uticaji na Šekspira.docx

7/17/2019 UTICAJI NA ŠEKSPIRA.docx

http://slidepdf.com/reader/full/uticaji-na-sekspiradocx 1/24

UTICAJI NA ŠEKSPIRA- Antika: Seneka, antička komedija (Plaut i Terencije), Vergilije, Horacije, Ovidije,Plutarh. Sve ovo je Šek!irova lektira. ("rci e koro ne čitaju.) #!ak, Plutarh i Ovidijeu Šek!irovi omiljeni i$vori. (Metamorfoze u kod Šek!ira ra$vile dva interea%intere $a čulno i intere $a nat!rirodno.

Uporedni životopisi !redtavljaju i$vor $a Šek!irove likove &e$ara, 'ruta, &icerona, vguta, ntonija...) Hamletu je !riutna intertektualna komunikacija a Platonom.- Srednji vek: rednjovekovna tradicija * !riče o vite+kim !utolovinama, oromantičnim ljuavima, čaronjacima, vilama, o antatičnim i eg$otičnim $emljama...- Renesansa: T. or, /ra$mo 0oterdamki, akijaveli... (/ra$mo, ontenj,akijaveli * jako u va1ni $a ra$umevanje Šek!irovog dela, oni u uticali naŠek!irovo vi2enje veta3 Šek!ir je čitao ontenja, avremenika od kojeg !reu$imake!u i, uo!+te, !ogled na vet kao i odlomke 4 komentare akijavelija.) 5 uticajitalijankih novela- Engleska tradicija: Toma 6id, Španska tragedija i 7univer$itetki umovi8 5engleka tradicija, olklor, itorijki motivi. (9e !reu$imaju e likovi ntike (amo

!onekad) ve: likovi i motivi /ngleke.)Uticaj Seneke na eli$aetinku dramu * uticaj njegovog stila% Senekine;

2 Živeo u Neronovo vreme – 1. vek nove ere. Prva podražavanja Senekinih tragedija pisana na latinskom jeziku javila su se u nekim engleskim !kolama ve" u prvoj polovini 1#. veka a polovinom stole"a u $em%ridžu je prikazano nekoliko &enekini' tragedija. (o 1)##. prevedene suskoro sve njegove tragedije.* +rikaz izmenjeni' stanja svesti – uti,aj -uripida na &eneku. +o pitanju autorstva Šekspirovi' dela jedan od kandidata je i $ristofer Marlo ali on %rzo otpada satog spiska jer je umro dve godine pre nego je nastao najve"i %roj Šekspirovi' drama.

tragedije u vi+e !iane kao eedni+tvo (u$vi+en til, a deklamatorkim !aa1ima i

dugim, retorki organi$ovanim govorima u kojim e i$ra1ava !atnja i 1alot * je$ik jeomatičan, mnogo monologa3 odutvo tilke ra$novrnoti * vi likovi govoreitim entencio$nim tilom3 četa je u!otrea dramke ironije i je$grovitih entenci)3nema psi!l!"ke m!tivacije (naglaak je tavljen na uko na1nog !ojedinca ailama udine koje u ravnodu+ne, :udljive, ili čak $le3 likovi nemaju voju !rivatnot * niu dati u vakodnevnim, !orodičnim okolnotima)3 njegova tragadija je irova i<krvava< (teme u veliki $ločini i en$acionalni doga2aji i$ klaične mitologije)3atm!s#era tih tragedija je mračna i umorna. =e$ive cene, montruo$na a netragična uitva... Senekin uticaj nije duinki, ve: motivki uticaj > njegovi m!tivi%motiv ovete, motiv halucinantnih tanja? (ludilo na ceni), duhovi, motivamouitva, cene nailja na ceni (vidi Šek!irov /it 0ndronik – enekinkadrama, !ektakl u1aa). ticaj toici$ma kao #atali$ma u !rihvatanju o!tveneudine vidljiv je kod Hamleta... Senekin vet je li+en ogova * nema !ravde, ogoviu !ot!uno gluvi... Senekinka tragedija je uticala na 6ida i arloa. 6od Šek!ira emo1e govoriti o uticaju Senekinog tragičnog oraca, a ne o ne!orednom ugledanjuna Senekina dela.Uticaj savremenika: Velika inte$a ranijeg tvarala+tva i$ koje e ikritaliaoeli$aetanki dramki ora$ac ot!očeta je u tvarala+tvu gru!e mladih i ora$ovanih!iaca koji u !očeli da !i+u $a londonka !o$ori+ta. Oni u ujedinili akademke inarodke tendencije i uneli !oe$iju u dramu. Ti !ici u Toma 6id i jo+ +etorica%niver$itetski %m!va * Universit its% @ili, Pil, @od1, "rin, 9e+ i arlo.

Šek!ir !reu$ima !d Pila i &rina lirke motive i inteligentne 1ene !reoučene umu+karce. (Pil je dao eli$aetankoj drami melodičan tih i oogatio dramu lirkom



!emom. "rin je !otigao $natan na!redak u gra2enju likova% junakinje njegovihkomedija !adaju u najto!lije 1enke likove !re Šek!ira.)T!mas Kid e itiče ve+tinom kom!o$icije drame * $a!let je kom!likovan ali!regledan. (6id ne !ada u 7univer$itetke umove8, ali je i!ak io ra$merno doroora$ovan. 9jemu e !ri!iuje i$guljeni +ra3Hamlet koji je mo1da !olu1io kao

ne!oredni i$vor $a Šek!irovu dramu.) li, kod 6ida nema !iholo+ke motivacije.Sačuvana je amo njegova Španska tragedija koja adr1i rojne elemente Senekinihtragedija * retorični a!arat, motiv ovete, !ojavu duha, !omračenje uma,en$acionalne $ločine. #!ak, ova tragedija nije amo enekanka. 6id je uveo motivromantične ljuavi koji je tran Senekinoj drami i trudio e da $adovolji !o!ularniuku $a u$udljivim doga2ajima i ra$novrnim cenkim eektima. 6id, oim toga,!i+e !ravilnim i tečnim lankverom. Šek!irov /it 0ndronik i Hamlet u ne!oredni!otomci 6idovog ovetnika.)Sa !ojavom Krist!#era 'arl!aA, najmla2eg 7univer$itetkog uma8, na londonke!o$ornice u $akoračili !rvi cenki gorotai. arloove novine%

1)##. prevedene su skoro sve njegove tragedije.* +rikaz izmenjeni' stanja svesti – uti,aj -uripida na &eneku. +o pitanju autorstva Šekspirovi' dela jedan od kandidata je i $ristofer Marlo ali on %rzo otpada satog spiska jer je umro dve godine pre nego je nastao najve"i %roj Šekspirovi' drama.

odacivanje vo2enja itorijkog doga2aja na re$ultat delovanja udine3 junaci kaona1ne ličnoti koje voj u!on i !ad duguju tome +to u e $ahvaljuju:i ličnomo!redeljenju ili na$i volje !ounili !rotiv !otoje:ih dru+tvenih ili verkih odnoa3utanovljenje lankvera kao tiha eli$aetanke drame * on je vojim tihom!oka$ao da je nerimovani jam!ki deeterac i$ra$ito !ogodan $a dramke govore.#!ak, arloov (oktor 4austus e $avr+ava kao moralitet.

ŠEKSPIR()( *E+(:- ?B drama (Ca autorovog 1ivota je ojavljeno DE drama, a otale nakon njegovemrti, $ahvaljuju:i $alaganju Henrija 6ondela i F1ona Heming$a. Oni u !riku!iliruko!ie i DG;?. ojavili njegova arana dramka dela * t$v. Prvi olio.)- DA oneta (anti!etrarkitički3 ljuavni trougao)- ; narativne !oeme (5enera i 0donis i Napastvovanje 6ukre,ije# )

PERI(*I,ACIJA ŠEKSPIR()(& *E+A:D. !rvi !eriod% DIJ. * DGJJ. * komedije i itorijke hronike. (Henri 57 – tri dela

8i9ard 777 8i9ard 77 /it 0ndronik Henri 75 – dva dela, Henri 5 8omeo i :ulija

$omedija za%una Ukro"ena goropad &an letnje no"i Mleta9ki trgova,... ) Puhalo *o!+te karakteritike% uglavnom o!timitički tav !rema 1ivotu. Patriotki 1ar, idealniljuavni $ano, !atirke idile * to u neki od elemenata Šek!irove rane drame.

;. drugi !eriod% DGJJ. * DGJE. * velike tragedije i neke komedije. (Hamlet;telo $ralj 6ir Mak%et...< 5esele žene vindzorske &ve je do%ro !to se do%ro svr!i... )Puhalo * o!+te karakteritike% !eriod !eimi$ma i mi$antro!ije ili $reliji !ogled navet. (#ntelektualni nemir, cini$am, groteknot i$ra$a.) 9jegov tih je ada mnogoli1i oičnom govoru, kom!onovan u du1e celine koje ne $avr+avaju uvek na krajutiha, a mnogo če+:im !rela$ima mili i$ tiha u tih. Šek!ir u ovom !eriodu vi+eu!otreljava !ro$u i to ne amo $a govor !rotih lica i komične cene, nego i $ai$ra1avanje trenutka krajnje emocionalne na!etoti ili !oreme:enoti.



?. tre:i !eriod% DGJE * DGD?. * !et drama. (+erikle &im%elin =imska %ajka>ura i Henri 5777 ) 0adnja e ra$vija na o$iljnom !lanu. i tre!imo $a likove * onimogu da tradaju... 0a$re+enje je he!iend.Ove drame imaju dota karakteritika antičkog ljuavnog romana.

Eli$a-etanska drama i tri jedinstva- ritotel govori o jedintvu radnje i jedintvu vremena (od i$laka do $alakaunca). Ovome reneanni !revodilac 6atelvetro dodaje ijedintvo meta koje!otaje norma u klaici$mu.- eli$aetinkoj drami nema tih ograničenja (Mleta9ki trgova, * tri motivacionatoka3 kod Šek!ira nema jedinstva radnje3 u Hamletu * igra u igri, drama u drami,!o$ori+te u !o$ori+tu...). /li$aetinka drama cr!i uticaj i$ miterija. iterij(a) ra$ija jedintvo radnje * !riča nije homogena ve: ra$granata3 ne !otoji jedan, ve: !aralelni$a!leti. Ovde je !riutna drama u drami3 epi$!di.n!st koja je karakteritična $amiterij(u) !rela$i u dramu. Cato je eli$aetanka drama !ri!ovedna, narativna,!rotivno ritotelovom jedintvu radnje.

- Šek!ir ne p!"t%je ni ritotelovo jedinstv! mesta... "lumac je morao re:i gde enala$i da i e $nalo gde e radnja odigrava.- Kili! Sidni * jedini teoretičar tragedije, aritotelovac.DI vojoj ;d%ranipoezije% D)$atu!a Fecorum (načelo doličnoti) * $amera nacionalnoj drami mik u$vi+enog i!ri!rotog3 ;) kritikuje me+anje tragičnih i komičnih elemenata * meta mu ulogahumora u eli$aetinkoj tragediji (engleke drame $ato niu ni !rave tragedije ni!rave komedije), ?) kritikuje ne!o+tovanje jedintva vremena (veliki ra!on vremenau toku radnje) i meta A) ime$i * !raki * katari (L)

1? ;dsustvo dekora uslovilo je da su detalji %ili jako važni – 9ovek u 9izmama ozna9ava putnika ili 9oveka koji negde žuri< %uktinja je ozna9avala no" ali je mogla %iti i sim%ol kao i njeno ga!enje< žena

raz%aru!ene kose predstavlja ženu koja pati ili je poludela...1@ +osle &idnija i dramski pisa, >en (žonson kritikuje nepo!tovanje anti9ki' pravila u dramskoj književnosti svoga vremena.

(*+IKE E+I,A/ETANSKE *RA'E- k!mp!$icija: laava i e!i$odična dramka kom!o$icija kao !oledica u!orednih!riča (u!oredni $a!let) ili !rekidanja onovne dramke niti umetanjem e!i$oda ili čakcelovitih manjih $a!leta a !ot!uno novom gru!om ličnoti (!oredni $a!let ili!od$a!let)3 dakle, nema jedintvene radnjeM (/li$aetinka drama cr!i uticaj i$miterija. iterij(a) ra$ija jedintvo radnje * !riča nije homogena ve: ra$granata3ne !otoji jedan, ve: !aralelni $a!leti3 !riutna je drama u drami3;B)

- narativni elementi * uticaj mirakula koji imaju narativnu onovuM 9arativnot!odra$umeva !riču koja mo1e imati laavu kontrukciju, mno+tvo !orednihe!i$oda...3 !riča teče a !uno !ojedinoti...- veliki vremenski i pr!st!rni rasp!ni - uticaj 7tjelovke drame8(radnja je!rotegnuta na veliki vremenki ra!on i me+tena u ra$ne krajeve...)- stil: me+avina u!otree stia i pr!$e (ko u 8i9ardu 777 govori u tihu, a ko u !ro$iL)3me+avina k!mi.n!g i tragi.n!g * u eli$aetinkoj tragediji četo ima komičnihmomenata (+to je ne$amilivo u klaici$mu)3 !atetika i groteka ($ralj 6ir ) * !oju$vi+enog i !rotog, meha i mrti, divljenja i ni!oda+tavanja. (S%dar stil!va 0o$iljno i +aljivo, u$vi+eno i niko... Taj tonki neklad je talno !riutan.) N ticajSenekine tragedije * deklamat!rski stil, retoričke !oente, tihomitija (kod 6ida * ni$

kratkih re!lika).



- +ik!vi i m!tivi: uticaj Seneke * okudna, irova !ihologija likova, je$ive cene ikrvavi doga2aji, likovi u montruo$noti gue ljudkot (ovo dovodi u !itanjetragičnot), oveta kao motiv (1anr * tragedija ovete), !ojavljivanje duhova...- Svet o duljem $načaju doga2anja !rika$ivanih u ilijkim dramama dala je!otonjoj eli$aetinkoj drami u+tinku !$-iljn!st, jer u gledaoci ili naviknuti da

$ivanja na !o$ornici, tragična ili komična, !rihvataju u okvirima velikih itemaduhovnih vrednoti.- Sti * '@96V/0S * jam!ki intoniran deeterac3 nerimovan, madamo1e iti i rimovan. Ti!ičan tih engleke reneane i u !oe$iji i udrami.;E- +iri.n!st * eli$aetinka drama je ti!olo+ki gledano lirka drama * $ato u!eničke like, metaore, lajtmotivi, dakle je$ik * kod Šek!ira jako itniM;I

2A Drama u drami – 9est postupak u engleskoj renesansnoj drami pre svega u tragedijiB u tok dramske radnje je u%a9en zase%an mali komad koji li,a drame gledaju ili u kome sama u9estvuju. +rvi je takav umetak dao /omas $id u Španskoj tragediji – to je Cmaska smrtiD maskirana predstava ukojoj se de!ava nekoliko u%istava i kojom se koristi glavni junak da %i izvr!io osvetu. CMaska smrtiD postala je posle $ida gotovo stalna ,rta Ctragedije osveteD. Šekspirov Hamlet takoEe sadrži dramu udrami – CMi!olovkuD. (ramom u drami se Šekspir služio i u komedijama – na primer u &nu letnje no"i.2? Blankvers: )3stopni FpetoiktusniG jam% Fsti' od pet stopa – jam%aG %ez rime< nastao u renesansi u7taliji Fendekasila%o !oltoG. Humanisti su ga favorizovali zato !to je kao nerimovan podse"ao naklasi9ne o%like< naj9e!"i sti' engleskog jezika Fpo svoj prili,i zato !to naro9ito odgovara ritmugovornog engleskog jezikaG< proslavio ga Šekspir. >lankversom pisaliB Milton F7zgu%ljeni raj – ovde jedostigao vr'una, u epskoj poezijiG romanti9ari F$olridž $its ŠeliG< uti,aj na nema9ku književnost preko 6esinga Fposle toga glavni o%lik nema9ke drameG< i u drugim književnostima se koristi uglavnomkao dramski sti'< njegova %liskost govornom ritmu u9inila ga je izuzetno popularnim< naziv C%eliD sti'F%lan, verseG nastaje zamenom engleskog C%lankD Fprazan neispunjenG fran,uskim C%lan,D F%eoG< prevodio,i evropskog %lankversa na srpski vremenom su pri'vatili uglavnom jampski 11tera, kaoosnovni sti' prevoda.2@ U $ralju 6iru 9este su s,ene %olesti 9ime se stvara utisak telesne napetosti. 6irskim slikamaŠekspir sugeri!e svet kao mu9ili!te.

1rans!a Ra-le2 Gargantua i PantagruelStvaralatvo Kranoa 0alea natalo je kao odra$ korenitih !romena koje u u uDG.v. $ahvatile evro!ku nauku, ilo$oiju, umetnot i religiju. &rkvena mod !očinje dao!ada, čovek dola$i u redi+te ore !rotiv crkvenog a!oluti$ma, javlja e ideja oora$ovanom, vetranom čoveku, koji $amenjuje rednjevekovnog !ovučenog,!odre2enog čoveka, hvadenog amo kao lugu 'ogu. 0ale je !rvi veliki atiričar evro!ke knji1evnoti. On e ora$ovao u manatirima, tako da je kanije a+ tajnačin 1ivota a kojim je io doro u!o$nat !otao !redmet njegovog !odmeha,ironije i atire.6OPOC#&#= 0O9"argantua i Pantagruel je roman u !et knjiga. To je atirična alegorija o dva d1ina"argantui (otac) i Pantagruelu (inu), njihovom 1ivotu, čudenom ro2enju, +kolovanjui antatičnim dogodov+tinama. 0ealni vet je !rika$an na grotekan nacin. 6njige je0ale !ot!iao kao lcora 9aier +to je anagram od Kranco 0aelai."argantua i Pantagruel je !o ormi !utolovno-atirični roman. 0oman tarog ti!a ne!oeduje kau$alnot i$medju dogadjaja i ne !otoji ni logicka hronoloka !ove$anot * karakterie ga kau$alnot. Struktura je odredjena !rika$om $ivoto!ia jednog junaka (uticaj anticke tradicije).



Felo e atoji od knjiga, od kojih je jedna o "argantui, a A o Pantagruelu. 6njiga o"argantui $a!ravo !redtavlja neku vrtu rodolova ovog junaka gde doijamo!odatke o njegovom ro2enju, +kolovanju i ratnim !odvi$ima.# 69=#" "argantuaQ * o!iuje "argantuin 1ivot## 69=#" PantagruelQ * o!iuje Pantagruela, "argantuinog ina

### 6njiga * Pantagruelov !rijatelj kojem je !redka$ano da de e o1eniti 1enom kojade ga tudi i naijati mu rogove#V i V knjiga * takodje o Panurgiju, !rijatelju Pantagruela , o!iuje njegovo !utovanje!o onotranom vetu Panurgija i njegove veele dru1ineFogadjaji niu hronolo+ki i turkturalno !ove$ani, truktura romana je takvog ti!a da je junak u ra$ličitim avanturama i kao da mora da e i!uni odre2eni cilj. 0ale nedovodi u !itanje realitičnot likova. Felo e čita kao !arodija.#ako je 0aleovo vidjenje !o !rirodi uto!ijko, on je i!ak veliki realita, avi e!rika$om !rave liek vremena, likajudi likove koji u tada !otojali, njega intereujevakodnevnica i on vrada knji1evnot 1ivotu i realnoti.POT0/' =/C#6 0O9, C9R= S/H # HO0

=e$ik u romanu je narodni, !a i na taj način on rakida a tradicijom. !ravo narodni je$ik je omogudio humoritičke eekte u romanu. 0ale na !očetku govori kako jemeh doar $a čoveka, jer ga odr1ava u na!ornoj vakodnevnici, medjutim u romanumeh ima i voju drugu ulogu * da !rikrije olnu tvarnot i itine koje mogu da ole,ali ih !rika$ujudi kao komične jo+ vi+e itiče i ra$otkriva. Humor ovde ima !edago+kui didaktičku ulogu i i!oljava e u ra$ličitim vidovima, kao ironija, atira, grotekaarka$am i !odvrgnuto mu je ve to nije u aglanoti a humanitičkomkonce!cijom i u!orava njen ra$voj.609/V@#C&#= (ihail 'ahtin)- #$vori, teme # likovi 0aleovog romana !reu$eti u i$ olklorne tradicije, ali ih je autor !reradio na originalni nacin. 6rnevali$acija # grotekni reali$am u !otu!ci kojima enajolje o!iuje nacin agledavanja tvarnoti reneanne knji$evnoti.6arnvali$acija je termin koji u!otreljava ihail 'ahtin u vom delu o reneani #0aleovom romanu Q"argantua # Pantagruel. 6arnevali$acija !redtavlja knji$evnoolikovanu narodnu kulturu koja e i!oljava u karnevalima. 6raneval e!adai$medju o$icnog # ukrnjeg !ota # to je !eriod kada je do$voljeno teleno u$ivanje,u$ivanje u materijalnim latima $ivota, u hrani, !icu, veelju. Prema tome,karnevali$acija !redtavlja duali$am veta, !otojanje dve tvarnoti, jedne javne # jedne narodne, realno !otaje idealno. 6arnevalki vet je vet nao!acke, $a ra$likuod lu$enog, ni$ak je, telean # culan. "lavnu ulogu u ovakvom !rika$u ima mehkoji je oloadjajuci, a u ito vreme # kriticki, a didakticnom unkcijom.

6arnevali$acija e i!oljava u vie era% u itoriji meha, ulicnom govoru, u narodno * !ra$nicnim likama, likama go$e, u groteknim likama tela."0OT/S69# 0/@#C (ihail 'ahtin) * !eciican vid likovnoti $anovan na!reuvelicavanju (hi!eroli), !aja realno # grotekno vidjenje veta. Pre!o$naje enajvie u likama telenog # i$iolokog, u !redtavama ljudkog tela # njegovihunkcija, gde je ve !renaglaeno, ili tvoreno od !oja u!rotnoti. &ilj groteknogreali$ma je vodjenje veg idealnog, a!traktnog # duhovnog na teleno, materijalno #ovo$emaljko.0ale daje alu$ije na delove tela ("argantuino rodjenje) # na culna $adovoljtva(!ro$drljivot), u!rottavljajuci ove !ojave onome to je o$nako # u$vieno.Sve je u romanu grotekno # i$oliceno, $anovano na !oju ne!ojivog, i$okrenuto

nao!acke. Tu e !aja antaticno # tvarno, meno # o$iljno, grotekno # !rirodno.



. . 'ahtin uvodi !ojam karnevali$acije, tvrdi da onove 0aleovog humora!ocivaju na t$v. karnevalkoj kulturi, !orodicnoj knji$evnoti i ulicnom govoru.6alendar !redtavlja !onavljanje odredjenih dogadjaja, ciklu radjanja, a$revanja iumiranja. Taj onoviteljki !rinci! !ociva na airmaciji (u DI.v. humor !ociva nanegaciji). 6alendarka godina je !odeljena na !ra$nike i dane koji to niu. vreme

!ra$nika dola$i do duhovnog i telenog !ra$njenja. 9ataje o!tenarodno veelje,netaju ra$like i$medju drutvenih lojeva. 6arnevalka atmoera !redtavljala jenalicje $vanicne atmoere i na veralnom !lanu imala je !eciican til. 6arnevalkivet je svet naopa,ke i $a ra$liku od lu$enog, on je !ri$eman, telean i culan.9jegovo onovno orudje je opstenarodni i univerzalni meh, koji je !ro!agirao jednakot medju ljudima. =ednakot medju ljudima omogucava da e ljudi!reruavaju $a vreme karnevala, najcece u u!rotno od onoga to jeu. 'ahtin je!oeno iticao da karneval nije knji$evna !ojava, vec inkreticna !redtavljackaorma orednog karaktera. Tran!ortovanje karnevala D na je$ik literature na$ivamonjenom karnevali$acijom. To je !otrea da e u knji$evnom delu koriti je$ikimolickih konkretno culnih ormi, odnono, jedan item lika cije je i$vorite

karneval. 6arneval je na ovaj nacin omogucio knji$evnoti da koriti ve mogucnoti jednog u!tilnog vida gradjenja like veta. 0aleov roman je !re!un loodnihi$ra$a i !ovki, a cilj toga je okretanje ka telenom i materijalnom. 'ahtin je to na$vaogrotesknim realizmom. 0ale u!rottavlja culna $adovoljtva o$ankom iu$vienom. Sve u romanu je $anivano na u!rotnotima i groteknim elementima."roteka !redtavlja !oj naka$nog # antaticnog, a komicnim, !oj gorko tragickog# menog, tragicno !otaje meno, ali u ito vreme e oeca # a$aljenje. On laviljudko telo i covekove nagone. 6oriti hi!eroli$aciju i imolicnot, !reuvelicavave ono to odudara od !rirodnog i normalnog."argantua je in kralja 9e$eja$a i "argamele. 9jega je, kao i vakog junaka,oele$ilo cudeno rodjenje * ikocio je i$ majcinog uveta !rilikom jedne go$e kadae ona najela kemica, nakon DD meeci trudnoce. Ovo je alu$ija i !arodija na tinino rodjenje i$ Cevove glave u !unoj ratnoj o!remi. detinjtvu je jeo, !io i!avao. 9e$eja$ "argantuu daje u nauke i nakon nekoliko va!itaca, njegov ucitelj!otace Ponokrat, koji ga odvodi u Pari$. to vreme e u Pari$u i 'olonji onivajuuniver$iteti. Tu "argantuu !rati ni$ dogodovtina, od kojih je jedna kradja crkvenih$vona. Catim, $og kradje !ogaca i$ija rat i$medju 9e$eja$a i &emer - @jutice i"argantua je !rinudjen da e vrati kuci i odrani domovinu. 6aludjeru =ovanu odlivoeka, koji e !oeno itakao u ori, 9e$eja$ i "aragantua oe$edjujuredtva $a $idanje Telemke o!atije.

T/T#6 # #F/=9OSTQ"ragantua # Pantagruel je delo koje načinom !ianja, tematikom # knji1evnim!otu!cima i!unjava ve ulove !oetike humani$ma # reneane. Felo je realitičnalika dru+tvene # crkvene intitucije DG. Veka. Ovo delo !redtavlja ra$voj čovekoveunutra+nje ličnoti !rika$om ra$voja lika "argantue koji je od divljačkog,neumerenog, neora$ovanog, nekulturnog deteta !otao !ravi u$oran čovek, idealreneannog čoveka.0le je 1eleo da itakne $načaj ora$ovanoti $a 1ivot !ojedinca, $načaju!otavljanja mere # granice u vim vidocima 1ivota, # idejna !oruka dela je da e nataj način gradi tailna ličnot, vetrana, !otaje čovek koji ima ra$umevanja $a

druge # ume voj 1ivot da umeri u !ravom meru. Slu1edi e ironijom # arka$mom,0ale kritikuje holatički način ora$ovanja koji uni+tava !rirodne talente #



!redtavlja ga kao način kako da e !rirodno odareni ljudki um una$adi. 9au!rottome je humanitička konce!cija ora$ovanja koja u$di1e # i$ički # !ihičkio!lemenjuje čoveka.0ale niej +tedeo kaludjere # crkvenu organi$aciju, oni u imejani, njihov način1ivota je ra$otkriven, kinuta je la1na maka a njihovog lica koja je u rednjem veku

krivala ve njihove laoti # !oroke. Prika$ani kao !ijanice, kao ljudi 1eljni telenogu1ivanja, molitve lu+aju da i e u!avali, ne $naju ih ni ami, a a druge trane ih!ri!ovedaju kao vetinju. On na atiričan način kritikuje emilene $akone # !ravilakoja !otoje amo kao ideal, ali ih ne !o+tuju oni koji ih uvode # $a njih e $ala1u. On je !rilikom kritike nekad toliko trog, da e njen atirični ton gui.0ale e okrede ka čoveku, konatatujudi da 'og ne raudjuje !ravilno, jer u jednomdelu od kuge ooljevaju amo !ravednici, na!adnuti, "argantuin narod, a oni koji1ele da ich ovoje nemaju nijednog $ara1enog ratnika.On ne negira 'oga, amo 1eli da !romeni način na koji ga ljudi !omatraju,!okoravajudi mu e i lu1edi mu, e$ulovno verujudi da je to jedini način njihovog!aenja, njegova religio$not !očiva na ljudkim, a ne o1ankim $akonima. 0ale

je 1eleo da e hri+dantvo odvoji od crkve i da e rukovodi načelima humanoti, a nedogmatičnim učenjima o !rola$noti i ni+tavnoti 1ivota.0ale daje !rika$ idealne dru+tvene $ajednice u !olednjim !oglavljima "argantueQo Telemkoj o!atiji koja !odeda na to!iju Tomaa ora i na grad unca Toma$a6am!anele i !redtavlja !ot!unu u!rotnot i !arodiju na trogi manatirki $ivot(ukida e celiat, mukarci i $ene $ive $ajedno, $adatak im je da e doteruju i darade ta $ele). manatirkom ti!iku !ie ini sto ti se us'te. 0eneana veruje uotvarenje uto!ije. 0ale $avr+ava voj roman o!timitički, aludirajudi na to da jeitno da e !romeni vet ljudi * !arola koja je na vratima o!atije govori da je unutrave do$voljeno, i to je u!ravo ono +to čoveka tera da am ei odredi granice.On ne uvodi nemoral, amo ga !ri$naje, acajudi ga u lice onima koji naivnomatraju da ne !otoji i onima koji ga !rikrivaju. @i+avajudi ljude vih $akona, on ihtera da udu dori $og ee, $og vojih li1njih, jer u!ravo ono +to je nametnuto1eli e !o vaku cenu kr+iti. Tu 1ivot teče !o !rirodnim, a ne !o crkvenim !ravilima.Svako je loodan da radi ono +to 1eli, da !ritu!i i na!uti o!atiju, e$ oave$a,$akona, nametnutih itina, a amim tim nema ni !otree da e radi ne+to lo+e, jer ljudi to u!ravo čine jer je to $aranjeno najladje. O!atija nije ogradjena jer gde je$id i na!red i !o$adi, tu nema mnogo gundjanja, tu u $avit i medjuonanetr!eljivotQ, o!atija je rako+na, ukra+ena, odeda i nakit e menjaju u kladu avremenom...9a Telemkoj ka!iji je tajao nat!i koji je u o!atiju !o$ivao čane, doronamerne,

!ravedne, one koji vole dru+tvo i drugartvo, one koji !o+tuju !ravo jevandjelje i!ravu veru, lagorodne dame, a odija namdore, $elena+e, ucenjivače, licemere,la1ne ogomoljce... 9a ovaj način 0ale !ro!agira ljuav i mir, doročiniteljtvo, anajvedim akcentom na ora$ovanju, a u ito vreme loodi ličnoti vakog !ojedinca,loodi odlučivanja i 1ivljenja.0alke !odvrgava ruglu i la1ne !roroke koji la1u narod radi voje koriti. 9jegovojatiri nije !oegla ni vladajuda klaa * nau!rot Remer * @jutici koji je !oga$io!rijateljtvo vodjen !ohle!om i 1eljom $a ovajanjem, toji 9e$aja$, "argantuin otackoji na vaki način !oku+ava da !ronadje ne+to doro u njemu. On na $lo u$vradadorim. # njegov govor je !rika$ ra$očaranog čoveka koga je i$dao najolji !rijatelj ikoji $a taj čin 1eli da nadje ilo kakvo o!ravdanje jer ne mo1e da veruje u

nečovečnot.



romanu u!ravo ovakvi kontrati (9ej$a$ !re nego +to je !otao ora$ovan i nakontoga, Remer-@jutica i 9e$aja$, kalu2eri nau!rot učiteljima) itiču ve ruglo tada+njeg!rikriveno nemoralong veta, 0ale i$noi na videlo ve +to je rednji vek krivaovelom ua2enih !ravila i $arana.

'igel de Servantes2 Veleumni plemic Don Kihot od Mance0oman je ojavljen u DB. veku i atoji e i$ dva dela. Ovaj !eriod (DB. v.) e na$iva i=latnim vekom !anke dr$ave, jer u ga oele$ili @o!e de Vega, 6alderon,Velake$, 6olumo, /l "reko... "odine DGDA., i$me2u !rvog i drugog dela, !iac a!eudonimom lono Kernande$ de vellaneda je ojavio la1ni natavak. Cog toga,drugi deo Fon 6ihota adr$i nekoliko alu$ija na krivotvoritelja, !rema kojemServante i njegovi likovi imaju negativan tav. !rvom delu ima dota digreija, aam !iac (naravno !o$ivajuci e na ime Sida meta 'enedjelija) govori u drugomdelu kako je digreije !iao da i !recio monotonot, ali tako o!irnih digreija nemau drugom delu. Prvi ima ; !oglavlja, drugi BA.9ajo!irnije digreije u !rvom delu u !rica o rado$nalom coveku i o aurkinji injenom lugi koji ju je doveo u hricanku $emlju. Pored ovih digreija, u romanu emo$e naci i jedna !aralelna !rica koja !rati !ricu o Fon 6ihotovim i Sancinim!utolovinama i na neki nacin e !re!lice a njom, a to je ljuavna !rica 6ardenija i@ucinde i Foroteje i Kernanda. Servante koriti i retro!ekciju kao jedan od!ri!ovedackih !otu!aka, !rice !orednih junaka u uglavnom !rice o minulimdogadjaja, jedino !rica o avanturama Fon 6ihota i Sance ima hronoloki tok. 9egdeu romanu e mo$e naci !o$ivanje na 'iliju gde e vidi rednjovekovni !ecat uromanu. Frugi deo knjige $avr+ava e mrcu Fon 6ihota (tako da nijedan drugi la1ni!iac ne mo1e da $lou!otrei Servanteovo delo). Servante !ri!oveda da u !rva!oglavlja knjige do+la i$ 'ronika 6a Man9e, a da je otatak knjige !reveden a

ruko!ia, koji je !rvoitno io na ara!kom je$iku i koga je na!iao i$veni Sid met'enend$elija.Prema kom!o$iciji i nacinu orade teme, mo$e e vrtati u avanturiticki roman,atoji e od ni$a !ojedinacnih e!i$oda, avantura koje u okvirnom !ricom !ove$aneu jednu celinu. Prema tome roman kom!o$icijki i$gleda kao ku! novela !ove$anihokvirnom novelom, tako je kom!o$icija romana te!enata, vaka avantura vodi udrugu. Ovi i drugi !iateljki i$vori u !arodija na vite+ki 1anr. lono 6ihana jeoični Š!anac (idalgo, najni1i red +!ankog !lemtva) koji je o!ednut !ričama ovite+kim lutanjima. Viteki romani u govorili o !lemicima, ratnicima, ucenicimakrtakih ratova (ovajanje Svete $emlje, oloadjanje Hritovog groa u=erualimu...). 9jegovi !rijatelji i !orodica matraju ga ludim kada on odluči da u$me

ime Fon 6ihot od ance i !otane vite$ lutalica (don je ila titula vi+eg !lemtva, dok je uiUote na +!ankom je$iku o$načavao dio oklo!a). Onda odlučuje da lutaŠ!anijom na vom mr+avom konju 0oinantu, i!ravljajudi ne!ravde i ranediugnjetavane, !od !ratnjom vog konjuara * titonoe Sanca Pane. 6ao i vakilutajuci vite$, on mora da ima voju go!u, kojoj ce !ovetiti voja dela. On tu ulogudodeljuje eljnki i$ uednog ela i daje joj ime Fulineja od Tooa. Poto ona nijetako le!a i mirie na eli luk, on $akljucuje da u je $acarali caronjaci. Ca njega uvetrenjace divovi, krcma je $acarani $amak, $aroljeni !retu!nici vite$ovi,ererinov tanjir amrinov lem, on nije mladi vite$, vec je u duokoj taroti... On iSanco !rola$e kro$ ni$ nevolja i avantura, a Sanco !ritaje na ve u nadi da ce doitivoje otrvo. drugom delu romana ta $elja mu e i otvaruje i on e !oka$uje kao

doar i !ravedan vladar. Pri kraju druge knjige, Fon 6ihot hvata da u njegoveradnje ile ludot i odlučuje da e vrati kudi da umre. Sančo ga moli da ne odutaje,



!redla1udi mu da u$mu uloge !atira, koji u tada ili junaci !atoralnih !oema i!riča. 9akon to u ideali $a koje je on $iveo netali, netao je i Fon 6ihot am. drugom delu Servante vodi !olemiku a avremenom e!ohom.Servanteova !ro$a nije mimeticka # njegov roman !redtavlja !rvi moderan roman.Fon 6ihot je $amiljen kao !arodija na viteke romane, ali je !otao mnogo vie od

toga. Paralelno a vitekim nataje # !ikarki roman, takodje kao !arodija. "lavni junak je antijunak (!icaro lo!ov, !revarant). To je roman koji ka$uje $ivotnu !ricunitkova ili lo!ova. Oicno je u !rvom licu # e!i$odican. Pikarov odno !rema drutvu ivetu je atirican. Predmet imevanja u gram$ivot i licemerje, a noioci ovih !orokau !anki vetenici tog vremena. Pored atire, glavna odlika !ikarkog romana jete !utovanje. "lavna $aluga je u tome to je omogucio udaljavanje od tada!omodnih vitekih i antaticnih romana. Pikarki roman natao je u DG. veku uS!aniji, a $atim je tigao do Krancuke i /ngleke. Servanteov roman nije !ikarki.Fon 6ihot je idealita, on odija da e uoci a vetom kakav jete. Servante govorio ukou ideala i tvarnoti, Fon 6ihot $eli da cini doro, a amo donoi nevolju.#dealan vet ne !otoji, njegova ora a vetrenjacam je u tvari njegova ora a

ilu$ijama i$ koje on i$la$i !ora$en. On vodi # !olemiku a dotadanjom knji$evnocu.Pokuava da ra$ije ilu$iju o !ri!ovedanju, on !ri!oveda o !ri!ovedanju (roman je!ronaao na !ijaci) -W !ri!ovedanje je na granici i$medju ilu$ije i tvarnoti, kao i amFon 6ihot. Servante uvodi metatektualnot, !araliterarnot i autoreerencijalnot.Finamiku romana ne cine amo dogadjaji, vec i ra$govori i$medju Fon 6ihota iSanca Pane. 9a taj nacin nijedan dogadjaj nije tvarno $avren, vec e !onovoo$ivljava u njihovim ra$govorima. ovim ra$govorima njihove !o$icije u ra$licite, ali,mada Fon 6ihot gui itke u tvarnoti, on !oedjuje u ra$govoru a Sancom, Sancoe menja, !rela$i na njegovu tranu. 9jih dvojca u u !ocetku !ot!uni anti!odi i i$ickii duhovno, Fon 6ihot je idealita, a Sanco !ragmaticar i materijalita. kladu a tim je i njihov !ortret, Fon 6ihot je viok, te$i ka neeima, a Sanco ni$ak, odnono$animaju ga $emaljka $adovoljtva. 'ahtin ih na$iva karnevalkim !arom (!ar u!rotnoti) * dva lica jedne tvarnoti. F$erald 'renan ih je u!oredio a racnim!arom koji e ne!rekidno !re!ire. Fon 6ihot igra ulogu mu$a, a Sanco je imol!aivnog $enkog veta, kojem u !otreni heroji i ljudi a idejama da ga o!lode.9jih dvojca vremenom !o!rimaju oone jedan drugog. Sanco vog go!odara!ocinje da uedjuje u tvari u koje ni am na !ocetku nije verovao. Fon 6ihot !otajeSancov ucitelj, avetodavac, kriticar, $atitnik i, !ole vega, njegov !rijatelj.Servante, !iuci roman, udaljava e od njega, !iuci o Fon 6ihotu kao o !revodu aara!kog je$ika i !o$ivajuci e talno na Sida meta 'enedjelija koji je navodnona!iao to delo jer i ovakvo !arodiranje donelo njemu gomilu !rolema. =edan od

!ri!ovedackih !otu!aka u romanu, kom!o$icijki gledano veoma itan, jetemetaikcija a autoreerencijalnim komentarima.

'eta#ikcija je !ri!ovedacki !otu!ak kojim e otvoreno uka$uje na i$miljenuknji$evnu tvarnot i ujedno e komentariu vi cinioci tvaranja, !otu!ci, junaci,dogadjaji, autor. Pojavljuje e u vim !ro$Unim ili tihovanim narativnim olicima.Ovaj !ojam je !rvi !ut u!otreio !iac Vilijam "a DIBJ. godine. Ovde je metaikcija!riutna jer e o romanu govori kao o navodnom !revodu a ara!kog, dok e udrugom delu meaju realna i knji$evna tvarnot, tj. vet romana i onaj koji je i$vannjega to je !oeno vidljivo u delu gde je Fon 6ihot na dvoru vojvode i vojvotkinje -vojvodin dvor i trealo da ude i$van knji$evne tvarnoti, ali ovde u oni !rocitaliroman o Fon 6ihotu i $ele da u!o$naju junaka romana i time meaju ikciju itvarnot.



utoreerencijalni komentari u !icevi komentari gde on govori o knji$evnoj ormi,!otu!cima, tradiciji na koju e olanjaju, kao i o amom cinu !ianja, a to je !riutnou Servanteovom romanu - on e !o$iva na 'enedjelija, ojanjava kako je delona!iano, nagovetava ledecu e!i$odu, ceto ojanjava $ato je dogadjaj !rekinutu odredjenom trenutku i nagovetava kada ce e nataviti. Sve ovo, oim

kom!o$icijke va$noti, ima va$not i u oradi teme jer je ovo roman - !arodija.Servante na taj nacin !arodira emu vitekih romana, nacin na koji u !iani,!otu!ke, a amom tematikom Fon 6ihoa, !arodira i teme ovih romana koji u!otali naj!o!ularnije tivo iako !rilicno e$vredni lakrdijaki, naivno na!iani.Tako nekada govori da !rekida dogadjaj u kulminacijkom trenutku jer e tako cini uvitekim romanima. romanu e mo$e naci !ar !revida !iaca koji e mogu !ri!iati njegovoj$aoravnoti $og !au$a koje je !ravio tokom !ianja dela. 9!r. Sancovu $enuna$iva i arijom i =uanom, a u jednom delu $aoravlja da je Sanco i$guio magarca,!ominje ga normalno, a kanije e !onovo vraca na !rethodnu cinjenicu i o!iujekako Sanco nala$i magarca.

likovi i ituacije docarani u na komican nacin, tim da meh ovde !ored vojeonovne unkcije ra$veeljavanja, ima i didakticku ulogu (kao kod 0alea)!rika$ivanja olne tvarnoti na i$vrnuti nacin, !a !rilikom toga meh ceto i$a$ivaa$aljenje !rema junacima romana.6oriteci e !arodijom, kritikujuci odredjene knji$evne !ojave voga doa, Servante$ala$i i u drutvene i !oliticke okolnoti koje atiricno i$noi na videlo. Servanteovitavovi o tvarnoti mogu e naci u Sancovim rljanjima, u avetima koje dajegradjanima XotrvaX, $ato on !otaje tako im!atican lik !icu i citaocima. Piac cetotaje na tranu vojih glavnih likova i !oredno kritikuje one koji njih kritikuju. To unematoviti i e$umni likovi umiljenih trgovaca, krcmara i ogataa. 9egde uvodilikove koji otvoreno kritikuju viteke romane i !okuavaju da ura$ume Fon 6ihotaumeto da e !oigravaju a njegovom ludocu (vetenik na vojvodinom dvoru, Fon6ihotovi !rijatelji koji !aljuju viteke knjige, na kraju i am Fon 6ihot kada !otanevetan ludorija kojima e avio). vanturiticki roman * roman koji te$i !rika$ivanju u$udljivih dogadjaja, mo$e iti!ikarki roman, roin$onada, im!licijada, vetern... 9atao je i$ avanturitickihelemenata helenkog romana, vitekog romana, dvorkog e!a... Tu !adaju !ikarkiroman ne!o$natog autora @aariljo de Torme, Servanteov Fon 6ihot,"rimelhau$enov Sim!liciimu, 0oin$on 6ruo Fanijela Feoa...Parodija * delo natalo !ovodom nekog drugog dela i to !rotiv njega, komicno i!odrugljivo. Ooine tog dela, !ica, knji$evne vrte ili til e!ohe e hi!eroli$uju i

karikiraju da i !otale mene.'0O6'arok e ve$uje $a !olednje decenije DG. i koro celi DB. veki, mada je te$e !reci$noga odrediti jer e u ra$licito vreme jaljao u ra$licitim knji$evnotima, a !otoji i umnjada e arok nije javio u lovenkim $emljama. 'arok !redtavlja e!ohu i$medjureneane i klaici$ma, !okret !okrecu 9emci, ali e !roirio i na otale $emlje.Termin e mo$e korititi u knji$evnoitorijkom i ti!olokom milu. 'arok e naj!re javlja u likovnoj umetnoti i termin arok !rvi !ut !ominje Hajnrih Vellin DEEE. godineu delu X0eneanka i arokX. !otrea ovog termina je naj!re imala negativno,!ogrdno $nacenje, odnoio e na neto ru$no, ikrivljeno, grotekno i tek ga je

'urkhart u!otreio u neutralnom $nacenju kao o$naku $a odredjeni !eriod. 0ec



arok !otice od reci arocco, to $naci ier ne!ravilnog olika, to e metaoricnomo$e odnoiti na citavu knji$evnot aroka.Predtavnici i trujeTendencije aroka e javljaju !od ra$licitim na$ivima u ra$licitim $emljama%

marini$am u #taliji - o$nacava til italijankog !enika arinija, kao i til njegovihnatavljaca, !odra$avalaca i ledenika, kao i arinijev uticaj na evro!ku aroknuknji$evnot. Odlike marini$ma rodne u odlikama aroka. Te$i e okiranju, !ajanjune!ojivog, najveca !a$nja e !ovecuje tilu i ormalnom avrentvu.

gongori$am u S!aniji - arokna truja u S!aniji, na$vana !o @uiu de "ongori.

Poe$ija e !omatra kao !rivilegija odaranih, !a je tako tvoren !oean !enicki je$ik koji e odlikuje neologi$mima, latini$mima, cudnom u!otreom oicnih reci,originalnom u!otreom tilkih igura, cetim inver$ijama, hi!erolama,melodicnocu tiha.

jujui$am u /nglekoj

!recio$not u Krancukoj - tilka i drutvena !ojava karakteritican $a rancuki

klaici$am DB. veka. Odlikuje e !otreom $a neoicnim i$ neocekivanim i$ra$ima,cetom u!otreom euemi$ama, !erira$a, $agonetnih metaora. r$o !o!rima vidi$vetacenoti i !otaje !redmet !arodija (olijer XSmene !recio$eX)

# u aroku e kao u reneani !rvo javljaju italijanki !ici - Tokvato Tao, Fj.

arini, u nemackoj - "rimelhaucen, "riiju, ngelu Sileciju. u S!aniji e na$iva$latnim doom - @ui de "onora, 6eveda, 6alderon i ulovno neki !ici koji e ve$ujui $a reneanu, n!r. Servante i @o!e de Vega. /nglekoj e arok i$jednacava areneanom, nema novih aroknih dela, i u Krancukoj je teko i$dvojiti arok odklaici$ma, ali e kao arokni !ici !ominju rani aler i 6ornej, . 0ejmon.

Odlike !oetike'arok e nakon reneane javlja kao jo jaci ot!or knji$evnoti rednjeg veka, ali ui$venoj meri i reneanoj knji$evnoti. 'arok rakida a normativnom !oetikom i$ala$e e $a entu$ijaticku !oetiku. Fjordano 'runo to cini u dijalogu koji je na!iao!o u$oru na Platona gde u akteri Tanilo i &hikada koji govore o tome da umetniktrea iti oloodjen vih ogranicenja jer e !oe$ija radja i$ nadahnuca, medjutim idalje ima cilj da $aavi i !ouci. 'arok unoi najvie novina u til !ianja, til !otaje

va$niji od adr$aja, tako orma dela doija $nacaj, va$no je 66O e !ie, a ne STe !ie. Stil je !renaglaen, kitnjat, !un !aradoka, antite$a, groteke, metaora, to je i onovno oele$je arokne knji$evnoti. Can 0ue govori o tome da je aroknaknji$evnot va u imolima jer je jo uvek ilo nemoguce otvoreno govoriti i!ojedinim temama, tako o culnom govori u alu$ijama. S#molikom e tvara ve$ai$medju materijalnog i metai$ickog. Fominantni u jaki i$ra$i oecanja !lahovitot,ujnot, jarke oje. 'arokni !ici te$e ikreticnoti, !ajanju knji$evne i likovnekom!onente, to e ogleda u cudnoj ormi !ojedinih dela (u oliku cveta, rca,krta...) i u ukraavanju dela ukranim inicijalnim lovima n!r. 0a$vili u i tehnikuukraavanja dela da i !ojacali likovnu kom!onentu - carmina igurata (ukraavnjeiljnim i $ivotinjkim orna,mentima). Velika je !otrea $a nejanim, neoicnim

i$ra$avanjem, $a !ajanjem ne!ojivog, $a to kom!likovanijim i$ra$avanjem,



metaora je glavna tilka igura, n$iva e i Xkraljicom iguraX, a javljaju e i antite$a,okimoron, groteka, hi!erola, a!urd, miao aroknog dela je teko uhvatljiv.6arakteriticne !ojave arokne knji$evnoti u koncheti$am i maniri$amK!nceti$am je tilka !ojava karakteriticna $a arokne truje, o$nacava vetinu!ronala$aenja i tvaranja koncheta - tilke igure koja e $aniva na otkrivanju

neotkrivenih i neoicnih analogija i$medju !ojava i !redmeta na !rvi !ogled !ot!unoudaljenih, ne!ove$anih, e$ licnoti. =avlja e u vidu okimorona, !aradoka iantite$e. S!aniji e konceti$am deli na dve gru!e%

konce!ti$am - 6evedo, "raijan, orale

kulti$am - karakteriticene u !o$ajmice i$ grckog i latinkog je$ika (Xucene reciX) -

@ui de "ongora i rgote

'aniri$am - til u umetnotima DG. veka na !rela$u i$ reneane u arok, naj!re e javlja u likartvu. Cala$e e $a oloadjanje od !ravila klaicne umetnoti

u!otavljenih u reneani i $ala$e e $a kreiranje !oenog tila a !re!o$natljivimautenticnotima odredjenog autora, $a viok te!en ujektivnoti.Teme e ticu kajanja, ukoa cula i ra$uma, !rola$noti, netalnoti, nei$venoti,$ivot e !omatra kao varka, ilu$ija, nau!rot rednjovekovne veti o vecnom $ivotu!ole mrti. 'arokna dela odiu !eimi$mom6nji$evne vrte'arok neguje ve tradicionalne knji$evne vrte, tim da e menja nacin orade,!oeno u junackom e!u, lirici i drami. Pored oimnih e!ova, javljaju e viteski ipikarski r!mani koji aroknom coveku !redtavljaju eg od tvarnoti u idilu, ilu$iju,na udaljena, eg$oticna meta gde e mo$e iti recan. @irke orme menjaju i$ra$ ukladu a aroknom !oetikom - orma je i$ra$ajna, naglaene u like, koriti e ni$tilkih igura koje imaju cilj da uneu imoliku, nejanot i !rikriju !ravo $nacenje -metaora, okimoron, !aradok, groteka, igre recima, hi!erole, e!iteti - ve u ciljunaglaavanja i iticanja. dramkom tvaralatvu naj$utu!lejnija je tragik!medija i!oean olik drame - je$%itska 3is%s!vacka4 drama5 =eA$uitka drama natajeradom iuovaca koji u e $alagali $a kulturnu delatnot, jihove drame niu moraleimati !oenu umetnicku vrednot, ali u morale !otovati odredjene kriterijume -!iane u na latinkom, !ratile u odredjenu hemu, gradja je !reu$imana i$ 'ilije icrkvene itorije, teme u e odnoile na ikuenja i !rola$not $ivota, odno tvarnogi $agronog veta, imale u morlai$atorku unkciju i didakticku (ucile u le!omgovoru i !ravilnom i$govoru latinkog). #$ je$uitke drame e ra$vila melodrama,

o!era i oratorijum jer je je$uitka drama ila kominovana a !oenim cenkimredtvima da i !rivukla !a$nju !ulike(aletom, mu$ikom, dekoracijom)."lavni !redtavnici aroka u Fjanatita arini, @o!e de Vega, 6alderon dela'arka, "riiju, "rimelhau$en, dok neki !roucavaoci arokne tendencije vide i kodSek!ira, Servantea i 6orneja.Pedr! Kalder!n de la /arka2 ivot je sanPoljkom kralju 'a$iliju rodi e in Sigi$mund, ali $og loih !redka$anja kralj ga$atvorio u tvr2avu u !utoj +umi i dao mu amo jednog odgojitelja, 6lotalda. 6akokralj nije imao nalednika u taroti ga !oče !rogoniti avet i umnja da u mo1da$ve$de !ogre+ile. Cato je odlučio doveti ina u dvor i ve mu redi, !a ako e ovaj!oka1e doar dati mu vlat, a ako !ak ude $ao vratiti ga gde je io, a vlat dati

tolu i Steli, deci vojih etara, nakon to e vencaju. tolova verenica 0oauradola$i da e oveti, noeci mac kao $namenje. 6lotaldo !re!o$naje mac, hvata da



e njen otac i !reu$ima ovetu na ee. Sigimunda u u!avali i doveli u dvor, a onkada je čuo itinu ra$eneo e, uio jednog coveka i na!ao 6lotalda, !a u ga!onovo vratili u tamnicu. 6ada e !roudio, 6lotaldo ga je uverio da je to io amoan, ali mu je rekao da i u nu valja činiti doro. Tada e u njemu javljaju umnje ira$mi+ljanja a $aključkom da je 1ivot amo an i da de e tek nakon mrti !rouditi.

0oaura e otkriva tolu i tra$i od 6lotalda ovetu. On ne mo$e to da joj !ru$i jer ga je tolo $atitio od Sigi$munda. r$o e u kraljevtvu digla !ouna i do+li u gavojnici olooditi da im on ude kralj. li Sigi$mund je umnjao da je to amo novian. #!ak je !o+ao $a vojkom mi+lju ve to amo an koji e mora ra!r+iti.0oaura mu e !ridru$uje, jer joj je oveta va$nija od $ivota. Tada e !omirio aocem i !oka$ao e velikodu+nim i !lemenitim, i vima je rekao da e njegovim!otu!cima ne trea čuditi jer mu je učitelj io an i da e on i ada oji da de e!onovo nadi u vojoj kuli, jer ve u 1ivotu netaje !o!ut na. tolo e o$enio0oaurom, a Sigi$mund Stelom.

QYivot je an je naj!o$natije 6alderanovo delo. To je drama u ? čina. Ta je arokna

drama i tra1enje odgovora na !itanje da li je čovek $aita nemodan !red onim +to muvi+e ile doude. 6alderon nam na kraju daje dva odgovora% !rvi je da voju udinune mo1emo i$edi, ma koliko e1ali od nje i drugi da e čovek vojom u!orno+du ira$orito+du i!ak mo1e u!rotaviti vi+im ilama.

6@S#&#C6laici$am e javlja u Krancukoj, kao u!rotnot humani$mu i reneani. =avlja e uDB. Veku, jo! dok je vedina $a!adnoevro!kih $emalja ila !od arokokm. Sa!ojavom klaici$ma menja e !ogled na čoveka, a amim tim i na knji1evnot.Herojki ideal $amenjuje ideal ora$ovanog, čanog i četitog čoveka, koji voječulne trati !otikuje i ograničava ra$umom. 0acionali$am je onovna odlikaklaicitičke knji1evnoti, kao i !oti$anje harmonije i mere u čemu e ogleda ukutvaraoca. 6laici$am e okrede antičkoj knji1evnoti, ugleda e na nju, ali je u$natnoj meri oradjuje i !rera2uje !rilago2avajudi je nacionalnom i avremenomduhu i je$iku. Poena !a1nja !oklanja e ora$ovanju, i$oru lektire koja jeatavljena od klaicnih !iaca, tada e otvara kademija, !i+i e !rvi rečnici igramatike. &ilj knji1evnoti klaici$ma je kao i kod Horacija * trea da $aavi i !ouči,toga ima i etetku i didaktičku unkciju. #nitira e na janodi, !reci$noti, kladu,delo mora iti jedintveno i harmonično da i ilo le!o. 9ajtro1e je !o+tovano !ravilotri dramka jedintva * meta, vremena i radnje.9aj$načajniji atavljač !oetike klaici$ma io je 9ikola 'oalo koji je voju QPeničku

umetnot (DGBA. godine) !iao !o u$oru na Horacijevu !oetiku i !rema drugimantičkim u$orima, koritedi odre2ene tavove ritotela i Peudo @ongina. 9jegova!oetika je normativna, $anovana na !omirenju entu$ijatičke i !oetike tehne * 'oaloinitirZ na $nanju i !o+tovanju odre2enih kanona, ali je vetan da knji1evnotinema e$ !eničkog dara i nadahnuda koje e trea i$ra$iti kro$ odre2ene knji1evnekonvencije. 9=egova !oetika je i$vrila uticaj na celu evro!ku knji$evnot. 'oalo je!retr!eo veliki uticaj entu$ijatickih !oetika i matrao je da je nemoguce tvoriti velikodelo ako !enika ne !okrece neka sre,na vatra. Taj entu$ija$am nije vemocan i uumetnickom tvaranju ima ra$licite vrednoti. Vatra koja !okrece lirkog !enikanemocna je u olati e!a, atire ili komedije. 'e$ $nanja i truda, ta vatra e gai inetaje. 'oalo itice neo!hodnot rada. Potreno je naci idealnu ravnote$u i$medju

!rirodne odarenoti i nadahnuca a jedne, i $nanja i rada a ruge trane.6laici$am !ridaje !reudni $nacaj ra$umu u !roceu umetnickog tvaranja, jer on



mora da e odu!re emocijama i mati da i odr$ao !omenutu ravnote$u. edjutim,nijedno vredno delo rancukog klaici$ma ne mo$e e matrati ikljucivoracionalitickom tvorevinom. 6laici$am e u vojoj utini amo olanja na ra$um.6laici$am karakterie i te$nja ka univer$alnoti. 6laicara $anima mit i itorija, ali nekao deo !roloti, vec kao deo venoti. metnik trea da tvara !rema !rirodi, ali ne

!uku ko!iju, vec novu kreaciju, autonomno delo. 'oalo !ojam mime$e ne hvata kao!renoenje !rirode u umetnicko delo. &ilj umetnoti je itina i le!ota. 6laici$am jeinte$a ideali$ma i reali$ma. !oetici klaici$ma dola$i do !omirenja i$madju !ojmaoriginalnoti i !odra$avanja antickih u$ora. 6laiciticki til e odlikuje !re vega janocu i citotom i$ra$a. 6laici$am onavlja Horacijevu ideju o le!om i korinomkao vri umetnoti (dulce et utile). !oetici klaici$ma knji$evni rodovi u trogora$dvojeni. ## !evanju e avi manjim knji$evnim vrtama% idila, elegija, oda, onet,e!igram, alada, rondo, atira, vodvilj i anona. O nekim itnim vrtama 'oalo nijegovorio - !olanica, ana, !ri!ovetka i novela u tihu, didakticka !oema. 9ajveci$nacaj daje tragediji, e!o!eji i komediji. 0oman u klaici$mu ima $anemarljivu ulogu.Ca tragediju je itno reneanno !ravilo tri jedintva u drami. "lavni !redtavnici u%

6ornej, 0ain, olijer, @a Konten...

Nik!la /!al!2 Pesnicka umetnost ;G9ikola 'oalo !oetiku ojavljuje DGBA. "odine, radedi na njoj !et godina. To jeveouhvatna !oetika klaici$ma, on je i$vr+io itemati$aciju vega +to e nala$ilo!o ra$nim !oetikama, tako da njegovo delo u u+tini i ne !redtavlja novinu, ali je odvelikog $načaja kao veouhvatni, celoviti !oetički !i. Poetičke !ie !iali u inaučnici !o!ut Pakala, @a Kontenja[ !iani i i ovakvi !ii u vidu !redgovoranekim delima, ali i amotalno (0ain, 6ornej), a ve !od uticajem Horacija, riototela i italijankih !iaca. Poetike klaici$ma olanjaju e na antičke autoritetekojima !rila$e !oredno, !reko italijankih tumača. 'ooalova !oetika e od drugihra$likuje $og toga to'oaloova !oema u A !evanja, Penicka umetnot, naj!o$natija je !oetika e!oheklaici$ma. On ova nacela i !ravila nije am ormuliao, jer u ona vec !otojala.On je amo !okuao da otkrije njihov eteticki miao i atavio ih je u jedintvenucelinu. 9jegovi glavni u$ori ili u Horacije i ritotel. "lavna nacela njegove !oetikeu%

o nadan%ce * $a umetnicko tvaranje !otrena je idealna ravnote$a i$medju!rirodne odarenoti i nadahnuca a jedne, i $nanja i rada a druge trane.

o ra$%m * to je ila koja trea da ou$dava i umerava matu i oecanjao prir!da * u odnou na !rirodu, umetnot je !ot!uno autonomna kategorija, nijenjena !uka ko!ija, vec je nova kreacija, a glavni !redmet !odra$avanja je covek

o antika * !odra$avanje u$ora je onova $a tvaranje originalnih dela

o k!risn!st * korino e !odredjuje le!om i o!lemenjuje ga, umetnot koja jekorina u tanju je da u$udi citaoca itinom i le!otom

o pravila * ona lu$e da umeravaju tvaralacku energiju, ona u olonac ra$uma



o stil * odlikuje e itinitocu, !rirodnocu, janocu, citotom, u$vienocu, jednotavnocu, kladom, ugledanjem na antiku, !ravilnocu...

Teorija knji$evnih rodova # i #V !evanju Penicke umetnoti, 'oalo e avi o!tim nacelima, a ## i ### !evanje

!oveceni u knji$evnim rodovima. 6ada e u ## !evanju avi manjim lirkim vrtama,njega !revahodno $animaju olici i !iholoke i tilke karakteritike njihoveadr$ine. Od lirkih vrta njega $anima%

#dila (ekloga) * jednotavna, cito lirka, !atirka !ema.

/legija * intimna !ema u kojoj !reovladjuju tu$na oecanja.

Oda * u$viena, vecana !ema u lavu junaka.

Sonet * od njega $ahteva a!olutnu !ravilnot orme.

/!igram * to je mela, otra, duhovita, kratka !ema, a 'oalo initira na du$ini

od dva tiha.

0ondo, alada i madrigal * ove rednjovekovne rodove gotovo da $anemaruje.

Satira * i am je !iao moralne, knji$evne i drutvene atire. 'io je !rotivnik

!olitickih atira.

Vodvilj i anona * oudjuje vulgarne doetke ovih aljivih vrta.

### !evanju e avi najva$nijim rodovima * tragedijom, e!o!ejom i komedijom."ovoreci o tragediji, on e avi njenom utinom, !ravilima, itorijatom i unutranjimklo!om. Sutina tragedije je u !rika$ivanju olnih dogadjaja i duevnih tanja, a njencilj je le!ota i u$udjenje. 6atar$a daje miao tragickoj radnji, koja trea da i$a$ovetrah i a$aljenje. On $atim govori o !ravilu tri jedintva (jedno meto, jedan dan, jedintvena), ali i o !ravilima verovatnoti i !rikladnoti. Prednot nad mogucem dajeverovatnom, a radi !ritojnoti i !rikladnoti a !o$ornice u i$acene cene nailja.On grcku tragediju matra naju$vienijom, a odacuje rimku i rednjovekovnutragediju. Pri likanju likova !enik mora da u$me u o$ir ra$like i$medju !odnelja ie!oha. @ikovi trea da udu doledni, a til ra$novrtan. #ako je e!o!eja u reneani

imala ogroman u!eh, 'oalo joj u!ucuje otru kritiku. On vrednim matra amoanticke e!ove. On ka$e da je radnja e!o!eje dugotrajna, a onovna karakteritika jeaulo$not. etaore i imole trea tra$iti u grcko-rimkoj mitologiji, a ne uhricantvu. #$or junaka je veoma va$an * to mora da ude neka $nacajna licnot i$itorije ili mita. ora da ude u$vien i da cak i njegove mane udu herojke. 0adnjamora da ude jedintvena i jednotavna. 6omedija ne me da adr$i elemente otredrutvene, !oliticke atire. Predmet komike trea da ude ljudka !riroda. @ikovitrea da udu !reu$eti i$ naroda ili gradjankog loja, a avim retko to mo$e iti!lemtvo. Ti likovi trea da udu inkarnacije ti!ova. 9e trea meati komicno atragicnim. 'oalo je io veliki !rotivnik elemenata lakrdije i are u komediji. Ontvaraoce ne!rekidno u!o$orava da voja dela trea talno da i!ravljaju i itice

va$not kritike.



Pjer K!rnej2 Sid6ornej je karijeru $a!oceo kao arokni !iac i komediogra (uticaj italjankogaroknog !o$ori+ta, teme o ilu$iji, !rola$noti i netvarnoti 1ivota) Piao je ihri+danke tragedije, romantične komedije, herojke komedije i trgaikomedije. Teme je u$imao i$ vih e!oha, i$ +!anke i rimke knji1evnoti, i$ antičke mitologije, i$

avremene vakodnevnice.Odlika dramkog tvaralatva i odno !rema riotelovoj !oetici9aj$načajniji doga2aj $a 6ornejevo tvarala+tvo jete $rka koju je i$a$valao njegovodelo QSid ovim delom e on najvie udaljio od ritotelove !oetike. To u ili glavniargumenti 6ornejevih !rotivnika koji u ga o!tu$ivali $a !lagijat. 6ornej je u!eo dae odrani i$javljujudi da je ilo nemogude i!o+tovati neka !ravila !oetike (n!r. jedintvo meta, radnje i vremena) jer e na onovu njih nije mogao oraditi itorijkilik Himene na +ta e on !o$ivao. edjutim, on tvrdi da je i!o+tovao glavno !ravilo!oetike, a to je oedanje koje !oetika i$a$iva kod čitaoca * katar$u. #!ak !rolemakoji je !rou$rokovao !olemiku io je mnogo dulji * atojao e u i$menjenom!rika$u veta. ntička tragedija je !rika$ivala vet kao meto delovanja o1ankih

ila, a likovi u ili !redodre2eni udinkom i o1ankom. ntičko !o$ori+te je!odedalo čoveka da je u vlati ogova i vaki uko e $anivao na venom ilinevenom kr+enju o1ankih !ravila i u!rotavljanju udini.6ornej je i$menio antičku tragediju, i$aciv+i uloge ogova i udine, a uveo jemoral, lavu i čat kao elemente koji u!ravljaju čovekovim delovanjem.Rovek je loodan da odluči o vojoj udini, njime u!ravlja volja i ra$um koji jei!red oedanja i trati. Suko nije vi+e i$medju čoveka i 'oga, ved i$medju!ojedinca i dr1ave, $akona, dru+tva. Potu!ci junaka niu vi+e motiviani amo etički,ved i !iholo+ki, oni !ri!adaju dvotrukom vetu u kome u a jedne trane etičkenorme koje 1ele da i!o+tuju, a a druge trane trati i nemoralne 1elje koje etrude da !utaju makom moralnoti. QSidu je 6ornej naru+io i načelo !rikladnoti likova (da e tačno $na +ta dolikujeliku da čini) * nor. 0odrigo !oeduje Himenu u njenoj oi. 9a ovaj način je delimičnomanjena uloga antičkih u$ora u klaicitičkom !o$ori+tu.6oriteci alekandrinac, on je$ik !odvrgava trogoj metrickoj hemi i tako mu dajeavrenu janot.daljava e od ritotelove !oetike !rema unutra+njim ooinama drama, ali !otujeormalna !ravila. On odacuje !ravilo o tri dramka jedintva jer radnja a !unodoga2aja ton e mo1e da !odnee, hvata katar$u na drugačiji način * tragedija netrea da i$a$ove a1aljenje i trah, ved divljenje. Cato je nejgov tragični junaku$vi+en, neti!ičan, avr+en, ideal heroi$ma i l. =er na taj način mo1e i$a$vati

divljenje ($a ra$liku od antičkog tragičnog junaka a kojim e !ulika !oitoveduje ia1aljeva ga). Cog toga u junaci njegovih tragedija tranci, tj. Protorno ivremenki u udaljeni od čitalačke !ulike. 9jvi+e liikova u$ima i$ rimke itorije i i$Š!anije vite+kih vremena gde on vidi i!ravne etičke kodeke. 9jegova dela u uveknoila odre2enu morali$atorku !oruku i !redtavljala item !ravih vrednoti.Satavni deo 1ivota 6ornejevih junaka je ljuav, ona nije ne1na i romantična jer je!odre2ene !olitičkim doga2anjima u dr1avi, !riutna je da i !rika$ala celovitogčoveka i uko dve o!rečne ravni čovekovog 1ivota.-9/POŠTOV9=/ P0V#@ O F0S6# =/F#9STV#, F0"O SHVT9=/6T0C/, 6#F9=/ 'O"OV, VO@= /STO SF'#9/, SP9S6# # 0#S6#CO0#, POF0/F#O =/ @='V PO@#T#&#

QSid e $og rednog kraja (itorija nala1e da u e Himena i 0odrigo venčali, !a i6ornej tako nala1e) vrtava u tragikomedije. Tema je u$eta i$ +!ankog gra2ankog



dru+tva (i$ +!anke itorije), ne i$ antike. Preu$eta je i$ tada !revedene drameQladot Sida čiji je autor Fe 6atro, !a je 6ornej o!tu1en da je !lagijator. On je$gunuo radnju koja je ila !una digreija i e!i$odnih uloga, i$acio je va neva1nalica.Cadr1ao je jedintvo meta na taj način +to e radnja odvija u Sevilji, ali u dvoru van

njega.Tema je $anovana na ukou ljuavi i du1noti.Himena, kraljeva derka i 0odrigo !redtavljaju tri ra$ličita re+enja tog ukoa *Himena je najmanje doledna vojim moralnim tavovima, mada, na neki način,u!eva da očuva voju čat i u ito vreme i voju ljuav. 0odrigo ne !outaje !redvojim oave$ama, !red vojom vite+kom du1no+du, a $ato iva nagra2en ljuavljukoje je io !reman odredi e. 6raljeva kder je noilac najvede moralne vrednoti,iako je njen lik !rilično neutralan * ona i!red vojih trati tavlja ra$um, voje!oreklo i 1elju da drugima ude doro.0a$um i čat u ile koje !utavaju čovekove emocije. 6od likova u !riutne ra$nevrte čati * individualna koju vi likovi rane, dr1avna koju rani kralj, 0odrigo,

herojka koju rani Fijego i 0odrigo, ljuavna. 9e!otojanje čati dovodi dotradanja, tragičnog doga2aja koji ilutruje mrt Himenninog oca, groa koji nijei!o+tovao kralja i dr1avu. drami nema laida i !odlaca, vi u imoli amicija,heroi$ma, lave i !onoa.Himena, cerka don "ome$a, donoi odluku da ce e udati $a don 0odriga. Fola$i doukoa i$medju njihovih roditelja * don "ome$a i don Fijega, jer je din Fijegoi$aran $a ucitelja !rinca od 6atilje. 9e mogavi to da !rihvati, don "ome$ udaradon Fijegu amar, i time nanoi ramotu njegovoj !orodici. 0odrigo je !rinudjen dae oveti, u!rko vojoj ljuavi !rema Himeni. On u dvooju uija njenog oca. 6ralj joj oecava da ce doiti voju ovetu. Fon Sanco, Himenin udvarac, nudi da onoveti Himenu i njenu !orodicu. 0odrigo odla$i u rat !rotiv avara i vraca e kaoveliki junak. Foija nadimak Sid * go!odar. 6ralj odija da najveceg junaka ka$nimrcu, a Himena i dalje tra$i ovetu. Ona !rihvata don Sancovu !onudu. Sancodola$i kod nje noeci mac i ona mileci da je 0odrigo mrtav !ri$naje voju ljuav!rema njemu. Catim a$naje da je 0odrigo $iv, a da je Sanco krenuo u rat, a kralj kaodeu eU machina donoi odluku da ce e Himena udati $a 0odriga cim e on vrati i$rata. =avlja e i lik inantkinje koja !odr$ava Himeninu i 0odrigovu ljuav iako je iama $aljuljena u njega, ali njihov drutveni tatu nije jednak.6ornejevo delo itiče ledede knji1evno-ilo$oke ideje%

Snagu volje i heroi$ma

Snagu ila udine

Veličinu du+e i moralni integritet

Suko i$me2u emotivnog i moralno-religijkog hvatanja ljuavi

,an Rasin2 !edra6ada e govori o rancukom klaici$mu, najcece e !orede dva najveca tragicarate e!ohe- 6ornej i 0ain. 0a$like medju njima u rojne, !ocev od toga da 6ornej ne!ri!ada ikljucivo klaici$mu, neg\ e nala$e i neki elementi i$ aroka.



Piao je tragedije i komedije, uku!no D;, 6ornej B. 0ain je !o+tovao !ravila ritotelove !oetike (!ravilo o tri dramka jedintva, dolednot likova) $og čega je i'oalo njegove tragedije u$imao kao ideal klaicitičke tragedije.0ain je ora$ovan u 1aritu janeni$ma +to e odra$ilo na njegovo tvarala+tvo.=aneniti u verovali da je ljudka udina una!red odredjena i da $a grene nema

i$avljenja, jer im 'o$ija milot nije una!red data, ved da u vo od ro2enja ou2enina muke. 'ili u veliki !rotivnici !a!tva i jeuita (govorili u o tome da e vakomo1e iku!iti i !aiti). Pro!agirali u !rinci! licnog uavravanja, unutranjeg!omatranja i negovanja viokih ooina.=aneni$am je !okret koji e !rotivi vakomkom!rominom re+enju, utaje !rotiv vake ljudke laoti, a njihovo učenje eveoma odra$ilo na 0aina i na tvaranje njegovog !eimitičkog tava.Odno !rema antičkoj tradiciji%"radju je !reu$imao i$ itocnjacke i, !re vega, grcke tradicije (ndromaha, #igenija,'aja$it...). @ikove i motive !reu$imao je najcece od /uri!ida, ali i od Sookla.9jegove tragedije u jednotavne, nema lo$enih $a!leta, a $ivanja e koncentriuoko jednog !rolema. 6ornejevi junaci ami u!ravljaju vojim !otu!cima, !okrece ih

naga volje. 0ainovi junaci ne mogu nita !rotiv voje udine koja je una!redodredjena i nala$i e u rukama ogova, vidi e uticaj janeni$ma. 0ain je vojimtragedijama !iao !redgovore koji u u mnogo cem olakali njihovo tumacenje. !redgovoru $a Kedru on ka$e da je i$arao ovu junakinju jer ima ve ooine kojetrea da i$a$ovu trah i a$aljenje.Kedra je na!iana DGIB. "odine. !redgovoru 0ain je naveo $a+to je uveo i$meneu lik koji je !o$nat od /uri!ida, e$ !redgovora i je ilo te+ko tumačiti i delo i ematralo kao lo+a ko!ija.#$vori i$ kojih je 0ain !reu$eo gradju $a Kedru u /uri!idov i Senekin Hi!olit (i on je!reradio /uri!idovo delo) i Plutarh - Civot Te$ejev(!rona+ao je !odatke o Te$ejevom1ivotu i odlaku u Had i la1noj veti da je mrtav), ali i Vergilije i Ovidije. On nijei$menio amo lik Kedre, vec i Hi!olita. 6o Ca uvi2enje ricije !ridr1avao e !iacakoji u !iali o tome da u e ricija i Hi!olit venčali. it o Kedri, Hi!olitu i Te$eju!reu$et je i$ grčke mitologije i ora2en na originalan način. 0ain je odarao a+Kedru jer ona i!unjava ulove $a i$a$ivanje traha i a1aljenja okd !ulike * nije ni!ot!uno kriva, ni nevina, trada $og nemogudnoti da eodu!re volji ogova ivojoj udini, ori e a amom oom. 0ain je !rika$ivao manje odojnom neg\/uri!id. Ona je noilac !orodičnog !roklettva i ma +ta da je učinila (derka #noa iPaiaje koja je imol gre+noti) ne mo1e !oedi od toga. Hi!olitu je !ridodaolaot * njegova ljuav !rema mrtnom ne!rijatelju njegovog oca, jer onaj ko trada!ot!uno nevin ne i$a$iva auče+de, engo negodovanje. Hi!olitov tragički uko je u

njemu amom * ukou ljuavi i ra$uma, 0ain je a !olja+njeg !lana !remetio uunutra+nji * nema cena a oginjama koje Hi!olit direktno vre2a, ali na indirektannačin, tj. Svojom hladnodom i !onoom on vre2a oginju ljuavi roditu, tj. Veneru jer je 0ain koritio latinka imena $a o1antva. otivacija likova je takodjedrugacija nego kod /uri!ida. Suko je !remeten a !oljanjeg na unutranji !lan,na uko trati i ra$uma. 0ain e avi jo jednim ukoom * ukoom i$medju ocai ina, ali e avi i !itanjima religije, ideologije, !olitike, !itanjem ljudke laoti,moralnim i etickim !itanjima i !itanjem eg$itencijalnog !eimi$ma i determini$ma.Svi likovi u tragediji u 1rtve vojih trati, a vako !riklanjanje trati mora itika1njeno * Hi!olit je ka1njen $og ljuavi koja vre2a njegovog oca, Kedra $oggre+ne, $aranjene ljuavi i l. #ako ne i$gleda tako, vi likovi i!ak odolevaju vojim

tratima, čime 0ain itiče ideju voga dela * moralni $akoni uvek moraju iti jači odljudkih trati.



0ainov til je kladan i jednotavan, je$ik tečan, !onekad !odeda na !ro$u.=e$ik 0ainovih dela doti$e avrntvo je$ickog i$ra$a i lu$i kao rdtvo $aika$ivanje nekalda i$medju recenog i ucinjenog3 i$medju trati i ra$uma.0ain je !roučavaoce doio tek u ;J. Veku. 9=egovo delo !okrede mnogo o!+tihdielma koje e tiču ra$ličitih naučnih dici!lina * religije, ideologije, !ihologije,

!olitike, a na$animljiviji u motivi ljudke laoti i nemogudnoti da e !otinera$umom i !itanje čovekove udine (da li je mogude i$edi).=e$ik 0ainovih dela doti$e avrntvo je$ickog i$ra$a i lu$i kao rdtvo $aika$ivanje nekalda i$medju recenog i ucinjenog3 i$medju trati i ra$uma.Kedra, kci inoja i grene Paiaje, $ena kralja Teeja, $aljuljena je u vog !atorka,Hi!olita. Cog te grene ljuavi, koju joj je uadila Venera, ona $eli da umre. Teej ene vraca a vog !uta u Had i Hi!olit !ola$i da ga tra$i. Sa$naje da je mrtav, a !ravona !reto imaju on, Kedrin in i ricija, !otomak teejevih ne!rijatelja, u koju je Hi!olittajno $aljuljen. Fojkinja /nona u!eva da navede Kedru da !ri$na od cega oluje iavetuje je da voju ljuav !ri$na Hi!olitu. Hi!olit vlat nudi riciji, a Kedra mu!ri$naje voju ljuav koju on hladno odija. Sti$e vet da je Teej $iv i /nona

avetuje Kedru da o!tu$i Hi!olita !re nego to on o!tu$i nju. Teej vidi da e netodogadja, a dojkinja la$no o!tu$uje Hi!olita. Teej !o$iva 9e!tuna da oveti njegovucat, a Hi!olit e rani !ri$najuci voju ljuav !rema riciji. On odla$i k njoj i !o$iva jeda !oegnu, a ona !rihvata. Teej ra$govara a ricijom i to u njemu udi umnju.Sa$nje da e dojkinja uila i hvata da je !ogreio. Sa$naje da je Hi!olit mrtav iKedra dola$i da mu ka$e itinu. mire od otrova koji je !o!ila, a Teej !rihvata ricijukao cerku.,an /aptist '!lijer2 "vrdicaolijer je ro2en DG;;. "odine. Yiveo je u Pari$u, i odlično !o$navao duh Pari1ana,koji je kanije io glavna tema njegove kritike i njegovih dela.6ada mu je !ro!alo QSlavno !o$ori+te koje je oovao a !orodicom adlen 'e$ar,!riključio e !o$ori+noj tru!i koja je natu!ala !o !rovincijama. 9=egov 1ivot u!rovincijama mnogo je uticao na na!redak njegovog !o$ori+nog genija.9akon velikog u!eha u Pari$u a komedijom QSme+ne !recio$e, olijer a vojomtru!om !otaje kraljevki komediogra. 'io je Piac, re1ier i glumac. ku!no jena!iao trideetak komada, !olednje delo je ilo Qora1eni olenik.6laicitička komedija i olijerov uticajolijer je uneo mnogo novina u klaiciticko !o$orite. 0eneanna commedia delarte i arokna romaneka komedija $anivale u e na komediji $a!leta i ituacije,niu imale !uno individualnih likova, karakteri$acija likova nije ila itna. olijer je$adr1ao komiku ituacije, čak u e u njegovim delima !ojavljivali i romanekni

$a!leti (neočekivani $a!leti), ali !ored toga u klaicitučku komediju uvodi i komedijunaravi koja e $aniva na kritici ljudkih karaktera i ljudke !rirode, amim tim i likovidoijaju odre2ene karakterne crte. Pored univer$alnih karaktera, olijer uvodi iaktuelne doga2aje, !a tako univer$alne ljudke ooine i$ra1ava kro$ likoveavremenika i na taj način !aja aktuelno i avremeno.=e$ik Olijerovih komedija je vakodnevni govor koji odgovara tale1u i !olo1ajunjegovih likova, na čemu u mu kritičari $amerali. njegovim komedijama, komiku i$a$iva%

- 0elane ličnoti koje te1e nekom a!oluti$mu i njihova te1nja !otaje atalna * likaih d ai njihove mane oelodanio i ikorenio

- lakrdija+ki !ri$ori (!reterivanje i !reuveličavanje)



- komika u!rotnoti * likovi koji !reteruju u !o$itivnoti i na taj način jo+ jače itiču!oroke tvarajudi, ali !redtavljaju i karikature vog vremena (n!r. 6leant u Tvrdici)

- nera$umno i i$ve+tačeno u čoveku

- način na koji i$a$iva meh % getovi, mimika, $a!letene i $animljive ituacije, igrareči.

olijer e !rotivi trogom ograničavanju !ravilima jer matra da je onovna unkcijadela da e do!adne !ulici, a ona nije u!udena u !ravila dramaturgije. On koritinačela klaicitičke !oetike amo u onoj meri koja donoi korit, ali ne 1rtvuje!redmet komedija radi !o+tovanja !ravila. 9e !o+tuje !ravilo o tri dramka jedintva jer matra da e komedija ne me ograničavati, ne !rotivi e me+anju knj vrta.0akida a hvatanjem da je komedija ni1i knji1evni rod i !ridaje joj $načaj koji nijeimala univer$alnim temama koje !rika$uje i načinom na koji i$a$iva meh.

komedije unoi moralne !reoku!acije i naravni tog vremena, +to je $a olijeroveavremenike ilo neoično i novo jer je $adatak komedije io amo da $aavlja.O!+te mi+ljenje u doa klaici$ma je da ra$umom trea odrediti meru, i$egavativaku vrtu krajnoti i ograničiti !rirodne klonoti do odre2ene mere * u!ravo natome i olijer initirZ u vojim komedijama, gde e vaka vrta natranoti i!reterivanja ka1njava, ou2uje na atiričan način. Oni koji e ne dr1e ra$uma i koji!rela$e meru, ne +kode amo ei ved i vojoj okolini (n!r. Har!agonov tvrdičlukutiče na redu njegove !orodice.) ?D olijerovo !o$orite !redtavlja ku! ljudkihnaravi i itinitih lika coveka. olijer lika $ive ljude kojima vladaju !ogune trati,ali oni u itovremeno i meni. njegovim delima ceta u !reterivanja, !a e takonjegova komedija !rili$ava ari. 9a taj nacin on jo vie itice neku karakternu crtu.=e$ik njegovih dela je $ivi govorni je$ik, oogacen metaorama. "ovor vakog junaka je !rilagodjen njegovom tale$u i karakteru, ali i ituaciji u kojoj e u tom trenutkunala$i. To je narodni je$ik koji tece !rirodnim tokom, !un $ivoto!inih lika. Veliki deoolijerovog knji$evnog rada ne la$e e a klaicnim !ravilima, on e ne !rotivimeanju knji$evnih rodova i ne !otuje uvek !ravilo tri jedintva. 9jegova glavna delau% Tvrdica, Tarti, Smene !recio$e, ora$eni olenik, Fon Cuan, cene $ene...olijer je komediji !ru$io tatu jednak tragediji i oloodio je dotadanje!otcinjenoti. Smatrao je da tvaralac trea da !o$ajmljuje karakteriticne crte odvojih avremenika i da uolicava ti!ove, a ne da !ravi like konkretnih !ojedinaca.Trea itaci ono to je meno u coveku i oelodaniti ljudke mane, da i one ile

ikorenjene javnim !rika$ivanjem. olijer ume da uka$e na trenutke kada ljudkemane i !oroci !otaju meni. On to cini karikiranjem, antite$ama, mimikom,u!rottavljanjem ra$licitih karaktera, !reuvelicavanjem... &ovekovi !otu!ci trea daudu vodjeni ra$umom, a ra$um $ahteva umerenot u vemu. ko e neka trat!reterano ra$vije, onda ona !otaje a!olutna i !otikuje ve otalo u coveku, $avoditiraniju i remeti ravnote$u. Har!agonovu natranot cini njegov tvrdicluk koji uija vadruga oecanja. On ne teti amo njemu, vec i njegovoj okolini * drutvu i !orodici.Cog vog !oroka on ne!rekidno dola$i u konlikte a vojom decom. olijer oudjuje ve to i$o!acuje ljudku !rirodu% la$, licemertvo, tvrdicluk...

P0OSV/&/9OST # S/9T#/9T@#C

Provetiteljtvo je duhovni !okret natao krajem DB. veka, ali e delovanje oeca i uDI. veku. 9oilac ovog !okreta je gradjantvo i !ojedini !roveceni vladari (Kridrih ##,



=oi! ##, carica 6atarina...). tom !eriodu ormirale u e mnoge nauke.Provecenot e javila u Holandiji, /nglekoj, Krancukoj... Shvatanja i an$anja!rovetiteljtva ku!ljena u na jednom metu * u /nciklo!ediji. 9jen !okretac jeFeni Fidro, a u radu u ucetvovali i Volter, 0uo, F]lamer, ontekje...Provetitelji veruju u ljudki um i ne$avini u u odnou na crkvu, autoritete, vlat i

tradiciju. Pored !rovetiteljkog kulta ra$uma, 0uo itice i oecajnot due.0acionali$am $anemaruje ono to je ujektivno i emotivno i tako e javlja !otreada e u knji$evnoti govori o onome to je intimno i ujektivno. Ton ovih dela jeentimentalan, a $anivaju e na moralnom !rinci!u da e $lo ka$njava, a vrlinanagradjuje. #dila doija va$nu ulogu. Sentimentali$am daje !roduljene !rika$eemotivnih tanja i iracionalnih lojeva ljudke due. 9a !rela$u i$medju DB. i DE. vekava$nu ulogu je imao entimentalni roman. Pridev entimentalni nije imao !e$orativno$nacenje, vec je u!ucivao na u$viena oecanja, a o$nacavao je ono to je ne amo!ateticno, vec i mudro. ovim romanima !reovladava oecajnot. Te$i da otkrijeemocionalni $ivot coveka, !a !redtavlja !retecu !iholokog romana. Predtavniciu Semjuel 0icardon, Stern i "oldmit. Sentimentali$mu !ri!adaju Fidroovi

!orodicni romani i 0uoove #!oveti, 9ova /loi$a... 0uoov $ivotni tav e cetona$iva ruoi$am, a !ociva na !rinci!ima unutranjeg oecanja i !rirode. Sve to jedoro !otice od !rirode, a ve to je $lo od drutva. 0uoovo hvatanje uticalo je na!redtavnike !redromanti$ma.)!lter2 Kandid 6ada e !ojavilo ovo Volterovo naj$nacajnije delo, citaocima je !redtavljeno kaorancuki !revod nemackog romana a dodacima koji u !ronadjeni lucajno, nakonmrti !ica, dr 0ala ( Servante). 6arakter rancukog !rovetiteljtva u ovom deluio je ocigledan. Ovo delo je i$vrglo ruglu vrednoti tarog re$ima ika$ujuci ono to je narod milio, ali nije govorio. Svoj identitet Volter nije otkrivao, jer u ilo$oi koji udali toliki do!rino $nanju i loodi imali negativan !olo$aj u ocima vlati u!ravo $ogtog do!rinoa. 9jegova Kilo$oka !ima, u kojima u!oredjuje /ngleku aKrancukom, dala u najotriju kritiku rancukog a!oluti$ma. Piao je tragedije Cair i ero!a, itorijka dela, 0a!ravu o noljivoti... 6andid e ra$likuje od otalihromana DE. veka, jer Volteru nije ilo talo da !rika$uje uverljive ljudke dileme iukoe, vec je $eleo neto da doka$e, da tvori roman a thee 6andid je roman kojioiluje matom, ironijom, humorom... Po ovom romanu ceto e i e!oha!rovecenoti na$iva e!ohom volterijantva. Volter je io !rotivnik $atvorenihmetai$ickih ilo$okih itema. !ravo je te iteme kritikovao u vom romanu,!otavljajuci "alileja nau!rot @ajnicu, Fekartu i S!ino$i. 9jegovo delo oogaceno je !o$navanjem ilo$oije i knji$evnoti 0alea, Servantea, Sek!ira i Svita. nauci

je na njega uticao 9jutn, a u ilo$oiji Pjer 'ejl i F$on @ok. 9jegov roman jedinjujeljuav !rema ovo$emaljkom, miao $a humor i kritiku i $elju $a u!o$navanjemtvarnoti. 9jegova !ro$a je jana, !re!una r$ih i kratkih !oenti, varki i cikajuceironije. 6andid je na$na atira, koja oiluje duhovitocu, lucidnocu i kritikom.9jegova atira je atira naravi * licnoti !eroniikuju amo !ojedina oele$ja naravi.6andid je !eroniikovano vojtvo naivnog o!timi$ma koji e uocava a rutalnomtvarnocu (candide naivko). 6od Voltera i tvarnot i naivnot u !rika$anehi!erolicno. 6andid !utuje celim vetom, on oila$i 9emacku, Holandiju, Krancuku,Paragvaj, ekiko, Veneciju, /ngleku i Turku, i u vakoj $emlji, i$u$ev /ldorada,nala$i amo okrutnot i edu. To je Volter hteo da u!rottavi @ajnicovoj ideji o!redodredjenoj harmoniji * ve je !redodredjeno una!red !otavljenim redom, tako

da je ovaj vet a onakav kakav mora da ude, najolji od vih vetova. Volter kritikuje ovaj komoloki o!timi$am, uka$ujuci njegovu udaljenot od tvarnoti.



9oilac ideje komolokog o!timi$ma je doktor Panglo, koji tvrdi da nema !oledicee$ u$roka i da je ovaj vet najolji od vih vetova. Volter kritikuje i nauku tog doakada govori o nagradi godine koja ledi onome ko otkrije $ato je vuna ovna i$/ldorada crvena. 6ritikuje i ceo item i drutvo, ne tedeci nikoga. Foktor Panglo je doio iili !reko dugackog lanca vih onih koji taj item cine, !ocev od crkvenog

lica. 6ada 6andid u Surinamu naidje na roa e$ ruke i noge, ovaj mu govori da je tocena ecera koji jedu /vro!ljani. li, Volterovo delo i!ak ne odie !eimi$mom. On!ronala$i !a $a ljudki rod, a taj !a je u radu koji je i tvorio coveka. 8ad od nasod%ija tri velika zlaB dosadu porok i %edu.Protodunog mladica 6andida !roterao je aron i$ $amka $ato to je !oljuio rukunjegove kceri 6unigunde. On ti$e u !ruku vojku, gde ga !ro!ino iiaju. Volterovtav !rema ratu tu jano dola$i do i$ra$aja. On daje !reterane o!ie ratnih trahota,ali u naravi atire i jete da ude !reterana. Odlomak !ocinje divljenjem vojci, da i!ole !otalo ocigledno da e radi o ironiji. Sti$e u Holandiju gde rece ilo$oaPangloa a aronovog dvora, oolelog od iilia. On ga oavetava da u vi advora mrtvi. Fo$ivljavaju uru, $emljotre i ti$u u Portugaliju, gde !rilikom auto-da-e

Pangloa oee. 9eka tarica !reu$ima na ee rigu o 6andidu i i!otavlja e daona radi $a 6unigundu koja nije mrtva, ali jete ilovana. 6andid uija =evrejina iinkvi$itora !od cijom je vlacu ona ila i njih troje e$e. Paragvaju e rataju, a6andid e$i a lugom 6akamom kod je$uita. =edan od njih je 6unigundin rat i6andid ga uije u amoodrani. On e $etoko !rotivi 6unigundinoj udaji $a 6andidai njegova arogantna reakcija uka$uje na !re!reke utemeljene na ocijalnimra$likama. Catim ti$u u /ldorado, i$miljenu $emlju u kojoj je ve avreno, a odatlekrecu da tra$e 6unigundu, natovareni lagom. #$guivi veliki deo laga, kandid alje6akama !o 6unigundu i dogovaraju e da e nadju u Veneciji. 6andid !ronala$inovog a!utnika, artina, krecu u Veneciju, ali ih !ut !rethodno odvede kro$/ngleku i Krancuku. artin $atu!a tavove u!rotne Pangloovim i $na da ljudinigde na vetu niu recni i da vet nije avren. Catim odla$i !o 6unigundu koja enala$i u &arigradu i na !utu do tamo recu Pangloa i 6unigundinog rata. 'aronaalju u 0im, 6andid e $eni 6unigundom iako je ru$na (ironicno, ona toga uo!te nijevena) i nakon ra$govora a nekim tarcem, 6andid hvata da jedino rad cini $ivot!odnoljivim i vako ei !ronala$i neki $anat.Satira * knji$evno delo u kojem e na !odrugljiv i duhovit nacin i$ra$ava otra oudanekog drutva ili ljudkih mana. Onovni cilj je da uka$e na drutvene i moralnelaoti, i da ih i$vrne !odmehu da i do!rinela njihovom otklanjanju.,an 0 ,ak R%s!2 #ova $loi%a9ajveci !redtavnik rancukog entimentali$ma je u vojim delima govorio o ra$lici

i$medju !rirodno i drutveno odredjenog coveka, jer je matrao da civili$ovani coveknije acuvao voju ljudku it, vec je !otao tato ice kojem je talo amo dou!eha u drutvu i !ovecanja imovine. On je govorio o guitku ljudke rece uavremenom drutvu i !otra$i $a i$guljenim vrednotima u vojim najva$nijimdelima% 9ova /loi$a, /mil i Frutveni dogovor. On nije u !ot!unoti odacivaora$um, koji je io karakteritican $a !rovetiteljtvo i orio e !rotiv $lou!otreera$uma $a tvaranje metai$ickih itema i tumacenja veta od trane teologa.Protagonita romana 9ova /loi$a je Sen * Pre, !rivatni ucitelj le!e i mlade =ulije, ameto $ivanja je Cenevko je$ero. To je$ero je ve!riutno u romanu i na kraju ce$a!ecatiti =ulijinu udinu. #$medju njih e javlja ljuav, kao i i$medju elarda i/loi$e u !rici i$ D;. veka, !a odatle dola$i i nalov dela. =ulijin otac e !rotivi udaji



kceri $a coveka kromnog gradjankog !orekla, jer joj je $a u!ruga namenio tarijeg!lemica Volmara, koji mu je !aio $ivot jednom !rilikom. Sen * Pre na!uta$enevku olat. Odla$i u !okrajinu gde u ljudi i$nenadjujuce gotoljuivi i gde jenovac retka !ojava, !a u ljudi $og toga recni. Oni $ive u kladu a !rirodom. Ca tovreme =ulija tr!i torturu vog oca koji ne tr!i !rotivljenje. romanu DE. veka cet je likoca de!ota, !redtavnika !riile, $akona i konvencije. Frugi deo e atojiuglavnom i$ njegovih !iama =uliji i$ Pari$a i njenih odgovora. Pari$ je u!rotnotidealnom $ivotu u !okrajini Valai i kao glavna metro!ola imol covecijih konihtendencija. 0uo kritikuje i !o$orite, cak i drame 6orneja i 0aina, jer !rika$ujunajvie lojeve koji cine najmanji deo rancukog drutva. 9jena majka !ronala$i!ima i =ulija je !rimorana da e uda $a Volmara. =ulija na kraju !rihvata vojuoave$u. Sen - Preu e ukoljavaju ocajanje i divljenje =uliji. On krece na !ut okoveta. drugom delu romana (od #V do V# dela) !reovladavaju 0uoovi !ogledi na!orodicne odnoe, idealan dom, medjuljudke odnoe i $ajednitvo u radu. 9akon

nekoliko godina Sen * Pre !oecuje =uliju, koja je ada Volmarova u!ruga i majkadvoje dece. Fom Volmarovih je otvarenje 0uoove ideje o idealnom drutvu.#$vetacenom $ivotu !arikih alona on u!rottavlja miran, !orodicni $ivot u !rirodi. njihovom domu dekorativno je $amenjeno korinim, a i$medju Volmarovih i!oluge vlada !ot!uni klad. =ulija vodi rigu o vom vrtu koji !redtavlja alegorijunjene due i krivenih nemira. 9a kraju umire !aavajuci voje dete i$ je$era. Smrt je $a nju oloodjenje od vih !re!reka u ljuavi !rema voljenom coveku, a ratanakoecanje a!olutnog jedinjenja. 9ova /loi$a je i$ra$iti !rimer entimentalnogromana u kojem u emocionalne reakcije junaka inten$ivnije nego to e cini

!rimerenim. toj entimentalitickoj atmoeri dom Volmarovih !redtavlja u$or racionalnoti i utilitarnoti. #!ak, u !ojedinim delovima $agovara e i drugaciji nacin$ivota * vino i euorija, $ivotna radot e$ aketi$ma. Ovaj 0uoov e!itolarni roman!odeljen je na et delova, a glavni kore!odenti u =ulija i Sen * Pre. #ma i !iamadrugih likova, kao to u =ulijina etricina i 'romton, racionalni !rijateljemocionalnog Sen * Prea. /!itolarni roman (roman u !imima) do$iveo je najveci!rocvat u DE. veku, a !retece e nala$e jo u antickom dou. 9ajcece e !ominjePulije Ovidije i njegova $irka Heroide. Pocetkom !rocvata matra e !ojava0icardonovih dela, kao to u Pamela i 6laria. Pima u tada ila idealno redtvo$a ika$ivanje oecanja i i!ovedanje, $a ra$liku od romana u trecem licu koji jeklon ojektivi$aciji. Per!ektiva je ceto ikrivljena, krajnje ujektivna, a mogu emenjati tacke gledita e$ nametanja autorovog tava. Cato e mo$e govoriti o!olionijkom roman

Slikanje karaktera kod olijeraa je u !rvom !lanu, radnje je !oredna, ne vodiračuna o $a!letu i ra!letu. Olijer u!ot!unjuje karaktere koje !rika$uje * !oredti!ične ooine čiji je noilac, oni imaju i drugih ooina, ve$ ua redinom i amimtim deluju realno (n!r. Har!agon iako je oličenje tvrdičluka, $aljuljuje e u arijanu).

Pored glavnog junaka koji je !redmet !oruge, olijer lika i njegovu okolinu,

!orodicu, okru1enje- @juav je $a olijera neitna, ona amo lu1i kao !ovod $a



$a!let, ali njena uloga je amo da na neki način do!rinee oljem u!o$navanju managlavnih junaka.$ori%Olijer je jedan od najgenijalnijih !iaca, ali je najvi+e !odra1avao druge. $imao jegra2u od Plauta, Terencija, 0alea, 'okača, Servantea i drugih !iaca koji u dana

ne!o$nati. On !o$ajmljuje motive, aule, tihove rečenica, alii h uoličava na vojnačin. 9a neki način on aktueli$uje !otojede teme, !rili1ava ih tvarnom 1ivotu(univer$alne ooine imaju avremeni junaci).Stvarala+tvo %6omedije intrige, are, tragikomedije, dramke komedije, mitolo+ke komedije,!atralne komedije, komedije u tihu, komedije u !ro$i, !olemičke komedije ikomedije a aletom.

uticaji na Šekspira.docx

Documents