veci prinosi nektara i polena

VEI UNOS NEKTARA I POLENA

-KAKO TO POSTII ?-

prof. dr Zoran Stanimirovi,Mr sci. Dragan irkovi*, specijalista za bolesti pela

asistent mr Jevrosima Stevanovi**

*Fakultet veterinarske medicine, Beograd**Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede RS, Okrug Novi Pazar

Osnovni faktori koji utiu na dobre prinose meda , a zavise od pelara su:1.Jako pelinje drutvo i skladna uzrasna struktura pela ;2.Mlada i zdrava matice i to manje otvorenog legla za vremeglavne pae (to sa druge strane poveava rizik za rojenje).3.Suzbijanje pojave rojevog nagona pre i za vreme glavnepae;4.Dovoljno medinog prostora sa izvuenim saem;5.Dobra ventilacija za vreme glavne pae; brojnost pelinjihdrutava na jednoj lokaciji i njihova udaljenost od glavne pae ;6. Izbor odgovarajue tehnike pelarenja u glavnoj pai.

Jako pelinje drutvo i kvalitetna starosna struktura u njemusu bitni za dobre prinose. Svaki pelar zna da samo jakapelinja drutva daju dobre prinose meda. O tome ta je jakopelinje drutvo u naim uslovima pelarenja postoje dvamiljenja. Jedno, da je jako pelinje drutvo ono koje u glavnoj pai ima oko 60 000 pela. Drugo, da je jakopelinje drutvo ono koje ima 45 00050 000 pela u glavnoj pai. Oni koji zastupaju miljenje da je optimalanbroj pela u bagremovoj pai 45 00050 000 pela, polazeod injenice da se sa naom maticom, u naim uslovimapelarenja, uglavnom ne moe da obezbedi vie odnavedenog broja pela u jednoj konici i da je taj broj peladovoljan da se postignu visoki prinosi meda.

Oni koji zastupaju miljenje da jako pelinje drutvo u glavnojpai treba da ima oko 60 000 pela, kao argumente navode da onoto moe jako pelinje drutvo, ne moe slabije, a vei broj pelane moe da smeta. U naim uslovima pelarenja esto za vremebagremove pae mogu da nastanu loi vremenski uslovi, tako da jeu toku dana za medobranje dovoljno samo 23 sata lepogvremena. Samo izuzetno jaka pelinja drutva mogu da ostvaredobre prinose u takvim uslovima. Najvei broj pelara smatra da jakapelinja drutva u glavnoj pai treba da imaju oko 60 000 pela. Zbogtoga, trebalo bi prihvatiti iskustva pelara i primeniti odgovarajuutehniku pelarenja koja obezbeuje da se na oko 1520 dana do bagremove pae pelinja drutva maksimalno razviju i da tada imajunajmanje 10 ramova sa leglom u LR konici (ili 8 ramova u DB konici) da bi u bagremovu pau ula sa dovoljno pela i ostvarila visoke prinosemeda ako su pani uslovi povoljni.

(DrLunder)

Jainadrutva Unos(kg) Unosna1000pela

90000 29,0 3,22

60000 26,9 4,48

30000 16,2 5,39

15000 7,1 4,71

Tabela 2. Odnos izmeu jaine drutva i unosa

(DrBretschko)

Jainadrutva Unos(kg)

19551956

Unosna1000pela

19551956

70000 20,9 15,8 2,61 1,97

50000 21,4 15,3 3,56 2,55

40000 13,0 10,1 2,60 2,00

30000 8,5 5,1 2,10 1,27

Tabela 3 Odnos izmeu jaine drutva i unosa

Kvalitetna starosna struktura pela u pelinjem drutvu jeznaajna za ostvarivanje dobrih prinosa meda u glavnoj pai. Neki istraivai tvrde da u intenzivnoj pai treba da bude oko tri puta vie kunih pela (starih najvie do 20 dana) od pelaizletnica, a pri tihoj pai, u kojoj i izletnice vre poslove kunihpela (skladitenje nektara u sae, to u jakoj pai obavljaju kunepele primateljice nektara), treba da bude dva puta vie izletnicaod kunih pela. Iskustvo pokazuje da ako se pred glavnu pauspoje npr. dva pelinja drutva sa po oko 30 000 pela, ili to jejo nepovoljnije, tri sa po oko 20 000 pela, bez obzira to takospojena pelinja drutva ulaze u glavnu pau sa oko 60 000 pela, od visokih prinosa meda nee biti nita, jer starosna strukturapela u ovakvom drutvu nije odgovarajua.

Pelar ne moe da obezbedi odgovarajui odnos broja mladihpela i pela izletnica spajajui pelinja drutva po svomnahoenju, ne vodei rauna o fazama razvoja pelinjih drutava(grafikon 1.). Kvalitetna starosna struktura u pelinjem drutvu se postie ako se pelinja drutva zazime sa preko 20 000 pela, akose u okviru optimalnog roka razvoja pelinjih drutava zabagremovu pau (od kraja marta do oko 25. aprila, ako bagremcveta oko 10. maja) obezbede potrebni uslovi da matica intenzivnopolae jaja i da u tom periodu ne bude blokirana, ako se na oko 40 dana pre glavne pae i na oko 30 dana do sredine glavne pae, u sred legla prvo ubaci jedan ram sa izvuenim saem, a kroz 57 dana i drugi ram da ih matica to pre zalee i da se iz njih izlegukune pele i pele koje e poklapati med.

1. jaka drutva2. srednje jaka drutva 3. slaba drutva

Grafikon 1. Razvoj pelinjeg drutva tokom godine (6 perioda)

RADILICE

kuna pela

pela izletnica

RADILICE obavljaju sve poslove u pelinjem drutvu izuzev reprodukcije.

PODELA RADA je ostvarena zahvaljujui "TEMPORALNOM POLIETIZMU"

pojavi da tip posla zavisi od uzrasta, tako da svaka radilica sukcesivno obavlja itavu seriju razliitih poslova.

RADILICE

kuna pela

pela izletnica

Stoga se radilice na osnovu mesta gde su aktivne mogu podeliti na:

KUNE PELE I PELE IZLETNICESvaka pela po izleganju pripada grupi KUNIH PELA, a od 20.-og dana ivota prelazi u kategoriju PELA IZLETNICA.

Generalno, mlade radilice se obino nalaze u centru gnezda i zaduene su za poslove oko nege legla, pele srednjestarosti rade na periferiji gnezda, dok najstarije najee imaju ulogu izletnica, odnosno obavljaju zadatke van konice.

RADILICE - "TEMPORALNI POLIETIZAM

kuna pela

KUNE PELE su

pele starosti do tri nedelje

pela izletnica

, zaduene za sve poslove u konici ine 2/3 ukupnog broja radilica u drutvu

PELE IZLETNICE su

pele starosti od 20 dana do kraja ivota zaduene za obavljanje svih poslova van konice (sakupljanje nektara, polena, vodei drugih materija potrebnih za ivot i opstanak pelinjeg drutva.

KUNE PELE izleganje = izvoenjeKada dostigne stadijum imaga (adulta), mlada pela progriza votani poklopac svoje satne elije i naputa je.

U procesu izleganja ili izvodjenja, mladoj peli ne pomau ostale pele.

Tek izvedene pele radilice suveoma dlakave, veoma spore i nemaju sposobnost letenja.

KUNE PELE - "TEMPORALNI POLIETIZAM"

Prva 2-3 dana po izvoenju, mlada pela isti svoje telo, povremeno se vraa u svoju eliju, zavue se u nju i miruje, kao da dozreva, jer njen organizam nije dovoljno snaan za tee poslove.

od 3-5.-og dana mlade radilice iste elije saa - HIGIJENIARKE od 5-12.-og dana radilice hrane leglo - HRANITELJICE, pri emu:od 5-8.-og dana hrane staro leglo polenom i medom, istovremeno i same uzimaju velike koliine polena, to doprinosi razvoju njihovih mlenih lezda; od 8-12.-og dana kada im intenzivno funkcioniu mlene lezde, one hrane mlado leglo.

od 12-18.-og dana radilice imaju funkciju GRADITELJICA SAAjer im u tom periodu ivota intenzivno funkcioniu votane lezde, iz kojih se obilno lui vosak od koga pele marljivo grade sae.

Osim toga, pele u tom periodu povremeno izlaze napolje, obino u manjim grupama, da oprobaju svoja krila (igra mladih pela).

od 18-21.-og dana starosti imaju ulogu SKLADITERKI koje prihvataju nektar i polen koji izletnice donesu sa pae i skladite preuzeti nektar i polen u elije saa.

U tom periodu kune pele sve ee izlaze iz konice i obavljaju kratke orijentacione letove u cilju upoznavanja okoline i uvebavanja krila za let.

Meutim, druga grupa radilica tog uzrasta (od 18-21.-og dana), obavlja STRAARSKU SLUBU na ulazu u konicu, gde spreavaju ulazak uljeza u konicu osa, leptirova, ali i pela iz drugih konica koje ele da ukradu med.

STRAARICE proputaju samo ulazak pela koje su pune nektara i polena, ak i ako one potiu iz drugih konica.

Pela straarica ispituje status radilice

na ulazu u konicu

PELE IZLETNICE - SABIRAICE od 20.-og dana pele radilice postaju izletnice ili sabiraicekoje odlaze na pau, tj. na sakupljanje nektara (NEKTARICE), polena (POLINARICE), vode (VODONOE) ili propolisa.

Pele koje sakupljaju nektar - NEKTARICE

Pela koje sakuplja polen - POLINARICA

Pela koje sakuplja vodu - VODONOA

PELE IZLETNICE SABIRAICE

- Rade od ranog prolea do kasne jeseni.- Najintenzivnije rade u vreme jake pae(doba intenzivnog cvetanja bilja i obilja nektara i polena).

- Lete relativno brzo (po lepom, mirnom vremenu bez vetra, mogu leteti i brzinom od 45 km/h).

- Ako oko pelinjaka ima dovoljno pae, one ne lete daleko od konice (1,5-2 km). Meutim, ukoliko je potrebno, mogu leteti i 3-4 km, pa i vie km od konice.

- Meu pelama sabiraicama, odreen broj pela, tzv. IZVIDNICE koje imaju zadatak da izviaju okolinu, nalaze pau, a zatim o tome obaveste ostale pele sabiraice.

- Nektar uzimaju pomou rilice a do konice ga prenose u mednom elucu (voljci).

- Zapremina mednog eluca je oko 50 mm3, tako da za 1 kg nektara treba obaviti 15 000 punjenja, odnosno letova, dok za 1 kg meda treba obaviti 7-10 puta vie letova (100 000 150 000 letova).

- Pokazuju sklonost ka stalnom poseivanju istog, bogatog izvora pae, sve dok ima nektara.

- Takoe, verni su istoj vrsti cvetova sve dok lue nektar.

NEKTARICE

- Dnevno izleu 10 puta na pau i svaki izlet traje po pola sata.

- Pri lepom vremenu i obilnoj pai mogu sakupiti dnevno vie kilograma nektara i tada nastaje viak koji moe biti ak 10 do 20 kg (pa ak i 50-100 kg) po drutvu. Na oduzimanju tog vika zasniva se savremeno pelarenje.

NEKTARICE

Polenova zrna koja se zakae za dlake na telu pele oetkaju se pomou polenovih etkica koje se nalaze na unutranoj strani zadnjih nogu.

Pele prevlae zadnje noge preko suprotne (levu preko desne, desnu preko leve) pri emu se polen sabija pomou polenove grabulje (rastellum) u polenske loptice koje se lageruju u uzduna udubljenja na spoljanjoj strani zadnjih nogu -polenove korpice (corbicula) oiviene dugim povijenim hitinskim dlakama.

Izletnica kojasakupljaj pole

POLINARICA

POLINARICE

Polen se obino natapa nektarom ili medom da bi pela napravila kompaktnu, lepljivu lopticu polena koja se lako pakuje u polenovu korpicu. Zato su polenove kuglice sakupljene od pela obino slatkog ukusa. Meutim, polenova zrna nekih biljaka su veoma bogata uljima i slepljuju se sama bez meanja sa nektarom ili medom.

Retko se deava da pela izletnica sakuplja i polen i nektar sa vie od jedne vrste cveta tokom izleta. Zato se loptica polena obino sastoji od polenovih zrna samo jedne biljne vrste ili veoma malog broja razliitih vrsta i ima tipinu boju, najee utu, ali mogu biti i crvene, ljubiaste, zelene, narandaste i dr.

POLINARICE

ima drugaiji sastav i hranljivu vrednost u odnosu na svee sakupljen polen i predstavlja hranu za pelinje larve, a uzimaju ga i mlade radilicekoje proizvode mle.

POLINARICEProsena teina polenskog tovara iznosi 8-12 mg, to pela sakupi i dopremi u konicu za desetak minuta. Da bi se napunila jedna satna elija polenom, potrebno je 18 pelinjih tovara.

Delimino fermentisana meavina polena uskladitena u pelinjem sau, esto nazivana pelinji hleb (perga)

Perga se obino skladiti u blizini legla.

VODONOE - Najstarije pele koje ne mogu daleko da lete i imaju ulogu sakupljanja vode.- Vodu sakupljaju u prirodi ili sa pojilita, u voljci je dopremaju do konice gde je predaju pelama rezervoarima koje su slabo pokretne (sede) na sau. Od njih se ostale pele snabdevaju vodom po potrebi.

- Vodonoe dnevno naprave i preko 50 letova da bi dopremile dovoljnu koliinu vode do konice.

POJILITE

Meutim, navedena PODELA RADA nije neprikosnovena !

Tako, meu KUNIM PELAMA, osim "uobiajenih" poslova (ienja, ishrane legla, izgradnje saa, skladitenja hrane, straarenje), postoje i "specifini" poslovi za koje se regrutuje samo mali procenat pela koje su visoko specijalizovane za te "specifine", odnosno neuobiajene, retke poslove, gde se ubrajaju:

uklanjanje uginulih pela

otkrivanje i uklanjanje obolelog legla (HIGIJENSKO PONAANJE)

ienje tela susednih pela od krpelja (NEGOVATELJSKO PONAANJE)

Aktivnosti koje ine HIGIJENSKO PONAANJE (otkrivanje i uklanjanje obolelog legla) uglavnom obavljaju radilice starosti od 15 do 17 dana.

U svakom momentu 18% pela u drutvu ukljueno je u obavljanje aktivnosti koje ine higijensko ponaanje.

Aktivnosti koje ineNEGOVATELJSKO PONAANJE:

ienje sopstvenog tela obavljaju sve pele;

Meutim, ienje susednih pela uglavnom obavlja posebna kategorija specijalizovanih pela koje tokom jednog sata iste druge pele 6 ili vie puta. Da bi obavestile okolne pele o potrebi da budu oiene, pele izvode "ISTAKI PLES" kojim stimuliu istake i negovateljske aktivnosti susednih pela.

ienje od krpelja obavlja se pomou srednjeg para

nogu.

PELE IZLETNICE, takoe mogu da obavljaju i poslove koji nisu deo standardne eme, naroito u vanrednim situacijama, kada postoji potreba da pele obavljaju poslove koje su tada prioritetni, nezavisno od njihove starosti

provetravanje (naroito leti) straarenje ienje pa ak i ishranu (kada je broj mladih radilica drastino smanjen)

Takoe, u konici ne postoje uvek pele koje sakupljaju PROPOLIS, nego se za tu fukciju regrutuju pele iz neke druge kategorije u situacijama kada je to potrebno (kada se pojavi pukotina koji treba zatvoriti propolisom, ili kada treba balzamovati strana tela (gutera, mia, strljena koga pele ubiju i balzamuju propolisom, jer ga ne mogu izneti).

Pelari koji su iz bilo kojih razlogapropustili priliku da im se pelinja drutvadobro razviju za bagremovu pau saskladnom starosnom strukturom pela, poetkom maja (na 710 dana pre bagremove pae) mogu u izvesnoj merinavedeni propust da ublae, ako pelinjadrutva pojaaju sa 23 rama sa zatvorenimleglom i pelama i ako pelinja drutva zaglavnu pau formiraju (u LR konici) kaona slici 1.:1. Na podnjai je plodite sa maticom, 12 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 rama sasatnom osnovom (RSO), 4 rama saizvuenim saem (RISO), a ostalo suramovi sa medom i polenom do zidakonice (RMP);

2. Iznad plodita je matina reetka saletom, a na matinoj reetki je nastavaksa preostalim leglom; 3. Ako je pelinje drutvo veoma jako, kao trei nastavak se postavljapolunastavak;

Pele koje se legu iznad matine reetke koriste leto na matinojreetki.

Prisustvo matice u pelinjem drutvu i to manje otvorenog legla zavreme bagremove pae bitno utie na visoke prinose meda jer:

1.Ako nema matice u pelinjem drutvu za vreme glavne pae, instinkt za sakupljanje nektara naglo opada, prekida se luenje voska i izrada saa, a negovanje legla je veoma loe;2.Ako se na poetku glavne pae odstrani matica i pusti da same peleodneguju maticu, prinos meda opada i za treinu;3. Ako se na poetku glavne pae stara matica zameni mladom, prinosse u glavnoj pai znatno uveava (prema nekim autorima i do 50%).

Prisustvo otvorenog legla u bagremovoj pai direktno utie nasmanjenje prinosa, jer prisustvo otvorenog legla zahtevaangaovanje znatnog broja pela koje onda ne uestvuju u sakupljanju i preradi nektara. Najbolje bi bilo da se za vremebagremove pae omogui matici da nosi jaja koliko moe (toznatno utie na smanjenje verovatnoe pojave rojevog nagona), a da istovremeno bude to manje otvorenog legla u pelinjemdrutvu.

Postoji vie tehnika pelarenja pomou kojih se to moe postii, a jedna od njih je prikazana na slikama 1 i 2. Ovom tehnikom se istovremeno smanjuje i mogunost pojave rojevog nagona pre i za vreme bagremove pae.

Formiranjem pelinjeg drutva za bagremovu pau kako jeprikazano na slikama 1 i 2 postie se da matica u ploditu moe dapolae jaja za sve vreme trajanja bagremove pae, da za vremebagremove pae u ploditu bude relativno malo otvorenog legla, da iznad matine reetke (sa letom) pele oseaju prisustvo maticeispod matine reetke, a u medite ulaze (i iz njega izlaze) na letona matinoj reetki, da se opasnost od pojave rojevog nagona svodi na minimum. Treba istai da e u bagremovoj pai biti vieprinosa ako je leto na matinoj reetki vee, a leto na podnja i manje. Takoe, unos nektara bie vei ako ima vie zatvorenoglegla. Zbog toga se pelarima sa manjim brojem pelinjih drutavapreporuuje da na poetku bagremove pae, kad iz ploditapreveavaju sae u gornji nastavak, otvoreno leglo zamene sazatvorenim leglom iz pomonih drutava.

Izbor odgovarajue tehnikepelarenja u bagremovoj pai jevaan ne samo da bi se ostvarilivisoki prinosi meda, ve i da bi se u znaajnoj meri otklonila opasnost odpojave rojevog nagona. Zato, kadbagrem zamedi, preporuuje se da se pelinje drutvo preuredi kao to jeprikazano na slici 2:1.U ploditu je matica sa jednimramom otvorenog legla, 2 rama sasatnom osnovom levo i desno odlegla, 5 ramova sa izvuenim saemi 2 rama sa medom i polenom;

2. Iznad plodita je matina reetkasa letom, a iznad nje je meditesa devianskim saem; u sredinimedita su 2 rama sa zatvorenimleglom (iz kojih izlaze mladepele) koji znatno stimuliupele na intenzivnije sakupljanjenektara;

3. Iznad medita je nastavak sapreteno zatvorenim leglom izkojeg e se lei sve vei brojmladih pela koje e odravatisnagu pelinjeg drutva za vremebagremove pae;

4. U toku bagremove pae vri se kontrola medita da bi se blagovremeno dodalo novo (prazno) medite ispod skoropunog postojeeg medita.

U drugoj polovini bagremove paesvako pelinje drutvo pripremljenoza bagremovu pau kao to jeprikazano na slici 2 moe da budeodgajivako drutvo za uzgojkvalitetnih matinjaka ako se onododatno pripremi na sledei nain:

1.U sredinu gornjeg nastavka (sapreostalim leglom) na 56 sati pre presaivanja larvi stave se 2 rama saotvorenim leglom iz plodita, ili izpomonog drutva, a levo i desno odnjih stavi se po jedan ram sa pergom, dok su preostali ramovi su sa medom;

2. Na 23 sata pre presaivanja larvinapravi se mesto izmeu dva ramasa otvorenim leglom za ram sapresaenim larvama;

3. Kroz 23 sata izmeu dva rama saotvorenim leglom stavi se ram sajednom letvicom na kojoj su 1215 matinih osnova sa presaenimlarvama;

4. U gornji nastavak do zida konicepostavi se ram sa satnomosnovom, ili ram graevnjak, damlade pele na njima izvlae saeumesto da to ine izmeumatinjaka.

5. Od trenutka presaivanja larviobavezno prihranjivati pelinjedrutvo ujutru i uvee sa po200300 ml sirupa (med i voda, 1:1) sve dok se matinjaci nezatvore (45 dana).

6. Kroz 10 dana od vremenapresaivanja larvi bie najmanjedesetak kvalitetnih zrelihmatinjaka u gornjem nastavkusa kojima se mogu formiratinova pelinja drutva. Za sve to vreme pele e nesmetanosakupljati nektar u meditu i preraivati ga u med.

Prisustvo dovoljnog medinog prostora i praznog izvuenog saa u bagremovoj pai direktno utie na vei prinos meda. Vei medini prostorstimulie vei broj pela da unose i prerauju nektar. Inae, treba voditi raunada pele razmetaju uneti nektar na tri puta veoj povrini nego to je to potrebno za smetanje meda. Prazno sae stimulie pele na vei unos. Uvekje bolje imati viak, nego manjak izvuenog saa u konici. Za jedno jakopelinje drutvo (u LR konici) potrebno je obezbediti 2030 ramova saizvuenim saem. Treba umereno izbegavati prisustvo satnih osnova u meditu za vreme bagremove pae jer:1.Najvei broj pela ima razvijen nagon sakupljanja nektara pa slabijesakupljaju polen i zbog toga je izvueno sae za vreme glavne pae slabijegkvaliteta zbog nedovoljne koliine polena;

2. Ako se u meditu nalazi oko jedne treine satnih osnova, prinos meda jemanji za oko 10%, ako je u meditu oko polovine satnih osnova, prinos medaje manji za oko 30%, ako su u meditu preteno satne osnove, prinos meda jemanji i do 50%.

Praksa pokazuje da se dalji unos nektara smanjuje i do 30% ako se iznadpunog medita doda prazno medite, jer vee koliine prisutnog medadeluju destimulativno na sakupljaki instinkt pela. Neto je bolja situacijaako se ispod punog medita podmetne prazno medite. Najbolje je kada se puno medite (usred bagremove pae) sklanja sa konice i stavlja napomono, ili neko drugo pelinje drutvo da pele zatvore med, a iznadplodita stavi prazno medite, ako za tako neto postoji mogunost. Ventilacija u bagremovoj pai znaajno utie na vee prinose. U nektaruima dosta vode. Kako se od tri dela nektara dobija jedan deo meda, peletreba da odstrane veliku koliinu vode iz nektara. U prva 24 sata pelemoraju da odstrane preko 50% vode iz nektara (da se nektar ne bi ukiselio). To je veliki napor za pele, ali im u tome pelar moe mnogo pomoi ako sva leta na konici irom otvori, ako pojedine nastavke pomeri unapred iliunazad za oko 1 cm, ako krov podigne na jednu stranu itd.

Uticaj blizine pae i brojnost pelinjih drutava na odreenojlokaciji u velikoj meri utie na prinose meda. Ako je rastojanjebagremove pae manje od jednog kilometra, prinos meda je dobar. Sa porastom rastojanja (do oko 3 kilometra) prinos meda znatnoopada. Ako je paa slabija, treba rasporediti do 30 konica na jednom mestu, ako je paa srednja, do 50, a ako je paa veomajaka, maksimalno 100 konica. Pelinjaci koji se nalaze narastojanju veem od 1,5 kilometara ne utiu na prinos meda naposmatranom pelinjaku, bez obzira na kvalitet pae.

Velika prenaseljenost je uzrok vee incidence bolesti pela i svakako manjeg unosa

GLOBALNI KLIMATSKI POREMEAJI, ZAGAENOST IVOTNE SREDINE, "HEMIZACIJA" SVIH OBLASTI LJUDSKE DELATNOSTI, A NAROITO POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE, IMAJU ZA POSLEDICU POREMEAJE U EKOSISTEMIMA, SMANJENU ILI MNOGIM PROBLEMIMA OPTEREENU BILJNU PRODUKCIJU, A SAMIM TIM POREMEAJE U PRODUKCIJI DOVOLJNE KOLIINE KVALITETNE PRIRODNE HRANE ZA PELINJE ZAJEDNICE. NAIME, S JEDNE STRANE, INTEZIVNA PRIMENA PESTICIDA UTIE NA PRODUKCIJU NEDOVOLJNE KOLIINE KVALITETNOG POLENA, KOJI JE OSNOVA ZA DOBIJENJE KVALITETNE PERGE, A PERGA JE IZVOR PROTEINA ZA PELE.

VEI UNOS NEKTARA I POLENA- KAKO TO POSTII?-

S DRUGE STRANE, SMANJENJE STONOG FONDA (PRE SVEGA OVACA I KOZA), A SAMIM TIM I SMANJENA PRODUKCIJA PRIRODNOG UBRIVA, DOVODI DO ZNAAJNO MANJE PRODUKCIJE KVALITETNOG NEKTARA I POLENA, JER SU MNOGE BILJNE VRSTE ZBOG SLABIJE PRIHRANE ILI SMANJILE PRODUKCIJU ILI SU NESTALE SA LIVADA I PANJAKA


NA KVALITET POLENA I NEKTARA UTIU I RAZNI PESTICIDI. PORED SILNIH DRUGIH PESTICIDA, KOJI SE KORISTE U POVRTARSTVU, RATARSTVU I VOARSTVU,

PESTICIDI NA BAZI IMIDAKLOPRIDA, (GAUCHO 600-FS, BAYER I IMIDOR, 70 WS, STOCKTON ZA SUNCOKRET I KUKURUZ; PRESTIGE 290-FS, BAYER; CONFIDOR 200-SL, BAYER ZA KROMPIR; MONTUR FS 190, BAYER ZA EERNU REPU) ILI PREPARATI NA BAZI FIPRONILA (COSMOS 500 FE, BASF I REGENT 800-WG, BASF).

OTROVNI ZA PELE (NEONIKOTINOIDI-IMIDAKLOPRID I FIPRONILI), DELUJU KONTAKTNO I DIGESTIVNO, A USVAJAJU SE KORENOM BILJKE I PRENOSE PROVODNIM SISTEMOM U VIE BILJNE ORGANE: CVET (AKUMULIRAJU SE U NEKTARU I POLENU), PLOD, LISTOVE I SEME, GDE SE VEOMA DUGO ZADRAVAJU


NEONIKOTINOIDI (IMIDAKLOPRID) DELUJU NA RECEPTORE ACETILHOLINA (LANO SE PREDSTAVLJAJUI KAO PRIMAOCI IMPULSA), DOK FIPRONIL DELUJE NA SPOREDNI KANAL HLORNIH JONA, PODIUI PROPUSTLJIVOST MEMBRANE NERVNE ELIJE. PELE U POTRAZI ZA HRANOM SAKUPLJAJUI NEKTAR PAMTE MIRIS CVETAJUIH BILJAKA, TAKO FORMIRAJUI NEKU VRSTU MIRISNE MAPE KOJA E IM KORISTITI ZA BUDUE LETOVE. MEUTIM, NAVEDENI INSEKTICIDI OTEUJU CENTRE U MOZGU ODGOVORNE ZA MEMORIJU I ORJENTACIJU, IZAZIVAJUI DEZORJENTACIJU PELA. PELE NE ZNAJU DA SE VRATE U KONICU, LUTAJU I UGINU OD GLADI. PELE SU UZNEMIRENE SA NEKOORDINIRANIM PONAANJEMPRI SAKUPLJANJU POLENA I NEKTARA. PELE SE MOGU VIDETI NA GLAVICAMA SUNCOKRETA KAKO VISE, NAJPRE SU VRLO AKTIVNE, A ZATIM POSTAJU APATINE SA GREVIMA I KLONULOU, TO SE NA KRAJU ZAVRAVA UGINUEM.


Colony Collapse Disorder (CCD)

Menadment ???


Velika prenaseljenost je uzrok vee incidence bolesti pela i svakako manjeg unosa

Colony Collapse Disorder (CCD)

veoma kontagiozna bolest pelinjeg legla, enzootskog karaktera u poetku, koja kasnije svojom upornou u odravanju i laganim irenjem u pelinjaku i okolini, dostie razmere panzootije

Prisutna je ve vie desetina godina sa manjim ili veimintenzitetom i smatra se da je trenutno ima svim zemljama sveta.

AmerAmeriikaka kugakugappelinjeg leglaelinjeg legla

razlikujemo dve forme mikroorganizama koji izazivaju ovu bolest

vegetativna, pokretna forma-bacilnepokretna forma-spora

spore bakterije, Penibacillus larvae White, su izuzetno otporne, kako na faktore spoljanje sredine, tako i na hemijska sredstva. Spore mogu da provedu u starom sau i konicama i do 35 godina,sauvavi infektivnost. Na 110C u autoklavu izdre 30 minuta, u kljualom vosku na 125C izdre 20 minuta, a u suvom tlu ouvaju infektivnost 228 dana.


infekcija je iskljuivo vezana za pelinje leglo (larve) i nastaje unoenjem spora uzronika, pri emu spore bakterija Paenibacillus larvae White u leglo deponuju pele negovateljice;

vegetativni oblici-bacili se razvijaju iz unetih spora posle poklapanja legla;

infekcija obolelog legla je veoma jaka, tako da jedna obolela larva moe da sadri i preko bilion spora P. larvae White, to je sa epizootiolokog i zdravstvenog aspekta veoma znaajno(OIEOIE--ManualManual of standards Diagnostic Test and Vaccines, 2000of standards Diagnostic Test and Vaccines, 2000).


Primarni izvori zaraze su bolesne i uginule larve, kraste, med, polen i unutranjost konice obolelog drutva.

takoe, spore ovog mikroorganizma moe mehaniki prenositi i krpelj Varroa destructor, kao i leptiri voskovog moljca.

Sekundarni izvor zaraze je med iz medita zaraene konice, koji daje recidive. irenje spora unutar konica obavljaju mlade pele negovateljice legla.


zarazu prenosi i sam pelar apitehnikim postupcima:

seobom pela na pau slabih i zaraenih zajednica, kupoprodajom rojeva, pozajmljivanje pribora, samostalnom izradom satnih osnova od nesterilisanog voska.

nain infekcije je per-os, uvek sporama, a nikada vegetativnim oblicima.


Proces hidrolize lutke (raspadanje uz gubitak vode) i njeno razlaganje do formiranja kraste traje oko 2 meseca. Obolela zajednica sve vie slabi i na kraju postaje plen najezde voskovog moljca i grabei pela.


A) zdrava lutka u stadijumu u komeveina legla ugine od amerike kuge;

B F) uginule lutke u progresivnim stadijumima raspadanja;

G) uzduni prikaz elije saa sa mumificiranom lutkom (krasta)


Progresivni stadijumi raspadanja uginule lutke

Na poklopljenom leglu se uoavaju promene u boji, konfiguraciji i inegritetu poklopaca.


Klinika slika


Vide se promene i u izgledu samog legla koje je nekompaktno, tj, ratrkano.

Klinika slika

Po skidanju poklopaca uoavaju se promene na larvama, ija se boja menja od belo sedefaste, sivoute, tamnosmee do boje okolade. Larva, takoe, gubi jasni srpoliki oblik, te se pretvara u bezoblinu gnjecavu amorfnu masu. Ubadanjem akalice ili palidrvca u takvu larvu (Ropiness-ov test)izvlae se niti okoladne boje, duge i po etiri do pet centimetara, to je siguran znak da materijal treba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu. Sa napredovanjem bolesti na dnu elije se formira krasta veliine glave iode koja se teko pomera sa dna elije.


Klinika slika


Dijagnostika

Na osnovu klinike slike i postavljene sumnje u laboratoriji se postavlja prava dijagnoza Amerike trulei

(d) Mikroskopsko ispitivanje izolovanih kolonija otkrivaju Gram-pozitivne tapie, pojedinane i u vidu lanaca izazivaa Paenibacillus larvae.

Klinika slika Amerike trulei (ac)

(a) Ratrkano leglo sa perforiranimsatnim poklipcima;

(b) ibicom se izvlai braon,polutena larva (Ropiness-ov test

(c) Obrazovanje jezika lutke je veoma karakteristian znak,

ali se retko via;

Sigurna dijagnoza se postavlja u labolatoriji izolovanjem specifinih spora uzronika.

Materijal za dijagnostiku je ram obolelog legla upakovan u hartiju.

Diferencijalno dijagnostiki moe se otkloniti sumnja na meinasto leglo, kompleks blage trulei i deliminovarozu, obzirom na slinosti u nekim znacima klinike slike.


Dijagnostika

TerapijaAmerAmeriikaka kugakugappelinjeg leglaelinjeg legla

LEENJA NEMA

radikalni metod -SPALJIVANJE

AmerAmeriikkuu kugkuguu ppelinjeg elinjeg leglalegla momoemo prepoznatiemo prepoznati

Po ratrkanom leglu, izrazito izgrienim poklopcima zatvorenog legla, pri ubodu akalicom zatvorene elije sa lutkomdolazi do izlivanja mleno-krem tenosti,

po neprijatnom mirisu na tutkalo i pokvarena jaja, a pri pokuaju da akalicom izvuemo larvu izvlai se lepljiva konasta masa;

Zakljuci

Kad je u pitanju pregled na Kad je u pitanju pregled na AmerAmeriikuku kugkugu u ppelinjeg elinjeg

leglaleglaKod jesenjeg pregleda pela treba obratiti panju na ramove iz kojih se izleglo svo leglo jer kod pela zaraenih kugom na takvim ramovima nalazimo vie ili manje fleka zavisno od faze i duine trajanja zaraze;

Nije svaka faza bolesti pogodna za probu sa ibicom. Ako se larva nalazi u poetnoj fazi raspada, raspadajua masa je tena, retka i ne vue se. Tek iz tamno-mrke mase konzistencije kao tutkalo mogue je izvui nekad krae, nekad due niti (vlakna).

Zakljuci

NozemozaNozemoza

uzronik nozemoze je parazitska protozoa Nosema apis, za koju se smatra da ivi zajedno sa svojim domainom pelama oko 60 miliona godina;

Nosema apis i N. ceranaeprolazi u svom razvoju kroz nekoliko razvojnih stupnjeva (spora, planont, meront, sporonti, sporoblasti);

Nosema apis - spore

NozemozaNozemoza

Nosema ceranae - spore

NozemoNozemozaza

Nosema ceranae - spore

NozemozaNozemoza

Razvoj parazita i formiranje spora zavisi od temperature.

Najpovoljnija temperatura za razvoj parazita je izmeu 30 i 34C;

Nosema apis razvija se iskljuivo u elijama epitela srednjeg creva odraslih pela

infekcija nije samo tkivno, ve i elijski specifina.

NozemozaNozemoza najbolje vreme za dokazivanje spora N. apis u pelinjim drutvima je poetak aktivne sezone posle zime. Za vreme letnjih meseci teko je nai spore kod pela. Mali porast broja inficiranih pela moe se nai u jesen;

kada se govori o irenju nozemoze razlikujemo irenje bolesti u konici, izmeu pelinjih drutava i izmeu pelinjaka,

u svakom sluaju pele radilice predstavljaju najznaajniji vektor u irenju nozemoze.

inficirane pele ive krae u odnosu na neinficirane, jer infekcija smanjuje duinu ivota pela izmeu 25% - 58%. Pored skraenja ivota pela, posledice su zamena obolelih matica (uklupavanje), kasniji izlazak mladih radilica na orjentacione letove, slabiji ili potpuni izostanak unosa nektara i polena, iscrpljenost pela i gubitak zajednice.

NozemozaNozemozaNa nozemozu moemo posumnjati ukoliko su zidovi konice, naroito sa prednje strane, oko leta, uprljani fecesom obolelih pela

Klinika slika

NozemozaNozemozaPoznato je da jedan od klinikih simptoma moe biti sae uprljano

fecesom bolesnih pela, a isto tako i veliki broj uginulih pela na podnjai konica.

Klinika slika

NozemozaNozemoza Klinika slika

Promena boje srednjeg creva je, takoe, mogu kliniki simptom.Kod pela zaraenih nozemozom srednje crevo je esto oteeno i mlene

boje, a kasnije postaje kreno belo i smanjuje se na normalnu veliinu.

NozemozaNozemoza

Klinika slika

Do promena boje srednjeg creva ne dolazi odmah posle infekcije, ve nakon nekoliko dana, tj. kliniki simptomi se ispoljavaju

tek posle 21. dana starosti pela.

NozemoNozemozaza

izuzetno je vano uzimanje adekvatnih uzoraka pela za laboratorijdijagnostiku, poto se klinikim pregledom moe postaviti iskljuivo sumnja na nozemozu;

za dijagnozu kod prirodne infekcije najbolje uzorke predstavljaju pele sa leta konice i sa vrha nastavka;

Dijagnostika

NozemozaNozemoza Terapija Fumagillin Fumidil B, Jodni preparati

NozemozaNozemoza ZakljuciPojava nekih simptoma moe pobuditi sumnju na nozemozu, ali se tana dijagnoza postavlja laboratorijskim metodama kojima se dokazuju spore Nosema apis u crevnom sadraju ivih i uginulih pela ili u tenom i sasuenom izmetu pela radilica;

U prolee nozemoza moe imati ubrzani tok - akutni tok. Prilikom prolenog nadraajnog prihranjivanja nalazi se veliki broj uginulih pela iako ima dovoljno hrane u konici, leevi pela su na podu konice, a sae, ramovi i zalihe polena poprskani su tamno-smeim mrljama. Pritiskom na abdomen obolelih pela lako se istiskuje teni izmet

NozemozaNozemoza ((nosemosisnosemosis) je ) je bolest odraslih pbolest odraslih pela za koju ela za koju se mose moe postaviti sumnja e postaviti sumnja

Zakljuci

Po poveanom abdomenu (usled nakupljanja sadraja nesvarene hrane kada nastaje kompresija vazdunih mehurova, neredovna dijareja): izmet je tean, smee ute boje, neprijatnog otrog mirisa;

Ako bolesne pele izlaze iz konice, ne mogu da polete, padaju i puu po poletnoj dasci ili na tlo, uznemirene su (kao da skakuu) krila su im rairena i po travi se sakupljaju u gomilice grozdastog izgleda gde uginu nakon kraeg vremena.

KreKreno leglono leglo Klinika slikaBolest pelinjeg legla izazvana gljivicom Ascosphaera apis

KreKreno leglono leglo Klinika slikaa) Simptomi u leglu (simptomi na larvama)

U poetku infekcije larve su najpre bledo-ukaste boje, meke, glatke, promenljivog oblika, a zatim imaju svetlo-utu boju. Kasnije su hrapave, na dodir se osea konzistencija koe i mogu biti krte i lomljive. Oko njih se stvara beli micelijumski omota koji se naglo uveava, potpuno ih obavije da bi na kraju ceo prazan prostor u eliji legla bio ispunjen micelijumom.

Micelijum tesno prianja na zadnji deo tela legla, dok glava obino ostaje slobodna, suva i ima izgled dugmeta. U kasnijem stupnju infekcije, stare mumificirane larve se smanjuju zbog dehidratacije i izgledaju kao da su pokrivene kreom otuda i naziv KRENO LEGLO. Larve na kasnijem stupnju infekcije imaju prljavo tamno-zelenu boju.

KreKreno leglono leglo Klinika slika

Rani stupanj Poetni stupanj infekcije

Larve bledo-ukaste boje

Odmakli stupanj infekcije Larve prljavo tamno-zelene

Odmakli stupanj

Klinika slikaKreKreno leglono leglob) Simptomi na ramu saa sa leglom

Mlade inficirane larve koje na prvi pogled jo izgledaju zdrave obino se nalaze ratrkane meu zdravim leglom, dok se starije, ve mumificirane larve, nalaze u poklopljenim elijama ili nekad u elijama koje su pele otvorile. Poklopci elija su uglavnom normalnog izgleda ili mogu biti posuti pegama ili blago ugnuti.

Na uzdunom preseku kroz sae sa poklopljenim leglom ifi i l l k i d j i lij

Klinika slikaKreKreno leglono leglo

Ram saa sa ratrkanim zaraenim larvama meu

zdravim leglom

Mumificirane larve na podnjai konice

DijagnostikaKreKreno leglono legloNa osnovu klinike slike i vremena pojavljivanja i injenice da pele nisu bolesne treba posumnjati na kreno leglo. Tana dijagnoza se postavlja u laboratoriji mikroskopskim pregledom mumificiranih larvi ili izolovanjem Ascosphaera apis na vetakim hranljivim podlogama.

Materijal za laboratorijsku dijagnostiku je ram saa sa mumificiranim trutovskim ili radilikim leglom ili iseak legla dimenzija 10 x 10-14 cm. Svaki uzorak se ponaosob pakuje u kartonsku kutiju.

KreKreno leglono leglo TerapijaU sluaju benignog toka bolesti dovoljno je da se ramovi sa bolesnim leglom izvade iz konice, a pelinja zajednica dovede u dobro bioloko uzgojno stanje jake zajednice, suve konice, preseljavanje pela sa leglom na suv i osunan teren.

U teim sluajevima infekcije neophodno je zameniti maticu, pele preneti u novu konicum, a staru konicu temeljno oistiti i dezinfikovati let-lampom. Sae sa bolesnim leglom spaliti ili pretopiti, a takoe spaliti i sve otpatke iz konice.

U cilju podsticanja higijenskog ponaanja preporuuje se nadraajno prihranjivanje ili posipanje prah eerom.

ZakljuciKreKreno leglono legloSumnju na postojanje krenog legla (Ascospherosis) moemo postaviti na osnovu sledeih injenica

U poetku infekcije larve su bledo-ukaste, meke, glatke, promenljivog oblika, a kasnije su hrapave, krte i lomljive; U starijem procesu mumificirane larve se smanjuju zbog dehidratacije i izgledaju kao da su pokrivene kreom.

Larve inficirane gljivicom Ascosphaera apis mogu se prepoznati po

Beloj i bledo-ukastoj boji Prljavo tamno zelenoj boji

Phylum: ArthropodaSubphylum: ChelicerataClassis: ArachnidaOrdo: AcarinaFamilia: VarroidaeGenus: VarroaSpecies: V. destructor

Varroa destructor, Anderson, 2000Varroa jacobsoni, Oudemans, 1904

Odrasle enkeVarroa destructor

helicere

pedipalpi

ekstremiteti za hodanje

1,6mm 1,1

mm

enke krpelja na adultnim pelama

Varroa destructor na lutki truta

enka Varroa destructor polae jaje

Juvenilni (beli) i adultni (braon) stupnjevi varoe koji se hrane hemolimfom pele

neposredno pre njenog izleganja

Grafikon 1. Kriva rasta populacije varoe tokom leta prilikom razmnoavanja u radilikom i trutovskom leglu (MAF, 2001).

Grafikon 2. Kriva rasta populacije varoe tokom leta u radilikom leglu prikom invazije sa 0, 1 i 2 varoe po drutvu dnevno (MAF, 2001).

Grafikon 3. Kriva rasta populacije varoe u radilikom leglu bez invazije i nakon primenjenih mera kontrole varoze poev od 144 dana

sa efikasnou 80%, 90% i 99% (MAF, 2001).

Alternativne metode

Primena hemijskih sredstava

NAIN SUZBIJANJA VAROOZE

HEMIJSKA KONTROLA VAROOZESintetska i organska hemijska sredstva

INN - internacionalno nezatieno ime Z a t i e n o i m e

timol -timol, eukaliptol, mravlja kiselina TIMOVARfluvalinat APIHELT TRAKE, VAROTOMtau-fluvalinat, brompropilat, propargit MATISANcimiazol hidrohlorid APITOLamitraz VARAMIT, BIVAROL, HEMOVARflumetrin -bromopropilat -mravlja kiselina FURMITOMmlena kiselina -oksalna kiselina -kumafos SUPER STRIPS

SINTETSKA HEMIJSKA SREDSTVA

fluvalinat

flumetrin

kumafos

cimiazol

brompropilat

amitraz

Koncept ekoloke kontrole varoa krpelja u pelinjim zajednicama podrazumeva komplementarnu upotrebu adekvatnih biotehnikih mera (isecanje trutovskog legla, upotreba rama-graevnjaka, upotreba mamac saa i formiranje nukleusa) i tretmana preparatima na bazi eterinih ulja (timol, eukaliptol, kamfor, mentol) i organskih kiselina(mravlje, mlene i oksalne).

Znai, ovi tretmani pojedinano nisu dovoljni, ali primenjeni prema priloenoj strategiji nadopunjuju se meusobno i tako svode infestiranost na minimum, varoza se dri pod kontrolom (Buechler et al., 1992; Buechler, 1994; Dobri i sar., 2000, 2001; Stanimirovi i sar., 2000a,b; Stanimirovi i Dobri, 2002; Stanimirovi i sar., 2003c; Wongsiri et al., 1990).

Period tretmana

Trajanje paeBiotehniBiotehnikeke meremere

___ Pele_ _ _ Leglo........ Varoa

BrojBroj elijaelija leglalegla, , ppelaela i i varoevaroe

U borbi protiv varoe danas se pored hemijskih, preduzima niz biotehnikih i genetiko-selekcijskihmera.

SUZBIJANJE VAROOZE

Od tehnikih mera: - ram graevnjak, - isecanje poklopljenog trutovskog legla, - uklanjanje prvog i zadnjeg legla, - uklanjanje celog poklopljenog legla, - formiranje novih rojeva bez legla, - blokiranje matice za 20 30 dana;

U genetiko-selekcijskom pogledu:

praenju higijenskog i negovateljskog ponaanja, selekcija u cilju dobijanja novih linija pela otpornijih na bolesti.

Pin - killed tehnika i kriterijumi za procenuhigijenskog ponaanja pela

Prikaz romboidnog ablona na zatvorenom leglu pripin-killed tehnici

Prikaz pin-killed tehnike

po Kefuss-u i sar. (1996)

modifikovane poStanimiroviu i sar.

(2000b)

Pin - killed tehnika i kriterijumi za procenuhigijenskog ponaanja pela

Prema modifikaciji Stanimirovia i sar. (2000b) razlikuju se tri kategorije pelinjih zajednica u odnosu na higijenskoponaanje:

superhigijenske kolonije - ija je efikasnost eliminacijertvovanog legla za 48 sati jednaka ili vea od 95%.

higijenske kolonije - ija se efikasnost eliminacijertvovanog legla za 48 sati kretala od 90 do 95%.

nehigijenske kolonije - ija je efikasnost eliminacijertvovanog legla za 48 sati bila manja od 90%.

Rezultati ispitivanja higijenskog ponaanja pela.

Prikaz oienog saa kod jakog drutva sa izraenim higijenskim ponaanjem

Kriterijumi za procenu negovateljskog ponaanjapela

Prema Hoffman-ovim kriterijumima razlikovane su dvekategorije pelinjih zajednica u odnosu na negovateljskoponaanje:

Kolonije sa izraenim negovateljskim ponaanjem,sposobne da fiziki otete telo parazita u 36% i vieod 36% od ukupnog broja prebrojanih krpelja.

Kolonije bez negovateljskog ponaanja kod kojih jebroj oteenih krpelja bio ispod 36%.

Varoe sa oteenjima na telu.

RAZLIITI TIPOVI OTEENJA KRPELJA

Varroa destructor kao rezultat

NEGOVATELJSKOG PONAANJA

OgraniOgraniavanje leglaavanje legla-- smanjivanje legla u infestiranom drusmanjivanje legla u infestiranom drutvu tvu -- ograniogranienje matice na jedan ili dva prazna rama, enje matice na jedan ili dva prazna rama,

okruokruena saena saem sa poklopljenim em sa poklopljenim elijama.elijama.

BiotehniBiotehnike mere suzbijanja varoozeke mere suzbijanja varooze

Isecanje trutovskog leglaIsecanje trutovskog legla-- metoda se mometoda se moe koristiti tokom cele sezone uzgoja e koristiti tokom cele sezone uzgoja trutovskog legla, od aprila do jula meseca;trutovskog legla, od aprila do jula meseca;

-- jedna varoa koja nije uklonjena sa trutovskog legla do jedna varoa koja nije uklonjena sa trutovskog legla do kasnog leta mokasnog leta moe dati preko 70 potomaka. e dati preko 70 potomaka.

-- bolji rezultati isecanjem poklopbolji rezultati isecanjem poklopiia na a na elijama sa elijama sa trutovskim larvama, prvih dana posle poklapanja larvitrutovskim larvama, prvih dana posle poklapanja larvi.

iroki spektar primene;

koristi se u toku itaveaktivne sezone, od aprilado jula meseca, dok u konici postoji trutovskoleglo;

korienje izgraenogtrutovskog saa vie putamoe da prouzrokujepojavu krenog legla(Buchler 2002);

Ram graevnjak

ram graevnjak postaviti u sredinu legla, a ne na periferiju;

nakon dve do tri nedelje vade se i pretapaju ili u zamrziva;

bolji rezultati se postiu primenom dva graevnjaka po zajednici, koji se isecaju naizmenino svakih 7 do 10 dana;

Uklanjanjem trutovskog legla iz tri graevnjaka po sezoni (godinje) smanjenje varoe do avgusta za vie od 50%;

primenom graevnjaka postie se i smanjenje rojidbenog nagona pelinje zajednice,

Upotreba graevnjaka - dobri rezultati u godinama sa vrlo povoljnom paom i klimatskim prilikama;

najbolje ih je upotrebiti tri puta;

efekat mnogo bolji pri srednje jakoj pai (tokom jake pae, trutovsko sae biva iskorieno za smetaj nektara i matica u njega ne stigne da poloi neoploena jaja);

opravdano ram graevnjak koristiti od samog prolea;

pri uslovima slabe pae preporuuje se:

- isecanje poklopia na zatvorenom trutovskom leglu,

- istresanje trutovskih lutki,

- ispiranje saa vodom i ponovno vraanje saa u konicu (okviri mogu posluiti za izvoenje vie generacija trutova, kao rezervni ramovi sa trutovskim saem za upotrebu i sledee godine).

Trutovsko Trutovsko mamacmamac sasaee

visoku efikasnost postie u zajednicama bez legla i tokom pane sezone, metoda za spreavanje rojenja;

koriste se TIT-3 ramovi (ram-zamka);

stavljaju se u jaka drutva etiri nedelje pre poetka rojenja;

umeu se izmeu okvira sa leglom u slaboj pai ili kod slabijih drutava napadnutih varoom; iseca se trutovsko sae iz jednog polja, nakon 7 dana iz drugog, a nakon 7 dana iz treeg; osam dana od dana umetanja TIT-3 rama u konicu izree se svo sae i ram rotira za 180o i stavlja na isto mesto.

ciklus se ponavlja dok postoji trutovsko leglo;

enke krpelja sa svih pela u konici se usmeravaju u elije otvorenog legla i bivaju poklopljene;

nakon poklapanja legla, ram-lovac odstranjujemo iz konice;

jednokratnom upotrebom mamac saa eliminie se do 80% varoa iz pelinje zajednice.

Formiranje mladih zajednica ili vetakih rojeva

doprinosi spreavanju rojidbenog nagona;

u jesen i u leto izrojavanje proizvodnih zajednica;

jedna od mera za saniranje jako napadnutih i oslabljenih zajednica.

Slika 1.

Huang (2001) je u svojimeksperimentima, takoe, koristio temperaturnitretman protiv varoe i to u samim konicama

U poslednje vremese sve ee, u borbi protiv varooze, primenjujei biofiziki metod zagrevanje legla.

Slika 2.U osnove saa postavljao je grejae (elinu icu), koji su uzpomo baterije (12 V, 6 A) uronjeni u osnovu voska. Kroz svakiram ica je prolazila dvanaest puta.

U borbi protiv krpelja Varroa destructor predlae se primena prirodnih neprijatelja krpelja - patogenih gljivica vrsta Hirsutella thompsonii i Metarrhizium anisopliae, koje pokazuju prilinu efikasnost u suzbijanju krpelja, a bezopasne su po pele (Shaw i sar., 2002; Kanga i sar., 2002, 2003; Peng i sar., 2002).

Dosadanji eksperimenti su pokazali da tretman suvim sporama navedenih gljivica tano odreene koncentracije nema nikakve tetne efekte na broj poloenih jaja matice, na leglo, larve, lutke i odrasle pele.

BioloBioloki metod borbe protivki metod borbe protiv VarroaVarroa krpelja krpelja mikrobiolomikrobiolokim kontrolnim agensimakim kontrolnim agensima

U laboratorijskim uslovima, krpelj se inficira nakon kretanja po kulturi H. thompsonii tokom 5 min.

Skening elektronske mikrografije otkrile su da je membranozni arolium pijavke na nozi krpelja mesto infekcije gde se se konidije gljivica zalepe i proklijaju.

Inficirani krpelji uginu of mikoze, pri emu poluvreme ubijanja (LT50) zavisi of izolata gljivice i kree se u opsegu od 52.7 do 96.7 h (Peng i sar., 2002)

BioloBioloki metod borbe protivki metod borbe protiv VarroaVarroa krpelja krpelja mikrobiolomikrobiolokim kontrolnim agensimakim kontrolnim agensima

INFEKCIJA Varroa destructor GLJIVICOM Hirsutella thompsonii(skening elektronske mikrografije SEM)

Membranozni arolium (jastue) na nozi nezaraenog krpelja poluuvuen u upljinu bazipodijuma (uoite otvor naznaen

crvenom strelicom)

Akumulacija konidija oko upljina kao rezultat uvlaenja aroliuma u bazipodijum

INFEKCIJA Varroa destructor GLJIVICOM Hirsutella thompsonii

Krpelj uginuo od infekcije gljivicom H. thompsonii, 72 sata nakon kontakta sa kulturom gljivica (uoiti rast micelijuma na nogama; crvena strelica

oznaava dorzalni oklop krpelja)

MIKOZA Varroa destructor IZAZVANA GLJIVICOM Hirsutella thompsonii(skening elektronske mikrografije SEM)

PRIMENA MRAVLJE KISELINE (FA) U KONTROLI VAROZE

Predostronosti pri upotrebi Zatita pelara Izbegavanje rezidua

METODE PRIMENE

Kratkoroni tretman 60% mravljom kiselinom Kratkoroni tretman 65% mravljom kiselinom Dugoroni tretman mravljom kiselinom

A lik ij 15% lj ki li k ti

Grafikon 1.

Zasienje pare mravlje kiseline u konici tokomk tk i d t t (I d f 19

Slika 1.

Aplikacija 60% mravlje kiseline

Mravlja kiselina AKTIVNA SUPSTANCA kratkoroni tretman

Aplikacija Pasivna evaporacija sa absorbentnog materijala

Poetak: posle medobranjaVreme tretmana Kraj: Zavisi od okolne temperature

1.blok tretman poetkom avgusta2.blok tretman krajem septembra

Broj tretmana 2 3 tretmana po bloku

Temperatura 12-200C tretman tokom danatokom dana 20-250C tretman uvee ili ujutro

>250C tretman rano ujutro

Koncentracija Tretman odozgo 60% FATretman odozdo 60% - 85% FA

Tabela 2. Uputstvo za kratkoroni tretman mravljom kiselinom (FA)

Doze 1 sprat (ml) 2 sprat (ml)(zavisno od veliine konice) Odozgo 20-30 40-50

Odozdo 20-30 40-60

Viskozni suner (sporija evaporacija)Absorbentni materijal Meki vlaknasti karton (brza evaporacija)

Meka vlaknasta Pavatex ploa

Povrina evaporacije Priblino 15 x 20 x 0.5 cm

Merenje prirodnog mortaliteta krpeljaKontrola efikasnosti Poetak 14 dana nakon poslednjegtretmana tretmana

Trajanje 2 nedelje Vie od 1 varoe/po danu preporuuje se dodatni tretman

Sigurnosne mere Zatitne naoari, gumene rukavice, pri aplikaciji dostupna voda

Tabela 2. Uputstvo za kratkoroni tretman mravljom kiselinom (FA) - nastavak

Slika 2.

Aplikacija 65% mravlje kise

APARAT ZA ZAMAGLJIVANJE EKO FOG 2003 za unitavanje varoe

Tretiranje sa aerosolom protiv Varroe destructor se radi po principu EKO FOG (ekoloka magla) tip 2003.

Tretiranje se vri u kasnu jesen i rano prolee. Temperatura tretiranja je od 3 do 8C. Za LR konicu na dva nastavka vreme doziranja je 45 do 60s pri pritisku od 0.2 do 0.4 bara.

Priprema doze:1. u pric se stavlja 45 ml destilovane vode i 5 ml Amitraza2. sa ovim rastvorom moe da se dozira od 45 do 50 pelinjih drutava

NAPOMENA: kontrolu posle tretiranja vritia) posle 24 satab) posle 48 satic) posle 72 sata

Ako je ugroenost drutva velika, tretiranje ponoviti za 7 dana.

Slika 3.

EKO-FOG 2003

PRIMENA TIMOLA U KONTROLI VAROZE

Aplikacija timola u tenom stanju prekoapsorbentnih uloaka

Aplikacija timola u kristalnom obliku

Slika 5.

Aplikacija timola preko absorbentnih uloaka

iane podnjae se koriste kako u dijagnostici i kontroli prirodnog mortaliteta krpelja, tako i u

programu kompletne ekoloke strategije borbe protiv varoze.

Pragovi infestiranosti

Istraivai u Evropi postavili su sledee limite prirodnog dnevnog mortaliteta krpelja, koji mogu dovesti do kolapsa pelinjeg drutva:

vie od 0.5 krpelja / dnenvo u periodu zima/rano prolee; vie od 6 krpelja / dnevno u prolee; vie od 10 krpelja / dnevno u rano leto; vie od 16 krpelja / dnevno sredinom leta; vie od 33 krpelja / dnevno u kasno leto; vie od 20 krpelja / dnevno u jesen.

Ukoliko je re o hroninoj infestaciji neophodno je hitno preduzeti mere zatite ako je mortalitet 8 krpelja/dnevno. Ako je mortalitet 2 krpelja/dnevno zatitni tretman treba obaviti u periodu do 2 meseca. Ako je mortalitet 1 krpelj/dnevno zatitne mere treba preduzeti u periodu do 3 meseca ili makar pre zime.

Mart

April

Maj

Juni

Juli

Avgust

Septembar

Oktobar

Novembar

Upotreba biotehnikih mera kontrole

i

Praenje prirodnog mortaliteta krpelja

2 kratka ili 1 dugi tretman FA odnosno tretman timolom priblino tri nedelje

organsko pelarenjeAmitraz, Flumetrin ili Fluvalinat

konvencionalno pelarenje

Zimski tretman u drutvima bez leglaOksalna ili mlena kiselina u organskom pelarenju

Perizin ili Apitol u konvencionalnom pelarenju

GENERALNA STRATEGIJA8 - 6 nedelja pre glavne pae tretman FA organsko

pelarenjeFlumetrin, Fluvalinat ili Amitraz konvencionalno

pelarenje

veci prinosi nektara i polena

Documents