ursa prirucnik tt

7/21/2019 URSA Prirucnik TT

1/56

URSA GRAEVINSKA FIZIKA 2

Uputstvo za upotrebu programa


2/56

SADRAJ:

- Uputstvo za upotrebu programa URSA GF 2

Autor programa:RAISA, Metod Saje s.p.

U saradnji sa:URSA d.o.o. Beograd

Vlada Bezbradica dipl.ma.ing.

URSA d.o.o. BeogradMilutina Milankovia 25, 11070 Novi Beogra

Tel. 011 6137 548, Faks: 011 613 74 80

e-mail: [email protected]

web:www.ursa.rs


3/56

U P U T S T V O Z A U P O T R E B U P R O G R A M AURSA GF 2

O programu:

Program URSA GF 2 je namenjen izradi elaborataenergetske efikasnosti objekata u zgradarstvu prem

PRAVILNIKU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADAkao i prateim standardima,SRPS EN ISO 13790;SRPS E

15315;SRPS EN 15217; SRPSS.U.J5.520; SRPS.U.J5.530; i ostalih. Takoe je namenjen i izradi energetskog pasopremaPRAVILNIKU O USLOVIMA,SADRINI I NAINU IZDAVANJA SERTIFIKATA O ENERGETSKIM SVOJSTVIMZGRADAStandardi propisuju osnovne tehnike zahteve koji moraju biti zadovoljeni u pogleduracionalne potronje energizgrade, toplotnezatite i higijene u objektima,namenjenim za ivot i rad ljudi, bez ugroavanja komfora korisnika

Novi pravilnik donosi dosta novina( u odnosu na stari) u pogledu naina izrauna odreenih parametaraidruga(sveobuhvatniji) pogled na zgradu kao objekat koji troi energiju:

Prva vea promena se zapaa kod spoljanjih projektnih temperatura u zimskom periodu, koje su za nekmesta vie u odnosu na stari pravilnik,to je u saglasnosti sa novim klimatskim uslovima, i to u krajnjem

sluaju smanjuje potronju energije objekta. Na osnovu spoljanjih projektnih temperatura u zimskoperiod je izvrena i podela na zone A iB koje odreuju temperaturu spoljnjeg vazduha na osnosvu kojse vri proraun kondenzacije u konstrukciji u grejnoj sezoni i duinu period isuenja konstrukcije u sluakondenzacije.Takoe je izmenjena i lista mesta u Srbiji za koje se radi proraun. Mestakoja nepostoje srade sa klimatskim podacima za najblie poznato mesto.

Novina su takoe i neke nove konstrukcije koje podleu proveri kao to su zidovi i meuspratnkonstrukcije izmeu grejanih prostorija razliitih korisnika ili vlasnika,to je u saglasnosti sa novireimom grejanja koji e se primenjivati na nove zgrade , gde e se grejanje pla ati po uinku,pa vlasnistanova mogu da iskjue svoja grejna tela po elji.Meutim pravilnik naalost nije jasno definisao da one ulaze i u termiki omota objekta ili ne( da li samo da se izoluju,bez uticaja na proraun) ,odnosno nkoji se nain ( i da li se uopte) vrednuju gubici toplote kroz konstrukcije koje se nalaze izmeu jedinicdva razliita vlasnika

Takoe dilemu ostavljaju konstrukcije definisane kao one koje se granie sa negrejanim ili grejanimprostorima,u smislu koji se to prostori smatraju negrejanim ili koliko grejanim ( nije logino dtemperaturski koeficijent koji slui za aproksimiranje temperature u prostoru koji nije spoljna sredinakoji se greje na odreenu temperature bude isti kao i koeficijent za negrejani prostor(npr.zid ka grejanostepenitu ima veifaktor korekcje temperature, kao izid prema negrejanom stepenitu) zato esto modoi do greki u proceni potronje energije.Evropski standard koji izmeu ostalog i to definie ISO 1283na alost takoe nije uvrten u spisak standarda na koji se oslanja pravilnik

Novi pravilnik ima dosta stroije zahteve u pogledu minimalnih koeficijenata prolaza toplote koje treba d

zadovolji odreena konstrukcija ( Za novogradnju 300%, a za renovaciju 250% )

Dosta su stroiji zahtevi za koeficijent prolaza toplote prozora (1,5 W/m2K)

Za proraun potronje energije se uvodi pojam stepen dana HDD,mada je i ta metoda manje tana ometode koju koriste veina zemalja u regionu koje su usvojile evropske norme . Naime kod metodstepen dana se raunaju gubici na osnosvu prosene unutranje temperature zgrade od 20C i na osnosv


4/56

srednjetemperature grejnog perioda za odreeno mesto. Mnogo tanija metoda je raunanje prekunutranje projektne temperature za odreeni tip graevine koja je data u tabeli 6.5 novog pravilnikamoe biti i 18,22 ili ak 28 C) i srednje mesene temperature za mesece grejne sezone. Naalost zbomanjka i nesistematizovanih klimatskih podataka za mesta u naoj zemlji ,na novi pravilnik je prinueda se oslanja na metodu stepen dana HDD, pri emu se prave vea odstupanja kod prorauna porebngosinje energije za grejanje

Pored standardnih provera konstrukcija (koeficijent prolaza toplote, parodifuzija i toplotna stabilnos

novi pravilnik je za razliku od starog doneo dosta novina u smislu posmatranja zgrade kao potroaageneratora energije

To se pre svega odnosi na to da se sada u energetski bilans potronje uzimaju u obzir i ventilacioni gubi

preko stolarije u zavisnosti od njenog kvaliteta i poloaja zgrade na terenu kaoi poloaja zgrade u odnosna susedne objekte

Linijski gubici koji ulaze u raun kao deo transmisionih gubitaka po novom pravilniku se mogu uzimati ndva naina u obzir:

1. Paualno, mnoei termiki omota sa koeficijentom Utb=0,1 W/m2K2. Oslanjajui se na standard ISO 10211, preko koga se mogu putem metode konanih elemenat

detaljno proraunati linijski gubici za svaki sklop posebno, uzimajui u obzir njegove specifindimenzije.

Pravilnik se na alost ne oslanja na standardISO 14863,koji u sebi sedrai tablicu karakteristinih sklopovna ijem spoju se javljaju linijski gubici sa prosenim vrednostima tih gubitaka, iako je to uobiajenpraksa u normativima svih zemalja lanica EU, i zemalja u nam regionu,koje su usvojili evropske norme oblasti energetske efikasnosti.

Novina u novom pravilniku je i da se u energetski bilans objekta uzimaju u obzir toplotni dobici o

sunca zraenjem kroz transparentne i netrensparentne povrine u zavisnosti od poloaja I nagib

tih povrina kao i njihove zasenenost ,zatim dobici od ljudi koji borave u zgradi ( u zavisnosti otipa zgrade tj.procesa u kome se nalazi ljudski organizami broja asova prisutnosti ) , kao i dobiod elektrinih ureaja iIi maina koje se nalaze u zgradi. Na ovaj nain se smanjuju ukupngodinja potrebna energija objekta i realnije se procenjuju potrebe jedne zgrade za energijom.

Na kraju se uzima bilans izmeu toplotnih gubitaka i dobitaka u jednoj zgradi i izraunava se ukupngodinja potrebna koliina energija za grejanje.

Zbog nedostatka klimatskih podataka za celu teritoriju Srbije, novi pravilnik je prinuen da se oslanja npodatke koji su vezani za Beograd ( sunevo zraenje po jedinici povrine po mesecima)i propisuje da s

ti podaci odnose na sve gradove u Srbiji . Takoe nedostaje i podela stepen dana HDD po mesecimgrejne sezone za ostale gradove u Srbiji. Iz toga proizilazi gruba procena potronje energije, jer se dobusled sunevog zraenja za ostale gradove u Srbiji uzimaju preko tablice sunevog zraenja za Beograd, godinja potrebna energija za grejanje se izraunava prema godinjoj metodi koja je manje tana omesene metode. Izraun potrebne godinje energije za grejanje po mesenoj metodi ,mogue je samuraditi za grad Beograd. Za ostale gradove program izraunava potronju energije po godinjoj metodi.


5/56


6/56

Tehniki zahtevi:Program radi u okruenju Windows XP, Windows 7 ili Windows 8.

Preporuuje se grafika kartica najmanje rezolucije 1024 x 768, 100 MB slobodnog prostora na

disku i 512 MB RAM-a.

Program ne radi na racunarima sa Windows 3.x ili Windows NT 3.x ili MacOS.

Instalacija programa:a) Staviti CD URSA GF 2 ili USB sa exe failomu raunar,b) Ako se program automatski ne startuje, to moete najjednostavnije uraditi tako to uglavnom fail-u na CD ROMUili USB-u pokrenete program SETUP.EXE,c) Sledite uputstvo na ekranu za instalaciju programa.

Deinstalacija programa:a) U START meniju izaberite SETTINGS/CONTROL PANEL,b) U CONTROL PANEL-u dva puta kliknete na Add/Remove Programs,c) Izaberite program URSA GF 2

d) Kliknite na YES za odstranjivanje programa URSA GF 2

Auriranje i update programa:Program razvijamo i prilagoavamo sa obzirom na potrebe i zahteve korisnika kao i saobzirom na eventualne promene standarda. Najnovija verzija programa e stalno biti prisutnana naem sajtuwww.ursa.rs, ili e vam program sam javljati postojanje novih verzija(kada ste prikljuena internet)I vriti automatski update. Vae primedbe,komentare i pitanja u vezi sa programom URSA G

2 takoe moete da aljete mailom, to e puno uticati da svaka nova verzija bude to bolja I prikladniza rad projektanata, na emu Vam unapred zahvaljujemo.

Kontakt:URSA d.o.o.Beograd,

Milutina Milankovia 25,11070 Novi Beograd,Tel: 011 6 137 548,Tel/fax: 011 6 137 480,E-mail: [email protected]
http://www.ursa.rs/http://www.ursa.rs/


7/56

RAD P R O G R A M A

URSA GRAEVINSKA FIZIKA 2

Glavni meni programa ima sledei izgled, u kome se nalaze sledei vanijiTAB-ovi:

Direktan izlazak na DESKTOP iz programa

TABOVI Ureivanje i zatvaranje otvorenih prozorau okviru glavnog menija programa


8/56

TAB UGRADNJA IZOLACIJEprikazuje sva mesta na kojima se ugrauje odgovarajua vrsta URSA izolacije uposlovnim, stambenim i industrijskim objektima.

Klikom naTAB KATALOG MATERIJALA otvara se baza podataka materijala , kao i mogunost da u okviru njeunesete svoj material koga nema u bazi .


9/56

Novi materijal se ubacuje na taj nain to se u okviru TAB-a MOJI MATERIJALIprvo odbere grupa materijala kojopripada , a zatim se vri unos termofizikih podataka materijala

U okviru TAB-a KATALOG GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA se nalaze ACAD crteidetalja ugradnje : Klikom naodreeni detalj program otvara crte u ACAD-u, koji se mogu koristiti kao reenja u projektima


10/56

U TABOVIMA IZVOZ I UVOZ PROJEKATA, se moe postojei projekat sauvati na hard disku,poslati putema maiili uitati u program


11/56

U TAB-uALATI,takoe moemo izabrati opciju gde moemo sauvati u ZIP datoteci sve podatke koje smo dotadaunosili u program:projekti, novi materijali, nove konstrukcije,podaci o firmama I projektantima..

TAB OTVORI PROJEKAT, izbacuje listu postojeih projekata koje moemo izabrati da radimo na njima


12/56

TAB NOVI PROJEKATomoguava rad na novom projektu u program koji e kasnije biti detaljno izloen

Jo jedna korisna funkcija koja moe biti znaajna za korisnika jeste u TAB-u ALATI-PODEAVANJA, gde korisnmoe zadati osnovne postavke programa ,gde posebno izdvajamo mogunost aktiviranja provere nove verzijprograma pri pokretanju programa, gde e svaka nova ispravka programa automatski biti dostupna korisniku


13/56


14/56

IZRADA ELABORATA ENERGETSKE

EFIKASNOSTI SA PROGRAMOM URSA GF 2

Pre nego to preemo na detaljnu analizu izrade elaborata energetske efikasnosti u program URSA G2,opisaemo krtako tok samog procesa:

Otvaranje TAB-a NOVI PROJEKATi unoenje osnovnih podataka: Mesto, slika situacionoplana,grejana zapremina, korisna povrina zgrade,vrsta zgrade ( postojea ili nova),tip gradnjeUnoenje netransparentnih konstrukcija koje ine termiki omota zgrade ( granica izmegrejanih I negrejanih prostora), i njihova provera na parodifuziju, kondenzaciju na unutranj

povrini, toplotnu stabilnost, kao i provera koeficijenta prolaza toplote U ( W/m2K) sa propisanivrednostima. Unoenje transparentnih konstrukcija i izraunavanje njihovog koeficijenta prolaztoplote

Unoenje u tablicu konstrukcija koje ine termiki omta zgrade ,njihovih koeficijenata prolaztoplote i povrina,orjentacije i nagiba.raunanje koeficijenta povrinskog transmisionog gubitkzgrade Hts i povrine termikog omotaa zgrade

Zatim na osnovu povrine termikog omotaa zgrade, raunanje linijskih transmisionih gubitakzgrade

Dalje se radi proraun ventilacionih gubitaka zgrade na osnovu poloaja zgrade u odnosu na tere, u odnosu na ostale objekte u blizini kao i na osnovu kvaliteta stolarije koja se ugrauje nobjektu

Odreivanje unutranjih dobitaka od ljudi i osvetljenjaOdreivanje dobitaka usled sunevog zraenja kroz transparentne i netransparentne povrineOdreivanje ukupne godinje potronje energije za grejanje,emisije CO2 od ove energijeklasifikacija objekta u odreenu klasu potronje energije.Program opciono daje mogunost da sna osnovu uneenih parametara za sistem grejanjaodrede gubici u njemu na osnovu ega srauna i primarna godinja potrebna energija za grejanje kao i emisija CO2 od ove energije.

Program na kraju svih unetih i izraunatih parametara daje print elaborate EE i energetskopasoa


15/56

KREIRANJE NOVOG PROJEKTA I UNOENJE OSNOVNIH

PODATAKA

Unoenje osnovni podataka o objektu zapoinjemo otvaranjem TAB-a NOVI PROJEKAT i kreiranjem istog

(slika 1)Kada smo kreirali projekat,izaberemo PODACI O PROJEKTU I ZGRADI I unosimo osnovne podatke koji su potrebniza proraun, kao to su:

(slika 2)


16/56

Naziv i broj projekta,adresa,katastarska parcela, Investitor,izvoa,projektantska firma i odgovorni projektanZatim biramo vrstu zgrade ( na osnovu ega program moe da klasifikuje zgradu u odreeni razred energetskpotronje)

Iz tablica3.3.4.1 i 6.3( definisanih pravilnikom) se bira mesto u Srbiji gde se nalazi objekat, a program automatsizbacuje podatke o tom mestu ( broj stepen dana, broj dana grejne sezone,spoljnu projektnu temperature,kao

srednju temperature grejnog perioda).U program se pritisne dugme za izbor u okviru dela KLIMATSKI PODACizbacuje se tabela sa listom gradova i njihovim podacima (slika 2)

Na kraju treba upisati vrednosti grejane zapremine i korisne povrine objekta

Za potrebe prorauna treba izabrati i da li je objekat za koji se radi elaborate energetske efikasnosti nov ili se vrrenovacija ve postojeeg objekta, zato to pravilnik za ta dva sluaja propisuje drugaije granine vrednoskoeficijenta prolaza toplote U (W/m2K) prema tabeli 3.4.1.3,

Takoe je i novina da se u obzir uzima i akumulativnost konstrukcija koje ine termiki omota zgrade da bi sodredila koliina energije toplotnih dobitaka koja se trenutno oslobaa u objektu i time smanjuje potrebu zenergijom koja se troi na grejanje objekta.

Procenu akumulativnosti termikog omotaa je mogue uzeti u obzir na dva nainaUproeno ( gde se u programu bira tip gradnje, na osnovu koga program odreuje korektivni koeficijen

kojim se prikazuje procenat dobijene toplote od unutranjih izvora i sunevog zraenja koji direktnoptereuje prostoriju)-program uzima u obzir ovaj nain (slika 3)Detaljno, preko standarda SRPS EN ISO 13786.(ovaj standard se takoe pominje u pravilniku u taki 3koja se odnosi na toplotnu akumulativnost graevinskih elemenata, ali nigde ne stoji u spisku kljunihsporednih standarda na koje se oslanja pravilnik, pa to unosi dodatnu konfuziju. Program URSA GF 2 nije

ovoj verziji uzeo u obzir proraraun akumulativnosti preko ovog standarda)

( slika3)

Program takoe daje mogunost izbora reima grejanja gde se mogu uneti dnevni nedeljni i sezonski prekidi, akasnije se ovi parametri uzimaju u obziru pri proraunu godinje porebne energije za grejanjei godinje primarneenergije za grejanje ( slika 3)


17/56

Zatim se u okviru ovog TAB-a moe uneti tekstualni dokument u kome se moe staviti tehniki opis,zahteviisprovedene mere za postizanje energetske efikasnosti zgrade

Na kraju se u okviru ovog TAB-a moe uneti situacioni plan objekta gde se moe videti njegov poloaj u odnosu nastrane sveta i u odnosu na druge objekte


18/56

UNOENJE KONSTRUKCIJA KOJE INE TERMIKI OMOTA ZGRADEI PROVERA OSNOSVNIH PARAMETARA

U ovom delu programa se unose konstrukcije koje ine termiki omota zgrade i program vri proveru njihovokoeficijenta prolaza toplote U(W/m2K), toplotne stabilnosti, parodifuzije, kao i kondenzacije na unutranjopovrini konstrukcija.

Novina u odnosu na stari pravilnik su nekoliko novih konstrukcija ije je postojanje vano u smislu vee energetskefikasnosti objekta ( zimska bata, zid prema negrejanoj zimskoj bati,konstrukcije prema prostoru drugo

vlasnika)

Nova konstrukcija se moe unositi nadva naina:

1. Unosom nove netransparentne konstrukcije runo

(slika4)

Oznaavanjem odreene konstrukcije iz spiska konstrukcija koje su definisane pravilnikom ( tablice 3.4.1.13.4.1.3) i pritiskom na dugme NOVA KONSTRUKCIJA,otvara se prozor u kome se unose materijali slojeva koji innovu konstrukciju. Unos se vri od unutra ka spolja. Klikom na dugme DODAJ,otvara se baza MATERIJALI iz kobiramo odgovarajui materijal.Pre ubacivanja moramo upisati debljinu materijala (slika 5)


19/56

(slika5)Osim osnovnih materijala, program nudi i ubacivanje zatvorenog vazdunog sloja i njegovih dimenzija premastandard EN ISO 13790,kao i materijala koji su dodatno kreirani iz TAB-a MOJI MATERIJALI(slika 6)

(slika6)Program daje grafiki prikaz unesenih slojeva konstrukcije


20/56

Kao to smo napomenuli program proverava sledee parameter kod kosntrukcije:

Koeficijent prolaza toplote U(W/m2K)

(slika7)Koeficijent prolaza toplote se moe korigovati prema standardu EN ISO 13790 sledeim faktorima :

- Ispravka za vazduni sloj

-

Gde se uzima u obzir mogunost strujanja vazduha na toploj strani izolacije, sa ili bez prodora u nju.

(slika8)


21/56

- Ispravka za mehanike spojnice-takasti gubici

-

(slika9)

- Ispravka za obrnuti ravan krov

(slika10)


22/56

Parodifuzija i prisustvo kondenzacije

.

Program daje tablini i dijagramski prikaztemperaturskog polja i parcijalnih pritisaka koji su u funkciji odtemperatre kao i parcijalne pritiske vodene pare koji su vezani za realnu parodifuziju

Program takoe izbacujei izvetaj o eventualnoj kondenzaciji i zoni gde ona nastaje,kao i izraunati sadraj vlagevreme potrebno za isuenje poredei ga sa graninim vrednostima, a sve u skladu sa postojeim standradomSRPS.U.J5.520Duplim klikom na sliku dijagrama, program uveliava dijagrame vezane za parodifuziju , da se moe vriti vizuelnanaliza ( slika 12), a mogu se i posebno odtampati svi dijagrami vezani za parodifoziju klikom na dugm

TAMPAJ GRAFIKONE(slika 13)

(slika11)


23/56

(slika12)

(slika 13)


24/56

Provera oroavanja na unutranjoj povrini konstrukcije

Program za date projektne uslove nunutranju projektnu temperature i vlanost vazduha u prostoriji proveravda li e doi do oroavanja na unutranjoj strani konstrukcije u zavisnosti od temperature na njenoj povrinij, tj osastava konstrukcije. Uveliavanje postojeeg dijagrama je takoe mogue duplim klikom na njega, kao i njegovposebno tampanje pritiskom na dugme TAMPAJ GRAFIKONE ( slike 13 I 14)

(slika 14)


25/56

Provera toplotne stabilnosti konstrukcije

Toplotna stabilnost konstrukcije se proverava prema standard SRPS.U.J5.530, i prema ogranienjima koja stoje pravilnku.Proveravaju se : faktor priguenja amplitude oscilacije temperature , kao i proraun kanjenja oscilacitemperature .Takoe se u programu odreuje i orjentacija konstrukcije od koje zavise uslovi za toplotnstabilnost. (slika 15)

(slika 15)


26/56

2. Unosom nove netransparentne konstrukcije iz kataloga URSA

Nova konstrukcija se moe dodati i ubacivanjem ve ponuenih reenja iz URSA KATALOGA( Slika 16)U odeljku SPISAK GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA,odaberemo vrstu konstrukcije koju elimo da uvezemizkatalogaURSA, a zatim odaberemo konstrukciju. U ovom sluaju uzima se gotova slika konstrukcije iz ACAD-aSlika 17)

(slika 16)

(slika 17)


27/56

3. Unosom nove netransparentne konstrukcije iz datoteke MOJE KONSTRUKCIJE

U odeljku SPISAK GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA,odaberemovrstu konstrukcije koju elimo da uvezemo kataloga, zatim odaberemo konstrukciju iz KATALOGA MOJE KONSTRUKCIJE( Slika 18)

4. Operacije sa formiranom netransparentnom konstrukcijom

Za formiranu konstrukciju na jedan od ova dva naina moe da se tampa izvetaj,pritiskom na dugmeTAMPAJ ( slika 18). Dokument se moe sauvati u PDF ili Rich Text Formatu.

(slika 18)

(slika 19)


28/56

Formirana konstrukcija se moe sauvati pritiskom na dugme SAUVAJ U MOJE KONSTRUKCIJEu datotekkonstrukcija i koristiti se u drugim projektima.

Program direktno ubacuje konstrukciju u kategoriju konstrukcija kojoj pripada sauvana konstrukcija

Slojevi u okviru jedne konstrukcije se mogu pomerati gore-dole, duplirati,umetati i brisati (slika 21)

(slika20)

(slika21)


29/56

5. Unuenje transparentnih konstrukcija

Po novom pravilniku je definisan itav niz transparentnih konstrukcija,to je novina u odnosu na stapravilnik. Tu spadaju :prozori, krovni prozori, balkonska vrata,grejana zimska bata,stakleni krov, svetlosn

kupole,spoljna vrata od stakla,izlog,staklena prizma.

Zbog svoje specifinosti njih program tretira na drugaiji nain,prilikom ubacivanja istih u termiki omota

zgrade.Novi pravilnik dozvoljava dva naina unosa transparentnih konstrukcija:

- Prvi je runi gde za se rauna koeficijent prolaza toplote prozora.Odaberemo jednu od gorpomenutih transparentnih konstrukcija i pritisnemo dugme NOVA KONSTRUKCIJAZatim damo naziv transparentnoj konstrukciji.( slika 22)

Poto se proraun ukupnog koeficijenta prolaza toplote transparentne povrine radi raunski ( uzima u obzir prolaz toplote kroz ram i kroz staklo), program zahteva unos parametara koji to omoguuju ( vrstu stakla irama, njihove koeficijenet prolaza toplote i povrine ; duinu spoja staklo ram i koeficijent linijskog gubitka

g( koji se definie u zavisnosti od tipa stakla i rama-definisano pravilnikom tab 3.4.1.8.) da bi mogli da se

odrede i linijski gubici na spoju prozor staklo. Za tako unete podatke program izraunava ukupni koeficijenatprolaza toplote i poredi gasa zadatim u pravilniku. ( slika 23)

(slika22)


30/56

Program takoe vri i proveru oroavanja na povrini staklai izraunava faktor okvira(rama),koji predstavljaodnos povrine rama prema povrini prozora) koji e se kasnije koristiti za proraun toplotnih dobitaka (slika23)

(slika23)


31/56

ekiranjem box-a PROZOR BEZ TERMOIZOLACIONOG STAKLA (STAKLOPAKETI), program izbacuje vrednoskoeficijenta prolaza toplote za takvu vrstu prozora koja je definisana pravilnikom, koji nee biti u skladu sazadatim vrednostima, ali se mogu koristiti kada se vri monitoring nekog objekta I kada treba da se definie

razred energetske potronje postojeeg objekta pre renoviranja (slika 24)

- Drugi je uzimanjem konstrukcije iz ve postojee baze podataka

Pritiskom na dugme DODAJ KONSTRUKCIJU IZ KATALOGAotvara se baza podataka sa postojeimprozorima koje moemo izabrati. Treba samo upisati ukupnu povrinu prozora.(slika 25)

Raunski napravljene transparentne kosntrukcije moemo sauvati u bazu podataka klikom na dugmeSAUVAJ U MOJE KONSTRUKCIJE( slika 24)

(slika24)

slika25


32/56

IZRAUNAVANJE KOEFICIJENTA TRANSMISIONIH GUBITKATOPLOTE TERMIKOG OMOTAA ZGRADE Ht(W/K)

U delu programa OMOTA ZGRADE,unosimo sve konstrukcije koje ine termiki omota zgrade-odnosno sveone koje se granie sa negrejanim prostorima, ili sa celinama zgrade sa razliitim uslovima komfora

Iz ovog dela programa se kasnije izvlae vrednosti ukupne povrine termikog omotaa ( koristi se priuproenomdobijanju vrednosti linijskih gubitaka i dobijanju specifinog transmisonog gubitka toplote HT), kao i vrednost povrine transparentnih konstrukcija ,koja je bitna pri odreivanju HT

Ovaj deo programa je jedan od najznaajnih jer se u njemu definiu esencijalne stvari kojesu bitne za daljiproraun gubitaka i dobitaka toplote.Ubacivanje i analiza u konstrukcija u tablicu omotaa objekta se vri nasledei nain:

Otvorimo prozor OMOTA ZGRADE, zatim u prozoru kliknemo na dugme OTVORI. Program nam izbacujeprozor za definisanje konstrukcije koju elimo da ubacimo u termiki omota. U polju IFRA upiemo oznakukonstrukcijei pritisnemo desno kvadratno dugme u polju KONSTRUKCIJA. Nakon toga program nam izbacujelistu ve napravljenih konstrukcija koje moemo da biramo i stavljamo u omota zgrade.(slika 26)

Kada smo izabrali eljenu konstrukciju, ubacujemo podatke o orjentaciji( zbog raunanja dobitaka od zraenjsunca-povrine po stranama sveta na kojeje sve orjentisana odreena konstrukcija)

(slika26)


33/56

Nakon toga program unosi izabranu konstrukciju u tablicu. Zatim se bira za odreenu orjentaciju konstrukcijezasenenost i eventualni nagib konstrukcije (slika 27)

Zasenenost se moe birati na dva nainadefinisana pravilnikom:

1. Na pojednostavljen nain: nezaseneni poloaj ( faktor osenenosti 0,9), zaseneni poloaj ( faktorosenenosti 0,6) (slika 28)

2. Proraun prema topografiji,gde se na osnovu poloaja zgrade prema okolnim objektima bira ugaosredine konstrukcije u odnosu na vrh okolnog objekta u zavisnosti od orjentacije,zatim u donosu na

ugao koji zaklapaju vertikalni i horizontalni ispusti sa unesenom konstrukcijom (slika 29)

Preporuuje se bar za prvo vreme trajanja novog pravilnika da projektanti zbog nedovoljno iskustva uprimenjivanju evropskih normi koriste pojednostavljan nain odreivanja zasenenja.

Treba obratiti panju na to da konstrukcija orjentisana na jednu stranu ne mora imati jednu vrednostzasenenosti po celoj svojoj povrini,nego da neki delovi njene povrine mogu biti u senci (npr-uticaj nekloe, spratnosti na kome se nalazi taj deo konstrukcije-moe biti zaklonjen delom neke zgrade, itd. ), adrugi mogu biti potpuno nezaseneni.

(slika27)


34/56

(slika28)

(slika29)


35/56

Na kraju ubacivanja svih konstrukcija koje ine termiki omota zgrade,program izbacuje na kraju tablicekoeficijent transmisionog toplotnog gubitka, kao i povrinu termikog omotaa objekta

Jo jedna stvar koju treba napomenuti jeste da u okviru tablice OMOTA OBJEKTAmoemo ekirati boxTOPLOTNI MOSTOVI UZETI U OBZIR. Naime po pravilniku je dozvoljeno da se za odreeni deo konstrukcijeuraunaju toplotni mostovi izraunati preko standarda EN ISO 10211 . U tom sluaju se prema novompravilniku taka 3.4.2.1.ta povrina izostavlja iz prorauna linijskih mostova pojednostavljenom metodom

HTB=Acor*UTB, gde je Acor= A(termikog omotaa)- Atb( povrina termikog omotaa za koji su raunatilinijski gubici toplote)-(slika 31)

(slika30)

(slika31)


36/56

IZRAUNAVANJE KOEFICIJENTA PROLAZA TOPLOTE TLA I ZIDOVAU ZEMLJI PREMA STANDARDU SRPS EN ISO 13370

Koeficijenti prolaza toplote za zidove i tla u zemlji i na zemlji , se mogu mnogo preciznije odrediti prek

standarda SRPS EN ISO 13370,na koji se oslanja i novi pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada,nego samslaganjem slojeva u delu ANALIZA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA. Razlog za to je to prolaz toplote krokonstrukcijuna tlu i u tlu nije svugde ravnomeran ( nie su temperature tla na obodima konstrukcije nego nsredini)

U samom standardu imamo vise karakteristinih sluajeva ukopanih konstrukcija. Standard uzima u obzdosta faktora koji utiu na koeficijent prolaza toplote kostrukcije kao to su : vrsta tla, otpornost podnkonstrukcije,toplotna otpornost zida u tlu, povrina i obim tla itd

Prvo kliknemo na TLA I ZIDOVI U ZEMLJI, a onda u novootvorenom prozoru na dugme DODAJ. Program enam izbaciti 3 karakteristina sluaja koje nudi standard, koje moemo izabrati

Program zasebno rauna transmisione gubitke kroz tlo ako koristimo ovaj standard , a posebno transmisiongubitke kroz ostali deo termikog omotaa. Na kraju ih sabira kao ukupne transmisione gubitke.( to je

skladu sa SRPS EN ISO 13790)

Treba napomenuti da ukoliko smo ve uneli podnu konstrukciju formiranu u delu programa ANALIZGRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA u deo programa OMOTA ZGRADEi ako pokuamo da u delu programa TLI ZIDOVI U ZEMLJIopet unesemo tu podnu konstrukciju-program e javiti greku i izbacie tekst da jkonstrukcija ve uzeta u obzir ( Slika 33).Ovo je zbog toga da ne bi doli u situaciju da dva puta koristimo istu konstrukciju u omotau zgrade kroz koprolazi toplota.

(slika32)


37/56

(slika33)


38/56

IZRAUNAVANJE GUBITAKA ENERGIJE USLED UTICAJATOPLOTNIH MOSTOVA

Kao to je ranije napomenuto,prema novom pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada,uticaj linijskih gubitaka s

moe uzeti u obzir na dva naina:

Pojednostavljenom metodom, mnoei vrednost povrine termikog omotaa zgrade sa koeficijentom

koji uzima u obzir toplotne mostove u termikom omotau zgrade UTB= 0,1 W/m2K , pa se onda ukupn

linijski gubici pojednostavljenom metodom dobijaju preko formule HTB=A*UTB, prema 3.4.2.1taki

novog pravilnika (Slika 34)

(slika34)


39/56

Ukoliko smo ipak u delu programa OMOTA ZGRADE za neku konstrukciju ekirali da je za njenu povrinu uzet u

obzir uticaj linijskih mostova, program e linijske mostove obraunati na sledei nain:

Prvo e datu povrinu termikog omotaa umanjiti za vrednost povrine za koju su raunati linijski gubici i dobiti

Acor, zatim e tu povrinu pomnoiti sa koeficijentom koji uzima u obzir toplotne mostove u termikom omota

zgrade UTB= 0,1 W/m2K i dobiti vrednost transmisionog toplotnog gubitaka usled uticaja toplotnog mosta

HTB=Acor*UTB. (slika 35)

(slika35)


40/56

Zatim se unose linijski mostovi koji su uraunati za odreenu povrinu termikog omotaa na sledei nain:

U prozoru GUBICI USLED UTICAJA TOPLOTNIH MOSTOVApritisnemo dugme OTVORIgde nam se otvori prozor

za definisanje linijskog mosta. U tom prozoru pritisnemo dume UBACI SLIKU, pa ubacimo sliku toplotnog mosta

po elji. Zatim upiemo osnovne podatke o toplotnom mostu ( naziv, vrednost linijskog gubitka (W/mK) kao I

duinu tog mosta)- (slika 36)

(slika36)


41/56

Vrednosti i skice linijskih gubitaka dobijenih na ovaj nain preko standarda SRPS EN ISO 10211 , mogu se dobit

preko specijalizovanih softvera simulatora kao npr MOLD simulator, i ostalih..

URSA GF 2 u svojoj trenutnoj verziji nema mogunost izrauna toplotnih mostova na ovaj nain.

Program takoe ima opciju dodavanja linijskih gubitaka iz tablice prema standardu EN ISO 14683, koji na

pravilnik jo uvek ne prepoznaje , ali e sluiti kao dobra platforma ,prilikom izmene pravilnika gde e sigurno bit

uvrten i ovaj standard, kao i dobra provera za projektante da vide kolika se greka pravi pojednostavljenim

nainom prorauna toplotnih mostova.

U standardu EN ISO 14683imamo katalog linijskih gubitaka(toplotnih mostova) karakteristinih sklopova u

graevinarstvu,dimenzija koje se najee pojavljujuu praksi,sa vrednostima linijskih gubitaka toplote. Kliknemo

na dugme DODAJ IZ KATALOGA, gde nam se otvori katalog linijskih gubitaka iz standarda EN ISO 14683, gde

biramo najpribliniji sluaj iz naegprojekta,program nam izbacuje jedininu vrednost linijskog gubitka, i na kraju

treba samo da se upiu naziv i duinu toplotnog mosta. (slika 37)

(slika37)


42/56

VENTILACIONI GUBICI

Novina u Pravilniku je i uzimanje u obzir ventilacionih gubitaka toplote preko procepa izmeu stolarije i u

zavisnosti od poloaja zgrade u odnosu na teren, u odnosu na okolne objekte i u odnosu na kvalitet stolarije

Idemo na deo projekta VENTILACIONI GUBICI. Klikom na njega se otvara prozor PODACI OIZMENI VAZDUHAza

unos podataka o zgradi radi izrauna ventilacionih gubitaka.(Slika 38)

Podaci koje je potrebno uneti u ovaj prozor su zapremina objekta, zatim da bi odredili broj izmena vazduha

trebamo oznaiti podatke o izloenosti objekta spoljnoj sredini,o poloaju objekta u odnosu na susedne objekte

kao i o kvalitetu stolarije na osnosvu kojih e program izbaciti kao vrednost broj izmena po asu na osnovu tabela

3.4.2.1i 3.4.2.2

Program zatim rauna koeficijent ventilacionih gubitaka prema formuli iz take pravilnika 3.4.2.2

Program kasnije uvruje ovaj gubitak u gubitke energije u toku zimskog perioda.

(slika38)


43/56

UNUTRANJI DOBICI

Jo jedna od novina pravilnika jeste uraunavanje u energetski bilans dobitaka od unutranjih izvora toplote u

zgradi, kao to su ljudi, elektrini ureaji,itd..

U sklopu dela koji se odnosi na unutranje dobitke, program samo izbacuje parametre i vrednosti unutranjih

dobitaka na osnovu ranije izabranih karakteristika zgrade( tip zgrade koji je izabran u prozoru PODACI O

PROJEKTU I ZGRADI)

(slika39)


44/56

Na osnovu izabrane vrste zgrade u delu programa PODACI O PROJEKTU I ZGRADI za koju se radi elabora

energetske efikasnosti se iz tabele 6.5 novog Pravilnika izvlae podaci o odavanju toplote ljudi po jedini

povrine, o prisutnosti osoba tokom dana u zgradi i godinja potronja elektrine energije po jedinici povrin

grejanog prostora. Na osnovu ovih podataka i podataka o broju dana grejne sezone za odreeno mestoprogra

izraunava godinje ili mesene dobitke od ljudi i elektrinih ureaja.


45/56

DOBICI USLED SUNEVOG ZRAENJA

Klikom na DOBICI USLED SUNEVOG ZRAENJA, otvara se prozor u kome se nalaze transparentne

netransparentne konstrukcje koje su izloene sunevom zraenju.Program na osnovu tipa konstrukcije izabrano

u delu ANALIZA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJAbira i stavlja u tablicu samo konstrukcije koje su izloen

sunevom zraenju. Te konstrukcije smo unosili u deo programa OMOTA ZGRADE sa svim neophodniparametrima za izraunavanje solarnih dobitaka:orjentacija nagib, povrina, faktor osenenja. Za unutranj

konstrukcije i konstrukcije koje su u tlu i na tlu,program u delu OMOTA ZGRADE, ne daje mogunost unosa ov

parametara jer prepoznaje koje konstrukcije nisu direktno izloene sunevom zraenju i ne ubacuje ih u tabel

DOBICI USLED SUNEVOG ZRAENJA, niti ih uzima u raun. (slika 41)

Kasnije, program rauna godinje dobitke usled sunevog

zraenja naosnovu formula iz tabele 6.1Pravilnika ,za

transparentne i netrensparentne konstrukcije. Kasnije su ti

dobici podeljeni po mesecima na osnosvu mesenih podataka

koliini sunevog zraenja iz tabele 6.9 novog Pravilnika koji sizmereni za grad Beograd, a prema novom pravilniku trenutno

vae i za sve gradove u Srbiji dok se ne dobiju njihovi izmereni

podaci.


46/56

(slika40)

(slika41)


47/56

SISTEM GREJANJA

Odabir sistema grejanja i drugih parametara vezanih za njega se vri u delu programa SISTEM GREJANJA, ulasko

u prozor SISTEM GREJANJA, otvara nam se mogunost za odabir parametara koji direktno utiu na velin

primarne energije i emisije CO2 od primarne energije (slika 42)

U skladu sa novim Pravilnikom program omoguava biranje sistema iureaja kojipredstavlja izvor toplotn

energije, zatim, nain prostiranja i izolovanja cevne mree, kao i nain i vrstu regulacije . Sve ove veliine utiu n

stepen efikasnosti sistema grejanja i na isporuenu energiju ureaja koji snabdeva potroaa. Kasnije u zavisnos

od vrste goriva se izraunava i primarna energija koju je potrebno utroiti za dobijanje isporuene energi

potroau.

Poto se trenutno ponovom Pravilniku zgrade svrstavaju u energetski razred prema potrebnoj godinjoj energiji

grejanje onda je i program tako koncipiran da izraunava isporuenu energiju za grejanje i uzima u obzir gubitk

samo u sistemu grejanja-tabela 6.1aPravilnikadeo koji se odnosi na energiju za grejanjei tabela 6.2.

Prvo se bira ureaj koji se koristi kao izvor toplotne energije. Za kotao su u pravilniku definisane vrste kotla

zavisnosti od energenta koji se koristi,kao i njihovi stepeni korisnosti. Dodatak u odnosu na pravilnik je to to j

dodat i kotao na elektrinu energiju(naime ,postoji u tabelama 6.12 i 6.13 elektrina energija i njen fakto

pretvaranja u primarnu energiju kao i specifina emisija CO2, a ne postoji u tabeli 6.2 kao vrsta kotla i stepe

(slika42)


48/56

njegove korisnosti) U skladu sa ureajem se bira i vrsta energenta koji se koristi. Na osnovu izbora izvora toplotn

energije ako je kotao u pitanju,program daje birai njegov stepen korisnosti(k prema tabeli 6.2) ,zatim se bir

nain prostiranja cevne mree i stepen njene izolovanosti za koji program izbacuje stepen korisnosti cevne mre

c, i na kraju se bira vrsta i nain regulacije za koji program bira stepen korisnosti automatske regulacijer

Ovako izabrani koeficijenti daju ukupan koeficijenat korisnosti sistema grejanja =k*c*

Isporuena toplotna energija se odreuje prema formuli = ,

Postoji jo i dodatak za ubacivanje prosene snage pumpe odakle program izraunava energiju za rad cirkulacion

pumpe Qaux=n*P; gde je n broj asova rada pumpe u toku grejne sezone

n=HD*h

HD-broj dana grejne sezone za odreeno mesto

h-broj asova rada u toku dana

Na osnovu svih ovih podataka program rauna primarnu energiju za rad sistema po formuli

= ,+ ,

,- faktor pretvaranja isporuene energije u primarnu energenta koji je korien za grejanje

,- faktorpretvaranja elektrine energije za rad cirkulacione pumpe u primarnu

Faktori pretvaranja za proraunavanje godinje primarne energije u zavisnosti od energenta se uzimaju iz tabe

6.12 novog Pravilnika

Treba obratiti panju na sluaj kada postoji prekid u zagrevanju prekid u zagrevanju kod sistema grejanja. Ond

program izraunava faktor redukcije u zagrevanju i na osnosvu njega smanjuje godinju potrebnu energiju zgrejanje (slike 43 i 44),kao i primarnu energiju i emisiju CO2

(slika42)


49/56

Redukovana potrebna godinja energija za grejanje se dobija na osnovu novog Pravilnika kao:

,,=, ,

Pri emu je,= 1-3*(,

)* ( ,)

,

-je odnosvremenskih konstantikoji je ( 0,2 za laki tip gradnje;0,333333 za srednje teki tip I 0,4 za teki tip

gradnje)

=,

,je odnos godinje dobijene energije od unutranjih dobitaka I sunevog zraenja QH,gn I energije koj

se gubi transmisijom QH,ht

,je odnos broja sati u toku nedelje prema ukupnom broju satiu nedelji ( npr za prekid od

8h, ,=167247

=0,667)

(slika43)


50/56

PRIPREMA SANITARNE TOPLE VODE

Potronja energije za pripremu sanitarne tople vode trenutno ne ulazi u godinji bilans energije prema novom

Pravilniku, ali je ostavljena kao opcija i kao platforma za nadogradnju sledee verzije programa.

Proraunje se moe vriti na dva naina :

Detaljan preko poznatih temperature vode iz vodovoda i temperature na koje se zagreva voda u

bojleru(rezervoaru)

Pojednostavljeni proraun na osnovu tabele 6.5 iz novog Pravilnikana osnovu izabranog tipa zgrade

program izvlai iz tabele potrebnu toplotu za prirpremu sanitarne tople vode po jedinici povrine

(slika44)


51/56

UKUPNA GODINJA ISPORUENA ENERGIJA

Deo programa UKUPNA GODINJA ISPORUENA ENERGIJA nam prikazuje sve podatke o sistemima kojitroe i generiu energiju i koji se kasnije upisuju u ENERGETSKI PASO.Ostavljena je mognost runog unosa potronje i gubitaka u sistemu ostalih vrsta energija koje setrenutno ne uzimaju u obzir na osnovu pravilnika kao to su energija za: PRIPREMU SANITARNE TOPLE

VODE,OSVETLJENJE,HLAENJE,VENTILACIJA I KLIMATIZACIJA,POMONI SISTEMI itd..Ovaj deo programa slui kao pregled svega to je raeno do tada u elboratu kao i dobra platforma zanadogradnju prilikom dopune pravilnika (slika 45)

(slika45)


52/56

REZULTATI PRORAUNA

U delu programa REZULTATI PRORAUNA program ispisuje sve vane izraunate parametre elaborata

energetske efikasnosti bez obzira u kojoj smo fazi projektovanja.Slui za pregled rezulatata i tanosti

prorauna u pojedinim fazama pravljenja elaborata toplotne zatite.

Prozor je podeljen na dva dela(gornji i donji), u donjem delu stalno stoje iste informacije ija se vrednost

proverava prema pravilniku i od kojih je veina bitna za klasifikaciju objekta u neki energetski razred:

specifini transmisioni gubitak Ht, Godinja potrebna energija za grejanje ,, specifina godinja

potrebna energija za grejanje ,,ukupni zapreminski gubici toplote qv , ukupna godinja isporuena

energija Edel, Godinja potroja primarne energije Eprim, godinja emisija CO2 od primarne

energije..( slika 46)

Gornji deo prozora je promenjiv.

U gornjem delu prozora TOPLOTNI GUBICInalazi se pregled geometrijskih karakteristika objekta: povrin

termikog omotaa, grejana zapremina zgrade, korisna povrina i faktor oblika. Takoe stoji i podatak o

udelu transparentnih povrina u ukupnom termikom omotau na osnosvu koga se odreuje

maksimalnispecifini transmisioni gubitak Ht. Tu se takoe nalazi i koeficijenti transmisionog i

(slika46)


53/56

ventilacionog gubitka toplote, kao i informacija o faktoru redukcije u zagrevanju, ,za sluaj prekida

prilikom zagrevanja.

U gornjem delu prozora POTREBNA ENERGIJA ZA GREJANJE, se prikazuje tablica sa mesenim podacim

dobitaka i gubitaka energije za grad Beograd za koji postoje odeeni klimatski podaci ( raspodela stepe

dana HDD po mesecima grejne sezone), kao i ukupna potrebna energija za grejanje po mesecima grejn

sezone. (slika 47). Za sluaj nekoko drugog grada program zbog nedostatka egzaktnih mesenih podatak

o stepen danima izraunava godinju potrebnu energiju za grejanje na osnosvu bilansa godinj

transmisionih i ventilacionih gubitaka toplote i dobitaka toplote od unutranjih izvora i sunevo

zraenja. (slika 48)

(slika47)

(slika48)


54/56

U gornjem delu prozora GRAFIKONI,je grafiki prikazan udeo u godinjoj potronji energije pojedinih

kompnonenata: spoljni zidovi,krov, tla i zidovi u zemlji, transparentne povrine,toplotni mostovi(linijski

gubici) i ventilacioni gubici. (slika 49)

I na kraju program daje opis i izvor greaka koje su eventualno nastale u proraunu (slika 50)

(slika49)

(slika50)


55/56

TAMPANJE ELABORATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI I

ENERGETSKOG PASOA

Na kraju program omoguava tampanje elaborate energetske efikasnosti i energetskog pasoa prema

nainu na koji je to propisao PRAVILNIK O USLOVIMA, SADRINI I NAINU IZDAVANJA SERTIFIKATA O

ENERGETSKIM SVOJSTVIMA ZGRADA

(slika51)


56/56

Prilikom tampanja energetskog pasoa program nam daje mogunost ubacivanja slike objekta, i

osnosvnih podataka o njemu. (slika 52)

(slika52)

ursa prirucnik tt

Documents