TEMELJNA KONTRA GREDATemeljne kontra grede postavljaju se ispod vie stubova u nizu, i u statikom smislu predstavljaju kontinualan nosa optereen reaktivnim optereenjem tla. Dimenzije se odreuju iz uslova nosivosti tla (irina temelja B i duina temelja L) i uslova nosivosti betonskog preseka na savijanje i smicanje (visina konzolne ploe H, irina grede b i visina grede D)Sl. 7.1. Statiki sistem kontra gredeSl. 7.2. Popreni presek kontra gredeUslov ravnomernosti raspodele napona u tlu, na nivou temeljne spojnice, je da poloaj rezultante sila, R od sila u stubovima P(i) gde je i=1,2,...n (n - broj stubova), koji se oslanjaju na kontra gredu bude na sredini duine temelja L. Momenti i transverzalne sile po nosau odreuju se iz uslova ravnotee sila za svaki karakteristian presek (M i T) i to na mestu stubova i u poljima za maksimalne momente.Pre kontrole dilatacija i odreivanja potrebne armature neophodno je izvriti kontrolu naprezanja tla u temeljnoj spojnici, za usvojene dimenzije temelja.zdoztzstvFV (7.1)gde jezstvstvarni napon u tlu na nivou temeljne spojnicezdozdozvoljen napon u tluV zbir svih vertikalnih sila koje deluju na nivou spojniceFtpovrina temeljne spojniceReaktivno optereenje konzolne ploe iznosiL BRq (7.2)U najveem broju sluajeva, iz tehnolokih razloga, temeljne kontra grede imaju konstantnu irinu B po celoj svojoj duini. Tada je reaktivno optereenje po gredi ravnomerno i iznosi:LRB q q (7.3)Veliina prepusta , u sluaju temelja konstantne irine se kree u granicama( ) l ai 30 . 0 25 . 0, gde je l najvee rastojanje izmeu stubova.U sluajevima kada nije mogue izvoenje temelja konstantne irine, mora se izvesti trapezoidna osnova temeljne ploe. U tom sluaju irine temeljne ploe se odreuju iz uslova da se reuzultantna sila R nalazi u teitu trapezoidne osnove temeljne ploe i mora biti ispunjen uslov:( )2 12 12 12 123 B BB B LP Pb a P a Pe+ + ++ + (7.4)Sl. 7.3. Temeljna kontra greda sa promenljivom irinom konzolne ploeU ovom sluaju reaktivno optereenje konzolne ploe iznosi( )22 1L B BRq +(7.5)Tada je reaktivno optereenje po gredi linearno promenljivo u funkciji irine konzolne ploe.Vrednosti q1 i q2 iznose2 21 1B q qB q q (7.6)PRIMER 1Za date podatke izvriti dimenzionisanje temeljne kontra grede.Rasponi izmeu stubova l1=6.0m, l2=8.0mPrepust kod stuba 1 a=2.0mSile u stubovima neposredno iznad temelja P1=1500kN, P2=2500kN, P3=2000kNUkupna teina poda i korisnog optereenja na podu p=10kN/m2Dimenzije poprenih preseka stubova 45/45cmDozvoljen napon u tlu na koti fundiranja zdoz=0.25MPaDubina fundiranja Df=1.4mZapreminska teina tla =18.0kN/m3MB30, RA400/500-2Prvo se odredi poloaj rezultante vertikalnih sila R.kN P P P P Ri6000 2000 2500 15003 2 1 + + + + Odstojanje rezultante vertikalnih sila R od take A( )mR e Pei i17 . 9600016 2000 8 2500 2 1500 + + Tada je ukupna duina temeljne gredem e L 34 . 18 17 . 9 2 2 Odnosno prepusta x( ) ( ) m l l a L x 34 . 2 8 6 2 34 . 182 1 + + + + Povrina temeljne stope Ft odreuje se iz uslova dozvoljenih napona u tlu. Obzirom da nisu poznate dimenzije poprenog preseka temelja, tla iznad temelja i podne povrine koja se nalazo iznad temeljne grede, tj stvarno optereenje na tlo predpostavlja se A Buveanje za 25% ukupne sile R. U sluaju da usvojena predpostavka nije tana mora se izvriti ponovno usvajanje dimenzija poprenog preseka temeljne kontra grede.230 . 3010 25 . 025 . 1mR RFzdozt Odnosno irina temeljne stope jemLFBt64 . 134 . 180 . 30 Usvojeno: B=1.65m Usvojena visina prepusta stope:H=0.40m Preporuka je da se visina grede usvoji prema sledeem izrazu:mlD 0 . 180 . 88max Usvojeno: D=1.0m Kontrola napona za usvojene dimenzijeAnaliza optereenja:P(i) 6000.00kNSopstvena teina stope18.34x(0.55x1.0+2(0.15x0.55+0.2x0.55/2))x25=15.13x25 378.25kNTeina tla iznad temelja(1.65x1.4x18.34-15.13)x18.0 490.24kNTeina poda1.65x18.34x10.0 302.61kN Ukupno optereenje V 7171.11kNStvarni napon u tlu iznosiMPa MPa m kNFVzdoztzstv25 . 0 24 . 0 / 97 . 23634 . 18 65 . 111 . 71712 Napon u tlu je u dozvoljenim granicama.Postupak dimenzionisanjaKonzolna ploaDimenzionisanje se vri u svemu kao kod trakastog temelja od armiranog betona.Reaktivno optereenje od tla2/ 28 . 19834 . 18 65 . 16000m kNL BPqiMomenat savijanja u preseku c-ckNmc qMc99 . 29255 . 0 28 . 19822 260 . 110 65 . 1 / 600010 8 . 1 65 . 1 / 6000 6 . 1+ + srkNm M Mc kr kr98 . 47 99 . 29 60 . 1 Odreivanje potrebne armature za MB30 i RA400/500-2cm a H h 32 0 . 3 35 Tada je6145 . 6100 10 5 . 20100 98 . 47321 b fMhkBkra=10 b=0.825 1M=2.712%Potrebna povrina armature je2145 . 44005 . 20100100 32712 . 2 cmfh b FaBM a Za usvojen profil R10 (fa=0.79cm2), razmak armature jecmFftaa75 . 17 10045 . 479 . 0100 Usvojena je glavna armatura R10/15 Podeona armatura iznosi289 . 0 45 . 4 2 . 0 2 . 0 cm F Fa apod Za usvojen profil R10 (fa=0.79cm2), razmak armature jecmFftaa76 . 88 10089 . 079 . 0100 Usvojena je podeona armatura R10/30 GredaMomenti i sile se odreuju iz uslova M i T za svaki karakteristian presekRaunsko reaktivno optereenje po kontra gredi iznosi2/ 15 . 32734 . 186000m kNLPqi Statika visina preseka jecm a H h 94 0 . 6 100 Za a=10 b=3.5 k=2.311Nosivost jednostruko armiranog preseka jekNm kNcm f bkhMB kr9 . 1910 191090 10 21 55311 . 2941202

,_

,_

Oslonac 1kNm M Mkr kr88 . 1046 3 . 654 60 . 11 1 0848 . 355 10 5 . 20100 88 . 104694101 b fMhkBkra=10 b=2.000 1M=11.111%Potrebna povrina armature je2144 . 294005 . 2010094 55111 . 11 cmfh b FaBM a Usvojeno: 6R25 (29.45cm 2 ) Oslonac 2kNm M Mkr kr2350 8 . 1468 60 . 12 2 >kNm Mkr9 . 1910 kNm M M Mkr kr kr1 . 439 9 . 1910 23502 2 krM>krM2 a=10 b=3.5 k=2.311 1M=20.988%( ) ( )21222 . 1210 400 4 94100 1 . 439cma hMF Fakra a 21 161 . 554005 . 2010094 55988 . 20 cmfh b FaBM a 22 181 . 67 2 . 12 61 . 55 cm F F Fa a a + + Fa=67.81cm2ukupna zategnuta armaturaUsvojeno: 14R25 (68.74cm 2 ) Fa=12.2cm2ukupna pritisnuta armaturaUsvojeno: 3R25 (14.73cm 2 ) Oslonac 3kNm M Mkr kr07 . 1433 67 . 895 60 . 13 3