Geovision GV-250 kartica moe da radi maksimalno sa softverom verzije 8.1.2.2, koji ne fercera na Windowsu 7.
Drugo pitanje je malo iroko, ali podrazumeva ukljuivanje webcam server opcije (W - shortcut sa tastature) na racunaru gde je GV instaliran, otvaranje portova na ruteru i eventualno win firewall-u (opet na racunaru gde je GV instaliran). Webcam server bi takoe trebalo postaviti da se podie sa samim GV-om. Postoji jedno 10-15 portova koje moe forward-ovati (u zavisnosti od toga preko koje platforme pristupa GV-u), ali default portovi koje treba forward-ovati (za recimo Internet Explorer) su 80, 4550, 5550, 6550. Mada je moj predlog da se port 80 remapira u recimo 8080 da ne bi dolazilo do konflikta sa recimo ruterovim podeavanjima, a i sigurnosti radi. I na kraju, na masini gde je ti GV-250, valja instalirati Geovision-ov DDNS servis (imas ga na disku od GV-a) ili slican dinamicki DNS klijent, posto sumnjam da imas statiku IP adresu.
Uhhh, umorih se...to ti je to...

Daljinski video nadzor
Uvod
Analogni sistemi video-nadzora polako odlaze u istoriju. Postoje mnogi razlozi za to. Komplikovani
su za korienje, skupi su za odravanje i nefleksibilni su. Tehnika reenja th sistema godinama se nisu
menjali.
Analogni signal iz video kamere povezan je na jedan video procesorski ureaj. Sva oprema je
centralizovana u kontrolnoj sobi u kojoj je nekoliko monitora, videorekordera i sl. Takav kocept reenja nije
menjan godinama i zadovoljavao je samo kod reenja sa malim brojem kamera. Uvoenjem optike reavao
se samo jedan problem problem udaljenosti kamera od mesta nadzora.
Uzimajui u obzir dananje zahteve, gde razliite slube i osobe ele sa vie mesta da prate ta
snimaju kamere, a sa druge strane sve vea primena i razvoj raunarske mree doveli su do gotovo
potpunog potiskivanja analognog sistema video nadzora.
Dananji moderni, digitalni mreni video sistemi reavaju mnoge probleme a i efikasniji su i jeftiniji.
Kontrolna soba se moe smestiti bilo gde (u svaku slubu) i bilo kada, jer za njeno funkcionisanje je
potreban samo mreni kabl i raunar.
Koncept video nadzora, baziran na raunarskim mreama daje veliku efikasnost, drastino
smanjuje ukupnu cenu sistema video nadzora (u odnosu na analogni sistem), jer se ve postojea
raunarska mrea koristi za prenos video (i audio) signala. Kvalitet snimljene slike je bitno bolji nego kod
analognog sistema, presnimavanje (kopiranje) je bez gubitka
kvaliteta slike, pretraivanje je brzo i jednostavno (po kameri, vremenu, dogaaju,...) a moderni algoritmi
rada takvih sistema omoguuju i smanjenje broja zaposlenih na obezbeenju, na praenju proizvodnje
rada...Osim toga osoblju koje radi na obezbeenju umnogome olakava rad. Npr. kod sistema sa vie
desetina kamera, veina slika su nebitne informacije. Automatsko preusmeravanje slike na monitor (uz
mogunost zvunog signala) i ukljuivanje kamere s obzirom na unapred definisani dogaaj (npr. otvaranje
vrata, prozora, pokret, vatra, dim, vlaga, zaustavljana maina, zaustavljena traka...) osobama odgovornim za
sigurnost odmah daje informaciju da se neto deava i pokazuje im o emu se radi

Glavne osobine digitalnih sistema video nadzora preko mree
- istovremeni nadzor, snimanje i pregledanje snimljenog materijala
- brz pristup bilo kojoj kameri, bilo kada, bez obzira na udaljenost, bez obzira da li
jo neko koristi istu kameru i bez obzira na lokaciju korisnika
- "kontrolana soba" nalazi se svuda i stalno
- pristup odreenim informacijama i nivoima se regulie preko lozinke
- lako i jeftino unapreenje sistema
- odlian kvalitet snimljenog materijala
- jednostavno snimanje kopija na udaljenim lokacijama (sigurnost podataka)
- na svakoj slici se nalazi naziv lokacije, datum i vreme
- lako i jednostavno tampanje bilo koje slike na papir
- napredni algoritmi kontrole (pred alarmno snimanje, maskiranje odreenih
podruja, automatsko snimanje...)
napredno i brzo pretraivanje baze snimljenog video materijala (po lokaciji,
datumu, vremenu, alarmnom dogaaju...)
Izgradnjom samo jedne mree (LAN, WAN, itd.) znaajno se tede sredstva, jer se ista mrea koristi i
za podatke i za video-nadzor .
Pristup mrei preko razliitih komunikacionih medijuma (GSM, GPRS, Internet, ADSL, ISDN, obina
telefonska linija) ovlaenim korisnicima prua i mogunost daljinskog nadgledanja i kontrolu radnog
procesa kao i procesa proizvodnje, bez obzira na njihovu fiziku lokaciju.
Dakle moderni digitalni sistemi su viestruko efikasniji i fleksibilniji od uobiajenih analognih sistema videonadzora.
Ukupna cena digitalnih sistema video-nadzora je viestruko nia od neefikasnih i nefleksibilnih
analognih sistema.

Koliko to kota,princip rada video-servera,sta je to video server instalacija softvera
Cena zavisi od projekta, tipu digitalnog servera, vrsti i lokaciji kamera. Sagledavajui sve osobine
(koje se mogu porediti) digitalni sistemi su jeftiniji od klasinih analognih. Naravno, tu su i osobine koje
analogni sistemu uopte nemaju
Video-server je "stand alone" (samostalan) ureaj za lokalni i daljinski video nadzor, snimanje i
alarmiranje. To nije PC raunar i nema Windowse. Radi se o kompletnom reenju i visoko specijalizovanom
hardveru i RTOS-u (real time operating system).
Postoje ulazi za alarme na koje se povezuju razliiti senzori (pokreta, vrata/prozor, dim, vatra,
ugljen-monoksid, voda, lom stakla, alarmi iz proizvodnje, itd.) Ureaji imaju ulaze i za releje kojima se
upravlja sa udaljene lokacije (za ukljuivanje i iskljuivanje drugih ureaja, npr. svetlo, elektrine brave...)
Ureaji imaju mogunost telemetrije i daljinsko upravljanje sa kamerama. Tu je i web-server za slanje
podataka preko lokalne i internet mree. Tu je i hard disk, za snimanje podataka od nekoliko dana do
nekoliko meseci. Video-serveri su spremni za tehnologije koje nam dolaze (UMTS, Gigabit Ethernet, Brze
Beine Mree) bez ikakvih dodatnih investicija
Video-server pretvara dolazni analogni signal sa kamera u digitalni, vri njegovu kompresiju, pretvra
ga u IP pakete koje alje preko LAN prikljuka u lokalnu mreu. Na taj nain svaki raunar u mrei ima
pristup svim opcijama (naravno uz softver koji je besplatan i uz poznavanje lozinke za pristup ureaju.)
Instalacija softvera na raunar na kojem se eli pratiti video-nadzor je krajnje jednostavna. "Pozove" se
server, otkuca ifra i server e program koji je smeten u njemu automatski instalirati na Va raunar

Zato video-server od proizvoaa "Dedicated micros"
Mogli bih da navodimo dosta vrhunskih performansi ovog video-servera: od toga da je odnos
cena/performanse ubedljivo najbolji od svih drugih svetskih proizvoaa pa do toga da je to britanski
proizvod, da je Britanija prva zemlja u svetu po broju kamera, po broju umreenih kamera....
naveemo samo podatak da "Dedicated micros" pokriva 75 % svetskog trita video-servera. Ako je
75 % svetske populacije koje je izabralo video-server od ovog proizvoaa pogreilo, pogreiti ete i Vi pri
izboru

Modeli video-servera snimaa od firme "Dedicated micros"
a. Eco 4
b. D4
c. Digital sprite
d. BX2
e. DV-IP
Model DV-IP je "iskljuivo" mreni video-server. Kad kaemo "iskljuivo" mislimo na sledee. Ostali
modeli imaju i kompozitni izlaz, ostavila se mogunost da emo dati video-server postaviti u "kontrolnu
sobu" (portirska soba) i prikljuiti monitor na njega. Naravno na svim modelima postoji i mreni prikljuak
za mreu. DV-IP je ureaj koji je "raskinuo" tradiciju da se uz njega povezuje klasian monitor. Namenjen je
iskljuivo mrei.
Na osnovu svojih karakteristika, na osnovu vrlo povoljne cene u odnosu na ostale ureaje, svojoj
nameni da radi iskljuivo na mrei, naa preporuka je DV-IP. Glavni "nedostatak" ovog ureaja je, ako
imamo kontrolnu sobu (portirsku sobu) moramo u nju postaviti umesto monitora raunar koji je prikaen
na mrei. Najbolje je da sada pogledate uporedne karakteristike svih "Dedicated micros" videoservera/
snimaa koji su sastavni deo ovog dokumenta. Na taj nain uvideete razliku izmeu pojedinih
modela a istovremeno se spremiti za upoznavanje sa osobinama DV-IP koje e biti izloene u daljem tekstu.

ta je DV-IP, mesto DV-IP u mrei,posmatranje slike uivo,naini posmatranja slike
DV-IP je digitalni video-server.
Ima prikljuke za 4,9 ili 16 klasinih kamera
Ima hard disk kapaciteta 40, 80, 160 ili 320 GB
Video snimak sa kamera se prati na bilo kom raunaru u mre
Ve smo ranije rekli kako se stavlja video-server u mreu. DV-IP se povezuje na raunarsku mreu,
kao i svaki drugi video-server. Ponovimo jo jednom: osim video-servera nije nam potreban ni jedan
dodatni ureaj (osim kamera, napajanja i raunarske mree).
Slika se posmatra uivo sa kamera. Broj slika u sekundi koje ureaj moe procesirati je 50. Da bih
stvorili sliku, koja e izgledati kao u realnom reimu, potrebno je obraditi 25 slika. Ako na ureaj prikljuimo
max. broj kamera od 16, dobiemo 50/16=3.125 slika u sekundi po kameri. To je sasvim dovoljno za sisteme
tehnike zatite. U budunosti oekujemo da se dostigne da sa svih 16 kamera imamo realnu sliku. Jedini
proizvoa koji je to dostigao je "Pelco", koji je izloio ureaj na sajmu u Birmingenu, maja 2004.
godine, koji je u stanju da procesira 16 kamera u realnom reimu.
Treba napomenuti da su proizvodi "Pelc-a" postavljeni od "Bele kue" do amerikih nosaa aviona i
da je cena znatno via od ostalih videoservera u tom rangu. Ako ste zainteresovani za potpunije
karakteristike proizvoda "Pelco", kao i cene kontaktirajte nas. Isto tako treba imati na umu da treba fajl
veliine 25x16x(veliina slike) preneti preko raunarske mree u jednoj sekundi. Kalkulator prorauna
potrebnog kapaciteta hard diska.
Sliku na monitoru raunara moemo posmatrati sa jedne kamere, sa 4,9,16 kamera istovremeno,
moemo posmatrati sekvencijalno. Ti je i setovanje da se slika na monitoru pojavi automatski sa one
kamere gde se neto deava u njenom vidnom polju...

Pretraivanje snimljenog materijala po datumu ili dogaaju
Kod analogne tehnike snimanja imali smo trake, koje smo morali da menjamo svaka 24 asa. Trake
smo uvali najee 15 dana, i onda smo ih presnimavali. Svakim presnimavanjem gubili smo kvalitet.
Pretraivanje snimljenog materijala je bilo dugo i zamorno. Trajalo je satima, a najee i danima. Kod
digitalne tehnike, pretraivanje je trenutno. Imamo izbor pretraivanja po sledeim kriterijumima:
vremenu: ukucamo datum, sat, minut i sekundu i naravno kameru i trenutno vidimo ta je kamera snimila
tog trenutka.
VMD alarmu: pregledamo snimke samo kada je neko uao u vidno polje kamere
definisanom alarmu: pregledamo snimke samo po unapred definisanom alarmu, odnosno dogaaju: Kad
je neko uao na vrata, kad je neko uzeo sa stola markirani objekat, kad se upalilo svetlo, kad je maina
stala, kad je traka stala, kad se pojavio dim, kad se pojavio ugljen monoksid, kad se uo pucanj, kad se
desio lom stakla, kad se... primera je bezbroj. Na ekranu imamo listu dogaaja. Izborom odreenog
dogaaja videemo ta je kamera snimila na toj lokaciji. Sledea slika prikazuje spisak alarma koji su se
desili, sa koje kamere se desio dogaaj, datum i vreme .

Upravljanje pokretnim kamerama,mogunost dodavanja hard-diskova
,snimanje materijala na raunaru
Imamo mogunost preko raunara u mrei da upravljamo pokretnim kamerama. Najee se danas
postavljaju speed-dome kamere.
Imamo mogunost dodavanja diskova do kapaciteta od nekoliko terabajta.
Osim snimanja materijala na raunaru, imamo i mogunost tampanja slike, zamrzavanja
slike, slika u slici..