Univerzitet u Novom SaduTehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

DELFI METODA – BANKA INTESA- seminarski rad -

Predmet: Upravljanje tehnološkim razvojem

Profesor: prof. dr Dragan ĆoćkaloAsistent: MSc Sanja Stanisavljev

Student: Vladimir PopovićBroj indeksa: IM 80/14Smer: Inženjerski menadžment

Zrenjanin, 2017. godina

SADRŽAJ

1 Uvod........................................................................................................................................1

1.1. Istorija kompanije...............................................................................................................1

1.2. O kompaniji........................................................................................................................1

1.3. Infrastruktura......................................................................................................................1

1.4. Organizaciona struktura......................................................................................................2

1.5. Korporativne vrednosti.......................................................................................................2

1.6. Društvena odgovornost.......................................................................................................3

1.7. Konkurencija......................................................................................................................4

1.8. Kredit kao primer iz široke ponude usluga.........................................................................5

2 Delfi metoda............................................................................................................................6

2.1. Prednost Delfi metode........................................................................................................6

2.2. Nedostaci Delfi metode......................................................................................................7

3 Primena metode sa izračunavanjima...................................................................................8

3.1. Spisak pitanja......................................................................................................................8

3.2. Stručnjaci............................................................................................................................9

3.3. Statistička obrada podataka..............................................................................................10

4 Rezultati predviđanja..........................................................................................................16

5 LITERATURA.....................................................................................................................17

1 Uvod

1.1. Istorija kompanije

Osnovana 1991. godine, kao jedna od prvih privatnih banaka u Srbiji. Iako su na samom početku bili prevashodno usredsređeni na poslovanje s korporativnim klijentima, veoma brzo postali su univerzalna finansijska institucija. Od 2005. pripadaju velikoj međunarodnoj grupaciji Banca Intesa, koja se danas zove Intesa Sanpaolo.

Nakon promene organizacione strukture i prilagođavanja načinu poslovanja matične grupacije Intesa Sanpaolo napravili su zaokret u pravcu poslovanja sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima. Godine 2006. su, zahvaljujući ekskluzivnom ugovoru s kompanijom American Express, nakon dvadeset godina vratili na srpsko tržište proizvode tog prestižnog globalnog kartičarskog brenda.

U želji da zaokruže ponudu finansijskih usluga, iste godine osnivaju lizing kompaniju – Intesa Leasing. Ubrzo potom postali su vodeća banka na srpskom tržištu prema svim parametrima uspešnosti bankarskog poslovanja.

Godinu dana kasnije pripojili su Panonsku banku i time dodatno učvrstili svoj liderski položaj i osnažili tim na 3.000 ljudi, a Novi Sad je postao drugo sedište.

1.2. O kompaniji

Kao kompanija koja poseduje bogato međunarodno iskustvo, nastoje da u svakoj prilici koriste svoje potencijale, pre svega znanje, inovativnost, i tako doprinesu domaćoj ekonomiji i boljem životu građana.

Poseduju poverenje 1,42 miliona klijenata, jer neprestano kreiraju nove proizvode i usluge i prilagođavaju ih njihovim potrebama, u skladu sa aktuelnim tržišnim uslovima i društvenim okolnostima. Zahvaljujući tome, izrasli su u univerzalnu banku koja već godinama zauzima vodeću poziciju na srpskom tržištu.

1.3. Infrastruktura

Tim kompanije od 3.000 zaposlenih, kroz poslovnu mrežu od oko 170 ekspozitura, u gotovo 100 gradova Srbije, podstiču kompanije i preduzetnike u razvojnim projektima, pomažu porodicama da zaštite i uvećaju svoju štednju i ostvare planove, podržavaju mlade generacije i doprinose zaštiti, očuvanju i unapređenju kulturnog i istorijskog nasleđa naše zemlje.

Na srpskom tržištu zauzimaju vodeći položaj u pogledu:

Ukupne aktive Ukupnih plasmana Ukupnih depozita Ukupnih prihoda i ukupnog nivoa kapitala

Vlasnička struktura: 100 odsto Intesa Sanpaolo grupa1

1.4. Organizaciona struktura

Dinamičan rukovodeći tim, iskustvo i profesionalnost, primena svetskih poslovnih standarda i dobro poznavanje lokalnog okruženja samo su neke od prednosti koje čine Intesa banku vodećom srpskom bankom.

Po uzoru na matičnu grupaciju, primenjuje se divizioni biznis model, koji podrazumeva organizacionu podelu na divizije prema vrsti klijenata, dok su servisi poslovne podrške centralizovani. Takav model poslovanja omogućava da razvijaju specifične uslužne modele kako bi na najbolji mogući način odgovorili na potrebe klijenata a da istovremeno maksimalno iskoriste prednosti svoje izuzetno razvijene poslovne mreže i stvore preduslove za snažan budući rast i razvoj.

Slika 1. – Organizaciona šema Banca Intesa

1.5. Korporativne vrednosti

Kao vodeća banka na tržištu, poslovanje ove kompanije ima veliku ulogu i uticaj na celokupno društvo i upravo zato promovišu model rasta zasnovan na finansijskoj snazi, jakoj kapitalnoj osnovi i održivim rezultatima. Konstantno osnažuju poverenje klijenata, trude se da akcionari budu zadovoljni, razvijaju osećaj pripadnosti kod svojih zaposlenih i brižljivo prate potrebe zajednice i okruženja.

Identitet grade na snažnim vrednostima kojima se rukovode u svakodnevnom poslovanju kako bi ostvarili tržišni uspeh, ali i doprineli opštem boljitku najšire društvene zajednice:

2

IntegritetSvoje ciljeve ostvaruju pošteno, ispravno i odgovorno, uvažavajući pravila i načela etike koje profesija nalaže i u duhu potpisanih ugovora.IzvrsnostPostavili su sebi cilj kontinuiranog unapređenja, planiranja budućih aktivnosti, uz anticipaciju izazova, negovanje ekstenzivne kreativnosti usmerene na inovacije. Prepoznaju i nagrađuju zasluge i kvalitet.Transparentnost Posvećeni su principu transparentnosti kao osnovi svojih aktivnosti, komunikacije i ugovora, kako bi omogućili svojim interesnim grupama da donose autonomne i savesne odluke.Poštovanje svakog pojedinca Kombinuju poslovne operacije velikog formata, sa dubokim lokalnim korenima, kako bi bili banka velike vizije, ne gubeći pri tom iz vida čoveka kao pojedinca.Jednakost Posvećeni su odstranjivanju svih oblika diskriminacije iz svog ponašanja i poštuju polne, starosne, etničke, verske, političke i jezičke različitosti, kao i razliku u sindikalnim opredeljenjima, seksualnoj orijentaciji ili invaliditetu.Individualne vrednosti Vrednost svakog pojedinca je vodič - koriste tehnike slušanja i dijaloga kao alatke za kontinuirano unapređenje odnosa sa svim interesnim grupama.Odgovornost u korišćenju resursaTeže pažljivom korišćenju svih resursa, promovisanju ponašanja zasnovanog na najoptimalnijem korišćenju resursa i izbegavanju nepotrebnog trošenja, daju prioritet izborima koji uzimaju u obzir održivost.

1.6. Društvena odgovornost

OdrživostSvesni da kao vodeća banka na tržištu imaju važnu ulogu u životu privrede, ali i značajan uticaj na društveno i prirodno okruženje, strategiju razvoja temelje na principu postizanja održivosti prilikom kreiranja vrednosti. Teže da ciljeve strategije ostvare kroz uspostavljanje balansa između ekonomskih, socijalnih i ekoloških aspekata delovanja, doprinoseći jačanju privrede, održavanju društvene kohezije, kao i većoj dobrobiti zajednice.

Rukovode se sledećim vrednostima, principima i politikama:

Deset principa Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija Etički kodeks Politika nefinansiranja naoružanja Politika zaštite životne sredine i unapređenja energetske efikasnosti Dobrim praksama Održivosti matične grupe Intesa Sanpaolo

Klijenti – Doprinose održivom razvoju ponudom inovativnih proizvoda i usluga koji izlaze u susret stvarnim potrebama klijenata, pružajući podršku privredi i građanima. Sa posebnom pažnjom se pristupa potrebama ugroženih segmenata društva, zbog čega je finansijska inkluzija važna odrednica našeg odnosa sa klijentima uz dijalog, otvorenu komunikaciju i njihovo zadovoljstvo.

3

Zaposleni – Neguju duh zajedništva i pripadnosti nastojeći istovremeno da zaposlenima omoguće podsticajni radni ambijent koji omogućava optimalni profesionalni razvoj i lični napredak. Svim zaposlenima pružaju jednake mogućnosti verujući da poštovanje svakog zaposlenog, uvažavanje njegovog mišljenja i ispitivanje zadovoljstva predstavljaju temelj za razvoj radnog okruženja zasnovanog na međusobnom poverenju i lojalnosti. Dobavljači - Uspostavljanjem i održavanjem dugoročnih partnerskih odnosa sa dobavljačima, zasnovanim na principima dijaloga, transparentnosti i jednakosti, kreiraju vrednost kako za sopstveno poslovanje, tako i za delatnost kompanija u kompanijskom dobavljačkom lancu. Osnaživanjem ovih preduzeća i promocijom održivosti u dobavljačkom lancu doprinosi se zapošljavanju i podsticaju razvoja lokalne ekonomije i lokalnih zajednica.Zajednica – Imaju želju da doprinose unapređenju kvaliteta života društva odgovarajući na potrebe zajednice sopstvenim projektima, uključivanjem u inicijative od šireg društvenog značaja, kao i jačanjem kulture korporativnog volonterstva . U fokusu delovanja nalaze se zaštita kulturno-istorijskog nasleđa, promocija umetnosti, ulaganje u zdravstvo, kao i podrška mladima i obrazovanju. Članstvom u lokalnim mrežama međunarodnih inicijativa koje promovišu održivost, razmenjuju najbolje prakse i daju primer široj javnosti.Životna sredina – Svesni su da osim ekonomske odgovornosti imaju i odgovornost za posledice koje njihove odluke imaju na životnu sredinu. Stoga u skladu sa Politikom zaštite životne sredine i unapređenja energetske efikasnosti teže da primenjuju ekološki odgovorne prakse: promoviše se odgovorno ponašanje i smanjuje se direktan i indirektan uticaj na okolinu stavljajući pritom akcenat na odgovorno upravljanje resursima i podršku klijentima da unaprede sopstvenu energetsku efikasnost.

1.7. Konkurencija

„Listu dobitnika posle prvih devet meseci predvodi Inteza sa dobitkom pre oporezivanja od 7,4 milijarde dinara ispred druge italijanske banke Unikredit koja je ostvarila dobit od sedam milijardi dinara. Na trećem mestu je Rajfajzen banka sa 5,3 milijardi dinara dobiti, a nju sledi AIK banka srpskog biznismena Miodraga Kostića sa ostvarenim profitom posle devet meseci od 5,25 milijardi dinara. Na petom mestu je Sosijete ženeral sa dobiti od tri milijarde dinara.“1

Banka koja sa 1,42 miliona klijenata u Srbiji, vodeća po broju istih, ne mora posebno da iskazuje svoju nadmoć u odnosu na konkurenciju. Tekst iznad svedoči koliko je Intesa iznad konkurencije i što se tiče dobitka. Takođe se može pohvaliti da je najbolja i po pitanju ukupne aktive, ukupnih plasmana i ukupnih depozita.

Na sve to dodajmo i da je od skoro Intesa Sanpaolo, međunarodna bankarska grupacija u okviru koje posluje Banca Intesa, uključena u indeks 20 najodrživijih korporacija na svetu.

Potencijalna opasnost u vidu konkurentnosti može doći od banaka novijih na našem tržištu, kao što je npr. Telenor banka koja je za kratko vreme stigla do broja od preko 100.000 klijenata. Broj kojim ne mogu da se pohvale banke koje su godinama na tržištu.

1 www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=334826

4

„Tu je i Sberbanka koja pridobija klijente sa novim proizvodima, online aplikacijama i agresivnim marketingom. A najveći broj tih klijenata su klijenti drugih (velikih) banaka. Kada u priču ubacimo i stare igrače na tržištu sa novim ambicijama (rukovodstvom) kao što su Halkbank koja je kupila Čačansku banku, Hypo banku koja je sa novim vlasnicima dobila nove ciljeve, NLB Banka koja se naoružava operativom, ERSTE banku sa inovativnim mBanking rešenjem, možemo očekivati samo razvoj na bolje za klijente i više posla za bankare da pridobiju novog klijenta.“2

Možemo doći do zaključka da se tržište ubzava i da će tu doći do velikih promena na polju poslovanja banaka u Srbiji, te da će slabiji igrači ostati daleko iza jače konkurencije. Svakako, očekuje se da Banka Intesa zadrži vodeću poziciju i u narednim godinama.

1.8. Kredit kao primer iz široke ponude usluga

Auto-kredit u dinarima, fiksna kamatna stopa i bez učešća.

Vrsta kredita Kredit za kupovinu vozila od pravnih i fizičkih lica u RSDValuta kredita RSDKriterijum za indeksiranje Nema kriterijuma za indeksiranje

Iznos kredita

Za kupovinu od pravnih lica 200.000 - 3.600.000 RSDZa kupovinu od fizičkih lica 200.000 - 1.650.000 RSD

Iznos kredita može se uvećati za iznos premije polise kasko osiguranja koju izdaje osiguravajuća kompanija. Iznos kredita se kod kupovine od fizičkog lica može uvećati za iznos poreza za prenos apsolutnih prava

Učešće Bez učešćaPeriod otplate 18 - 84 meseca (18, 24, 36, 48, 60, 72, 84)Kamatna stopa(na godišnjem nivou) klijenti* ostali građani

10,99%, fiksna 13,99%, fiksna

Instrumenti obezbeđenja

1 menica sa klauzulom bez protesta Zaloga na vozilu, bez prava prodaje založenog vozila do konačne otplate kredita

(samo za kredite preko 1.200.001 RSD) Kasko osiguranje vozila obavezno za ceo period otplate kredita, polisa vinkulirana u

korist Banke do otplate kredita (samo za kredite preko 1.200.001 RSD)

Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u obračun efektivne kamatne stopeNaknada za obradu kreditnog zahteva

1% od iznosa odobrenog kredita, jednokratno unapred za klijente*2% od iznosa odobrenog kredita, jednokratno unapred za ostale građane

1 menica 50 RSDIzveštaj Kreditnog biroa 246 RSD

Troškovi koji padaju na teret korisnika a nisu poznati u trenutku oglašavanjaKasko osiguranje (samo za kredite preko 1.200.001 RSD), naknada za upis založnog prava u Registar založnog prava prema tarifi Agencije za privredne registre, iznos poreza za prenos apsolutnih prava.

2 Delfi metoda

2 http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=12&dd=12&nav_id=10736615

Polazna tačka metode je definisanje problema za koji se traži prognoza. Nakon definisanja problema, formira se grupa eksperata koji će učestvovati u prognoziranju. Jasno je da je preduslov svih uslova izbor najkompetentnijih eksperata za datu oblast, onih koji najbolje poznaju proučavani fenomen. Broj eksperata koji bi trebalo da čine grupu nije lako odrediti, međutim preporučuje se grupa od 10 do 15 naučnika, a najviše do 35. Kontakti sa ekspertima obavljaju se putem serije upitnika. Preko upitnika  se od njih traže prognoze i raznovrsne informacije, pri čemu je anonimnost eksperta i dobijenih prognoza zagarantovana.

Prva serija upitnika koja se dostavlja ekspertima sadrži neophodne informacije, a od njih se traži da daju svoju prognozu koja mora biti potkrepljena odgovarajućim argumentima. Na bazi dobijenih prognoza, pristupa se izračunavajnu prosečne prognoze koja predstavlja srednju vrednost pojedinačnih prognoza, kao i variranje prognoza oko srednje vrednosti koje predstavlja meru preciznosti prognoza. 

Druga serija upitnika koja se šalje ekspertima sadrži izačunatu prosečnu prognozu, meru preciznosti prognoza i ekstremne prognoze sa njhovim razlozima. Od eksperata se tada traži da preispitaju svoju prvobitnu prognozu, urade eventualnu korekciju i dostave mišljenje o ekstremnim prognozama zajedno sa odgovarajućom argumentacijom.

Ovakav proces se obavlja u više koraka – obično četiri, a konačna prognoza dobija se kao srednja vrednost  prognoza iz zadnje serije upitnika. Kao prosečna vrednost uzima se medijana koja predstavlja onu vrednost prognoze za koju je broj eksperata čija je prognoza veća od te vrednosti jednak broju eksperata čija je prognoza manja od te vrednosti. Variranje prognoze oko srednje vrednosti predstavlja se u obliku granica – kvartila.  Donji kvartil predstavlja onu prognozu za koju broj eksperata čije su prognoze manje od te vrednosti iznosi 25%  ukupnog broja eksperata. Gornji kvartil  predstavlja onu prognozu za koju broj eksperata čije su prognoze veće od te vrednosti iznosi 25%  ukupnog broja eksperata.

2.1. Prednost Delfi metode

Brzo postizanje koncenzusa Panel mogu činiti eksperti iz celog sveta Mogućnost pokrivanja širokog spektra ekspertiza Isključivanje tzv. «grupnog mišljenja» Predviđanje specifičnih, jednodimenzionalnih pitanja

Prednost Delfi metode je što se zajednička prognoza dobija organizovanim i sistematskim usaglašavanjem pojedinačnih prognoza i što je  pored kvalitativnih, moguće dobiti i  kvantitativne pokazatelje prognoziranog fenomena.

Upotreba Delfi metode se danas znatno proširila na naučnu pripremu odluka ali i na predviđanje mnogobrojnih ekonomskih fenomena čija je priroda neizvesna, a čije je poznavanje neophodno. To je svakako moćna metoda dobijanja odgovora ukoliko su pitanja pravilno postavljena, na primer: kakva je prognoza veličine tržišta u Evropi za određeni proizvod. U konkretnom slučaju, Delfi panel će uključiti stručnjake za marketing, prodaju, demografe i eksperte za psihologiju i preferencije kupaca i dati kvalitativne i kvantitativne pokazatelje posmatranog fenomena. U odnosu na druge metode, može se reći da je ova metoda prilično jeftina.

6

2.2. Nedostaci Delfi metode

Uspeh metode zavisi isključivo od učesnika u ekspertskom panelu Složen postupak sprovođenja Nemogućnost egzaktnog utvrđivanja broja učesnika u ekspertskom panelu  Velika dužina trajanja istraživanja.

Mana metode je što samo sprovođenje predstavlja prilično složen postupak, naročito u fazi pripreme i to:

-         odabiranje eksperata - učesnika u panelu

-         pažljivo formulisanje pitanja

-         pažljiv odabir vremenskog okvira u kome istraživanje mora biti završeno

-         minimizacija rizika odustajanja ispitanika u toku istraživanja

-         definisanje preciznih tehnika za analizu ekspertskih odgovora i prognoza.  

Nedostatak Delfi se ogleda i u nemogućnosti da se odredi optimalna veličina grupe eksperata. Naime, čini se da bi veća grupa eksperata povećala tačnost predviđanja. Međutim, veoma je teško sastaviti dovoljno veliku i dovoljno kompetentnu grupu eksperata za proučavani fenomen, tako da velika grupa obično sadrži manji broj pravih eksperata, specijalnista za proučavani fenomen.Veliki broj pojedinačnih prognoza bi, u ovom slučaju, samo smanjio preciznost i pouzdanost zajedničke prognoze.

I poslednji otežavajući faktor ove metode je vreme. Imajući u vidu da jedna runda  ispitivanja i obrade podataka traje prosečno 3 nedelje, dolazimo do zaključka da je za četiri runde potrebno tri meseca za koje vreme rizik osipanja panela raste i preti da istraživanje doživi neuspeh.

7

3 Primena metode sa izračunavanjima

3.1. Spisak pitanja

Banca Intesa nedavno je na tržište Srbije donela uslugu beskontaktnog plaćanja putem mobilnog telefona - Wave2Pay. Budući da se radi o novom vidu mobilnog plaćanja, ili makar vidu plaćanja koji je za mnoge korisnike nepoznanica:3

1. Kada očekujete veću ekspanziju beskontaktnog plaćanja?

Iz bankarskih se krugova može čuti kako postoji značajan potencijal koji leži u činjenici da bi Intesa mogla prodavati Generalijeve proizvode kroz svoju široku mrežu poslovnica.4

2. Kada očekujete proširenje usluga Intesa banke u vidu osiguravajućih prozivoda?

Intesa Sanpaolo, međunarodna bankarska grupacija u okviru koje posluje Banca Intesa, uključena je u indeks 20 najodrživijih korporacija na svetu koji objavljuje specijalizovani kanadski časopis Corporate Knights. Intesa Sanpaolo je ujedno i jedina italijanska bankarska grupacija koja je postigla ovakav uspeh koji potvrđuje njenu sposobnost da strateški upravlja rizicima i mogućnostima u oblasti zaštite životne sredine, društvenog razvoja i upravljanja.5

3. Kada očekujete da grupacija, u okviru koje posluje kompanija, bude uključena u indeks 10 najodrživijih korporacija na svetu?

U prvih sedam meseci 2016. godine banka je ostvarila rast novih plasmana gotovinskih kredita od 50 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.6

4. Kada očekujete rast novih plasmana gotovinskih kredita od 70% u odnosu na navedeni period?

Do 31.03.2017. godine klijentima se ne naplaćuje naknada za obradu kreditnih zahteva podnetih putem aplikacije elektronskog bankarstva.7

5. Kada očekujete da klijenti u Srbiji u potpunosti pređu na korišćenje aplikacije elektronskog bankarstva?

Zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske komisije, EIF je obezbedio direktnu garanciju koja će omogućiti Banca Intesa da u naredne dve godine podrži 3.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji sa 60 miliona evra kredita pod povoljnim uslovima – sa dužim rokom otplate i bez hipoteke kao sredstva obezbeđenja.8

6. Kada očekujete potpisivanje novog ugovora i novu garanciju za podršku novim malim i srednjim preduzećima u Srbiji?

3 www.benchmark.rs/vesti/banca_intesa_wave_2_pay_intervju_video-692704 rs.seebiz.eu/intesa-sanpaolo-i-generali-ozbiljne-prepreke-velikom-preuzimanju/ar-149508/5 www.nedeljnik.rs/vesti/portalnews/intesa-sanpaolo-medu-20-najodrzivijih-korporacija-na-svetu/6 www.ekspres.net/biznis/banka-intesa-senzacionalni-kes-kredit-sa-fiksnom-ratom-na-84-meseca7 www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/lakse-brze-gotovinskih-kredita-odgovor-za-15-minuta-uz-online-kredite/8 www.novimagazin.rs/ekonomija/60-miliona-evra-podrske-za-3000-malih-i-srednjih-preduzeca

8

3.2. Stručnjaci

1. Jasna Drobnjak, direktor odeljenja za multichannel2. Sandra Nenadić, menadžer u sektoru za PR i marketing komunikacije3. Vladan Bukvić, direktor za upravljanje finansijskim poslovanjem4. Srđan Jakšić, glavni konsultant u sektoru za poslovanje sa fizičkim licima5. Ljubica Moc, saradnica u sektoru za upravljanje kreditiranjem6. Stanko Prodanović, IT menadžer

9

3.3. Statistička obrada podataka

1. Kada očekujete veću ekspanziju beskontaktnog plaćanja?

2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023Str 1 xStr 2 xStr 3 xStr 4 xStr 5 xStr 6 x

Godina tί fί fί·tί tί² fί·tί² Y P2017 0 0 0 0 0 -2,03 0,02102018 1 2 2 1 2 -1,09 0,13802019 2 2 4 4 8 -0,16 0,43652020 3 1 3 9 9 0,78 0,78252021 4 1 4 16 16 1,72 0,95752022 5 0 0 25 0 2,65 0,99602023 6 0 0 36 0 3,59 0,9995

∑ 6 13 35

tn= 2,17 Srednja vrednostσn= 1,07 Stadnardna devijacija

2. Kada očekujete proširenje usluga Intesa banke u vidu osiguravajućih prozivoda?10

2017 2018 2019 2020 2021 2022 20230.0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1.0

Godina

Vero

vatn

oća

ostv

aren

ja d

ogađ

aja

2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023Str 1 xStr 2 xStr 3 xStr 4 xStr 5 xStr 6 x

Godina tί fί fί·tί tί² fί·tί² Y P2017 0 0 0 0 0 -2,97 0,00152018 1 0 0 1 0 -2,03 0,02102019 2 2 4 4 8 -1,09 0,13802020 3 2 6 9 18 -0,16 0,43652021 4 1 4 16 16 0,78 0,78252022 5 1 5 25 25 1,72 0,95752023 6 0 0 36 0 2,65 0,9960

∑ 6 19 67

tn= 3,17 Srednja vrednostσn= 1,07 Stadnardna devijacija

3. Kada očekujete da grupacija, u okviru koje posluje kompanija, bude uključena u indeks 10 najodrživijih korporacija na svetu?

2017 2018 2019 2020 2021 2022 202311

2017 2018 2019 2020 2021 2022 20230.0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1.0

Godina

Vero

vatn

oća

ostv

aren

ja d

ogađ

aja

Str 1 xStr 2 xStr 3 xStr 4 xStr 5 xStr 6 x

Godina tί fί fί·tί tί² fί·tί² Y P2017 0 0 0 0 0 -4,02 0,00102018 1 0 0 1 0 -3,13 0,00072019 2 0 0 4 0 -2,24 0,01252020 3 2 6 9 18 -1,34 0,09002021 4 0 0 16 0 -0,45 0,32652022 5 3 15 25 75 0,45 0,67352023 6 1 6 36 36 1,34 0,9100

∑ 6 27 129

tn= 4,50 Srednja vrednostσn= 1,12 Stadnardna devijacija

4. Kada očekujete rast novih plasmana gotovinskih kredita od 70% u odnosu na navedeni period?

2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023Str 1 x

12

2017 2018 2019 2020 2021 2022 20230.0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1.0

Godina

Vero

vatn

oća

ostv

aren

ja d

ogađ

aja

Str 2 xStr 3 xStr 4 xStr 5 xStr 6 x

Godina tί fί fί·tί tί² fί·tί² Y P2017 0 2 0 0 0 -1,21 0,11302018 1 3 3 1 3 0,24 0,59502019 2 1 2 4 4 1,70 0,95552020 3 0 0 9 0 3,15 0,99932021 4 0 0 16 0 4,61 0,99902022 5 0 0 25 0 6,06 0,99992023 6 0 0 36 0 7,52 0,9999

∑ 6 5 7

tn= 0,83 Srednja vrednostσn= 0,69 Stadnardna devijacija

5. Kada očekujete da klijenti u Srbiji u potpunosti pređu na korišćenje aplikacije elektronskog bankarstva?

2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023Str 1 xStr 2 x

13

2017 2018 2019 2020 2021 2022 20230.0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1.0

Godina

Vero

vatn

oća

ostv

aren

ja d

ogađ

aja

Str 3 xStr 4 xStr 5 xStr 6 x

Godina tί fί fί·tί tί² fί·tί² Y P2017 0 0 0 0 0 -3,58 0,00052018 1 0 0 1 0 -2,78 0,00252019 2 0 0 4 0 -1,99 0,02352020 3 2 6 9 18 -1,19 0,11702021 4 1 4 16 16 -0,40 0,34452022 5 1 5 25 25 0,40 0,65552023 6 2 12 36 72 1,19 0,8830

∑ 6 27 131

tn= 4,50 Srednja vrednostσn= 1,26 Stadnardna devijacija

6. Kada očekujete potpisivanje novog ugovora i novu garanciju za podršku novim malim i srednjim preduzećima u Srbiji?

2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023Str 1 xStr 2 xStr 3 x

14

2017 2018 2019 2020 2021 2022 20230.0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1.0

Godina

Vero

vatn

oća

ostv

aren

ja d

ogađ

aja

Str 4 xStr 5 xStr 6 x

Godina tί fί fί·tί tί² fί·tί² Y P2017 0 0 0 0 0 -5,00 0,00012018 1 0 0 1 0 -3,00 0,00142019 2 3 6 4 12 -1,00 0,15852020 3 3 9 9 27 1,00 0,84152021 4 0 0 16 0 3,00 0,99862022 5 0 0 25 0 5,00 0,99992023 6 0 0 36 0 7,00 0,9999

∑ 6 15 39

tn= 2,50 Srednja vrednostσn= 0,50 Stadnardna devijacija

4 Rezultati predviđanja

Nakon završenog procesa delfi metode i statističke obrade, možemo reći da smo dobili sledeće okvirne prognoze o rezultatima predviđanja:

1. Kada očekujete veću ekspanziju beskontaktnog plaćanja?

15

2017 2018 2019 2020 2021 2022 20230.0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

1.0

Godina

Vero

vatn

oća

ostv

aren

ja d

ogađ

aja

Na osnovu završene delfi procedure možemo doneti zaključak da se veća ekspanzija može očekivati za 2,17 godina, odnosno početkom 2019. godine.

2. Kada očekujete proširenje usluga Intesa banke u vidu osiguravajućih prozivoda?

Na osnovu završene delfi procedure možemo doneti zaključak da proširenje usluga u vidu osiguravajućih proizvoda možemo očekivati početkom 2020. godine.

3. Kada očekujete da grupacija, u okviru koje posluje kompanija, bude uključena u indeks 10 najodrživijih korporacija na svetu?

Na osnovu završene delfi procedure možemo doneti zaključak da su očekivanja da grupacija bude u prvih 10 najodrživijih korporacija na svetu u drugoj polovini 2021. godine.

4. Kada očekujete rast novih plasmana gotovinskih kredita od 70% u odnosu na navedeni period?

Na osnovu završene delfi procedure možemo doneti zaključak da će se to desiti već tokom iduće godine, odnosno početkom 2018. godine.

5. Kada očekujete da klijenti u Srbiji u potpunosti pređu na korišćenje aplikacije elektronskog bankarstva?

Na osnovu završene delfi procedure možemo doneti zaključak da su očekivanja da se u potpunosti pređe na elektronsko bankarstvo tek 2021. godine.

6. Kada očekujete potpisivanje novog ugovora i novu garanciju za podršku novim malim i srednjim preduzećima u Srbiji?

Na osnovu završene delfi procedure možemo doneti zaključak da se očekuje potpisivanje novog ugovora već tokom 2019. godine.

16

5 LITERATURA

1. Prof. dr Maja Levi Jakšić, dr Sanja Marinković, mr Jasna Petković - Menadžment inovacija i tehnološkog razvoja

2. www.bancaintesabeograd.com

Fusnote:

[1] http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=334826

[2] http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=12&dd=12&nav_id=1073661

[3] http://www.benchmark.rs/vesti/banca_intesa_wave_2_pay_intervju_video-69270

[4] http://rs.seebiz.eu/intesa-sanpaolo-i-generali-ozbiljne-prepreke-velikom-preuzimanju/ar-149508/

[5] http://www.nedeljnik.rs/vesti/portalnews/intesa-sanpaolo-medu-20-najodrzivijih-korporacija-na-svetu/

[6] https://www.ekspres.net/biznis/banka-intesa-senzacionalni-kes-kredit-sa-fiksnom-ratom-na-84-meseca

[7] http://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/lakse-brze-gotovinskih-kredita-odgovor-za-15-minuta-uz-online-kredite/

[8] http://www.novimagazin.rs/ekonomija/60-miliona-evra-podrske-za-3000-malih-i-srednjih-preduzeca

17