utvrđivanje zastupljenosti i povezanosti vanšumskog zelenila na komasacijom uređenom području

Agroznanje, vol. 13, br.2. 2012, 181-190 181

Originalan nauni rad Original scientific paper UDK: 631.431.1 DOI: 10.7251/AGRSR1202181P Utvrivanje zastupljenosti i povezanosti vanumskog zelenila na

komasacijom ureenom podruju

Benka Pavel, Jasna Grabi, Atila Bezdan, Atila Salvai1

1Poljoprivredni fakultet, Departman za ureenje voda, Novi Sad, Srbija

Saetak

Ureenje zemljine teritorije putem komasacije ima za cilj poboljanje uslova za poljoprivrednu proizvodnju. Poboljanje se ogleda u grupisanju razbacanih i rascepkanih poljoprivrednih poseda u vee parcele. Nove parcele su pravilnog oblika, pogodnog za obradu savremenom poljoprivrednom mehanizacijom, sa direktnim pristupom sa mree poljskih puteva. Kako bi se formirale pravilne parcele sa grupisanim posedom, na podruju je neophodno izvriti ienje od skoro svih oblika vanumskog zelenila, koje u novoj parcelaciji predstavlja prepreku. Prisustvo vanumskog zelenila na podruju sa velikim procentom obradivih poljoprivrednih povrina je od izuzetnog znaaja. Funkcije vanumskog zelenila se ogledaju od zatite zemljita od isuivanja i eolske erozije, ouvanja biodiverziteta do formiranja izgleda predela. U radu je prikazana mogunost utvrivanja zastupljenosti i povezanosti vanumskog zelenila koristei satelitske snimke dostupne preko aplikacije Google Earth. Identifikovane povrine pod vanumskim zelenilom su razvrstane kao takasti, linijski i povrinski elementi. Korienjem geografskog informacionog sistema utvrena je zastupljenost, meusobna povezanost i prostorni raspored vanumskog zelenila na komasacijom ureenom podruju optine Ada. Stanje registovano sa satelitskih snimaka je uporeeno sa stanjem koje bi se dobilo realizacijom projekta podizanja poljozatitnih umskih pojaseva.

Kljune rijei:ureenje zemljine teritorije, vanumsko zelenilo, geografski

informacioni sistem.

Uvod

Osnovnu proizvodnu povrinu u poljoprivrednoj proizvodnji predstavlja poljoprivredna parcela. Posed jednog gazdinstva je esto sastavljen od vie proizvodnih parcela. Prema podacima iz statistikog godinjaka Republike Srbije, preko 80% poljoprivrednih povrina je u vlasnitvu privatnih gazdinstava. Meutim, prema istim


podacima, oko 60% gazdinstava ima posed veliine do 3 ha. Ovako usitnjen posed, koji je sastavljen od vie manjih parcela, razbacanih po ataru, esto nije pogodan za obradu savremenom poljoprivrednom mehanizacijom ili primenu pokretne opreme za zalivanje. U cilju stvaranja povoljnijih uslova za poljoprivrednu proizvodnju, na teritoriji atara gde je prisutan veliki stepen rascepkanosti i razbacanosti poseda, pokree se postupak ureenja zemljine teritorije putem komasacije.

U postupku komasacije se grupie posed gazdinatva u manji broj parcela. Nove parcele su pravilnog oblika, prilagoenog primeni savremene poljoprivredne mehanizacije. U okviru projekta komasacije projektuje se nova mrea poljskih puteva, koja s jedne strane omoguuje pristup svakoj parceli direktno sa poljskog puta, s druge strane omoguuje laki i jeftiniji transport izmeu naselja i parcela ili izmeu parcela istog vlasnitva na razliitim mestima u ataru. Ukoliko se javlja potreba za izgradnjom melioracionih kanala, kada se oni projektuju u okviru projekta komasacije, trase novih kanala se usaglaavju sa trasama poljskih puteva i ostalim objektima u ataru. Takoe i trase poljozatitnih umskih pojaseva se usklauju sa trasama ostalih objekata u ataru, kada se oni projektuju u postupku komasacije. Na taj nain se izbegava usitnjavanje parcela i oteavanje pristupa parcelama sa mree poljskih puteva.

Zbog grupisanja parcela, na podruju obuhvaenom komasacijom se uklanja skoro celokupno vanumsko zelenilo. Vanumsko zelenilo je potrebno ukloniti kako ne bi predstavljalo smetnju pri obradi novoformiranih parcela ili smetnju pri kretanju mobilne opreme za navodnjavanje. Meutim, vanumsko zelenilo na podrujima na kojima preovlauje intenzivna poljoprivredna proizvodnja ima viestruku ulogu, kako u zatiti zemljita, vode i vazduha tako i u zatiti biodiverziteta i izgledu predela (Benka, 2012). Usled uklanjanja povrina pod vanumskim zelenilom, razvoj predela dolazi u fazu kulturne stepe, koja se odlikuje ogromnim prostranstvima obraenih polja, bez drveta i senke, bez ikakvog osvrta na topografiju, bez zatite od vetra i kie, te na njima ne postoje divlji ivotinjski i biljni svet, nego su oni zahaveni nemilosrdnim procesom laganog ili ubrzanog opadanja plodnosti (Gostovi, 1989).

Najvredniji oblici zelenila na poljoprivrednom podruju su poumljene povrine. Njihova zastupljenost je esto minimalna. Zbog toga veliki znaaj imaju povrine pod vanumskim zelenilom kao to su: poljozatitni umski pojasevi, drvoredi, umice, panjaci, livade, vodene povrine (akvatorije), vonjaci, vinogradi i druge povrine koje nisu izgraene, ili se ne oru svake godine. Neobraene povrine, kao to su obrasle mee u poljoprivrednim podrujima mogu ispuniti nekoliko ekolokih i agronomskih funkcija (Schimucki et al., 2002). Obrasle mee ili samo travnati ili neobraeni pojas pored useva, mogu imati sledee ostvarene ili potencijalne funkcije (Marshall and Moonem, 2002):

Poboljanje ekoloke stabilnosti na obradivim povrinama; Smanjena upotreba pesticida; Smanjeno irenje korova i upotreba herbicida; Zaustavljanje (smanjenje) irenja pesticida (drift); Smanjenje kretanja ubriva i ostalih zagaivaa; Smanjenje erozije zemljita; Poboljanje biodiverziteta i zatite ivotne sredine na podruju farme;


Popravljanje diverziteta predela;

Kako bi se u postupku komasacije ublaili negativni efekti uklanjanja vanumskog zelenila, koje bi predstavljalo prepreku pri formiranju novih parcela, potrebno je uklonjeno vanumsko zelenilo nadoknaditi formiranjem novih povrina, koje bi bile ravnomerno rasporeene i meusobno dobro povezane.

Materijal i metode rada

Zastupljenost povrina pod razliitim oblicima vanumskog zelenila je mogue

proceniti raunanjem odnosa povrina koje su pod vanumskim zelenilom prema ostalim povrinama na podruju. Poto razliiti oblici vanumskog zelenila imaju razliit znaaj na podruju i poto u razliitoj meri doprinose ekolokoj stabilnosti podruja, razvijene su metode raunanja koeficijenta ekoloke stabilnosti podruja, uzimajui u obzir doprinos pojedine vrste povrine pod vanumskim zelenilom. Ekoloka stabilnost jeste sposobnost ekolokog sistema da opstaje i pored negativnog uticaja, i reprodukcija svojih osnovnih karakteristika u uslovima spoljnih negativnih uticaja. Ta sposobnost moe se javljati minimalnom promenom za vreme negativnih uticaja, ili spontanim povratkom u prethodno stanje (ipoov i Streansk, 1996). Vrednovanje ekolokog kvaliteta prostorne strukture predela mogue je izvriti raunanjem keoficijenta prostorne strukture Ks. Prema vrednosti sraunatog koeficijenta, struktura predela se moe klasifikovati od najmanje kvalitetne (Ks do 0,30) do najkvalitetnije (Ks > 0,80). Kao osnovna jedinica za raunanje predloeno je raunanje koeficijenta za jednu katastarsku optinu. Koeficijent prostorne strukture moe se sraunati po formuli (Klementova, 2005):

1

*n i is

i uk

P kpKP

=

=

gde su: Pi - povrina posmatrane jedinice, kpi - koeficijent ekolokog znaaja posmatrane jedinice, Puk - ukupna povrina posmatranog predela i n - broj razliitih jedinica na posmatranom podruju.

Pri raunanju ovog koeficijenta polazi se od dva kriterijuma: ekolokog kvaliteta posmatranih delova strukture podruja i povrine delova strukture. Za ekoloki najkvalitetnije i najvrednije smatraju se prirodni delovi predela (ume, livade, panjaci, vodene povrine) i za njih je vrednost koeficijenta kpi najvea. Ekoloki najmanje vredne delove podruja predstavljaju antropogeni delovi strukture sa velikim ekonomskim efektom, ali nepovoljnim uticajem na predeo sa najmanjom vrednou koeficijenta kpi. Osim same zastupljenosti i vrste vanumskog zelenila, naroito na podruju sa jako malom zastupljenou vanumskog zelenila, znaajan je oblik ovih povrina, njihov raspored na podruju i meusobna povezanost.


Tab. 1. Vrednosti koeficijenta kpi za izabrane delove predela (Klementova, 2005) The values of coefficient kpi for the selected parts of landscapes

Deo predela Part of landscape kpi uma - forest 1,00 poljozatitni umski pojas - shertelbelt 1,20 usamljeno drvo solitary tree 1,00 vonjak - orchard 0,50 sala - farm 0,40 obrasla mea - hedgerow 0,50 kanal - channel 0,50 prirodni vodotok - watercourse 0,80 poljoprivredni objekti, ekonomija - building 0,20 oranica arable land 0,15 poljski put field road 0,00 asfaltni put asphalt road -0,20

Prema svom obliku i veliini, povrine pod vanumskim zelenilom se mogu

razvrstati u tri grupe: Takasti elementi: usamljeno drvo, usamljeni bun, bara i sline

povrine; Linijski elementi: poljozatitni umski pojasevi, drvoredi, obrasle mee,

ive ograde, potok, meliorativni kanal, obrasle povrine du saobraajnica i drugo i

Povrinski elementi: uma, umica, vee povrine pod bunjem, vonjaci, vinogradi, livade, panjaci, prevlaene povrine, vodene povrine i drugo.

Zbog male zastupljenosti vanumskog zelenila na poljoprivrednom podruju, vanumsko zelenilo je najee sastavljeno od linijskih elemenata. Linijske povrine pod vanumskim zelenilom mogu imati ulogu koridora za kretanje ivotinjskih i rast biljnih vrsta (Marshall and Moonem, 2002). Povezanost stanita unutar predela postaje kljuni problem u zatiti biodiverziteta (Davies and Pullin, 2007). Vanumsko zelenilo u poljoprivrednom predelu ima znaajnu ulogu u formiranju izgleda predela. Linijski elementi u Francuskoj i Engleskoj (obrasle mee) ine bitni i prepoznatljivi deo tradicionalnog izgleda predela.

Zastupljenost vanumskog zelenila je istraivano na podruju optine Ada. Na podruju optine Ada je izvreno ureenje zemljine teritorije u postupku komasacije. U cilju formiranja zalivnog sistema izvreno je uklanjanje svih oblika vanumskog zelenila, koje je ovde bilo najvie zastupljeno kao zatitno zelenilo oko salaa. Izvor podataka o prisutnosti vanumskog zelenila su bili satelitski snimci dostupni preko aplikacije Google Earth. Snimci za ovo podruje su bili iz 2007. godine. Svi oblici vanumskog zelenila su digitalizovani putem ove aplikacije i prebaeni u GIS aplikaciju. Tanost poloaja koja se moe ostvariti digitalizacijom taaka putem Google Earth nije naroita velika i moe se uporeivati sa tanou koja bi se dobila


digitalizacijom sa karta 1:50000. Meutim, za istraivanje zastupljenosti vanumskog zelenila vanije je bilo identifikovati prisustvo i relativan poloaj ovakvih povrina u odnosu na taan poloaj i tanu povrinu ovih oblika.

Dalja obrada podataka je izvrena korienjem raspoloivih GIS alata. Podela identifikovanih povrina je izvrena odreivanjem povrine i izduenosti registrovanih povrina. Povrine do 100 m2 su smatrane za takaste elemente. Povrine vee od 100 m2 kod kojih je koeficijent izduenosti preko 7 su razvrstane u linijske elemente dok su preostale povrine svrstane u povrinske elemente. Koeficijent izduenosti daje informaciju o izduenosti posmatrane geometrijske figure i rauna se prema (Benka, 2012):

izdOKP

=

gde su: O obim elementa, P povrina elementa.

Povezanost povrina pod vanumskim zelenilom je utvrivana odreivanjem rastojanja do najblie susedne povrine pod vanumskim zelenilom. Kod rastojanja veeg od 100 m, takve povrine su smatrane za izolovane nepovezane. Ravnomernost rasporeda vanumskog zelenila odreena je utvrivanjem udaljenosti neke take na posmatranom podruju od najblieg oblika vanumskog zelenila.

Za podruje optine Ada izraen je projekat podizanja poljozatitnih umskih pojaseva, kako bi se ublaile negativne posledice koje donosi mala poumljenost. Na osnovu podataka iz projekta analizirano je i stanje vanumskog zelenila koje bi se dobilo realizacijom ovog projekta. Projekat podizanja poljozatitnih umskih pojaseva na teritoriji optine Ada jo uvek nije realizovan.

Rezultati i diskusija

Istraivanje zastupljenosti vanumskog zelenila je sprovedeno na jednom delu katastraske optine Mol, koja je bila deo komasacionog podruja teritorije optine Ada. Kao izvor podataka trenutnog stanja vanumskog zelenila su bili satelitski snimci dostupni putem aplikacije Google Earth. Za stanje koje bi se dobilo realizacijom projekta podizanja poljozatitnih umskih pojaseva korieni su podaci prikazani u projektu. Prema podacima dobijenim sa satelitskih snimaka, utvrena je niska zastupljenost povrina pod vanumskim zelenilom. Vanumsko zelenilo na podruju u najveoj meri ine poumljene povrine, zatitno zelenilo oko salaa, vegetacija oko prirodnog vodotoka i oko melioracionih kanala i pojedinana stabla. Koeficijent prostorne strukture predela iznosi 0,164. Zbog niske vrednosti koeficijenta, ovaj predeo se svrstava u kategoriju predela sa najmanje kvalitetnom ekolokom strukturom.

Na istraivanom podruju je utvreno da postoji 7 takastih elemenata, 10 linijskih elemenata i 39 povrinskih elemenata. Oko 8% povrine raznih oblika vanumskog zelenila predstavlja izolovane povrine. Veina povrinskih i takastih elemenata je povezano sa linijskim elementima (melioracioni kanali i umski pojasevi), ili se nalazi dovoljno blizu njih. Najvea povrina nekog povrinskog elementa ini 2,18 ha.


Sl. 1. Udaljenost od najblieg oblika vanumskog zelenila Distance from the nearest non-forest greenery

Posmatrajui kartu rasporeda vanumskog zelenila (Sl. 1), moe se zakljuiti

da je vanumsko zelenilo koncentrisano i dobro povezano oko kanala za odvodnjavanje, dok je u ostalim delovima podruja slabo zastupljeno i meusobno izolovano.

Formiranjem bafera oko povrina sa vanumskim zelenilom (Sl. 1), na istraivanom podruju je utvreno da postoje delovi podruja koji su udaljeni 1,6 km od najblieg oblika vanumskog zelenila. Oko 23% povrine podruja je udaljeno vie od 500 m od najblieg oblika vanumskog zelenila, odnosno oko 47% vie od 250 m.

U sluaju realizacije projekta podizanja poljozatitnih umskih pojaseva u optini Ada, na istraivanom podruju bi se u znaajnoj meri poboljao prostorni raspored vanumskog zelenila. Prema predloenom projektu, u kombinaciji sa stanjem registrovanim na osnovu satelitskih snimaka, na istraivanom podruju pronaeno je 7 takastih elemenata, 52 linijska elementa i 42 povrinska elementa. U sluaju realizacije projekta, veliki deo povrina pod vanumskim zelenilom bio bi meusobno povezan, izolovano bi ostalo 6 povrinskih elemenata, koji zauzimaju manje od 1% povrine pod vanumskim zelenilom (Sl. 2). Na taj nain, dobila bi se gotovo neprekidna mrea vanumskog zelenila ravnomerno rasporeenog po podruju, uz nekoliko veih povrinskih elemenata od kojih je najvei 5,81 ha. Utvrena je vrednost koeficijenta prostorne strukture predela 0,206. Ova vrednost oekivano je via u


odnosu na sadanje stanje i sa ovom vrednosti koeficijenta ekoloke struktutre predela struktura predela prelazi u viu klasu.

Sl. 2. Udaljenost od najblieg oblika vanumskog zelenila prema projektu poljozatitnih umskih pojaseva

Distance from the nearest non-forest greenery according to the shelterbelt project

Utvrivanjem bafera oko povrina sa vanumskim zelenilom za stanje predvieno projektom na istraivanom podruju bi najvea udaljenost od nekog oblika vanumskog zelenila ili vodenih povrina bila 550 m (Sl. 2). Povrine koje bi bile udaljene vie od 500 m od vanumskog zelenila iznosile bi svega 0,05%, dok bi 12,5% povrina bilo udaljeno vie od 250 m od najblieg oblika vanumskog zelenila.

I pored pozitivnih efekata, koji bi se postigli podizanjem mree poljozatitnih umskih pojaseva na teritoriji optine Ada, treba istai da je ovaj projekat izraen tek nakon sprovedene komasacije, kada su u praksi primeeni negativni efekti krenja vanumskog zelenila. Poto je u komasaciji bila formirana mrea poljskih puteva i melioracionih kanala, projektant je trase poljozatitnih umskih pojaseva postavio du ovih objekata. Negativne posledice toga su poljozatitni umski pojasevi koji nisu potpuno funkcionalni u zatiti zemljita od eolske erozije, jer njihove trase nisu definisane u odnosu na smer dominantnih vetrova, kao i razmak izmeu njih nije definisan zonom zatite, ve postojeim razmakom izmeu poljski puteva. S druge strane, potrebno zemljite za podizanje poljozatitnih umskih pojaseva se mora obezbediti eksproprijacijom, a eventualno podizanje ovih pojaseva e predstavljati


smetnju pristupi parcelama sa mree poljskih puteva. Kada bi se projekat podizanja poljozatitnih umskih pojaseva podizao u postupku komasacije, trase poljozatitnih umskih pojaseva bi se mogle projektovati kako bi pojasevi bili mnogo funkcionalniji, a potrebno zemljite bi se moglo obezbediti bez sprovoenja eksproprijacije.

Zakljuak

U radu je prikazana mogunost analize stanja vanumskog zelenila koristei slobodno dostupne snimke putem aplikacije Google Earth. Podaci prikupljeni u ovoj aplikaciji su dalje obraeni koristei geografski informacioni sistem. Analizirajui raspoloive prostorne podatke za povrine pod vanumskim zelenilom, utvrena je zastupljenost ovih povrina, struktura, povezanost i njihov raspored na posmatranom podruju.

Podruje koje je analizirano se odlikuje velikom zastupljenou obradivih povrina sa malom zastupljenou povrina pod vanumskim zelenilom. Povrine pod vanumskim zelenilom su dodatno smanjene u postupku ureenja zemljine teritorije komasacijom. Pored trenutnog stanja, analizirano je i stanje koje bi se dobilo u sluaju realizacije projekta podizanja poljozatitnih umskih pojaseva. Iako bi se realizacijom projekta poljozatitnih umskih pojaseva poboljalo stanje vanumakog zelenila na podruju, mnogo je povoljnije mreu poljozatitnih umskih pojaseva projektovati u okviru komasacije. Tako bi se dobila funkcionalnija mrea umskih pojaseva s jedne strane i poljozatitni umski pojasevi bi bili usklaeni sa ostalim objektima u ataru i ne bi predstavljali smetnju pri obradi ili pristupu parceli sa poljskog puta.

Literatura

1. Benka P. (2012): Ureenje zemljine teritorije na meliorisanom podruju, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

2. Davies Z. G., Pullin A. S. (2007): Are hedgerows effective corridors between fragments of woodland habitat? An evidence-based approach, Landscape Ecology vol. 22, 333-351, www.springerlink.com

3. Gostovi, M. (1989): Ureenje seoske teritorije, Beograd. 4. Klementov E. (2005): Krajinn ekolgia, Slovensk vysok kola technick v

Bratislave, Stavebn fakulta, Bratislava, Slovakia. 5. Marshall E.J.P., Moonen A.C (2002): Field margins in Northern Europe: their

functions and interactions with agriculture, Agriculture, Ecosystems and Environment 89 (2002), 5-21, www.sciencedirect.com

6. Schimucki R., De Blois S., Bouchard A. and Domon G. (2002): Spatial and temporal dynamics of hedgerows in three agricultural landscapes of Southern Quebec, Canada. Environmental Management. 30 (5): 651664, www.springerlink.com

7. Statistiki godinjak Srbije 2010 (SGS) http://webrzs.stat.gov.rs/axd/godisnjak/ celi/god2010.zip (online 21. 2. 2011.)


8. ipoov M., Streansk A. (1996): Rieenie ekologickej stability ponohospodrskej krajiny, Seminr Enviro Nitra, 195-197, Nitra, Slovakia.

Determining the Presence and Connectivity of Non-forest Greenery on the Land Consolidated Area

Benka Pavel, Grabi Jasna, Bezdan Atila, Salvai Atila1

1Faculty of Agriculture, Department of Water Management, Novi Sad, Serbia

Abstract

Land consolidation is aimed at improving conditions for agricultural

production. The improvement is reflected in the grouping of scattered and distributed agricultural allotments into larger parcels. New plots are of regular shape, suitable for the application of modern agricultural machinery, with direct access to the network of field roads. In order to form suitable plots in grouped ownership it is necessary to perform clearcutting of almost all forms of non-forest greenery, because it represents an obstacle for land consolidation. The presence of non-forest vegetation in the area with a large percentage of arable farmland is of great importance. Functions of non-forest greenery are reflected in the protection of soil from drying out and wind erosion, conservation of biodiversity and landscape outlook. This paper presents the possibility of determining the presence and connectivity of non-forest vegetation using Google Earth satellite imagery. Identified areas under non-forest vegetation are classified as point, line and surface elements. Presence, interconnectivity and spatial distribution of non-forest vegetation have been determined by using a geographic information system on land consolidated area of the municipality of Ada. The state that was registered using satellite images was compared to the condition which would be obtained after the realisation of a project of establishing windshield belts.

Key words: land consolidation, non-forest greenery, geographic information system.

Pavel Benka E-mail Address: [email protected]

utvrđivanje zastupljenosti i povezanosti vanšumskog zelenila na komasacijom uređenom području

Documents