uvod u preduzetnistvo

OM350 Preduzetnitvo

Lekcija 01

U V O D U P R E D U Z E T N I T V O

Viktor Radun

PRIRUNIK ZA STUDENTE

1

www.princexml.comPrince - Non-commercial LicenseThis document was created with Prince, a great way of getting web content onto paper.

Copyright 2010 UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva pravazadrana. Bez prethodne pismene dozvole od strane UniverzitetaMETROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanjenekog dela ili itavih sadraja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem,elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo koji drugi nain.

Copyright 2010 BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved.No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system ortransmitted in any form or by any means, electronic, mechanical, photocopying,recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of BelgradeMetropolitan University.

OM350 Preduzetnitvo

Lekcija 01

UVOD U PREDUZETNITVO

UvodPoglavlje 1: Osnovni koncepti i pojmovi u preduzetnitvuPoglavlje 2: Pojam i definisanje preduzetnitvaPoglavlje 3: Poreklo i razgranienje preduzetnikog poslovanjaPoglavlje 4: Glavne tendencije u savremenom preduzetnitvuPoglavlje 5: Razvoj preduzetnitva u savremenom poslovanjuPoglavlje 6: Veba 01Zakljuak

UVOD

U ovoj lekciji student treba da naui da:

identifikuje i razume osnovne koncepte i pojmove u preduzetnitvu; odredi mesto i znaaj preduzetnitva u okviru ekonomije; razume i objasni predmet i ciljeve preduzetnitva; razume i analizira istorijski razvoj preduzetnitva; razlui preduzetniko od ostalog pooslovanja; razume i objasni glavne tendencije u savremenom preduzetnitvu; shvati i analizira glavne izazove preduzetnitva u savremenim uslovima

poslovanja; razume i objasni period novog preduzetnitva u globalnoj ekonomiji; objasni karakteristike preduzetnitva u SAD i EU i analizira njihove

karakteristike, izazove i glavne tendencije. U dananjoj globalnoj ekonomiji mnogo se govori o ulozi i znaaju

preduzetnitva. Preduzetnitvo je najvitalniji segment savremene globalneekonomije i poslovanja i motor ekonomskog i uopte drutvenograzvoja. Otuda se preduzetnitvu ili preduzetnikom biznisu poklanjaposebna panja u mnogim zemljama.

ta je ono to je karakteristino za preduzetnitvo, po emu se ovaj deoekonomije razlikuje od ostalih sektora i grana? Zbog ega je preduzetnitvotoliko atraktivno u emu je posebna dra preduzetnikog biznisa? To susamo neka od pitanja o kojima emo u ovim nastavnim materijalima govoriti i nakoje emo nastjati da damo odgovarajue odgovore.

Kljune rei: preduzetnitvo, koncepti, pojmovi, preduzetnikoposlovanje, ostalo poslovanje, predmet preduzetnitva, ciljpreduzetnitva, istorijski razvoj preduzetnitva, tendencije savremenogpreduzetnitva.

Lekcija 01: Uvod u preduzetnitvo

4

Poglavlje 1 Osnovni koncepti i pojmovi upreduzetnitvu

POSLOVANJE I REZULTAT KAO KONCEPTIPREDUZETNITVA

Upoznaemo se sa osnovnim konceptima, pojmovima ikategorijama koji ine sutinu preduzetnitva

1. Pod poslovanjem uopte smatra se niz ciljno usmerenih, i meusobnopovezanih aktivnosti grupe ljudi organizovanih na odreeni nain u vezisa proizvodnjom, raspodelom i razmenom razliitih dobara i/ili usluga uokviru odreenog ogranienog prostora, radi ostvarivanja odreenih eljenihrezultata odnosno sticanja odreene dobiti ili koristi koje mogu bitiprisvojene od strane pojedinaca, grupa, drutvene zajednice, drave ilimeunarodne zajednice, direktno ili indirektno.

2. Svako poslovanje mora da ima odreeni rezultat, koji se moe razliito nazivati,u zavisnosti od konkretnog vida poslovanja. Ovaj rezultat se moe nazivatidobitak, doprinos, dobit, profit, prinos, prihod, dohodak itd. Rezultat obinopredstavlja odreenu, merljivu razliku izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova.Prihodi i trokovi su ekonomske kategorije, pa su otuda to vrednosti izraene unovcu.

Ova obuhvatna definicija podrazumeva sve vidove poslovanja, bez razlike dali se radi o privatnom, dravnom ili drutvenom prisvajanju rezultata poslovanja,odnosno bez obzira na svojinu. Obino se u praksi poslovanje poistoveuje saprivatnim poslovanjem i tritem. No, i delatnost ljudi organizovanih u dravniminstitucijama (na primer, u komunalnim slubama ili u javnom gradskomsaobraaju) takoe se smatra poslovanjem. U njihovom sluaju, rezultateposlovanja dobit, prisvaja drava. U sluaju preduzea, rezultat poslovanjaprisvaja vlasnik (ako se radi o privatnom preduzeu), vlasnici (na primer,akcionarsko drutvo) ili drutvena zajednica (ako je re o drutvenom preduzeuili ako se prikuplja dobrovoljni prilog ili javni radovi, poput izgradnje sruenih kuaposle elementarne nepogode itd.).

Poslovanje:

Rezultat poslovanja: dobitak, doprinos, dobit, profit, prinos, prihod, dohodak;

Poglavlje 1: Osnovni koncepti i pojmovi u preduzetnitvu

5

Ko prisvaja rezultate poslovanja? (Drava, vlasnik, drutvena zajednica);

Preduzetnitvo predstavlja takav vid poslovanja koji se odvija u privatnoj reiji,a rezultate poslovanja preduzetniku dobit ili profit prisvaja vlasnik, odnosnopreduzetnik.

TRITE, PREDUZETNIK I POSLOVNAIDEJA KAO KONCEPTI PREDUZETNITVA

Karakteristino je da je preduzetniko poslovanje organskipovezano sa tritem.

3. Karakteristino je da je preduzetniko poslovanje organski povezano satritem. Osnovna pretpostavka preduzetnitva je postojanje trita. Pod tritemse smatra bilo koje podruje, prostor ili mesto na kojem se sueljavajuponuda i tranja odreenih proizvoda i/ili usluga sa krajnjim ciljemzadovoljavanja potreba potroaa.

4. Preduzetnik je lice koje samostalno ili u zajednici sa drugima, u grupi, obavljapreduzetnike aktivnosti. On je osnovni subjekt preduzetnitva. Preduzetnik, kakobi realizovao svoju poslovnu ideju, moe da se opredeli za jedan od dvaraspoloiva oblika poslovne organizacije: preduzee ili radnju.

5. Preduzetnitvo je poslovni poduhvat koji podrazumeva razvoj i realizacijuneke poslovne ideje u praksi, na tritu. Otuda se preduzetnitvo moe shvatitikao proces uvoenja nove ideje na tritu. Ono je nuno povezano sa inovacijama.Sutina preduzetnitva je pronalaenje nove, originalne ideje, koja moe daodgovori izazovima i zahtevima potroaa na tritu.

Da rezimiramo, pojam preduzetnitva obuhvata koncipiranje i organizovanjetrino orijentisanih poslovnih aktivnosti iji je krajnji cilj ostvarivanjedobiti (profita). Odavde se moe zakljuiti da je to prostor na kojem sesueljavaju ponuda i tranja odgovarajuih proizvoda i usluga, gde sepreduzetnitvo javlja kao poslovna inicijativa koja tei da zadovolji uoenenepokrivene tranje za odreenim proizvodima i uslugama, sa krajnjim ciljem uostvarivanju dobiti.


6

Poglavlje 2 Pojam i definisanjepreduzetnitva

RAZLIITE DEFINICIJE I SUTINSKIELEMENTI PREDUZETNITVA

Sveobuhvatnom analizom svih ovde iznetih definicija uoavajuse sutinski elementi preduzetnitva

Tragajui za definicijama preduzetnitva pojavljuju se mnoge koje pretenduju dabudu ba one prave, meutim u svakoj od njih nedostaje sveobuhvatnost - estosu nejasne i neprecizne. U tabeli 1 iznete su definicije stvarane u poslednjih dvestagodina.

Sveobuhvatnom analizom svih ovde iznetih definicija uoavaju se sutinskielementi preduzetnitva iskazani kroz:

Poslovne prilike ili prilike za zaradom (ili rastom) nasuprot riziku ineizvesnosti;

Ostvarivanje poslovnog rezultata (dobiti), organizovanje i raspolaganjeresursima;

kreativnost i inovacija.

Ovim pristupom se postiu rezultati u stvaranju, uveavanju, realizovanju iobnavljanju vrednosti, ne samo za vlasnike, ve i za druge koji su u direktnojili indirektnoj vezi sa procesom poslovnog poduhvata. To su stejkeholderi(stakeholders) koje ine vlasnici kapitala, menadment, zaposleni, dobavljai,kupci, graani, vlade, interesne grupe i drugi u direktnoj ili indirektnoj vezi sapreduzeem to e biti objanjeno kasnije.

Poglavlje 2: Pojam i definisanje preduzetnitva

7

Slika-1 Definicije preduzetnistva

RAZLIITE DEFINICIJE I SUTINSKIELEMENTI PREDUZETNITVA - TABELA

U tabeli je dat pregledan prikaz autora i definicijapreduzetnitva.

U tabeli je dat pregledan prikaz razliitih autora i njihovih definicija preduzetnitva.


8

Slika-1 Definicije preduzetnistva

POSLOVNA PRILIKA, INOVACIJE IREZULTAT POSLOVANJA KAO SUTINSKIELEMENTI PREDUZETNITVA

Poslovna prilika, inovacije i rezultat poslovanja su sutinskielementi preduzetnitva.

Sutina ovog procesa je stvaranje ili prepoznavanje poslovnih prilika, uzspremnost da se one to efikasnije i efektnije iskoriste. Da bi se to postiglopotrebna je volja i sposobnost za preuzimanje rizika na vrlo kontrolisan nain, uzkonstantno pomeranje uoenih razlika ka vlastitoj potrebi, uravnoteavajui rizikesa potencijalnim prihodima.

Preduzetniki lideri nose imaginaciju, motivaciju, doslednost, strast, izdrljivost,potenje, timski rad i viziju. Oni se suoavaju sa dilemama i moraju donositiodluke bez obzira na neizvesnosti i suprotnosti. Za razliku od pojedinih takozvanihpreduzetnika na naim prostorima retko je preduzetnitvo koje vodi brzombogaenju. To je mukotrpan graditeljski i kontinuirano ponavljajui proces zapostizanje dugorono postojanih vrednosti i trajnih tokova novca.

Rezultat ovog procesa stvaranja novih vrednosti je rast ukupnog ekonomskogkolaa, a time i drutvenog blagostanja. Ovde se nameu neke mogueasocijacije stanja bogaenja jednog dela preduzetnikog poslovnog sveta u naojzemlji tokom prvih godina tranzicionih procesa.


9

Da rezimiramo. Preduzetnitvo je proces, kroz koji korienjem odredjenogvremena i napora stvaramo neto to ima veu vrednost, a pri tome sesusreemo sa finansijskim, psiholokim i socijalnim rizicima. Nagrada zauloeni rad i sredstva moe biti u novanom obliku ili u linoj satisfakciji inezavisnosti.

Da rezimiramo. Preduzetnitvo je proces, kroz koji korienjem odredjenogvremena i napora stvaramo neto to ima veu vrednost, a pri tome sesusreemo sa finansijskim, psiholokim i socijalnim rizicima. Nagrada zauloeni rad i sredstva moe biti u novanom obliku ili u linoj satisfakciji inezavisnosti.

2.1 KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKOG IOSTALOG POSLOVANJA

PREDUZETNIKO I OSTALO POSLOVANJE

Kod poslovnih aktivnosti razlikujemo dve osnovne vrsteposlovanja: preduzetniko i ostalo poslovanje.

Kod poslovnih aktivnosti privrednih i vanprivrednih organizacija moramo razlikovatidve osnovne vrste poslovanja:

preduzetniko poslovanje (usmereno na ostvarivanje profita);

ostalo poslovanje (usmereno na zadovoljenje ciljeva bez ostvarivanja profita).

Preduzetniko poslovanje je trino orijentisana aktivnost usmerena presvega, na ostvarivanje profita.

Ostalo poslovanje je usmereno na zadovoljenje ciljeva bez ostvarivanjaprofita.

FAKTORI PREDUZETNIKOG POSLOVANJA

Preduzetniki biznis mora uzeti u obzir mnotvo eksternih iinternih faktora koji utiu na razvoj poslovanja

Preduzetniko poslovanje je trino orijentisana aktivnost usmerena pre svega,na ostvarivanje profita. Iz tog razloga, preduzetniki biznis mora uzeti u obzirmnotvo eksternih i internih faktora koji utiu na razvoj poslovanja i stvaranjepotencijalne dobiti.


10

Slika-2 Eksterni i interni faktorikoji utiu na preduzetniko

poslovanje.

Eksterni faktori: kupci, dobavljai, distributeri, konkurenti,m kreditori...

Interni faktori: vrsta proizvodnje, primenjena tehnologija, organizacionastruktuira, kadrovsska struktura.

USPEH PREDUZETNIKOG POSLOVANJA

Uspeh preduzetnikog poslovanja zavisi od adekvatne proceneinternih vrednosti i od kreativnosti preduzetnika i njegovogodabira preduzetnikih aktivnosti.

Uspeh preduzetnikog poslovanja zavisi od adekvatne procene internih vrednostiu odnosu na konkurenciju i od kreativnosti preduzetnika i njegovog odabirapreduzetnikih aktivnosti. Uspeno odabran preduzetniki poduhvat doprinosi, nesamo uspenom poslovanju tog proizvodnog subjekta, ve ima iri znaaj zaodreeno podruje na kojem deluje. Njegov primer slede ostali preduzetnici, takoda se u odreenom regionu grupiu proizvodni subjekti iste ili sline vrste biznisa(Silikonska dolina u Kaliforniji). Osim toga, sama pojava uspenih preduzetnikamotivie i druge da zaponu svoj biznis. Najvie primera imamo u SAD, gdese mala preduzea voena kreativnim preduzetnicima razvijaju strahovito brzo,prerastajui u gigante za nekoliko godina (Bil Gejts, Majkl Del i dr.). Kod nasmoemo navesti primer Delte, koja je za nepunih 13 godina od 6 zaposlenihprerasla u najvee preduzee na Balkanu.

Uspeh preduzetnikog poslovanja.

USLOVI USPEHA PREDUZETNIKOG POSLOVANJA

Uslovi uspeha preduzetnikog poslovanja su iskustvopreduzetnika, mogunost angaovanja strunjaka,


11

pravovremenost nastupa na tritu, brzina reagovanja natrinu tranju.

to se tie eventualnog uspeha u nekom preduzetnikom poduhvatu, naveemonekoliko bitnih uslova. Pre svega to se odnosi na iskustvo preduzetnika (da li je veradio sline poslove, koliko godina je u preduzetnikom poslu, da li ima kontakte sauspenim preduzetnicima itd.). Zatim, koliko je preduzetnik u mogunosti (ili eli)da angauje strunjake u nekim segmentima poslovanja: marketing, knjigovodstvo,pravni poslovi i slino.

Vaan faktor koji utie na uspeh, je takoe i pravovremeni nastup na tritu. estonije dovoljno imati dobru ideju, a kasniti sa njenom realizacijom. U preduzetnikombiznisu vaan faktor je brzina reagovanja na uoenu trinu tranju. Osim toga,esto vredi zapoeti biznis sa oskudnim raspoloivim sredstvima, pri emu e prvipozitivni rezultati predstavljati pravi argument za privlaenje kreditora i poveanjeobima zapoetog biznisa. Ovo je naroito vano za nae preduzetnike, gde jevelika oskudica u kreditiranju privrednih poduhvata. (1)

Uslovi uspeha preduzetnikog poslovanja.

(1) Radanovi, T., Markovi, N., Menadment malog biznisa, Cekom books,Fakultet za mnadment, Novi Sad, 2005.

OSOBENOSTI PREDUZETNIKOG POSLOVANJA

Preduzetniko poslovanje karakteriu odreene osobenosti.

Ukratko, moemo rei da preduzetniko poslovanje, karakteriu sledeeosobenosti:

Zadovoljavanje trine tranje za odreenim proizvodima i uslugama Cilj je materijalna korist (profit) Nosioci preduzetnikog biznisa su preduzetnici. Oni mogu biti: potencijalni (oni koji nameravaju da se bave preduzetnikim biznisom) aktuelni (oni koji se bave preduzetnikim biznisom) Preuzimanje prateeg rizika poslovanja Idejni karakter poslovanja Poslovno planiranje Proces stalne kontrole, analize i valorizacije poslovnih aktivnosti Racionalizacija eksternih i internih funkcija.

Osobenosti preduzetnikog poslovanja.


12

KARAKTERISTIKE I NOSIOCI OSTALOG POSLOVANJA

Ostalo (nepreduzetniko) poslovanje razlikuje se odpreduzetnikog u tome to se poslovne aktivnosti odnose napostizanje odredenih ciljeva, ali bez prisvajanja dobiti.

Ostalo (nepreduzetniko) poslovanje razlikuje se od preduzetnikog u tometo se poslovne aktivnosti odnose na postizanje odreenih ciljeva (ekonomskih,socijalnih, politikih, kulturnih i druguh), ali bez prisvajanja dobiti. Ostvareni viakvrednosti koristi se u razliite svrhe: odreene socijalne potrebe, poveanje zaradazaposlenih, poboljanje materijalnih uslova rada, itd.

Nosioci ostalog poslovanja su:

dravne organizacije (zavodi, agencije, direkcije itd.) javna preduzea (elektroprivreda, zdravstvo, vodoprivreda, saobraaj,

komunalije, umarstvo itd.) nevladine organizacije drutvene organizacije (udruenja, klubovi, asocijacije itd.) institucije drutvenih delatnosti (zdravstvo, obrazovanje, kultura, socijalna

zatita i dr.)

Karakteristike i nosioci ostalog poslovanja.


13

Poglavlje 3 Poreklo i razgranienjepreduzetnikog poslovanja

POREKLO PREDUZETNITVA KAOFENOMENA

ovekova potreba da se razvija, stvara, bogati i lino dokazujeutkana je u sutinu preduzetnitva.

Preduzetnitvo je kao fenomen ljudskog ponaanja prisutno na prostorima zemljinekugle jo od kada su se prve civilizacije profilisale u dolini Eufrata i Tigra, tri i pohiljade godina pre nove ere, sa prvim zaecima ljudskih ureenih kolonija, od gradaUra pa dalje kroz vreme i prostor do dana dananjeg.

ovekova potreba da se razvija, stvara, bogati i lino dokazuje utkana je u sutinupreduzetnitva.

Dananji svet sa jednom vrlo mladom kulturom kao to je SAD (zapoeta unazad200-300 godina) je primer do kog stepena je evoluirala energija preduzetnitva uovim vremenima.

Ovde se podrazumeva preduzetnitvo u sferama materijalne nadgradnje to neznai njegovo odsustvo u stvaranju duhovnih vrednosti koje su, u svakom sluaju,najvii nivo ljudske bitnosti i idu ispred svih drugih vrednosti ali se i uzajamnoproimaju.

Koliko je staro preduzetnitvo? Odakle preduzetnitvo potie?

POREKLO POJMA PREDUZETNITVA

Preduzetnitvo predstavlja kljuni, organski faktor trita ivitalnu komponentu u procesu ekonomskog rasta.

Re preduzetnitvo, u srpskom jeziku, etimoloki je vrlo laka za prepoznavanjei znai sposobnost pokretanja odreenih aktivnosti ili preduzimanja injenjasa namerom postizanja odreenog cilja. Savremeno tumaenje pojma se


14

dopunjuje znaenjem da ove kreativne aktivnosti, u cilju postizanja odreenihciljeva, moraju biti nove, do sada nepostojee i korisne za drutvo i pojedince.

Preduzetnitvo predstavlja kljuni, organski faktor trita i vitalnu komponentu uprocesu ekonomskog rasta. Na izraz " preduzetnitvo" potie od francuskerei " enterpreneur" koja se pojavljuje tokom 18. veka u interpretaciji francuskihekonomista. Oznaava poslovno preduzimanje i obavljanje odreenih trinoorijentisanih aktivnosti.

Preduzetnitvo predstavlja kljuni, organski faktor trita i vitalnu komponentu uprocesu ekonomskog rasta.

Na izraz " preduzetnitvo" potie od francuske rei " enterpreneur"

DEFINISANJE PREDUZETNITVA

Preduzetnitvo se moe definisati kao ulaganje kapitala uzadovoljvanje uoene trine tranje za proizvodima iuslugama, iji je krajnji cilj ostvarivanje dobiti uz preuzimanjerizika.

Preduzetnitvo moemo definisati kao ulaganje kapitala od strane pojedinacaili grupa u zadovoljavanje uoene trine tranje za proizvodima i uslugama,iji je krajnji cilj ostvarivanje dobiti, uz preuzimanje prateeg rizika. Pri tomeje vano napomenuti da preduzetnitvo, ustvari, obavlja konstitutivnu ulogu uproimanju i kombinaciji tri faktora proizvodnje: rada, kapitala i prirodnih resursa.

Dozef umpeter (Joseph Schumpeter), ameriki ekonomista austrijskogporekla, umnogome je doprineo razumevanju preduzetnitva kao posebnog faktorau razvoju ekonomije. On preduzetnitvo dovodi u vezu sa inovacijama, definiuiga kao skup aktivnosti koje se sastoje u izvoenju inovacija, dok supreduzetnici pojedinci koji su nosioci tih aktivnosti.

Bitni uslovi za preduzetnitvo su trite i konkurencija, plateno sposobna tranja isloboda privrednih subjekata da osnivaju preduzea, sklapaju poslove i snoseposledice svojih postupaka. Ekonomija u kojoj vlada preduzetnika klima (to jekarakteristika savremenih razvijenih trinih privreda), naziva se preduzetnikomekonomijom. (1)

Preduzetnitvo moemo definisati kao ulaganje kapitala od stranepojedinaca ili grupa u zadovoljavanje uoene trine tranje zaproizvodima i uslugama, iji je krajnji cilj ostvarivanje dobiti, uzpreuzimanje prateeg rizika.

Poglavlje 3: Poreklo i razgranienje preduzetnikog poslovanja

15

(1) Jari, D, Radun, V. uri, R., Principi ekonomije, Mala knjiga, Novi Sad,2011.

3.1 KRATAK ISTORIJSKI RAZVOJPREDUZETNITVA

ISTORIJSKI RAZVOJ PREDUZETNITVA DO XIX VEKA

Preduzetnitvo nastaje sa pojavom trita i novca.

Sa pojavom trita i novca, javlja se konkurencija uesnika na tritu. U takvimuslovima nastaje potreba za diferenciranjem. Nude se novi, drugaiji proizvodi,smiljaju se novi oblici plasiranja. Raste potreba za inovacijama, unapreuju seproizvodi i usluge. Sve ove aktivnosti, moemo rei, predstavljaju prve korakepreduzetnitva i upuuju na neraskidivu vezu preduzetnitva i trita.

Teorijski pristup tritu, meutim, uoavamo tek mnogo kasnije, u 18. veku. Poznatifrancuski ekonomista tog vremena, Riar Kantijon (Richard Cantillion) prvi putje 1755. godine u svom delu "Ogled o prirodi trgovine" upotrebio termin "preduzetnik". On je objasnio vezu izmeu trita i preduzetnika na taj nain,to preduzetnik, kao subjekat preduzetnitva, uz izvestan rizik ulae kapital,nameravajui da ostvari dva cilja: zadovoljenje uoene tranje za odreenimproizvodima, i ostvarivanje profita.

R. Kantijon: preduzetnik, kao subjekat preduzetnitva, uz izvestan rizikulae kapital, nameravajui da ostvari dva cilja: zadovoljenje uoenetranje za odreenim proizvodima, i ostvarivanje profita.

ISTORIJSKI RAZVOJ PREDUZETNITVA OD XIX VEKADO DANAS

Procvat preduzetnitva oznaen je kao tiha revolucija i postajeglobalni proces i pravac na ulasku u 21. vek.

Posle Cantalliona, tek u 19. veku pojavljuje se grupa francuskih teoretiara -nosioca razvoja preduzetnikih ideja. Od najznaajnijih predstavnika, izdvaja sean Batist Sej (Jean-Baptist Say), koji je sve ljudske aktivnosti podelio na:kreiranje, aplikaciju i realizaciju, a preduzetnitvo svrstao u drugu grupu - aplikaciju,koja predstavlja povezivanje naunih saznanja i njihove praktine primene.


16

Moemo rei da su francuski teoretiari prednjaili u shvatanju prednostipreduzetnitva, razlikujui se bitno od ostalih ekonomista u to vreme, koji supreduzetnike prikazivali veoma uproeno, kao kapitaliste koji su orijentisani samona profit (Adam Smith, David Ricardo i drugi.).

U 20. veku, prouavanju preduzetnitva pristupa se mnogo kompleksnije, todovodi do razvoja teorije preduzetnitva i njenog prerastanja u specifinu naunudisciplinu.

Procvat preduzetnitva i osnivanje malih preduzea, na irem globalnom nivou,prema amerikom ekonomisti Defri Timonsu (1), oznaen je kao tiha revolucija ipostaje globalni proces i razvojni pravac na ulasku u 21. vek.

(1) Understanding the Timmons Model of Entrepreneurship, Bright Hub,http://www.brighthub.com/office/entrepreneurs/articles/73336.aspx

Poglavlje 3: Poreklo i razgranienje preduzetnikog poslovanja

17

Poglavlje 4 Glavne tendencije usavremenom preduzetnitvu

PREDUZETNIKI DUH SAVREMENOGPREDUZETNITVA

Moe se zakljuiti da u istoriji ljudske civilizacije preduzetnikiduh nikad nije bio u tolikoj meri prisutan i iv kao danas u erieksplozivnog rasta Interneta.

Moe se zakljuiti da u istoriji ljudske civilizacije preduzetniki duh nikad nije bio utolikoj meri prisutan i iv kao danas u eri eksplozivnog rasta Interneta. Za razlikuod, mnogih prethodnih generacija nova E-generacija stvara nove i rastue posloveu do sada nevienom broju, sa zapanjujuim kvalitetom i uticajem na ekonomiju.(1)

Preduzetnitvo je nerazdvojno od pojma malog biznisa i malih i srednjihpreduzea koji su kima privrednog sistema baziranog na privatnoj inicijativi itrinim zakonima poslovanja. Ovaj sektor obezbeuje zdravu konkurentskurevnosnost dajui prave efekte uz maksimalnu efikasnost.

(1) Timmons J. "New Venture Creation", Irwi.n Mc Graw - Hill, Boston, 1999

ZNAAJ I POPULARNOST SAVREMENOGPREDUZETNITVA

Preduzetnitvo je popularnije danas nego ikada ranije.

Prema istraivanjima amerikog trita godinje se pojavljuje 2 miliona novihposlova. U 1987 je tek 3% ljudi napustilo poslove u velikim korporacijama izapoelo svoje vlastite poslove. Danas je taj broj tripliran. (1) Profesor PaulReynolds sa Marquette Univerziteta procenjuje da oko 4% odraslih Amerikanacapokuava da zapone nove kompanije. U svakom datom momentu vie ljudipokuava da zapone vlastiti posao nego enidbu ili imanje dece, kae Renolds.(2)


18

Sve ovo ukazuje na vitalnu ulogu preduzetnitva u stvaranju i razvijanju malihi srednjih poslovnih poduhvata i njegovu nezamenljivu ulogu u savremenomposlovanju. Uloga ovih aktivnosti nema alternativu u stvarnosti nae zemlje.Dosadanji diskontinualni tranzicioni proces zamagljuje pravu potrebu za tim.Meutim, pun znaaj e se tek pokazati sa otvaranjem zemlje, pokretanjemprivrednih aktivnosti i stvaranjem ambijenta u kome e opstanak biti u direktnojfunkciji ekonomske efikasnosti.

Znaaj preduzetnitva na nivou malog biznisa pokazuje i podatak da na svetskomtritu, mnoga mala preduzea usluuju velike korporacije kao isporuioci. Naprimer, "AT&T" kupuje 1,5 milijardi $ godinje roba i usluga od vie od 100 000malih preduzea. Patricija Koks, direktor globalne nabavke "AT&T"-a kae: Malekompanije imaju prednost poto imaju nie cene, nie trokove i tee da buduposebni. (3)

(1) Welch P. and Welch G., Economics, Fort Wotrh, 1995.

(2) Smith L., "Burned - out Bosses", Fortune, july, 1994.

(3) "New Way to Count the Unemployed", U.S. News and World Report,february, 1994.

4.1 TRI PERIODA PRIVREDNOG RAZVOJASA ASPEKTA PREDUZETNITVA

PERIODI PRIVREDNOG RAZVOJA SA ASPEKTAPREDUZETNITVA

Tri perioda privrednog razvoja u savremenoj istoriji

Teoretiari obino istiu tri perioda privrednog razvoja u savremenoj istoriji a usvakom od njih preduzetnici su se pokazali kao kljuni faktori romena:

1. Period tranzicije iz naturalne privrede u industrijsku privredu.2. Period industrijske privrede.3. Period razvoja usluga.

PERIOD TRANZICIJE IZ NATURALNE PRIVREDE UINDUSTRIJSKU PRIVREDU

Period tranzicije iz naturalne privrede u industrijsko doba.

Poglavlje 4: Glavne tendencije u savremenom preduzetnitvu

19

Prvi period obuhvata period tranzicije iz naturalne privrede u industrijsko doba.U ovom periodu vodea drava je bila Velika Britanija, kao uostalom i tokomprve industrijske revolucije u kasnom 18. i poetkom 19. veka. Pojedinci koji surazvili sasvim nova tehnika sredstva poput parne maine (Dejms Vat), eleznice(Dord Stivenson) i maine za predenje (Arkvrajt), su bili pravi preduzetnici koji suobjedinili tehnike inovacije sa nastajanjem fabrika.

Tranzicija: prelaz iz jednog perioda ili doba u drugi period ili doba razvoja.

PERIOD INDUSTRIJSKE PRIVREDE

Period industrijske privrede na kraju 19 i poetku 20. veka .

U drugom periodu, dolazi do dominacije industrije, razvila su se velikapreduzea, poznata pod pojmom korporacije, ravnotea u vodeim delatnostimase sa rudarstva premestila na fabriku proizvodnju, hemijsku, automobilsku ibrodogradilinu industriju, a kasnije na eksploataciju i preradu nafte. U tom periodu,na kraju 19 i poetku 20. veka preovlauju gigantske korporacije, koje su naosnovama masovne proizvodnje ostvarivale niske trokove po jedinici proizvoda( ekonomija obima) pa samim tim i niske prodajne, sa kojima se manji proizvodnipogoni nisu mogli takmiiti, to je uticalo da velika preduzea uglavnom pobedjujuvei deo svoje konkurencije.

PERIOD RAZVOJA USLUGA

Period razvoja usluga krajem 20. veka.

U treem periodu, koji poinje krajem 20. veka, usluge su postale najvanijeaktivnosti u privredi, sve vei broj zaposlenih radi u bankarstvu, osiguranju, uindustriji zabave (slobodnog vremena) i u prenosu i obradi informacija. Tehnolokiprocesi automatizacije neposredne proizvodnje, korienjem brojnih vrsta robotakoji preuzimaju teke, po zdravlje kodljive i psihiki zamorne poslove, su u velikojmeri smanjili udeo zaposlenih u industriji.


20

Poglavlje 5 Razvoj preduzetnitva usavremenom poslovanju

GLAVNI IZAZOVI PREDUZETNITVA USAVREMENOM POSLOVANJU

Ulaskom u novi milenujum uoavaju se tri glavna izazova.

Ulaskom u novi milenujum uoavaju se tri glavna izazova.

Prvo, vee korporacije e se svojski truditi da misle, rade i prikazuju se napreduzetniki nain. Na tritu vrhunskih talenata, ideja i stvaralakih energija inemaju drugog izbora, ili e da se prilagode i prihvate preduzetniki nain ili e bitiodbaene od strane konkurenata i novoformiranih poslovnih poduhvata.

Drugo, opstanak novih poslovnih poduhvata e zahtevati formiranje strategija ipraksi kojima su bliski ekoloki zahtevi, zahtevi odrivog razvoja, kao i zahtevisocijalne usklaenosti ostalih inilaca okruenja u irem i uem smislu.

I tree, Razvoj novih tehnologija, posebno onih koje su povezane sa raunarskimupravljanjem i poslovnom informatikom, je omoguio malim preduzeima dau treem periodu uspeno konkuriu velikim, posebno u proizvodnjispecijalizovanih proizvoda, prilagodjenih eljama i potrebama pojedinanih ilimanjih grupa kupaca, koje ne ele standardne proizvode.

Preduzetniki nain; Strategije i prakse u vezi sa ekolokim zahtevima, zahtevima odrivog

razvoja i socijalne pravde. Razvoj novih tehnologija.

Poglavlje 5: Razvoj preduzetnitva u savremenom poslovanju

21

5.1 NOVO PREDUZETNITVO I PROMENE UGLOBALNOJ EKONOMIJI

RAZVOJ USLUGA U SAVREMENOMPREDUZETNITVU

Razvoj usluga omoguuje zapoinjanje poslovanja saskromnim sredstvima.

U uslunim delatnostima se javlja sve vei broj specijalizovanih preduzea kojiposluju kao inokosna ili kao drutva sa ogranienom odgovornou. Usluaju uslunih delatnosti, pojedinac moe da zapone poslovanje sa skromnimsredstvima, sa kancelarijom (koju moe da organizuje u sklopu sopstvene kue),raunarom i telefonom, gde je najbitniji faktor njegovo znanje i iskustvo. Kodovakvih aktivnosti nije potreban veliki kapital, kao to je to sluaj kod proizvodnihpreduzea. Takav razvoj je doveo do perioda novog preduzetnitva tokom 80-tihgodina, koji traje do dan-danas.

UTICAJ GLOBALNE FINANSIJSKE I EKONOMSKEKRIZE NA SAVREMENO PREDUZETNITVO

Globalna finansijska i ekonomska kriza oteava usloveposlovanja preduzetnitva.

Globalna finansijska i ekonomska kriza, izbila je u SAD 2007. godine, da bi semunjevito proirila po itavom svetu, najpre u razvijenim trinim privredama, aposle i u zemljama u razvoju, kao i u tranzicionim ekonomijama, meu koje spadai naa zemlja. Globalna kriza predstavlja dodatni oteavajui faktor za neometanirazvoj ekonomije na globalnom nivou, a time utie i na dalji razvoj preduzetnitva uitavom svetu.

Uticaj globalne finansijske i ekonomske krize.

POJAVA NOVOG PREDUZETNITVA

Znaaj razdoblja novog preduzetnitva krajem XIX i XX veka..

Imajui u vidu celokupnu globalnu ekonomsku situaciju, ipak se moe rei dae mala i srednja preduzea i preduzetnitvo u budunosti igrati veoma vanu iodgovornu ulogu, s obzirom na niz prednosti koje nosi sa sobom preduzetnikibiznis, njegovu fleksibilnost, konkurentnost, relativno mala poetna ulaganja,inovativnost, efikasno poslovanje i brzinu odluivanja i voenja.


22

Upravo u ovakvim prednostima i promenama vidi se znaaj razdoblja novogpreduzetnita na kraju XX i poetku XXI veka, koji je utkan u sutinu savremeneprivrede i utie na:

nastajanje novih preduzea, trino orijentisanih, i stvaranje svekonkurentnijeg ambijenta;

stvaranje novih preduzea i preduzea koja rastu stvarajui veliki brojinovativnih proizvoda, koji menjaju nain rada i ivot ljudi;

otvaranje velikog broja novih radnih mesta, ime se podstie rastzaposlenosti i, na dui rok, rast ivotnog standarda i drutvenogblagostanja.

5.2 RAZVOJ PREDUZETNITVA U SAD I EU

RAZVOJ PREDUZETNITVA U SAD

Amerikanci su uspeli da naprave uspenu kombinacijupreduzetnikog duha i venture kapitala sa istraivakom,univerzitetskom i preduzetnikom sferom..

Preduzetnitvo se prvo razvilo u Sjedinjenim Amerikim Dravama, i ono je opetsvoj vodei privredni poloaj krajem veka uvrstilo upravo kroz nastajanje brojnihnovih preduzea. Amerika je daleko bolje nego druge drave znala unetipreduzetniki duh i trino profilisanje preduzea.

Upravo u SAD-u su nova mala preduzea sa brzim rastom odigrala kljunu uloguu novim granama i na taj nain su prisilila velika preduzea da se kreu u smeruizrazito razvojnih delatnosti: Amerikanci su uspeli da naprave uspenu kombinacijupreduzetnikog duha i venture kapitala sa istraivakom, univerzitetskom ipreduzetnikom sferom.

Ameriki pionirski duh je najlake shvatiti kroz umpeterovu definicijupreduzetnika ( kreativna destrukcija) kao osobe, koja rui postojee ustaljenoekonomsko ureenje uvoenjem novih proizvoda i usluga, te stvaranjemnovih organizacionih oblika i novih naina upotrebe raspoloivih resursa.

Za ameriki uspeh je vana injenica, da su uspeno razvili oba aspektapreduzetnike stvaralake destrukcije. Preduzetnitvo se u savremenimprivredama naime razvija u dva smera: a) Intrapreneurship unutranje(korporativno) preduzetnitvo, koje nastaje unutar preduzetnikih celinasamostalnih preduzea, i b) Entrepreneurship kroz brz rast preduzea, presvega onih iz sfere usluga kao i sa njima povezanih organizacionih oblika.


23

Jozef umpeter Kreativna destrukcija Preduzetnik kao osoba, koja rui postojee ustaljeno ekonomsko

ureenje uvoenjem novih proizvoda i usluga, te stvaranje novihorganizacionih oblika i novih naina upotrebe raspoloivih resursa.

RAZVOJ PREDUZETNITVA U EU - UOPTENO

Manje dinamino preduzetnitvo u Evropi.

Evropa je kasnila u oblasti preduzetnitva, poto su brojna velika preduzea odnacionalnog znaaja bila zatiena od konkurencije i nije bilo usmerenja napobudjivanju razvoja malih preduzea. Manje dinamino preduzetnitvo u Evropije delimino posledica njene razdrobljenosti na vei broj nacionalnih privreda,gde svaka ima sopstvene dravne propise, manju mobilnost ljudi (razliite sistemekolstva, svaka promena u grani zahteva dosta formalnosti) i naroito u kulturiu kojoj se neuspesi neumoljivo igou. Mala preduzea Evrope nisu imala teprednosti, nisu raspolagala tritem te veliine a evro kao zajednika evropskavaluta je jo uvek mlada valuta na tritu.

MERE PODSTICANJA RAZVOJA PREDUZETNITVA UEU

Mere podsticanja rasta i razvoja malih i srednjih preduzea uEU.

Evropska unija podstie rad malih i srednjih preduzea razliitim merama:

smanjenjem birokratskih ogranienja i pojednostavljenjem postupkaosnivanja preduzea (jednostavnijim raunovodstvom),

davanjem veeg uticaja preduzeima na formiranje poslovnih propisa,

jednostavnijim pristupom finansijskim izvorima preduzeima koja otvarajunova radna mesta,

otklanjanjem razliitih trinih ogranienja,

podstrekivanjem istraivanja, inovacija, savetovanje i osposobljavanjepreduzetnika,

podstrekivanjem poslovanja na inostranim tritima - internacionalizacija ievropeizacija poslovanja.


24

Evropska Unija, pokretanjem inicijative i zahtevanjem da se balkanske zemljetrino ujedine, ini jo jedan pozitivan pomak ka razvoju preduzetnitva na ovimprostorima.


25

Poglavlje 6 Veba 01

ISTRAIVANJE O MITOVIMAPREDUZETNITVA

Postoje mnoge pogrene predstave o profilu uspenihpreduzea.

Postoje mnoge predstave o profilu uspenih preduzea. esto su to pogrenaverovanja, stvoreni mitovi, koji ne odgovaraju stvarnosti, jer nisu potvreni u praksi.

Poslednje istraivanje Evropske fondacije za istraivanje preduzetnitva (EuropeanFoundation for Entrepreneurship Research EFER) (1) daje odgovor na najeapostavljana pitanja: koja su preduzea stvarni kreatori novih poslova? kakav jeprofil njihovih preduzetnika? i sa kojim strategijama postiu svoje ciljeve?

EFER je kroz studije sprovedene pod patronatom evropske Komisije na 500preduzea i preduzetnika izdvojenih kao najdinaminiji stvaraoci novih poslova -pokazala da postoje mnoge zablude o uspenosti dinaminih preduzea. Ovih500 preduzea je odabrano iz posmatranih 10 miliona kompanija iz 16 evropskihzemalja.

Ispitivani uzorak je ogranien na kompanije srednje veliine sa manje od 500zaposlenih u poetnoj godini istraivanja 1989 i vie od 40 u 1994 poslednjojgodini istraivanja. U svim ovim kompanijama preduzetnici su imali znaajan udeovlasnitva.

(1) European Foundation for Entrepreneurship Research EFER,http://www.efer.nl/2013

MITOVI O PREDUZETNITVU: MIT 1 I MIT2

Mit 1: Mala i srednja preduzea MSP su kreatori poslova. Mit 2:Nova preduzea su osnovni izvor rasta zaposlenosti.

Mit 1: Mala i srednja preduzea MSP su kreatori poslova.


26

Stvarnost: Samo neki tipovi MSP dinamina preduzea i preduzetnici su izrazito rastua preduzea i generatori novih poslova.

U periodu istraivanja, broj poslovnih mrea u Evropi, raunajui sve kompanije, jeopala za oko dva miliona - najvie u velikim kompanijama i oko 700 000 u MSP.S druge strane, u ispitivanom uzorku 500 kompanija je ostvarilo vie od 100 000poslova. Proseni godinji rast dinaminih kompanija je 21% u zapoljavanju i29% u prometu. Sline studije objavljene u SAD takoe pokazuju da je manji deoMSP odgovoran za kreiranje veine novih poslova.

Mit 2: Nova preduzea su osnovni izvor rasta zaposlenosti.

Stvarnost: Visok rast zaposlenosti se ostvaruje jednako u starim i novimpreduzeima.

Mnogo panje je posveeno preduzeima u zapoinjanju. Meutim, vrlo malo sezna o promenama koje su esto povezane sa stratekim pomeranjima ka novimproizvodima ili tritima i ka promenama vlasnitva, kao to je inkorporiranje novihpartnera ili spajanje vie preduzea.

Proseni vek trajanja u biznisu evropskih 500 dinaminih kompanija je 17godina. etiri preduzea su prvi put osnovana u 19. veku i samo 14% je biloispod 5 godina do 1994. Rast mnogih ve postojeih biznisa lei u uspenommenadmentu i sposobnosti uoavanja i hvatanja novih prilika.


Mit 3: Rastua preduzea nastaju u novim i visoko- rastuimsektorima. Mit 4: Preduzetnici rastuih preduzea su mladi idobro obrazovani

Mit 3: Rastua preduzea nastaju u novim i visoko- rastuim sektorima.

Stvarnost: Dinamina preduzea stiu iz svih sektora.

Ovi rezultati pokazuju da nema uspenog sektora ve uspenih preduzetnikihorganizacija. Sektorski raspored 500 evropskih preduzea je prilino slian kao kodsvih MSP. Meutim usluni sektor izgleda da vie obezbeuje plodnu osnovu zarast nego proizvodni.

Mit 4: Preduzetnici rastuih preduzea su mladi i dobro obrazovani.

Stvarnost: Dinamini preduzetnici su svih godina i nivoa obrazovanja.

Poglavlje 6: Veba 01

27

Tri etvrtine evropskih 500 preduzetnika su od 35 65 godina. Samo 7% jeispod 34 i 18% preko 65 godina. Dinamini preduzetnici stiu iz irokog spektraedukacione osnove, manje od jedne treine imaju univerzitetski nivo obrazovanja.Ovi tipovi preduzetnika smatraju sebe kao konstantno trenirane profesionalce irangiraju se visokim sposobnostima strategija pregovaranja i komunikacija.


Mit 5: Rastua preduzea su razvijena energinim isamodovoljnim preduzetnikom. Mit 6: Rastue kompanije ciljajuvelika i rastua trita.

Mit 5: Rastua preduzea su razvijena energinim i samodovoljnim preduzetnikom.

Stvarnost: Dinamina preduzea su graena od timova ili partnerstvapreduzetnika sa profesionalnim pristupom menadmentu.

Mit 6: Rastue kompanije ciljaju velika i rastua trita.

Stvarnost: Dinamina preduzea ciljaju trine segmente gde mogu biti lideriili jaki izazivai.

Vie od 80% evropskih 500 preduzetnika razmilja da bude trini lider iliizaziva na segmentu na kome se takmie. Usmeravaju se na segmente ili nie,koje najee stvaraju sami, gde pokuavaju da igraju znaajnu i uticajnu ulogukorienjem proaktivnih strategija.


Mit 7: Rastua preduzea ciljaju uglavnom domaa trita. Mit8: Uspena rastua preduzea koriste strategije niskih trokovaza postizanje konkurentnosti.

Mit 7: Rastua preduzea ciljaju uglavnom domaa trita gde mogu dominirati.

Stvarnost: Dinamina preduzea ciljaju znaajni procenat svoje prodaje naeksportna trita gde mogu uiti i rasti.


28

Vie od 80% evropskih 500 preduzetnika su aktivni na izvoznom tritu.Procentualno deo izvoza je oko 40% prometa, krajnje destinacije su druge draveEU. Ova dinamina preduzea uglavnom izvoze mnogo vei procenat svogprometa nego evropska MSP uglavnom korienjem direktnih kanala distribucije au mnogo manjem obimu strane investicije, jont ventures ili licence.

Mit 8: Uspena rastua preduzea koriste strategije niskih trokova za postizanjekonkurentnosti.

Stvarnost: Dinamina preduzea konkuriu sa visoko kvalitetnimproizvodima i superiornom uslugom.

500 evropskoh preduzetnika se mnogo ee opredeljuju za razliite drugestrategije nego za strategije niskih trokova. Najee postizanje konkurentskeprednosti je strategija diferenciranja kvalitetom svojih proizvoda i usluga. Ovestrategije su podrane od strane zaposlenih i kupaca.


Mit 9: Uspene rastue kompanije oslanjaju se iskljuivo najedinstvenu tehnologiju. Mit 10: Rastue kompanije koristesofisticirane izvore finansiranja za gradnju svojih preduzea.

Mit 9: Uspene rastue kompanije se oslanjaju iskljuivo na jedinstvenutehnologiju.

Stvarnost: Dinamine kompanije se oslanjaju prvenstveno na ljude, kojepaljivo regrutuju, treniraju i razvijaju.

Mada 500 evropskih preduzea vode rauna o tehnolokom znanju kao vanomkapitalu, oni pridaju visoku panju politici ljudskih resursa, posebno regrutovanju,treniranju zaposlenih i graenju timova.

Mit 10: Rastue kompanije koriste sofisticirane izvore finansiranja za gradnju svojihpreduzea.

Stvarnost: Dinamina preduzea se prvenstveno samofinansiraju uz pomobankarskih kredita.

500 evropskih preduzetnika ele da ostanu finansijski nezavisni to je to viemogue. U 87% preduzea, glavni preduzetnik kontrolie vie od 6.polovinedeonica. Najvaniji izvor finasiranja ovog tipa kompanija je iz ostvarenog profita.Krediti banaka su samo drugi znaajni izvor finansiranja. Venture capital i privatniinvestitori uestvovali su samo u oko 10% posmatranih preduzea.

Poglavlje 6: Veba 01

29

Dinamini preduzetnici su imali i oekuje se da nastave uticaj na evropskoblagostanje i stvaranje novih poslova. 500 evropskih preduzea su samo maliuzorak mnogobrojnih drugih dinaminih preduzetnika koji ve postoje ili su sapotencijalima da u budunosti postanu visoko rastui.

PITANJA ZA DISKUSIJU

Teme za diskusiju na vebama.

Ovi rezultati menjaju mnoge mitove koji su razvijani proteklih godina. Nama jeposebno vano da se naoruamo iskustvima drugih i da po okonanju tranzicionihprocesa ubrzamo svoj hod ka uspenoj i dinaminoj privredi sposobnoj da uzapsorpciju radne snage stvara i realnu novu vrednost.

Teme za diskusiju na asovima vebi:

1. U emu se sastoji poseban doprinos novih (naroito malih i srednjih)preduzea trinom ambijentu za privreivanje ta to (novo) onastvaraju?

2. Koja Vam se definicija preduzetnika ini najprikladnijom i zato?Razmislite i pokuajte da, polazei od postojeih, svojim reima datejednu definiciju preduzetnitva i da je obrazloite.

3. Koji su to sutinski elementi preduzetnitva? Ako se sa nekim od njih neslaete, obrazloite to. Ukoliko smatrate da bi trebalo navesti jo neki,uinite to uz odgovarajuu argumentaciju.

4. Koje su specifinosti preduzetnikog poslovanja u odnosu nanepreduzetniko? Navedite specifinosti i obradite posebno svaku od njih.

5. Kakvo je Vae (lino i kritiko) miljenje o mitovima u vezi preduzetnika injihovih firmi i situaciji koja je zapravo prisutna u stvarnosti. Da li modaznate za jo neki takav mit, koji je stvarnost opovrgla. Obrazloite ga iargumentovano ga demantujte, ali svakako navedite i na koji nain tj. izkog izvora ste saznali za njega.


30

Zakljuak

REZIME

Preduzetnitvo poiva na mogunosti sticanja dobiti i to je onoto nagoni ljude da se bore, da razvijaju svoj originalni sistem ilimetodologiju i da postiu najbolje mogue rezultate.

Mesto i uloga preduzetnitva u savremenim globalnim uslovima poslovanjaizuzetno je znaajno. Preduzetnitvo ima svoju posebnu terminologiju, pojmove ikoncepte. Preduzetniko poslovanje ima karakteristike koje ga ine posebnim i kojemu omoguavaju da opstane i razvija se u uslovima sadanje ekonomske krize.Preduzetnitvo poiva na mogunosti sticanja dobiti i to je ono to nagoni ljudeda se bore, da razvijaju svoj originalni sistem ili metodologiju i da postiu najboljemogue rezultate.

Preduzetnitvo je vano za privredu zemlje jer podstie inovacije, ulaganja uperspektivne grane, i poveava konkurenciju. Preduzetnitvo ima kritinu ulogu uvreme globalne finansijske i ekonomske krize, kada sve njegove prednosti dolazedo izraaja.

Rezultat znanja ili vetine koje student treba da ume da primeni:

Student treba da stekne odgovarajua znanja o znaaju, obuhvatnosti,predmetu, cilju, prednostima i vanosti preduzetnitva u savremenimuslovima poslovanja

Zakljuak

31

OM350 PreduzetnitvoLekcija 01Uvod u preduzetnitvoMilovan Ili

OM350 Preduzetnitvo

Lekcija 01Uvod u preduzetnitvouvod

Osnovni koncepti i pojmovi u preduzetnitvuposlovanje i rezultat kao koncepti preduzetnitvaTrite, preduzetnik i poslovna ideja kao koncepti preduzetnitva

Pojam i definisanje preduzetnitvaRAZLIITE DEFINICIJE I sutinski elementi preduzetnitvaRAZLIITE DEFINICIJE I sutinski elementi preduzetnitva - TABELAPoslovna prilika, inovacije i rezultat poslovanja kao sutinski elementi preduzetnitvaKarakteristike preduzetnikog i ostalog poslovanjapreduzetniko i ostalo poslovanjEFAKTORI preduzetnikoG poslovanjAUSPEH preduzetnikog poslovanjaUSLOVI USPEHA preduzetnikog poslovanjaOSOBENOSTI preduzetnikog poslovanjakarakteristike I NOSIOCI ostalog poslovanja

Poreklo i razgranienje preduzetnikog poslovanjaPoreklo preduzetnitva kao fenomenaPoreklo POJMA preduzetnitvaDEFINISANJE preduzetnitvaKratak istorijski razvoj preduzetnitvaISTORIJSKI RAZVOJ PREDUZETNITVA DO XIX VEKAISTORIJSKI RAZVOJ PREDUZETNITVA OD XIX VEKA DO DANAS

Glavne tendencije u savremenom preduzetnitvuPREDUZETNIKI DUH SAVREMENOG PREDUZETNITVAZNAAJ I POPULARNOST SAVREMENOG PREDUZETNITVATri perioda privrednog razvoja sa aspekta preduzetnitvaPERIODI PRIVREDNOG RAZVOJA SA ASPEKTA PREDUZETNITVAPERIOD TRANZICIJE IZ NATURALNE PRIVREDE U INDUSTRIJSKU PRIVREDUPERIOD INDUSTRIJSKE PRIVREDEPERIOD RAZVOJA USLUGA

Razvoj preduzetnitva u savremenom poslovanjuGlavni izazovi preduzetnitva u savremenom poslovanjuNovo preduzetnitvo i promene u globalnoj ekonomijiRAZVOJ USLUGA U SAVREMENOM PREDUZETNITVUUticaj globalne finansijske i ekonomske krize na SAVREMENO PREDUZETNITVoPOJAVA NOVOG PREDUZETNITVA

Razvoj preduzetnitva u SAD i EURAZVOJ PREDUZETNITVA U SADRAZVOJ PREDUZETNITVA U EU - UOPTENOMERE PODSTICANJA RAZVOJA PREDUZETNITVA U EU

Veba 01ISTRAIVANJE O MITOVIMA PREDUZETNITVAMITOVI O PREDUZETNITVU: MIT 1 I MIT 2MITOVI O PREDUZETNITVU: MIT 3 I MIT 4MITOVI O PREDUZETNITVU: MIT 5 I MIT 6MITOVI O PREDUZETNITVU: MIT 7 I MIT 8MITOVI O PREDUZETNITVU: MIT 9 I MIT 10PITANJA ZA DISKUSIJU

ZakljuakREZIME

uvod u preduzetnistvo

Documents