VANIJE TETOINE RATARSKIH KULTURA I NJIHOVO SUZBIJANJE PRIMENOM INTEGRALNIH MERA

VANIJE TETOINE RATARSKIH KULTURA I NJIHOVO SUZBIJANJE PRIMENOM INTEGRALNIH MERAINSECTA insektiOstrinia nubilalis Hb. - kukuruzni plamenacIzgled U odraslih insekata jasno je izraen polni diformizam, enka je krupnija, svetloute do svetlosmee boje.

Boja gusenica varira od bledoukaste, neposredno po piljenju, do prljavosive i tamnomrke boje.

Duina tela odrasle jedinke iznosi 20-25 mm.

Ostrinia nubilalis Hb. - kukuruzni plamenac

Razmnoavanje Plamenac uglavnom ima jednu generaciju ali se razvija i druga, naroito poslednjih decenija. Prezimljava u stadijumu odrasle gusenice, ponajee u stabljici kukuruza.

Prvo rojenje leptira uglavnom traje od kraja maja do poetka jula, a za sledeu generaciju odvija se preteno tokom avgusta. enke radi ovipozicije privlae polja sa najbujnijim usevom.

Leptiri polau jaja u grupama od 15-45, ponajee na nalije lia, ukupno 150-200 jaja.

Ispiljene gusenice 2-3 nedelje provode u rukavcu lista, potom se uvlae u stabljiku.

Odrasle gusenice povlae se u dijapauzu, prezimljavaju i narednog prolea pretvaraju se u lutke. Jedan deo populacije ne ulazi u dijapauzu, obrazuje lutke pa se leptiri pojavljuju tokom avgusta.

Za masovno razmnoavanje plamenca najvei znaaj imaju vremenske prilike i prisustvo neotpornih hibrida. To je higrofilna vrsta pa visoka relativna vlanost vazduha (u periodu rojenja imaga, embrionalnog stadijuma i poetnog razvoja gusenica) predstavlja optimalni inilac za masovno razmnoavanje tetoine.

Optimalna temperatura za embrionalno razvie je 22-30C a za gusenice 28-30C.

Razmnoavanju doprinosi prisustvo velikih povrina pod kukuruzom, ranija setva, gui biljni sklop, zakorovljenost useva, obilno ubrenje i navodnjavanje kukuruza. U Bugarskoj je upotrebom ubriva ustanovljeno 4,7 gusenica po biljci ili svega 2,4 u neubrenoj varijatni (ulizibari T.).

Ova tetoina ima veliki broj prirodnih neprijatelja (samo meu predatorima i parazitoidima preko 100 vrsta), koji imaju velikog uticaja na dinamiku brojnosti plamenca. Trihograme parazitiraju i do 90% jaja.

tete U naoj zemlji kukuruzni plamenac javlja se svuda gde se gaji ova kultura, naroito u Vojvodini i Pomoravlju, i predstavlja najraireniju i najvaniju tetoinu ovog useva.

Plamenac je polifagna tetoina, registrovan je na oko 240 gajenih i spontanih biljnih vrsta (svrstanih u 40 porodica), meu kojima je preko 60 vrsta pravih domaina.

Osnovna biljka hraniteljka je kukuruz kojoj nanosi daleko najvee gubitke, na drugo mesto po tetnosti dolazi konoplja, a zatim slede hmelj, proso, sirak i dr.

Za ishranu gusenice koriste itav nadzemni deo biljke kukuruza, a visina tete zavisi od njihovog broja, vremenskih prilika, vrste hibrida, agrotehnikih mera i dr.

Gusenice kkukuruznog plamenca koriste itav nadzemni deo biljke kukuruza za ishranu

Ve prisustvo jedne gusenice u stabljici prouzrokuje proseno smanjivanje prinosa za 3%. U jednoj stabljici ee biva 5-10 gusenica, ponekad i znatno vie gusenica. O tetama koje nanosi plamenac postoje brojni podaci. U podruju Vojvodine, tokom 1924-1927, u proseku je bilo napadnuto 51% stabljika i 35% klipova. U 1963. gubici u naoj zemlji iznosili su oko 10-15%. Indirektne tete ogledaju se u poveanju zaraze glavnih bolesti i oteanoj mehanikoj berbi, kao posledica napada plamenca.

Orijentaciona dugorona prognoza, koja ukazuje na tendencije u razmnoavanju, izrauje se na osnovu podataka o brojnosti gusenica krajem vegetacije. Navedena prognoza u Vojvodini se koristi tokom poslednje dve decenije. Kratkorona prognoza daje se putem praenja dinamike leta leptira, pomou svetlosnih klopki ili feromonom.

Kao kritian broj u Francuskoj se uzima u proseku 1 jajno leglo na 10-12 biljaka (Stengel M.), u bivem Sovjetskom Savezu 18% biljaka sa jajnim leglima (Poljakov I. J.). Ukoliko je kritian broj plamenca izraen procentima napadnutih biljaka 10% za kukuruz eerac, tada za useve semenskog kukuruza iznosi 20% odnosno 40% za merkantilni ili 30% ako se ovaj poslednji navodnjava (Hadistevi D.).

Suzbijanje Suzbijauje se izvodi primenom raznih mera od kojih je najvanije korienje tolerantnih hibrida ili setva B. t. hibrida. Godinja vrednost ouvanog prinosa u SAD gajenjem tolerantnih hibrida iznosi oko 600 miliona dolara. Poslednjih nekoliko godina poelo se sa korienjem B. t. hibrida, u koje je ugraen gen bakterije Bacillus thuringiensis, pa se setvom takvih hibrida usevi zatiuju od napada gusenica.

Ukoliko se ne koriste tolerantni hibridi ili B. t. hibridi, suzbijanje se izvodi putanjem trihograme (parazitoida jaja) na ugroena polja ili primenom insekticida. Smanjivanju razmnoavanja doprinosi unitavanje korova, naroito duboko zaoravanje sitno iseckanih stabljika. Seckanjem etvenih ostataka kukuruza nastaje uginjavanje do 90% gusenica (Pisarenko V.N.).

Hemijsko suzbijanje prvenstveno se izvodi na semenskim usevima kukuruza i kukuruza eerca, zatim na konoplji. U naoj zemlji koriste se preparati na bazi bifentrina i deltametrina, a u Rusiji insekticidi cipermetrin, deltametrin, lambda cihalotrin i trihlorfon.

Optimalno vreme za tretiranje u Vojvodini predstavlja momenat kada pri zavretku ovipozicije na dve treine naseljenih biljaka postoje jajna legla, a na jednoj treini zaraenih biljaka uoavaju se oteenja od mladih gusenica (Jovani M.).

Preuzeto iz knjige Integralna zatita ratarskih kultura od tetoinaAutor: dr Duan amprag, Novi Sad, 2000. Priredio: V. Lazi

Ostavite Va komentar

Top of Form

Ime i prezime (obavezno)

E-mejl (obavezno)

Bottom of Form

_1434986905.unknown

_1434986906.unknown

_1434986903.unknown