uzgoj krompira bez obrade zemljišta

7/23/2019 Uzgoj Krompira Bez Obrade Zemljišta

http://slidepdf.com/reader/full/uzgoj-krompira-bez-obrade-zemljista 1/6

Uzgoj krompira bez obrade zemljišta

Povrtarstvo, 07.05.2015.

Saša Bugarčić

Konvencionalne tehnologije uzgoja, razvijene u o!a zelene revolucije, "orazu#evaju "ri#enu

intenzivne o!rae ze#ljišta i geneti$e što rezultira "ostizanje# viso$ih "rinosa. %e&uti#,

negativni e'e$ti na glo!alne $li#ats$e "ro#ene, te ograničeni ze#ljišni resursi "ose!no uze#lja#a sa #nogoljuno# "o"ulacijo# ()nija i Kina* na#etnuli su razvoj novih ieja o

alternativni# #etoa#a uzgoja $ro#"ira !ez o!rae ze#ljišta, ili ča$ uzgoj na ne"loni#

ze#ljišti#a.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=300&pubid=xa-50bf230b60ba1c2b



+zgoj $ro#"ira !ez o!rae ze#ljišta "oznat je još "o nazivo# "ovršins$a sanja $ro#"ira,

'rancus$i način sanje, uzgoj $ro#"ira "o #alče#, uzgoj $ro#"ira !ez is$o"avanja, sanja na

golo tlo, it.

a razli$u o $onvencionalnih zahvata o!rae ze#ljišta "o"ut oranja, "ri"re#e za sanju, sanje,

ogajanju i ogrtanje, ove ne$onvencionalne #etoe "orazu#evaju "otu"no izostavljanje

naveenih zahvata na tlu. )zostavljanje# $lasičnih #era o!rae ze#ljišta "osti-e se značajnauštea energije i o"rinosi očuvanju -ivotne sreine usle s#anjene e#isije /2 u at#os'eru.

Ko nas, "rva is$ustva sa "ri#eno# #etoeuzgoja $ro#"ira sanjo# na golo tlo "o #alče#

trulog sena navoi Kriš$ović, 1. + svojoj e$s"eri#entalnoj "roizvonji "ri#enjena je #etoa

uzgoja $ro#"ira "o #alče# ire$tno# sanjo# $rtola $ro#"ira na golo tlo !ez u$o"avanja.

a$on sanje $rtole su "re$rivene sa 10 c# e!eli# sloje# "olutrulog sena i na$nano je oatsloj o 15 c# sena. Pore toga s"roveena su i &u!renja ge je na "rvi sloj "olutrulog sena

"ri#enjeno 10 t3ha stajnja$a zajeno sa 1000 $g3ha PK 741421, na što je oato još o$o 15 c#

"olutrulog sena. 6utor navoi a je "rosečni "rinos !ez &u!renja iznosio 2 t3ha, a sa "ri#eno#&u!riva je o!ijen "rinos o 88 t3ha. aveeni "rinosi $rtola $ro#"ira znatno su veći o

"rosečnih "rinosa. Pre#a naveeno# is$ustvu #oguće neou#ice o$o "ri#ene ove #etoe u

uzgoju $ro#"ira su elo# gotovo ot$lonjene. + rugi#, uglavno# "ro!ni# "ri#eri#a uzgoja$ro#"ira "o #alče# "ostoje ore&ene varijacije "ostu"a$a u "ogleu načina sanje, te vre#ena

i načina "ri#ene #alča i vrsta #alča. 9a$o se navoi a je na tlu čija je "ovršina z!ijena ili

zarasla $orovo# "otre!no "rovesti "lit$u o!rau tla (n"r. 'rezanje* $a$o !i se uništili $orovi irazrahlio "ovršins$i sloj tla, a "o "otre!i #ogu se s"rovesti #ere &u!renja i navonjavanja.

)s$ustva i "ri#eri u svetu u uzgoju $ro#"ira alternativni# #etoa#a sanje $ro#"ira na tlo !ez

o!rae "ri#arno se onose na uzgoj na #anji# "ovršina#a (!aštens$i uzgoj* za vlastite "otre!e,

u "er#a$ulturi, $ao i e$ološ$o# uzgoju.

:anas je "oznato više o 000 sorti $ro#"ira, a "o "ovršina#a u uzgoju $ro#"ir je četvrta

$ultura o#ah iza "irinča, "šenice i $u$uruza.

/snovni zahtevi $ro#"ira "re#a tlu, $li#ats$i#uslovi#a i tehnološ$i# ro$ovi#a u

ne$onvencionalno# uzgoju ostaju ne"ro#enjeni u onosu na $onvencionalni uzgoj, te sa#o "o

ta$vi# uslovi#a #o-e#o oče$ivati zaovoljavajuće rezultate u "rinosu. /snovna razli$a je a se

izostavljaju #ere osnovne o!rae ze#ljišta oranje#, "ri"re#a tla za sanju te #ere $ultivacije(ogrtanje* i zaštite useva o $orova. aveeni zahvati $o#"enzuju se slojeviti# "olaganje#

#aterijala za #alčiranje. %alč u ovoljno e!elo# sloju, slojevito nanešen, o!ez!e&uje o!re

uslove za nor#alan rast i razvoj !ilja$a $ro#"ira u uslovi#a !ez tla uz zar-avanje o!rih uslovavlage, "o-eljnih ni-ih te#"eratura u zoni razvoja $rtola, !ez ze#ljišnih štetočina i stresa suše što

o#ogućava stvaranje "ravilnih, čistih $rtola $oje se #ogu jenostavno u!rati !ez is$o"avanja i

oštećenja. %alč ta$o&e štiti go#olje o svetla, te se s"rečava "ojava zelenih $rtola. )stovre#eno,višeslojni# "re$rivanje# #alče# s"rečava se rast $orova. ;az#atrajući osaašnja is$ustva iz

e$s"eri#entalne "roizvonje $ro#"ira u "er#a$ulturi, te uočenih ile#a i ras"rava na te#u



uzgoja $ro#"ira alternativni# #etoa#a ova-io sa# se ati so"stvenu #oi'i$aciju #etoe

uzgoja $ro#"ira "o #alče# !ez is$o"avanja. + nastav$u te$sta navoe se $ljučni "ostu"ci ireosle ranji $oji#a !i se tre!alo "ostići znatno !olji us"eh u "ostizanju "rinosa, "a #o-a i

e$ono#s$a o"ravanost.

<erovatno je i logično "itanje a li ova$av način uzgoja i#a e$ono#s$u is"lativost o!ziro# na

"ro#ene u tehnologiji uzgoja. Pore toga ostaje neorečeno "itanje ae$vatnog &u!renja i učin$a

na "rinos $ao i #ogućnost #ašins$e !er!e $o#!ajno# "ri uzgoju na veli$i# "ovršina#a.Pri#ena ove #etoe s#anjuje troš$ove ulaganja u zahvate o!rae ze#ljišta i zaštite useva o

$orova, ali "ovećava troš$ove ljus$og raa $ao i znatnih $oličina #aterijala za #alčiranje.

)s"lativost ova$ve "roizvonje je u glavnoj #eri e'inisana $oličino# "rinosa i ostvarivo#ceno# "roizveenog $ro#"ira u onosu na troš$ove ulaganja.

Ko nas se uzgajalo ili se uzgaja ča$ o$o 150sorti, "re#a se navoi a je anas "oznato o$o

000 sorti $ro#"ira. Proizvo&ači $ro#"ir najčešće razli$uju "o !oji "o$o-ice (crveni i !eli* ili

"re#a !oji #esa $rtola (vailija, $re#, -uti ili !eli*. a ne$onvencionalnu "roizvonju $ro#"iranačelno je #oguće $oristiti sva$u sortu $ro#"ira. %e&uti#, sva$i "roizvo&ač !ira sortu "re#a

so"stveno# "oi#anju $valiteta ili zahtevi#a $oje sorta tre!a is"uniti n"r. "rinos, $ru"noća, o!li$

i !oja "o$o-ice i #esa $rtola, ot"rnost na !olesti i sušu $ao i #ogući zahtevi "re#a načinus"ravljanja jela ("ire, "o#'rit, "r-enje, "ečenje it.*. Pore svega "ose!nu "a-nju "ri oa!iru

sorte tre!a "osvetiti svojstvu "rirone or#antnosti tj. s"oso!nost čuvanja u s$laištu što je

oli$a sorte $ao i uzgojnih #era. 9a$o se n"r. srenje $asni i $asni "unozrele $rtole la$še i u-er-e u o!ri# uslovi#a s$laištenja nego vrlo rani ili rani. <rlo rane sorte se stoga "re"oručuje u

uzgoju za #lai $ro#"ir ili $ontinuiranu "otrošnju s $raći# "erioo# čuvanja u s$laištu. +

sanji $ao i $o $onvencionalnog uzgoja uve$ tre!a $oristiti serti'i$ovano se#e.

/a!ranu sortu $ro#"ira o!avezno tre!a na$lijati. a$lijavanje# se u!rzava nicanje, o!ija se

jenoličan rast sva$e !ilj$e, "osti-e se 248 neelje ranije os"eće za !er!u te je #oguće izvojitinezrave i jalove (ne$lijavo* se#ens$e $rtole $ro#"ira. Pore toga na$lijavanja se #o-e utvriti

i 'iziološ$a starost se#ens$ih $rtola. a$lijavanje se "rovoi "ri te#"eraturi 10415 o u

"rozračnoj, svetloj "rostoriji !ez "uno vlage. a$lijavanje ranih sorti tre!a za"očeti naj#anje 84neelje onosno $asnih sorti naj#anje 54 neelja "re sanje u "olje $a$o !i se razvile sna-ne

$lice veličine 0,541,5 c#. e$oli$o ana "re sanje "otre!no je na$lijale go#olje izlo-iti

ire$tno# nevno# svetlu $a$o !i izni$le $lice "restale s izu-ivanje# te ojačale i !ile "ogone

i za #ašins$u sanju na veći# "ovršina#a.

='e$at tzv. >Kaljenja> $lice #o-e se "ostići i r-anje# na$lijalih $rtola ne$oli$o ana "ri

te#"eraturi 410 ?. /ve #ere su naročito va-ne za čuvanje na$lijalih $rtola $aa su ne"ovoljnivre#ens$i uslovi za sanju u "olju ($išni i hlaan "erio* te je "otre!no olo-iti vre#e sanje.

a na$lijavanje i sanju "re"oručuje se $oristiti $rtole "rosečne #ase 504 0 g. +$oli$o su$ru"nije $rtole #o-e se s"rovesti sečenje $rtola. Sečenje $ru"nih $rtola "rovoi se ta$o a se

o!ije "ojena$ !roj o$aca, a naj#anje jeno -ivo o$ce iz $ojeg će se na$lijavanje# razviti



zrava i čvrsta $lica. Prili$o# sečenja $ru"nih se#ens$ih $rtola "otre!no je razrezane elove

ne$oli$o ana izlo-iti svetlu i so!noj te#"eraturi 15420 ? rai !r-eg zaceljivanja rana. o- zasečenje na$on sva$og sečenja $rtola tre!a ezin'i$ovati srestavo# za ezin'e$ciju n"r. 80@

'or#alin rai s"rečavanja "renosa !olesti.

+#esto $onvencionalne o!rae tla oranje# i

"ri"re#e za sanju "ovršina tla se "re$rije sasloje# o 54 c# #alča (sla#a i 3 ili seno* za šta je "otre!no o$o 10 t3ha sla#e ili sena. /nosno

100 $g3 100#2. a #alč se #o-e $oristiti suva, sve-a i nesec$ana sla#a i seno, a "o-eljnije je a

se $oristi vla-na, stara i sec$ana sla#a i seno. <la-ni stari i eli#ično truli #alč #aterijal je "ogoniji o sve-eg i suvog #aterijala, jer "restavlja o!ru "ologu za u$orenjivanje !ilja$a

$ro#"ira, !olje u"ija i čuva vlagu, !r-e je "olo-an "ostu"noj #ineralizaciji i ot"uštanju

hranljiva to$o# vegetacije useva, te s"rečava rast $orova. Pore toga, vla-ni #alč nije "olo-an

onošenju vetro# i #anje je "ogoan za nastanjivanje #iševa, voluharica i sl. ;asi"anje sla#e ilisena s"rovoi se ručno na #anji# "ovršina#a ili na veći# "ovršina#a #ašins$i rasi"ače# za

stajnja$. 6$o se nanosi sloj suvog #alča taa je "otre!no isti navla-iti s o$o 20 #83ha oso$e ili

voe $a$o !i se s"rečilo onošenje #alča vetro#. 6$o je "ovršina tla z!ijena ili o!rasla$orovs$i# vrsta#a "ose!no višegoišnji# "otre!no je 'rezanje# o!raiti "ovršins$i sloj tla uz

"rethono oavanje 20 t3ha zrelog stajs$og &u!riva. a ta$o "ri"re#ljenu "ovršinu "otre!no je

oati i ogovarajuću $oličinu PK &u!riva "re "re$rivanja tla tanji# sloje# 54 c# #alča u$ojeg se s"rovoi sanja na$lijalih $rtola. :eli#ično o!ra&eno tlo o#ogućava oavanje

ae$vatne $oličine &u!riva $oje $oren "ronalazi "rorastanji#a tan$og sloja #alča i

u$orenjivanje# u tlu, a razvoj $rtola nes#etano će se ovijati na "ovršini #alča !ez $onta$ta satlo#. + &u!renju se #ogu $oristiti, zavisno o načinu uzgoja, organs$a &u!riva "o"ut zrelog

stajs$og &u!riva ili zrelog $o#"osta, te #ineralna &u!riva. Količinu &u!riva za "ri#enu tre!a

oreiti na osnovu analizo# utvr&ene rezerve hranljive u tlu.

Sanju je #oguće s"rovesti ručno na #anji# "ovršina#a (vrtovi* ili #ašins$i na stanarni

raz#a$ 0,75 A 0,88 # na veći# "ovršina#a. Pri ta$voj gustini s$lo"a o o$o 0.000 !ilja$a u "rose$u se utroši o$o 2100 $g3ha se#ena. Sanja se "rovoi 142 neelje "re nego "ostoji

o"asnost o $asnih "rolećnih #razeva, a "otre!no je a su te#"erature vazuha i tla 410 ?.

a$on sanje s"rovoi se "re$rivanje $rtola vla-no# sec$ano# sla#o# na e!ljinu o novih 10415c#. Suva sla#a ili seno tre!aju se zalivati s oso$o# ili voo# u $oličini 20480 #83ha.

<la-enje# #alča stvaraju se "ovoljni uslovi za #ineralizaciju sla#e onosno sena što će

oslo!oiti eo hraniva #ineralizacijo#, a s"rečava se i onošenje #alča vetro#. Kao #alč se

#o-e "ri#eniti i sve-e $ošena trava ili zrelo stajs$o &u!rivo u $oličini o 10 t3ha $a$o !i oatnos"rečili onošenje #alča vetro#, a "rito# i osigurali oatni izvori hranljiva "otre!nih za rast i

razvoj !ilja$a $ro#"ira. )stovre#eno je #oguće i "ri#eniti "otre!nu o"uns$u $oličinu azotnih

&u!riva o o$o 150 $g3ha K64a.

a$on nicanja, $aa !ilj$e ostignu visinu o 15420 c# "otre!no je naneti novi sloj #alča o

sec$anog sena i sla#e ta$o a se $onačno o!ije "o$rov #alča e!ljine o 20480c# $oji će



o!ro r-ati vlagu, or-avati "ovoljnu te#"eraturu i o!ez!eiti "rostor za nes#etan razvoj

"ravilnih $rtola u uslovi#a "o"ut onih $oji se "osti-u ogrtanje u $onvencionalno# načinuuzgoja. Pore toga, uloga novog sloja #alča je a s"reči "roor svetla o novo razvijenih $rtola

te ta$o one#ogući njihovo ozelenjavanje. a$on #alčiranja "otre!no je "re$rivene !ilj$e

oslo!oiti o #alča $a$o !i nes#etano #ogle alje rasti i 'or#irati sna-ne sta!lji$e i listove $oje

će u!rzo zatvoriti reove i cvasti. + to# "eriou olazi o inicijalnog 'or#iranja $rtola na "oze#noj sta!ljici unutar #alča. + nareno# "eriou rasta useva, tzv. intenzivna 'aza rasta

$rtola, izuzetno je $ritičan za ostvarenje "rinosa i $valiteta $rtola $ro#"ira. <re#e "ojave ovog

"erioa uveli$o će varirati zavisno o $li#ats$i# 'a$tori#a, na#ors$oj visini, te#"eraturi,ras"olo-ivoj voi, oa!ranoj sorti i geogra's$o# "olo-aju. ai#e, u to# "eriou u iealni#

uslovi#a sna!evenosti useva voo#, hranivi#a i o"ti#alno# te#"eraturo# tla o 1 ? i

vazuha 25 ? #o-e se nevno "ovećati "rinos $rtola 75041250 $g3ha. Sva$o s#anjenje lisnoga"arata i s$raćenje u-ine intenzivne "roizvonje asi#ilata te s$raćenje vre#ena trans"orta

asi#ilata u $rtole rezultira "ao# "rinosa i $valiteta $rtola. Stoga suša, viso$e te#"erature,

neostata$ i viša$ hraniva, oštećenje lisnog a"arata o !olesti i štetočina rezultira "ao# "rinosa

i $valiteta go#olja te aje "rinos sa veći# uelo# sitnih $rtola. ;ast $rtola o za#etanja o "unerazvijenosti #o-e trajati različito zavisno o sorti tj. os"eću sorte, vre#enu sanje, 'iziološ$oj

starosti $rtola $ao i $li#ats$i# "rili$a#a (vlaga i te#"eratura* te ras"olo-ivosti hraniva. ;ane

sorte i#aju $raće, a $asne sorte u-e vre#e rasta (nalivanja* $rtola. Punu zrelost $rtole "osti-u 142 neelje na$on "ot"unog sušenja ci#e $aa se završava rast $rtola, šećeri se "retvaraju u

rezervnu #ateriju s$ro!, a "o$o-ica stvrnjava i zae!lja. a$on toga #o-e se s"rovesti !er!a

zravih, "ravilnih $rtola !ez is$o"avanja.

/!ziro# a slojevi #alča e!ljine 254 80 c# "restavljaju #ehanič$u !arijeru za "rorastanje

većine $orovs$ih vrsta verovatno se neće tre!ati "reuzi#ati #ere zaštite o $orova već je nu-no

"ratiti "ojavu !olesti i štetočina. + svrhu zaštite useva o štetočina "otre!no je !ri-ljivo "aziti na

"ojavu oraslih jein$i, jaja i larvi $ro#"irove zlatice (e"tinotarsa eci#lineata*. a #ali# "ovršina#a i u e$o4uzgoju tre!a orasle jein$e $ro#"irove zlatice ručno s$u"ljati i 'izič$i

uništiti. )sto ta$o tre!a uništiti i uočena jajašca $oja orasla jein$a ola-e na naličju lista.

%e&uti#, na$on "ojave larvi naran-asto crvene !oje nu-no je "ri#eniti ozvoljena zaštitnasrestava na istovetan način $ao i u uslovi#a $onvencionalnog uzgoja $ro#"ira onosno

"ri#eno# srestava $oja su ozvoljena u e$ološ$o# uzgoju. Pose!nu "a-nju tre!a o!ratiti na

"ojavu gljivičnih !olesti "o"ut "la#enjače ili "ale-i (Phito"hora in'estans* te $oncentrične (crne* "egavosti (6lternaria solani*. /ve gljivične !olesti najčešće se "ojavljuju u vre#e završet$a

intenzivnog rasta za#etnutih $rtola tj. na$on cvetanja, "a sve o !er!e. Sva$i gu!ita$ lisne

"ovršine i oštećenje sta!lji$e usle zaraze ovi# gljivični# !olesti#a zavisnosti o intenziteta i

u-ini trajanja, ire$tno se ora-ava na s#anjnje "rinosa i o 50@. aštita useva o !olesti "orazu#eva "ri#enu "reventivnih #era, a "o "ojavi zaraze nu-no je "reuzeti i $urativne #ere

zaštite "ri#eno# $onvencionalnih srestava ozvoljenih u integrisano# uzgoju ili alternativnih

#era $oje se $oristi u e$ološ$o# uzgoju (n"r. "re"arati na !azi !a$ra i r.*.

%ilan Polja$ "ro'. r.sc.

uzgoj krompira bez obrade zemljišta

Documents