VASPITAWE

Наградамора да се

заслужи

MODA

Из његовогормана

SVET POZNATIH

Звезде ињихови

љубимци

MALTA

Ризницаисторије

Broj 20627. januar 2008.

MEDICINA

Изгледоткриваслабости

LEPOTA

Масажатоплим

зачинима

Jelena Gaj{ek

Породицаје мој тим

Породицаје мој тим

NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008.II @ENE

NEGA

DETAQKOSA

У тренду су таласиTalasasta kosa bila je

popularna osamdesetihgodina i ove sezone se opetvra}a u modu. Samo {to je

sada na~in oblikovawajednostavniji, jer se za tokoriste prese sa raznimdodacima. Trenutno su

najmodernija dva tipa tala-saste frizure, koje su se neda-vno mogle videti i na veli-kim modnim de{avawima.

TRETMAN

Масажа топлим зачинимаPosle prazni~nih veseqa koja su trajala

do kasno u no}, pravi je trenutak da seokrepite i otklonite znake umora. Ako`elite brzo da povratite energiju, bilo biidealno da isprobate jednu odblagotvornih masa`a koje su u ovim danimapravi spas. Jedna od takvih je i indijskamasa`a "pinda sveda", a ne{to vi{e o ovojtehnici otkrila nam je Tawa Jev|ovi} izholisti~kog centra "Bjuti ima|ini".

- Ova masa`a izvodi se vre}icama koje sunapuwene zagrejanim za~inima. Samopolovinu sastojaka u vre}icama ~ini|umbir, koji ima veliku ulogu upro~i{}avawu organizma, pa ~ak ikrvotoka, a poma`e i izbacivawu te~nostiiz organizma. Drugu polovinu smese ~ineza~ini kao {to su lavanda (koja imaumiruju}e dejstvo), cimet (koji delujeokrepquju}e), i kim (koji spre~avanadimawe). Ovaj tretman najboqe dejstvoima u zimskom periodu, posebno poslepraznika, jer pro~i{}ava organizam iotklawa umor.

Kome preporu~ujete ovu masa`u?- Osobama koje su u intenzivnom stresu, u

depresiji (posebno onoj koja sledi poslepraznika), onima koji imaju vi{akte~nosti u organizmu, reumati~arima...

Tok masa`eNa po~etku klijent le`i na stomaku.

Masa`a se radi na le|ima, zagrejanimvre}icama izvode se brzi spiralnipokreti, posle ~ega se vre}ice postavqajuna ki~meni stub. Potom se na isti na~inradi masa`a ruku i vre}ice se ostavqaju u{akama. Za svaki deo tela koji se masirauzimaju se druge vre}ice. Klijent je svevreme pokriven toplim pe{kirima, osimdela tela koji se trenutno masira.

Zatim se prelazi na noge. Istimpokretima se radi masa`a sa posebnimzadr`avawem na stopalima, gde se na krajuostave vre}ice. Klijent le`i u tompolo`aju desetak minuta, koliko je iodr`iva toplota u vre}icama.

Potom se klijent okre}e na le|a iradi se masa`a stomaka, blagim spiralnimpokretima prelazi se preko grudnog dela.Kad se zavr{i, vre}ice se ostavqaju iznadi ispod pupka i na grudnu kost.

Onda se istim pokretima masirajuruke i vre}ice se opet ostavqaju udlanovima.

Na kraju se radi masa`a glave. Dok semasira glava radi se i drena`a lica, kojapoboq{ava cirkulaciju i vra}a sve`inu.Zatim se vre}ice ostavqaju na sredinu ~elai vrh glave. Ovaj deo masa`e posebnopoma`e onima koji imaju bolne sinuse,~este glavoboqe i koji su mentalno veomaaktivni. S. Kosti}

1. Za dugu itanku kosu.Izdvojite~etiri-pettawihpramenova ioblikujte ihpresom celomdu`inom. Ovufrizuru mo`eteda napravite i bezprese. Dovoqno jeda pokvasitepramenove, kojeste izdvojilii ispletetepletenice.Potom ihosu{ite fenom,raspletite irastresite prstima.

2. Za duga~ku i gustu kosu. Po~nite od{i{ki. Izdvojite debqi pramen kose,

isprskajte ga preparatom zafiksirawe, potom ga presavijtenapola i presom pre|ite samopreko sredweg dela, koren kose ikrajevi treba da ostanu ravni.Ovi talasi lepo stoje i na kosisredwe du`ine. U zavisnosti oddodatka koji stavqate na presu,mo`ete da napravite i {ire iu`e talase.

Уље за сувукожу

Ako imate osetqivu i suvu ko`u,po`eqno je da je svakodnevno negujeteproizvodima koji joj najvi{e odgovaraju.Ako mleka i losioni ne daju efekat kakavbiste `eleli, mo`ete da isprobate i raznauqa - jojobino, susamovo, maslinovo,bademovo. Osim toga {to ko`u ~ineglatkom i sjajnom, ova uqa je i hrane i{tite od {tetnih faktora. Kada izabereteuqe koje vam najvi{e odgovara, nanesite gaposle svakog tu{irawa i masirajte blagimkru`nim pokretima dok ga ko`a ne upije.

USNE

Сјај за свеприлике

I ove sezone sjaj za usne je nezaobilazandeo mejkapa. Mnoge dame ga najvi{ekoriste zato {to je idealan za sve prilike,a i lako se nanosi i bez ogledala. Osimtoga {to usne ~ini senzualnim iizazovnim, sjaj ih ujedno i neguje.

[to se boja ti~e, ove zime moderne subordo, boja trule vi{we, jarkocrvena,pink, a od svetlijih be` i bebiroze. Sadasu tako|e aktuelni sedefasti i sjajevi sasvetlucavim ~esticama. Ako `elite da vamsjaj du`e stoji na usnama, pre nego {to gananesete, na usta stavite malo pudera uprahu, a potom ih oivi~ite olovkom koja jeza nijansu tamnija od sjaja.

Каиш уетновестерн

стилуNa modnoj sceni ove zime dominiraju

kombinacije razli~itih stilova. To seposebno odnosi na detaqe. Ovi kai{evi uetnovestern stilu posebno su namewenidamama koje nagiwu sportskoj eleganciji.Napravqeni su od ko`e i drugih tkanina,ukra{eni su raznim motivima. Iako naizgled deluju kaubojski, osim uz xins lepose uklapaju i uz drugu vrstu ode}e.

@ENENOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. III

SA NASLOVNE STRANE JELENA GAJ[EK, VODITEQKA EMISIJE "STIL" NA STUDIJU B

Породица је мој тимNOVINARKA Jelena

Gaj{ek u emisiji"Stil" na Studiju B

uspe{no razdvaja modnetrendove od stila kaona~ina `ivota dok se wenkolega i suprugAleksandar Gaj{ek uemisiji "Agape" na istojteleviziji bavisu{tinskim pitawimadu{e, religije, filozofije.

Iako su kolege, na posluse gotovo ne vi|aju, azajedni~ki mir pronalaze udomu i porodici sa svek}erkice - Awom iTeodorom.

- Aleksandrova i mojaveza traje mnogo du`e negona{ zajedni~ki rad naStudiju B, a isto radnomesto je slu~ajnost.Radimou razli~itim redakcijama,kancelarije su nam narazli~itim spratovima, asmene uskla|ujemo tako dazajedni~ki ~uvamo na{eklinceze. Na poslu sesretnemo samo ponekad, ne

uti~emo jedan na drugogakada su emisije u pita-

wu ~ak se ni ne dru`imo sa istim

qudima saStudija B.

Po{to vodi{ emisijukoja diktira modnetrendove, da li suprugaAleksandra savetuje{ ostilu obla~ewa?

- Vodim emisiju koja sebavi kategorijom stila.Trendovi nam nisuprimat. Stil je mnogo{iri termin od trenda isveobuhvatna je kategorija,jer predstavqa celokupanna~in ~ovekovogizra`avawa. [to seAleksandrovog stajlingati~e, mogu da gaposavetujem, a na wemu jeda poslu{a da li }e toprihvatiti ili ne.

Koliko Aleksandaruti~e na tvoj duhovni`ivot i na razvijaweduhovnih vrednosti uporodici?

- Na{a porodica je malitim i sve funkcioni{e nabazi dogovora ime|usobnih podr{ki.Na{a `ivotna filozofijanastala je mnogo preserijala "Agape" iusmerena je ka veri icrkvi.Mislim da bez vere iBoga nema ni smisla. Nasdvoje imali smo sre}e da serano "prepoznamo", dazajedni~ki zavr{imofakultet, a potom ispecijalizaciju... Dazajedno odrastemo ipostanemo qudi i daizgradimo svoje stavove.

Kako ti izgledaidealno vreme provedeno sasuprugom i porodicom?

- Po mom mi{qewu,vreme sa porodicom samopo sebi je idealno, ali ganajradije provodimo uprirodi na rolerima ilibiciklu. Sportski duh jejo{ jedna od odlika timaGaj{ek. I suprug, a i ja, nejurimo za novcem ve} setrudimo da svaki trenutak

slobodnog

vremena provedemo sadecom, i mislim da je tojedini na~in da ih uzmnogo qubavi izvedemo napravi put.

Imate dvoje dece, aplanirate tre}e. Kako}ete uskladiti sve teobaveze u ku}i i na poslu?

- Tre}e dete jeste uplanu, ali kada se za tostvore uslovi, mislim daza wega ili wu nikada nijekasno. U ostalom mnogemoje vr{wakiwe jo{ senisu odlu~ile ni za prvo.Starosna granica jepomerena, a i ja sama jo{ne mogu da poverujemkoliko sam rano postalamama i da mi je starijak}erka ve} {kolarac.Porodicu smo pro{irilipro{le godine jednimpametnim ma~oromMilo{em, a {esti ~lanGaj{ekovih je u

trogodi{wemplanu.Obaveze }u kao i dosada uskla|ivati uz pomo}supruga, baka Mice i Gage,vaspita~ica iz vrti}a idivne u~iteqice. Velikoim hvala i na dosada{wojpomo}i.

Kako svoju decu u~iteda iza|u na pravi put?

- U~imo ih da budu dobrii pravedni qudi, da negujuveru u sebe, ali i sportskiduh, i mnogo pola`emo nawihovo vaspitawe iobrazovawe. Starija,sedmogodi{wa Awa ide uodli~no organizovanu{kolu "SvetozarMarkovi}" i u privatniboravak koji je prava bajka,kako mu i ime ka`e, treniratenis i u~i dva stranajezika. Teodora zasada samomalo kopira sestru, jer imatek tri i po godine

M. Vasiqevi}

Prose~no "te{ka"

Koliko si u obe trudno}e dobila kilograma i kako si sesa wima izborila.

- Uzev{i u obzir izrazito vitku liniju koju sam nekadaimala, trudno}e mi jesu dodale kilograme, ali to me sadauvr{tava u prose~no "te{ke" sugra|anke. Volela bih daizgubim jo{ koji kilogram i da aktivno po~nem daupra`wavam sport.

MODA

Из његовог орманаLe`erna ode}a je u trendu, pogotovo modeli ko{uqa,

pulovera, sakoa... Tako su krojeni da stilisti preporu~ujuda se pozajme iz mu{kog ormana. I ka`u da ovakva ode}anajboqe odgovara vitkim osobama, jer punijim osobama

"dodaje" kilograme. Evo i kako se kombinujupojedini delovi mu{ke garderobe u

`enskoj modi.Pulover. Be` pleteni pulover

upotpuwuje dobar izgled ukoliko jespojen s belom mu{kom ko{uqom,koja daje notu mladala~kog, i

helankama. Glavni detaq da siluetaizgleda izdu`eno su kratke

~izmice s visokim potpeticama.Ko{uqa. Klasi~an `enski sako,

uz mu{ku ko{uqu, daje notuelegancije. Bela kragna i

man`etne oplemewuju izgled, amini sukwa od teksasa dajedozu seksepila.

Prsluk. Uz uske farmerkei belu, romanti~nu bluzuidealno se kombinuje prslukiz mu{ke kolekcije. A kako

ostavqa utisak trapezasteforme, to garantuje {lang

liniju.Kardigan. Iako je {irok,

delova}e kao da prati linijutela ukoliko se predwiceve`u u le`eran ~vor i obu~epreko dva uska topa.Elegancija se posti`e uzekstravagantne pantalone s

falticama.Sako. Izuzetna kombinacija

su mu{ki sako i uske farmerke.A klasi~na boje, crna i bela,samo nagla{avaju posebnost.

@ENE NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008.IV

FITNES

Аеробним вежбама до витког стасаZimski period je posebno

poguban po `ensku figuru,jer je telo tada inertno iunosi se znatno vi{ekalorija nego tokomprole}a ili leta. Kada setu uvrste i prazniciza~iweni gurmanskimspecijalitetima, dame sehvataju za glavu kad stanuna vagu. Kako da senajlak{e, najbr`e i bezposledica osloboditevi{ka kilograma izategnete mi{i}e, savetujefitnes trener BobanStevanovi} iz fitnesstudija "Atletik xim".

- Za vitku figuruneophodno je da seelimini{u masne naslage ipove}a mi{i}na masa. Sadijetom se posti`e samokalorijski deficit, aaerobni trening ubrzavametabolizam i stimuli{erazgradwu masti.Mr{avqewe nepodrazumeva iskqu~ivogubitak te`ine, ve} presvega smawewe potko`nogtkiva, pa dame prave velikugre{ku kada dr`edrasti~nu dijetu u `eqi dadostignu savr{enu liniju -isti~e Boban Stevanovi}.

Kojim ve`bama senajbr`e "tope" celulit imasne naslage?

- Telesna mast senajefikasnije elimini{eve`bawem na spravamasimulatorima, kao {to jetraka za tr~awe,stacionarni bicikl ilisteper. Da bi se videlirezultati, potrebno je da setrenira najmawe ~etiriputa nedeqno, tako dakontinuirana aerobna

aktivnost traje oko 30minuta, a kompletantrening sa zagrevawem napo~etku i istezawem nakraju ne du`e od 90 minuta.Dobro bi bilo da seanga`uju svi mi{i}i natelu: ve}e grupe (noge, le|a)sa tri-~etiri razli~iteve`be, a ostali mi{i}i sadve-tri. Izme|u serijatreba da se pauzira oko 60sekundi, a izme|u ve`bidva-tri minuta. Bitno je ida trening budeorganizovan, odnosno da seprvo zavr{e sve ve`be zajednu grupu mi{i}a, prenego {to se pre|e na drugu.Tako|e bih svima savetovaoda ve`baju sa

profesionalnim trenerom,koji }e najboqe da odredi idozira vrstu optere}ewa inapravi program u skladusa kondicionim izdravstvenim stawemve`ba~a, wegovimciqevima, `ivotnimnavikama i dnevnimobavezama.

Koji je idealni"tajming" za rekreaciju?

- U principu, najboqirezultati se posti`u ako seve`ba u jutarwim ~asovimapre jela, kada su zaliheglikogena male, paorganizam u nedostatkuugqenih hidrata tro{imasne naslage. Nijeneophodno da se ve`ba

svakodnevno, dobro bi biloda razmak izme|u dvatreninga bude od 36 do 48~asova, kako bi organizamimao dovoqno vremena da seoporavi.

Koja je razlika izme|uve`bi za smawewe masnihnaslaga u odnosu na ve`beza pove}awe mi{i}ne mase?

- Program treninga zaskidawe masnog tkivarazlikuje se od programa zapove}awe mi{i}ne mase. Uprvom slu~aju akcenat je na~e{}em ponavqawu ve`bi,koje uglavnom nisu te{ke, au drugom slu~aju su ve`bete`e.

Da li je za besprekornufiguru dovoqno samo da se

redovno ve`ba ili jeneophodan i poseban re`imishrane?

- Aerobnim treninzmamo`e da se u velikoj meriredukuje masno tkivo, ali surezultati mnogo boqi akose istovremeno primewuje iposeban re`im ishrane.Potrebno je da se smawidnevni unos kalorija, alitako da ne bude mawi od 500kalorija iznad normale, aistovremeno da se fizi~kimnaprezawem pove}apotro{wa kalorija. Takvo mr{avqewe neostavqa posledice pozdravqe, jer se mese~no gubinajvi{e tri, ~etirikilograma.

Kakvu ishranu bitrebalo da imaju osobe utrena`nom procesu?

- Neophodno je da unosesve vrste mesa, da bi imalidovoqno snage, kao i ribu,povr}e i vo}e, a hrana bitrebalo da se kuva, pe~e ilipriprema na pari. Tako|ebi maksimalno trebalo dase uzdr`avaju od namirnicakoje sadr`e skrob, kao i odslatki{a i grickalica.Va`no je i da posledwiobrok u danu bude najmawedva-tri sata pre spavawa,jer se tokom snametabolizam znatnousporava, a nesvarena hranase talo`i u obliku masti.

M. Pavkovi}

ZAVO\EWE

Први пољубац крије тајнуOd prvog poqupca zavisi

budu}nost emotivne veze. Utom, po mi{qewimamnogih,najromanti~nijemtrenutku, mozakobra|ujeuskome{anaose}awa i {aqejasnu poruku - toje to ili to nijeto! Vladami{qewe da sesvaka osoba qubina posebanna~in, apsiholozismatraju da postojinekoliko vrstapoqupca:romanti~an, mek,halapqiv, agresivan ivla`an.

Mek - usne se jedvadodiruju, {to se tuma~ikao nedostatak strasti.

Halapqiv - usnupartnera "grickaju" emotivnonezrele osobe i pro`drqivci.

Agresivan - iza ovakvog"nastupa" kriju se nestrpqive inesigurne osobe, koje preziruromantiku.

Vla`an - tipi~an je za one sanedovoqno iskustva, koji jo{ nisuovladali tehnikom qubqewa.

Da biste znali kakav ste utisakostavili na partnera, posle prvogpoqupca, zagledajte mu se u o~i.Ako primetite da se cakle, kao da uwima ple{e stotine zvezdica, nebrinite. To je to!

M. D. P.

NEGA

Нанеситемаску

правилноDa bi maska za lice bila

efektnija, trebalo bi da sepridr`avate odre|enihpravila:

Idealno vreme zanano{ewe maske je uve~e, prespavawa, jednom u 15 dana.

Naro~ito je va`no da sestavqa u prole}e i jesen,kako bi se ko`a br`eobnovila, jer hladno}a, smog,vetar, ali i velike vru}ine,ostavqaju trag na licu.

Maska se nanosi samona besprekorno ~isto lice ivrat, dok bi trebalo izbega-vati deo oko o~iju i usana.

Ako je ko`a masna,dobro bi bilo da se premaske otvore pore, pomo}upare ili toplog pe{kira.

Smesa se razmazuje policu komadom vate ilivrhovima prstiju.

Maska bi trebalo dastoji na licu od 15 do 20minuta, a ispira se mlakomvodom ili ~ajem.

Po{to se smesa uko-loni, na lice se nanosi hid-ratantna krema. M. D. P.

KVIZNOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. V

SVET POZNATIH NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008.VI

Qubimci svetskih zvezda nisuni{ta mawe poznati, a nipopularni od svojih gazda i

gazdarica. Logi~no, jer i oni `ive`ivot slavnih, imaju skupu imarkiranu garderobu i jedu samoposebnu vrstu hrane. Vlasnici ihtoliko vole da im daju svoje prezime.Neki svoje qubimce uvrste i utestament kao ravnopravne ~lanoveporodice.

Najpoznatija ~ivava na svetu zove seTinkerbel (Zvon~ica), ku}ni qubimacglumice i peva~ice Paris Hilton. Daje samo do lepote, ovo ku~ence niko nebi ni primetio. Ipak, ne silaze}i saramena gazdarice dogurala je dostranica gotovo svih ~asopisa, a wenabiografija zapisana je i u"Vikipediji". Tamo pi{e da je ro|ena uAtini, gde ju je Paris i kupila po ceniod 3.000 evra. A, ode}a koju nosi, plusponeka dijamantska ogrlica ispecijalne patike ko{taju bar duplovi{e. Kada se, tokom pqa~ke vile,Tinkerbel izgubila, gazdarica jeponudila nagradu od nekoliko hiqadaevra za informaciju. Prona|ena jenekoliko dana kasnije u kom{ijskomdvori{tu. Paris ju je posle togarazmazila, pa se Zvon~ica od lagodnog`ivota udebqala. Gazdarica jeodlu~ila da je zameni mawim ku~etomBambijem. Ipak, ~ivava se ubrzovratila na tron.

Nije neobi~no da zvezde za svoje

qubimce same kreiraju i lansiraju noverobne marke. Tako|e, svaki od wih imafrizera, manikira i pedikira. A, naplatnom spisku onih koji rade zapoznate, obavezno se nalaze i oni ~ijasu jedina obaveza ku}ni qubimci.Du`ni su da ih redovno {etaju, igrajuse sa wima, vode ih na masa`u i dogave`be (joga za pse)...

Dok se Paris Hilton odlu~ila zauobi~ajenog ku}nog qubimca

ostale zvezde Holivudaizabrale su `ivotiwe ~ija suprirodna stani{ta {ume ipra{ume.

Majkl Xekson ima `irafui lamu, a Xoni Dep pauke.Ipak, pobednici su glumciXorx Kluni i Luk Peri iwihove patuqaste

vijetnamske sviwe. Pomi{qewu mnogih `ena,

"najlep{i i najseksipilnijimu{karac na svetu" nije se

odvajao od Maksa.- Sviwa me je probudila

nekoliko sekundi prezemqotresa, pa sam zahvaquju}i

woj uspeo da pobegnem - govorio jeKluni.

Paparaci su ga ~esto slikali saMaksom, a na jednoj fotografiji

gazda i qubimac se qube. Nedavno jesviwa preminula od artritisa, a kadasu Xorxa pitali ho}e li kupiti novu,rekao je: "Ne}u, zadovoqio sam sve svojesviwske potrebe".

Peva~ica Maraja Keri kupila jesvom terijeru Xekiju hranu u Evropi.Paket je, po nare|ewu gazdarice, moraobiti dopremqen iskqu~ivo prvomklasom. Ona se sa svojim qubimcemkupa u skupocenoj mineralnoj vodi.Ina~e, unajmila mu je i avion kako biga povela u obilazak Amerike izvazduha. Za Kristinu Agileru sasvimje obi~na stvar kada svom psi}u kupidijamantsku ogrlicu. A, Britni Spirssvom ku~etu obla~i iskqu~ivomarkiranu garderobu koju naru~ujepreko Interneta ne `ale}i nov~anik.Xesika Simpson nosi svog qubimca uspecijalnim torbama. U obzir dolazisamo jedna marka - "Luj Viton". Na sveturneje sa Mejsi Grej putuje i wen{impanza.

Opra Vinfri je svoju "kokerku"osigurala. Napisala je testament zaslu~aj da umre pre svog qubimca. Tadabi ku~e dobilo nekoliko milionaevra.

Koliko samo qudi na svetu `eli da{kotski terijer Barni ameri~kogpredsednika Bu{a progovori. Za{to?Jer je on stalni ~lan svih, pa i onihnajtajnovitijih sastanaka vladaraSAD. Pored psa sa sastanaka, Belaku}a ima jo{ jednog stanara, tako|eterijera koji se zove Mis Bizli. A, pohodnicima se mota i ma~ka Indija kojusvi zovu Vili?!

Poznati u Srbiji imaju ulavnomobi~ne ku}ne qubimce - pse i ma~ke.Dodu{e, ranije se {u{kalo da je jednapoznata peva~ica za svoju macudonosila pesak ~ak iz dalekog Egipta.

Korak daqe oti{la je Lela Andri}koja je imala {impanzu. Nekoliko putaje govorila da je wen qubimac spavao ukolevci i da se pona{ao kao dete, svedok nije napunio godinu dana. Tadaje po~eo da divqa, pa je morala daga pokloni zoolo{kom vrtu.Ina`e, stru~waci ka`u da onaj koho}e da `ivi sa majmunima morada se navikne da }e mu stan iliku}a uvek biti u neredu. LepaBrena gajila je morsko prase, aJelena Karleu{a iguanu.

Sportisti uglavnom birajupse za ku}ne qubimce. U centrugrada ~esto mo`ete srestinekada{weg trenerafudbalske reprezentacijeIliju Petkovi}a u {etwi spekinezerom Hulijom.

I dok poznati, ipak, kupujurasne ku~i}e, Mila Jovovi}ima "doxa". Svejedno. Jer, uovom svetu, qubimci su tolikoma`eni i pa`eni da bi mnogi"dvono{ci" rado pristali natakav "pasji `ivot".

S. S. Rov~anin

Xemperi, torbice, {nalice

KRISTINAAgilera sezabrinula dajoj se terijerkaLusi ne smrznetokom {etwe,pa joj je kupilaxemper odka{mira u bojiwenog krzna.Platila ga je150 evra. Sasobom nosi i ko`nu torbicu po Lusinimmerama, kako bi mogla da je nosi u wojkada se umori. Sli~no je i sa Britni Spirskoja je kupila 20 razli~itih torbi za

no{ewe svogjork{irskogterijera Mohita.Svaka od wihko{ta 450 evra.Nekolikohiqada dolaraizdvojila je zama{nice,xempere i{nalice kojeMohito voli danosi. Na vratu

Sida, psa Xesike Albe, nalazi se"Svarovski" ogrlica. Zajedno sa KeliRouland, na masa`u ide i pas Mo{a.Zvon~ica Paris Hilton ima svoj krevet isatensku posteqinu.

Najpoznatija ~ivava na svetu Zvon~ica Paris Hilton. Xorx Kluni doskoro imao sviwu

I KU]NI QUBIMCI POZNATIH U@IVAJU, BA[ KAO I WIHOVE GAZDE

Пасји живот на високој нози

KVIZNOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. VII

Bez minimuma motivacije te{ko je raditi,stvarati, biti kreativan. Motivacija jeona pokreta~ka snaga koja nas tera na

akciju i poma`e nam da sve {to radimoobavqamo lako i efikasno. Ali, kako prona}imotivaciju kada se ose}amo potpuno bezvoqno, asvaki posao do`ivqavamo kao teret?

U ovoj situaciji ni samosa`aqewe, nisamokritika nisu dobri saveznici. Ako `elite

da promenite stvari naboqe i najva`nije je dapreispitate svoje stavove i sistem vrednosti, daotkrijete {ta vas ko~i, a {ta motivi{e. Izvorimotivacije razlikuju se od li~nosti doli~nosti: ono {to kod nekoga budi strast, dru-goga uop{te ne uzbu|uje. Ali, jedno pravilova`i za sve, a to je da ukoliko `elite da uspete,morate da svu svoju energiju ulo`ite u ost-varewe ciqa koji ste sebi zacrtali.

Za{to gubimoradni elan?To se uglavnom

de{ava kada shvatimoda smo u raskoraku savrednostima koje sunam su{tinski va`ne,tvrde psiholozi. Napad motivacijenaj~e{}e uti~u slede}ifaktori:

Nagle promene uprivatnom i profe-sionalnom `ivotu

Razo~arawe uqubavi i prijateqstvu

Gubitak drageosobe

Gubitak stimu-lacije i podr{ke

Brige i stresPremalo ili

previ{e obavezaKad postavimo

sami sebi previsokeciqeve

Kad prolazimokroz period dubokihpromena i po~nemo dapreispitujemo sop-stvene vrednosti

Pore|ewe sa ranijim lo{imiskustvom tako|e mo`e

da nas uspori ispre~i u

ostvarivawuciqa

Како пробудити ентузијазам?Pre svega treba

iskreno odgovoriti nasu{tinska pitawa:[ta mi je danasnajpotrebnije? [ta mije najva`nije? Da li jesve {to radim uskladu sa mojimosnovnim potrebama ivrednostima kojecenim u `ivotu?

Izbegavati nega-tivne konstatacije iohrabriti sebelepim mislima.Prisetite se svojihuspeha i kvaliteta,jer lepe uspomene

mogu da vas motivi{u ipomognu vam da krenetenapred.

Kada se ose}ate iscr-pqeno, napravite pauzu,uzmite nekoliko danaodmora. Mo`da ste samoumorni od napornog rada.Potrebna vam je energijaza nove uspehe. Ako nemo`ete da uzmete odmor,potrudite se da se boqeorganizujete, kako bisteimali vi{e slobodnogvremena.

Razgovarajte o svomproblemu sa nekom osobomsa strane. Naime, prijate-

qi, roditeqi,supru`nici nisu uvekdobri savetnici. Za{to?Zato {to podsvesno ne`ele da se promenite, jersu naviknuti dafunkcioni{ete naodre|en na~in i ne `eleda naru{e uspostavqenuravnote`u u va{imodnosima. Upravo zbogtoga bi neko sa strane biopravi savetodavac, jerima neutralan odnos ipomogao bi vam da pes-imizam zamenite optimiz-mom. S. \. K.

Po diktatu modnih stru~waka ovezime je u trendu ke`ual stil. [to seti~e boja najvi{e dominiraju svebraon nijanse i bela. Modnistilisti isti~u da ode}a treba dabude skladno ukombinovana, {to seposebno odnosi na boje, jer kon-trasti vi{e nisu u trendu. Uz ovajstil odevawa savr{eno se uklapajukratke jakne ili kaputi sredwedu`ine.

Јака мотивација, кључ успехаЈака мотивација, кључ успеха

TREND

Модерно је лежерно

PSIHO

Јака мотивација, кључ успеха

MEDICINA NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008.VIII

TRUDNO]A

Да ли носим близанце?Znati`eqa i skrivena

`eqa za blizancima jeprisutna kod velikog broja`ena. To odmah vodi dopitawa kako neko zna danosi blizance, trojke ili~ak vi{e beba. O svojojblizana~koj trudno}imo`ete saznati na vi{ena~ina, od znakova i

simptoma, prekoultrazvuka.

Simptomi. Ve}ina majkiblizanaca govori da su sveto uobi~ajeni simptomi,samo duplirani. Mnogegovore o poja~animjutarwim mu~ninama,~estim povra}awima. Nekese `ale da spavaju 10 putalo{ije nego {to su to upro{loj trudno}i, ili

spavaju lo{ije nego {to suto o~ekivale zatrudno}u.

Veli~inaAko stomak po~iwe da

raste br`e nego {to bitrebalo, lekar }eposumwati da se radi oblizana~koj trudno}i.Proverava}e rast materice

pri svakoj poseti. Posle 12nedeqa mo`e se ~initive}im nego {to se o~ekuje.To bi moglo da zna~i daimate blizance ili da jedatum za~e}a pogre{noizra~unat.

PokretiNeke mame blizanaca

govore da su se ose}ale kaoda imaju hobotnicu ustomaku. @alile su se na

neprestane pokrete u svimsmerovima. I to mo`e bitijedan od znakova blizana~ketrudno}e.

Testovi^esto laboratorijski

nalazi pokazuju pove}anebrojke. To je naro~itoizra`eno s HCG vrednosti-ma u testirawu trudno}e i

AFP testovima. Vrednostivi{e od normalnih moguukazivati na blizance.

Sigurna potvrdaVi{e je na~ina da se

doka`e blizana~katrudno}a. Naj~e{}i je raniutrazvuk. Ipak, ako seutrazvuk radi preranomo`e se dogoditi da sejedna beba jo{ ne vidi, pase tako mo`e ~initi da seradi o obi~noj trudno}i.

Me|utim, i u obi~nojtrudno}i simptomi ~estomogu biti intenzivni, dokmnoge `ene imaju sblizancima mnogo mawemu~nina nego {to su ihimale dok su bile trudne sjednom bebom... M. Va.

ZDRAVQE

Досадни упозоравајући боловиUzimawe leka protiv

nekog bola, bezkonsultovawa sa lekarom,nije uvek najboqa odluka.Zato {to oni, ma koliko dasu neprijatni,signaliziraju nazdravstveni problem kojipostoji u organizmu. U tomsmislu, naro~ito opasnimogu biti tihi bolovi, kojequdi naj~e{}e i ignori{u,upozoravaju stru~waci.

Me|u wima, naro~ito netreba da se zanemaruju:

Bolovi u grudima, po{tomogu biti posledica upaleplu}a ili sr~anog udara.

Iako kardiolozi isti~u dabolesnici u grudima vi{eose}aju pritisak inelagodu, bol vezan saovakvim stawem javqa se upredelu levog ramena, uruci ili vilici.

Bol u grlu, tako|e mo`ebiti simptom sr~anogudara, s tim {to je 12 puta~e{}i kod `ena. @ene,

ina~e, ~e{}e govore dasimptomi sr~anog udaranisu bili jaki bolovi, ve}vi{e neprijatan ose}aj. ^ak35 odsto sr~anih udara kod`ena prolazi neopa`eno,bez prepoznavawasuptilnih znakova u viduumora, mu~nine i znojewa.

Bolovi u dowem delu le|aili izme|u lopatica,

naj~e{}e ukazuju na pojavuartritisa. Ponekad ukazujui na sr~ani udar, ali i nastoma~ne probleme. Na ovebolove, posebno pa`wutreba da obrate pu{a~i,hipertoni~ari,dijabeti~ari.

Bolovi u trbuhu naj~e{}ese javqaju kao posledicagladi, nervirawa, problema

u varewu ili lewih creva.Bol ispod grudne kosti uvidu pe~ewa, mo`e daukazuje na prisutan ~ir,koji se aktivira ~im sepojede odre|ena hrana.Preterano jak bol u trbuhumo`e da ukazuje i na upaluslepog creva, bolestipankreasa, ali i naprobleme u crevima.

Bolovi u desnimanaj~e{}e ukazuju nanastanak parodontopatije.Bolest po~iwe upalnimprocesom, koji polako itemeqno uni{tava tkivodesni i kost u koju suusa|eni zubi. Kada nastanubolovi, zna~i da jeparodontopatija ozbiqno

napredovala, i da treba{to pre potra`iti lekarastomatologa.

Promuklost se naj~e{}e

povezuje sa prehladom, ilise javqa kao posledicajakog vikawa. Me|utim,ukoliko promuklost nijeposledica ovakvihsituacija, a traje du`e oddve nedeqe, treba obaveznoposetiti lekara. Zato {todo hroni~ne promuklostimogu da dovedu polipi naglasnim `icama, ali i nekedruge ozbiqnije bolesti.

Ose}aj peckawa u nogamai stopalima mo`e daukazuje na {e}ernu bolest,za koju osoba i ne zna da jeima. Kod wih ovakav ose}ajupozorava na o{te}eweperifernih `ivaca, {to jejedan od znakova dijabetesa.

Z. O. J.

Bolovi ustomakunaj~e{}e sejavqaju kaoposledicagladi inervirawa

^estipokreti ustomaku,jedan odznakova kojiukazuju nablizance

MEDICINANOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. IX

Svi znamo da stil`ivota, kao i geni, igrajuveliku ulogu u razvoju nekihbolesti. Ali, ~ini se da itelesne karakteristikemogu biti pokazateq slabihta~aka. Nau~nici, naime,tvrde da na osnovu fizi~kogizgleda mo`emo predvidetisklonost ka nekimbolestima.

Svetle o~i - malignaoboqewa. Qudi s plavim,zelenim ili sivim o~imaimaju ve}u {ansu odrazvijawa melanoma u okuod onih sa sme|im o~ima.Melanom, vrsta raka ko`e,obi~no je povezan s rastomi promenama mlade`a napovr{ini ko`e. Ali, mo`ese pojaviti i u oku, gdenastaje u }elijama kojeproizvode pigment melanin.Taj pigment igra velikuulogu u za{titi od sunca,pa {to je oko tamnije boje,zna~i da ima ve}u koli~inumelanina i ve}i nivoza{tite. Svetla boja o~ijutako|e pove}ava rizik odmakularne degeneracije kojaje povezana sa starewem i uVelikoj Britaniji je vode}iuzro~nik slepila.

[iroko okruglo lice -poreme}aji spavawa.[iroko lice mo`e bitipovezano s poreme}ajimasna i pojavom apnee. To jestawe kada se tokomspavawa disawe nakratkozaustavi. U najte`imslu~ajevima prestanakdisawa mo`e se dogoditi inekoliko stotina putatokom no}i. Apnea mo`euzrokovatikardiovaskularne probleme,povi{en krvni pritisak,ali i jutarwe glavoboqe inervozu. Neka ameri~kaistra`ivawa pokazala su daqudi sa {irokom i kratkomglavom imaju i kra}idisajni put koji se ondalak{e tokom spavawa mo`ezatvoriti.

Dugi prsti - depresija.Mu{karci s du`im prstima

imaju ve}u verovatno}u da}e oboleti od depresije negooni s kra}im prstima,pokazuju rezultatiistra`ivawa nau~nika saUniverziteta Liverpul.Naime, u osmoj nedeqitrudno}e delovawemtestosterona razvijaju semu{ke genitalije,sredi{wi nervni sistem,ali i prsti. Vi{aktestosterona mo`e uticatina nervni sastav i, naravno,time na sklonost depresiji.Nau~nici su merilidu`inu prstiju mu{karaca

i `ena, ali i sklonostdepresiji. Rezultati supokazali da su mu{karci,ali ne i `ene, s du`imprstima skloniji depresiji.Posebno oni koji imajuduga~ki ~etvrti prst.

]elavost - bolesti srca iprostate. Mu{karci koji suna temenu izgubili kosuimaju dva puta ve}e {anseda obole od raka prostatenego oni kojima kosa opadasa strane. Naime, ameri~kaistra`ivawa pokazala su darizik od oboqewa prostatemo`e biti povezan s nivoom

testosterona u ranompubertetu. Isti hormonodgovoran je za }elavost, paotuda i povezanost tebolesti i gubitka kose.Gubitak kose na temenumo`e ukazivati i na ve}irizik od sr~anih bolesti.Naime, istra`iva~i sHarvarda na{li su vezuizme|u gubitka kose ilak{eg sr~anog udara kao ibola u grudima. Kodmu{karaca koji su napredwem delu glave po~elida gube kosu rizik odovakvih zdravstvenihproblema pove}ao se zadevet odsto. Kod sasvim}elavih mu{karaca rizikod sr~anog udara pove}ao seza 36 odsto.

Mala stopala - te`akporo|aj. Veli~ina `eninihstopala povezana je saveli~inom karlice. Malastopala mogu zna~iti da`ena ima malu karlicu,{to bi moglo bitipokazateq da }e `ena imatite`i poro|aj. Veli~inabokova ne uti~e na tokporoda, ali {irina i stawekarlice uti~u, rekla jeginekolog Xeni Bajron izbolnice za `ene uBirmingemu.

Asimetri~ni dlanovi -neplodnost. Mu{karci sasimetri~nim rukama iizrazito du`im sredwimprstom imaju ve}uverovatno}u da jednog danapostanu o~evi, pokazalo jeistra`ivawe. Ti mu{karciimaju dokazano ve}i brojspermatozoida. Nau~nicisu prou~avali ruke 60mu{karca i 40 `ena, koji sudolazili u kliniku zale~ewe neplodnosti, a 12najneplodnijih mu{karacakoji su imali izrazitonizak broj spermatozoida,imali su asimetri~nedlanove. Pretpostavqa seda isti gen uti~e na jajnikei testise, ali i nasimetriju.

M. Va.

RECEPT

Лековита цвеклаU teglu, zapremine tri litra, treba staviti, na

komadi}e iseckane, tri oprane neoguqene cvekle. Zatim uto dodati tri ka{i~ice p{eni~nog bra{na i polakilograma {e}era. Teglu ostaviti na sobnoj temperaturi,na tamnom mestu, dva dana. Posle toga, u postoje}u smesudodati 700 grama suvog gro`|a, ~etiri {oqice {e}era ipola {oqice vode. Uz svakodnevno me{awe, ostaviti dasve odstoji nedequ dana, a potom sadr`aj procediti.

Trebalo bi da se dobije oko litar soka, koji se zatimuzima, po jedna ka{i~ica, tri puta na dan, pola sata preobroka. Kada se sav sok potro{i, pravi se tromese~napauza, a onda se ponovi ceo postupak, sa pauzama, jo{ dvaputa. Dobri poznavaoci tvrde da se jetra na ovaj na~in upotpunosti ~isti.

DIJAGNOSTIKA

Изгледоткрива слабости

ZDRAVE NAMIRNICE

Чишћење јетре безкласичних лекова

Za jetru se zna dapredstavqa pravu fabrikuu organizmu, samnogobrojnim funkcijama,`ivotno va`nim za ~oveka.Jetra je odgovorna zaproizvodwu `u~i,razgradwu masti, va`na zavarewe i snabdevawe krvinutrijentima. Reguli{eosnovne biohemijskeprocese, ali neutrali{e isve {tetne materije uorganizmu.

S obzirom na wenukonstantnu sveukupnuoptere}enost mnogobrojnimulogama, jetra iziskuje isopstveno ~i{}ewe.Narodna medicina u tomsmislu preporu~ujerazli~ite recepture, s tim{to jetra treba da budezdrava. To zna~i da~i{}ewe nijepreporu~qivo ukoliko ujetri i `u~noj kesi imakamen~i}a, ako osoba imadijabetes, prehladu, grip i

druge zarazne bolesti, akoose}a op{tu slabost, ilimu se pogor{ava neka odhroni~nih bolesti. Isto seodnosi i na osobe u stresu,kao i `ene u trudno}i i onekoje doje bebu.

Svi ostali, u svomneposrednom okru`ewu,mogu da na|u neophodnesastojke za spravqaweproizvoda, iz domenanarodne medicine, kojidelotvorno uti~u ne jetru.

Delotvornost crnerotkve

Od deset kilogramaoprane i neoguqene crnerotkve treba iscediti sok,na uobi~ajen na~in, umultipraktik mikseru. Trilitra soka, koliko bi naovaj na~in trebalo da sedobije od ove koli~inerotkvica, treba staviti ufri`ider.

Vlakna, preostala poslece|ewa, treba pome{ati sa{e}erom, u odnosu -kilogram vlakana i polakilograma {e}era, sdodatkom 300 grama meda.Dobijenu me{avinu trebastaviti na toplo mesto.

U po~etku pro~i{}avawajetre treba uzimati po jednuka{i~icu soka, sat vremenaposle svakog obroka. Dozupostepeno treba pove}avati- do jednog decilitra.

Kada se sav sok popije,treba po~eti sa dodavawempripremqene me{avine odvlakana rotkvice - u jelo. Ito, dve-tri ka{i~ice poobroku. Dobri poznavaocitvrde da ovaj narodni lek,ne samo da pro~i{}avajetru, ve} ja~a srce i plu}a.S tim {to treba voditira~una da se izbegavajumasna i quta hrana, doktraje primena ovognarodnog leka. Z. O. J.

ONA I ON NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008.X

VEZA

Ne postoje ~arobnirecepti za uspe{nu vezu, alina zajedni~kom putu sviparovi nailaze namnogobrojne zamke koje slabewihovu vezu. Kako ih izbe}i,pitate se? Samo ako seoslobodite lo{ih navikakoje su psiholoziproglasili velikimneprijateqima qubavi...

Televizija - Nema sumweda je mali ekran najve}i"ubica" qubavi! Te{ko dave~era uz "Dnevnik" ilifilm pre odlaska napo~inak mogu probuditiromantiku, budu}i da, dokste oboje zagledani u maliekran, ne razmewujete nire~i, a kamoli poglede iline`ne dodire. Stogatelevizoru nikako nijemesto u spava}oj sobi. Jo{boqe bi bilo kada bisteuspeli da se dogovorite da

va{ TV prijemnik bar~etiri ve~eri u nedeqi,ostane iskqu~en!

Udobne ku}ne papu~e -Bilo zbog umora ili zato{to suvi{e vremenaprovodite ispred televizora,vi ste prestali da izlazite!Da li ste zaboravili kolikoste prijatnih ve~eri proveliu onom malom restoranu naobali jezera? Sada izlazitesamo jednom mese~no i toiskqu~ivo da biste sevideli sa prijateqima. [taje sa va{im romanti~nimve~erama, {etwama,vikendima?!

Prekovremeni rad - Malopomalo, posao kojim sebavite osvojio je sve poreva{eg `ivota i postaojedina tema o kojojrazgovarate sa partnerom.Krajwe je vreme da po~neteda ku}i dolazite ranije ilida ono malo vremena koje utoku dana provodite zajednoposvetite jedno drugom.Poku{ajte da makar tokomvikenda iskqu~iteslu`beni mobilni telefoni svu svoju pa`wu posvetitepartneru.

Vrata od toaleta - To {toste godinama zajedno, nezna~i da treba potpuno dase opustite. Neka vrata odtoaleta uvek ostanuzatvorena! Istina, va{partner vas voli takvomkakvi ste, ali za{to se nebiste potrudili i, umestoda po ku}i {etate

ra{~upani i u starojtrenerci, poradite na svomizgledu.

Nedostatak pa`we - Makoliko da je va{a veza dugai stabilna, va`no je dajedno drugo prime}ujete. Daon primeti kada ste bilikod frizera i kupili novubluzu, a vi kada je on ve{toi brzo popravio peglu.Ovakvi komplimenti,naro~ito ako su iskreni,uvek prijaju.

Qubomora - Prestaniteda kontroli{ete svakiwegov/wen korak. Uzajamnopoverewe je osnova svake

veze, a va{e neprekidnosumwi~ewe partneru }ekad-tad dosaditi i gurnutiga u zagrqaj druge osobe...

Apstinencija - Seks jeveoma va`an deo `ivotaudvoje. Mogu}e je da udugogodi{woj vezi zavladarutina, pa i da `eqaoslabi, ali ona se ne smepotpuno ugasiti. Zato seslobodno prepustiteseksualnim ma{tarijama ibudite inventivni.

Tazbina - Iako se obojeodli~no sla`ete sa va{imi wegovim roditeqima,dosadio vam je obavezannedeqni ru~ak kod svekrve,a on bi da ove godine radopresko~ite zimski odmorkod va{ih roditeqa. Zatone insistirajte svakegodine na tome i ne ose}ajtegri`u savesti akopresko~ite poneki nedeqni

ru~ak. Ve{tinauspostavqawa dobrihodnosa sa tazbinom krije seu ~iwenici da oni nikadane smeju biti nametnuti.

Odsustvo dijaloga - Akoiz bilo kog razloga me|uvama zavlada ti{ina, znajteda je va{a veza u ozbiqnojkrizi. Mogu}e je, me|utim,da dijalog postoji, ali dajedno drugo uop{te neslu{ate ili da se, {to jejo{ gore, vi{e ne razumete.U tom slu~aju, vreme je dapotra`ite pomo}stru~waka.

@. D.

Непријатељиживота удвоје

ZAQUBQIVAWE

Опрезнији у зрелим годинама

Iako je danas ve}iniostavqena mogu}nost dasami biraju partnera izaqubquju se, prili~anbroj se, uprkos ovojpogodnosti, ne snalazi ba{najboqe. Na to ukazujuuspe{ni i potvr|eni qudi,koji, u godinama kada biuveliko trebalo da imajuporodice, ostaju sami.Ka`u, ne namerno, jer birado da `ivot dele sanekim, ali im se taj "neko"ne de{ava...

Za{to se qudi u zrelijimgodinama te`e zaqubquju iodlu~uju na zajedni~ki`ivot sa partnerom,obja{wava psihoterapeutdr Sne`ana Kecojevi}-Miqevi} iz Instituta zapsihijatriju KBC "DrDragi{a Mi{ovi}":

- Pre svega, zato {to su

deo emocija potro{ili utrci za karijerom, novcem inizom drugih materijalnihdostignu}a, koje im jenametnulo savremenodru{tvo. Za iskrenuemocionalnu razmenu jeostalo malo, ili gotovoni{ta, zbog ~ega je izostaloi uklapawe u vr{wa~kugrupu, i zaqubqivawe, iosnivawe porodice... Kadato shvate, shvate i svojepropuste, koji se ne moguispraviti. U zrelimgodinama su zahtevniji usvakom smislu re~i, pa io~ekivawu od partnera.

A da li se moguzaqubiti?

- Naravno da mogu, s tim{to treba znati dazaqubqivawe nema znakjednakosti sa seksualnomprivla~no{}u.Zaqubqivawe je vi{e odtoga. Ozbiqni qubavnik je

vi{e od prijateqa, osobakoja nam se svi|a, i sa kojomostvarujemo ononeobja{wivu "hemiju".Smatram da, u osnoviprivla~nosti me|upartnerima stoje zapravosli~nosti u bazi~nimiskustvima, svakoga od nasu porodici. "Ve~ite~ekalice" se u ovome nerazlikuju, bez obzira naodugovla~ewe sa odabirom.

U ~emu je wihovproblem zbog kojeg ostajusami?

- Qudi se spajaju izpotrebe da budu voqeni."^ekalice" iz nekograzloga nisu u stawu daotvoreno i direktnozatra`e upravo to {to imtreba, ve} ostaju zarobqeniu konfliktu izme|u "htewai smewa", besni i

frustrirani, naj~e{}eiznova razo~arani,povre|eni ili odba~eni. Toje zato {to svako od wih`eli kroz zaqubqivawe da

o`ivi ili ispunidavna{wu `equ, vezanu jo{za period detiwstva. @ena,da bude romanti~no voqenai obo`avana, {ti}ena idivqewem osvojena, dokmu{karac `eli da osvoji,poseduje i mo}no dominiranad svojom izabranicom.

Kako to izgleda urealnosti?

- Realnost je surovorazli~ita u mogu}nostimaza odigravawe ovakvihscenarija. Romanti~na~e`wa `ena uglavnom jeistisnuta iz sada{wegsveta komunikacija, dok jemu{ka dominacija ~estonemogu}a misija u svetusamostalnih i ostvarenih`ena. Jedini recept zaovladavawe ve{tinomula`ewa u partnerske vezei wihovo odr`avawe,

predstavqa otvorenost zanove kontakte uprkosranijim iskustvima.

Na {ta se to posebnoodnosi?

- To se posebno odnosi naseksualna iskustva isklonost ka fantazijama ima{tawu, koja ~estopredstavqaju samo iluziju.Sva seksualna iskustvarazli~itih veza, dragocenasu za suo~avawe sarealno{}u veze, i kasnijeodustajawe odiluzionisti~ke predstaveda brak treba da budestandard ostvarewafantazije. Qudi saprethodnim bogatimseksualnim iskustvom znajuda nije lako posti}i dobroseksualno slagawe,odnosno, ono umnogomezavisi od kvaliteta sameveze.

Z. O. J.

Ma{taweSamo zdrave veze odlikuje

uzajamna spremnost partnerana boqe upoznavawe i `equza promenama, ukoliko je onakonstruktivna i podr`avaju}a.A ma{tawe o neverstvu je goreod samog neverstva, jeruni{tava postoje}i odnos,istovremeno ne daju}imogu}nost da se otkrijustvarne komplikacijevanbra~nih veza. Nerazmi{qaju o tome da }e seisti problemi sa svojimpartnerom pojaviti i u drugojparalelnoj vezi, smatra drSne`ana Kecojevi}-Miqevi}

KU]ANOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. XI

SAVET

Стакло уносиосвежење

Prozra~nost, sjaj i~isto}a stakla unosilako}u i osve`ewe uprostor, a masivne elemente(vitrine, komode, regali,stolovi) ~ini vizuelnolepr{avijim. Kada je upitawu ure|ewe enterijera,staklo je uvek u trendu, evoi za{to...

Odli~no se uklapa usve stilove, svaki ambijenti sve boje. Naro~ito sepreporu~uje u prostoru gdedominiraju intenzivnenijanse (crvena,naranxasta, qubi~asta).

Odli~no je re{ewe zamale prostorije, jer ihvizuelno ne optere}uje, kao

i za sobe u kojima nedostajeprirodna svetlost.

Savre{eno se kombinujes drugim materijalima,odli~an je kontrast drvetui ratanu, dok sa plastikom,metalom ili kamenom ~inikompatibilnu celinu.

Uticaj stakla jenajupadqiviji u modernimambijentima gde dominiraminimalizam, stil koji jetrenutno veoma popularan.

Staklo na name{tajumo`e biti ukras u domu,naro~ito kada je peskirano,zamagqeno ili obojeno.

Za razliku od drugihmaterijala, staklenepovr{ine i posle nizagodina izgledaju kao nove.

M. D. P.

CVE]E ORHIDEJA VANDA

Неодољива лепотица

Vodi poreklo iz tropskeAzije (od Indije doFilipina) i severaAustralije. Botani~ari suregistrovali oko 70 vrsta,od kojih su ukr{tawemnastali mnogobrojnihibridi.

Ova `ilava orhideja, uzavisnosti od vrste, mo`eda buda visoka svega 20 cm,ali i da (u prirodi)dostigne ogromne

dimenzije - visinu od 210cm. Ima debele listovepoput traka, ravnog, ilicilindri~nog oblika.Latice i spoqa{widelovi omota~a su raznih{arenih boja: `u}kasto-ru`i~aste, ru`i~asto-qubi~aste, ~estopoprskani ta~kicama, ilipegicama. Postoje ivarijeteti ~iste plave, ilineboplave boje kojekolekcionari mnogo cene,jer je re~ o retkim bojamakod orhideja.

Vanda uspeva najboqe uvise}oj korpici, ili usaksiji u prostorijama gdezimska temperatura nepada ispod 16oS.

Vande sa cilindri~nimli{}em tra`e dosta svetlau toku zime, a sa ravnimli{}em zadovoqava se i sapolusenkom. Leti ih trebaza{tititi od jakog sunca iobezbediti dosta sve`egvazduha. Od marta dooktobra ih obilnozalivajte na svaka tridana, zimi jednom nedeqno.Tra`e visoku vla`nostvazduha, tako da ihsvakodnevno treba

oro{avati dva puta dnevnodestilovanom vodom.

Prihrawuje se |ubrivomza orhideje svakih 15 danaod marta do oktobra.Presa|uje se kada biqkapo~ne da se {iri prekoivice saksije svake tri, do~etiri godine. Zemqa zapresa|ivawe treba da sesastoji od borove kore,drvenog ugqa i komadi}acigle.

Hibrid vande "missjoaquim" je nacionalnicvet Singapura.

1. Gde mo`e da se kupi surfinija?- Surfiniju mo`ete kupiti u vidu

hibridnog semena, ili kao ve}oformqenu biqku u gardencentrima ili cve}arama u prole}e.

2. Za{to zamiji `ute listovi?- Postoji nekoliko razloga zbog

kojih zamiji mogu da `ute listovi:preterano zalivawe (zaliva sejednom u 20 dana), nedostataksvetlosti (u toku zime biqka bitrebalo da bude bli`e izvorusvetla), promena listova (pojavqujuse novi mladi listovi, dok starijipropadaju).

3. Kako da negujem dracenu, `utejoj i opadaju listovi? Izgleda jadno.

- Verovatno je preobilno zalivate(zaliva se jedanput u 15 dana i dvaputa nedeqno oro{ava), ili jebiqka izlo`ena promaji.

3. Spatifilum se su{i navrhovima, iako ga redovno zalivam ioro{avam.

- O~igledno je suv vazduh uprostoriji. Pove}ajte vla`nostvazduha stavqawem posudica savodom oko biqke, koje mo`etedekorisati ukrasnim plutaju}imsve}ama.

4. Gde se mogu nabaviti sadniceborovnice?

- U "Ekoplantu", Podgorica,Partizanski put 37, telefon9938281/28-10-10, ili 9938281/28-10-11 kao i u rasadniku u Sloveniji, natel. 99386/316-78-217, ili prekowihovog sajta www.rast-bs.si

Napomena: Pitawa vezana zagajewe sobnih biqaka i ure|eweba{te mo`ete postavqati putemSMS-poruka na mobilni telefon064-377-27-79.

SMS PITAWA

Питајте, одговорићемо!

dipl. in`. Ivana ^olovi}

NOVO

Машинауместо пеглеOdavno je poznato da peglawe spada u

najomra`enije ku}ne poslove, a premaposledwem istra`ivawu sprovedenom uNema~koj na ovu temu, vi{e od 60 proce-nata Evropqana rukovawe peglom smatranajdosadnijim i najbesmislenijimposlom.

Zato je kompanija "Elektroluks" osmis-lila radikalno re{ewe u vidu "ajron ejd"ma{ine za peglawe, koja pomo}u vodenepare ispravqa i najmawi nabor savr-{eno dobro i brzo. U wenom bubwu moguda se ispeglaju ~ak i mu{ke ko{uqe, jerpara prodire u jezgro svakog vlakna, a nasvakih 30 sekundi se mewa smer peglawa itako spre~ava da do|e do gu`vawa.

Snaga dva motora omogu}ava i su{eweosetqivih materijala kao {to su vuna isvila, a program osve`avawa ve{aotklawa neprijatne mirise iz tkanine.Ako je verovati proizvo|a~u, za samo 25minuta ova jedinstvena ma{ina je u sta-wu da osu{i i ispegla ~ak pet ko{uqa,tri kilograma pamu~nih stvari i odelo.

Na SMS pitawa odgovara dipl. in`. Ivana ^olovi}

ZanimqivostiNa Tajlandu kod grada Udon

Thani, nalazi se farmaorhideja, koju vodi izvesniPradit Kampermpul. On jestvorio hibrid orhideje kojije nazvao "miss udorn

sunshine".

Prva karakteristika ovoghibrida orhideje je da wenicvetovi dugo traju (ako ostanuna biqci, do 60 dana).Ukoliko se cvetovi odseku, nasobnoj temperaturi, mogu datraju 15 dana, a na prohladnommestu ~ak, 25 dana.

Druga karakteristika je utome {to je, ovo prvamirisna orhideja koja sekoristi za spravqaweparfema.

Tre}a karakteristikahibrida ove orhideje je damewa boju cveta u zavisnosti

od temperature na kojoj sebiqka nalazi: natemperaturi od 10 do 15oSpostaje jarkocrvena, od 15 do20oS ona mewa boju u`utozlatnu, a natemperaturama iznad 20oSdobija tamno`utu boju.

Za kratko vreme, poslestupawa u EU imodernizovawa

vinarske industrije,Portugal je postao jedan odvode}ih proizvo|a~a vina uEvropi. Danas ova zemqaima vi{e od 400.000 hektaravinograda, a slavuportugalskih vina pronelisu Porto i Madeira.

Ovo vinska zemqapodeqena je u nekolikoregiona a najpoznatiji su udolinama dveju reka Dauro i

Fejo. Iz regiona Dauro namdolazi vrhunsko crveno vino"barca velha" iz vinarskeku}e "Fereira". To jeslo`eno blago pikantnovino koje se radi samo unajboqim godinama i dugodozreva u ba~vama. Duaro jepoznat po crnim sortamagro`|a: touriga, tintarozita, tinta kao, a kod

belih najpoznatije su sorte:guvejo, malvazija i viosinho.Crvena vina ovoga regionasu poznata ka izuzetnoaromati~na i o~aravaju}eblaga.

Vino "porto" stvoreno jejo{ u 17. veku dodavawembrendija u ba~ve, sa nameromda se stono vino stabilizujei za{titi od kvarewa tokom

dugih prekomorskihputovawa. Danas je tajproces umnogomemodifikovan, a da bi sesa~uvao od lo{ih "kopija",dolina Douro je ozna~enakao regija koja praviautohtoni porto.Porto sedanas proizvodi u vi{evarijanti:

1. Rubi - osnovni stil -vino se pravi od me{avinavi{e berbi i dozrevanekoliko godina.

2. "Vintage character" -sredwa klasa porta dozrevau proseku oko pet godina.

3. "Late Bottled Vintage" -pravi se samo od jedne berbei u najboqim godinama,dozreva u ba~vama izme|u~etiri i {est godina, a oninajboqi se direktno sipajuu fla{u bez prethodnogfiltrirawa. Ukus ove vrstevina je daleko rezonantniji ikompleksniji.

4. "Vintage porto" - to jeproizvod iz samo jednegodine, a ~esto odle`i i podeset godina u ba~vi.

Kasnije dozreva i u boci kodsamog kupca.

5. "Single Quinita" -proizvodi se saindividualnih vinograda.Vek trajawa je kra}i, akvalitet je izuzetno dobar.

6. "Crusted porto" - dobioime po korici od taloga kojuformira u boci, izrazli~itih je berbi, imaveliki potecijal sazrevawai veoma je skupo vino.

7. "Tawny porto" - osnovnatradicionalna me{avinakoja le`i nekoliko godina tako da wegova bojagotovo izbledi. Ima ukusoraha.

8. "Aged Tawny" - oznakaza vino koje odle`i u buretupo 10, 30, 40 ili vi{egodina, ali wihova starostipak nije merilo kvalitetai u`ivawa u wegovomspecifi~nom bukeu.

9. "Colheita Tawny",porto, sa oznakom godine uba~vama ostaje najmawesedam godina. Kako godineodmi~u vino dobija ble|uboju. Ova vrsta prodaje sekao jako stara.

10. "White porto" - retko senalazi, a mo`e biti suv ilisladak i nema odlike dobrogvina.

GASTRONOMIJA NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. XIIIXII NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008.

Na ovim stranama objavqujemo i va{eodabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga svakogmeseca nagradi}emo

vrednim poklonima.Pi{ite nam i {aqite svoje

recepte na adresu:“Ve~erwe novosti” (za “@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7, 11.000 Beograd

Пилетина у павлациPotrebno je: pile}e belo meso, ~a{a pavlake, 1 dl mleka,

origano, za~in "ce", uqe, so, biber. Za prilog: {oqa pirin~a,kocka za supu, glavica crnog luka, uqe, za~in "ce".

Belo meso isecite na kocke, posolite pospite za~inom "ce",pobiberite i propr`ite na zagrejanom uqu. Pr`eno meso prelijtepavlakom i mlekom, pa pospite origanom i dinstajte jo{ 10minuta. Pirina~ propr`ite na seckanom crnom luku, nazagrejanom uqu i nalijte supom. Kuvajte da pirina~ omek{a.

Maja Ugrenovi}, Dr Ivana Ribara 198, Novi Beograd

Нова руска салатаPotrebno je: konzerva tuwevine, 150 g gra{ka, 150 g

{argarepe, 200 g kuvanog kukuruza "{e}erca", 5 ka{ikaajvara, malo bibera, per{unov list.

Gra{ak, {argarepu i kukuruz obarite i procedite.[argarepu isecite na kocke, a tuwevinu izgwe~ite. Svesastojke izme{ajte i zalijte uqem od tuwevine.

Petar Poznanovi}, Vlade ]etkovi}a 3, Zmajevo

Пита од рибеPotrebno je: 500 g kora za

gibanicu, 1 dl uqa. Za fil:500 g o~i{}ene ribe, glavicacrnog luka, ~e{aw belogluka, 2 ka{i~ice za~ina"ce", ka{i~ica slatke alevepaprike, pola ka{i~icebibera.

Ribu, crni i beli luksameqite na ma{inici zameso, dodajte za~ine, uqe iostavite da odstoji. Upodmazan sud re|ajte redkore, red fila da utro{itesav materijal. Pecite uzagrejanoj rerni.

Рибанац с јагњетиномPotrebno je: 1,5 kg kiselog

kupusa ribanca, 1,5 krompira,jagwe}i but (mo`e pile ilikomad sviwetine), uqe, za~in"ce", peka~.

Dno peka~a poprskajteuqem, rasporedite ribanac ina sredinu stavite jagwe}ibut, koji ste prethodnonatrqali uqem, belim lukomi za~inom "ce". Oko buta

pore|ajte oqu{ten krompir.Sve to poprskajte vodom iuqem. Peka~ poklopite ipecite 2 sata u rernizagrejanoj na 220 stepeni. Kadje pe~eno, iskqu~ite iostavite poluotvorena vratajo{ 15 minuta kako bi se sokrasporedio po celom komadumesa. Sne`ana Preli}, Borivoja

Gwati}a 44, Stari Slankamen

SALATA

С кукурузомZa 3 osobe: glavica crnog luka, 200 g pirin~a, 2 ka{ike

maslinovog uqa, 0,5 l pile}e supe, 100 g sira, 150 g kukuruza{e}erca iz konzerve ili zamrznutog.

1. Crni luk isecite na kocke i s pirin~em propr`ite nazagrejanom uqu. Zatim, prelijte supom i kuvajte da pirina~omek{a. 2. Skinite s vatre, vi{ak te~nosti odlijte, dodajteoce|eni ili odmrznuti kukuruz i sir, pa dobro izme{ajte.Salatu servirajte s paprikom ise~enom na tanke {tapi}eili iseckanim vla{cem.

Vinodar

bogova! Pi{e Bogdan Vuji~i},stru~wak za vina

^ITAOCI KUVAJU KULINARSTVO

Специјалитети с пиринчемБела чорба

Za 4 osobe: 1 l pile}e supe, 100 g pirin~a, 450 g kupusa, 2limuna, 2 jajeta, so, biber, miro|ija.

1. Supu stavite da se kuva, dodajte pirina~ i kuvajte 15minuta. 2. O~i{}en i opran kupus isecite na rezance,stavite u supu posle 12 minuta kuvawa i nastavite kuvawejo{ 3 minuta. 3. Limun iscedite, a belanca odvojte od`umanaca. Belanca penasto umutite, dodajte `umanca ilimunov sok. 4. U to ume{ajte 2 dl te~nosti od ~orbe i svesipajte u ~orbu, koju ste prethodno skinuli s vatre. Preservirawa, ~orbu posolite, pobiberite i pospite seckanommiro|ijom.

Ризи/бизиZa 4 osobe: 3 {argarepe, glavica crnog luka, 1 l supe od

povr}a, 2 ka{ike maslinovog uqa, 250 g pirin~a, 100 gzamrznutog gra{ka, 50 g parmezana, 2 ka{ike seckanogper{una, so, biber.

1. O~i{}enu i opranu {argarepu narendajte, crni lukisecite na kocke, a supu zagrejte. 2. Crni luk propr`ite nazagrejanom uqu, dodajte pirina~ i sve pr`ite minut-dva, uzstalno me{awe. Pirina~ prelijte s 0,5 l supe i kuvajte dasva te~nost uvri. 3.Pirin~u dodajte {argarepu i preostalusupu, pa kuvajte 10 minuta. Zatim, dodajte gra{ak i kuvajteda sva te~nost uvri. Na kraju, dodajte parmezan i per{un,skinite s vatre, posolite i pobiberite.

Пуњене ролницеZa 4 osobe: 4 debqe {nicle belog mesa, veza per{una,

timijan, so, glavica crnog luka, 200 g {argarepe, 2ka{i~ice ke~apa, 200 g praziluka, ka{ika uqa, 200 mlkokosovog mleka, 250 ml pile}e supe, 200 g pirin~a.

1. [nicle belog mesa prema`ite ke~epom, pospiteseckanim per{unom i posolite, pa uvijte u rolnice ipri~vrstite ~a~kalicom. 2. O~i{}enu {argarepu i crni lukisecite na kocke, a praziluk na debqe kolutove. Rolnicepropr`ite na zagrejanom uqu, da porumene sa svih strana,dodajte crni luk i kratko propr`ite. 3. Zatim, prelijtekokosovim mlekom i supom, pa kuvajte 20 minuta. U tododajte ke~ap i posolite. 4. Praziluk i {argarepu dinstajteu 100 ml supe, pa dodajte prethodno kuvani pirina~. Sve toizme{ajte i posolite. Rolnice servirajte na pirin~u.

Јагњетина с поврћемZa 2 osobe: 2 glavice crnog luka, 0,5 l supe od povr}a, 150 g

pirin~a, ka{ika maslinovog uqa, 50 ml belog vina, per{un,ka{ika uqa, 6 jagwe}ih kotleta, so, biber, 30 g butera, 25 gparmezana.

1. O~i{}en i opran crni luk isecite na kocke, a supuzagrejte. 2. Crni luk i pirina~ propr`ite na maslinovomuqu, a zatim dodajte ~etvrtinu supe i belo vino. Nastavite skuvawem 20 minuta, a zatim sipajte preostalu supu. 3.Per{un propr`ite na zagrejanom uqu, dodajte posoqenejagwe}e kotlete i pr`ite da porumene s obe strane. 4.Per{un, buter i parmezan umutite, posolite i pobiberite,pa ume{ajte u pripremqeni pirina~. Pr`ene kotleteservirajte na pirin~u.

Запечени пужићиZa 4 osobe: 250 g testenine u obliku pu`i}a, so, 100 g

parmezana, 250 g belog sira, 200 g pavlake, 2 veze mladogluka, 6 jaja, biber, 8 {niti mesnate slanine, uqe. Zapreliv: 300 g paradajza, 3 ka{ike maslinovog uqa, 2ka{ike vinskog sir}eta.

1. Testeninu obarite u posoqenoj vodi i procedite.O~i{}en i opran mladi luk isecite na kolutove, 4ka{ike odvojte i ostavite sa strane. 2. Izrendaniparmezan, izgwe~en beli luk, pavlaku i jaja dobroizme{ajte, a zatim ume{ajte kolutove mladog luka, po

ukusu posolite i pobiberite. 3. Vatrostalni sudpodma`ite uqem i sipajte smesu od sira i jaja, odozgorasporedite obarene pu`i}e i mesnatu slaninu. Peciteoko 20 minuta, u rerni zagrejanoj na 220 stepeni. 4.Oqu{teni paradajz prepolovite, izvadite semenke iisecite na kocke, sastavite s odvojenim kolutovimamladog luka, prelijte maslinovim uqem i sir}erom. Sveto posolite i pobiberite. Zape~ene pu`i}e servirajte spripremqenim paradajzom.

Мусака с рибанцемZa 6 osoba: 350 g kiselog kupusa ribanca, kisela

jabuka, 300 g krem sira, so, biber, {e}er, kim, glavicacrnog luka, 500 g me{anog mlevenog mesa, 2 ka{ike uqa,2 ka{ike paradajz pirea, 150 ml supe od povr}a, 300 gparadajza iz konzerve, ka{i~ica qute aleve paprike, 100g ka~kavaqa "ementalera".

1. Jabuku oqu{tite, isecite na ~etiri dela, odsecitedeo sa semenkama, pa narendajte. Ribanac izme{ajte snarendanom jabukom i krem sirom, pa posolite,pobiberite, dodajte {e}er i kim. 2. Mleveno mesopropr`ite na zagrejanom uqu, dodajte seckan crni luk iparadajz pire, pa jo{ malo propr`ite. 3. U propr`enomeso sipajte supu, dodajte seckan paradajz iz konzerve,posolite, pobiberite i ume{ajte qutu alevu papriku.Sve to kuvajte 5 minuta. 4. Tre}inu ribanca rasporeditepo dnu podmazane vatrostalne posude, odozgo stavitepolovinu pripremqenog mlevenog mesa, zatim stavitered druge tre}ine ribanca, pa preostalo mleveno meso izavr{ite ribancem. 5. Na kraju pospite rendanimementalerom, pa stavite u rernu zagrejanu na 180 stepenida se pe~e 45 minuta.

БухтлеPotrebno je: 500 g

bra{na, 70 g {e}era, mawepakovawe kvasca, 2,5 dlmleka, 3 `umanceta, 70 gbutera, ka{i~ica soli. Zafil: 200 g xema od {qiva, 2ka{ike ruma, malo cimeta,60 g rastopqenog butera,{e}er u prahu.

1. Bra{no stavite u sud inapravite udubqewe.[e}er, izdrobqen kvasac i100 ml mleka ostavite natoplom mestu, da kvasacnado|e.

2. Narasli kvasac sipajteu udubqewe, dodajte`umanca, listi}e butera, soi preostalo mlekoizme{ajte. Mesite 5 minutada dobijete glatko testo.

3. Ume{eno testooblikujte u loptu i ostaviteda stoji 1 sat pokriveno natoplom mestu, da nado|e.Testo treba duplo danaraste, zatim premesite ioblikujte u vaqak, pa testoisecite na kolutove.

4. Od kolutova testaumesite loptice i napraviteudubqewe. Xem od {qiva,rum i cimet umutite, pastavite malo fila na testoi oblikujte u loptu.

5. Svaku oblikovanubuhtlu uvaqajte urastopqeni buter i re|ajteu podmazan pleh. Plehpokrijte salvetom iostavite da buhtle narastu.

6. Buhtle pecite 35minuta u rerni zagrejanoj na180 stepeni. Pe~ene buhtleizvadite i po `eqi pospite{e}erom u prahu.

[KOLA KUVAWA

Месо с пиринчемZa 2 osobe: 250 g pile}eg belog mesa, 2 glavice crnog luka,

crvena paprika, so, biber, 2 ka{ike uqa, 2 ~e{wa belogluka, 1-2 ka{i~ice qute aleve paprike, 400 g paradajza izkonzerve, 200 ml pile}e supe, 125 pirin~a.

1. Belo meso isecite na kocke, a na kocke isecite i crniluk. Papriku podelite na filete, o~istite od semenki iisecite na kocke. 2. Meso posolite, pobiberite i propr`itena jako zagrejanom uqu da porumeni sa svih strana. Dodajtecrni luk i papriku, kao i izgwe~en beli luk i sve pr`itejedan minut. Zatim, pospite alevom paprikom i skinite svatre. 3. Pirina~, ise~en paradajz i pile}u supu kuvajte dapirina~ omek{a, pa posolite i pobiberite. Meso servirajtena pirin~u.

Беби тортаPotrebno je: 6 jaja, 6 ka{ika {e}era, 6 ka{ika bra{na. Za

fil: 4 jabuke, 2 belanceta, 400 g {e}era. Za ukra{avawe: `elebombone.

@umanca penasto umutite sa {e}erom, dodajte ~vrst sneg odbelanaca i na kraju bra{no. Smesu sipajte u podmazan ibra{nom posut pleh, pa pecite u rerni na umerenojtemperaturi. U me|uvremenu, ispecite jabuke, oqu{tite iispasirajte. Kad se potpuno ohlade, umutite ih s belancima i{e}erom. Pe~enu koru presecite na tri dela i filujtepripremqenim kremom. Na kraju, tortu ukrasite `elebombonama.

Daliborka Stankovi}, Voje Stojadinovi}a 1, Velika Plana

UKUSNO ZA GURMANE

Португалска вина

Na~in pripremePorto se pravi od vi{e vrsta

gro`|a (Touriga Nacional, Tinta

Cao, Tinta Roriz, Tinta Barroca,

Toutiga Francesca, Tinta Amarela).Porto obi~no ima vi{e od 20odsto alkohola, a slatku notudobija zbog dodavawaprirodnog brendija za vremefermentacije i zadr`avawadosta {e}era.

DECA NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008.XIV

VASPITAWE

ODRASTAWE

Поучна и забавна страна телевизијеPsiholozi i sociolozi

godinama upozoravaju dadeca suvi{e vremena provodeispred TV ekrana. Me|utim,francuski psiholog LizDidije-Mulonge smatra dagledawe televizije nije uvek{tetno, pod uslovom da svi uporodici promene lo{enavike. Po wenom mi{qewu,televizija mo`e biti iodli~an izvor znawaukoliko se potrudite dadetetu argumentovanoobjasnite {ta vam to dobro,a {ta lo{e nude pojedini TVkanali.

Ako dete neprekidnomewa kanale, nau~ite ga dakoristi TV program.Izlu|uje vas to {to nasvakih petnaestak minuta"pro{eta" po gotovo svimkanalima koje ima naraspolagawu, a pa`qivogleda samo nekoliko istihemisija? Ponudite mu dapro~ita nedeqni TV

program. Mo`da }e muzanimqivi tekstovi oomiqenim glumcima iliemisijama otkriti novainteresovawa. Uz pomo} TVprograma dete }e, svremenom, nau~iti da samopravi selekciju programa.

Ukoliko iskreno verujeu sve {to ~uje ili vidi namalom ekranu, objasnite muda je svaka slika plodpa`qivo donete odluke irezultat mukotrpnog rada.Podstaknite ga da vi{erazmi{qa o tome kakoje nastao wegovomiqeni film iliserija. Pozovite ga danakratko i sam staneiza kamere i budere`iser. Ukolikoposedujete digitalnifotoaparat ilimobilni telefon saugra|enom kamerom,predlo`ite mu dasnimi ili

fotografi{e svoju sobu,~lanove porodice i ku}nequbimce u razli~itimsituacijama. Kasnije zajednoanalizirajte sve te snimke.Na taj na~in va{e dete }eotkriti da se predmeti, kadaih posmatrate krozobjektiv, ponekad

razlikuju od stvarnosti.Tako|e, ako posedujete videoili DVD, odgledajte zajednowegov omiqeni film.Zaustavite sliku na tren ipoku{ajte da zajednozamislite gde se u trenutkusnimawa nalazio kamerman i

iz kod ugla

je ta scena snimqena. Ovo }esvakako promeniti na~in nakoje va{e dete gledateleviziju i mo`da muotkriti jednu zanimqivu iuzbudqivu profesiju.

Mada tvrdi da razumesve {to gleda na TV, visumwate u to. Zato poku{ajteda sa wim razgovarate oemisijama koje gleda. Naime,dok su na poslu, roditeqi nemogu da kontroli{u ukolikoj meri wihovo dete

konzumira sve {to mu senudi na TV ekranu.Potrudite se da,prepri~avaju}i munajzanimqivije scene idetaqe, detezainteresujete zaodre|ene programe zakoje verujete da suedukativni. Podsti~itei wega da vam prepri~aupravo odgledanidokumentarni film,seriju ili zabavnu

emisiju. Opisuju}i TV slikesvojim re~ima, dete ihnesvesno analizira i sti~enovu, objektivniju predstavuo wima.

Ukoliko va{e detesliku i ton do`ivqava kaojedinstvenu celinu,podstaknite ga da ihodvojeno analizira.Objasnite mu da u odre|enojsceni gledalac ~uje samoglasove glavnih likova, doksu svi ostali zvuci(zveckawe ~a{a, {kripavrata...) maksimalnofiltrirani i prigu{eni.Izaberite neku scenu, recitedetetu da zatvori o~i ipotrudi se da razli~itezvuke pove`e sa radwom, tj.slikom. Na taj na~in }ete ganau~iti da shvati razlikuizme|u fikcije i stvarnostii ono vi{e ne}e "kaooma|ijano upijati" sve {tovidi na malom ekranu.

@. D.

Ako `elite dastimuli{ete dete,po`eqno je da ga, s

vremena na vreme, uzavisnosti od wegovogpona{awa, nagradite.Roditeqi u ve}inislu~ajeva to ne rade napravi na~in. Neki u tomepreteruju, dok se drugipostavqaju previ{e strogo.O tome kako i kada trebanagraditi dete, ne{to vi{esaznali smo odpsihoterapeuta dr ZoranaMilivojevi}a.

- Za razliku odsimboli~ne pohvale,nagrada uvek treba da budekonkretna. O pravojnagradi se govori kada seima na umu neka ugodnostili materijalna nagrada.Bitno je da izaberete ono{to je detetu va`no i {toono voli. Materijalnanagrada je ne{toopipqivo. Dete senagra|uje materijalnom

nagradom za pona{awe iliskup pona{awa koja sudovela do kona~nogrezultata. Na primer,trogodi{weg Lukuroditeqi uspavquju uwegovoj sobi. Ako pet no}iodspava u svojoj sobi,nagradi}e ga robotom kojegveoma `eli.

Materijalna nagradatreba da usledi i zaodre|eno pona{awe, kojeukazuje na veliki napredakdeteta, dodaje drMilivojevi}. Na primer,~etvorogodi{wa An|ela jei{la kod zubara iinsistirala da je uordinaciju uvek prateroditeqi. Roditeqi su jepodsticali, govorili da je

dovoqno hrabra isamostalna da na slede}emodlasku u|e u ordinacijusama, i zato su joj zanagradu obe}ali novuigra~ku.

Roditeqi ~esto ne praverazliku kada biraju

nagradu. Ne shvataju da tone mora uvek da budepoklon iz prodavniceigra~aka.

- Ponekad je po`eqno dasamo u~inite ne{to {todete `eli. To mo`e bitigledawe crta}a ili

filma, izlet po wegovomizboru, gledawe predstaveu cirkusu, ve}i xeparac...

Veoma je va`no i daprepoznate trenutak kadatreba nagraditi dete.

- To se uglavom ~ini ako`elite da detepodstaknete na neko novopona{awe - savetuje drMilivojevi}. - Mo`ete toda upotrebite i ako`elite da spre~itedetetova glasna moqakawada mu kupite ne{to uprodavnici. Kod vrlomalog deteta, koje mislida mora odmah dobiti sve{to vidi, ova metodamo`da jo{ i nije takouspe{na, ali kod malove}e dece vredi poku{ati.

Ako `elite da va{eobe}awe uti~e napona{awe deteta, veoma jeva`no i da ga odr`ite.

- Kada detetu obe}atekonkretnu nagradu i onose potom pona{a u skladusa va{im zahtevima, datoobe}awe treba i daispunite. U suprotnomvam dete slede}eg putane}e verovati i osta}etebez jednog od uspe{nijihvaspitnih pristupa. Ako

roditeqi iznevereobe}awe, to je veomatraumati~an do`ivqaj zadete i naru{ava wegovodnos prema roditeqima.Tokom psihoterapijskograda sa odraslima ~estootkrivamo da veoma dobropamte neku situaciju izranog detiwstva u kojoj sushvatili da se ne moguosloniti na re~i svogroditeqa. Za dete je tostra{no iskustvo - ka`edr Zoran Milivojevi}.

S. Kosti}

SAVET STRU^WAKA

PsihologMajda Jane`i}

Шта бебе осећају?Kako mogu da prepoznam ose}awa svoje bebe?

Tawa, Sombor

Mnogi roditeqi jedva~ekaju da wihove bebe maloporastu pa da im bude"jasnije" {ta one zapravoose}aju u pojedinimsituacijama. Treba da imatena umu da se qudske emocije(ose}awa) polako razvijajui da pogotovo na ranomuzrastu nemaju istaobele`ja kao kod odraslih.

Na po~etku, u tokuprvog meseca `ivota, mo`eteprimetiti samo jednoose}awe va{e bebe, a to jeuzbu|ewe. Ono se pojavqujekada joj ne{to treba (kada jegladna, mokra i sl)i nije nipozitivnog ninegativnogkaraktera. Krajemprvog mesecapojavquje se prvanegativna emocija -uznemirenost, akrajem drugogmeseca izdvaja se iprva pozitivnaemocionalnareakcija -zadovoqstvo. Oko {estenedeqe `ivota, ve}ina bebase vrlo jasno osmehuje kadaugleda va{e lice. I samimo`ete podsta}i pojavu overeakcije tako {to }ete joj se~esto osmehivati kadaprilazite da je uzmete izkreveti}a ili kolica.Ina~e, najve}e zadovoqstvokod beba izazivaju:

- kontakt usana sa cuclomili bradavicom kada sisa,

- ma`ewe i dodirivawewene ko`e i

- kontakt sa vodom dok sekupa.

Zadovoqstvo iuznemirenost se brzosmewuju kod beba, iroditeqima je ponekadte{ko da odrede {ta ta~noizaziva jednu, a {ta drugureakciju.

Izme|u 3. i 6. meseca`ivota se, skoro jedan zadrugim, razvijaju bes, ga|ewei strah. Naro~ito je

karakteristi~an strah odstranih (nepoznatih) osoba,koji se pojavquje izme|u 6. i7. meseca. On je bitanpokazateq pravilnograzvoja odnosa izme|u vas ideteta i ne treba da vasbrine - samo izbegavajte da uovom periodu navikavatebebu na novu osobu kojatreba da je ~uva u va{emodsustvu.

Od 9. do 12. mesecanastaju odu{evqewe inaklonost. Wih naj~e{}eproizvode situacije u kojimabeba ima priliku da se igra

sa vama, pqeska ru~icamaili prvavi druge zanimqivepokrete. Oko 13. mesecanaklonost po~iwe da se delina onu prema odraslima iprema drugoj deci.

Oko 15. meseca se prviput javqa qubomora. Jedinoroditeqi koji drugo detedobiju pre nego {to starijenapuni 15 mesecisaop{tavaju da ono nijebilo qubomorno na ro|ewebrata ili sestre. Imastru~waka koji ovu pojavuobja{wavaju i time da jestarije dete u tom uzrastujo{ tako malo i zavisno odroditeqske nege da jeprakti~no nemogu}e da budezanemareno zbog nove bebepa tako i nema razloga da se"buni".

Oko 20. meseca se javqaradost, a tek izme|u druge ipete godine postepenonastaju stid, strepwa,zavist, razo~arawe i nada.

Наградамора да се

заслужи

Bez preterivawa- Ne zasipajte dete nagradama za svaku sitnicu. Ako su

pre~este ili ih dete dobija tek tako, nasta}e "inflacijanagrada", te nagra|ivawe ne}e imati tako veliki u~inak -po{to se dete ne mora mnogo truditi da bi bilo nagra|eno -obja{wava dr Zoran Milivojevi}. - Malo dete mo`etenagraditi za mawe stvari. Na primer, dogovorite se sa wim da}e hrabro i bez vri{tawa podneti vakcinaciju, a nagrada kojaga ~eka neka bude vo}ni kup. Tinejxer treba da dobijekonkretnu nagradu kada postigne ciq u koji je du`e vremeulagao trud, kada bude uporan, postigne bitniji napredak iliuradi ne{to posebno. Pa tako ako tinejxera zadu`ite za red i~isto}u u wegovoj sobi, uvek ga pohvalite kada se togapridr`ava. Tako }ete mu dati do znawa da ste primetiliwegov trud, mada konkretna nagrada u toj situaciji nijepotrebna. Ali ako se kada usisava svoju sobu seti da usisa iostatak stana, red je da ga i konkretno nagradite.

Veoma jeva`noprepoznatitrenutakkada trebanagraditidete

TESTNOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. XV

1 Zamolili ste kolegu dapro~ita izve{taj kojiste upravo zavr{ili. Onsmatra da ste ga lo{enapisali. Kakva je va{areakcija?

A. Tra`ite od wega dazajedno sve ponovopro~itate i da vam uka`ena sve gre{ke da biste ihodmah ispravili.

B. Podse}ate ga na to dani wegovi izve{taji nisusavr{eni.

V. Bacate stari i odmahpo~iwete da pi{ete noviizve{taj.

2 Va{ bra~ni drugprime}uje da ste zbogposla zapostavili ku}u.

A. Uveravate ga da gre{ii, stavku po stavku,nabrajate mu svojesvakodnevne obaveze.

B. Upamtili ste {ta vamje rekao i trudite se da barnedequ, dve ku}a bude {tourednija.

V. Grize vas savest i ceovikend provodite u~i{}ewu ku}e ipripremawu wegovihomiqenih jela.

3 Prijateqica vasopomiwe da vozitesuvi{e brzo...

A. Odgovarate joj da uvekmo`e da se vozi autobusomako joj se ne dopada kakovozite.

B. Odmah usporavate, alijoj obja{wavate da uvekpo{tujete ograni~ewabrzine.

V. Niste ni primetilikoliko brzo vozite i odmahpritiskate ko~nicu.

4 Na sve~anom ste prijemui va{a prijateqicapo~iwe da kritikuje

haqine ostalihzvanica...

A. Odmah se ukqu~ujete utaj razgovor, a va{eprimedbe su jo{ o{trije.

B. Smatrate da va{aprijateqica preteruje, alipriznajete da su pojedinezvanice suvi{eekscentri~no odevene.

V. Ni{ta ne govorite i usebi se pitate {ta li mislio va{oj haqini.

5 Sa prijateqicamaobilazite nepoznatigrad. Iznenada shvatateda ste se izgubili.

A. One su krive! Stalnosu vas zagovarale i nistemogli

da na miru prou~ite maputoga grada.

B. Pogre{ili ste pa{ta?! Najva`nije je dana|ete pravi put.

V. Priznajete da ste vikrivi, predajete mapunekom drugom i do hotelavi{e ne izgovarate ni re~.

6 Filmski kriti~arjednog dnevnog listaupravo je "sahranio"va{ omiqeni film.

A. Danas svako sebenaziva filmskimkriti~arom! Uostalom,

svima je jasno da je taj filmpravo remek-delo!

B. O ukusima ne vrediraspravqati!

V. Vi{e nikome negovorite da ste voleli tajfilm.

7 Kako ste reagovali naslabu ocenu iz pismenogzadatka dok ste i{li u{kolu?

A. Sva|ali ste seprofesorom i ube|ivali gada je pogre{io.

B. Pamtili ste svewegove primedbe i trudilise da slede}i pismeniuradite mnogo boqe.

V. Potpuno ste seobeshrabrili i poverovalida nikada ne}ete uspeti dadobijete prelaznu ocenu iztog predmeta.

RE[EWE

Najvi{e odgovora pod A

Ne trpite primedbe na svoj ra~unNe volite da slu{ate tu|e primedbe na svoj

ra~un i oglu{ujete se na svaku kritiku. Ali,trebalo bi bar da obratite pa`wu na ono {tovam govore prijateqi i kolege jer wihovakritika je uvek dobronamerna. Oni nisuqubomorni na vas i ne poku{avaju da vas ocrnebez razloga! Da li vam je ikada palo na pametda niko nije savr{en, pa ni vi, kao i da se ivama de{ava da gre{ite? Budite objektivnijii prestanite da se durite na svaku kritiku kojavam je upu}ena.

Najvi{e odgovora pod B

Otvoreni ste zakonstruktivnu kritikuAko je kritika opravdana i argumentovana,

spremni ste da je saslu{ate, ali se nerado

predajete. @elite po svaku cenu da objasnitesvoje postupke i poku{avate da "urazumite"sagovornika. Me|utim, ~ak i kada va{sagovornik ima utisak da ga uop{te ne slu{ate,vi pomno pratite {ta vam on govori i truditese da zapamtite sve wegove primedbe da bistekasnije korigovali sopstveno pona{awe ioslobodili se lo{ih navika.

Najvi{e odgovora pod V

Preosetqivi stePrevi{e ste otvoreni i preosetqivi na

svaku kritiku koju vam drugi upu}uju. Na svakui najmawu primedbu gubite samopouzdawe ipo~iwete da preispitujete sebe i svojepona{awe. Nema razloga da budete tolikoemotivni i da sve {to vam okolina govoriuzimate zdravo za gotovo. Nau~ite da praviterazliku izme|u objektivnih primedbi i onihkoje su olako izre~ene sa ciqem da vaspovrede. Budite odlu~niji i prihvatajte samoopravdanu kritiku.

RE[EWE

Najvi{e odgovora pod A

Budite spontanijiVaspitani ste u tradicionalnom duhu, veoma

ste uzdr`ani, ali puni razumevawa i ne`ni.Partner vas veoma po{tuje, ali, na`alost, zauspe{nu vezu to nije dovoqno. Ukoliko zaista`elite da ostane sa vama, prestanite sve dakontroli{ete, pa i sopstvena ose}awa. Opustitese i budite spontaniji. Iznenadite ga,napravite scenu kada ste zbog ne~eganezadovoqni, promenite na~in odevawa...Dubqi dekolte, seksi dowi ve{, pa ineo~ekivana sva|a stimuli{u ~ula.

Najvi{e odgovora pod B

Odstupite od uobi~ajenogZasada prili~no uspe{no uspevate da

napunite baterije wegovog oslabqenog libida

i va{a veza je stabilna. Ali, on se sve ~e{}epravda umorom i stresom zbog poslovnihobaveza i vreme je da unesete neke promene uva{ qubavni `ivot. Igrajte na kartuiznena|ewa. Strasno ga poqubite kada on tonajmawe o~ekuje, ohrabrite ga da vodite qubavna mestu na kome to nikada do sada nisteuradili.

Najvi{e odgovora pod V

Ne mewajte seBravo, va{ erotski potencijal je ogroman.

Veoma ste ma{toviti i senzualni, i mada jeodavno pro{lo prvih 317 dana va{e veze,koliko, po tvrdwama stru~waka, traje pravastrast, on vas `eli istom `estinom kao iprvoga dana. Stoga, nema potrebe da se mnogomewate.

Умете ли да пробудите

његов либидо?

1 Postoji vi{e na~ina daustanovite kakav utisakostavqate na svogdragog. To izme|uostalog mo`ete u~initii na osnovu wegovoguzbu|enog: "Oh, daaa!"koje izgovara...

A. ... ~im ga poqubite.B. ... nekoliko puta dok

vodite qubav.V..... samo kada do`ivi

vrhunac.

2 Koliko puta nedeqnovodite qubav?

A. Jednom nedeqno.B. Tri puta nedeqno.V, Pet i vi{e puta u toku

nedeqe.

3 Da li od umora, ili odstresa, pro{le no}i onje do`iveo neuspeh. Kakoste reagovali?

A. Pomislili ste da stemo`da vi za to krivi.

B. Poku{ali ste da ga"oraspolo`ite" inagovorili ga da zajedno,jo{ jednom, odgledate"Devet i po nedeqa".

V. Ceo doga|aj steokrenuli na {alu i ubrzoga oboje zaboravili.

4 [ta mu naj~e{}e{apu}ete na uvo?

A. Oh, divno, nastavitako!

B. Umirem od `eqe zatobom!

V. Ti si jedini!

5 Pre odlaska naspavawe....

A. ... obavezno na licestavite masku protiv bora.

B. ... obu~ete kratku seksispava}icu koju vam je onpoklonio.

V. ... nanesete samonekoliko kapi parfema.

6 Kako mu pokazujete da ga`elite?

A. Pogledom koji svegovori.

B. Izazovnom ode}om ipokretima.

V. Strasnim poqupcimai zagrqajima.

7 Psiholozi smatraju dasu i sva|e korisne. Kakose vi sva|ate?

A. Kada ste besni urlatei bacate posu|e na pod.

B. O~i vam sevaju,zajapureni ste, ubrzanodi{ete, pu{ite se od besa.

V. Uvek prvi napu{tateprostoriju besno lupaju}ivratima.

Dugo ste zajedno i sre}ni ste.Me|utim, u posledwe vremeose}ate kako va{a veza polako alisigurno upada u zamku dosade,

rutine i nema{tovitosti.Odgovorite na ponu|ena pitawa iotkri}ete da li jo{ mo`ete daprobudite wegovu strast.Да ли

прихватате

критику?

Ve}ina qudite{ko prihvatakritiku na sopstvenira~un, bila onadobronamerna iline. Testirajte sebe iotkrite da li umeteda prihvatitekritiku.

Да ли прихватате

критику?

STILNOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. XVII

Odevawe je vrsta umetnosti.

Xon Galijano

Pi{eBiqana

\or|evi} Neobi~nost~etrdesetosmogodi{weglondonskog dizajnera sa stanom istudiom u Parizu - XonaGalijana, pre svega, le`i uwegovoj porodici i poreklu. Singibraltarskog vodovoxije i{panske flamenko igra~ice,odrastao na Gibraltaru, samomrepu Pirinejskog poluostrva, izpitoreskonog krajolika u kojemje proveo detiwstvo, obreo se u"buci i besu" londonskih ulicakrajem 20. veka. Skloni{te duhui telu prona{ao je u elegantnimateqeima ~uvene Umetni~ke{kole za dizajn "Sveti Martin",~ija je diploma postala VIPulaznica za mnoge poznateevropske ku}e mode. Sude}i podiplomskoj reviji"Neverovatni",inspirisanojFrancuskomrevolucijom,Galijano je biodobar student kojije predano ipedantnoprou~avao istorijuevropskog kostimai veoma detaqnoizu~avao kroja~ke ikonstruktorskeprincipeprimewivane krozvekove. Revija jeimala sre}e da jeprimeti londonskakraqica stilaXoan Bernstejn,koja ju je tokom"Londonske nedeqemode", 1984. godine,dr`ala ukristalnimizlozima svogmodnog carstva"Brauns". Tako jeGalijano potpaopod milosrdnookriqe dvaju"svetaca"za{titnika mode -zvani~nog,akademskog "Sv.Martina" inezvani~nog, aliveoma delotvornog"svete Xoane". To jebilo dovoqno daregistruje svojumodnu marku istvara {okantne,ekstravagantne, aipaktradicionalne iromanti~nekostime koju suwegovi dalekimodni preci mo`da`eleli da prave,ali nisu imalihrabrosti. Moraloje da pro|enekoliko vekova dabi se pojaviopotomak koji jeoslu{nuo glasovepro{lostidodaju}i im svojnajja~i inajneobi~niji.

Iako je ve} kaodvadese-tsedmogodi{wakdobio presti`nutitulu "britanskidizajner godine",pokazalo se,me|utim, da je dugput od dru{tvenogpriznawa dopreduzetni~kogprofita. Galijanoje izazvaotektonski potres namodnoj sceni iz~ijih su pukotina po~ele daizlaze neobi~ne prilike u ode}iza ~ije je obla~ewe bilopotrebno uputstvo. Wegovi sakoi

mogu da se nose na tri na~ina -naopako, ili sa prslukom prekoili ukra{eni ~ipkastimhalterima i grudwacimaoivi~enih perjem.Eksperimenti{u}i sa svimna~inima krojewa i koriste}i,pre svega, koso rezawematerijala suprotno wegovomtkawu, Galijano je izmislioizdu`enu, gracioznu, ali ilepr{avu liniju, koju su po~elida kopiraju mnogi dizajneri. Tonije moglo da promaknefrancuskim modnim lovcima natalente koji pomno prate {ta se

de{ava preko La Man{a, te setrideset{estogodi{wi Galijano1996. godine na{ao na "krovusveta" - kao dizajner kolekcija

visoke mode u ku}i "KristijanDior". Kriti~ari su se pitalikako }e probirqiva "Diorova"klijentela da reaguje naneobuzdanu i kontroverznuma{tu britanskog dizajnera.Galijano je dobro procenio da jeupravo ona zasi}ena istim inepromenqivim i da je, stoga,po~ela da gubi interes. Zato jeizveo eksperiment kombinuju}idiorovske klasi~ne teme i svojutehniku, te sve to za~inioegzoti~nim bojama i formamakoje neguje jedno afri~ko pleme.Tako su nastale ~udesne svilene

ve~erwe haqine sa `ivopisnimokovratnicima od {arenihperli, koje su bile dostojnesvilene etikete s Diorovimimenom. Time je Galijano pokazaoda ne odustaje od samog sebe isvoje vizije mode, ~ija je uloga daiznenadi, uzbudi i skandalizuje.

U narednoj deceniji pistamaskupocene scenografijeprolazili su modeli koji sunosili ode}u inspirisanuelizabetanskim zlatnim dobom,viktorijanskom erom,edvardijanskom elegancijom,nadrealizmom, oneobi~enuelementima sa uniformisovjetske vojske, engleskih igra~agolfa, gusara ili kostima izfilma "Matriks". U tojvrtoglavoj me{avini stilovauvek je prepoznatqiva tipi~na"galijanovska" te`wa zaperfekcijom u realizacijiforme, odnosno samom krojewu iwegov postupak stvarawa celineod delova i detaqa. Su{tina temodne filozofije je po}i odmaweg ka ve}em, stvarati predanodetaqe same za sebe, iz kojih }e serazviti ostali, a sve to }edovesti do kona~ne celine, kojaverovatno na kraju za~udi isamog stvaraoca. U hrabrosti dase kreaciji pusti na voqu i da sewena voqa sledi i brani, le`iplanetarni uspeh Xona Galijana.

U zdravom telu modni duhGalijanovi dnevni kondicioni

treninzi koji po~iwu veoma rano, postrogosti vi{e bi odgovaraliozbiqnom atleti sa zavidnomsportskom karijerom, nego dizajneru sabogatom mapom atraktivnih pariskihmesta izlazaka koju prati iz no}i uno}. Ipak, on je uveren da mu stopedeset sklekova koje radi svakog jutrai xoging od deset kilometara obalamaSene, ~iji mu krajolik sasvim sigurnoolak{ava i ulep{ava fizi~ki napor,poma`u da se koncentri{e, da imavi{e energije i da lak{e fokusirapredmet interesovawa i inspiracije.Po~etkom tre}eg milenijumapredstavio je kolekciju koja jelansirala "klo{arski {ik", za koju jedobio ideju tr~e}i pored besku}nikai skitnica.

Formula za ve~nu privla~nost

Jedan od principa Galijanovepoetike jeste davawe modnoglegitimiteta stilovima kojikarakteri{u potkulture, a koji sunesumwivo prepoznatqivi u urbanimpejza`ima. Tako su preoblikovani ipre~i{}eni elementi odevawaklo{ara i prostitutki uklopqeni uregistar izraza i amblema kojiodlikuju visoku modu. Isti~u}i da usvojoj dizajnerskoj retorti me{a raznestilove kako bi na neki alhemi~arskina~in prona{ao formulu za ve~nuseksualnost, za kojom tragaju sve `enesveta, Xon Galijano postao je "anfanteribl" (fr. nemogu}e dete) visokemode, ne ustru~avaju}i se da otvorenoka`e {ta radi, da {okira i sablaznii na taj na~in razotkrije sve one kojiga prihvataju, nose i vole.

Iskreno ibeskrupulozno

Na pitawe za{to su wegove haqinetako skupe (i do 30.000 dolara),Galijano, koji godi{we stvaradvanaest kolekcija ({est za "Galijanobrend" i {est za ku}u "Dior"),odgovorio je da `ene toliki novacdaju u dobrotvorne svrhe, pa za{to gane bi dale i wemu. A na pitawe {tada rade one `ene koje nisu tolikovelikodu{ne (~itaj: nemaju tolikonovca), imao je spreman dopadqivodgovor - da su wegove haqine kojekroji i {ije na telu mu{terije mnogojeftinije a izgledaju jednakoglamurozno.

MAGOVI MODE XON GALIJANO

Скандалмајстор модне сцене

HUMOR NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008.XVIII

* Humoristi, vi mora da se{alite!

* Prva re~enica tog aforizmanema nikakvog smisla, ali se zatodruga na wu sjajno nadovezuje.

* Mo`ete vi o nama da pri~ate{ta ho}ete, ali vam mi to nikakone bismo savetovali.

* Kad Sever, Istok i Jug stupe uZapadni savez, ponovo }emo se orijentisati pomo}umahovine.

* Ako `ivot ameri~kog vojnika vredi kao milionna{ih, onda nam se ne isplati da s wimarazmewujemo zarobqenike.

* U humanim dru{tvima prose~an vek `rtvestalno se produ`ava.

* Nisam se prepoznao u toj {ali. Nisam ja utom fazonu.

* Za{to ti ne misli{ kao ja kad si tolikopametan?

AleksandarBaqak

NAMA BI VI[E ODGOVARALA DVODNEVNA PREDIZBORNA KAMPAWAPOSLE KOJE BI USLEDILO PETNAEST DANA PREDIZBORNE TI[INE.

Mikan Milovanovi}

VE[T, NEVE[TKod dobroga seqaka ora~a`ena ti je ko vru}a poga~a,a onome {to ne zna da ore

kao komad suve hlebne kore.

@ena du{e vrsnih muzi~araviolinskim kqu~em izotvara,dokle onom {to fal{ira notestalno grmi: „Dosta, idiote!“

Pesnik nigde ne pomenu sebe,verovatno vi{e i ne zebe.

[ta bi dame `elele da ~uju?On u svakoj vidi {arku guju!

Ratko Stanimirovi}

Sve pripovetke, legendei pesme o najve}em srpskomjunaku po~iwu uvekisto:“Vino pijeKraqevi}u Marko!“

Tako po~iwe i ovapri~a.

Dakle, vino pijeKraqevi}u Marko u svomomiqenom kafi}u uPrilepu sa staricomJevrosimom majkom,posestrimom vilomRavijojlom i, naravno,vernim [arcem.

Pola pije, pola [arcudaje, a `ene gledaju. (Ovonije Sombor gde i `enepiju vina!)

- Dete! - viknu Marko, aod wegovog gromkog glasapopuca{e stakla u kafi}u- daj jo{ po jednu tuluminui sifon, pa da idemo, da[arac ne ozebe!

- Odmah do|e! - povikaupla{eno mom~e i otr~a upodrume dowe.

- Rano ujutru idem uKa~anik, da potra`imMusu Arbanasu – re~eMarko i pote`e iztulumine. Duguje mi tritovara blaga plus kamatu,

a pravi se lud! Do{lovreme da se dugovi uterujutopuzom {estopercem!

- Sine, Marko - ume{a seJevrosima majka, ~uvaj seMuse zlotvora. Nema on,kao {to se pri~a, tri srca,ali ima trojicu gorila,sve quta Arapina! Strepimajka da ne izgubi{ rusu iludu glavu. Zato te molimda mi ispuni{ najve}u,mo`da i posledwu `equ –da se o`eni{. Da ti neostanem tu`na samohrana!

- S kim da se o`enim,`enska glavo. Zar nevidi{ da su svuda okomene sve same sponzoru{e?

- Nisu ba{ sve -boja`qivo re~e Jevrosimamajka – eto vileRavijojle!

- Ali, Ravijojla je vila,a osim toga ona mi jeposestrima, to bi, mati,incest bio! - za~udi seMarko.

- Ti uvek ima{ dobarizgovor! - reko{erazo~arano Jevrosimamajka i nesu|ena snahavila Ravijojla.

Ranko Guzina

@ENIDBA KRAQEVI]A MARKA

NISMO DOZVOLILI POBEDNIKU DA SEPOPNE NA POBEDNI^KO POSTOQE.

IMAMO MI BOQE QUDE ZA TO MESTO.Ninus Nestorovi}

Protekla godina bila je svima beri}etna.Stariji smo, zreliji, iskusniji...

Jedan predsedni~ki kandidat obe}avadosadne, a drugi uzbudqive godine. [to da se dosa|ujemo pet godina?!

I pored skupqe hrane, nije nam paostandard. Ekseri, {rafovi i staro

gvo`|e zadr`ali su cene.Vitomir Teofilovi}

Dr`ao sam dijetu petnaest dana... i... izgubio sam petnaest dana.

MLEKO JE ZA SEDAM DANA POSKUPELO DVA PUTA.

VLADA PREDUZIMA I DRUGE MEREU BORBI PRTIV BELE KUGE.

Dejan Patakovi}

D A N A S J E S V E T I S A V ADanas Svetom Savi ne bi dali

{engensku vizu za ulazak u Hilandar.

Sre}an je Sveti Sava {to tada nije imaona{e zakone, ina~e bi morao da plati

PDV na ru~no ispisane kwige.Borivoje Ili}

Aleksandar Klas

Qubomir Sopka

Milorad H. Jevti}

Slobodan Obradovi}

Vladan Nikoli}

Kompanija "Epl" izdalaje i unapre|ewe za svoj"leopard" operativnisistem. OS bi trebalo daunapredi sve "mek" ra~unarekoji koriste ovaj ope-

rativni sistem, a ukupnibroj promena i unapre|ewaje ~ak 100. Sve zakrpe te`ezajedno oko 450 megabajta,{to ujedno predstavqa i dosada najve}e unapre|ewe

jednog operativnog sistemaod "Epla" - ikada.

ITNOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. XIX

ComTrade Group

Савски насип 7, 11070 Београд. Тел: 011/201/56/78, Факс: 011/201/55/26

ISTRA@IVAWA

За супер видIstra`iva~i sa univerziteta u Va{ingtonu uspeli su da

nalepe elektri~no kolo na kontaktno so~ivo. Kako ka`u,ovaj poduhvat mogao bi da omogu}i super vid.

Nau~nici se nadaju da }e so~ivo uskoro mo}i da seiskoristi za razne nau~ne poduhvate. Ispitivawe jesprovedeno na ze~evima koji nisu prikazali nikakveprobleme zbog no{ewa so~iva sa ~ipom u trajawu od 20minuta.

Uskoro se planira i istra`ivawe na qudima, a ovo samootvara mnogobrojne mogu}nosti za razvoj so~iva ubudu}nosti.

ZBOG VRE\AWA DR@AVE

Турци угасили ЈуТјубTurska je ve} nekoliko

puta do sada iskqu~ivalaservis JuTjub, a to jeu~inila i ovog meseca,po{to su se na ovom servisupojavili video-materijalikoji vre|aju osniva~amoderne turske dr`ave,Kemala Pa{u Ataturka.

Iako je video-materijalpostavila anonimna osoba,po turskom zakonu vre|awe

dr`ave je krivi~no delo, paje zbog toga iskqu~enodnosno blokirankompletan domen.

Kako vlasnici JuTjuba nemogu biti izvedeni predlice pravde, gde bi ih~ekala kazna od {estmeseci do tri godinezatvora, "samo" je domeniskqu~en, nije poznato nakoji period.

"EPL" UNAPRE\UJE

Леопард још јачи

NOVO IZ "HITA^IJA"

Хибрид од камере

"FUXICU" LAJFBUK

Kompanija "Epl"zatvorila je svojuprodavnicu elektronskeopreme preko Interneta, dabi je osve`ila iunapredila. Jedan od

proizvoda koji je osvanuona novom sajtu je i rozeajpod "nano".

Do sada se u roze bojipojavio samo ajpod "{aflpink", dok se "nano"

prodavao u crvenoj, plavoj,zelenoj, crnoj i belojverziji.

Kona~no su i pripadnicene`nijeg pola dobilemogu}nost da se dizajnerski

istaknu sa svojim ajpodplejerom, tako da im jeponu|ena roze verzija.Kapacitet ovog modela je 8gigabajta, a cena je 199dolara.

"Fuxicu" je krenuo sa promocijom ireklamirawem svog najnovijeg lajfbuka - P 1620.U pitawu je tablet PC koji poseduje ekrandijagonale 8,9 in~a i te`ak je samo jedankilogram.

Pokre}e ga kor 2 duo procesor na 1,2gigaherca, poseduje 512 MB radne memorije, harddisk kapaciteta 60 gigabajta, be`i~nu mre`u,~ita~ za SD kartice i ko{ta}e "samo" 1.800dolara.

Ja~a konfiguracija sa 2 gigabajta rama, 80gigabajta hard diskom i ja~om baterijom ko{ta2.224 dolara.

Kompanija "Hita~i" nijeodustala od proizvodwekamera koje poseduju blurej standard. Ponovo suiza{li na tr`i{te samodelom DZ-BD9H,kamerom kapaciteta 60gigabajta, koja jesvojevrsni blu rej /HDD hibrid.

Kamerasnima re-zoluciju od1920h1090piksela uMPEG-4/H.264sistemu.Snimakse sme{taili nainterni harddisk ili na blu rejmediji promera 8centimetara.

Unapre|eni su CMOS iPMF, pa je sada vrednost5,3 MP. Materijal se mo`e

prebaciti putem HDMIili USB 2,0 kabla nara~unar.

Japan, naravno,predstavqa polaznu ta~ku

iz koje se kre}e u prodajuovog modela, a sama kamera ko{ta 1.700 dolara.

"MAJKROSOFT"

Долази"седмица"

Ve} neko vreme naInternetu kru`e pri~eda bi kompanija"Majkrosoft" mogla dapredstavi novioperativni sistem, kojiza sada nosi ime"Vindous 7".

Rane verzije ve} setestiraju unutar"Majkrosofta", a prvojavno prikazivawetrebalo bi da se dogodipolovinom 2009. godine.

U svakom slu~aju, ono{to je sigurno jeste daje gigant iz Redmondaubrzao razvoj novogoperativnog sistema, jersu prethodneinformacije govorileda bi se naredni"Vindous" mogaopojaviti negde tokom2010. godine.

Da li je razlog tomelo{a prodaja "Viste"ili ciklus kojim je"Majkrosoft" i hteo daide, osta}e zasada tajna.

И "нано" за жене

Моћан, а лак

"SONI ERIKSON K 770"

Освежен бојамаKompanija "Soni Erikson" odlu~ila je da izda nove

revizije "K 770 i" mobilnih telefona sa osve`enimnovim bojama - crnom i braon.

Ostale karakteristike telefona ostale su sli~ne, paeto prilike da se kupi novi "erikson" telefon sasjajnim karakteristikama po povoqnoj ceni.

ROZE AJPOD

ASTROLOGIJANOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. XXI

NEDEQNI HOROSKOP ZA PERIOD OD 27. 1. DO 3. 2. 2008. GODINE

OVAN (21. 3. - 20. 4)Posao - Prva dva dana perioda obavite va`ne

dogovore sa Rakovima, Vagama, Jar~evima.Razgovori ne}e biti laki, ali bi bilo vi{enego neophodno da budete u komunikaciji sa

wima iskreni.Novac - Pazite kolike tro{kove pravite 31. januara, jer

zbog preterane dare`qivosti mo`ete biti u mawku. Pazitekakve pravite aran`mane sa Jarcem ili drugim Ovnom.

Qubav - Period mo`e biti pun razli~itih uzbu|ewa,naro~ito ako budete spremni na neke mawe ustupke.Trebalo bi da vi{e vremena posvetite partneru ili, akoste slobodni, da ne zapostavqate svoj dru{tveni `ivot.

Porodica - Neko od bli`wih namerava da ide na put, ivi ste spremni da ga u tome podr`ite ili mo`da ~ak i dazajedno s wim otputujete.

Zdravqe - Mogu} mawi nazeb.

BIK (21. 4. - 21. 5)Posao - Bi}ete veoma zauzeti, ali i vrlo

kreativni i spremni na neke ustupke, samo da bise posao obavio kako treba. Poku{a}ete da se

pomirite sa nekim od saradnika koji su prili~no sujetni.Novac - Privla~i}e vas igre na sre}u koje mogu

neo~ekivano doneti vrlo lepe rezultate. O~ekujte povoqnuvest od suda ili od ro|aka koji `ive u inostranstvu.

Qubav - Postajete aktivniji i uporniji kada je u pitawuudvarawe, naro~ito osobama koje su tamnokose ilitamnopute. Neko }e vas fascinirati na prvi pogled,mogu}e [korpija ili Jarac.

Porodica - Nemojte podlegati panici ako budete imalimalo ve}u gu`vu u ku}i. Opustite se i u`ivajte s gostima.Mogu}a neka ve}a kupovina za dom.

Zdravqe - Utopqavajte se.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)Posao - Neke od planeta mewaju pravac i

kre}u direktnim hodom (Mars - energija) iliretrogradnim (Merkur - logika, brzina), zbog

~ega je potreban dobar smisao za organizaciju, kori{}ewepovoqnih prilika. Poslu{ajte Ovna.

Novac - Novac iz inostranstva mo`e malo kasniti,naro~ito posle 30. januara. Nije povoqan period zapotpisivawe polise o osigurawu.

Qubav - Imate na partnera ve}i uticaj nego {to stetoga svesni. Ako vam se svi|a ambiciozni Jarac, mora}eteu mnogo ~emu da mu popustite.

Porodica - Pazite da ne izgubite va`na dokumenta.Pitajte Ovna ili [korpiju gde su, mogu vam na}i. Jarac jevrlo konstruktivan i daje vam podstrek za rad.

Zdravqe - Pazite se mogu}e povrede.

RAK (22. 6. - 22. 7)Posao - Ako budete mudri, mo}i }ete da

unov~ite svoje ideje ali i posao u koji steulo`ili dosta napora. Pazite se, neko vam mo`e

ukrasti ideju ili realizovati va{u zamisao.Novac - Zajedni~ki projekti donose veliku dobit.

Trebalo bi da se sretnete sa nekim preko koga predstojidobro pla}en posao, mogu}e je da se radi o Biku.

Qubav - Ako vam se u~ini da ste u prelomnom momentusvog `ivota i da morate da donesete va`nu odluku, ne~inite to, posebno ne sredinom sedmice. Sa~ekajte davidite razvoj doga|aja. Svi|ate se osobi koja nijeslobodna.

Porodica - Trebalo bi da se dogovorite sa ~lanomporodice u vezi sa finansijama, jer je mogu}e da o~ekuje daga podr`ite u vezi sa ne~im {to vi ne odobravate.

Zdravqe - Vi{e {etajte.

LAV (23. 7. - 22. 8)Posao - Od sredine sedmice kre}e izuzetno

povoqan period. Mo`ete o~ekivati dobreponude koje bi malo ko propustio. To se

naro~ito odnosi na julske Lavove.Novac - Oko 1. februara mogu}i su dobici u igrama na

sre}u. Novac priti~e iz rada sa strancima. Unosnaponuda od Lava ili Vodolije.

Qubav - Ako ste slobodni, na radnom mestu ili u {koli,na fakultetu, neko odavno ~eka da ga primetite. Po{to nereagujete na provokacije, one }e postati ne{tointenzivnije, i mora}ete da date bar neki odgovor.

Porodica - Nemate ba{ utisak da vas bilo ko od va{ihbli`wih podr`ava u bilo ~emu, ali to je samo zato {tovam nije nikada dosta pa`we i laskawa.

Zdravqe - Mogu} mawi nazeb.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)

Posao - Bilo bi dobro da se pre zapo~iwawanovog posla dobro raspitate o svim uslovima

rada. Neka dobra ponuda od Bika, Jarca ili [korpijemo`e vas prijatno iznenaditi. To ste odavno ~ekali.Ponuda od velike strane korporacije.

Novac - Mogli biste dobiti pove}i iznos, posebno akobudete igrali igre na sre}u. Tako|e }e se mo`da re{itipitawe nekog zaostalog dugovawa ili nasledstva.

Qubav - Qubavni zanos }e biti u prvom planu, pa ~ak iako se ne pojavi neko konkretan, ose}a}ete wegovoprisustvo u va{oj okolini i mo`da ga i prepoznati."Zapqusnu}e" vas qubavni talas koji skoro niste osetili.

Porodica - [to mawe ozbiqnih razgovora i {to vi{edru`ewa sa prijateqima je ono {to vam je potrebno

Zdravqe - Smawite obroke.

VAGA (23. 9. - 22. 10)Posao - Neko ko se svojevremeno o vas ogre{io

ili vas potcewivao ili nije sa vama namiriora~une, pojavi}e se bez mnogo kajawa, ali sadobrom poslovnom ponudom. Ako budete

dovoqno veliki diplomata, obnovi}ete saradwu.Novac - Mogu}a je odli~na zarada preko velikih privatnih

firmi ili preko osoba ro|enih u znaku Jarca, Bika ili Vage.Qubav - Ne izbegavajte pozive za vi|ewe, bez obzira na

to da li ste u vezi ili slobodni. Prija}e vam susreti saonima kojima se svi|ate, bez obzira na to {ta vi od te vezeo~ekujete. Mogu}a je vrlo komplikovana veza sa Vodolijomili Blizancima.

Porodica - Neko }e zahtevati svu pa`wu, ne podle`itepanici, ma {ta da bude u pitawu. Prejake emocije mogudovesti do napetih odnosa.

Zdravqe - Mawa nervoza.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)Posao - Mo`ete sklopiti izuzetno dobar

posao, ali }ete morati da ga nadgledate u svimfazama realizacije i da se postavite odlu~no i

vrlo zahtevno da bi se zavr{io o roku. Nemojte dopustitiStrelcu da uti~e na vas.

Novac - Bi}ete spremni da dare`qivo{}u poka`etekoliko vam je stalo do nekoga, ma ko to bio. Dobici prekoposlovnih partnera, posebno Bikova i Jar~eva.

Qubav - ^esti susreti sa vrlo atraktivnom idinami~nom osobom, mogu zna~iti za vas po~etak veze izkoje ne}ete uspeti da tako lako na|ete izlaz, ako to uop{tebudete `eleli. Nekome imponujete svojom ozbiqno{}u.

Porodica - Ne dr`i vas mesto, naro~ito u domu, zbog~ega }e va{i uku}ani smatrati da ih zanemarujete.

Zdravqe - Pazite se vrele vode.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)Posao - Poslovne {anse su sjajne, ali, ipak, je

potreban oprez. Budete oprezni u kontaktima saposlovnim partnerima, posebno mla|im od vas

ili onima koje sre}ete na putevima. Novac - Imate ose}aj da ste nadohvat pove}eg novca, ali

jo{ niste sklopili ugovor, ako mo`ete prolongirajte gaili otvorite ~etvore o~i {ta potpisujete.

Qubav - Osoba koja vam se svi|a `eqna je izlazaka i akovi ne budete spremni da joj udovoqite, mogu}e je da }e ihorganizovati sama. Prili~no ste nedru{tveni i naro~ito,ako ste slobodni, treba da druga~ije organizujete `ivot.

Porodica - Nije povoqan period za razgovor onekretninama ili nekim ozbiqnim kupovinama.

Zdravqe - Vi{e spavajte.

JARAC (22. 12. - 20. 1)Posao - Va{ znak ulazi u fazu "turbulencije".

Sve ono {to ste trpeli vi{e ne}ete `eleti datrpite, ono {to ste `eleli da realizujete,

uradi}ete ma po koju cenu. Pazite samo koga uzimate zasaradnika, da vas neko ne prevari.

Novac - Spremni ste da ulo`ite poprili~an iznos uposao koji bi trebalo da vam donese veliki profit. Imatenekoliko ideja kako da do|ete do novca.

Qubav - Dobi}ete direktan i indirektan dokaz ne~ijenaklonosti, ali vi }ete se, najverovatnije, pona{ati kaostena koju je te{ko pomeriti. Ne budite ba{ tako ledenispoqa kada ste u stvari u`areni vulkan. Ali to niko ne zna.

Porodica - Va{a porodica je za vas oaza mira kojubranite svim silama, naro~ito od 31. januara nadaqe.Dosta vam je svako dosa|ivao.

Zdravqe - Pripazite na grlo.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)Posao - Ako budete sledili svoju intuiciju, na

pravom ste putu. Da biste ispoqili ogroman krea-tivan potencijal potra`ite podr{ku Vage, Bika,

[korpije ili Jarca, ako treba i da finansiraju va{ projekat.Novac - Naprasno postajete dare`qivi kada shvatate da

je sve {to date ne{to {to vam se trostruko vra}a.Qubav - Sedite na buretu baruta uvereni da ne}e

eksplodirati. Ho}e, a tada }ete morati da sakupqatedelove svog ega rasutog na sve strane, ako od wega i{taostane pred {armom osobe koja }e vas osvojiti.

Porodica - ^esto se pitate {ta to be{e i pitawe je dali pogodite sopstvenu adresu. Druga krajnost je totalnosnobovski odnos prema stambenom prostoru i ulagawe uskupocen enterijer.

Zdravqe - Pazite se za volanom.

RIBE (20. 2. - 20. 3)Posao - Ovo ba{ i nije va{ period i voleli

biste da vas ostave na miru, ali, naprotiv, Bik,Vaga, Rak, [korpija, Jarac, dolazi}e sa raznim

ponudama ili zahtevima, tako da }ete imati pune rukeposla. Poku{ajte bar da se boqe organizujete.

Novac - Mogu}i su dobici i to preko onih na koje nistera~unali, jer su vas vi{e puta izneverili. Ovog puta ne}e.

Qubav - Osoba koju `elite gleda vas i jo{ nekog drugog,ali na takav na~in da ne mo`ete da joj bilo {taprigovorite. O~igledna nastava je najboqe sredstvo da separtner "natera" da gleda samo u vas, ako je to ono {tozaista `elite.

Porodica - Pri`eqkujete malo mira, svoj kutak i da vassvi ostave na miru, a gosti naviru, i to u hordama, tako da}ete biti vi{e nego nervozni. Izdr`a}ete.

Zdravqe - Relativno dobro.

[ifra: "O~ajawe"Astrolo{ki odgovor na

to kako zaboraviti nekogakoga ste mnogo voleli nepostoji. Pi{ete {ta stesve ~inili da bistezaboravili ~oveka kojivas ja naglo ostavio posle"divne qubavi".Divnaqubav se ne zavr{ava nataj na~in ili on nijezaslu`io da ga jo{pamtite. U va{imuzajamnim horoskopima (ipored toga {to ne mo`e dase odredi wegov podznak)"vidi" se da ste ga vivoleli vi{e nego on vas.Izgleda da vas najvi{eboli na~in na koji jeraskinuo sa vama i tajdatum nosi u sebisimboliku nekakve izdajeili la`i, i mogu}e da jepoverovao u ne{to {to muje neko ispri~ao o vama.Naravno, da vas je"beskrajno voleo" dao bivam bar neko obja{wewe,ili ga zatra`io od vas,toliko vam duguje. Ako jeneko od wegove familijeili prijateqica u znakuVodolije, mo`da }ete odte osobe dobiti odgovor,kada ve} nemate mogu}nostda ga i li~no potra`ite,jer `ivi u inostranstvu.

[ifra: "Jelena"Pitate da li ima nade

za vezu sa mladi}em koji jelew. Sistemi vrednosti suvam druga~iji, vi steambiciozni on nije, a{est ste godina u vezi.Numerolo{kakombinacija vas dvoje jenepovoqna. Vi ste jaki,duhovno se nadgra|ujete,on je "vrdalama".Iskrenost je dobraosobina, pitawe je samo{ta ima da "prizna" i o~emu da pri~a. On jerazma`en i ima nagla{enego, lo{ uticaj majke kojaje od wega napravila"maminog sina". Trgnu}ese oko 2012, pa ko izdr`idotle. Ma{ta o velikombogatstvu, ali ne ume da selati posla. Vi steambiciozni, ali prepunistrahova, od neuspeha, odtoga da ne}ete na}idrugog, privukla vas jewegova prividna blagost.Iza we se krije velikasvojeglavost. Te{ko da}ete ostati s wim.Predstoji poznanstvo saosobom iz struke ilinekim ko radi za strance.

[ifra: "Du{ko -Berane"

Mu{karac sa Neptunomu prvom astrolo{kompoqu li~nosti,Venerom uRibama i Mesecom u Jarcune mo`e da zaboraviqubav koja je pro{la.Bili ste ponosni isvojeglavi i niste jojnikada pokazali kolikovam je stalo do we. A onaista kao i vi. Sada svakopati u samo}i, ona uznekoga ko joj imponuje ili

ju je osvojio na briznu itek sada ne bi pokazalakoliko ju je boleorastanak. Ako mo`ete tune{to da uradite, {toniste u vreme kada jetrebalo, na pragu ste lepequbavi. Ako ne, do}i }edruga, iz daleka, mo`da naletovawe, atraktivna,mladolika, i neponavqajte gre{ke,otvorite joj du{u.Poslovi }e se dobroodvijati, pokrenite se ipotra`ite ih.

[ifra: "Ra~ica -Ba~ka Topola"

Numerolo{kakombinacija 5-5-1 daleli~ni {arm, mnogoobe}awa, malo ispuwewa,nestalnost, i prili~nudozu despotizma.Sebesmatrate `rtvommnogobrojih okolnosti,jer ~esto pristajete na ono{to nije za vas, a izgubitesve {to je vredno,ukqu~uju}i tu i qubav.Va{ `ivotni put je bio daodete u inostranstvo 1998-2001. Slede}ih godinu ipo dana ne ulazite u vezusa ~ovekom koji nosi bilokoju vrstu uniforme,mo`da bi bilo boqe dadobro pazite s kimizlazite, preti vam nekamawa opasnost. Tre}a ili~etvrta veza bi}e tek onaprava. Odgovara vammu{karac iz va{eg mesta,razveden, udovac ilirazo~aran, ozbiqan,poslovan, upozna}ete ga ukrugu prijateqa. Mo`da uvreme poznanstva ne}ebiti slobodan, nego uvelikoj emotivnojkonfuziji.

[ifra: "Dilema"Dve godine ste u vezi sa

mladi}em koji vam je"dosadio" i pitate da libi vam bilo boqe uz Lavaro|enog 1978. ili Vagu1980. Iz va{eg horoskopaje jasno da su mu{karci zavas zaista sezonskapotro{na roba. Nistepitali uz koga biste bilisre}niji, bilo bi vam"boqe" uz 1978. sve dok nebude shvatio da niste onau koju se zaqubio. Tadanastupa period kada }eteili sazreti ili i vipostati roba saograni~enim rokomtrajawa.Na`alost,mora}ete da se okreneteporodi~nom `ivotu i dase na|ete pri ruciroditeqima koji }e bitisuo~eni sa ozbiqnimfinansijskimproblemima. To {to }etepomisliti da je Bo`jakazna, bi}e za vas spas, jer}ete morati da sezaposlite i tamo }eteupoznati mu{karca,starijeg najmawe desetgodina od vas, koji }e vampru`iti posledwu {ansuda svoj `ivot dovedete ured.

Astrolog Jasminka Holclajtner

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`etepostavqati preko Interneta na adresu:

jasminhol@ hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vremero|ewa kao i bra~no stawe

Шта кажу звезде?

PRI^A NOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008.XXII

КулаMarija Petri~evi}

Ilu

str

aci

ja:

Bec

a Ta

nur

xi

}-B

eli

}

Uzanim ulicama Starog grada odzvawali sutopot i klaparawe. Otvarale su se `aluzine. @enesu izlazile na prozore neobi~nom bukom.

Kre}u}i se lagano kolona sti`e na trg. Starijime{tani koji su sedeli u ba{ti restorana,prekinu{e svakodnevna }akulawa i, kao da neveruju sopstvenim o~ima, lagano spusti{e {oqicesa kafom.

- Otkud vi ovde?!- U posledwih dvadeset godina te{ko da je u ovom

gradu vi|en ijedan Ciganin, a kamoli ~egrga.Hamza zaustavi ~egrgu kraj ~esme. Skide {e{ir,

obrisa znoj.- Dajder jedno pivo!Sa kola niko nije silazio, de~aci pri|o{e i

napi{e se vode. Hamza uze pivo i, ne ispu{taju}ipovodac iz ruke, sede ne stepeni{te uz ~esmu.

Gradom brzo po~e da se pri~a: "Stigli prvituristi i otvorili novi kamp na najlep{emvidikovcu iznad grada." Ali, qudima iz Op{tinenije bilo do {ale. Bli`io se po~etak sezone. Nijepro{lo ni nedequ dana kako je Hamza razapeo{atore, a slu`benik iz Op{tine do|e u obilazak.

- Zna{, gazda Hamza,svako u ovoj dr`avi imapravo da `ivi gde mu jevoqa, pa tako i viCigani, ali ne ide toba{ tako. Ovo jeturisti~ki grad, {ta }ere}i stranci kada vide~ergu i {atore iznadgrada.

Op{tina je Hamzidodelila gra|evinskimaterijal da sazidaskromnu ku}u. Obe}alisu mu i posao, ali poduslovom da ne pu{tadecu da prose po gradu.

Sve je Hamzaprihvatio i uskoropo~e da ni~e gra|evinana vidikovcu iznadgrada. Ali, kako jegradwa odmicala,me{tani su se sve ~e{}epitali:

- [ta gradi onaj ludiCiganin? To sve vi{eli~i na kulu.

- Izgleda da mu sedopala na{a Citadela,pa je po`eleo da `ivi utakvoj.

I zaista, za mesecdana Hamza sa sinovimapodi`e kulu. [atore jeskupio, a ~ergu smestiopod drvo. Dopao mu se`ivot sa ~vrstim krovom nad glavom i sigurnomplatom.

Me{tani se nisu bunili, bilo im je svejedno dali je ku}a ili kula. ^ak im je dobro}udni Hamzapostao simpati~an. Sve su se vi{e navikavali nawega.

I ILeto je ve} bilo na izmaku. Svakim danom je sve

vi{e mirisalo na jesen. Samo su se jo{ najhrabrijikupali u moru, a ve}ina je odmor provodila u{etwi rivom.

- Dobar dan, gospodine Markovi}u! Je l` se toprise}ate mladala~kih }akulawa po rivi? Valavragolan ste bili, ba{ ste i pravi poziv odabrali.Onako vispren i okretan momak mogao je samonovinar da postane. Retko pose}ujete rodni grad,ni tokom leta ne dolazite na odmor.

- Imam mnogo obaveza, a posao je takav daprakti~no i nema odmora. Nego, recite mi kakva jeono kula gore na vidikovcu? Jeste da davno nisamdolazio, ali je neverovatno da sam je sasvimzaboravio.

- To vam je kula dvadesetog veka - nasmeja sestar~i}. - Na{ Hamza je re{io da u|e u istorijukao prvi Ciganin koji je ostavio ~egru i podigaokulu.

Novinar saslu{a pri~u kao je nastala Hamzinakula i sutradan profesionalna radoznalost odvedega na vidikovac. Kad sti`e pred gra|evinuiznenadi ga prizor koji je ugledao.

- Dobar dan, gazda Hamzo! Dobro si ti sazidaoovu kulu, ni sredwovekovni zidari ne bi to boqeizveli.

- Dali dobri qudi, gospodine, pa sam je sazidao.Ina~e, gde bih ja, od ~ega.

Markovi} zaustavi pogled na ~ergi koja jestajala pod drvetom na kraju zaravni.

- Vidim, ~ergu si sa~uvao da te podse}a na starina~in `ivota.

- ^erga je, gospodine, ciganska tuga i radost.Nek stoji, nikome ne smeta, a `leba ne tra`i.

Dva dana posle prve posete Markovi} ponovosvrati do Hamze, pa opet navede razgovor.

- Razmi{qao sam da napi{em nekoliko re~i otebi. Da te slikam kraj kule kako pali{ ~ergu zaprimer i podstrek tvojim sunarodnicima. Ona tivi{e sigurno ne}e trebati, samo ti zauzima tomalo ravnog prostora. Svojim gestom }e{ pokazatii ostalom svetu da nisu Cigani ba{ takve skitarei neradnici i da `elite da se prilagoditesavremenom na~inu `ivota.

- Jeste, gospodine, prilago|avam se ja, al` ~ergune mogu da spalim. Prokleli bi me svi Cigani.

- Ma hajde, {ta pri~a{, prokleli.Magda sa novinarom nije ni re~ progovorila,

ali sad se prenu iz svoje zagledanosti.

- A bi li tvoj otac, gospodine, gusle spalio, pato jo{ u novine metno?

Novinar bi zate~en. Nije mu ba{ prijao Magdinpogled i ni{ta joj ne odgovori. U sebi je pomislio:Kakvo pore|ewe - gusle i ~erga!

Ponovo je do{ao za nekoliko dana. Ovog puta jeodvukao Hamzu u stranu.

- Ne mogu, gospodine, pa majka bi me prvaproklela. Slikaj samo kulu, {ta ti treba spaqena~erga.

- Bila bi upe~atqivija slika, ostavila bi ja~iutisak, a staricu }e{ ti lako ubediti da je to zava{e dobro. Vidim ja, slu{a ona tebe. A {to bi teostali Cigani prokleli?! Kad budu videli da ukuli `ivi{, samo }e ti zavideti.

Nije bilo lako ubediti Hamzu, ali novinar jeznao na koju kartu treba da igra. Poja~avao je kodwega `equ da se poka`e pred svojima, da sepohvali i to jo{ sa slikom u novinama. A priznaoje Hamza i da }e mu novac koji mu je Markovi}obe}ao, dobrodo}i.

Jednog jutra u najtira`nijim dnevnim novinamau zemqi osvanula je Hamzina slika kako kraj kulespaquje ~ergu. Iznad slike i teksta, preko celestranice krupnim slovima stajao je naslov:"Raskid sa tradicijom".

I I I- Ajme meni, ajme Gospode! [ta je ovo? Navala

Cigana.- Lepo sam govorila da onom Ciganinu nije

trebalo dopustiti da se naseli u gradu. Jo{ su mudali ono ~udo da sazida, kakva budala{tina. Da

ne}e mo`da i ovima da pomognu da sazidaju ~itavnovi grad.

Vra}aju}i se sa tr`nice, dve `ene sukomentarisale gledaju}i grupu Cigana koja jedolazila iz pravca autobuske stanice. I ostaliprolaznici su zastajkivali, dobacivali, neko u{ali, a neko sa gnevom.

- Ako ste do{li kod Hamze u goste, zakasniliste. More vi{e nije za kupawe.

Vo|a grupe bio je stasit ~ovek sredwih godina.Nekoliko mladi}a i dvojica starijih Cigana,i{li su paralelno sa wim. Pratile su ih tri`ene. Stara Ciganka, i pored svog krupnog stasa,i{la je dosta brzo. Dve vi`qaste devojke su jeblago pridr`avale. Svi su }utali. Videlo se data~no znaju gde i za{to su do{li.

Kada ih je ugledala kako se pewu uskom stazomka kuli, Magda zavrte glavom i zaplaka.

- Rekla sam da to ne}e na dobro iza}i.Zadihana, klate}i se, prema woj je i{la stara

Ciganka.- Sestro, {ta uradiste, ~itava mahala nas je

proklela. Nema nam tamo vi{e ni mesta ni`ivota. Ako je Hamzapamet izgubio, {to ga tine zaustavi. Pa jo{ stesve to u novine metnuli- kukala je staraCiganka.

Hamza je bio na poslu,sinovi su dangubilinegde u gradu, a ]amil jekoristio lep dan daupeca ne{to ribe.

Kad vide{e da nemanikoga od mu{karaca,Cigani zapali{e kulu, azatim se sjuri{e u grad.I tek onda na ulicamagrada nastade pravimete`. Rastr~ali su sena sve strane. Ulazilisu u restorane, obi{litr`nicu i parkove i nakraju se svi sreto{e narivi.

- Mora da su videlidim pa su se vratili kodkule. Umakli su nam ilisu se zavukli u nekumi{ju rupu - besno re~evo|a pristiglih Cigana.

Hamza je, zaista,ugledav{i dim krenuoka kuli. Tr~ao je ulicom{to je br`e mogao igun|ao u sebi.

Zabavqen ribom izagledan u vodu, stari]amil je primetio dim

tek kad se spustio iznad mora. Ugledav{i odakledolazi, trgao je pecaqku iz vode i potr~aozaboraviv{i kesu sa ribom. Na rivi je naleteo naro|ake. Stao je kao ukopan. Ali ve} narednogtrena instinktivno je skrenuo u susednu ulicu ipo~eo da be`i.

De~aci su sve vreme bili na stepeni{tu uStarom gradu i "novom igrom" sa {ibicamaizmamqivali novac naivnoj deci.

Prizor koji }e me{tani dugo pamtiti odigraose u glavnoj ulici.

]amil je, ve} na izmaku snage, izleteo iz jedneuzane uli~ice na glavnu i maltene se sudario saHamzom.

- Ne{to su zapalile, nespretne `ene! - povikaHamza.

Sav zadihan, starac je zaustio da ka`e, a Hamzaje ve} sve znao. Iz one uske ulice izleteli suwihovi ro|aci. Bilo je kasno da se pobegne.

Vatrogasne sirene izmamile su de~ake na glavnuulicu gde su ugledali klupko qudi. Dedu i oca uprvom trenutku nisu razaznali, ali kada shvati{eda to oni jedva izlaze nakraj sa brojnijomrodbinom, hrabro usko~i{e u tu~u.

Epilog tu~e nije bio nimalo lak, a ko zna kakobi se sve zavr{ilo da milicija nije brzo stigla.

Kada se malo oporavio, Hamza je sa svojimaoti{ao iz grada. Od stida preko no}i je nestao,iznenada, ba{ kao {to je i do{ao. Kuda je oti{aoniko nije znao. Mo`da u stari kraj da ponovosagradi ~ergu i iskupi se za svoj greh.

Ostala je kula pocrnela od gara i zarasla ukorov. I danas gleda grad i more sa vidikovca.Me{tani je zovu Hamzina kula.

Marija Petri~evi}

PUTOVAWENOVOSTI • Nedeqa, 27. januar 2008. XXIII

Urednik dodatka: Jasmina Jovanovi} Redakcija: Marijana Vasiqevi}, Zorica Ostoji} - Joksovi}, @eqka Duli}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi} Tehni~ki urednik: Nenad @ivkov Kompjuterska priprema: Ivan @ilovi}

Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285; e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

Ризница историјепод ведрим небом

Kada bi trebalo da bojomoslikamo Malte{kiarhipelag, najvi{e bismoutro{ili plavu i oker, jerone dominiraju ovimnajisturenijim ostrvima uSredozemnom moru. Odkopna Sicilije udaqeni su93 kilometra, a od

afri~kog kontinenta ihdeli 230 kilometara.Prenaseqena Malta,najve}e ostrvo u arhipelagusa~iwenom od tri naseqena(Malta, Gozo, Komino) idva nenaseqena ostrva(Kominoto i Filfla),obiluje istorijskim

spomenicima, od kojih sunajupe~atqiviji oniposve}eni ~uvenimvitezovima reda svetogJovana Krstiteqa. Ugra|evinarstvu se prepli}uengleska i marokanskaarhitektura, u kulinarstvuitalijanska, francuska i

arapska kuhiwa, a opet, sveima autenti~ni "malte{kiukus".

La Valetu, glavni gradMalte, osnovao je @an dela Valet, veliki majstorreda svetog JovanaKrstiteqa jo{ u 16. veku,kada su vitezovi ovo ostrvo

odbranili od najezdeOtomanskog carstva. SerValter Skot, {kotskipisac, je ovaj prelepi gradsa tvr|avama i zgradama ubaroknom stilu opisao kao"grad koji su sagradilixentlmeni za xentlmene"

Glavna ulica Republikprolazi kroz gradskukapiju do tvr|ave Elmo, akada padne mrak, Valetapostaje tih gradi} u komemo`ete u`ivati uprijatnim ve~erama naulicama sredwovekovnogizgleda. Sve ulice u graduprojektovane su tako dakanali{u strujaweprijatnog vetri}a iz lukeMarsam{et i Velike luke.

Kastiqa, predsedni~kapalata u centru Valete, sa300 soba, najve}a jegra|evina na Malti. To jebio dom za 28 velikihvitezova, koji vode porekloiz osam najuglednijihevropskih sredwovekovnih

Farmaceutska industrijaMalte`ani prete`no `ive od turizma, ali posledwih godina,

od ulaska u EU 2004. godine, razvijaju i visoke tehnologije poputIT i farmaceutike. Jedna od najve}ih svetskih kompanijageneri~kih lekova "Aktavis" sa Islanda ima svoje pogone naMalti, a krajem godine omogu}ila je posetu ovom ostrvu i grupinovinara iz Srbije.

porodica. Turistima jenajzanimqiviji deoOru`aona, gde se na jednommestu mo`e videti najve}aevropska kolekcijasrebrnih i zlatnih oklopa,ali i oru`je vitezova iwihovih neprijateqa.

Katedralu svetog JovanaKrstiteqa vitezovi susagradili iskqu~ivo zasvoje potrebe. Karava|ovasoba je centralna odaja ukojoj se nalazi i wegovanajpoznatija i najve}aslika "Pogubqewe svetogJovana Krstiteqa", ali iportret svetog Jeromija.Celu katedralu je oslikaoMatija Preti, koji je tu isahrawen.

U Valeti neizostavnotreba videti Palatuvelikog viteza, koja danas

slu`i kao sedi{temalte{kog parlamenta, kaoi Nacionalni muzej lepihumetnosti i Arheolo{kimuzej koji svedo~i o dalekojistoriji Malte. Valeta jepoznata i po Muzejuigra~aka i akva-parku"Mediteraneo", u kome odmarta do septembra turisti

u`ivaju u predstavama kojeizvode morski lavovi idelfini.

Ako ste premoreni{etwom Valetom, a jo{`eqni istorije, mo`ete se

osve`iti u kafi}u"Kordina", koji je otvorenjo{ 1837.godine!

Pre Valete, prestonicaMalte je bila Medina, gradtvr|ava sagra|ena u vremekada su Arapi imaliprimat na ostvru. Medinaje poznata i pod imenomGrad ti{ine, jer su weni

jedini stanovnici ~lanovi25 najbogatijih malte{kihporodica.

Malte`ani su veomareligiozni, a na Malti ima~ak 365 crkava. Pobiblijskom predawu, ovde jenekoliko meseci `iveosveti Pavle, po{to je ublizini arhipelagado`iveo brodolom. URabatu, ispod crkve SvetiJovan, i danas postojekatakombe u kojima je `iveoovaj apostol. Svojim~udima sveti Pavle jepreobratio Malte`ane uhri{}anstvo.

Na Malti se nalazi jednaod najve}ih kupola (poveli~ini tre}a na svetu) nacrkvi svete Marije. Zovu jei Crkva ~uda, jer je zavreme Drugog svetskog ratana wu pala nema~ka bomba,probila kupolu, odbila seo pod i ponovo kroz kupoluizletela ne povrediv{inijednog od nekolikohiqade vernika koji su seba{ u tim dramati~nimtrenucima nalazili u woj.

Gradovi sa modernijomarhitekturom u kojimadominiraju luksuzni hotelisa pet zvezdica su Sent\ulijus i Slima. Prepuni

su kafi}a, restorana itr`nih centara, koji su zaxepove na{ih turistapapreno skupi. Ipak, da nebiste praznih ruku oti{lisa Malte, po pristupa~nimcenama mo`ete pazaritisrebro i predmete odstakla. Kompleksradionica za izradu ovihpredmeta sme{ten je unekada{woj britanskojbazi. Filigranski nakit iunikatni staklenipredmeti, izra|uju se poistoj tehnici kao i ~uvenovenecijansko "murano"staklo. To su ujedno inajtra`eniji suveniri,~ijoj lepoti ne mogu daodole ni najizbirqivijituristi.

Daliborka Miqkovi}

JeziciZvani~ni jezik na Malti je

malte{ki, me{avina arapskog,latinskog i anglosaksonskogjezika, i pi{e se latinicom.Svi Malte`ani govore iengleski, koji je tako|eslu`beni jezik. Govori se iitalijanski, a na severu i{panski.

Malta je gusto naseqenazemqa, a nezavisnost odbritanske kraqevine stekla je1964. godine.

MALTA REPORTER "NOVOSTI" U ZEMQI VITEZOVA