APTEFF, 31, 1-748 (2000)UDC G28.1 : 663.6

BIBLJ D: 1450-7188. (2000) 31, pp. 23-38

Pregleelni rael

VODA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIjI

Mile T. Klasnja

Polazeciad vainosti vade za proces proizvodnje u prehrambenoj industriji, kao i od situacije savodosnabdevanjem u zemlji i opterecenjem okoline otpadnim vodama prehrambene industrije,razmatraju se osnovni aspekti ave kompleksne problematike: (i) snabdevanje vodom prehrambeneindustrije; (ii) kvalitet vade za prehrambenu industriju i nacin pripreme vade (higijenska ispravnostvade, ostali zahtevi u pogledu kvaliteta vade, dodatna obrada vodovodske vode, priprema sirovevade); (iii) otpadne vode prehrambene industrije (karakterizacija otpadnili voda, smanjenje kolicinei zagadenja otpadnili voda, preciscavanje otpadnih voda).

KUUCNE RECI: prehrambena industrija, voda, otpadna voda, snabdevanjevodom,kvalitet ipriprema vode,predscavanje otpadnili voda

UYOD

Sta je voda za nas, za coveka, za pojedinca? Jedan od odgovora je i onaj Ive Andrica.Andric kaze:

Voda igra vainu ulogu u iivotu coveka. U nasim narodnim pesmama i pripovetkama voda secescepominje nego hleb, iii odelo i obuca, nego kula iii njiva. Osim toga sto je potrebna za pice, zapranje, za plovidbu, iii upravo zbog toga, oko nje se stvorio neki oreal misterije. Ona dolazi odmaliposle sunca, iii uporedo s njim.

A sta je voda za prchramhcnu industriju? Mnogo toga. Ona je jedna od sirovina, ona sekoristi za pranje, za proizvodnju pare, vodom najcesce hladimo.

Gde je problem, u naizgled tako jednostavnoj supstanci, koja se podrazumeva; za koju,kao i za vazduh, za tIc pod nogama smatramo da je prirodno da je imamo, u dovoljnoj kolicinii cistu? Problemi su, medutirn, mnogi, u dobroj meri ih i znamo. Razmotrimo ih, u procesudefinisanja uloge vode u prehrambenoj industriji, u naporu da se osmisli strategijaprehrambene industrije vezana za vode. Pori cc se, pri tome, od nekih uvrezenih zabluda,utvrdice se odredene cinjenice i iscrtace se okvir problematike vode u prehrambenoj industriji.

Dr Mile Klasnja, vanr. prof., Univcrzitct u Novom Sadu, Tchnoloski fakultct, 21000 Novi Sad, Bulcvar CaraLazara 1, Jugoslavija.

23

ZABLUDA: Nasa zemlja je bogata vodom.CINJENICE: Crna Gora jcste (L), ali Srbija nije bogata vodorn, pogotovo ne svojim,

domacim, povrsinskim vodarna (jer 90% povrsinskih voda Srbijc su tzv. tranzitnc vode, kojcne nastaju na njenoj teritoriji a obicno oticu i clalje, i na koje rni mozcrno samo malo dauticerno, i koje su, sa malim izuzecima, znacajno zagadene). Rezirni voda na teritoriji Srbije suprostorno i vremenski veorna heterogeni (to jasno ukazuje na probleme sa snabdevanjem, ikvalitctorn vode naravno). Maksimalnc potrebe za vodom vremenski se poklapaju saminirnalnim kolicinama voda. Podzemne vode se prckomerno trose --- to opet znaci da suproblemi na vidiku, na primer, u nckim delovima Backe i Banata nivo podzemnih vodaosnovnog vodonosnog kompleksa je opao za 30 m, pa i vise, a to znaci da postoji sasvimrealna opasnost, ponegde sc to i desava, da prodiru iz dubljih slojeva vode znatno slabijegkvaliteta (2).

ZABUJDA: Irnamo closta kvalitctne vode koja je namenjcna snabdevanju stanovnistva.CINJENICE: Vodoprivredna osnova Srbije (2) (treba napomenuti, da je Vodoprivredna

osnova Crne Gore jos u fazi izradc i nije clostupna), je izricita: prvenstvo pri koriscenju voda(najkvalitetnije vode) ima vodosnabdevanje stanovnistva, a to znaci i prehrambena industrija,jcr sc za sam proces proizvodnje hrane mora koristiti voda kvaliteta vode za pice (3). Postoji,dakle, prvenstvo pri obezbedivanju ncophodne (kvalitetne) vode za prehrambenu industriju,Tako je u nacelu i to je dobro. Ali, ista ta Vodoprivredna osnova (VOS) jasno kaze cia Srbijanema dovoljno kvalitetne vode za pice (a, koliko se zna, i u Crnoj Gori je organizacijavodosnabdevanja veliki problem (4)). Citirajmo: "Srbija danas oskudeva u pogledu kolicinapijace vode ... Oskudica vode u Ictnjim mesecima se vise iii manje, oseca u skoro svim naseljimai na svim prostorima Srbije, a brojna su i naselja koja ivan ovog perioda nemaju dovoljnovode." (2) A, treba Ii to napomenuti, kada krenu ncstasice tada su i potrebe za vodom vecegdel a prehrambene industrije najvccc. Cinjenica je, medutirn, da brojne Iabrike prehrambeneindustrije imaju sopstvene bunare iz kojih zadovoljavaju dec svojih potreba za vodom. Tacno,ali je prvi vodonosni sloj ccsto vcorna zagaden, a vode iz dubljih slojeva, kao sto je osnovnivodonosni kompleks u Vojvodini na primer, je zbog nadeksploatacije sve manje.

ZABLUDA: Koriscenjern vodovodske vode svi problcmi su reseni (u pogledu kvalitetavode, naravno, kakva je situacija sa kolicinama vode upravo je pokazano).

CINJENICE: Voda iz vodovoda ne retko ne zadovoljava u pogledu kvaliteta. Po poclacimaVOS-a 80% vode za pice u Srbiji je podzernna voda (u pravilu boljeg kvalitcta od povrsinskc),ali je kvalitet podzemnih voda u Srbiji izrazito neujcdnacen, najvcci cleo tih voda je iz podzemljaneposredno uz reke, tako cia se 80-90% te vode dobija inliltracijorn povrsinskih vocla (2), akakav je kvalitet povrsinskih vocla prikazacc se kasnije u ovom radu. Postupak pripreme vocleu daleko najvecern broju nasih vodovocla takav je da ne moze cia se izvede znacajnija popravkakvaliteta vode. Dodajmo tome ccsto stare, ne najbolje izvedene i lose odrzavane vodovodncmrcze. Posleclica svega toga je cia Iabrike nase prehrambene industrije ne mogu do kraja, iuvek, cia se pouzclaju u vodovoclsku vodu.

Naveclimo primere: U 199]. goclini, u ispitivanjima koja su obuhvatila celu Srbiju, od52.500 uzoraka vode ispitanih na Iiziko-hemijske parametre neispravno jc bilo 23,4%, od73.33] uzoraka za mikrobioloska ispitivanja neispravno je bilo 9,3% (gotovo svaki desetiuzorak!). A posle ]991. godine se situacija pogorsala. Tako je, po ispitivanjima iz 1993. godineizveclenim u 174 vodovoda, u 48% njih (to je prakticno polovina) bilo je mikrobioloskineispravno vise od 5% uzoraka, a u 34% (trecina vodovoda) fiziko-hemijski neispravno viseocl 20% uzoraka, clok je 21% (petina vodovocla!) imalo i mikrobioloski i Iiziko-hernijskineispravnu vodu po ovim kriterijumima. Po okruzima gleclano: u 13 okruga (od 30) je vodabila iIi mikrobioloski iIi fiziko-hemijski neispravna, a u 9 okruga istovremeno i fiziko-hernijskii mikrobioloski (2). To su cinjcnicc.

24

Cernu ovoliki uvod? Zato sto je to sto je razmatrano, u najkracim crtama, to je "okruzenje"u kojem se nasa prehrambena industrija nalazi. Da joj, i pored toga sto ima prvenstvo upravu na kvalitetnu vodu, nisu zagarantovane ni kolicine, pa ni kvalitet, te vode koja sedoprema sistemima vodosnabdevanja; a dajoj istovremeno ni sopstvena izvorista nisu sigurna.To je okruzenje na koje prehrambena industrija moze malo da uticc, sto znaci da, prakticno,moze sarno da mu se prilagodi, da kompenzuje, da minimizuje, negativne efekte tih strukturnihncujednaccnost i celog kompleksa problematike voda i otpadnih voda na svoj rad.

Pozabavimo se, dakle, nacinom tog prilagoc1avanja, strategijom resavanja problematikevode i otpadnih voda nasc prchrarnbcnc industrije (i industrije pica, koja se moze posmatrati,i koja sc ovde posmatra, u okviru prehrambene industrije).

SNABDEVANlE VODOM FABRlKA PREHRAMBENE INDUSTRIJE

Fabrike prehrambene industrije se obicno snabdevaju vodom iz komunalnog vodovoda,iIi to kombinuju sa korisccnjern vode iz sopstvenog izvorista (u pravilu su to bunari), iii seoslanjaju sarno na sopstveno izvoristc (na bunare). Vodovodske vode, pokazano je, nemauvek dovoljno, scm toga sve je skuplja, a cena ce joj u buducnosti rasti jos vise (da se ne ulaziovde u razloge zasto ce to tako biti i zasto mora tako da bude), Kvalitet vade da se ostavi zasada po strani. Na prvi pogled problem se resava sopstvenim bunarima, jer se za tu vodu, akoje takvih karakteristika da se ne mora mnogo uloziti u njenu obradu, i kada se investicija zabunar otplati, placa drzavi, drustvu, veoma malo, a cesto i nista (cena podzemne vode kvalitetavode za pice koja se koristi za svoje potrebe u 1999. godini iznosila je (sarno!) Cl,082 [din/rn"](5); a poznata jc cinjenica da se cesto voda iz sopstvenih bunara fabrika iii uopste ne placa(jednostavno, nije ni registrovano da bunar postoji) iIi se prijavljuju znatno manje kolicinc odstvarnih). Kada je nesto, kao ta vocla, toliko jcftino, onda su posledice occkivanc, i logicnc:potrosnja vode je, najccsce, mnogo veca od neophodne. Stvara se navika na takvo ponasanjc,takvo trosenje vodc postaje sastavni deo normativa fabrikc, laksc je tako raditi, a direktneposleclice (na primer sa aspekta povecane kolicine otpaclnih veda i troskova njenog ispustanja)obicno nema. Dugorocno, ovolika potrosnja se placa brzirn starenjem bunara, smanjenjemnjihove izdasnosti i na red dolazi, ranije nego sto jc moralo, busenje novog bunara, no za tosc sreclstava nekako nade. Mcdutim, politika zajednice ide za tim da se rezerve kvalitetnepodzemne vode ocuvaju za vodosnabdevanje stanovnistva (6). Treba Ii napomenuti, da subunari po fabrikama u pravilu izbuscni upravo do tih vodonosnih slojeva najkvalitetnije vode.Trcba Ii, dalje, rcci da se ta kvalitetna voda ne koristi sarno kao sirovina, i za pranje opreme,gde je nezamenljiva, vee na primer za hladenje kompresora, i za ostala hladenja u pogonu, ito najcesce u otvorenim, protocnim sisternima. Drugim recirna, pritisak drustva, drzave,pojacavace se u pravcu ako ne zabrane (jer 0 prehrambenoj industriji je rec) a ono svakakoogranicenja u eksploataciji sospstvenih izvorista, Danas je to simbolicno, ali tesko da cc josdugo biti tako. Prema tome, moze se occkivati, bilo da je vodovodska voda u pitanju, bilosopstveni bunari, da cc smanjenje potrosnjc vode postati imperativ, da se nece moci ostati nadeklarativnom zalaganju vee da ce se morati preduzeti odgovarajuce mere. Recju, nasaprehrambena industrija morace znatno da rcdukujc svoju potrosnju vode.

Mere smanjenja potrosnje vode su poznatc, neke vise, ncke manje (7, 8). Tehno­ekonomska analiza sc izvede i izabere se optimalno resenjc (9). Medutim, problem je, kako toobicno biva, u glavama, u donoscnju pravovremenih oclluka, i u poostravanju tehnoloskediscipline. Jer cinjcnica je, svako to rnoze u svojoj Iabrici cla izracuna, da se znacajne ustedevode, u brojnim slucajcvima, mogu postici uz male troskove, a da tek posle toga, za daljeustcde treba dobro oclvagati odnos ucinaka i troskova. Na primer, koliko je bunara u fabrikama

25

opremljeno vodomerima, koliko je velikih potrosaca vode u fabrikama isto opremljenovodomerima, koliki su gubici u vodovodnoj instalaciji fabrike? Prvo treba meriti potrosnjuvode (jer uno sto se ne meri, to se i ne stedi), a ne oslanjati se na procenu potrosnje (10, 11).Zatim, treba otkloniti uzroke gubitaka vode (razna curenja, kroz naprsline na cevovodirna irezervoarima, na prelivima preko kojih voda stalno otice jer su nivometri u kvaru, u sistemimaza protocno hladenje koji nisu iskljuceni nakon prestanka rada masina, u urcdajima zapranje sirovina na kojima su ventili za vodu zaboravljeni otvoreni, itd.). Karakteristican jeprimer, da je u jednoj fabrici merena potrosnja vade u dane kad nije radila, i iznosila je oko10% potrosnje vade u dane kada se radilo punim kapacitetom (12). Merimo, dakle, potrosnjui uporedimo se sa fabrikarna iz iste grane (8, 13). Dalje mogucnosti usteda vode su brojne:revizija projekata cevovoda za vodu; uvodenje zatvorenih sistema hladcnja, centralizovanihsistema pranja opreme gde god jc to mogucc, a tamo gdc je rucno pranjc ncizbezno ocistiti"suvim postupcima" koliko god je moguce, pa tek prcostalo sprati vodom; praznjenje sudovapod pritiskom CO) umesto pod pritiskom vode; modifikacija programa CIP-pranja; povratkondenzata, itd. (u zavisnosti od tehnicke oprernljenosti, nase Iabrike prirnenjuju pojedineod ovih zahvata). Postoje, zatim, sistemi koji su zasad (pri ovim cenama vodc) sku pi, ali ihtreba poznavati i spremati se za njihovu eventualnu primenu, kao sto je, na primer, recirkulacijadela ispirnih voda (14, 15), recirkulacija (obicno posle odgovarajuce obrade) dela otpadnihvoda iz procesa proizvodnje (16, 17, 18).

Prema tome, moze se mnogo uciniti na smanjenju potrosnje vode uz srazmerno maletroskove, i na taj nacin ublaziti posledice eventualnih ogranicenja po fabriku. Evo primera izprakse: industrija Nemacke je 1996. godine trosila 35% manje vode nego 1990. godine (19).

KVALITET VaDE ZA PREHRAMBENU INDUSTRIJU

Zna se da, kada je prehrambena industrija u pitanju, voda kao sirovina, i voda za pranje,mora biti kvaliteta vode za pice (19). Tu se u prvom redu misli na higijensku ispravnost vode.Ali to obicno nije i dovoljno. Postojc zahtevi proizvodnog procesa koji idu i sire, iIi dalje (vise)ad kvaliteta vode za pice (8, 21). Cesto je vodi koja se trosi u samom procesu proizvodnjehrane i pica potrebno smanjiti tvrdocu, iIi orneksati je sasvim, potrebno joj je promenitimineralni sastav, deaerisati je, sterilisati.

Prema tome, i kad imamo vodovodsku vodu, ne mozerno uvek, a mozerno to sve manje,da se sarno prikljucimo na vodovod. Potrebno je, iIi je neophodno, da dodatno obradimovodovodsku vodu, iIi sarno kao meru sigurnosti iIi zbog zahteva procesa (22, 23).

To je najcesce srazmerno jednostavno postrojenje II kome ce sc izvrsiti neki od slcdccihprocesa:

korekcija sadrzaja (iIi uklanjanje) neorganskih materija (odnosno, izvesce sedekarbonizacija iii omeksavanje iIi demineralizacija);uklanjanje organskih materija (cesto uklanjanje i sporednih proizvoda dezinfekcijeizvedene u vodovodu);degazacija iIi sarno deaeracija;dodatna dezinfekcija iIi stcrilizacija.

Ako je voda iz sopstvenog izvorista, mora se izvesti celokupna priprema vode, od sirovevode do kvaliteta vode za pice, kao i dodatna priprema, do zahtevanog kvaliteta vode zaproces, sto je u slucaju podzemne vode nesto slozenije u odnosu na procese dodatne obradevodovodske vode (obicno se mora izvesti aeracija/degazacija, dcfcrizacija/demanganizacija,uklanjanje amonijaka, bistrenje filtracijorn, dezinfekcija (24, 25, 26), a iza toga slede procesi 1I

odnosu na zahteve procesa proizvodnje; ali napomcnimo da ima nc mali broj slucajeva

26

podzemnih voda koje zahtevaju znatno slozeniju pripremu (27,28)). Ako se fabrika snabdevapovrsinskom vodom, priprema vode do kvaliteta vode za pice se znatno usloznjava i veomaposkupljuje (29).

To je nacin da se obezbedi kvalitet vode kao sirovine i vode za pranje. Medutim, ni zadruge namene u fabrikama prehrambene industrije, za hladenje, za proizvodnju tehnoloskepare, ne moze se upotrebiti sirova voda. Za hladenje u recirkulacionim sistemima voda trebada se dekarbonizuje, da joj se smanji korozivnost, da se onemoguci mikrobioloski rast urashladnom sistemu; napojna voda za kotlovnicu mora se ornek sati, eventualnodemineralizovati. A pre svega toga, iz vode se moraju ukloniti suspendovane ccstice, a ccstoi koloidno dispcrgovane materije (30).

Prerna tome, obicno se i vodovodska voda mora dodatno obraditi, a voda sopstvcnogizvorista pripremiti od pocctka do kraja. Pri tome treba dobro poznavati sve procese pripreme

Tabela 1. Procesi pripreme vode

Bistrcnjc vodc

Filtraeija

Koagulacijn/flok ulacija

Talozcnjc

Korckcija hcmijskogsastava vodc

Ncorganskc matcrijc

Organskc matcrije

Dcoksigenacija/

dcacrucija

Dezinlckcija I stcrilizacijaOksidaiivna srcdstva

Ncoksidativna srcdstvai postupci

• jednorncdijumski i visernedijumski "pescani filtri"• membranski filtri (dead-end i cross-flow Iiltri)• (vixcjxlojni Iiltri, kornbinacija mcmbranskih dead-end

i slojnih filtara• standardni ncorganski koagulanti i orgunski rJokulanti• polimcrni ncorganski koagulanti• standardni ralozmci• lamel.uni/ccvasu taloznici• mikropcsak za ubrzavanjc talozcnja Ilokula

• omcksavanjc (neutralna kutjonska izmena)• dekarbonizacija (dekarbonizacija krccorn, kiscla

katjonska izrnena)

• dcrnincralizacija (jonsku izmena, revcrzna osmoza)• dcnitrifikacija (bioloska dcnitrifikacija. ultrafiltraciju.

elcktrodijaliza)• uklanjanjc hlorida. sulfuta. fnsfuta (ultrafiltracija.

rcvcrzna osmoza, clcktrodijuliza)• uktanjanjc tcskih rnctala (sclatni jonoizrncnjivaci,

adsorpcija na ak tivnorn uglju i ustalirn adsorbentima)• adsorpcija (aktivni ugalj, anjonske jonoizmcnjivacke

smole, prethodno Iorrnirune tlokulc koagulanta)• oksiducija (ozon, own + UV, ozon + H

20 , )

• bioloska razgradnja (biofilrn na aktivnorn uglju, biofilmna membruni, cnzirni na mcrnbrani)

• Iizicki postupci (ultratiltracija. revcrzna osmoza)• fizicki postupci (termicki, membranska cross-flow

scparacija)

• hcmijski postupci (kataliticka oksidacija vodouikorn )

• him (gasoviti him, hipohloriti, hloramini)• hlordioksid• own, pcrokson (ozon + pcroksid)• ostalo (halogcni: jod i bromo pcroksidi, pcnnanganati)• Uv-zraccn]«• rncmhranska mikrotiltracija i ultrafiltracija, slojna

mikrofiltraeija• oligodinamicki etckat (srcbro)• ostali postupci: konveucionalni (pasterizucija.

stcrilizucija) i nckonvcncionalni (ultrazvuk,elcktrolitick! postupci, jonizujuce zraccnjc)

27

vode koji do laze u obzir (jer se isti zahvat u pripremi vode moze izvesti na nekoliko nacina, amenjajuci, ciljno, odredenu karakteristiku vode jednim procesom obicno uticcmo, pozitivnoiii negativno, i na druge karakteristike vode). Zato, neka nas ne zavara srazmernajednostavnost vecine postrojenja za pripremu, pogotovo podzemne, vode. Iza svakog odprimenjenih procesa stoji bar jos jedan koji je mogao biti primenjen, obicno i vise njih, stoilustruje tabela 1. Na primer, dezinfekcija mozc cia se izvede hlorisanjem (i to gasovitimhlorom, raznim hipohloritima), zatim hlordioksidom, ozonom, peroksidom, U'V-zraccnjcm,mikrofiltracijom i uitrafiltracijom, terrnicki, da se ne nabraja dalje. Filtracijom se bistri voda,ali se u filtrima cesto zavrsava deferizacija, a pogotovo clemanganizacija, ohavlja i nitrifikacija,pa i denitrifikacija. Hlorisanjem se najcescc dezinfikuje voda, ali u prisustvu tzv. prekursoranastaje niz sporednih proizvoda dezinfekcije od kojih su brojni dokazano opasni po zdravlje;nesto slicno, mada u blazern ohliku, desava se i prilikom ozonizacije (31).

Daklc, ne potcenjujmo, sto tako cesto cine ne samo laici, nego i strucnjaci, slozcnostprohlematike na relaciji kvalitet sirove vode - proces pripreme - zahtevani kvalitct vode. Nezaboravimo da voda nije sirovina kao ostale, kao usevi iii stoka koji su selcktirani, ukrstani, cijije kvalitet programiran. Kvalitet podzemne vode, a pogotovo povrsinske, je rczultanta nizaslozcnih procesa u zemlji, i niza drugih uticaja, ambijentalnog i antropogenog porekla, a navccinu tih procesa koji uslovljavaju kvalitet vode prehrambena industrija ne moze da utice iiiutice minimalno. Dakle, kvalitet vode namje dat, malo sta u tom pogledu mozerno da uslovimo,i proces pripreme vode mora tome da se prilagodi. Znajmo cia, i u istom izvoristu, cak i vodeiz dubokog podzemlja, ncmamo stalno istu vodu, a kamoli da su dve vode s razlicitih izvoristaidenticne, To je cinjenica, i u odnosu na tu cinjenicu treba da se postavi priprema vode.

OTPADNE VODE PREHRAMBENE INDUSTRIJE

Otpaclne vode, kao deo kompleksa zastite zivotne sredine, su terna 0 kojoj se svakakodosta govori, ali to je i oblast 0 kojoj se zapravo malo toga kod nas pouzdano zna. Slicno je isa otpadnim vodama prehrambene industrije. Podirno, u ovorn kratkom razmatranju, odnekih zabluda i sucelimo im cinjenice.

ZABLUDA: Problem zagadenja koje uzrokuju otpadne vode je isforsiran (svc jc toposledica galame ekologa).

CINJENICE: Podaci govore suprotno: zastita poclzemnih voda kod nas je, generalno,slaba, najvise su zagadene podzemne vode u podrucju recnih dolina, oclakle se vode najvisei eksploatisu. Sve su vise izlozene riziku zagadivanja i vode osnovnog vodonosnog kompleksazbog nadeksploatacije (2). Povrsinske vode su posehan problem, i zasluzuju da se zadrzirnona njima ncsto duze. Kvalitet povrsinskih voda Srbije prati sc na 160 mesta (tzv. profila).Velike su razlike izmedu cleklarisanog kvaliteta (povrsinske vode su po kvalitetu pocleljene II

4 klase (32)) i stvarnog kvaliteta vocle. Tako je, na primer, kvalitet na nivou propisane klasesarno na 15 (od 160 profila, sto iznosi 9,4%!), a od toga 8 profila je najniza, IV klasa (!),nijedan I klasa i sarno 4 profila II klasa (a sarno se voda I i II klase sme koristiti zavodosnabdevanje stanovnistva i za prehrambenu industriju (32)). Dalje: na 47,5% profilapokazatclji kvaliteta prelaze vrednosti normirane za IV klasu. I dalje: vrednosti za neke odbitnih parametara, za BPKs' arnonijacni i nitritni azot, i fenol, povremeno su iznad norme zadatu klasu na prakticno svim profilima (33). Evo nekih od najcrnjih zabelezcnih poclataka (u[mg/I]) za BPKs (poredcnja radi, BPKs za otpadnc vode stanovnistva tipicno iznosi 250[mg/I]): Stari Begej kod Hetina 324, Tarnis kod Jasc Tomita 108, kanal DTD-a kod Vrbasa 281'\,a kod Backog Gradista 170, Lugomir kod Jagodinc 162. Podaci za arnonijacni azot, u [rng/l](tipicna vrcdnost u otpadnim vodama stanovnistva je 15 [mg/I]): Sava kod Ostruznice 21,

28

Tarnis kocl Jasc Tornica 39, Krivaja kod Srbobrana 38 (2). Sta reci za podatak da su za teskemctale i mincralna ulja utvrdenc vece vrednosti na 58% profila, i na kraju, podatak da jebaktcriolosko zagadcnje iznad norme na 85,6% profila (34).

Vratimo se, za momcnat, na prohlematiku vode, i podsetimo se da se 80% vode za picedobija iz podzernnih voda, a 20% iz povrsinskih voda (iz akumulacija, 0 kojima koju rec nestokasnije). Medutim, kao sto je naveclcno, najveci deo podzemnih voda eksploatise se upodrucjima recnih dolina, a rcccno je da se 80-90% te vode dobija infiltracijom povrsinskihvoda, tako da je proccna da je odnos voda koje se koriste za pice (i za prehrambenu indus­triju) zapravo 2/3 povrsinska (po poreklu) a 1/3 podzemna. Treba Ii jaci argument da sc mora(mora!) podici kvalitct povrsinskih voda.

U buducnosti, okosnica vodosnabdcvanja, pogotovo Centralne Srhije, bice akumulacijevode. Ispitivanja u postojccim akumulacijarna, kao i na predvidenim profilirna buducihvodozahvata, pokazuju da je vccina veda u I, I-II iII-III klasi. U akumulacijama koje sc sadakoristc za vodosnabdevanje povrsinski sloj vode je uglavnom u redu, ali sa povccanjerndubine opada kvalitet vode. Medutim, u brojnim nasim akumulacijama suoceni smo sa svevise izrazcnom eutrofikacijom, koja umanjuje kvalitet i upotrehnu vrednost te vode (2, 34, 35,36, 37). To su cinjenice.

ZABLUDA: Prehrambena industrija nije veliki zagadivac vode, a otpadne vode naseprchrambcnc industrije nisu jako zagadene.

(~INJENICE:Podaci opet kazu suprotno. Pokazimo to na primeru Vojvodine, s obziromna zastupljenost prchrambcnc industrijc u ovom dclu zemlje. Prerna Vodoprivrednoj osnoviSrbijc (2): od zagadcnja otpaclnih voda industrije iz prehrarnbene industrije potice 84% (iIioko 60% od ukupnog zagadenja stanovnistva + industrije), pri ccmu je po kolicini udeootpadnih voda prchrarnbcnc industrije znatno manji - 34%, sto jasno pokazuje da se mahomradi 0 jako zagadenim otpaclnim vodarna (podaci Katastra zagadivaca voda na teritorijiVojvodine se nesto malo razlikuju: udeo prehrambene industrije u kolicini otpadne vode je31%, a u organskom opterecenju 82% (38), ali to bitno ne menja sliku). Da se rascisteeventualne ncdoumice, prccizirajmo da se radi prevashodno 0 organskom zagadenju, da uotpaclnim vodarna prehrambene industrije nerna opasnih organskih i neorganskih rnaterija,iIi ih ima u veoma malim konccntracijama, ali da organsko zagadenje (+ nutrijenti) iz ovihotpadnih voda itekako negativno utice na prijemnike otpadnih voda. Treba pogleclati kanaleu Backoj, nc trcba od toga boljc potvrde.

Prema tome, problem otpadnih voda prehrambene industrije postoji, i nije mali. Kakoresavati taj problem?

Karaktcrizacija otpaclnih voda

Prvo sto treba da sc uracli jc cia se c1ohro upoznaju otpaclne vode sopstvene Iabrikc, Onosto jc rcccno za vodc, da ncrna dve indcnticne vode iz dva izvorista, jos u mnogo vccoj merivazi za otpadnc vodc: iz Iabrika jcdnc vrste proizvodnje otpadne vode jesu slicnc, ali dalekood toga da su otpadne vodc dve fabrikc iz iste bransc indenticne. Treba mati kolicine otpadnihvoda i pogotovo, dinamiku nastajanja tih voda (protok: satni, maksimalni srednji), kakozbirnc otpadne vode, tako ccsto, i pojedinih otpadnih voda pogona unutar fabrike. A kolikoproeenata otpadnih voda uopste mcri protok, i kako? Poznavanje sastava otpadne vode beztacnih podataka 0 kolicini apsolutno nije dovoljno, i ne vredi mnogo.

A kad je u pitanju utvrdivanjc velicine i vrste zagadcnja otpadnih voda, tu su problemiveliki, i najvccim c1elomsu vezani za nacin i mesto uzorkovanja, odakle mahom i poticu uzrocigrcsaka u krajnjcm rczultatu analizc, ate greske mogu biti vel ike (39). Podsetimo samo, da jena snazi propis po kornc sc uzorak otpadne vode uzima tokom 2 sata (40); a i to se u praksi

29

ccsto ignorise, tako da se uzima sarno trcnutni uzorak (41). Sta znaci to u odnosu na proizvodniproees jedne fabrike koji se odvija u tri smcne, a pri tome jc, kao i vecina proeesa uprehrambenoj industriji, jos i sarinog karaktcra (sto znaci da su otpadne vode veomaneujednacene i po kolicini i po sastavu)? Ne znaci gotovo nista. IIi jos gore, sta ako jc uzorakuzet kada je koneentraeija zagadenja bila maksimalna? (Treba ovde istaci, da je u formiranjuKatastra zagadivaca voda na teritoriji Vojvodine koriscena drugacija metodologija uzorkovanjaod zvanicne, koja mnogo realnijc odslikava stvarno stanje, a karakterise je pravljenje smenskih(8-satnih) i dnevnih (24-satnih) srednjih uzoraka (42).)

Zasto su poslediee ovakvog nepoznavanja svojih otpadnih voda (sa mogucom znatnompreccnjenoscu kolicine i zagadcnja) po Iabriku, po prehrambenu industriju za sada u eelinimale? To je zbog niske eene ispustanja otpadnih voda (u 1999. god. prehrambcna industrijaza ispustanje svojih otpadnih voda placala je 0,687 ldin/rn'J, plus 25% za ispustanje u peeipijcntII kategorije, sto je obicno slucaj (5». Medutim, jcdan od trendova u ovoj oblasti bez sumnjece biti rast, i to znatan, eenc ispustanja otpadnih voda. Drugi trend ce biti poostravanjeuslova za ispustanje otpadnih voda, u pogledu i njihove kolicine i velicine i sastava zagadenja(2,5,43).

Samim tim, pred fabrike prehrambene industrije svc ostrije ce se postavljati pitanjesmanjenja i kolicine i zagadenja svojih otpadnih voda.

Smanjenje kolicinc i zagaclenja otpaclnih voda

Kolicina otpadnih voda je, naravno, najtesnje povezana sa potrosnjorn vode u fabriei, isve mere smanjenja te potrosnje (primeri su navedeni u prethodnom tekstu (7, 8, 14, 15, 16,17, 18» odrazice se na smanjenje kolicine otpadnih voda.

Kako smanjiti zagadenje? Smanjivanjem gubitaka sirovina, poluproizvoda i proizvoda,sredstava za pranje i dezinfekeiju, maziva, goriva, ukratko svega sto se u Iabrici trosi, a stoznacajnim svojim delom dospeva u otpadne vodc. Svaka litra ulja, mIcka, sire, sladovine,koma, kljuka; svaki kilogram skroba, seccra, masti; svaki gram deterdzenta koji dospe ukanalizaciju, sve to nosi sobom ogromno zagadenjc (tabcla 2).

Tabcla 2. Organsko zagadenje kojc potice od pojcdinih otpadnih tokovaprehrambenc industrije i industrije pica ( 8, 39, 52, 53)

1 litar punomasnog mleka ~ 110 g APKj

1 litar obranog mleka - 75 g BPK.1 litar surutke - 42 g BPK

j)

1 litar vode od mocenja kukuruza- 51-l g HPK (28 gBPK)

1 litar pivskog kvasca 170-500g I3PKj

(zavisno od stcpcna autolize kvasca)1 litar piva 80 g APK

j

llitar vinske sire 120g BPK,I litar vina l30 g I3PK, .

Treba, dakle, zaustaviti iii prihvatiti sve ono sto se prolijc iIi prospc, sto prodire krozistrosene zaptivace, lose spojeve, naprsle zidove cevi i sudova, sve ono sto se baca u kanalizaeiju,a ne mora.

Domet smanjenja ukupnog zagaclenja (smanjene kolicine otpaclnih voda i koncentracijezagadenja u njima), iIi kolicine pojedinih zagadujucih matcrija, jc izncnadujuce veliki (46, 47),u pojedinim proizvodnjama moze se na taj nacin kolicina zagadenja cak i prepoloviti (48), pai vise od toga, kao u slucaju klaniea (49). Pri tome, odnos usteda na troskovima ispustanjaotpadnih voda i troskova tih mera sprecavanja dospevanja zagadenja u kanalizaciju Iabrike imera smanjenja kolicina otpadnih voda vee sada u vecern broju slucajcva opravdava njihovosprovodenje, a u doglednoj buducnosti ckonomski efekat tih mera ce biti apsolutno pozitivan

30

(pogotovo ako se valorizuju pojedini otpadni tokovi koji dospevaju u zbirnu otpadnu vodufabrike, kao sto su proteini iz mleka, krv, sladovina i pivo, kvasac, itd. (50,51,52,53); i ako seotpadnc vode ispustaju u kanalsku mrezu, jer se naknada racuna i po kolicini i po zagadenju(tabele 3 i 4), za razliku od direktnog ispustanja u reke, kada prehrambena industrija placanaknadu sarno po kolicini, u skladu sa propisanom kategorijom, sa smanjenjem troskova uslucaju preciscavanja otpadne vode (5), ali ne i u slucaju smanjenja zagadenja zbirne otpadnevode merama sprecavanja dospevanja zagadenja u otpadnu vodu).

Tabela 3. Visina naknadc za koriscenje osnovne kanalskc mreze Hidrosistema.Dunav-Tisa-Dunav" i "Nadcla" za odvodenje otpadnih voda (54)

Po kolicini otp. vode 0,1365 din/m 3 Svojstva vode din/rn'

Vrsta zagadenja din/kgrn! Boja primetna 0,0728HPK * 0,2379 Temperatura > 30°C 0,0728Suspcndovanc matcrijc 0,2379 pH 6,8-5,0 i 8,5-9,5 0,1174Ulja, masti i bclancevine 3,4385 5,0-4,0 i 9,5-10,5 0,1763Fosfati 1,3689 < 4,0 i > 10,5 0,2322

"Ukoliko je HPK > 250 mg/I, iznos naknade po osnovi zagadenja sc uvccava, ito:od 251 mg/l do 500 mg/I za 15% od 1001 mg/I do 3000 mg/l za35%

od 501 mg/l do 1000 mg/l za 25% preko 3000mg/I za50%

* U tabeli su date vrste zagadenja najznacajnije za otpadne vode prehrambene industrije, zakompletnu listu videti u (54)

Tabela 4. Primer ustede u troskovima ispustanja otpadnih voda u osnovnu kanalskumrezu, na osnovu smanjenja opterecenja otpadnih voda pre ispustanja,postignutog provodenjem mera za smanjenje zagadenja otpadnih voda

Karakteristike I " [I "'* Troskovi ispustanja (din/m') I " II

Zngadenje (mg/I) Naknada po osnovu zagadenja 0.H345 0,4466IIPK 2500 1500 Uvecanje za IIPK >250 mg/I 1,1266 O,602<JSuspend. mat. 300 [20 Naknada po osnovu svojstava O,]9ll2 0,1902Masti 15 5 Naknada po osnovu kolicine 0,1365 0,1365Belancevine 30 10 UKUPNO [,4533 0,9296Fosfati 1ll 7 Ustcda ll,5237

Svojstvo vodc " Pre provoctenja mera za smanjenje zagadenja,Boja primetna + + "* Nakon provcdenih mera smanjenja zagadenja,Tcmp. > 30"C Napomena: Karakteristike zagadenja i svojslavapIl 6,7 6.7 date za hipoteticku otpadnu vodu,

Tek nakon sto je svc uradcno na smanjcnju kolicine i stepcna zagadenosti otpadnih vodaprehrambene industrije, tek tad a treba videti sta dalje sa otpadnim vodama. Treba znati damere smanjenja kolicine i zagadenja otpadnih voda prakticno nemaju alternativu, jer je uvekjeftinije spreciti da do zagadenja otpadne vode dode ncgo ukloniti to zagadenje kad onodospe u otpadne vode.

Preciscavanje otpadnih voda

Danas, poznato je, najveci broj fabrika nase prehrambenc industrije ispusta svoje otpadnevode, eventualno uz neku minimalnu prethodnu obradu, u javnu kanalizaciju (tzv. indirektni

3 I

zagadivaci) iii dircktno u neki vodoprijernnik, najccsce rcku iIi kanal (tzv. direktni zagadivaci),Javna kanalizacija se rctko zavrsava ccntralnim postrojenjcm za preciscavanjc otpadnih voda(u Srbiji ih ima svega 18 gradova (2)). Strategija zemlje je, medutim, jasna: otpadne vodc ccse morati preciscavati, i to najvcrovatnije u razlicitoj mcri u zavisnosti od mcsta ispustanjaotpadnih voda i karakteristika prijcmnika tih otpadnih voda (2, 5, 43, 55). Necc biti u istompolozaju fabrike koje su tzv. direktni zagadivaci (ispustaju otpadne vode dircktno u prijemnik),i Iabrike tzv. indirektni zagadivaci (ispustaju u javnu kanalizaciju). Zatim cc se medu sohomrazlikovati direktni zagadivaci u odnosu na kvalitct vode i rczirn vode u prijcmniku (kao sto jcto slucaj i sada, ali uglavnom na papiru a ne u praksi), pa indircktni zagadivaci u zavisnosti odkarakteristika kanalizacionc rnreze i uslova ispustanja u kanalizaciju

U zavisnosti od svega toga mora se posmatrati situacija sa prcciscavanjcrn otpadnih vodafabrika prehrambene industrije i donositi odluka da Ii CC sc, i u kojoj meri (kakvi procesi, kojaoprema) izvoditi prcthodno preciscavanje, II svom fabrickom krugu, iIi ce se voda komplctnopreciscavati,

Najjednostavnijc ce biti ispustati SVll otpadnu vodu u kanalizaciju i prcpustiti drugima(ccntralnom komunalnom postrojcnju) posao oko preciscavanja (jcr ce, pre iIi kasnijc,ispustanje neprcciscenih otpadnih voda direktno u vodoprijemnik hiti zabranjcno). Mcdutim,i sada, u jed nom broju opstina postoje uslovi II pogledu sastava otpadnih voda kojc seispustaju u javnu kanalizaciju, a koji se mogu, ad mesta do mcsta razlikovati i II znacajnijojmeri (primeri u taheli 5); mada hi to, po intcncijama Vodoprivrcdne os nove Srbije (2),trebalo regulisati i harmonizovati na nivou cclc zajednice.

Tabela 5. Uslovi za ispustanjc otpadnih voda II javnukanalizaciju Novog Sada i Bcograda (56, 57)

Najveca vrednost

Pokazatelj * Navi Sad Beograd

Temperatura, DC 45 40pH 6,0-9,5 6,0-9,5Suspendovane materije, mg/I 600 500Talozive materije, mill 5 2HPK, mg 0

0/1600 450

BPK s' mgO/1 300 300Fosfati kao P, mg/l 20 10Arnonijacni azot, mg/l 35 15Nitrati (N), mg/l 40 50Nitriti (N), mg/I 10 30Sulfidi ( S2-), mg/l 1,0 1,0Dcterdzenti, mg/l to 10

* U tabcli su dati sarno uslovi od veceg znacaj za otpadne voclc prcrarnbene indusrrijc;za kornpetnu listu videti II (56), odnosno u (57)

Kada sc poglcdaju uslovi za ispustanje otpadnih voda u kanalizaciju, tabela 5,jasno jc dace ncki minimum prethodne obrade, prethodnog preciscavanja (kombinovan sa meramasprecavanja dospevanja dela zagadenja u otpadne vode Iabrike), morati da postoji 1I Iabriciprehramhene industrije koja je prikljucena na javnu kanalizaciju. Da Ii ce se ici dalje od togminimuma, do nekog medunivoa, iIi ce sc (svakako 1I redim slucajevima) ici na kompletnopreciscavanje "u svom dvoristu" stvar je pazljive analize zakonskih zahteva, prostornih uslova,tehnickih mogucnosti procesa i opreme, i svakako, vaganja odnosa ucinaka i troskova.

32

Fabrike prehrambene industrije koje svoje otpadne vode ispustaju direktno u prijemniknisu danas stimulisane da preciscavaju, delimicno ili u potpunosti, otpadne vode, jer je cenaispustanja otpadnih voda niska, a smanjenje troskova ispustanja, koje se postize na osnovuumanjcnja naknade, je ispod nivoa troskova preciscavanja (primer u tabeli 6).

Tabela 6. Primer ustcda u troskovima ispustanja otpadnih veda, ostvarenih smanjenjemnaknade za ispustanje na osnovu prcciscavanja otpadnih voda pre ispustanja

Troskovi ispustanja otpadnih vnda

Osnovni iznos naknade za ispustanjc olpadnih voda (5)Nuknada uvccana po osnovu ispustanjc u prijcrnnik 1I klusc (najl'esl'c)Naknada la ispustcnu otpadnu voduUrnanjcnjc naknadc po OSIlOVU pritnsrncn; prcl'iscavallja otpadne vodc(prctpostavljcno uklanjanjc 70% suspcndovanih matcrija)Prcostuli iznns naknade 11 slucaju primarnog prcciscavanjaUmaujcnjc naknadc po OSIlOVll sckundnrnog prccisCavanja otp. vode(pretpostavljcno uklanjanjc X5 1

;' " BPK5)Prcostali iznos nuknadc u slucaju sckundamog prcciscuvanju

din/m'

0,687-10,172

0,859- 0,215

0,644-0,773

0,086

Osnov za uvccanjc iii urnanjcnjc nuknudc (5): Visina naknade uvccuvn sc 50% za prijcmnikc I klase, odnnsno25~; za prijcmnikc 1I klasc, Ako se obavlja prinuuno prcciscavanje utpadnih voda (uklanjanjc S'I1110 nekih odzagadujucih matcrija) naknadu sc unumjujcza 15%, 25% i 30';; ukoliko se konccutrucija zagadujucih matcrijakojc trcba da sc uklone srnunji za 50'X, 7W!r i 90!Ji», Ako se obavlja .I'ckl/ndilrnoprcCisCavanje otpadnih vodanaknadu sc II/JJiluiujc La 50%, 75% i 901ft ukoliko sc konccntracija zngadujucih mutcrija koje trcbu cia sc ukloncsmanji za 5Il'it;, 70'':; i X5(X. Naknadu nc pJ.-IL'iljl/ obvcznici koj] precistc svojc otpadnc voclc clo kvalitcta kojiodgovara propisanoj klasi vodc rccipijcnta,

Ovakva situacija ne moze ostati jos dugo, kada sc zna (a) da su prijemnici otpadnih vodauglavnom vodotoci, a (b) da su najveci zagadivaci koncentrisani u delovima zemlje sa najmanjomspecificnom izdasnoscu voda. Potencijal malih voda (a male vode su merodavne za proracunprijemne moci vodotoka) domicilnih vodotoka SR Jugoslavije cini sarno 10% njihovihmesecnih proticaja (58). Ako se tome doda sarno oko 15% voda koje izlaze sa teritorije nasezemlje nastaju na nasoj teritoriji (58), onda je jasno da je prijemna moe sopstvenih vodotoka(koji bi se jedino mogli u potpunosti da kontrolisu) mala, dok je prijemna moe tranzitnihvoda vee delimicno "potrosena" pre ulaza u nasu zemlju. U Srbiji je situacija jos teza, jer su91% povrsinskih voda tranzitne vode (2).

Prema tome, Iabrike prehrambene industrijc, kojc svoje otpadne vode ispustaju direktnou recipijente, morace u doglcdno vreme da uvedu preciscavanje svojih otpadnih voda. Procespreciscavanja otpadnih voda fabrika nase prehrambene industrije obicno je koncepcijskiveoma slican iii identican procesu preciscavanja komunalnih otpadnih voda (59,60, 61); stone uvazava dovoljno specificnosti nastajanja otpadnih voda u fabrikama prehrambene industrije(postojanje koncentrovanih i razblazenih otpadnih voda, te mogucnost njihove odvojeneobrade (48)) i njihovog sastava, koji omogucava kombinovanje preciscavanja sa: dobijanjemnekog drugog proizvoda (na primer tzv. jednocelijskih proteina (62, 63)), dobijanjem energije(64, 65, 66) i/ili tzv. bioloskog dubriva (67), rccirkulacijom preciscene vode (16), ponovnomupotrehom prcciscenc vode (69), itd. Treba pritom jasno reci da nema univerzalnih resenjaprocesa prcciscavanja otpadnih voda, primenjivih na celu prehrambenu industriju, pa ni naIabrike jedne vrste proizvodnje; da treba tom poslu prici ozhiljno i studiozno. U suprotnom,uvek se ima resenje koje ni u tchnickom ni u ekonomskom poglcdu ne daje ocekivane efekte,odnosno: preciscavanje nije dovoljno efikasno, a preskupo je.

33

LITERATURA

1. Filipovic, S. is. Krivokapic: Kvalitet vodnog blaga Crne Gore. Voda i san. teh. 24 (1994),br. 5, 27-36.

2. Vodoprivredna osnova Republike Srbije. Institut za vodoprivredu Jaroslav Cerni, Beograd1996,s. 20,29,52,72,81,97,124,126,127,134,142, 188, 19~ 210, 246,255.

3. Pravilnik 0 higijenskoj ispravnosti vode za pice. Sluzbeni list SRJ 42/1998.

4. Maretic, R.: Problemi snabdevanja vodom za pice na podrucju Crne Gore. Voda i san.teh. 15 (1985), br. 4, 35-38.

5. Uredba 0 visini naknade za koriscenje voda, naknade za zastitu voda i naknade za izvadenimaterijal iz vodotoka. Sluzbeni glasnik RS 6/1999.

6. Prostorni plan Republike Srbije. Sluzbeni glasnik, Beograd 1996, s. 32-36.

7. Grujic, O. i M. Klasnja: Racionalizacija proizvodnje i ekologija u tehnologiji slada i piva,u: Ekotehnologija u prehrambenoj industriji i biotehnologiji. UrJ. Baras, Tehnolosko­metalurski fakultet Beograd, Poslovna zajednica .Vrenje" Beograd, Beograd 1995,s.49-64.

8. Klasnja, M.: Problematika vode u mlekari - snabdevanje, kvalitet, priprema. Prehrambenaindustrija 9 (1998), br. 3-4, 9-22.

9. Stojanovic, B.: Tehnoekonomski aspekti vodosnabdevanja pivare, u: Voda u pivarstvu.Ur. M. Klasnja, Jugoslovensko udruzcnje pivara, Beograd, 1998, s. 33-37.

10. Maksimovic, C.: Merenja u hidrotehnici. Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu,Beograd 1993, s. 99, 115, 119.

11. Sovric, N. i B. Tanasic: Stanje uredenosti merenja zapremine hladne vode u Jugoslaviji.Voda i san. teh. 27 /1997), br. 2, 29-36.

12. Armit, J.D.G.: Brewery and Malthouse Effluents and their Management; u: Pollock,l.R.A (ed.): Brewing Science, Vol. 2, Academic press, London, 1981, s. 551-627.

13. Klasnja, M. is. Gacesa: Voda u industriji slada i piva. Pivarstvo 28 (1995), br. 1-2,20-31.

14. Wubishet, A, W Fairbank i N. Peterson: Utilization of natural zeolites and Bio-Reel fordairy washwater reclamation. Journal of Dairy Science 75 (Supplement 1) (1992),160-166.

15. Visvanathan, C. i AM.M. Hufemia: Exploring zero discharge potentials for thesustainability of a bottle washing plant. Water Science and Technlogy 35 (1997), br. 9,181-190.

16. Hong-Ying, H., N. Goto i K. Fujie: Concepts and methodologies to minimize pollutantdischarge for zero emission production. Water Science and Technlogy 39 (1999), br.10-11,9-16

17. Gacesa, S., M. Klasnja i O. Grujic: Uticaj ponovne upotrebe vode od mocenja jecma nakvalitet slada i piva. Pivarstvo 22 (1989), br. 2, 59-66.

18. Krunic, P., Klasnja, M., Jerinic, V i Mitrovic, Z.: Bistrenje luzine iz masine za pranje bocakoagulacijom i flokulacijom. Pivarstvo 30 (1997), br. 1-2,6-14.

19. Anon. (beleska): Brauwelt 137 (1997), 712.

20. Dalmacija, B., T.Knezevic, M. Klasnja, Z. Cukic, M. Tanaskovic i E. Karlovic: 1. Hemijskiaspekt. .Kvalitet vode za pice - preporuceni standardi i normativi", Savezni zavod zazastitu i unapredenje zdravlja, Beograd, 1996., Publikacija Zavoda 21., s. 9-34.

34

21. Gacesa, S. i O. Grujic: Kvalitet vode, u: Voda u pivarstvu. Ur. M. Klasnja, Jugoslovenskoudruzenje pivara, Beograd, 1998, s. 11-27.

22. Klasnja, M.: Priprema vode u industriji pica, u: Savremeni trendovi u proizvodnjialkoholnih i bezalkoholnih pica. Ur. S. Jovic i B. Bukvic, Poslovna zajednica .Vrenje",Beograd, Poljoprivredni fakultet Beograd, Beograd 1996, s. 129-152.

23. Klasnja, M.: Priprema vode u proizvodnji slada i piva, u: Voda u pivarstvu. Ur. M. Klasnja,Jugoslovensko udruzenje pivara, Beograd, 1998, s. 38-48. ,

24. Klasnja, M. i Z. Cukic: Nove tehnologije u pripremi vode za pice, u: Priprema vode za piceu svetlu novih standarda i normativa. Ur. B. Dalmacija, Prirodno-matematicki fakultet ­Institut za hemiju, Novi Sad, 1997, s. 99-112.

25. Klasnja, M.: Membranski procesi u pripremi vode za pice, u: Priprema vode za pice usvetlu novih standarda i normativa. Ur. B. Dalmacija, Prirodno-matematicki fakultet ­Institut za hemiju, Novi Sad, 1997, s. 167-183.

26. Klasnja, M.: Dezinfekciona sredstva i postupci dezinfekcije vode za pice, u: Kvalitet vodeza pice - Problemi i resenja, Ur. B. Dalmacija, Prirodno-rnatematicki Iakultet, Institut zahemiju, Novi Sad, 1998, s. 90-114.

27. Tamas, Z., I. Ivancev-Tumbas, B. Dalmacija, M. KJasnja, E. Karlovic: Removal of naturalorganic matter from ground water of northern Banat region using macroporous ion­exchange resins, in: Proceedings of First International Conference on EnvironmentalRestoration, Ljubljana 1997, Ed.: M. Ros, p. 406-413.

28. Savic, '1., 1.Lazarov i I. Dabic: Priprema vode za pice sa postupcima koagulacije i flokulacijena podzemnim vodama. Voda i san. teh. 25 (1995), br. 4, 51-52.

29. Klasnja, M.: Priprema vode u malim vodovodima - rad, kontrola, odrzavanje, u: Malivodovodni i kanalizacioni sistemi. Ur. B. Dalmacija, Prirodno-maternaticki Iakultet, Institutza hemiju, Novi Sad, 1999, s. 52-92.

30. Gacesa, S. i M. Klasnja: Tehnologija vode i otpadnih voda. Jugoslovensko udruzenjepivara, Beograd 1994, s. 33, 37, 56, 74,108,173.

31. Ivancev-Turnbas, I.: Nusproizvodi dezinfekcije vode za pice, u: Kvalitet vode za pice ­Problemi i resenja. Ur. B. Dalmacija, Prirodno-maternaticki fakultet, Institut za hemiju,Novi Sad 1998, s. 115-138

32. Uredba 0 klasifikaciji voda medurepublickih vodotokova, medurepublickih voda i vodaobalnog mora Jugoslavije. Sluzbeni list SFRJ 6/1978.

33. Vucic, Z.: Hoce Ii Srbija u 21. veku imati dovoljne kolicine zdravstveno ispravne vode zapice? Voda i san. teh. 27 (1997), br. 5, 21-24.

34. Tomanic, M.: Akumulacije kao izvorista za snabdevanje vodom u vodoprivrednom sistemuSrbije. Voda i san. teh. 26 (1996), br. 1,5-22.

35. Kalafatic, V, V. Martinovic-Vitanovic i V Cibulic: Rezultati jednogodisnjeg pracenja kvalitetavode akumulacije Barje - bioloski aspekt. Voda i san. teh. 28 (1998), br. 2, 9-14.

36. Cibulic, v., V. Martinovic-Vitanovic i V Kalafatic: Rezultati jednogodisnjeg pracenjakvaliteta vade akumulacije Barje - hemijski aspekt. Voda i san. teh. 27 (1997), br. 5, 15-20.

37. Anon.: Akumulacije kao izvorista za snabdevanje vodom. Voda i san. teh. 26 (1996), br. 1,45-53.

38. Karlovic, E., B. Dalmacija, D. Karlovic i J. Turkulov: Znacaj tretmana otpadnih voda kojcnastaju u procesu prerade uljarica i ulja na ukupno smanjenje zagadivanja voda na

35

teritoriji Vojvodine. Zbornik radova ,Zastita voda '96". Jugoslovcnsko drustvo za zastituvoda, Beograd 1996, s. ] 84-188..

39. Klasnja, M.: Problematika otpadnih veda - integralni dco ckoloskog upravljanja II

prehrambenoj industriji i biotehnologiji, u: Zbornik radova savctovanja Ekotchnologijau prehrambenoj industriji i biotehnologiji II. Ur. J. Baras, Tehnolosko-rnctalurski Iakultct,Beograd, Poslovna zajednica "Vrenjc" Beograd, Beograd 1997, s. 30-20.

40. Pravilnik 0 nacinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Sluzbeni glasnikSRS 47/1983.

41. Cukic, Z. i M. Tanaskovic: Kriticki osvrt na praksu ispitivanja otpadnih voda i predlognovog pravilnika. Voda i san. teh. 24 (1994), br. 4, 25-29.

42. Dalmacija, B. i E. Karlovic: Metodologija odrcdivanja zagadenja i kritcrijurni za odrec!ivanjezagadivaca voda. Voda i san. teh. 24 (1994), br. 6, 61-65.

43. Plan za zastitu voda od zagadivanja. Sluzbeni glasnik RS 6/1991.

44. Bajic, Lj. i J. Baras: Ispitivanje uslova koriscenja otpadnih voda industrije skroba zaproizvodnju mikrobne biornasc. Voda i san. teh. 18 (1988), br. 1,11-15.

45. Anon.: Reduzierung dcr Abwasserlasten. Brauwelt 134 (1994), 19-21.

46. Gaccsa, S. i M. Klasnja: Postupci srnanjcnja kolicina i zagadenosti otpadnih vodamogucnosti njihovog koriscenja. Pivarstvo 15 (1-2), 41-54, 1982.

47. Klasnja, M.: Problematika otpadnih veda - najvazniji deo ekoloskog upravljanja II mlekari.Prehrambena industrija 8 (1997), br. 3-4, 15-24.

48. Klasnja, M., Leskosek-Cukalovic, I.: Otpadne vode pivarstva, u: Voda u pivarstvu. Ur. M.Klasnja, Jugoslovensko udruzenje pivara, Beograd 1998, s. 75-84.

49. Trbic, M. i M. Bucan: Otpadne vode klanicne industrije i mogucnosti njihovog trctmana.Voda i san. teh. 24 (1994), br. 1-2,65-67.

50. Carie, M. i S. Milanovic: Savremene mogucnosti iskoriscavanja sporednih proizvoda utehnologiji mleka, u: Ekotehnologija u prehrambenoj industriji i biotchnologiji. Ur.J.Baras, Tehnolosko-rnetalurski fakultet Beograd, Poslovna zajednica .Vrcnje" Beograd,Beograd 1995, s. 153-164.

51. Radovanovic, R.: Racionalizacija proizvodnje i ekologija u industriji mesa, u:Ekotehnologija u prehrambenoj industriji i biotehnologiji. Ur.J. Baras, 'Iehnolosko­mctalurski fakuItet Beograd, Poslovna zajednica "Vrenje" Beograd, Beograd 1995,s. 147-152.

52. Baras, J.: Tehnoekonomski aspekti korisccnja nuzproizvoda industrijc piva i slada. Poslovnazajednica Industrije piva i slada Jugoslavije, Beograd 1984, s. 29, 63, 64, 74.

53. Krunic, P: Biosinteza mikrobne biornasc na cflucntima pivare. Doktorska disertacija,Poljoprivredni fakuItet Beograd-Zcmun 1999.

54. Odluka Javnog vodoprivrednog preduzeca .Srbijavodc" 0 visini naknada u 1999. godiniza koriscenje objekata Hidrosistema .Dunav-Tisa-Dunav" i "Nadela". Sluzbeni glasnikRS 4/1999.

55. Zakon 0 vodarna. Sluzbeni glasn}k RS 46/1991., 53/1993., 54/1996.

56. Uslovi za ispustanje otpadnih voda u javnu kanalizaciju grada Novog Sada, SI. list gradaNovog Sada, 17/1993.

57. Milojevic, M.: Uslovi za ispustanje industrijskih otpadnih voda u gradsku kanalizaciju.Voda i sanitarna tehnika 23 (1993), br. 1-2,65-71.

36

58. Carrie, K, M. Boskovic, B. Ljujic: Prilog bilansnoj analizi prijemnih potencijala vadotokovaSR Jugoslavijc. Zbornik radova "Zastita voda '96". Jugoslovensko drustvo za zastituvoda, Beograd 19<)6, s. 278-282.

59. Mihajlovic, J., J. Grujic i V.Vukosavljevic: Sistem za prcciscavanje otpadnih voda u secerani,.Sabac". Voda i san. tch. 24 (J994), br. 1-2,33-40.

60. Trbic, M., Bucan, M.: Otpadne vodc klanicnc industrijc i rnogucnosti njihovog trctmana.Voda i san. teh. 24 (1994), br. 1-2,65-67.

61. Balan, M.: Prcciscavanjc otpadnih voda Iabrikc za prcradu voca i povrca. Voda i sanitarnatehnika 15 (1985), br. 2, 51-54.

62. Bajic, Lj., Baras, J.: Ispitivanje uslova koriscenja otpadnih veda industrijc skroba zaproizvodnju mikrobnc biomase. Voda i san. teh. 18 (1988), br. 1, 11-15.

63. Krunic, P: Ispitivanjc rasta biomasc kvasaca Candida uiilis i Saccharomyces diastaticusna otpadnoj vodi pogona za proizvodnju sladovine. Magistarski rad, Poljoprivrednifakultet Bcograd-Zcrnun 1996.

64. Klasnja, M. i M. Sciban: Anaerobic Treatment of Undiluted Acid Whey. Proceedings ofFaculty of Technology - Novi Sad, volume 26/27, (J 995/96), p. 49-60.

64. Klasnja M., Sciban, M.: Anaerobno prcciscavanjc otpadnih voda pivarc. Zbornik radova,Zastita veda '98". Jugoslovcnsko drustvo za zastitu voda, Beograd 1998, s. 519-524.

65. Klasnja, M. i M. Sciban: Anaerobno preciscavanje otpadnih veda fabrika alkohola ikvasca. Zbornik radova ,Zastita voda '99". Jugoslovensko drustvo za zastitu voda, Beograd1999, s. 435-440.

67. Luque, 0., O. Bracho i TW. Maier: Utilization of Brewery Waste Water Sludge for SoilImprovement. MBAA Technical Quarterly 27 (1990), 5-9.

68. Klasnja, M., S. Gacesa, O. Grujic i M. Sciban: Ekolosko resavanje problema otpadnihvoda agroindustrije koriscenjern u poljoprivrednoj proizvodnji. Savremena poljoprivreda1 (1993), br. 6, 72-75.

69. Ljcscvic, M., Milivojevic, J., Filipovic, D., Gojsin. A., Petrovic, G., Stojanovic, Z., Kasic,N.:Otpadne vode sccerana i upotreba za navodnjavanje. Voda i san. teh. 26 (J 996), br. 1,63-69.

WATER IN THE FOOD INDUSTRY

Mile T Klasnja

Starting from the importance of water for production process in food industry, as well asfrom situation with water supply in our country and with environmental loading by foodprocessing waste waters, basic aspects of this complex problems are discussed. Problems,which are connected with supplying of food factories with water from waterworks or with rawwater from own well, are discussed. Water quality for food processing is discussed from theaspect of hygienic demands and from the aspect of quality of water as a raw material for foodprocessing, and as working fluid in a factory (water for cleaning, cooling water, boilerfccdwatcr). Water conditioning is performed in two ways: additional treatment of waterfrom waterworks or complete treatment of raw water from own source (from well). In

37

discussing about food processing wastewaters, it is started from wastewater characteristics.After that, measures of wastewater quantity and organic load minimization, and, finally,modes of wastewater treatment process (partially treatment before discharging into sewers,and complete treatment in own plant in a factory) are discussed.

Prispeo 4. fehruara 2000.Prihvacen 9. marta 2000.

38