80

VI 4. UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM GASOVODNOG SISTEMA 4.1. Organizacioni aspekt održavanja Svaka kompanija za transport i distribuciju prirodnog gasa u sklopu svoje organizacione sheme ima funkciju Nadzora i Održavanja gasovodnog sistema. Funkcija Nadzora i Održavanja gasovodnog sistema koncipirana je tako da izvršioci (održavaoci) mogu stići do najudaljenije tačke sistema za relativno kratko vreme, da bi mogli blagovremeno i kvalitetno izvršiti određenu aktivnost. U principu, svaka struktura funkcije održavanja ima: - upravljačku, - rukovodnu i - izvršnu strukturu. Po teritorijalnom principu, u zavisnosti od veličine sistema, održavanje može biti organizovano kao: - centralno i - regionalno. Prema strukovnim vrstama održavanje se organizuje kao: - mašinsko održavanje,

- građevinsko održavanje, - održavanje elektro instalacija i katodne zaštite i - održavanje telekomunikacionog sistema. Održavanje gasovodnog sistema obuhvata mere i radnje za utvrđivanje i ocenjivanje stvarnog stanja objekata, ali i radi očuvanja ili ponovnog uspostavljanja stanja za bezbedan i neometan transport i distribuciju gasa. Ne postoji univerzalna strukturna shema održavanja – ona zavisi od veličine sistema, stepena samostalnosti, mogućnosti podrške iz okruženja i raspoloživih tehničkih i kadrovskih rešenja. Primer organizacione sheme sektora održavanja je dat na slici 4.1. Na slici 4.2 data je strukturna shema funkcije održavanja gasovodnog sistema.

81

Slika 4.1. Shema organizacije sektora održavanja

Slika 4.2. Strukturna shema funkcije održavanja gasovodnog sistema Za održavanje gasovodnog sistema u optimalnim radnim uslovima, sektor za održavanje mora da ima:

- podatke o osnovnim sredstvima koje održava, - procedure o tehničkim aktivnostima režima transporta i održavanja,

82

- planove i programe održavanja. Mašinsko održavanje se sprovodi po sledećim tehnološkim celinama gasovodnog sistema:

- transportni gasovodi van naseljenog mesta, - transportni gasovodi u naseljenom mestu, - distributivni gasovodi u naseljenom mestu, - distributivni gasovodi, - specifični objekti, - merno-regulacione stanice i - pumpe (kod TNG) i kompresorske stanice.

Da bi se odredio obim poslova na održavanju koji treba da se obavi u nekom centru, moraju se uzeti u obzir:

- obim poslova na svakoj vrsti održavanja, - učestalost pojedinih poslova, - broj stanica, ventila i sl., - dužina u [km] magistralnih i lokalnih gasovoda, itd.

4.2. Planovi i programi održavanja Prave se za svaku godinu i u principu obuhvataju:

- tekuće održavanje i - investiciono održavanje (remonti, kapitalne opravke, godišnje

opravke). Planovi održavanja obuhvataju učestalost i metode preventivnog održavanja i propisuju način izveštavanja o utvrđenim nedostacima i rezultatima obavljenih merenja i kontrole. Programi održavanja odnose se na obilaske gasovoda i gasovodnih objekata i utvrđivanja njihovog stanja. 4.3. Posredno održavanje Izvodi se u cilju pravovremenog i optimalnog sprovođenja neposrednog održavanja – ovim delom održavanja pre svega se bavi organizacioni deo pripreme održavanja, koji obuhvata:

- pripremu resursa i - inženjering održavanja.

Za uspostavljanje dobrog sistema održavanja treba preduzeti:

- prikupljanje informacija o kvarovima koji se dešavaju na određenom objektu,

- analiziranje prikupljenih podataka i utvrđivanje posledica kvarova, - određivanje učestalosti pregleda i zamene elemenata, te uspostav-

ljanje sistema i odgovarajućih postupaka. Prikupljanje podataka se odnosi na broj kvarova i interval između kvarova. Polazi se od toga da je komponenta ili sistem u svako doba u nekom od sledećih stanja:

- komponenta (sistem) radi,

83

- komponenta (sistem) je u rezervi, - komponenta (sistem) je u kvaru, - komponenta (sistem) se popravlja.

Prilikom kontrolnih pregleda prikupljaju se podaci:

- vremena (rada, kvara itd.), - tip kvarova, - mogući uzroci kvara, - mere koje su preduzete.

4.4. Održavanje u vanrednim okolnostima U vanrednim okolnostima, rukovalac (operater) na raspolaganju mora imati:

- plan aktivnosti održavanja u havarnim situacijama, - organizovanu i obučenu dežurnu ekipu za hitne intervencije, koja

mora biti opremljena alatima i sredstvima, - mobilne komunikacije.

Najbolji način rešenja za havarne – vanredne situacije je:

- dobro upravljanje pri realizaciji objekta, - dobro upravljanje pri eksploataciji objekta.

Strukovne ekipe za opravke i specijalne radove moraju da imaju potrebne informacije i dokumentaciju, kao što su:

- crteži i šeme, - raspored dežurstva, adrese, telefone članova svoje ekipe, - spiskove potrošača kojima se može prekinuti isporuka gasa, - propisani postupak u slučaju uzbunjivanja, - plan popravki u slučaju uzbunjivanja, - zalihe materijala i delova za hitne intervencije.

4.5. Izveštavanje o održavanju Suštinski značaj za realizaciju dobrog upravljanja. Vrste informacija o kojima se podnose izveštaji su po svojoj prirodi: - tehničke informacije koje ukazuju na stanje cevovoda i objekata i

- finansijsko-administrativne informacije koje se odnose na utrošeni materijal, broj radnih sati i sl.

Izveštaji se mogu koristiti za: - verifikaciju preventivnog održavanja (pregledi, merenja),

- prikupljanje podataka za donošenje odluke o vanrednom održavanju i popravkama,

- prikupljanje podataka za periodične izveštaje i upravljanje sistemom, - prikupljanje podataka za analize i studije za potrebe poboljšanja

održavanja, - referentne podatke, na primer, u slučaju ponovljenih kvarova. U praksi se primenjuju, između ostalih, sledeći izveštaji: - zapisnik o primopredaji objekta između izvođača i korisnika, - izveštaji o održavanju cevovoda,

84

- izveštaji o pregledu, kontroli i održavanju merno-regulacionih stanica, - izveštaji o defektima i kvarovima i dr. Na primer, u izveštaju za defekte i kvarove unose se sledeći podaci: - priroda kvara, - mogući uzroci, - preduzete mere, - zamenjeni delovi i sl. 4.6. Tehnički postupci održavanja Neposredno održavanje objekata podrazumeva skup mera i aktivnosti koje se izvode u cilju održavanja njegove pouzdanosti i funkcionalnosti bez obzira da li je on pritom u funkciji ili ne. Uobičajeno je kod nas da se neposredno održavanje gasovodnog sistema organizuje i sprovodi kroz: - kontrolu, - popravku i - remont. Kontrola (K) je zbir mera za utvrđivanje i ocenu stvarnog stanja gasovoda u određenim rokovima. Takođe služi i za utvrđivanje potreba vanrednih popravki i remonta. Kontrola se obavlja pri normalnom radu gasovoda. U sklopu kontrole otklanjaju se i nađeni manji nedostaci na gasovodu koji se mogu bezbedno otkloniti priručnim alatom i materijalom pri normalnom radu gasovoda, odnosno ne narušavajući radni režim gasovodnog sistema. Popravka (P) je rad na otklanjanju utvrđenih nedostataka na gasovodu kao i redovni rad koji se vrši u skladu sa uputstvima proizvođača opreme u određenim rokovima. Popravke se po pravilu obavljaju pošto se deo gasovoda rastereti pritiska i konstatuje nepostojanje zapaljivih koncentracija smeše gasa i vazduha u zoni rada. Prilikom popravke obavljaju se i svi radovi predviđeni za kontrolu. Remont (R) je rad koji ima cilj da sa većim popravkama i zamenama dotrajalih delova održi gasovod u tehnički ispravnom stanju, u zadatim poznatim performansama, a vrši se u rokovima određenim Pravilnikom o održavanju (zasnovanom na uputstvu proizvođača opreme). Remont se vrši pošto se deo gasovoda rastereti pritiska i konstatuje nepostojanje zapaljivih koncentracije smeše gasa i vazduha u zoni rada. Prilikom remonta obavljaju se i svi radovi predviđeni za kontrole i popravke. Pored redovnih postoje i vanredne kontrole, popravke i remonti koji se obavljaju u slučajevima čestih ispada, kvarova popuštanja, perforacija i havarnih situacija.

85

5. POSTUPCI NEPOSREDNOG RUKOVANJA PROCESOM TRANSPORTA I ODRŽAVANJA 5.1. Organizacija neposrednog rukovanja

Organizacija neposrednog rukovanja procesom transporta skoncentrisana je u dispečerskom centru sa regionalnim punktovima kojima se pokriva celokupna transportna ili distributivna mreža. 5.2. Rukovanje sa objektima i uređajima i održavanje istih na transportno-distributivnom sistemu

Podsistemi ili grupe gasovodnih sistema sastavljeni su od funkcionalnih sklopova ili uređaja, kao što su:

- zaporni cevni zatvarači, - filteri, - regulatori, - merači protoka, - sigurnosni blok ventili, - ispusni ventili sigurnosti, - manometri, - termometri, - ograničivači protoka, - kondenz lonci, - pumpe, - kompresori, - kotlovi, - gorionici, - elektromotori, - motori sa unutrašnjim sagorevanjem, - gasne turbine, - telemetrijske podstanice, - električne komandne i razvodne table, itd.

U narednom tekstu obradiće se uređaji koji su u nadležnosti mašinske struke. 5.2.1. Zaporni cevni zatvarači

U principu, najčešće se primenjuju: slavine, ventili i ređe zasuni. Na savremenim gasovodnim instalacijama, naročito na instalacijama za prirodni gas, pretežno se koriste kuglaste slavine. Funkcija i funkcionalni nazivi zatvarača:

- zaporni cevni zatvarači se ugrađuju u transportne i distributivne gasovode i unutrašnje gasne instalacije,

- cevnim zatvaračima treba da se: o ograniči gubitak gasa pri havarijskim situacijama, sekcioni-

sanjem gasovoda, o ograniče količine gasa koje treba kontrolisano ispuštati pri

manipulaciji i tehnološkim procesima transporta i održavanja, o omogući usmeravanje transporta gasa u drugi krak ili

isključivanje protoka gasa u deonici,

86

o omogući povezivanje gasovoda koji rade pod različitim režimima ili različitim sastavom gasa.

Ovakva povezivanja se vrše samo povremeno ili kontrolisano u slučajevima kada se na jednom od gasovoda vrši intervencija. Cevni zaporni zatvarač, prema mestu ugradnje, može biti:

- glavni zatvarač, - blokadni zatvarač (blok stanica), - zatvarač obilaznog voda, - zatvarač za povezivanje, - izolacioni zatvarač (kod paralelnih gasovoda), - odušni zatvarač, - zatvarač za grananje, - prigušni zatvarač, itd.

Iz ovakvih naziva zatvarača sagledava se njihova namena i ugradbena funkcija. Zatvarači mogu biti za nadzemnu i podzemnu ugradnju. Kod podzemne izvedbe zatvarači imaju produžno vreteno preko kojeg se omogućava nadzemno rukovanje. Konstrukcija Zasuni. Cevni zatvarač kod kojeg se upravnim pokretanjem elementa za zatvaranje na pravac kretanja fluida zatvara protok fluida kroz gasovod. Prema obliku elementa za zatvaranje zasuni mogu biti sa diskom ili klinasti. Prema vrsti sedišta zasuni mogu biti sa stabilnim ili pokretnim sedištem. Pokretno sedište ima mogućnost aksijalnog pomeranja, preko ugrađene opruge. Opruga obezbeđuje dodatnu silu zaptivanja.

a) b)

Slika 5.1. a) Klinasti zasun: 1. ručno kolo, 2. vreteno, 3. zaptivni uložak, 4. zaptivka vretena, 5. poklopac kućišta, 6. zavrtanj za spajanje poklopca kućišta sa telom kućišta,

7. telo, 8. elemenat za zatvaranje i 9. sedište; b) Šematski prikaz položaja diska za vreme otvaranja i zatvaranja zasuna

87

Čepne slavine. Element za zatvaranje im je cilindričnog oblika ili oblika zarubljene kupe. Retko se susreću na gasnim instalacijama.

Slika 5.2. Čepna slavina Kuglaste slavine. Element za zatvaranje im je u obliku kugle, sa simetričnim odsečcima i cilindričnim otvorima kroz telo kugle upravno na površinu odsečaka. U širokoj je primeni na gasnim instalacijama. U odnosu na slobodu kretanja, slavine mogu biti sa fiksiranom ili plivajućom kuglom.

Slika 5.3. Kuglasta slavina: 1. kućište, 2. poklopac, 3. kugla, 4. zaptivač kugle, 5. ’’O’’ prstenovi, 6 podmetač, 7. vratilo, 8. zaptivač vratila, 9. prirubnica,

10. priteznica, 11. reduktor, 12. ručka Leptiraste slavine. Specifičan oblik zapornog cevnog zatvarača kod koga je element za zatvaranje u obliku diska. Iskustvo pokazuje da su nepouzdane.

Slika 5.4. Leptir ventil

88

Ventili. Najrasprostranjeniji cevni zatvarači. Otvaranje ili zatvaranje protoka kroz cev vrši se upravnim pomeranjem vretena ventila sa pečurkom i zaptivkom na sedište ventila, u jednom ili drugom pravcu na sedište ventila. Položaj sedišta ventila u odnosu na tok kretanja fluida definiše vrstu ventila kao:

- ravni, - kosi, - ugaoni.

Slika 5.5. Shema ventila Uređaji za mehanizovano zatvaranje cevnih zatvarača. Drugačiji naziv – aktuatori. Mogu biti na hidraulični pogon, pneumatski pogon (najčešći pogon sa tzv. samopogonom gde se koristi gas), kombinovani pogon i električni pogon (ređe u primeni). Rukovanje Pokretanje izvršnih organa cevnih zatvarača vrši se ručnim ili mehanizovanim putem. Za ručno pokretanje koriste se: rukohvati, poluge i mehanički prenosi sa rukohvatima. Kod cevnih zapornih zatvarača na visoko pritisnim gasovodima nazivnog prečnika (otvora) 150 mm i većim, ručno pokretanje se vrši preko zupčastih reduktora, zbog velikih otpora za kretanje prouzrokovanih pritiskom. Element za zatvaranje se mora postaviti potpuno u položaj otvoreno ili zatvoreno, sem kod ’’habajućih’’ zatvarača koji su namenjeni za prigušivanje. Kod mehanizovanog prenosa, pokretanje se vrši aktuatorom – daljinski ili direktno (lokalno). Održavanje Na cevnim zatvaračima organizuje se preventivno i korektivno održavanje. Preventivno održavanje obuhvata periodične aktivnosti i mere koje se sprovode na montiranom cevnom zatvaraču bez demontaže, a odnosi se na:

- vizuelni pregled stanja,

89

- razradu pokretačkog mehanizma, - proveru nepropusnosti, - podmazivanje i - moguću zamenu delova bez demontaže.

Najčešći otkazi i deformacije na cevnim zatvaračima zbog kojih se mora vršiti neposredno i korektivno održavanje su:

- propuštanje zaptivne kutije usled neodgovarajućih zaptivki, habanja vretena ili velikog zazora između vretena i čaure,

- habanje ili abrazija elementa za zatvaranje, - oštećenje zaptivnih elemenata, - abrazija vretena, - abrazija sedišta, - pucanje kućišta i - kvar zakretačkog mehanizma.

Održavanje zatvarača vrši se prema procedurama ili uputstvima u kojima su definisane aktivnosti, rokovi i periodi održavanja. Korektivno održavanje se sprovodi ako se u toku nadzora i preventivnog održavanja utvrde nepravilnosti i potreba za korektivnim održavanjem ili je to održavanje procedurom predviđeno. Korektivno održavanje se obično odvija u radionici. Za procenu izvesnosti korektivnog održavanja zatvarača treba imati u vidu stečena iskustva:

- kod čepnih zatvarača, čep se može brušenjem upasovati u kućište, - kod kuglastih slavina prstenovi sedišta se mogu zameniti – opravku

oštećene kugle je vrlo teško izvesti, - kod ravnih ventila zatvarač i sedište se mogu obraditi, - kod šiber ventila zaptivne površine se mogu obraditi.

Po demontaži identifikovanog zatvarača za popravku (kao lošeg) vrši se njegovo rastavljanje:

1. prvo se odvoji nosač radnog dela i radni deo od kućišta preko razdvojive veze, pa se nastavi dalje rastavljanje;

2. pregledom rastavljenih delova utvrđuje se stepen oštećenosti i donosi odluka o otklanjanju oštećenja ili oštećenih elemenata (uglavnom se oštećeni delovi zamenjuju novim);

3. neoštećeni delovi se očiste, a svi podmažu, uglavnom mašću na bazi molibdena (Mo);

4. u servisirane ili remontovane zatvarače po pravilu se stavljaju novi zaptivači;

5. ponovo sastavljeni zatvarači se ponovo ispituju i podešavaju na propisani način (ispitivanje obavlja akreditovana laboratorija);

6. o izvršenom ispitivanju pravi se zapisnik koji je sastavni deo izveštaja o ispitivanju;

7. samo ispravan zatvarač može se ponovo ugraditi u instalaciju.

90

5.2.2. Filteri

Otklanjanje čvrstih i tečnih čestica se vrši pri procesu pripreme za transport, samog transporta i distribucije gasa. Otklanjanje se vrši preko separatora i filtera.

Filteri su uređaji koji služe za otklanjanje čvrstih čestica iz gasa. Oni se ugrađuju u svim gasnim instalacijama i na svim merno-regulacionim stanicama ispred mernih i regulacionih uređaja, kompresora, pumpi, isparivačko-redukcionih stanica, uređaja za regasifikaciju, gasnih rampi, motora sa unutrašnjim sagorevanjem itd.

Konstrukcija

Filter se sastoji iz tela, filtracionog uloška, priključnih otvora, otvora za čišćenje i drenažnog priključka. Prema vrsti filtracionog materijala, filteri mogu biti suvi i mokri.

Slika 5.6. Suvi filter sa filcom

Slika 5.7. Mokri filter sa uljnom kupkom

Rukovanje

Rukovanje se obavlja prilikom njegovog uključivanja u rad i isključivanja iz rada. Uključivanje u rad se obavlja otvaranjem cevnih zatvarača na ulaznom i izlaznom delu filtra. U toku procesa:

- periodična kontrola zaprljanosti (preko diferencijalnog manometra ili iskustveno na osnovu razlike u pritiscima na ulaznom i izlaznom manometru),

- ispuštanje taloga.

91

Kod manjih filtera, odstranjivanje taloga se vrši vađenjem uloška. Održavanje Na filtrima se organizuje preventivno i korektivno održavanje. Najčešće otkazi na filtrima su degradacija uloška filtra. Degradacija nastaje začepljenjem ili probijanjem filterskog sloja. Preventivno održavanje obuhvata vizuelni pregled, ispuštanje taloga, čišćenje uloška filtra, zamena zaptivnih elemenata, proveru i ispitivanje. Korektivno održavanje obuhvata zamenu uloška filtra ili njegovu popravku, zamenu ili popravku diferencijalnog manometra i otklanjanje naprslina i abrazivnih deformacija na telu filtra, njegovim priključcima i nosaču za podizanje i zakretanje poklopca filtra (kod velikih filtera). Oštećeni delovi se zamenjuju novim. Filter podleže periodičnom ispitivanju na čvrstoću i nepropusnost (test na pritisak – hidro test). 5.2.3. Zagrejači gasa Služe za pregrevanje gasa pre redukcije pritiska (zbog sprečavanja hidrata i zamrzavanja instalacija). Kao nosilac toplote koriste se topla voda iz kotlarnice ili antifriz.

Slika 5.7. Zagrejač prirodnog gasa

92

Konstrukcija Zagrejač pririodnog gasa se sastoji od:

- tela ili plašta, - priključka za gas, - priključka za nosioca toplote, - grejača od snopa cevi, - priključka za odmuljivanje, - omotača toplotne izolacije.

Takođe je opremljen ulazno izlaznim cevnim zatvaračima i termometrima. Može biti opremljen i sigurnosnim uređajem radi zaštite u slučaju prodora gasnog pritiska u instalaciju nosioca toplote. Rukovanje Zagrejačem se rukuje samo pri puštanju u rad i isključivanju iz rada, zatvaranjem ili otvaranjem odgovarajućih priključnih ventila. U zagrejan grejač pušta se gas. Održavanje Otkazi grejača uglavnom su vezani za:

- otkaze u sistemu nosioca toplote, - oštećenje ili perforaciju grejnog tela i - pucanje ili deformaciju zaptivnih elemenata.

Zagrejač gasa podleže preventivnom i korektivnom održavanju. Preventivno održavanje sprovodi se kroz kontrolu:

- izlazno ulaznih parametara fluida (vode i gasa), - vizuelno pregled spoljnih delova i izolacije, - periodične preglede nepravilnosti i propuštanja.

5.2.4. Regulatori pritiska Uređaji koji služe za snižavanje ulaznog pritiska gasa, kod sabiranja, transporta, distribucije i korišćenja gasa, na željeni izlazni pritisak. U regulatoru pritiska se odvija proces redukcije (prigušivanja) i proces regulacije pritiska. Funkcija regulatora je i da održava zadatu vrednost izlaznog pritiska koja sme odstupati samo u dozvoljenim granicama. Konstrukcija Regulatori pritiska po konstrukciji mogu biti direktnog i indirektnog dejstva.

93

Slika 5.8. Shema delovanja direktnog regulatora pritiska Regulatori direktnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova:

- kućišta sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima, - izvršnog elementa (vretena sa pečurkom), - membrane, - podešavajuće opruge ili tega, - odušnog priključka.

Slika 5.9. Poprečni presek regulatora direktnog dejstva: 1. kućište ventila, 2. kućište regulatora, 3. opruga, 4. membrana, 5. pečurka, 6. sedište, 7. ’’O’’ prsten, 8. mem-

branski sklop, 9. klackalica, 10. poluga, 11. pritezač opruge.

94

Slika 5.10. Shema delovanja indirektnog regulatora pritiska: 1. kućište, 2. izvršni element, 3. dozirni otvor, 4. membrana, 5. podesiva prigušnica, 6. upravljački

regulator, 7. merni vod, 8. impulsni vod Regulatori indirektnog dejstva sastoje se iz osnovnih delova:

- kućišta regulatora sa ventilskim sedištem i cevnim priključcima, - membrane, - izvršnog elementa sa vretenom i pečurkom, - opruge, - podesive prigušnice, - pilot regulatora sa podesivom oprugom i izvršnim lokalnm

elementima, - impulsnih vodova.

Slika 5.11. Poprečni presek regulatora indirektnog dejstva: 1. kućište ventila, 2. kućište membrane, 3. membrana regulatora, 4. sprovodnik gasa, 5. opruga

Aksijalni regulator pritiska predstavlja specifičnu konstrukciju regulatora indirektnog dejstva. Jednostavne su konstrukcije čije osnovne delove čini:

- telo regulatora, - dvodelni kavez,

95

- elastična membrana ili rukavac kao izvršni organ i - pilot.

Slika 5.12. Aksijalni regulator sa elastičnim rukavcem Osnovna razlika između ove vrste regulatora i klasičnih regulatora je u izvršnom organu koji vrši prigušivanje – kod klasičnih prigušivanje vrši pečurka na vretenu izvršnog organa, dok kod aksijalnih prigušivanje vrši elastični (gumeni) rukavac. Aksijalni regulatori se nisu u praksi pokazali dobrim pa se ne smatraju dobrim rešenjem. Rukovanje Rukovanje regulatorima u procesu nadzora i kontrole transporta koje sprovode neposredni izvršioci (rukovaoci, manipulanti), svodi se na:

- pregled spoljneg stanja regulatora, - kontrolu propuštanja na spojevima, - kontrolu izlaznog pritiska, - vizuelnu kontrolu rada regulatora (oscilacije pritiska, vibracije i dr.), - fizičko blokiranje zatvaranjem zapornih organa isprede i iza regulato-

ra pritiska u specifičnim uslovima (otkazi rada, poremećaj funkcije ili prelaska na rezervnu liniju),

- vođenje evidencije o stanju i - podnošenje pismenog izveštaja.

Sa regulatorom pritiska se rukuje pažljivo. Puštanje gasa u regulator vrši se posle provere ispravnosti celokupne gasne instalacije, laganim otvaranjem ventila ispred regulatora. Prethodno je potrebno otpustiti oprugu regulatora kod direktnog dejstva ili na pilot regulatoru kod indirektnog dejstva, zatim pažljivo pritegnuti istu, prateći pažljivo promenu izlaznog pritiska na manometru. Kontrolisati neko vreme da li regulator drži konstantno pritisak (izlazni zaporni organ je još zatvoren). Po proveri zadate vrednosti pritiska iza

96

regulatora, može se laganim otvaranjem ventila iza regulatora pustiti dalje gas u instalaciju, redosledom i na način predviđen odgovarajućim projektom, uputstvom za rad ili odgovarajućom procedurom. Održavanje Regulatori pritiska podležu preventivnom i korektivnom održavanju. Preventivno održavanje sprovodi se postupcima nadzora i kontrole rada regulatora i redovnim servisiranjem. Najčešći procesni otkazi i kvarovi na regulatorima pritiska prouzrokovani su prisustvom nečistoće u gasu. Procesni regulatori su zbog toga najčešće u kvaru zbog:

- delimično ili potpuno začepljenje dizni i filtera na pilotu regulatora, - zamrzavanje usled otkaza sistema za grejanje, - neprimerni ulazno-izlazni parametri gasa (Q, p, t i nagle promene), - neprimerna podešenost uređaja, itd.

Primeri održavanja:

• regulatora indirektnog dejstva serije 971 i • regulatora direktnog dejstva serije VR-75.

Slika 5.13. Poprečni presek regulatora serije 971 Regulator serije 971 Servisiranje se vrši periodično najmanje jednom u toku godine. Prilikom servisiranja koristi se alat koji ne varniči ili alat koji je namazan mašću.

97

Za servisiranje je potrebno demontirati regulator. Kad su slavine ispred i iza regulatora zatvorene i linija između njih rasterećena ispuštanjem gasa u atmosferu, može se pristupiti demontaži. Otpuštanjem i skidanjem impulsnih vodova i pilota pristupa se servisiranju regulatora. Nakon rastavljanja pristupa se čišćenju delova od nečistoća i starih maziva (usput se vrši defektaža svih delova regulatora). Svi oštećeni i pohabani delovi se popravljaju ili zamenjuju novim. Posebno treba obratiti pažnju na gumene prstenove (’’O’’ ring) jer i najmanje oštećenje nekog od njih dovodi u pitanje funkcionisanje regulautora. Svi zavrtnjevi i navrtke se mažu tankim slojem masti kao i osovine i klizni delovi cilindra i gumeni prstenovi. Regulator se sastavlja obrnutim redosledom od rastavljanja. Uzroci i najčešći kvarovi regulatora sa indirektnim dejstvom i preporuke za otklanjanje:

- regulator neće da otvori: o nedostatak ulaznog gasa (proveriti slavinu na ulazu), o nedostatak gasa u pilotu (proveriti impulsne vodove i sam

pilot), o oštećenje membrane ili O-ringa na osovini membrane

(proveriti ih). - izlazni pritisak opada:

o nedovoljni ulazni pritisak (postaviti etalonski manometar), o regulator ne može da propusti dovoljnu količinu gasa (nije

dobro dimenzionisan), o upravljački pritisak pilota nedovoljan (proveriti imuplse i pilot), o zagušen ulazni filter (njegova promena ili čišćenje).

- izlazni pritisak raste preko zadatog: o pohabana gumena zaptivka ili zaprljana (zameniti istu), o oštećeno metalno sedište, tako da gumena zaptivka ne može

da zatvori (skidanje sedišta i ravnanje mašinskom obradom). - zamrzavanje regulatora ili pilota:

o nedovoljno ili nikakvo grejanje ispred redukcije. - nenormalno mali protok (ekstremno mala potrošnja):

o varira izlazni pritisak, o ekstremno mali traženi kapacitet, o pogrešno postavljen imuplsni vod, o pogrešno podešen pilot (proveriti rad i po potrebi podesiti).

Kvarovi upravljačkog organa – pilota:

- nedovoljni pritisak prilikom puštanja u rad regulatora: o baždarna opruga je suviše slaba (zameniti jačom), o proveriti da li je ulazna količina gasa i pritiska dovoljna.

- ako je pritisak iza regulatora pao ispod prethodno baždarene vrednosti:

o filter stabilizatora zaprljan (treba ga očistiti ili zameniti), o zaptivni podmetač stabilizatora je povećao dimenzije i

sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (zamena podmetača),

o baždarna opruga je izgubila svoju elastičnost (treba je zameniti),

98

o zaptivka ventila je povećala dimenzije i sprečava propisanu izlaznu količinu gasa (treba je zameniti).

- pritisak iza regulatora se povećava iznad zadatih vrednosti: o zaptivni podmetač stabilizatora ne zaptiva dobro (zameniti

ga), o zaptivka ventila na ulazu pilota ne zaptiva dobro (zameniti je).

- sporo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o nedovoljna protočna količina gasa ulaznog ventila (treba

povećati protočnu količinu gasa pomoću zavrtnja za podešavanje),

o baždarni otvor je suviše veliki (treba ga zameniti mlaznicom sa manjim baždarnim otvorom).

- suviše brzo reagovanje pri promeni protočnih količina gasa: o suviše velika protočna količina gasa ulaznog ventila (smanjiti

je pomoću zavrtnja za podešavanje), o baždarni otvor je suviše mali (treba ga zameniti mlaznicom sa

većim baždarnim otvorom), o treba prekontrolisati zazor između poluge i ventila.

U slučaju bilo kakvog odstupanja pritiska iza regulatora od zadatih vrednosti proveriti da li su membrane u ispravnom stanju – ako nisu, treba ih zameniti. Regulator serije VR-75 Ovaj regulator se koristi za radne pritiske od 1 do 100 bar i izlazne od 0.5 i 16 bar. Regulator mora održavati konstantnu vrednost izlaznog pritiska.

Slika 5.14. Funkcionalna shema regulatora VR-75

99

Najčešći kvarovi kod regulatora direktnog dejstva su: - pucanje ili deformacija membrane, - oštećenje membrane regulatora usled uticaja atmosferskog

kondenzata ili padavina preko oduška, - oštećenja sedišta i kućišta regulatora usled abrazivnog desjtva

mehaničkih nečistoća. Servisiranje se vrši periodično, a najmanje jednom godišnje. Postupak servisiranja: zatvori se ulazna i izlazna slavina na regulacionoj liniji i izvrši ispuštanje gasa u atmosferu otvaranjem odušne slavine, čime se vrši rasterećenje i odsustvo gasa iz regulatora. Demontira se regulator i rastavi se na delove. Svaki se deo očisti, pregleda, utvrdi se njegova ispravnost i oštećenje – dotrajali i oštećeni delovi zamenjuju se novim. Sve klizne površine i zaptivni prstenovi podmazuju se molibdenskom mašću. Po utvrđenoj defektaži i otklanjanju oštećenja pristupa se sastavljanju regulatora. Po sastavljanju, regulator pritiska se ispituje i podešava na zadate parametre, kontrolišući ga preko montiranog etalonskog manometra. Prilikom servisiranja regulatora koristi se alat koji ne varniči.