako se ne ra di o le vi ča ri ma ko ji vla da ju ve li kom si lom, le vi ca se bo ri za in ter na ci o na li zam od no sno rav no prav nost ma lih i ve li kih na ci ja i su prot sta vlja se im pe ri jal nim na sto ja nji ma. Na kra ju, da bi se ne ka stran ka sma tra la le vi čar skom, ona mo ra i u po li tič koj prak si, a ne sa mo na re či ma za pi sa nim u stra-nač kom pro gra mu ili iz go vo re nim u pred iz bor nim kam pa nja ma, ako se na la zi na vla sti, vo di ti ne dvo smi sle no le vi čar sku po li ti ku, tj. spro vo-di ti me re ko je će pro iz vo di ti sve ve ću druš tve nu jed na kost.

De sni ca pak za go va ra neo p hod nost po sto ja nja druš tve nih hi je rar-hi ja u svim sfe ra ma ži vo ta: pri vre di, po li ti ci, kul tu ri i po ro dič noj ili part ne r skoj sva ko dne vi ci. In si sti ra se na po tre bi (na ci o nal ne, kon fe-si o nal ne, ra sne) isto vr sno sti druš tva, jer upra vo isto vr snost pre sud no uslo vlja va sta bil nost. Is ti ču se pred no sti slo bo de u od no su na jed na-kost. Druš tvo se go to vo u pot pu no sti oslo ba đa od go vor no sti za ne u-spe he po je di na ca, pa čak i ako su ovi ne u spe si pri lič no ras pro stra nje ni. Ka pi ta li zam se pri hva ta ili kao naj bo lji ili, bar, kao naj ma nje loš po-sto je ći druš tve ni si stem, tj. prav da se bi lo po sred no bi lo ne po sred no (Ku ljić, 2013: 27).

U me đu na rod nim od no si ma de sni ca, po pra vi lu, sma tra nu žnim, ako ne i po želj nim, da im pe ri je ili na ci je ko ji ma de sni ča ri pri pa da ju ima ju vi še pra va od dru gih, te da ma le ze mlje, pod uslo vom da ni su nji ho ve, mo ra ju da se po ko ra va ju dik ta tu moć ni jih dr ža va. Im pe ri jal-na na sto ja nja ve li kih si la se prav da ju bi lo ci nič nim shva ta njem me đu-na rod nog pra va (po zi va mo se na nje ga ka da nam od go va ra od no sno ig no ri še mo ga ka da nam ne od go va ra) bi lo po zi va njem na mo ral ne raz lo ge i od bra nu ljud skih pra va („hu ma ni tar na in ter ven ci ja“). Da-ka ko, de sni čar ska stran ka i u po li tič koj prak si spro vo di po li ti ku ko ja uve ća va druš tve ne ne jed na ko sti.

urednik zoran hamović likovni urednik milena lakićević · predgovor 11 ki nj ga ko a e j s na a...

Documents