VAŽNIJE GRUPE

FITOPARAZITNIH NEMATODA

•

Kolo NEMATODA se deli na dve klase.•

Klasa SECERNENTEA (raniji naziv je Phasmidia) ima 7 redova od kojih u 2 spadaju fitoparazitne vrste:

•

Redovi TYLENCHIDA

i APHELENCHIDA

•

Klasa ADENOPHOREA (ranije Aphasmidia) ima 10 redova, i takođe 2 u kojima ima fito:•

Redovi DORYLAIMIDA

i TRIPLONCHIDA

Red TYLENCHIDA•

Brojan vrstama (oko 2000 poznatih vrsta u 200 rodova) pretežno kopnenih nematoda.

•

Relativno dobro proučen, najviše zato što ima puno parazitnih vrsta. Ima 3 podreda:

•

Podred TYLENCHINA

–

tu spada velika većina fitoparazitnih vrsta nematoda;

•

Podred HEXATYLINA

–

paraziti insekata i grinja

•

Podred MYENCHINA

–

paraziti žaba

Morfologija obrađena na vežbama•

Ovde pominjemo detaljnije ezof. žlezde:

•

Ima ih 3: jedna dorzalna i dve subventralne

•

Dorzalna žlezda

ima izvod napred, blizu osnove stileta.

•

Njeni sekreti učestvuju u vancrevnom varenju i izazivaju patološke promene u tkivu domaćina.

•

2 subventralne žlezde

imaju ulogu u prodiranju u domaćina. Velike su kod invazionih larvi.

Podred TYLENCHINA•

Tu spadaju fitoparazitne tilenhide; 2 nadfam:

•

Nadfam. CRICONEMATOIDEA

sa 6 familija:•

CRICONEMATIDAE, PARATYLENCHIDAE, HEMICYCLIOPHORIDAE, TYLENCHULIDAE, SPHAERONEMATIDAE i TYLENCHOCRICONEMATIDAE

•

Nadfamilija TYLENCHOIDEA

sa 8 familija:•

ANGUINIDAE, ATYLENCHIDAE, BELONOLAIMIDAE, DOLICHODORIDAE, HETERODERIDAE, HOPLOLAIMIDAE, NEOTYLENCHIDAE i PRATYLENCHIDAE

Familija HETERODERIDAE•

Visoko specijalizovani paraziti korena viših biljaka.

•

Ekonomski najštetnija grupa fitoparazitnih nematoda u svetu. Zašto?

•

Upravo zahvaljujući svojoj visokoj specijalizovanosti, kompetitivnije su na duže staze u agroekosistemima od drugih fitoparazitnih grupa.

izražen polni dimorfizam

Familija HETERODERIDAE•

Izražen polni dimorfizam;

•

Razmnožavanje amfimiksisom i/ili partenogenezom. Obično jedno od ovih preovlađuje ali ima i drugog kod iste vrste;

•

1 ženka proizvede od nekoliko desetina do nekoliko stotina jaja (retko preko 500)

•

Razviće je tipa prave metamorfoze.

•

U jajima se formiraju L2, koje su prvo dijapauzirajući stadijum,

•

a dijapauza je i obligatna i fakultativna•

To je važna prednost! A zašto?...

Aktivirane invazione larve heteroderida su jedini slobodnoživeći migratorni stadijum. Kroz zemljište se kreću u potrazi za korenom novog domaćina

Posle ubušivanja u koren u blizini sprovodnih sudova izazivaju obrazovanje džinovskih ćelija (L2 su znači i patogeni stadijum) a same se presvlače u

L3 i u toku daljeg života zadebljavaju i ostaju nepokretni (sedentarni) paraziti korena.

Posle drugog presvlačenja i provociranja biljke da obrazuje ćeliju hranilicu, L3 a kasnije i L4 nemaju

stilet i ne hrane se do završetka 4. presvlačenja. Novoformirane odrasle ženke ponovo dobijaju stilet

i hrane se do kraja života.

Familija HETERODERIDE se deli na dve podfamilije: HETERODERINAE i

MELOIDOGYNINAE

•

Podfam. HETERODERINAE•

Naši nazivi cistolike ili cistogene nematode

•

Iako se u korenčićima obrazuje stalno mesto ishrane sa džinovskim ćelijama, kod njih nema obrazovanja gala na korenu;

•

Od propratnih patoloških pojava važno je sekundarno, često preterano formiranje novih bočnih korenčića (bradatost k.),

CISTOLIKE NEMATODE: Pošto nema gala, tj. prostora u korenu, sa porastom

nematoda dolazi do pucanja površinskih tkiva i nematode ‘ispadaju’

na površinu pa postaju

sedentarni ektoparaziti korena

Nematode postepeno otpadaju sa korena, i to prvo mužjaci koji se aktivno kreću u potrazi za ženkama, ostavljajući za sobom na korenu

brojne sitne povrede, pa koren znatno brže propada od zdravog.

•

Crvoliki mužjaci žute krompirove cistolike nematode oslobađaju se iz korena pre loptastih, nepokretnih ženki, da bi se sa njima parili.

Obično većina nematoda završi razviće kao ženke. Od ovih ženki se obrazuju ciste, što predstavlja još

jednu važnu specijalizaciju ovih parazita za uspešno preživljavanje nepovoljnih spoljnih uslova

Jajna kesa

–

to je želatinozni sekret (matriks) koji luče mnoge (ali ne sve) vrste cistolikih

nematoda. One u njega ne

polažu jaja (nekada se ‘omakne’

po neko) za razliku od

Meloidogyne spp.

Šta znači ‘obrazovanje cista’

i šta su to ciste?

•

Ženka proizvede obično par stotina jaja, ali ih ne položi u spoljnu sredinu već

ostanu u

njenom telu i posle njene smrti.•

Kutikula ženke pred kraj života zadebljava, i menja boju od bele do manje više tamno smeđe. Ta mehurasta čvrsta kutikula se naziva cista;

•

Dok u njoj ima živih jaja tj. dijapauzirajućih L2 u jajnim ljuskama, to je vitalna

cista.

U toku nekoliko godina, invazione larve se periodično aktiviraju, u povoljnim uslovima...

•

L2 napuštaju cistu kroz specijalne otvore – tzv. FENESTRE (ili prozore) u zadnjem,

vulvalno analnom regionu tela.•

Pored fenestri, često i glaveni deo ciste otpadne pa se i tuda, kao i kroz eventualne druge procepe ili rupe na kutikuli odvija oslobađanje ili ‘piljenje’

invazionih larvi.

Fenestre, prirodni otvori za oslobađanje invazionih larvi iz cista

Kada se posle nekoliko godina cista potpuno isprazni, tj. kad u njoj više nema živih L2, takva cista

se naziva nevitalna cista

U čemu se ogleda adaptivna vrednost ciste, u smislu pomenute veće kompetitivnosti cistolikih nematoda u

agroekosistemima ?

•

(Trava iva –

mrtva a živa)•

Cista, kao mrtva majka, mnogo bolje štiti potomstvo od nepovoljnih spoljnih uslova, nego neka živa majka...

•

4 nivoa zaštite

Klasifikacija cistolikih nematoda

•

Podela na rodove bazirana je na:•

-

obliku cista (limunast, loptast, kruškast)

•

-

tipu fenestracije (BI-, AMFI-, CIRKUM-

i ANALNO-

fenestralne

•

Rod HETERODERA ima limunaste ciste (ispupčen i vulvalno-analni region), i bi-

ili

amfifenestralne ciste.•

Rod GLOBODERA ima loptaste i cirkumfenestralne ciste;

•

Rod PUNCTODERA ima kruškaste, analno

ZNAČAJ CISTOLIKIH NEMATODA

•

Sreću se i u umerenom i u toplom klimatu, pri čemu su u toplom nešto prisutnije i štetnije Heterodera spp.,

•

a u umerenom klimatu Globodera spp.•

Obično su vrste ŠIRI OLIGOFAGI. To znači da su im domaćini pretežno iz jedne botaničke familije, a manje i ređe iz još

jedne ili par drugih.

Po pravilu su i ekonomski štetne samo u okviru nekih rodova.

ZNAČAJ CISTOLIKIH NEMATODA

•

Naglašenije su štetne u RATARSKOJ proizvodnji:

•

Heterodera schachtii –

repina cistolika nematoda

je jedna od najvažnijih štetočina

šećerne repe u svetu.•

Globodera rostochiensis i G. Pallida -

krompirove cistolike nematode, među najvažnijim štetočinama krompira u svetu.

Važnije vrste

cistolikih nematoda•

H. schachtii –

repina c.n.

•

H. trifolii –

c.n. deteline•

H. avenae –

c.n. ovsa

•

H. crucuferae – c.n. kupusa•

H. carotae – c.n. mrkve

•

H. glycines –

c.n. soje, itd.•

Globodera rostochiensis i G pallida krompirove c.n.

•

G. tabbacum

Heterodera glycines u usevu soje

Žarišta repine cistolike nematode, H. schachtii, u usevu š. repe

Heterodera schachtii u šećernoj repi

Globodera tabacum u polju duvana

Suzbijanje cistolikih nematoda

•

I lako i teško. Lako je ako se svi subjekti od proizvođača do države, svako sa svoje strane malo potrudi, a to na žalost nije ni svuda ni uvek slučaj. Zato se i ispoljavaju ove nematode kao ekonomski vrlo štetna grupa u svetu.

•

Njihova osnovna ‘slaba tačka’

je relativno uzan krug domaćina, što daje presudan značaj plodoredu u njihovom suzbijanju.

•

Budući da je, posebno u ratarstvu, plodored i inače sa biljkama različitih familija, obično je četvorogodišnji plodored dovoljan da se izbegnu štete.

o KCN i film...

Familija HETERODERIDE se deli na dve podfamilije: HETERODERINAE i

MELOIDOGYNINAE

•

Meloidogyninae se kod nas

obično zovu korenove ili galove nematode, ali bi tačnije bilo: nematode korenovih gala, što je približno prevod engleskog naziva: root-knot nematodes

•

Trivijalni nazivi ukazuju na jednu od glavnih osobina ove grupe, a to je da izazivaju na korenu obrazovanje gala. To je i jedna od važnih razlika u odnosu na cistolike nematode.

Posle ubušivanja u koren u blizini sprovodnih sudova izazivaju obrazovanje džinovskih ćelija (L2 su znači i patogeni stadijum) a same se presvlače u

L3 i u toku daljeg života zadebljavaju i postaju nepokretni (sedentarni) paraziti korena.

/film.../•

Gale nastaju razrastanjem tkiva oko džinovskih ćelija koje su mesto stalne ishrane nematoda.

•

Generalno, u centralnom cilindru proliferacija nastaje hiperplazijom (deobom) ćelija,

•

a u kori korena preovlađuje hipertrofija (razrastanje) samih ćelija.

Meloidogyne spp. -

korenove galove nematode

Meloidogyne spp., su sedentarni endoparaziti korena do kraja života, jer im gale za to pružaju dovoljno prostora i kada nematode odrastu

Važna razlika od cistolikih je što Meloidogyne ne obrazuju ciste. Kutikula ženki ostaje nežna, beličasto prozirna;Ženke polažu jaja u želatinoznu jajnu kesu, u

jednom ‘turnusu’.

Jajne kese sa jajima često izbiju na površinu gale kao sitne smeđe kvržice, indikativne da su Meloidogyne uzročnici dotičnih gala na korenu.

Meloidogyne spp. -

korenove galove nematode

•

Budući da je za mužjake ‘tehnički’

problem da dospeju do ženki u galama radi parenja,

•

Meloidogyne se pretežno razmnožavaju partenogenezom.

•

Ipak, pojava mužjaka nije retka, a ako dođu u priliku da nađu i oplode ženku, nema smetnji za amfimiksis.

Klasifikacija korenovih galovih nematoda

•

Podfamilija Meloidogyninae ima dva roda, od kojih rod Hypsoperine ima neuporedivo manji značaj od roda Meloidogyne.

•

Rod Meloidogyne je zbog ekonomskog značaja dosta dobro proučen, i danas se zna za oko 80 vrsta ovog roda.

•

Neke vrste preferiraju dikotiledone biljke za domaćine (tu je i M. hapla), neke monokotile, ponajviše trave (Poaceae), a većina su polifagi širokog spektra i mono-

i dikotiledonih biljaka.

ZNAČAJ KORENOVIH GALOVIH N.

•

Upravo se Meloidogyne spp. smatraju za ekonomski najštetniju grupu nematoda u svetu, štetnijom i od cistolikih nematoda.

•

Tome doprinosi dosta i njihova polifagnost, zbog koje su mogućnosti primene plodoreda dosta ograničene, kao i endoparazitizam, koji jedinke čini teško pristupačnim za pesticide.

•

Meloidogyne su generalno teška grupa nematoda za suzbijanje, naročito kada problem postane očigledan, a u praksi je nažalost obično upravo tako.

ZNAČAJ KORENOVIH GALOVIH N.

•

Po ekonomskom značaju na globalnom nivou prednjači svega nekoliko vrsta, među kojima se ističu:

•

M. javanica –

javanska KGN•

M. incognita –

južna KGN i

•

M. hapla –

severna KGN•

U toplijem klimatu štete izazivaju i na otvorenom i u zaštićenom prostoru, a u umerenom i hladnijem pretežno u zaštićenom prostoru.

M. javanica – javanska KGN•

Vrlo polifagna, nekoliko stotina vrsta b. domaćina, među kojima su mnoge povrtarske i ukrasne vrste.

•

Relativno su otporne drvenaste biljke, uključujući voćke i vinovu lozu, kao i žitarice.

•

Kod nas je, kao i druge KGN ekonomski štetna vrsta, regulisana u rasadničkoj proizvodnji glavnih povrtarskih kultura.

M. incognita – južna KGN

•

I ovo je veoma polifagna vrsta, prisutna širom sveta.

•

U toplijem klimatu i na otvorenom.•

Kod nas štetna u zaštićenom prostoru, kao i druge KGN.

•

Relativno su otprone ili tolerantne neke trave, neka Asteraceae, kao i neke sorte ili hibridi duvana i koštičavog voća

Koren krastavca napadnutog od M. incognita iz jedne staklare u Srbiji

Takođe krastavac, ali napadnut od M. ardenensis-

gale su sitnije i ‘raspršenije’

po korenovom sistemu koji je

relativno razvijen (nije redukovan).

M. incognita –

štete u proizvodnji salate

M. hapla –

severna KGN

•

Takođe polifagna, nešto više od prethodnih na monokotiledonim biljakama, ali i mnogim gajenim dikotiledonim.

•

Bolje podnosi hladniju klimu, pa je u umerenom klimatu relativno prisutnija i na otvorenom.

•

Indikativni simptomi su donekle sitnije i brojne gale na bočnim korenovima.

•

Ima otpornih-tolerantnih sorata luka, pamuka, jagoda...

Šteta od KGN u polju pamuka u SAD