veliki prasakvelikiprasak.com/pdf/velikiprasakspec005.pdf · imalnoj meri. najčešće, pak,...

ATEISTI.COM

BOG PRAZNINAMichael Shermer

Ami Toben

KLASIČNE RELIGIJSKE LOGIČKE GREŠKE

INTERVJU SA PREDRAGOM

STOJADINOVIĆEMVladimir Božanović

Specijal 5 Novembar 2014.

Odlomak iz knjige Predraga Stojadinovića „50 logičkih grešaka za koje treba da znate“

VelikiPrasakve

likip

rasa

k.co

m

2 Veliki Prasak | Specijal 5 | Novembar 2014

SadržajVELIKI PRASAKčasopis Udruženja „Ateisti Srbije“

Izdavač:Udruženje „Ateisti Srbije“

Kontakt telefon:+381 63 80 44 200

Glavni i odgovorni urednik:Vladimir Božanović

Redakcija:Marko EkmedžićMiloš ĐuričićJelena RadojčinPredrag StojadinovićTejmur ŠihmamedovTatjana Manojlović

Lektori: Ana ArsenovićGordana ŠušnjarJana RistićKatarina VukašinovićMiodrag Ribić Milena Burgić

Prevod:Katarina VukašinovićAneta Stojković

Dizajn i prelom:Tejmur Šihmamedov

ISSN 2217-5679 Veliki prasak (Online)

Finska bajka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Autor: Krugolina Borup

Argument iz greške. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Autor: Predrag Stojadinović

Argument iz vere. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 Autor: Predrag Stojadinović

Argument iz lepote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Autor: Predrag Stojadinović

Argument iz moralnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Autor: Predrag Stojadinović

Argument iz žrtve. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Autor: Predrag Stojadinović

Teleološki argument. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Autor: Predrag Stojadinović

Ontološki argument . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Autor: Predrag Stojadinović

Kosmološki argument. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Autor: Predrag Stojadinović

Bog praznina. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Autor: Michael Shermer

Intervju sa Predragom Stojadinovićem . . . . . . . . 18 Autor: Vladimir Božanović

Klasične religijske logičke greške. . . . . . . . . . . . . 20 Autor: Ami Toben

Humor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Citati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

Novembar 2014 | Specijal 5 | Veliki Prasak 3

U ovom broju:

Foto:naslovna: apod.nasa.gov

str. 6: bontour.rustr. 8: worldbeststudents.org

str. 9: ask.fm str. 10: forums.oneplus.net

str. 11: wordlesstech.comstr. 12: petercook.com

str. 13: talhoscasal.com str. 14: patheos.com

str. 15: goo.gl/koOmFw str. 16: wall321.com

str. 19: goo.gl/ScpCqOstr. 20: goo.gl/ofXjaP

web: ateisti.com i velikiprasak.come-mail: [email protected]

Argument iz moralnosti

Kosmološki argument

Ontološki argument

Teleološki argument

strana 12.

strana 14.

strana 16.

strana 15.

Časovnik i svemir su isto, osim kad nisu.

Sve što postoji ima uzrok, osim boga.

Zamišljaš da nešto postoji, dakle to postoji.

Autor: Predrag Stojadinović




Bog postoji zato što postoji moral, i obrnuto.


Ima jedna zemlja u kojoj učenici polaze u školu kasnije (napomena: sa 7 godina), ima-ju manji broj časova, uživaju u tromesečnom letnjem raspustu, provode manje vreme-na u školi dnevno, skoro uopšte nemaju domaće, a tek retko imaju kontrole zadatke.

Ima jedna zemlja u kojoj su nastavnici cenjeni profesionalci, brzo dobijaju stalan posao, retko se evaluiraju, primaju prosečnu platu, imaju jak sindikat. Ima jedna zem-lja u kojoj su škole skromno finansirane, razvijaju sopstveni nastavni plan i program,

istražuju i usvajaju nove tehnologije, nemaju razliku u postignućima učenika i nijedno dete ne ostavljaju na cedilu. Ta zemlja nalazi se u vrhu top liste svih zemalja sveta po

skoro svim merilima. Dobrodošli u Finsku.

UVODNA REČ Krugolina Borup

Ovako počinje dokumen-tarni film The Finland Phe-

nomenon: Inside the World’s Most Surprising School Sys-tem (http://youtu.be/Up0J-dxYl5h0) koji se iz četiri dela u celosti može pogledati i na Youtube-u, što vam toplo i preporučujem.

Reče mi jedan bloger nedav-no (neka mi oprosti što ne zapamtih koji tačno): “Prouči malo finski obrazovni sistem.”

Rečeno, učinjeno.

Njihov je obrazovni sistem st-varno na nivou prelepe ba-jke. Iz bilo čije perspektive da ga pogledamo, deluje goto-vo nestvarno. Učenici, nas-tavnici i ministarstvo podjed-nako su prezadovoljni svojom ulogom u njemu. Baziran je na POVERENJU.

Sve je počelo ranih sedam-desetih godina prošlog veka, kada su političari rešili da “mozak” proglase za najvred-niji nacionalni resurs. Mislim, izuzev šuma, malo šta drugo od resursa i imaju. Pet godi-na su vodili javnu raspravu o tome šta žele da imaju kao krajnji rezultat obrazovanja. I smislili su sistem koji je nakon 25 godina počeo da proizvodi mlade ljude spremne za živ-ot u ovom našem vrlom, no-vom, globalizovanom svetu, mlade ljude koji na PISA tes-tovima iz godine u godinu

postižu vrhunske rezultate.

U čemu je trik?

- Osnovna škola traje 9 godi-na, a deca u nju polaze u go-dini u kojoj pune 7 godina.

- Jedan čas traje 60 minuta, od čega 45 minuta otpada na nastavu, a 15 minuta na igru/odmor. Plus pauza za ručak. Deca dnevno imaju u proseku 75 minuta odmora dnevno.

Na odmorima izlaze napolje, bez obzira na vremenske pri-like. Izuzev ako je -15 i duva vetar.

- U mlađim razredima, igri se posvećuje posebna pažn-ja. Što reče jedan nastavnik u intervjuu jednim novinama: “Deca moraju da se igraju. Ako se deca ne igraju, deca ne mogu da uče.”

- Sva deca imaju besplatan ručak u školi, a često i be-splatnu užinu.

- Domaći zadaci bukvalno ne postoje do sedmog razreda. Nakon toga se uvode u min-

Finska Bajka

Dobrodošli u Finsku!


imalnoj meri. Najčešće, pak, domaćih zadataka nema sve do srednje škole, a tada na njih otpada oko pola sata dnevno.

- Kontrolni zadaci i testovi ne postoje sve do kraja osnovne škole.

- Numeričke ocene ne posto-je do poslednjeg razreda os-novne škole, tj. školama je ostavljeno da same procene kada će ih uvesti, s tim što su obavezne da ih imaju na kraju poslednjeg razreda. U prak-si, škole ne uvode numeričko ocenjivanje do viših razreda osnovne škole (od sedmog nadalje), i to samo na kraju godine.

- Škole su obavezne da naprave pisani izveštaj o postignućima svakog učenika na kraju svake godine. Uglav-nom opisno. Školama je os-tavljeno da same odluče da li će izveštaje o postignućima učenika pisati jednom do dva puta tokom školske godine, ili ne.

- Odeljenja su mala, u pro-seku imaju 19 učenika u prvih 6 razreda, a 21 učeni-ka u višim razredima. Sind-ikat nastavnika izborio se da časovi nauke budu ograničeni na maksimum 16 učenika, da bi svako od njih uspeo da na času sprovede neki eksperi-ment.

- Nacionalni prosvetni savet propisuje samo srž nastav-nog plana i programa. Škole same razrađuju sopstvene nastavne planove i programe, u skladu sa tim opštim smer-nicama.

- Deca su prvih 6 razreda sa jednim nastavnikom/nas-tavnicom, koji im drži sve predmete izuzev časova fizičkog, muzičkog i likovnog, za koje škole mogu da an-gažuju posebne nastavnike. Od 7. do 9. razreda, deca do-bijaju predmetne nastavnike.

- Nastavnici dnevno izvode do 4 časa nastave, ne više. Ned-eljno su u obavezi da u školi provedu 20 sati. Šta će i ko-liko će nakon toga raditi - nije propisano. Veruje im se da će preostalo vreme utrošiti na rad s učenicima koji imaju po-teškoća u savladavanju grad-iva i na lično usavršavanje. Što oni i rade, od prvog razre-da osnovne škole. Zato je ponavljanje razreda u Finskoj skoro misaona imenica, a ra-zlika između najslabijih i na-jboljih učenika - najmanja na svetu.

- Visina plate nastavnika u osnovnoj školi je na nivou prosečne plate u zemlji.

- Da bi neko mogao da radi kao nastavnik, mora da stekne master diplomu. Školovanje se izvodi na Nas-tavničkom univerzitetu i traje 5 godina. Prve tri godine po-hađaju fakultetske, a posled-nje tri master studije. Oni koji žele da budu razredni nas-tavnici, master rade iz oblasti opšteg obrazovanja. Oni koji žele da budu predmetni nas-tavnici, master rade iz odab-ranog predmeta.

- Samo najbolji srednjoškolci uspevaju da upišu studije za nastavnika. Tipično, za pred-viđeni broj studentskih mes-ta prijavi se 10 puta više zain-teresovanih. U 2010. godini, 6600 kandidata konkurisalo je za 660 studentskih mesta. Tako u Finskoj posao nastavni-ka dobijaju najsposobniji.

- Tokom studija, budući nas-tavnici su slobodni da poseću-ju časove u bilo kojoj školi, na bilo kom času. Nakon posete časovima, imaju sastanke s nastavnicima čije su časove pratili, i međusobno razgov-araju. Nastavnici daju save-te studentima, studenti daju povratne informacije nas-tavnicima. Uprava škole up-ravo te povratne informacije smatra najboljom evaluaci-jom nastavnika. Uzgred, i jed-

inom.

- Idealnim časom se smatra onaj u kome nastavnik priča 40%, a učenici 60% vreme-na. Deci se ne predaje, već se deca podstiču da razmišlja-ju, pitaju, istražuju, otkrivaju. Deca se uče da misle svojom glavom.

- Prosvetna inspekcija pri Ministarstvu obrazovan-ja ukinuta je 1991. godine. Ministarstvo veruje loka-lnoj samoupravi. Lokalna samouprava veruje školama. Škole veruju nastavnicima. Nastavnici veruju učenicima.

Rezultat - Finska bajka.

Koliko smo mi daleko od nje?Statistički gledano, Srbija i Finska imaju dosta sličnosti.Školske 2009/10. godine, u Srbiji je u osnovnim školama bilo 583.799 učenika u 3.505 škola; u Finskoj 586.381 uče-nika u 3.579 škola. Prosečan broj učenika po školi u Srbiji, dakle, iznosi 166,56, u Finskoj 163,84.U Srbiji je iste godine u os-novnim školama radilo 50.886 nastavnika, od čega 32.591 sa

punim radnim vremenom.

U Finskoj 44.433 - svi sa pun-im radnim vremenom. Odnos učenik/nastavnik u Srbiji iznosi 11,47 učenika po nas-tavniku, odnosno 17,91 po nastavniku s punim radnim vremenom. U Finskoj: 13,20 učenika po nastavniku.

Finska na finansiranje obrazo-vanja troši 6,1% GDP-a. Srbi-ja: 4,7% GDP-a. Evropski pro-sek je oko 5,00% GDP-a.Jeste, Finska ima deset puta veći GDP per capita (49.349 USD) od nas (4.917 USD).

U čemu je trik?


Ali šta je tu starije - kokoš ili jaje? Da li je naš obrazovni sistem loš zato što nam je GDP mali, ili je finski GDP ve-liki zato što im je obrazovni sistem dobar?

Da li bi poboljšanje našeg obrazovnog sistema poveća-lo i GDP države? Konačno, ne mogu se oteti utisku da i mi, baš kao i Finska pre 40 godi-na, nemamo drugog izbora nego da “mozak” proglasimo najvrednijim domaćim resur-som. Alternativa su maline.Uostalom, da li je novac na-jvažniji element kojim bi se objasnila razlika između us-pešnosti njihovog i našeg obrazovnog sistema?

Meni se nešto čini da bi se el-ement koji bi najbolje objas-nio tu razliku mogao najpre naći u načinu na koji Finska neguje, odgaja i poštuje nas-tavnike, stvarajući uslove da to postane jedna od najcen-jenijih i najpoštovanijih pro-

fesija u zemlji, osigurava-jući tako da se za nastavničke studije prijavljuju najbolji i najsposobniji.

A možda objašnjenje treba tražiti i u Deda Mrazu iz La-ponije, ne znam...

Znam samo da je osnovnu primedbu mog deteta nakon prvog susreta sa školom (“Ka-kav im je to veliki odmor, kad čas posla prođe? I zašto nema igranja kad je u predškols-kom bilo?”) Finski obrazovni sistem prepoznao. Kao što je prepoznao i drugu njegovu veliku primedbu - postojanje domaćih zadataka.

I ne samo što je to prepoznao, nego je svojom uspešnošću finski obrazovni sistem - ako mene pitate - jednom za svag-da zatvorio usta svima koji postojanje domaćih zadataka i vojnički poredak u školi pra-vdaju potrebom o “stvaranju radnih navika”.

Džaba nama stvaranje radnih navika branja malina.

Bolje bi nam bilo da uloži-mo u stvaranje mislioca, pre-duzetnika i inovatora.

A toga nema bez igre i mo-tivacije učenika, bez gajen-ja odnosa prema učenju kao nečemu zanimljivom, umesto nečemu što treba da se pros-to odradi i istrpi.

Bez muke nema nauke?

Kako gde.

U Finskoj ima.

Dakle, i kod nas može biti.

Ima li neko ideju: kako?


Predrag Stojadinović LOGIKA

Argument iz greške je logička greška koja nas-

taje kada se tvrdi da je nečiji stav obavezno neistinit zbog toga što je argument koji je korišćen da se taj stav odbrani bio pogrešan.

Kao i sve drugo, i logičke greške mogu biti pogreš-no shvaćene i korišćene, pa čak mogu postati i izvor pogrešnog rezonovanja. Kada je neki argument pogrešan, to znači da ne postoji logička veza između premise i zakl-jučka. Ali to ne govori ništa o samom zaključku i njegovoj istinitosti.Činjenica da neko nije uspeo da odbrani svoju tvrdnju nije ujedno i dokaz da je ta tvrdnja automatski pogrešna. Možda postoje drugi validni argu-menti koji tu tvrdnju podrža-vaju, ali su toj osobi nepozna-ti. Zato nije opravdano tvrditi da je zaključak neistinit samo

zato što je argument pogrešan. Vrlo je lako smisliti pogrešan argument za bilo koju tvrdn-ju, bez obzira na to da li je ta tvrdnja istinita ili nije. Ono što jeste često teško je naći ubedl-

jiv argument za neku tvrdnju, čak i kada je ona istinita.Treba imati na umu da je sas-vim razumno odbaciti neku tvrdnju za koju ne postoji ni-jedan adekvatan dokaz. Ako možete da pokažete da su svi ponuđeni argumenti za određenu tvrdnju pogrešni, onda nećete napraviti logičku grešku argument iz greške ako tu tvrdnju odbijete, jer je teret dokazivanja upra-vo na braniocima te tvrdnje. Ali, ako dodatno zaključite da je suprotna tvrdnja zbog toga tačna, onda ste napravili logičku grešku. Ovo je greška zbog toga što se

prebrzo izvlači zaključak da sigurno ne postoje neki drugi argumenti za tu tvrdnju koji jesu validni i to samo zato što je neko uspeo da iznese jedan ili više pogrešnih argumenata za tu tvrdnju. Primeri:- Prepoznavši da je Tijana napravila logičku grešku dok je objašnjavala da bi trebalo da jedemo zdravu hranu zato što je to popularno, Stevan odlučuje da svakog dana jede po nekoliko duplih čizburgera sa slaninom.Iako je sasvim tačno da ništa ne treba raditi samo zato što je popularno, to ne znači da nije

tačno da treba jesti zdravu umesto brze hrane.- Nevena: Sve mačke su životinje. Mika je životinja. Dakle, Mika je mačka.Stevan: To je logička greška i zaključak je pogrešan. Dakle, Mika nije mačka.Iako je Nevena zaista napravi-la logičku grešku, to nikako ne znači da Mika ne može zaista da bude mačka.

Treba imati na umu da je sasvim razumno odbaciti neku tvrdnju za koju ne

postoji nijedan adekvatan dokaz.

Argument iz greškeZaključak da je tvrdnja neistinita zato što argument nije validan

Latinski naziv: argumentum ad logicam


Veruješ da nešto postoji, dakle to postoji

LOGIKA Predrag Stojadinović

Argument iz vere je ar-gument za postojan-

je boga. Ova logička greš-ka nastaje kada se tvrdi da možemo da znamo da pos-toji bog kroz veru. Čak i kada bi to bila isti-na, ovaj argument ipak u sebi sadrži jedno očigledno ograničenje. Naime, da bi smo prihvatili taj argument kao validan, neophodno je da smo ga prethodno već prihvatili kao validnog. Argument iz vere ima sledeći oblik: P1: Vera je jedinstven metod znanja:- Ništa se ne može znati sa sigurnošću ili biti dokazano od nule.- Zato se moramo osloniti na pretpostavke koje prih-vatamo na osnovu vere.- Kroz veru možemo znati da ove istine ne mogu drugači-je biti verifikovane.P2: Postojanje Boga ne može se utvrditi, osim kroz veru.P3: Ja imam veru u Boga.Zaključak: Bog postoji.

Već u samom startu nailazi-mo na problem, a to je prva premisa koja jednostavno nije istinita.

Tvrdnja da se ništa ne može znati sa sigurnošću ili biti dokazano od nule može se pokazati kao lažna kada se uzme u obzir recimo filo-zofski iskaz Renea Dekar-ta (Rene Decartes) „Mislim dakle jesam“ ili na primer prosta matematika.

Možete sasvim lako da dokažete sebi da vaš um

postoji u nekom mogućem obliku, kao i da je 2+2=4 sa apsolutnom sigurnošću. Dodatni problem je činjen-ica da vera nije neophodna ni u jednoj drugoj situaciji, jer je potpuno nepouzdana. Članovi raznih kultova, ali i članovi konvencionalnih religija, često imaju toliko jaka ubeđenja i veru da ih to natera da izvrše ubistvo ili samoubistvo, čak i kada su ta njihova ubeđenja oči-gledno lažna.

Argument iz vere je apso-lutno kontraproduktivan za ateiste. Pošto se insistira na tome da je vera najbolji, ili čak jedini način bogopo-znanja, to podrazumeva da svako ko nema veru mora odmah da odustane od ot-krivanja čega bilo o bogu.

Ovaj argument podstiče teiste da ni ne pokušava-ju da opravdaju svoja vero-vanja čvrstim, objektivnim dokazima. Na kraju, ovaj argument je krajnje neuverljiv svakome ko već ne veruje u sam zak-ljučak. Međutim, kontradik-torno, ipak pruža način ver-nicima da reafirmišu svoju veru kroz kružno rezono-vanje (moja vera u Boga je opravdana mojom verom u boga).

Ovo čini da argument bude defanzivna taktika. Takti-ka koja nema moć da ubedi druge, ali koja postaje nepo-bitna samo zbog puke tvr-doglavosti. Ateista suočen sa nekim ko iskreno veruje u ovaj argument mora odu-stati, samo zato što teista iz-gleda potpuno nedostižno kroz racionalnu diskusiju.

Argument iz vere

2+2=4!


Argument iz lepote je opš-ti argument koji se pozi-

va na postojanje lepote kao metafizičke osobine koja se ne može objasniti na materijalistički način. Tvrdnja je da lepota može doći samo iz nekog natprirodnog svemogućeg bića, kao što je bog. Često se koristi u obliku gde se prirodni talenti nekog pojedni-ca predstavljaju kao primer ove navodne božanske lepote.

Ričard Dokins (Richard Dawkins) je dao sledeći rezime ovog argu-menta u svojoj knjizi „Zabluda o bogu“: „Kako se usuđuje bilo koje drugo ljudsko biće da stvori takvu divnu muziku/poeziju/umetnost kada ja to ne mogu da uradim? Mora da je Bog to ura-dio!“.

Najveći problem sa argumentom iz lepote je taj što se potpuno ignoriše činjenica da je percep-cija lepote psihološki fenomen koji se lako može objasniti u smislu evolucionarnih principa i neuroloških modela senzorne obrade. Takođe, potpuno se ig-norišu sve ne-lepe, pa čak i zaista odvratne stvari u univerzumu. Njih, verovatno, nije stvorio bog.

Osim toga, ne postoji apsolut-ni standard lepote. Ideja lepote je potpuno subjektivna, iako ipak jesmo evoluirali da delimo mnoge naše zajedničke ideje o lepoti, to ne znači da ćemo se svi uvek složiti oko toga šta jeste, a šta nije lepo.

U argumentu iz lepote se nasil-no i neosnovano nameće neka-kva veza između božanskog proviđenja i onoga što se subjek-tivno doživljava kao lepota. Bilo da je u pitanju prirodna lepota ili neko umetničko delo, jednos-tavno se pretpostavlja da je ta veza očigledna. Niko nikada ni ne pokušava da objasni ili predstavi logiku iza ovog argumenta, jer ne postoji.

Odličan primer argumenta iz lepote je analiziran u prvom po-glavlju knjige Kristofera Hičensa (Christopher Hitchens) „Bog nije velik“, gde učiteljica po imenu gospođa Vots (Ms. Watts) kaže đacima: „Pa, vidite deco, kako je moćan i darežljiv Bog. On je napravio svo drveće i travu da budu zeleni, što je upravo boja koja najviše odmara naše oči. Zamislite, umesto toga, ako bi vegetacija bila sva ljubičasta ili narandžasta. Kako bi to bilo grozno“. Hičens shvata, kao što bi trebalo da shvati svako ko

ima osnovno znanje o prirodnoj selekciji, da su naše oči te koje su prilagođene prirodi, a ne obrnu-to. Mi smo se jednostavno razvili tako da vidimo ove opšte i česte prizore kao nešto lepo.

„Ne možete samo reći da Bog postoji jer je svet lep. Morate ob-jasniti rak kostiju kod dece. Mor-ate objasniti činjenicu da gotovo sve životinje u divljini žive pod stresom, da nemaju dovoljno hrane i da će umreti nasilnom i krvavom smrću. Ne postoji način da samo izaberete lepe delove i kažete da to znači da Bog posto-ji i da ignorišete činjenicu da je priroda to što jeste. Čudo prirode se mora uzeti u celini.“- Stiven Fraj (Stephen Fry)

Predrag Stojadinović LOGIKA

Argument iz lepote

U argumentu iz lepote se nasilno i neosnovano

nameće nekakva veza između božanskog proviđenja i onoga što se subjektivno doživljava

kao lepota.

Sve što je lepo je od boga, ostalo nije.


Argument iz morala je argu-ment apologeta da je Bog

jedini izvor morala, i da stoga, ako postoji objektivan moral, mora postojati i Bog.

Poseban oblik ovog argumen-ta potiče od argumenta Tome Akvinskog da se moralni deo Mojsijevog zakona može iz-vesti iz prirodnog zakona. Nas-tavak te tvrdnje je da moral-nost dolazi iz Svetog Pisma, koje je, opet, reč Božija.

Argument iz morala se lako opovrgava objašnjavanjem prirodnog porekla morala. Iako postoje različite sekularne formulacije morala i etike, kao što je na primer humanizam, ipak je potrebno da se objasni zašto osećamo moral. Evolu-cionarne prednosti za određe-na ponašanja koja se mogu smatrati „moralnim“, pruža-

ju alternativno objašnjenje koje ne zahteva Boga. Evolu-cionarna psihologija, kada se pravilno primenjuje, pokušava da uradi upravo to, da pruži prirodno objašnjenje za mor-al. Na primer, ubijanje neke osobe je štetno za društvo u

celini; pleme tada ima jednu osobu manje koja može da pomogne ili da ga brani. Spro-vođenje zakona nije savršeno efikasno i moralnost daje do-datnu barijeru protiv kriminal-nog ponašanja.Tu je i nekoliko drugih specifičnih načina za pobijanja ideje da moralnost dolazi isk-ljučivo od Boga, kao i logičke greške u korišćenju te ideje kao argumenta za postojanje božanstva:

• Postojanje Boga se pret-postavlja u definisanju nečega što već postoji (moralnost); stoga je pokušaj da se dokaže postojanje Boga na ovaj način u stvari samo logička greška kružni argument.

• Pretpostavka da postoji sve-mogući Bog dovodi do proble-ma vezanog za komunikaciju moralnog kodeksa na jasan i autentičan način.

• Argument da je moralnost urođena od Boga implicira da se ovaj argument bazira na argumentu da se direktno st-varanje zapravo desilo, i da ga nije promenio/oštetio Prvo-rodni greh.

• Postoje alternativna objašn-jenja za poreklo morala osim Boga.

• Kada više različitih religija/konfesija koriste ovaj argu-ment da bi opravdale svoju verziju božanstva, kredibilitet čitavog argumenta time slabi zato što „objektivna“ moral-nost iz premise nije baš ista za svaku od njih.

• Za Avramovske religije, boži-ji postupci nisu baš ono što većina ljudi može da opravda kao „moralno“ kada su oni ti koji izvode postupke.

LOGIKA Predrag Stojadinović

Argument iz moralnostiBog postoji zato što postoji moral, i obrnuto.

„Jedna od najvećihtragedija čovečanstva

je to što je religijakidnapovala moral.“


Generalno, argumenti za po-stojanje boga nisu preterano

pametni, ali argument iz žrtve je jednostavno toliko očigledno pogrešan da je zaista poražava-juća činjenica da je neophodno objašnjavati ga iznova i iznova. Argument iz žrtve je naziv za dve različite logičke greške koje kori-ste neki hrišćani: 1. Tvrdnja da nešto postaje istina ako je osoba koja to iznosi omra-žena zbog toga (varijacija Galile-ovog gambita).2. Tvrdnja da je mučeništvo do-kaz za istinitost neke propozicije jer mučenici ne bi umrli ni zbog čega (oblik logičke greške ─ do-kaz tvrdnjom). Prva verzija obično proizilazi iz uverenja da je poruka koja se prenosi razlog da ljudi budu ne-prijateljski nastrojeni zbog ne-prijatne istine koju ta poruka sadrži. Ovakvo shvatanje ovog argu-menta se prvobitno pojavilo na jednom od hrišćanskih foruma gde je primećeno da opovrgava-nje argumenta jednog člana, koji je bio pod utiskom da ga ostali članovi foruma mrze, rezultira u jačanje poverenja tog člana u sopstveni, potpuno opovrgnuti argument.Argument je navodno popula-ran među hrišćanima jer u Bibliji piše da očekuju progone za svoja uverenja, i da progon ukazuje na to da su u pravu.

Na primer: Matej glava 5:11-12: „Blago vama ako vas uzasramo-te i usprogone i kažu na vas sva-kojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.“ Druga verzija, dosta starija od varijacije Galileovog gambita, koristi se kao argument da je hri-šćanstvo (islam ili šta god) istina, jer ljudi ne bi postajali mučenici da je u pitanju laž. Stoga, pretpo-stavljena lična sigurnost/ubeđe-nost tih mučenika unapređuje se u definitivni dokaz za tvrdnju da je njihovo verovanje/ubeđenje istinito. Premisa da ljudi nikada ne bi „umrli za laž“ je očigledna ne-istina. Ljudi su tokom istorije, u stvari, umirali za uverenja koja su se ispostavila kao lažna, ob-manjujuća, pogrešno shvaćena, pa čak i međusobno isključujuća.

Na primer, za vreme II svetskog rata hiljade Nemaca je umrlo zbog uverenja da su oni „gospo-darska rasa“ i da su opravdani u osvajanju drugih naroda za svoj „životni prostor“. Takođe tokom II svetskog rata, mnogi japan-ski civili su izvršili samoubistvo da ih Amerikanci ne bi zarobili, zbog lažnog uverenja da će biti maltretirani. (Mada, ruku-na-sr-ce, Gvantanamo Bej u 21. veku opravdava ovo uverenje.) Godine 1993., 76-oro ljudi je poginulo u gradu Vaco (Waco) u Teksasu, jer su verovali da je njihov vođa Dejvid Koreš (David Koresh) bio božji prorok. Godine 1997., 39 pripadnika sekte Rajska kapija izvršilo je samoubistvo u uverenju da će ih nakon prolaska Hejl─Bopove (Hale─Bopp) komete NLO pre-vesti do „Njihovog sveta“. Kada bi argument iz žrtve bio istinit, to bi značilo da je sekta Rajska kapija jednako istinita kao i hri-šćanstvo.

Argument iz žrtvePredrag Stojadinović LOGIKA

Žrtvovanje za neko ubeđenje dokazuje validnost tog ubeđenja.


Ova greška se još naziva i ar-gument iz dizajna.

Teleološki argument je argu-ment za postojanje boga koji se može sumirati na sledeći način: Kada vidim kompleksan objekat kao što je časovnik, znam da je dizajniran. Dakle, kad vidim kompleksan objekat kao što je tigar, ja treba da zaključim da je dizajniran.

Ovaj način poređenja dva objek-ta i izvlačenja zaključka na osno-vu sličnosti, pri tom ignorišući veoma bitne razlike, je odličan primer logičke greške pogrešna analogija.

Ovaj argument je možda bio ubedljiv u 17. i 18. veku, ali je danas potpuno uzaludan. Neka-da su ljudi znali za samo jedan uzrok za kompleksne stvari koje izgledaju dizajnirano, konkretno dizajnera. Dok danas ljudi znaju za dva takva uzroka, dizajnera i prirodu, tačnije evoluciju pu-tem slučajne mutacije i prirod-ne selekcije.

Dodatno, ne samo da je biolo-gija napredovala u odnosu na

1. vek, već je i sam proces diza-jniranja napredovao do te mere da su mnoge stvari danas diza-jnirane od strane kompjutera, koji sami simuliraju potrebna rešenja.

Ljudi su u 17. veku mogli da po-kažu, na primer, teleskop i za-ključe da postoji dizajner. Ali da-nas, čak i kada gledamo u neki objekat koji su ljudi napravili, ne možemo biti sigurni da iza tog projekta stoji dizajner ili je možda bio u pitanju kompjuter.

Argument iz dizajna ima još je-dan veliki problem, a to je pret-postavka da su dokazi o dizaj-nu objektivni i očigledni za sve posmatrače. Ali u stvarnosti, sposobnost da se uoči dizajn je uglavnom funkcija famili-jarnosti i kulturnog konteksta. Analogija sa časovnikom pret-postavlja da bi neko ko prona-đe kompleksan objekat koji su napravili ljudi odmah obavezno zaključe da je dizajniran. Među-

tim, poznati su slučajevi gde su posmatrači koji nisu upoznati sa takvim predmetima zaključili da su u pitanju prirodni objekti. Na primer, postoje zabeleženi slu-čajevi iz melanezijskih plemena gde su ljudi pokušavali da izlegu „jaje aviona“, zapravo bombu, u vatri. Dok će neko ko je upoznat sa savremenom tehnologijom odmah prepoznati dizajn kada vidi bombu, oni koji nisu upo-znati sa takvom tehnologijom neće videti nikakve dokaze da se radi o dizajnu.

Analogija sa časovnikom je i sa-moopovrgavajuća. Ako ste pre-poznali da je časovnik dizajniran jer je složeniji od prirode, kako onda priznati da priroda mora biti dizajnirana, jer je zapravo mnogo složenija od časovnika? To je kontradikcija. Ili je sat slo-ženiji od prirode ili je priroda složenija od sata.

Teleološki argumentLOGIKA Predrag Stojadinović

Ovaj argument je možda bio ubedljiv u 17. i 18. veku, ali je danas potpuno

uzaludan.

Časovnik i svemir su isto, osim kad nisu.


Ontološki argumenti su argumenti za postojanje

Boga koji se uglavnom pojavl-juju u hrišćanskoj teologiji. Tačan kriterijum za klasifikaci-ju ontoloških argumenata ne postoji, ali ontološki argumenti generalno počinju sa definici-jom Boga i završavaju zaključ-kom da je neophodno da Bog postoji. Ontološki argumenti se uglavnom ili isključivo baziraju na apriori obrazloženjima a ne na empirijskim posmatranjima.

Prvi i najpoznatiji ontološki ar-gument formulisao je Anselmo Kenterberijski u 11. veku:

P1: Bog je, po definiciji, biće od koga ništa veće nije moguće zamisliti.P2: Ideja o Bogu postoji u umu.P3: Postojanje u umu i u st-varnosti je veće od postojanja samo u umu.

Zaključak: Bog postoji u stvar-nosti jer je samo tako najveće moguće biće.

Anselmov ontološki argument je primer neformalne logičke greške jer se bazira na pre-misama koje nisu sve istinite. Problem je konkretno u trećoj premisi jer se tu meša posto-janje ideje o Bogu, koncepta, sa postojanjem samog Boga kao bića. Ova obmana nije odmah primetna zbog validne druge premise na koju se nep-rimetno, ali sasvim pogrešno, nadovezuje treća, neispravna premisa, suptilnim izjednača-vanjem ideje o Bogu sa samim Bogom kao bićem.

Postojanje ideje o Bogu i pos-tojanje samog Boga nisu iste vrste postojanja upavo zbog toga što ideja o Bogu nije isto što i sam Bog kao biće, stoga je pogrešno uopšte porediti ih i dovoditi njihovo postojanje u vezu.

Greška u Anselmovom on-tološkom argumentu se na-jbolje može pokazati analizom raznih varijacija ovog argu-menta. Umesto za postojanje

Boga možemo sastaviti argu-ment za postojanje ružičastog jednoroga kao najlepšeg bića, babaroge kao najružnije, Deda Mraza kao najrumenijeg, itd.

Evo jednog takvog argumenta za postojanje plazma keksa u ustima:

P1: Plazma keks je najukusniji keks koji možemo da zamisli-mo.P2: Ideja o plazma keksu pos-toji u umu.P3: Plazma keks u ustima je ukusniji od plazma keksa u umu.

Zaključak: Plazma keks je u ustima.

Ako vidite grešku u ovom pla-zmološkom argumentu, onda sigurno možete da pronađete grešku i u Anselmovom on-tološkom argumentu.

Ontološki argumentPredrag Stojadinović LOGIKA

Zamišljaš da nešto postoji, dakle to postoji.


Kosmološki argument je ar-gument za postojanje prvog

uzroka svemira (ili neprouzro-kovanog uzroka) ─Aristotelov Primum movens, a zatim se proširuje na argument za posto-janje „bezuslovnog“ ili „vrhov-nog“ bića ─ boga. Jedna od najpoznatijih verzi-ja ovog argumenta potiče od Tome Akvinskog: „Ništa nije iza-zvalo samo sebe. Svaki efekat ima prethodni uzrok. Ovo dovo-di do beskonačne regresije. Ta regresija mora biti prekinuta i to je prvi uzrok, koji mi zovemo bog.“

Zbog teorije Velikog praska, po-javila se stilizovana verzija ovog argumenta, ponekad zvana i Kalamov kosmološki argument. Sledeću formu ovog argumenta izneo je islamski filozof, teolog, pravnik, psiholog i mistik persij-skog porekla Abu Hamid Muha-med ibn Muhamed el Gazali: P1: Sve što počinje da postoji ima uzrok.P2: Svemir je počeo da postoji.P3: Stoga, svemir ima uzrok. Prećutni zaključak jeste da je taj uzrok neuzrokovani, lični Kre-

ator svemira, bez početka, ne-promenljiv, nematerijalan, ve-čan, besprostoran i beskonačno moćan.Postoji nekoliko ozbiljnih pro-blema sa ovim argumentom. Prvi je da, čak i ako prihvatimo tvrdnju da mora postojati prvi uzrok, to ni na koji način ne znači da taj prvi uzrok mora biti bog. Kvantna mehanika pokazu-je događaje koji nemaju uzrok, na primer. Drugi problem je činjenica da mi nemamo nijedan primer ne-čega što nije postojalo a zatim je postojalo, jer sve što „posto-ji“ je samo skup molekula koji su već postojali u svemiru, rekonfi-guracija već postojećih gradiv-nih elemenata. Kada nastane čovek, on nije nastao iz ničega, već je nastao rekonfiguracijom molekula koji su već postoja-li. Problem je u našoj intuiciji, zbog činjenice da ne vidimo gra-divne elemente. Kada sklopimo pesnicu, nije „nastala“ pesnica

već smo samo promenili konfi-guraciju prstiju i šake. Treći, i možda najvažniji pro-blem je pitanje kako nešto što postoji može na bilo koji način da utiče na nešto što ne po-stoji? Uzročna veza može se uspostaviti samo između već postojećih stvari. Ako nešto ne postoji, onda se na to ne može ni uticati. Ovo nije samo fizički nemoguće već nije logički kohe-rentno. Na osnovu ovih nerešivih pro-blema se jasno vidi da je reče-nica “Bog je uzrok postojanja nečega” potpuno nelogična i besmislena i samim tim je to nemoguće. To je samo skup reči koje zvuče lepo, ali nemaju ni-kakvog logičkog smisla. A pošto je ovaj argument upravo defini-cija boga i pošto je logički neko-herentan, onda je ujedno i do-kaz da bog ne postoji.

Kosmološki argumentLOGIKA Predrag Stojadinović

Uzročna veza može se uspostaviti samo

između već postojećih stvari.

Sve što postoji ima uzrok, osim boga.


Prema popularnoj seriji „Drevni vanzemaljci“ (Ancient Aliens),

na kanalu H2 (koji je sestrins-ki kanal Historija), vanzemal-jska inteligencija je posetila Zemlju u dalekoj prošlosti, što pokazuju mnoge arheološke is-kopine. Međutim, naučna objašn-jenja arheologa ne zadovoljavaju entuzijaste za vanzemaljce. Ova serija je najnovije delo u žanru koji je 1968. godine započeo Erih fon Denkien, čija je knjiga „Koči-je bogova?“ postala međunarod-ni bestseler. Ova knjiga dala je nekoliko nastavaka, uključujući i knjige „Bogovi iz svemira“ (Gods from Outer Space), „Bogovi su bili astronauti“ (The Gods Were Astronauts), a kao šlag na tortu za Sudnji dan, tačno na vreme za 21. decembar 2012, objavljene su knjige „Sumrak bogova: majanski kalendar“ (Twilight of the Gods: The Mayan Calendar) i „Povratak vanzemaljaca (onih koji nisu uspeli da se materijalizuju)“ .Teorija o drevnim vanzemaljcima se zasniva na logičkoj grešci pozna-toj kao „argumentum ad ignoran-tiam“ iliti „argument iz neznanja“. Ovo nelogično zaključivanje teče ovako: ako ne postoji zadovoljava-juće ovozemaljsko objašnjenje za, recimo, Naska linije u Peruu, stat-ue Uskršnjeg ostrva ili egipatske piramide, onda teorija da su gore-pomenute izgradili vanzemaljci mora biti tačna.Dok zagovornici teorije o drevnim vanzemaljcima pretpostavljaju da su IT-jevi koristili „akustičnu lev-itaciju kamena“ za izgradnju pira-mida na primer, arheolozi su otkri-li slike koje prikazuju kako hiljade egipatskih radnika koriste drvena

nosila za prenošenje kamenja od kamenoloma do piramida, a potom ih polako podižu u nagib gradeći sve veću piramidu. U ru-inama oko Velike piramide u Gizi pronađene su bakarne bušilice, dleta, testere i šila, a kamenolo-mi su puni nedovršenih blokova i polomljenih alata koji pokazu-ju kako su Egipćani obrađivali kamen. Bilo kakvi artefakti, na-predniji od onih za koje se zna da su korišćeni u trećem milenijumu pre nove ere, primetno su odsutni iz arheoloških izveštaja.Još jedan navodni artefakt vanze-maljaca jeste i simbol pronađen u egipatskom hramu u Denderi, koji blago podseća na modernu sijali-cu, sa izobličenih vlaknom unutra i svećicom na dnu. Umesto da pi-taju arheologe, koji bi im objasnili da ovaj simbol oslikava mit o nas-tanku sveta (ta „svećica“ je, zapra-vo, lotosov cvet koji simbolizuje razvitak život iz prvobitnih voda, a „vlakno“ predstavlja zmiju), zaluđenici za drevne vanzemaljce spekulišu da su bogovi dali Egipć-anima moć električne energije. Ako postavimo pitanje: „Ako je ovo tačno, šta bi još moglo biti tačno?“, moramo se vratiti na čin-jenicu da nikakve električne žice, staklene sijalice, metalni filamen-ti, niti stanice električne energije nikada nisu iskopane.Na poklopcu sarkofaga majansk-og kralja Pakala u Meksiku nalazi se slika koja podseća na raketu. Đorđo Tsukalos, producent kon-sultant „Drevnih vanzemaljaca“, tvrdi da ova slika predstavlja vlada-ra u svemirskom brodu: „On je pod istim uglom kao i moderni as-tronauti pred poletanje. Upravlja

nekim kontrolama. Ima neku vrstu aparata za disanje ili neku vrstu teleskopa ispred sebe. Stopala su mu na nekakvim pedalama. I tu je i nešto što liči na izduvnu cev – u plamenu.“ Međutim, prema arhe-olozima koji se bave Majama, ova slika predstavlja kralja Pakala kako sedi na vrhu čudovišnog sunca i spušta se u podzemni svet (u ko-jem noću nema sunca) kroz „drvo sveta“ – klasični mitološki simbol, u kojem se grane pružaju do ne-besa, a korenje doseže duboko do podzemnog sveta.Argumenti neznanja „Drevnih vanzemaljaca“ podsećaju na ar-gument „Bog praznina“ inteligent-nog dizajna: tamo gde je prazni-na u naučnom saznanju, postoji dokaz o božanskom dizajnu. Tako, drevni vanzemaljci služe kao bo-govi s malim „b“ arheoloških praz-nina, sa istim nedostacima kao i bogovi evolucionih praznina. Ali, praznine su već popunjene ili će uskoro biti, a kuda će onda vaša teorija? U nauci, da bi se nova te-orija usvojila, nije dovoljno samo identifikovati praznine postojeće teorije (negativni dokaz). Zagov-ornici nove teorije moraju pruži-ti pozitivne dokaze u korist svoje teorije. A, kao što skeptici vole da kažu, pre nego što kažes da je neš-to van ovog sveta, prvo se uveri da nije na ovom svetu.Zanimljivo, u narednim izdanjima knjige „Kočije bogova?“, znak pi-tanja je dodat krišom, a na prvu stranicu je dodato upozorenje: „Ovo je delo fikcije. Imena, likovi, mesta i događaji su ili predmet au-torove mašte ili su upotrebljeni u svrhe fikcije.“ Praznina popunjena.

Bog prazninaMichael Shermer NAUKA

Argumenti o natprirodnom delovanju, vanzemaljskom ili nekom drugom, nastaju iz neznanja.


Uspeh religije je direktno proporcionalan neuspehu obrazovanja.

Vladimir Božanović

Koja je definicija logike?

- Postoji više definicija logike. Što se mene tiče, najdraža definicija mi je iz rečnika: „Logika je pravi ili razuman način razmišljanja o nečemu ili ra-zumevanja nečega“. Mada, moram priznati i da mi se posebno dopada definicija koju je u dvanaestom veku postavio Ibn Rušd: „Logika je alat za razlikovanje između istinitog i laž-nog”.

Da li je logika naučna disciplina?

- Mislim da se logika može smatrati naukom, ako se posmatra iz prave perspektive. Recimo da imate ar-gument, kako biste dokazali da ste u pravu? Uradili biste eksperiment (logički dokaz) i došli do zaključka. To je naučni metod, a to se uklapa u to kako logika generalno funkcioniše.

Šta je argument?

- U logici, argument je pokušaj da ne-koga ubedimo u nešto, dajući razloge za prihvatanje određenog zaključka. Opšti oblik argumenta je takav da se sastoji iz premisa (obično u obliku od propozicija ili izjava) koje podržavaju tvrdnju, tačnije zaključak.

Da li je svaki argument logički vali-dan?

- Ne. Argument u kome zaključak nije u vezi sa datim premisama nije vali-dan. Takav argument je pogrešan.

Šta je logička greška?

- Logička greška je greška u rezono-vanju ili, da se nadovežem na pret-hodno pitanje, to je svaki argument koji nije validan.

Koje su najčešće logičke greške u praksi?

- Zavisi od teme, ali recimo da bi 10 najčešćih grešaka bile: ne sledi, igno-risanje problema, crvena haringa, strašilo, anegdotalni dokaz, pogrešan uzrok, argument iz neznanja, poziva-nje na većinu, pozivanje na magiju i pozivanje na tradiciju.

Sve ove greške, kao i mnoge druge, su objašnjene i opisane uz primere u mojoj knijzi „50 logičkih grešaka za koje treba da znate“, a koju možete kupiti na sajtu Heliksa: heliks.rs.

Zašto je bitno ukazivati na logičke greške?

- Poznavanje logičkih grešaka nam pomaže da prepoznamo tvrdnje koje su izgrađene na logički i strukturno pogrešan način. Tako sprečavamo druge da nas, slučajno ili namerno, prevare i prodaju nam maglu.

Zašto je bitno insistirati na ispravnoj logici?

- Poznavanje logičkih grešaka nam pomaže da sprečimo sebe u korišće-nju tvrdnji i argumenata koji su struk-turno i logički pogrešni. Na taj način nećemo prevariti ni druge a, što je možda i važnije, ni same sebe.

Da li logika može da se nauči?

- Apsolutno. Kao i matematičke jed-načine, logika ima svoju strukturu i izgleda otprilike kao: jedan plus dva jednako je tri. Na jednoj strani jed-načine imamo ono što već znamo, ili oko čega se slažemo, a na drugoj strani je odgovor koji je istinit sve dok se parametri na prvoj strani ne promene. Naravno, kao i kada je u pi-

tanju matematika, neki ljudi će imati više dara za logiku od drugih, ali se to može adekvatno nadoknaditi ra-dom.

Međutim, veliki problem je u tome što se logika uzima zdravo za goto-vo. Dok za matematiku, nije retko čuti nekoga da prizna da nije talen-tovan i da su drugi jednostavno bolji u matematici, kada je logika u pita-nju ovo jednostavno nikada nećemo čuti. Ljudi su, na žalost, apsolutno egoistično ubeđeni da je njihovo raz-mišljanje uvek ispravno. I to je veliki problem.

Kada si počeo da proučavaš logiku i logičke greške?

- Pre nekoliko godina, proučavaju-ći religijske i ateističke argumente i debate, primetio sam da se učesni-ci u tim debatama često pozivaju na nekakve latinske nazive nekih, tada meni nepoznatih, logičkih grešaka i to me je zainteresovalo da podrobni-je pogledam o čemu se radi.

Šta te je podstaklo da proučavaš logi-ku i logičke greške?

- Može se reći da je to bila zaintere-sovanost na prvi pogled. Jednostav-no me je fascinirala činjenica da to-liko mnogo ljudi bazira svoje stavove isključivo na logičkim greškama.

Ono što mi je odmah u samom star-tu zasmetalo, tačnije razbesnelo me, je činjenica da logičke greške nisu pokrivene nastavnim programom i da nas niko nikada o tome nije učio.

Iskreno, ne mogu ni da zamislim koli-ko bi situacija, ne samo u zemlji, već i u celom svetu, bila drastično bolja kada bismo svi učili o logičkim greš-

Intervju sa Predragom StojadinovićemINTERVJU


kama tokom celog školovanja, od, recimo, četvrtog ili petog razreda osnovne pa sve do fakulteta.

Na kakve probleme si nailazio ukazu-jući ljudima na logičke greške?

- Najčešće je reakcija uvređenost, neretko praćenja psovanjem i krajnje ružnim vređanjem. To je nešto što bih ja okarakterisao kao ekvivalent stavljanju prstiju u uši uz uzvikivanja „lalalalala“.

Ali, očigledno je da je homo sapiens sapiens veoma daleko od Vulkan-skog (Zvezdane Staze) ideala samo-kontrole.

Do kakvih krajnosti na ličnom nivou može da dovede zaključivanje na bazi logičkih grešaka?

- Pa, iskreno, prvo što mi pada na pa-met je nasilje, diskriminacija, mržnja i maltretiranje članova sopstvene porodice samo zato što, recimo, ne veruju u iste bajke u koje neko sma-tra da bi trebalo da veruju ili nemaju seksualnih afiniteta prema određe-nom polu itd. Zatim donošenje kata-strofalnih poslovnih odluka i slično.

Do kakvih krajnosti na nivou celog društva može da dovede zaključiva-nje na bazi logičkih grešaka?

- Pa, da pomenemo samo neke: može dovesti do masovnog verova-nja u potpuno besmislene bajke iz bronzanog doba. Zatim može dove-sti do toga da se ljudi masovno kla-njanju i mole nepostojećim izmišlje-nim svemogućim likovima umesto da sami zasuču rukave i urade nešto konkretno na rešavanju problema. Zatim ne smemo zanemariti ni dava-nje podrške potpuno dokazano ne-kompetentnim političarima i vođa-ma. Onda nasilje prema nedužnim ljudima samo zato što su drugačiji. Ili recimo podrška za trošenje zajed-ničkog budžeta na potpuno protivu-stavne radnje i praksu, kao što su na primer veronauka u državnim ško-

lama, verska služba u vojsci, Pravo-slavni fakultet u okviru Beogradskog Univerziteta ili penzije iz budžeta za sveštenike. Na primer...

Da li je ispravno reći „Za mene je ovo (ne)logično?“ Da li logika može da bude lična?

- Ne. Nikako. To bi bilo isto kao kada bi neko rekao „Za mene je 2+2=7“. Kao što 2+2 ne može da bude ništa drugo osim samo i isključivo 4, tako isto i određene premise ili podržava-ju ili ne podržavaju određeni zaklju-čak. Subjektivnosti tu nema mesta.

Šta karakteriše „verničku logiku“?

- Na žalost, karakteriše je to da nije logična. Svi, apsolutno svi, postojeći argumenti za postojanje boga ili za opravdanost verovanja da postoji bog su bazirani isključivo na logičkim greškama.

U čemu je razlika između „verničke logike“ i „ateističke logike“?

- Pa razlika je u tome što je, kao što sam već rekao, ta, kako je Vi naziva-te, „vernička logika“ nelogična, tačni-je nije logika već je prosto jedan veli-ki skup logičkih grešaka.

Ateizam, neverovanje da postoji bog, je jednostavno jedina logički validna pozicija po pitanju verovanja u nat-prirodne bogove usled činjenice da za njihovo postojanje ne postoji niti jedan jedini validan dokaz.

Ateizam nije tvrdnja da bog ne po-stoji, već je samo odbijanje suprotne tvrdnje dok se ne pronađu adekvatni dokazi. To je kao kada nekoga optu-že za ubistvo i na sudu ga oslobode krivice. To ne znači (uvek) da je na sudu dokazano da on nije počinio to ubistvo već, najčešće, znači samo da tužilac nije uspeo da dokaže svoju tvrdnju. Drugim rečima, sud i porota nisu poverovali da je optuženi ubio žrtvu, što ne znači da tvrde da nije, već su samo odbili tvrdnju da jeste.

Upravo zbog toga je ateizam jedina logički validna pozicija po pitanju ve-rovanja u natprirodne bogove.

Kako bi svet izgledao kada bi svi ljudi bili racionalni i kada ne bismo koristili logičke greške prilikom argumentaci-je?

- Kao što sam već rekao, ne mogu ni da zamislim koliko bi situacija, ne samo u zemlji, već i u celom svetu, bila drastično bolja kada bismo svi bili racionalni i kada ne bismo padali na logičke greške. To bi bio propast za političare i sve druge prodavače magle kao što su sveštenici, home-opate, astrolozi i mnogi drugi preva-ranti i lažovi.

Jedno je sigurno, a to je da je uspeh religije direktno proporcionalan ne-uspehu obrazovanja. To se savršeno dobro vidi u celom svetu, ali naža-lost, odlično se vidi i na primeru Srbi-je u poslednjih nekoliko decenija.


Ami Toben

Pri debati sa religioznima najin-teresantnije je to da ne postoji

religiozni argument koji ne sadrži barem jednu klasičnu logičku greš-ku. Očekivali biste u potpunosti da onaj ekstremniji i manje obrazo-van svet koristi tako dobro pozna-te pogreške u logici. Ali, komično je da čak i najbolji i najbistriji teisti - naučno i filozofski opismenjeni, visokoobrazovani religijski uče-njaci - i dalje upotrebljavaju baš te iste plitkoumne greške (a kako bi i mogli bez toga?) Zaista, jedina prava veština koja se može pri-pisati talentovanom religijskom apologeti je veština dobrog prikri-vanja grešaka koje koriste. Uvek pokušam da lociram po-sebnu logičku grešku koju moj oponent čini i ukažem na to da je pogreška toliko stara i klasična da čak ima latinski naziv (kao što ćete uskoro videti). Preporučujem vam da se upoznate sa ovim latinskim terminima jer je efekat koji stvara-te, kada na njih ukažete oponen-tu, zaista vredan truda. Sledi lista uobičajenih logičkih gre-šaka sa kojima se možete sresti tokom religijskih debata. Pred-stavljam ih bez nekog posebnog redosleda. Ima mnogo više po-grešaka nego što bih mogao da navedem u članku, a ovo su neke od najčešćih. Kada se upuštate u religijske de-bate, obratite posebnu pažnju na to kako se neke pogreške stalno ponavljaju na različite i zamislive načine da bi ostavile utisak svežih

i novih argumenata. Čim budete shvatili da se svi religijski argu-menti u suštini svode na istu listu pogrešaka, sve što treba da uradi-te jeste da sljuštite nekoliko sloje-va retorike sa njih da biste otkrili koja poznata greška se krije ispod. Ne sledi (Non Sequitur) - zaklju-čak koji ne prati premise. Sama pogreška nalazi se u vezi između premise na početku argumen-ta i zaključka ne kraju. Sama non sequitur veza obično je u obliku “zato…” ili “zbog toga…”. Uobiča-jenu religijsku primenu ove po-greške nalazimo u tvrdnji da biblija sadrži moralne zakone (premisa) i da je zbog toga osoba koja ne sledi bibliju nemoralna. Dovoljno je da se jednostavno ukaže na primere koji ruše ovaj zaključak (moralni ljudi koji ne slede bibliju). Argument popularnog verovanja (Argumentum Ad Populum) - Ova klasična greška se nalazi u tvrdnji da verovanje mora biti istinito ako je veoma popularno. Možete oče-kivati da je vidite u obliku: “Većina svetske populacije je religiozna. Dakle, religija mora biti istinita”. A zatim, naravno: “Zašto misliš da si ti u pravu, a toliko mnogo ljudi greši?” Najbolji način da se ovaj argument odbaci je jednostavno ukazivanje na to da je čitava svet-ska populacija nekada verovala u veštičarenje. Činjenica da verova-nje u veštičarenje danas nije toliko rašireno uopšte nije relevantna. Veštičarenje nije manje neposto-jeće danas nego što je bilo kada su svi u njega verovali. Sličnosti izme-

đu veštičarenja i religije su time postale previše očigledne da bi se pominjale. Cirkularno rezonovanje (Tauto-logy) - argument koji ponavlja pre-misu kao zaključak bez dodavanja ikakve informacije. U suštini, go-tovo svi biblijski argumenti čine ovu jednostavnu grešku: “Biblija je nadahnuta božija reč zato što biblija kaže da je nadahnuta boži-ja reč”. Još jedan čest primer ove greške je religiozna tvrdnja da je religijsko verovanje zasnovano na veri. Pošto vera nije ništa više do oblik verovanja, to je isto kao da se kaže da je religijsko verovanje zasnovano na verovanju. Logika ovoga je neispravna jer nešto ne može samim sobom da se obja-sni (to bi bilo kao da pokušavate da definišete reč time što ćete je jednostavno ponoviti) - morate da pokažete da i spoljne činjenice to podržavaju. Ako je biblija dovoljno jak dokaz da Jahve postoji, onda je strip dovoljno jak dokaz da postoji i Supermen. Argument iz neznanja (Argumen-tum Ad Ignorantiam). Ovaj argu-ment može imati više oblika, kao: “Univerzum nije mogao da se samo pojavi sam od sebe. Dakle, bog mora postojati”, ili: “Teorija evolucije je toliko neverovatna, toliko puna izmišljenih ideja, da mora biti pogrešna”. Primećujete da se u oba slučaja nešto tvrdi na osnovu nedostatka znanja - iako se ovaj nedostatak znanja uop-šte ne pominje. Kada neko ustvr-di da univerzum nije mogao da

KLASIČNE LOGIČKE GREŠKE

NAUKA


se pojavi sam od sebe, u suštini priznaje da ON ne zna kako se to moglo ili nije moglo dogoditi. Isto je tako i sa tvrdnjom za evoluciju - tvrdnja koja otkriva upravo koli-ko onaj koji je izgovara ne razume evoluciju. Suština ove greške je u nemogućnosti tvrdnje (da bog postoji, da je hrišćanstvo istinito) na osnovu sopstvenog neznanja o nečem drugom (kako je nastao univerzum, kako funkcioniše evo-lucija itd). “Bog u prazninama”. Mada je u pitanju potkategorija argumen-ta iz neznanja, ovo je toliko česta manifestacija te greške da zaslu-žuje sopstveni mali pasus. Greška „bog u prazninama“ je defanziv-no povlačenje koje pokušava da ugura boga u bilo koju prazninu u znanju koju naučna zajednica - ili samo vaš oponent - tek treba da popuni. Ne razumete izuzetnu kompleksnost fotosinteze ili kvan-tne mehanike? Nema problema - to mora da je uradio bog. Nauč-nici još uvek ne znaju šta je tačno bilo pre Velikog praska? Odlično - samo i tu utrpajte boga. Posto-je dva opšta načina da se pobije ova greška. Prvi je da objasnite oponentu kako zaista funkcioni-še ono što on ili ona ne razume - ako možete. Drugi je da priznate da ni vi ne znate kako funkcioniše pomenuta stvar, ali možete to da priznate - ponosno to da prizna-te - bez očajničkog traganja za natprirodnim objašnjenjem koje biste gurnuli u praznine u znanju. Mogli biste i da pokažete oponen-tu da pomenute praznine posta-ju sve manje i manje kako nauka nastavlja da napreduje. Kao što se nekada mislilo da natpritodna božanstva uzrokuju grmljavinu, zemljotrese i komete pre nego što se došlo do naučne spoznaje o njima, tako će i današnje praznine

biti popunjene budućim naučnim objašnjenjima. Nauka nije nikada, tokom čitave istorije, izgubila u ra-spravi sa religijom; nikada se nije dogodilo da se vrati „praznina za boga“ koja je zamenjena naučnim objašnjenjem. „bog u praznina-ma“ je, na kraju krajeva, odbrana pri gubljenju bitke koju religija bije već preko 500 godina. Lažni izbor - poznato i kao lažna dilema, lažna dihotomija, ili-ili greška. Logička pogreška (po-grešno) tvrdi da može biti izbora samo između jedne i druge opci-je - ignorišući ostale mogućnosti. Ova greška se često može pronaći u debatama evolucionista i krea-cionista, gde kreacionisti obično tvrde da može biti izbora samo iz-među čiste slučajnosti i natprirod-nog stvaranja - potpuno ignorišu-ći mogućnost spore, postepene evolucije kroz prirodnu selekciju. Ova greška je obično ukombino-vana sa argumentum neznanja i bogom u prazninama, gde tvrdi da se nešto ili samo tako pojavilo bez razloga, ili ga je sigurno stvo-rio bog - potpuno ignorišući druge mogućnosti koje, kao što se i doga-đa, bivaju sve bolje istražene i sve se bolje razumeju dok ovo pišem. Ako vaš opponent vešto formuliše argument i dovoljno je pametan da vas njime namami, može vas navesti da nepotrebno izgubite prilično vreme pokušavajući da se diskusijom izvučete iz zamke, pre nego što shvatite da je čitav okvir debate zasnovan na pogrešnom izboru. Najbolja strategija je da otkrijete pogrešan izbor koji vam je ponuđen i izbegnete pogrešku da uopšte i zagrizete mamac na početku. Pogrešna premisa - argument koji uključuje dobro rezonovanje da se dođe do zaključka, ali se pri

tom oslanja na pogrešnu premi-su. Potražite pogrešnu premisu na početku argumenta, pre nego što stigne do dela „zbog toga...“. Evo čestog primera: „1) Za sve što postoji mora biti objašnjenja za-što postoji. 2) Ako univerzum ima objašnjenje svog postojanja, to objašnjenje je Bog. 3) Univerzum postoji. 4) Dakle, postoji objašnje-nje zašto postoju univerzum. 5) Zbog toga, objašnjenje zašto uni-verzum postoji je Bog“. Obratite pažnju na to kako je proces rezo-novanja ispravan, ali da je druga premisa pogrešna, ili bar užasno neverovatna i potpuno nepotkre-pljena. Ovo je dobar primer toga kako se pogrešne premise nakrat-ko pojave u početku, a zatim se zabašure dok se preko njih brzo gomilaju nove premise i zaključci. Ovde je trik ne dozvoliti da vam nepotrebno skrenu pažnju upad-ljivi zaključci kada je čitava osnova premisa nepotkrepljena i pogreš-na. Svođenje na apsurd (Reductio Ad Absurdum) - argument koji po-kušava da učini tvrdnju tačnom tvrdeći da će apsurdan (i time po-grešan) rezultat slediti iz njenog poricanja. Mada je reductio ad absurdum ustvari legitiman argu-ment, često se zloupotrebljava da se silom izvuče apsurdan zaklju-čak. Dobar primer je uobičajena religiozna tvrdnja da je jednako apsurdno biti skeptičan po pitanju postojanja boga kao i po pitanju postojanja Cezara Avgusta - pošto lično niste videli nijednog od njih dvojice. Ovo je pogrešan reductio ad absurdum, jer prenebregava dokaze osim ličnog svedočanja, a da se ne pominje jednostavna ve-rovatnoća, pošto je Cezar Avgust bio samo obično ljudsko biće, a bog bi trebalo da bude natprirod-no božanstvo. Umesto da pokuša-


vate da se raspravljate protiv ove greške, brz i zabavan način da je opovrgnete jeste da jednostavno pokažete oponentu šta se dešava ako nastavite da pratite njego-vu logiku i dalje. Drugim rečima, objasnite oponentu da ako je bog jednako realan kao Cezar Avgust, pošto nijednog od njih niste vi-deli, onda su jednako realni Deda Mraz, Uskršnji zeka i Zubić vila, pošto ni njih niste videli. Zatim se zavalite i dozvolite oponentu da nerado rasturi sopstvenu grešku umesto vas. Pomeranje mete - metod pori-canja arbitrarnim pomeranjem kriterijuma za dokazivanje ili pri-hvatanje. Ovo je veoma česta taktika u evolucija/kreacija de-batama Bez obzira koliko dokaza iznesete, reći će vam da to I DALJE nije dovoljno dokaza. Ova taktika se može lako opovrgnuti čim uka-žete na dvostruki standard i traži-te od oponenta da prikaže makar i delić onog broja dokaza koje ste vi izneli. Još jedna česta upotreba ove taktike se može naći u argu-mentima tipa bog u prazninama, gde će se tvrditi da je bog neop-hodan da bi nastala bilo koja oda-brana pojava. Kada objasnite da nije tako, i objasnite da dotična pojava ima prirodan uzrok, reći će vam da je nešto moralo da stvori i uzrok koji ste upravo izneli - time pomerajući metu. Ova vrsta ar-gumenta može se nastaviti prilič-no dugo, ali na kraju ćete dostići tačku u kojoj je vaš opponent po-merio metu toliko daleko da će na kraju ostati samo sa maglovitim, filozofskim apstrakcijama. Kada se ovo dogodi, možete jednostavno ukazati na to da je meta pome-rena toliko daleko od prvobitne teme (fizičke naučne stvarnosti), da nepotkrepljene izjave vašeg oponenta nemaju više nikakvo

stvarno značenje. Argument iz autoriteta (Argumen-tum Ad Verecundiam) - pokušaj da se potvrdi istinitist argumenta na osnovi autoriteta onog ko ga je izneo. Ovo bi mogao biti i najsta-riji i najosnovniji od svih religijskih argumenata - izvorno poreklo se odnosi na starog šamana ili sve-štenika, u nakićenoj odeći, koji glasno i dramatično izjavljuje o željama božanstva. Katolički au-toritet i nepogrešivost pape su vr-hunski primeri ove greške, koja se manje-više u suštini svodi na tip argumenta “zato što sam ja tako rekao”. Imajte na umu kako mno-ge religijske apologete tvrde da naučnici, kao što je Stiven Hoking, greše na isti način kada govore o svojim zaključcima o pitanjima kao što je poreklo univerzuma. Ali, uvek podsetite oponenta da izjave naučnika imaju osnovu u naučnom razumskom razmišlja-nju otvorenom za javnost i dokazi-ma koje mogu da provere mnogi, a to i rade; dok religijski argumen-ti iz autoriteta nisu zasnovani ni na čemu sličnom. U mnogim slu-čajevima će vam reći niste ruko-položeni sveštenik ili učenjak, pa niste na dovoljno visokom nivou da se upuštate u debatu sa nekim ko jeste ili da opovrgavate religij-ske tvrdnje. Na ovo možete jedno-stavno odgovoriti kako čovek ne mora biti čarobnjak da opovrgne veštičarenje ili vudu sveštenik da opovrgne besmislene ideje Vudu religije, pa ne mora biti ni zaređen u bilo kojoj organizovanoj religiji da bi opovrgavao bilo kakve neo-snovane praznoverne tvrdnje. Apel na posledice (Argumentum Ad Consequentiam) - argument koji tvrdi da je hipoteza tačna ili pogrešna na osnovi toga koliko je poželjno da bude tačna ili po-

grešna. Česti primeri ovoga su: “Bog mora da postoji jer ja ne bih mogao da živim bez njega?”, ili: “Ateizam je pogrešan jer nam ne nudi nikakvu utehu ili moralne okvire”. Ovo je osnovna greška u srži religijskih argumenta da je religijsko verovanje korisno, do-bro i moralno - čitava kategorija religijskih debata koja se svodi na pokušaj da se objektivna činjenica zameni subjektivnim sopstvenim interesima. Skoro je sramotno kada morate da date do znanja re-ligioznom oponentu da poželjnost religijske tvrdnje nije dokaz, a čak ni argument, za njenu stvarnu isti-nitost. Ad Hominem - neispravan pokušaj da se argument odbaci tako što se kritikuje govornik, a ne sam argu-ment. Onaj ko odluči da se uključi u debatu o religiji treba da bude dovoljno mudar ne samo da otkri-je i izloži ovu grešku takvu kakva je, već i da postane dovoljno ravno-dušan da izađe na kraj sa tim neiz-bežnim ličnim napadima. Neki od najčešćih ad hominem napada u kontekstu debata o religiji omaju oblik moralnog optuživanja - po-kušaji da se ukaže na to da su vaši argumenti neispravni jer ste ne-moralni nevernik. Omiljeno mi je kada pokušaju da doskoče mom opovrgavanju religijske tvrdnje na osnovu mog nemanja vere, kao da je to moralni nedostatak - i kao da je taj moralni nedostatak (čak i kada bi stvarno postojao) logična osnova da se opovrgne moje opo-vrgavanje. Ad hominem napad je veoma često poslednja slamka za koju se hvataju u očajničkom po-kušaju da vam uzvrate, što poka-zuje da je vaš oponent ostao bez svih logičnih argumenta i odbra-na, i to bi bio dobar trenutak da završite debatu.


HUMOR


Post

oji n

ešto

što

je m

nogo

važ

nije

od

svak

e

logi

ke: t

o je

maš

ta.

- A

lfred

Hič

kok

Svi znaju logiku o istini, ali koliko je

ljudi stvarno praktikuje? - Daolin

Seks je bolji od logike, ali ne mogu to da dokažem. - Nepoznati autor

Logika će vas odvesti od tačke A do tačke B. Mašta će vas odvesti bilo gde.

- Albert Ajnštajn

Sadizam je jedan logični apsurd: zadaješ bol i

uživaš. A ako je jedan apsurd logičan, onda su svi

apsurdi logični. - Janko Polić Kamov

U braku je od logike mnogo više potrebno

strpljenje. - Irving Stoun

Čista matematika je, na svoj način, poezija

ideje logike. - Albert Ajnštajn

Istorija čini ljude mudrima; poezija duhovitima; matematika oštroumnima; prirodna filozofija

dubokima; moral ozbiljnima; logika i retorika sklonima prepirci.

- Frensis Bejkon

Citati

veliki prasakvelikiprasak.com/pdf/velikiprasakspec005.pdf · imalnoj meri. najčešće, pak,...

Documents