Знаменитости

Постоје места у Београду које обавезно морате да видите и осетите. Улице, тргови, споменици, паркови, чесме, археолошка налазишта... и друге знаменитости које заслужују препоруку. Многа од њих су проглашена за културна добра.

Знамените улице и тргови

На ужој територији Града Београда има преко 5.500 улица, 16 тргова и 32 сквера. Најстарије улице које су задржале првобитне правце јесу: Васе Чарапића, Краља Петра, Цара Душана, Јеврејска, Народног фронта, Гаврила Принципа и Карађорђева. Развој уличне мреже почео је 1867. године, по одласку Турака, када је усвојен регулациони план Београда који је сачинио инжењер Емилијан Јосимовић. На подручју 10 градских општина најстарији је Студентски трг, а најпознатији је Трг Републике. 

Кнез МихаиловаНемањинаКраља Петра ПрвогТрг Николе ПашићаТрг РепубликеСтудентски тргТеразијеТрг Славија

 

Кнез Михаилова

Пешачка зона и трговачки центар - Кнез Михаилова улица је законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-тих година 19. века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама. Средином 19. века овде је у горњем делу била башта кнеза Александра Карађорђевића. Након израде регулационог плана Београда, који је 1867. израдиоЕмилијан Јосимовић, улица је брзо изграђена и добила своју физиономију и садржај. У њој се граде куће и настањују најутицајније и најбогатије породице трговачког и политичког Београда. Године 1870. Управа града је и званично крстила улицу дајући јој име - улица Кнеза Михаила.

Знамените грађевине 2 БЕОИНФОархива

RSS feed за

НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕКраља Петра I 12

Најзначајније је дело бечког архитекте српског порекла Константина А. Јовановића. Зграда је подигнута у две фазе: први угаони део према улици Цара Лазара 1888-

Беоинфо вести

Питајте градску власт

Београдски позивни центар

Бео-ком сервис - комунални водич

е-управа града Београда

Преглед рачуна ЈКП "Инфостан"

1889. године, а дограђени 1922-1925. Доградња се осећа више у ентеријеру, јер је свечани улаз био првобитно на углу, а сада у средини објекта. У екстеријеру је постигнуто потпуно јединство стила заснованог на неоренесанси. Богато уређена шалтер-сала представља један од најрепрезентативнијих београдских ентеријера, а у осликавању таванице узео је учешћа и тада млади београдски сликар Моша Пијаде, доцније политичар и државник.

НАРОДНИ МУЗЕЈТрг Републике 1a

Првобитни корпус, према Тргу Републике, саграђен је 1902. по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. Тракт према улици Лазе Пачуа дограђен је 1930. године, када је уређена и шалтер-

сала (данас атријум Народног музеја). Током Другог светског рата зграда је била знатно оштећена, а после рата обновљена без садашњег кубета. Шездесетих година, залагањем тадашњег управника Народног музеја, др Лазара Трифуновића, враћено је средње кубе и уређен ентеријер, тако да данас у потпуности одговара намени.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕТрг Републике 2

Сазидано је 1868-1869. по плановима архитекте Александра

Бугарског, једног од најплоднијих градитеља Београда у 19. веку. Одлуку о подизању посебне зграде за театар донео је кнез Михаило Обреновић. Зграда је изведена по општем типу позоришних објеката тога времена, посебно зграде Миланске скале, од које је преузета ренесансна концепција и декоративна обрада. Каснијим реконструкцијама првобитни изглед у потпуности је измењен. Обимна реконструкција изведена је 1986. када је позоришту враћен изглед из 1922. и извршена доградња према улици Браће Југовића. Осим за позоришне представе, сала је током 19. века коришћена и за

добротворне балове и концерте. Велика уставотворна скупштина је у њој

изгласала познати Устав од 1888.

ПАЛАТА "АЛБАНИЈА"Кнез Михаилова 4-6

На основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године, објекат је завршен 1940. по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића. Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор

просторне композиције дуж читавог потеза Теразије - Славија.

СКУПШТИНА СРБИЈЕТрг Николе Пашића 13

Први пројект за Дом народног представништва направио је 1891. године Константин А. Јовановић. На конкурсу за зграду, према измењеном програму, на простору близу Батал-џамије, одржаном 1901. године, награђен је рад Јована Илкића, који у суштини представља варијанту Јовановићевог

решења. Градња палате започета је 1907. године, а камен-темељац положио је Краљ Петар I. Током Првог светског рата Илкић је умро у логору, у Нежидеру, а планови су изгубљени. Нове планове, према изграђеном стању, направио је Илкићев син Павле, а у довршавању објекта, посебно ентеријера, помогао је Николај Краснов. Грађевина је довршена тек 1936. Обликована је у духу академског традиционализма, са богатом унутрашњом (архитектонском и уметничком) декорацијом, коју су извели тада најпознатији домаћи уметници и занатлије. Испред главног улаза постављена је, 1939. године, монументална скулпторска група "Играли се коњи

врани", дело познатог

вајара Томе Росандића.

ПАЛАТА "БЕОГРАД"("БЕОГРАЂАНКА")Угао Краља Милана и Масарикове

Изградња је трајала од 1969. до 1974. Пројектант је Бранко Пешић. Објекат је изграђен у језгру старог градског ткива, на потезу Теразије - Славија, са наглашеном тежњом да својим високим делом, од 24 етажа, доминира као просторни градски оријентир. На првих неколико спратова се налази Робна кућа "Београд", а на

осталим спратовима су пословне просторије, као и седиште неколико београдских медија.

Калемегдан

Најлепши је и највећи београдски парк, истовремено је и најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око Тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк. Плато је, док је Тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу; због тога и његово име потиче од турских речи "кале" - град, то јест тврђава и "мегдан" - поље. Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи "брег за размишљање".

Преуређивање у парк отпочело је, после предаје Тврђаве Србима (1867), по наређењу кнеза Михаила Обреновића. Идејне скице за уређење Калемегдана направио је први београдски урбаниста Емилијан Јосимовић. Зеленило је засађено између 1873. и 1875. године, када Београдском тврђавом командује пуковник Драгутин Жабарац, ађутант кнеза Милоша Обреновића у доба његове друге владавине.

Планско уређивање Калемегдана почиње 1890. Tада је војска предала парк Београдској општини. Ондашњи

председник општине Никола Пашић одобрио је први кредит за уређивање Калемегдана од 10.000 тадашњих динара. Године 1905. приступило се проширивању парка, уређивањем Малог Калемегдана, који се простирао одпавиљона "Цвијета Зузорић" до Зоолошког врта.

Пре Првог светског рата Калемегдански парк завршавао се на месту где су сада камене степенице (воде према доњој тераси). Земљиште иза ових степеница било је све до 1929. потпуно неуређено и обрасло у коров. После 1931. парковске површине проширене су и на Горњи град. У парку је постављено више споменика познатим културним и јавним радницима. На Калемегдану су Војни музеј, Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић",Градски завод за заштиту споменика културе, Зоолошки врт, дечији забавни парк, већи број спортских игралишта, угоститељских објеката и друго.

Београдска тврђава

Београдска тврђава подигнута је на гребену изнад ушћа Саве у Дунав у раздобљуод I до XVIII века као комплекс одбрамбеног карактера. Тврђава је данас својеврстан музеј историје Београда. Ову целину чине сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан.

Због изузетног стратешког значаја на овом месту је, крајем првог века наше ере, подигнуто утврђење - римски каструм, као стални војни логор IV Флавијеве легије. После рушења од стране Гота и Хуна, утврђење је обновљено у првим деценијама6. века. Непуно столеће касније, разарају га Авари и Словени.

Уз утврђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, настао је антички Сингидунум, а на истом месту и словенски Београд. Столећима се средњовековни град развијао на просторима Тврђаве, тражећи сигурност међу њеним бедемима. Београдска тврђава често је рушена и обнављана. Изнад римских зидина стоје српски бедеми, а преко њих, турске и аустријске фортификације. У 12. веку византијски цар Манојло Комнин подигао је на римским рушевинама нови кастел. У првим деценијама 14. века ово мало утврђење на брегу проширено је до речних обала.

Под влашћу деспота Стефана Лазаревића, као ново средиште Србије, Београд је ојачан пространим утврђењима Горњег и Доњег града. У старом кастелу подигнут је Деспотов двор, а на Сави је дограђено ратно пристаниште. У оквиру бедема развио се напредан средњовековни град. После турског освајања 1521. године, па све до краја 17. века, Београдска тврђава није значајније дограђивана.

Ново раздобље започело је аустријско-турским ратом. Као кључно утврђење у средишту ратних сукоба током 18. века, Тврђава је три пута реконструисана. Порушен је стари кастел, а велики део средњовековних бедема прекриле су нове фортификације. Под аустријском окупацијом, 1717-39. године, после изградње нових модерних утврђења, Београдска тврђава је представљала једно од најјачих војних упоришта у Европи. Грађена је према пројектима генерала Николе Доксата Демореза, Швајцарца у аустријској служби. Игром судбине, у свитање једног мартовског дана 1738. године, због пораза код Ниша, управо пред бедемима Тврђаве стрељан је њен градитељ. Повратку Турака у Београд 1740. године, претходила су рушења свих новоподигнутих утврђења. До краја 18. века Београдска тврђава је добила коначни облик. У ратним разарањима током протеклих деценија порушени су готово сви објекти у Горњем и Доњем граду, а бедеми знатно оштећени.

Према Београдској тврђави воде улице Кнез Михаилова и Узун Миркова. На том правцу су главне тврђавске капије -Стамбол-капија (унутрашња и спољна) иСахат-капија. У средњовековно утврђење улазило се са источне стране (поред данашњег Зоолошког врта), крозЗиндан-капију и Деспотову капијуГорњег града. Доњем граду прилази се Булеваром војводе Бојовића (Видин-капија) и из Карађорђеве улице (Мрачна капија).

Сава Центар је међународни конгресни, културни и пословни центар намењен различитим могућностима. Смештен је у непосредној близини ушћа Саве у Дунав, удаљен пет минута од центра града и петнаест минута од међународног аеродрома "Никола Тесла". Грађен је од 1976. до 1979. године, а главни пројектант и руководилац тима био је архитекта Стојан Максимовић.

Са хотелом "Continental" чини јединствену архитектонску целину. Захваљујући својим могућностима, техничкој опремљености и високо стручним кадровима, Сава Центар је у могућности да организује највеће конгресне скупове и обезбеди извођење и најсложенијих уметничких представа.

Центар има корисну површину од 69.720 квадрата, док је укупна површина 100.000 квадратних метара. Корисницима услуга

Сава Центра на располагању су: Велика дворана са 3672 места, 15 конференцијских сала, услуге стручног тима организатора конгресних манифестација (PCO) и културних програма, Изложбени простори, Прес центар, савремена аудио-визуелна опрема и велики број савремено опремљених канцеларија.

У Центру се годишње одржи око 150 концерата, 320 конгреса, више од сто филмских премијера и две стотине филмских пројекција. Културне програме током године види између 400.000 и 500.000 посетилаца, а на конгресима је у просеку 450 учесника (од 30 до 4000 по скупу). Сава Центар је место које свакодневно посети хиљаде Београђана, не само пословно, већ и да проведу пријатне тренутке у обиласку пословног и трговачког центра или у неком од ресторана и кафе барова. Рачуна се да га дневно посети просечно 3000 људи.

У Сава Центру су одржани значајни конгресни скупови и уметнички програми. Члан је међународних асоцијација: ICCA (International Congress and Convention Association) и AIPC (The International Association of Congress Centres), ILMC  (International Live Music Conference) и ISPA (International Society of Performing Arts).

Од конгресних скупова међу најзначајније спадају: Конференција о европској безбедности и сарадњи – КЕБС, Годишња скупштина Светске банке и ММФ-а, 55. заседање Генералне скупштина Интерпола, VI конференција комитета за трговину и развој - УНКТАД, Генерална скупштина УН за образовање, науку и културу - УНЕСКО-а, XI светски конгрес рудара, 73. Светски конгрес међународне федерације стоматога – FDI, 21. Светски конгрес аутомобилских инжињера и техничара – FISITA, IX Самит несврстаних земаља, 6. Министарска конференција „Животна средина за Европу“, 10. годишњи конгрес Европског колеџа спортских наука, 14. годипњи састанак Европске банке за обнову и развој - EBRD. Својим клијентима и посетиоцима пружа и додатне услуге које су саставни део професионалне конгресне организације (штампарија, сопствена IT мрежа, интернет, кетеринг услуге, професионално обезбеђење, паркинг), што овај објекат чини јединственим.

На сцени Велике дворане гостовали су и представили се бројни светски признати уметници и ансамбли: Пласидо Доминго, Монсерат Кабаље, Хозе Карерас, Најџел Кенеди, Светлана Захарова, Владимир Ашкенази, Мајлс Дејвис, Хенрик Шеринг, ББ Кинг, Чик Корија, Херби Хенкок, Пет Метини, Пако де Лусија, Стинг, Брајан Фери, Московскa филхармонија, Израелска филхармонија (диригент Зубин Мехта), Краљевски филхармонијски оркестар Велике Британије, Оркестар Миланске Скале, Њујоршка филхармонија, Балет и опера Бољшој театра... У претходне три деценије Сава Центар је представио стваралаштво највећих и најзначајнијих уметника европске и светске културе, а дуги низ година домаћин: Међународног филмског фестивала (ФЕСТ), Београдских музичких свечаности (БЕМУС), Београдског међународног театарског фестивала (БИТЕФ), Београдског фестивала игре, Гитар Арт Фестивала, Фестивала 7 Величанствених, „Радост Европе“...

Зоолошки врт

Смештен у самом центру града, Зоолошки врт Београда, или Врт добре наде, налази се на једној од најатрактивнијих градских локација - Kалемегданском парку. Основан је 1936. и једна је од најстаријих кућа животињског царства у Европи.

Простире се на површини од 6 хектара, поседује 2000 животиња са око 200 животињских врста, а поред дивљих обилује и домаћим животињама. Његовом данас лепом изгледу доприносе и бројни изграђени објекти, инфраструктура, нове чесме и фонтане, Галерија скулптура у дрвету, рад вајара Вука Бојовића, вртић за принове - Беби зоо-врт... За 60. рођендан добио је споменик за свога некада најзанимљивијег и најомиљенијег становника, мајмуна Самија, првог шимпанзе који је дошао у Зоо-врт.

Готово да не прође ни једна недеља у врту коју не забележе медији - од рођења неког младучента, преко различитих пригодних промоција... Тако је овај врт постао скоро свакодневно присутан у животу Београда, оплемењујући га дахом своје благородне атмосфере, не без разлога назван Вртом добре наде.

Знаменити паркови и чесме

На градском подручју има 39 јавних чесама које се снабдевају водом за пиће из

Београдског водовода. Поред њих, 5 чесама подигнуто је на изворима. На градском подручју има 18 фонтана, а по величини и декору издвајају се фонтане на Тргу Николе Пашића и Тргу Републике, као и фонтана испред хотела "Интерконтинентал". Сам центар града, Безистан, од 1959. краси фонтана "Жена са шкољком". Прва фонтана изграђена је 1927. на Теразијама код тадашње трамвајске окретнице, а уклоњена је 1947. приликом реконструкције трга.

На територији десет градских општина има 65 јавних паркова укупне површине 36,2 хектара. Најпознатији су Калемегдански парк, Ташмајдански парк, Парк пријатељства, Хајд-парк и Пионирски парк. Први јавни парк уређен је 1860. на углу улица Кнеза Милоша и Немањине, а назван је Финансијски парк. Уређивање зелених површина почиње у 19. веку, а први дрвореди засађени су између 1840. и 1845.

Знаменити паркови

ПИОНИРСКИ ПАРК

Један од најлепших паркова у граду, смештен између Булевара краља Александра и улица Краља Милана, Кнеза Милоша и Драгослава Јовановића. До 1944. био је опасан високим зидом и служио је као башта Старог двора (сада Скупштина града Београда). Уклањањем зида парк је предат на јавно коришћење и добио име Пионирски парк, по истоименој организацији најмлађих. У част великана југословенске књижевности и нобеловца Иве Андрића, између Пионирског парка и улице Краља Милана уређено је шеталиште које носи назив Андрићев венац, и подигнут његов споменик.

ТАШМАЈДАН

Између улица Таковске, Илије Гарашанина, Београдске и Булевара краља Александра некада је био велики каменолом. Због тога је и добио име

Ташмајдан (на турском таш - камен, мајдан - место где се вади камен). По једном старом сведочењу "може се слободно рећи да су у Београду сва стара здања... озидана овим овде вађеним каменом". У катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа и завојишта за рањене војнике. За време опсаде Београда, у јесен 1806. године, Карађорђе се овде улогорио и подигао шатор. После Другог српског устанка кнез Милош Обреновић, подижући српску варош у Савамали, наредио је око 1826. да се старо српско гробље са Варош-капије пресели на Ташмајдан. На ташмајданском платоу сазидана је 1835. стара црква Св. Марка (срушена приликом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године). На Ташмајдану је 30. новембра 1830. прочитан Султанов хатишериф о унутрашњој независности Србије. Године 1909. овде је изграђена прва Сеизмолошка станица која постоји и данас. На Ташмајдану и око њега данас се налазе црква Св. Марка (нова, грађена 1931-1936), Руска црква (1924), Главна пошта (1934), СРЦ "Ташмајдан", хотели "Таш" и "Metropol Palace", кафана "Мадера", Радио-телевизија Србије, дечији забавни парк...

УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПАРК

Налази се у најужем центру, у старом градском језгру. Старији Београђани знају га као Панчићев парк. За време Турака овде је било њихово гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто "естетичније" од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривенспоменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде.

КАРАЂОРЂЕВ ПАРК

Простире се између Булевара ослобођења и Небојшине улице. На овом месту, за време напада на Београд 1806. године, био је један од логора устаничке војске. После заузимања Београда сви изгинули устаници овде су сахрањени. Кнез Александар Карађорђевић подигао је 1848. на том војничком гробљу споменик с натписом: "У славу и част срб-јунацима за отечество храбро изгинувшим 1806. године подиже споменик овди." То је уједно и први јавни споменик подигнут у Београду. Парк се почео формирати после подизања споменика, а знатно је проширен 1903. и 1904. године, када је направљен вењак који и данас постоји на малој узвишици. Пред Други светски рат у парку је направљено склониште, у којем су 6. априла 1941. године, за време немачког бомбардовања, нашла смрт 192 недужна Београђанина. Камена плоча на том месту подсећа на трагичан догађај. У парку је подигнуто још неколико споменика.

ГРАДСКИ ПАРК У ЗЕМУНУ

Најстарија зелена оаза и шеталиште Земунаца. Подигнут је 1880. као Мали парк, на месту некадашњег земунског контумаца (из 1730), да би даљим озелењавањем 1886. и 1888. постао Градски парк. Из тог времена сачуване су стилске зграде некадашње Велике реалке (завршена 1880. а проширена 1916). Најстарији очувани споменици су део контумацког зида и две (рестауриране) контумацке цркве: православна Светог Архангела Гаврила (из 1786) и католичког Светог Рока (из 1836). Између две цркве је стуб посвећен А. Ламартину. Подигло га је, 1933. године, Друштво Југославија-Француска на стогодишњицу боравка великог песника у Контумацу (карантину). На новију историју подсећају два спомен-обележја НОР-а, дела скулптора Вање Радауша и Бориса Калине. Уз комплекс парка је и Културно-спортски центар "Пинки - Земун", подигнут 1974.

Знамените чесме

Прве јавне чесме саграђене су на линији Римског водовода још у далекој прошлости, а од 15. века постају права вајарска дела, као што је Везирова чесмакоју је 1576. саградио Мехмед-паша Соколовић на Калемегдану. Чесме су се подизале и на линији Булбулдерског водовода, који се протезао од данашње Градске болнице до Калемегдана, а ишао је упоредо са истоименим потоком. Само на овом правцу у 19. веку било је 18 чесама, од којих су најпознатије: Чукур, Сака и Скадарска чесма.

Међу најстарије чесме спада и Делијска чесма која се помиње још у 17. веку. На њеном месту, тада већ на почетку улице Кнеза Михаила, саграђена је 1843. друга чесма, али јој је име остало. Срушена је 1889. Приликом реконструкције улице Кнеза Михаила 1987. подигнута је чесма која подсећа на претходну.

 

ТЕРАЗИЈСКА ЧЕСМА

Аутор: ФРАНЦ ЛОРАН, каменорезац

На Теразијама, пред хотелом "Москва", камен са металном вазом на врху, укупна висина око 800 цм. Подигнута 1860.

Представља један од најзначајнијих споменика Београда у 19. веку. У време радова на регулацији Теразија 1911-1912. године, однесена је у Топчидер. Тамо је стајала до 1976. године, када је враћена на старо место.

 

ЧУКУР-ЧЕСМААутор: СИМЕОН РОКСАНДИЋ

У Добрачиној улици, бронза 30 цм, укупна висина 149 цм. Подигнута 1931.

На тој некадашњој чесми, 3. јуна 1862. године, један турски војник (низам) ударио је српског дечака, шегрта Саву, јер је овај протествовао што му је Турчин склонио крчаг са чесме. Група Срба је претећи опколила турске војнике који су се ту затекли, али су драгоман (тумач) српске полиције и терџуман (посредник код турских власти) одвели Турке с тог места. Међутим, пред зградом полиције Турци су убили српског терџумана Симу Нешића и смртно ранили жандара Ђорђа Нишлију. Ови догађаји били су увод у крваве сукобе између београдских Срба и Турака, и повод за бомбардовање Београда од стране Турака 5. јуна 1862. У спомен на те догађаје, подигнут је на том месту, из средстава Задужбине трговца Томе Ванђела, споменик са статуом дечака.