vislava simborska

5/24/2018 Vislava Simborska

1/137

Vislava imborska roena 2. jula 1923 u Bninu, Poljska. Ona je poljska pesnikinja,esejista i prevodilac. 199. !od. dobila je "obelovu na!radu i# knji$evnosti.

% svojoj poe#iji, imborska &esto koristi ironiju, paradoks, kontradikciju i nedore&enostda bi oslikala 'iloso'ske teme i interesovanja. "jena poe#ija je prepuna e!#istencijalni(

pitanja i re'leksija o ljudima kao individuama i &lanovima ljudske #ajednice. )#ra# joj jeintrospektivan i (umoristi&an. Objavila je relativno mali broj dela* sve!a oko 2+pesama. Prevedena je do danas na skoro sve evropske je#ike, arapski, (ebrejski,

japanski i kineski.

1931. seli se sa porodicom u -rakov, !de i danas $ivi.

-ada je 1939. i#bio ru!i svetski rat, nastavila je da se obra#uje u ile!ali. Od 19/3.radila je na $ele#nici i uspela da i#be!ne deportaciju u "ema&ku na prinudni rad. %ovom periodu po&inje stvaranje njeno! stvarala&ko! opusa.

Od 19/+. studirala je poljski je#ik i knji$evnost a potom sociolo!iju na %niver#itetu u-rakovu. 19/+. !od objavila je prvu pesmu 0ra$im re&. 19/. !od. prekinula je studijebe# diplomiranja a #bo! loe! 'inansijsko! stanja udaje se #a pesnika dama Vladeka,od ko!a se ra#vela 19+/.

Prva joj knji!a 19/9. nije prola dr$avnu cen#uru ali je uprkos tome ostala lojalnavlastima, (valivi 4taljina, 5enjina i dosti!nu6a socijali#ma sve do 19. kada po&inje dasklapa po#nanstva sa dru!im disidentima. -asnije se odrekla svoji( politi&ki( dela i# to!perioda.

Prevodi 7rancusku knji$evnost na poljski, posebno poe#iju baroka.

"a!rade i pri#nanja

"a!rada !rada -rakova #a knji$evnost, 19+/

"a!rada 8inistarstva -ulture Poljske, 193

eteova na!rada, 1991

:erderova na!rada, 199+

"obelova na!rada, 199


2/137

)#abrana dela

late!o ;ato $ivimo? =19+2?

P


3/137

i #auvek.

an #a danom,

!odinu #a !odinom,

mo$e se $iveti be# nje.

Ponekad samo u us(i6enjima

i stra(ovima detinjstva

!ne#di se na du$e.

Ponekad samo &ude6i se

to smo stari.

Ietko nam asistira

pri tekim radovima,

kao to su pomeranje nametaja,

vu&enje ko'era

ili krstarenje putevima u tesnim cipelama.

% vreme popunjavanja anketa

i seckanja mesa,

po pravilu, ima i#la#.

Od (iljadu nai( ra#!ovora

u&estvuje u jednom,

i to ne obave#no,

jer vie voli da 6uti.


4/137

-ada nas telo jako #aboli,

ti(o naputa de$urstvo.

)#birljiva jeJ

nerado nas vidi u !omili,

!adi joj se naa borba #a bilo kakvu dominaciju

i $estina !ram#ivosti.

Iadost i tu!a

#a nju nisu ra#li&ita ose6anja.

4amo kro# nji(ovu pove#anost

ona je sa nama.

8o$emo da ra&unamo na nju

kad ni u ta nismo si!urni,i #a sve smo #ainteresovani.

Od materijalni( predmeta

voli satove s klatnom

i o!ledala, to revnosno rade,

i kad i( niko ne posmatra.

"e ka$e odakle dola#i

i kad 6e ponovo nestati,

ali o&i!ledno o&ekuje takva pitanja.


5/137

Kini seJ

kao to je ona nama,

i mi smo njoj #a neto potrebni.

"L48O0IL"O40

Du&e sam se u kosmosu loe ponela.

Pro$ivela sam dan i no6 ne pitaju6i #a bilo

ta,

ne &ude6i se ni&emu.

Obavljala sam svakodnevne du$nosti,

kao da je to sve, to sam bila du$na.

%da(, i#da(, korak po korak, obave#e,

ali be# misli koja se$e dalje

od i#laska i# ku6e i povratka ku6i.

4vet se mo$e primati kao sumanuti svet,

a ja !a tretiram samo kao neto #a svakodnevnu

upotrebu.

"ikakvi( kako i #bo! &e!a

i otkud tu


6/137

i ta 6e pored toliki( $ivi( detalja.

Bila sam kao ekser odve6 plitko ukucan u #id

ili

=ovde mi poreenje nedostaje?.

Promene su sledile jedna #a dru!om

&ak u o!rani&enom polju treptaja.

>a mlaim stolom, ruka mlaa #a dan

nala#io se ju&eranji dru!a&ije se&en (leb.

Oblaci kao nikad dotad i kia kao nikad dotad,

jer je padala dru!a&ijim kapima.

>emlja se okrenula oko svoje ose,ali u #auvek naputenom prostoru.

Potrajalo je to dobra dvadeset &etiri sata.

1// minuta okolnosti.

/ sekundi do sa#nanja.

-osmi&ki savoir*vivre

iako na nau temu 6uti,

od nas ipak neto #a(tevaJ

malo pa$nje, nekoliko re&enica i# Paskala


7/137

i #a&udno u&e6e u toj i!ri

s nepo#natim pravilima.

"LBO

Od to!a je trebalo po&etiJ nebo.

Pro#or be# daske, be# 'utera, be# stakla.

Otvor i nita vie,

ali otvoren irom.

"e moram vedru no6 da &ekam,

niti !lavu da #abacujem

da bi( se #a!ledala u nebo.

"ebo mi je i#a leMa, pod rukom i na kapcima.

"ebo me obavija (ermeti&ki celu

i podi$e odo#do.

"i najvie planine

nisu bli$e nebu

od najdublji( dolina.

"i na jednom mestu nema !a vie

ne!o na dru!om.

Oblak je isto be#uslovno

pritisnut nebom kao i !rob.

-rtica je isto va#nesena

ko sova to krilom lepra.

4tvar koja u ponor pada,


8/137

pada i# neba u nebo.

4ipki, te&ni, stenoviti,

usplamteli i nestalni

beskraji neba, mrvice neba,

la(ori neba, (rpe neba.

"ebo je sveprisutno,

&ak i u tami pod ko$om.

Dedem nebo, i#bacujem nebo.

-lopka sam u klopci,stanovnik nastanjeni,

#a!rljaj #a!rljeni,

pitanje u od!ovoru na pitanje.

Podela na nebo i #emlju

to nije pravi na&in

da se misli o toj celini.

oputa samo da proboravim

na ta&nijoj adresi

koju je lake na6i

ako me ko!od tra$i.

Osobeni #naci su mi

us(it i o&aj.

0I) "D"LOB)K")DL ILK)


9/137

-ada i#!ovaram rec Budu6nost,

prvi slo! ve6 odla#i u prolost.

-ada i#!ovaram rec 0iina,

naruavam je.

-ada i#!ovaram rec "ita,

stvaram neto to se ne smeta u bilo kakvo nepostojanje.

"L--V) 5D%)

"ekakvi ljudi be$e pred nekakvim ljudima.

% nekoj #emlji pod suncem

i s nekim oblacima.

>a sobom ostavljaju nekakvo svoje sve,

#asejana polja, nekakve kokoi, pse,

o!ledalca, u kojima se upravo o!leda vatra.

"a leima nose kr&a!e i #ave$ljaje,

to pra#nije to i# dana u dan sve te$e.

0i(o se odvija ne&ije #amaranje,

a u vrevi ne&ije nekom otimanje (leba

i ne&ije drmusanje mrtvo! deteta.


10/137

Pred njima stalno nekakav ne tuda put,

niti je onaj koji treba most

nad &udno crvenom rekom.

"aokolo nekakva pucnjava, &as bli$e, &as dalje,

a !ore visoko avion koji malo kru$i.

obro bi dola nekakva nevidljivost,

nekakva tamnosiva kamenost,

i jo vie nebilost

na kra6e ili du$e vreme.

Do neto 6e se #biti, samo !de i ta.

"eko 6e im i#a6i u susret, samo kada, i ko,

u koliko oblika i s kojim namerama.

ko bude imao i#bora,

mo$da 6e po$eleti da ne bude neprijatelj

i ostavi6e i( u nekakvom $ivotu.

OB5H)

8orala bi( da po$urim

s opisivanjem oblaka *

po deli6u sekunde


11/137

prestaju da budu oni, a po&inju da bivaju dru!i.

"ji(ovo svojstvo *

nikada se ne ponavljati

u oblicima, nijansama, po#ama i reanju.

"eoptere6eni se6anjem na bilo ta,

be# napora se di$u i#nad &injenica.

-ao nekakvi svedoci bilo &e!a *

smesta se ra#!one na sve strane.

% poreenju s oblacima

$ivot se &ini utemeljen,

i !otovo trajan i ve&an.

% odnosu na oblake

&ak i kamen li&i na brata,

na ko!a se mo$e osloniti,

dok su oni poput daleki( i vetropirasti( roaka.

"eka ljudi, ako (o6e, postoje,

a posle neka redom umiru,

nji(, oblake, bri!a #a sve to,

veoma &udno.


12/137

"ad celim 0vojim

i mojim, jos ne celim, $ivotom,

paradiraju u raskoi kao to su paradirali.

"emaju obave#u da #ajedno s nama nestaju.

a bi plovili, ne moraju da budu vieni.

N%0"DL B)5D

Dednostrano po#nanstvo i#meu mene i vas

ne ra#vija se naj!ore.

>nam ta je listi6, ta latica, klas, iarka, stabljika,

i ta se s vama do!aa u aprilu, a ta u decembru.

)ako je moja #ainteresovanost neu#vra6ena,

nad neke od vas specijalno se sa!injem,

a pred nekim di$em nos.

)mam #a vas imenaJklen, &i&ak, lijander,

vresak, venja, imela, ne#aboravak,

a vi #a mene nijedno.


13/137

"ae putovanje je #ajedni&ko.

>a vreme #ajedni&ki( putovanja ra#!ovara se,

ra#menjuju opaske o vremenu,

ili o stanicama minulim u #aletu.

"e bi nedostajale teme, jer nas mno!o ta ve#uje.

)sta nas #ve#da u istom radijusu dr$i.

"a osnovu isti( #akona bacamo senke.

Pokuavamo neto da #namo, svako na svoj na&in,

a i ono to ne #namo sli&no je.

-ako #nam i umem objasni6u, samo pitajteJ

ta je to !ledati o&ima,

#ato mi srce kuca

i #bo! &e!a moje telo nema korenje.

li kako od!ovarati na nepostavljena pitanja,

ako si u# to neko

#a vas tako nitavan.


14/137

ipra!, umica, livade i ro!o# *

sve to !ovorim je monolo!,

i vi !a ne sluate.

Ia#!ovor sa vama je nu$an i nemo!u6.

"eod!odiv u u$urbanom $ivotu,

mada odlo$en #a nikad.

0%0 ) 08

Ono sam to sam.

"es(vatljiv slu&aj

kao svaki slu&aj.

ru!i preci

uostalom mo!li su biti moji,

i ve6 bi( i# dru!o! !ne#da

poletela,i ve6 bi( se ispod dru!o! panja

i# ljuske ispilila.

% !arderobi prirode


15/137

mnotvo kostima.

-ostim pauka, !aleba, poljsko! mia.

4vaki kao saliven

i posluno se nosi

dok se ne po(aba.

"i ja nisam birala,

ali se ne $alim.

8o!la sam biti neko

#natno manje poseban.

"eko na brvu, i# mravinjaka, #uje6e! roja,

deli6 pej#a$a kidan vetrom.

"eko mno!o manje sre6an,

od!ajan #a kr#no,

#a pra#ni&ni sto,

neto to pliva ispod lupe.

rvo uraslo u #emlju,

kome se pribli$ava po$ar.

4tabljika !a$ena


16/137

sledom nes(vatljivi( do!aaja.

8ra&na li&nost

koja #a dru!e postaje svetla.

ta, ako bi( u ljudima i#a#ivala stra(,

ili samo odvratnost,

ili samo sa$aljenje

a sam se rodila

u plemenu u kome ne treba

i da se preda mnom #atvaraju putevi

4udbina se prema meni kao i dosad

poka#ala naklonjena.

8o!lo je da mi ne bude dato

pam6enje dobri( trenutaka.

8o!la je da mi bude odu#eta

sklonost ka poreenjima.

8o!la sam biti ono to sam * ali be# &uenja,

a to bi #na&ilo,

neko sasvim dru!i.


17/137

5D%BV " PIV) PO5L

Oboje su uvereni,

da i( je ujedinilo i#nenadno ose6anje.

5epa je takva si!urnost,

ali je nesi!urnost jo lepa.

4matraju da ako se nisu po#navali ranije

da se meu njima nita nije do!aalo.

ta na to ulice, stepenice, (odnici,

na kojima su se mo!li odavno mimoila#iti

:tela bi( da i( upitam,

#ar se ne se6aju

mo$da u kru$nim vratimanekad, licem u lice

"ekakvo i#vinite u #a!rljaju

reka i#!ovoreno u slualici

* ali #nam nji(ov od!ovor.

"e, ne se6aju se.

Veoma bi i( #a&udilo,

to se ve6 du$e vremena

njima bavio slu&aj.


18/137

Do uvek sasvim spreman

da se #bo! nji( pretvori u sudbinu,

#bli$avao i( i udaljavao,

prepre&avao im put

pri!uuju6i kikot

skakao u stranu.

Postojali su #naci, si!nali,

ta s tim to su ne&itljivi.

8o$da pre tri !odineili prolo! utorka

jedan listi6 je preleteo

s ramena na rame

"eto je bilo i#!ubljeno i podi!nuto.

-o #na, nije li to lopta

u &estaru detinjstva

Bile su kvake i #vonca,

na kojima je pravovremeno

dodir prianjao u# dodir.

-o'eri u !arderobi jedni kraj dru!i(.

8o$da je jedne no6i postojao ujedna&en san,

i#brisan odma( posle buenja.

%ostalom svaki po&etak

samo je dalji nastavak,


19/137

dok je knji!a #bivanja

uvek na pola otvorena.

>5D%B5DL")

0ako je ti(o, da &ujemo

pesmicu #epevanu ju&eJ

0i kreni planinom, a ja dolinom...

)ako &ujemo ne verujemo.

"a osme( nije maska tu!e,

a dobrota odricanje.

Kak i vie ne!o to #aslu$uju

$alimo #aljubljene.

0ako smo #a&ueni sobom,da nas vie nita #a&uditi ne mo$e

"i du!a no6u.

"i leptir na sne!u.

kada usnimo,

u snu rastanak vidimo.

li, to je dobar san,

ali, to je dobar san,

jer se i# nje!a budimo.


20/137

4ILN" 5D%BV

4re6na ljubav. >ar je to normalno,

je li to o#biljno, je li to korisno *

ta svet ima od dvoje ljudi

koji ne vide svet

%#di#ani jedno od strane dru!o! be# ikakve #aslu!e,

jedna u milion, ali uvereni

da se tako moralo desiti * kao na!rada #a ta ni #a ta.

4vetlost odnekud pada *

#ato ba na nji(, a ne na dru!e

a li to pravednost vrea a.

a li, bri$ljivo na!omilavane principe naruava,

rui moral u provaliju "aruava i rui.

Po!ledajte te sre6nikeJ

kad bi se bar malo maskirali,

pravili se potiteni, bodre6i time prijatelje

Kujete li kako se smeju * uvredljivo.

-akvim je#ikom !ovore * nai#!led ra#umljivim.

te nji(ove ceremonije, i#motavanja,

tobo$nje obave#e jedno! prema dru!om *

to li&i na #averu i#a lea &ove&anstva


21/137

0eko je &ak i re6i do &e!a bi dolo

kad bi se nji(ov primer mo!ao oponaati.

"a ta bi mo!le ra&unatii reli!ije, poe#ije,

ta bi se pamtilo, ta bi se osuivalo,

ko bi (teo ostati u kru!ui.

4re6na ljubav. De li to normalno

0akt i ra#boritost nala$u da se o njoj 6uti

kao o skandalu i# vii( kru!ova.

ivna de&ica raaju se be# njene pomo6i.

"ikad ne bi uspela da naseli >emlju,

jer se deava vrlo retko.

"eka ljudi koji ne po#naju sre6nu ljubav

tvrde da ni!de nema sre6ne ljubavi.

4 tom verom lake 6e im biti i da $ive i da umiru.

>:V5"O40

8no!o #a(valjujem

onima koje ne volim.

Olakanje s kojim se mirim

to su bli$i nekom dru!om.


22/137

Iadost to ja nisam

vuk nji(ovi( ov&ica.

8ir mi s njima

i sloboda mi s njima,

a to ljubav ne mo$e dati,

niti odu#eti.

"e &ekam na nji(

od pro#ora do vrata.

4trpljiva

!otovo kao sun&ev &asovnik,

ra#umem ono

to ljubav ne ra#ume,

pratam ono

to ljubav nikad oprostila ne bi.

Od susreta do pisma

proti&e ne ve&nost,

ve6 prosto nekoliko dana ili nedelja.

Putovanja s njima uvek su uspena,

koncerti sluani,

(ramovi pose6eni,

predeli i#ra#iti.


23/137

kad nas deli

sedam !ora i reka,

to su !ore i reke

dobro po#nate s mape.

"ji(ova je #aslu!a

ako $ivim u trima dimen#ijama,

u prostoru neliri&nom i neretori&kom,

sa (ori#ontom pravim, jer je pokretljiv.

4ami ne #naju

koliko nose u pra#nim rukama.

Q"ita im nisam krivaQ *

rekla bi ljubav

na tu otvorenu temu.

DV

Dava se ne raspruje

kao to se ne raspruju snovi.

"ikakav um, nikakav #von

nju ne raspruju,

nikakav krik ni tresak

i# nje ne iska&u.


24/137

8utne su i vie#na&ne

slike u snovima,

to se mo$e objanjavati

na mno!o ra#ni( na&ina.

Dava o#na&ava javu,

a to je ve6a #a!onetka.

>a sve postoje klju&evi.

Dava se otvara sama

i ne da se &vrsto #atvoriti.4ipaju se i# nje

kolska svedo&anstva i #ve#de,

ispadaju leptiri

i due stari( pe!li,

be#!lave kape

i lobanje oblaka.

)# to!a nastaje

nereivi rebus.

Be# nas ne bi bilo snova.

Onaj be# ko!a ne bi bilo jave,

nepo#nat je,

a proi#vod nje!ove nesanice

pripada svakome

ko se budi.


25/137

"isu ludi snovi,

luda je java,

makar #bo! upornosti

kojom se dr$i

toka do!aanja.

% snovima jo $ivi

na nedavno umrli,

&ak je sasvim #drav

i ponovno mlad.Dava stavlja pred nas

nje!ovo mrtvo telo.

Dava se ne povla&i ni #a korak.

5ako6a snova je u#rok

to i( se pam6enje lako oslobaa.

Dava se ne mora bojati #aborava.

Ona je bo!me tvrda.

4edi nam na vratu, te$i na srcu,

pada nam pred no!e.

"ema od nje be!a,

jer nas u svakom prati.

) nema takve stanice

na trasi nae! putovanja

!de nas ne bi &ekala.


26/137

PILB5)>% 48

Prebli#u sam da bi me sanjao.

"e lepram nad njim, ne be$im mu

pod korenje drve6a.

8ojim !lasom ne peva riba u mre$i.

4 mo! se prsta ne kotrlja prsten.

Prebli#u sam. Velika ku6a !odi

a ja ne vi&em u pomo6. Prebli#u,

a da bi na mojoj kosi #vonilo #vono.

Prebli#u da bi( mo!la u6i kao !ost

pred kojim se ra#mi&u #idovi.

Vie nikad ne6u tako lako umreti,tako sasvim i#van tela, tako besvesno,

kao nekad u nje!ovom snu. Prebli#u sam,

prebli#u. Kujem psiku

i vidim ljeskavu ljusku te re&i,

nepomi&na u #a!rljaju. On spava,

pristupa&niji u ovom trenu jednom vienoj

bla!ajnici putuju6e! cirkusa s jednim lavom

ne!o meni koja le$im u#a nj.

>a nju se sada u njemu prostire riolisna

dolina, #atvorena osne$enom planinom


27/137

u plavetnom #raku. Da sam prebli#u

da mu s neba padnem. 8oj krik

samo bi !a probudio. Dadna,

svedena na vlastitu pojavu,

beja( bre#a, beja( salamandra,

i svla&i( sa sebe vreme i atlas

prelivaju6i se bojama ko$e. 8o!la sam

milostivo i&e#avati pred #a&uenim o&ima,

to je bla!o nad bla!om. Bli#u sam,

prebli#u da bi me sanjao.)spod !lave usnulo! i#mi&em ruku,

utrnulu, punu nestvarni( i!lica.

"a vrku svake od nji(, da i( prebroji,

svr!nuti sede aneli.

"L- 48O 4VL0 >"5) "4%8)HL

"ekada smo svet #nali nasumiceJ

* bee tako malen, mo!ao je stati u stisak rukovanja,

tako lak da se mo!ao opisati osme(om,

tako obi&an * kao u molitvi odjek stari( istina.

"ije nas &ekala istorija s pobednom 'an'aromJ

* sunula nam je u o&i prljavi pesak.

Pred nama be(u putevi daleki i slepi,

#atrovani bunari, !orak (leb.


28/137

"a je ratni plen po#navanje svetaJ

* on je tako velik, mo!ao bi stati u stisak rukovanja,

tako te$ak da se mo$e opisati osme(om,

tako neobi&an * kao u molitvi odjek stari( istina.

5V)I)"0

a sada nekoliko koraka

od #ida do #ida,

tim stepenicama na!ore,

ili onim nadole,

#atim malo ulevo,

ako ne udesno,

od #ida u dubini #ida

do sedmo! pra!a,

svejedno otkud, svejedno kud,

sve do raskrsnice,

!de se sre6u,

da bi se ra#ili

tvoje nade, !reke, pora#i,

pokuaji, namere i nove nade.

Put #a putem,

ali be# povratka.

ostupno samo ono,

to ima pred sobom,

a tamo, #a ute(u,


29/137

okuka #a okukom,

&uenje #a &uenjem,

po!led #a po!ledom.

8o$e da bira

!de 6e biti ili ne biti,

presko&iti, skrenuti

samo ne propustiti..

akle ovde ili onde,

valjda tamo,

intuitivno, s predose6anjem,na osnovu ra#uma, pre&icom,

nasumice,

#apetljanim skra6enim putevima.

-ro# neke od ni#a ni#ova,

(odnika, kapija,

br#o, jer u vremenu

ima malo vremena,

s mesta na mesto,

u mno!a jo otvorena,

mra&na i dvo#na&na,

ali i iroka, us(i6ena,

!de je radost, iako neradost

tako re6i u bli#ini,

ne!de dru!e, tu i tamo,

ovde*onde ili

sre6a u nesre6i,


30/137

poput #a!rade u #a!radi

i mirenja sa svim tim,

i i#nenada ambis, ali i mosti6,

mosti6, ali klimav,

klimav, ali jedini,

jer dru!o! nema.

0u ne!de mora postojati i#la#,

vie je ne!o si!urno.

li ti !a ne tra$i,

ve6 on tra$i tebe,on je od po&etka

u poteri #a tobom,

a ovaj lavirint

nije nita dru!o ve6 samo,

samo tvoje, dok se mo$e,

tvoje, dok je tvoje,

bekstvo, bekstvo

4 poljsko! prevela Biserka Iaj&i6

05"0)

Postojali su ili nisu.

"a ostrvu ilR ne!de dru!de.

Okean il neto dru!o


31/137

pro!utao i( je ili ne.

a li je ko voleo ko!a

a li se ko borio s kim

o!aalo se sve ilR nita

tamo ili dru!de.

Bee tamo sedam !radova.

De lR to si!urno

:teli su ve&no da traju.

de su doka#i

"e pronaoe barut, ne.

Barut pronaoe, da.

Verovatni. "e#amislivi."eovekove&eni.

"ei#vaeni i# va#du(a,

i# vatre, vode, #emlje.

"ema i( u kamenu

ni u kapi kie.

"e mo!u &ak o#biljno

upo#oriti vie.


32/137

8eteor je pao.

"ije to meteor.

Vulkan se i#lio.

"ije to vulkan.

"eko je vikao neto.

"iko nita.

"a toj plus minus tlantidi.

* )# "aivni( pitanja

O 8O"0L"DLV)8 O5L)8

"e se6am se svi( utisaka tokom mo! prvo! &itanja 8ontenja. % svakom slu&aju,&uenja nije bilo. a takvo delo postoji i da jo uvek pro!ovara $ivim !lasom, pri(vatalasam kao prirodnu &injenicu. -akva !lupost. anas me postojanje svake dobre stvari&udi. -ako su O!ledi upravo dobra stvar =&ak jedna od najbolji(, koje je ljudski du(posti!ao? u njima me sve &udi, posebno bla!onaklon splet okolnosti koji je omo!u6io dabudu napisani.

"a primer, malo je nedostajalo pa da dete muko! pola, po imenu 8iel, umre ubr#oposle poroaja. % ono vreme smrtnost novoroen&adi bila je tako obi&na pojava da &ak

nisu istra$ivani brojni u#roci te pojave. Bo! dao, Bo! u#eo * a to to je mali pokojniknosio u sebi klicu natprose&ni( sposobnosti ostalo bi #auvek neotkrivena tajna. e&ak jepre$iveoS mada, svako! sata, nedelje, !odine mo!le su !a sna6i ra#li&ite smrtne bolesti,&ije bi mi nabrajanje odu#elo nekoliko kucani( stranica. nesre6ni slu&ajevi 8ali8ontenj mo!ao je pasti s drveta, s konja, sa stepenita, da se opari vrelom vodom,#adavi ko6u ili udavi prilikom kupanja u reci. %ostalom, sve to mo!lo se do!oditi iodraslom. Odraslo! su vrebale i dodatne #amke, npr. dvoboj, nekakva slu&ajna tu&a ukr&mi, nekakvo no6enje u (anu, koji je neko i# nepa$nje #apalio. 8eutim, osnovni


33/137

ra#lo! #bo! ko!a su O!ledi mo!li da ne nastanu, bio je reli!io#ni rat, u 7rancuskojposebno surov. 0u nije bilo mesta #a neutralan stav, niti je bilo mije rupe u kojoj si semo!ao sakriti tokom bure. Oluja je trajala suvie du!o i u nekoliko navrata #a(vatala jecelu #emlju.

8ontenj se stavio na stranu katolika, &ak je u&estvovao u nekoliko oru$ani( po(odaprotiv (u!enota. 8ada nije po#nato da je to &inio 'anati&no. "je!ov kriti&ki um nije semo!ao opredeliti ni #a jedan od tabora u sukobu. 8ada, to nije umanjivalo opasnostikoje su !a #bo! to!a vrebale. Kak naprotiv, vrebale su !a udvojenom sna!om.%ostalom, u tom mete$u nije se moralo !inuti samo #a vlastite po!lede. Lvo primeraJDesenji suton, sunce ve6 #alo. umskim putem ku6i se vra6aju dvojica konjanika, putniki nje!ov slu!a. "e vide se dobro, ma!la je, mrak br#o pada. )#nenada, i# &estaranekoliko pucnjeva, &uje se ne&iji krik, r#anje uplaeni( konja, pucketanje !ranja i topotkrvnika koji be$e u dubinu ume. Putnik na u#di!nutom konju iri ruke i bespomo6no

pada na!lava&ke. ) ta, !lupa !reskaS tim putem, u to vreme trebalo je da proe nekodru!i, a ne dobroduni !ospodin 8iel 8ontenj, ko!a sada u$asnuti slu!a drmusa,u#alud pokuavaju6i da !a povrati u $ivot. %bijeni je imao trideset i nekoliko !odina,bli$io se &etrdesetoj, upravo po&injao da smilja svoje veliko pisanje. % kuli malo!#amka na stolu !a je &ekala &ista (artija, mastionica sa #ailjenim !u&ijim perom. "a

jednoj od stranica &ak su se mo$da crnele prve re&enice... -ako se onda ne &uditi, to jedolo do nastanka O!leda to su u svom prvobitnom vidu objavljeni jo #a pi&evo!$ivota. osim to!a * to tira$ nije bio spaljen #ajedno sa tamparem.

Prema tome, nita lake ne!o kod pisca koji misli na svoju ruku na6i (iljadu nelojalnosti.) na kraju, kako se ne &uditi to brojne dopune vec objavljeno! dela, koje su ule udananje i#danje O!leda, nisu #aboravljene, po!ubljene, pokradene, vec su naprotivsa&uvane i uklju&ene u slede6e i#danje, objavljeno tri !odine posle autorove smrtiPrema tome, predla$em da se O!ledi &itaju s &udjenjem. a je sudbina onemo!u6ilanji(ovo stvaranje, #asi!urno najvii intelektualni domet 1. veka, #a nas bi nastalo nekodru!o delo, ili &ak nekoliko dela istovremeno. Pojma ne bismo imali da su na cilj sti!libe# borbe. "a !ustoj tkanini istorije, uostalom, nema pra#ni( mesta. Odnosno, ima i( *ali ne postoji na&in da se doka$e da postoje.

* )# "eobave#ne lektire


34/137

IO40 P)4"D

-uda tr&i ta napisana srna kro# napisanu umu

)de li piti i# napisane vode,

koja 6e njenu njukicu odra#iti kao indi!o

>ato di$e !lavu, &uje li neto

Osovljena na od istine po#ajmljenim &etirim no$icama

pod mojim prstima u(om stri$e.

0iina * i ta re& uka po papiru

i ra#!r6e

#bo! re&i QumaQ nastalo !ranje.

"ad belim listom pritajila se #a skok

slova, koja se mo!u loe slo$iti,

re&enice to opkoljavaju,

pred kojima ne6e biti spasa.

)ma u kaplji tinte prili&na #ali(a

lovaca napeta po!leda

spremni( da se sjure strmim perom,

da opkole srnu, da naniane.

>aboravljaju da tu nema $ivota.

ru!i, crno na belom, tu vladaju #akoni.

0reptaj oka tu 6e trajato toliko du!o koliko #a$elim,

dopusti 6e da se deli na male ve&nosti


35/137

pune #adr$ani( u letu #rna.

>auvek, ako #apovedim, tu se nita ne6e do!oditi.

Be# moje volje &ak ni list ne6e pasti

niti 6e vlat u!nuti pod to&kom malo! papka.

Postoji dakle takav svet

&iju ne#avisnu kob ja odreujem

Vreme koje ve$em lancima #nakova

Postojanje po mojoj #apovedi trajno

Iadost pisanja.

8o!u6nost #austavljanja.

Osveta smrtne ruke.

* -raj i po&etak

PO )40O8 >VL>O8

Oprosti, slu&aju, to te na#ivam sudbinom.

Oprosti, sudbino, ako se mo$da varam.

"ek se ne ljuti sre6a to je #a sebe prisvajam.


36/137

"ek mi ne #amere mrtvi to jedva svetlucaju u mom se6anju.

Oprosti, vreme, #a sijaset ne#apa$eno! sveta u trenutku.

Oprosti, stara ljubavi, to novu smatram prvom.

Oprostite mi, daleki ratovi, to cve6e nosim ku6i.

Oprostite, otvorene rane, to se bodem po prstu.

Oprostite, o&ajnici, #a plo&u sa manuetom.

Oprosti, narode na stanici, #a moj san do pet ujutru.

Prataj mi uvredu, nado, to se ponekad nasmejem.

Pratajte, pustinje, to s kai&icom vode ne potr&a(,

) ti jastrebe, ve6 !odinama isti, u istom kave#u,

"epomi&an, #a!ledan uvek u istu ta&ku,

Prataj, pa &ak i da si punjena ptica.

Oprosti, pose&eno drvo, #a &etiri no!e od stola.


37/137

Oprosti, veliko pitanje, #a male od!ovore.

)stino, ne obra6aj na mene preveliku pa$nju.

Veli&ino, uka$i mi velikodunost.

Otrpi, tajno postojanja, to &upam niti i# tvo! lamenta.

"e osuuj me, duo, to te retko imam.

)#vinjavam se svemu to ne mo!u biti svuda.

)#vinjavam se svima to ne mo!u biti svaki i svaka.

>nam da me nita opravdati ne6e dokle !od $ivim

Der samoj sebi stojim na putu.

"e u#mi mi #a #lo, besedo, to po#ajmljujem pateti&ne re&i

onda ula$em napor da i( u&inim, tobo$e, lakim.

")0 VP%0

vaput se nita ne do!aa

niti 6e se do!oditi. >bo! to!a


38/137

neuve$bani smo se rodili

i nerutinski pomre6emo.

8akar u&enici

naj!luplji u koli sveta bili,

nijednu #imu ni leto

ne6emo ponavljati.

"ijedan dan se ne6e ponoviti,

dve sli&ne no6i ne postoje,

ni dva ista poljupca,

ni dva jednaka po!leda u o&i.

Du&e, kada ime tvoje

neko kraj mene !lasno i#!ovori,

bi mi kao da ru$a

kro# otvoren pro#or pade.

anas, kada smo #ajedno,

okrenula sam lice ka #idu.

Iu$a -ako i#!leda ru$a

a li je to cvet mo$da je kamen

>bo! &e!a se, trenu crni,

s nepotrebnom #ebnjom mea

Postoji * prema tome mora pro6i.


39/137

Pro6i * prema tome to je lepo.

"asmejani, #a!rljeni,

pokuavamo sklad da naemo,

iako se kao dve kapi &iste vode

ra#likujemo.

IL:B)5)0H)D

-oristim najstarije pravo mate

i prvi put u $ivotu pri#ivam mrtve,

#a!ledam nji(ova lica, oslukujem korake,

iako #nam, onaj ko je umro, sasvim je umro.

Vreme je da vlastitu !lavu u ruke u#mem

i ka$em jojJ Dadni Dori&e, ta s tvojim ne#nanjem,ta s tvojim slepim poverenjem, ta s tvojom nevino6u,

s tvojim bi6e nekako, uravnote$eno6u du(a

i#meu neproverene i proverene istine

Verova( da su i#dajice, nedostojne imena,

kad se korov ru!a nji(ovim ne#nanim (umkama

i !avranovi i( oponaaju, a me6ave im se podsmevaju

* jer to, Dori&e, la$ni svedoci be(u.

Ve&nost mrtvi( postoji


40/137

dok im se se6anjem u#vra6a.

"epou#dana valuta. "ema dana,

a da neko ve&nost svoju ne i#!ubi.

O ve&nosti danas vie #namJ

mo$e se davati i u#imati.

Onaj ko je na#van i#dajicom taj

#ajedno sa imenom treba da umre.

0a naa mo6 nad mrtvima

#a(teva stabilne tera#ije

i da sud ne sudi no6u,

i da sudija ne bude na!.

>emlja kipti a oni koji su #emlja,

ustaju !rudvica po !rudvica, a&ica po a&ica,

i#la#e i# pre6utanosti, vra6aju imenima,

se6anju naroda, vencima i aplau#ima.

de je moja mo6 nad re&ima

Ie&i pale na dno su#e,

re&i, nepo!odne #a vaskrsavanje ljudi,

opis mrtav kao ma!ne#ijumom osvetljena slika.

"e umem &ak da se probudim na pola da(a,

ja, 4i#i' osuen na pakao poe#ije.


41/137

)du k nama. ) otri poput dijamanata

* po i#lo#ima spolja ulatenim,

po pro#orima topli( stan&i6a,

po ru$i&astim nao&arima, po staklenim

mo#!ovima, srcima i ti(o re$u.

ILK)

5a Polo!ne 5a Polo!ne 0amo je strano (ladno, #ar ne upitala me je i oda(nula solakanjem. Der nakupilo se ti( #emalja toliko da je u ra#!ovoru jo najpou#danija klima.

O !ospoo (o6u da joj od!ovorim pesnici moje #emlje piu u rukavicama. "e tvrdimda i( uopte ne skidajuS ako mesec po&ne da !reje, skidaju i(. % stro'ama slo$enim od!romko! (ukanja, jer samo to se probija kro# riku bure, pevaju o prostom $ivotu pastira'oka. -lasici riju ledenom sve6om mastila po u!a$enim smetovima. Ostali, dekadenti,oplakuju sudbinu sne$nim #ve#dicama. -o (o6e da se utopi, mora imati sekiru da biprosekao porub u ledu. O, dra!a !ospoo.

0ako (o6u da joj od!ovorim. li sam #aboravila kako se na 'rancuskom ka$e 'oka."isam si!urna ni kako se ka$e ledena sve6a i prorub.

5a Polo!ne 5a Polo!ne 0amo je strano (ladno, #ar nePas du tout od!ovaram ledeno.

BL> "45OV

Ostadoe tako usamljeni,tako be# ijedne jedine re&i,

i u takvoj neljubavi da je pravo &udo bilo *

poput !roma i# vedra neba, pretvaranja u kamen.

r&ka mitolo!ija u tira$u od dva miliona,


42/137

ali ni #a nje!a ni #a nju nema spasa.

-ada bi se makar neko pojavio na vratima,

bilo ta, makar #a tren, pojavilo i i&e#lo,

uteno, tu$no, odasvud, niotkud,

koje i#a#iva sme( ili stra(.

li nita se ne6e do!oditi. "ita, samo po sebi

neverovatno. -ao u !raanskoj drami

to 6e do kraja biti korektan rastanak,

&ak s rupom u nebu neproslavljen.

"a #idovima nepoljuljano! tla,

jedno #bo! dru!o! tu$ni,

naspram o!ledala stoje, !de

ni&e! osim odra#a #emno! nema.

"i&e! osim odra#a dvoje ljudi.

8aterija je budna.

-oliko je du!a i iroka, i visoka,

na #emlji i na nebu, i postrance

o uroenoj sudbini brine

* kao da se #bo! srnice i#nenadne u ovoj sobi

%niver#um mora sruiti.


43/137

"L"") 4%4IL0

Veoma smo predusretljivi jedno prema dru!om,

tvrdimo, da je lepo sresti se posle mno!o !odina.

"ai ti!rovi mleko piju.

"ai jastrebovi peice idu.

"ae ajkule u vodi tonu.

"ai vuci pred otvorenim kave#om #evaju.

"ae #mije oslobodile se munja,

majmuni nada(nu6a, paunovi perja.

imii i# nae kose odavno odleteli.

>astajemo na pola re&enice

bespomo6no nasmejani."ai ljudi

ne umeju da ra#!ovaraju.

85) O54)

-OO #na !de su se dela

saose6anja =i#miljotine srca?

neka se javi neka se javi

"a sav !las nek o tome peva

i i!ra ko da je skrenuo s uma


44/137

vesele6i se pod kr(kom bre#om

koja se i dalje sprema da #apla&e.

%K)8 da 6utim

na svim je#icima

metodom !ledanja

u #ve#dano nebo,

u donju &eljust sinantropa,

u skok #rikavca,

u nokte novoroen&eta.u plankton,

u pa(ulju sne!a.

VIN8 ljubavi.

Pa$nja ansa

"a travi od lane

u suncu do !ue

le$ite dok vetar plee

=onaj isti kolovoa

vai( vlasi jo od lane?.

i'raJ 4an.

PO0ILB" osoba

#a oplakivanje

staraca koji u pri(vatilitima

umiru. Davite se


45/137

na o!las be# krtenica

i pismeni( prijava.

Papiri 6e se cepati

be# potvrda.

> OBLN"D mu$a mo!a

koji vas #avede arenilom

sveta, nje!ovom !rajom,

pesmom s pro#ora, psom i#a #ida,

da nikada ne6ete biti samiu tmini i u tiini i be# da(a

* da od!ovaram ne mo!u.

"o6, udovica ana.

"L-) VO5L POL>)D%

"eki *

ili ne svi.

Kak ne ve6ina ve6 manjina svi(.

"e ra&unaju6i kole, !de se mora,

i same pesnike,

prema tome bi6e takvi( dvojica na (iljadu.

Vole *

ali se takoe voli supa s makaronama,

vole se komplimenti i plava boja,


46/137

voli se stari al,

voli se da se !radi na svoje,

voli se da se miluje pas.

Poe#iju * samo ta je to poe#ija.

4amo ta je to poe#ija.

"e jedan kolebljiv od!ovor

na ovo pitanje ve6 pade.

ja ne #nam i ne #nam i dr$im se to!a

kao davljenik #a slamku.BIOD P)

Broj Pi dostojan divljenja

tri koma jedan &etiri jedan.

4vi nje!ovi dalji brojevi takoe su prosti,

pet devet dva nikad se ne #avravaju.

est pet &etiri ne doputaju da budu obu(va6eni po!ledom,

osam devet i#ra&unavanjem

sedam devet matom,

&ak ni dva tri osam alom ili poreenjem

&etiri est sa bilo &im

dva est &etiri na svetu.

"ajdu$a #emaljska #mija posle desetak metara se prekida.

Povorka brojeva, koji ula#e u broj Pi

ne #austavlja se na ivici stranice,

kadra je da se vu&e po stolu, kro# va#du(,


47/137

preko #ida, li6a, pti&je! !ne#da, oblaka, pravo u nebo,

preko celokupne naduvenosti i be#danosti neba.

O, kako je kratak !otovo miji, rep komete

O, kako je slabaan #rak #ve#de, to se #akrivljuje u bilo kom prostoru

ovde dva tri petnaest trista devetnaest

moj broj tele'ona moj broj koulje

!odina (iljadu devetsto sedamdeset tre6a esti sprat

broj stanovnika e#deset pet !roa

obim bedara dva prsta arada i i'ra,

u kojoj, slavuju moj, leti i poji #a o&uvanje mira moli se,

#emlja i nebo pro6i 6e,

ali broj Pi, ne6e to se to!a ti&e, ne6e,

sa svojim jo uvek pet

ne bilo kskvim osam,

ne poslednjim sedam,

prisiljavaju6i, a(, prisiljavaju6i tromu ve&nost

na trajanje.

TL"4-) POI0IL0

8ora da bude po i#boru.

a se menja, ali da se nita ne promeni.

0o je lako, nemo!u6e, vredno pokuaja.

O&i ima, ako treba, jednom plave, jednom sive,

crne, vesele, be#ra#lo$no pune su#a.


48/137

4pava s njim, kao prva na koju naleti, jedina na svetu.

Iaa mu &etvoro dece, nijedno, jedno dete.

"aivna, ali najbolji savet daje.

4laba, ali i#dr$ljiva.

"ema !lavu na vratu, ali ima6e.

Kita Daspersa i $enske listove.

"e #na &emu slu$i taj #avrtanj, ali sa!radi6e most.

8lada, obi&no mlada, jo uvek mlada.

% rukama dr$i vrap&i6a slomljeno! krila,

svoj novac #a daleka i du!a putovanja,sataru #a meso, oblo! i &aicu rakije.

-uda tako tr&i, #ar nije umorna

ma nije, samo malo, mno!o, nita ne smeta.

)li !a voli, ili se u#jo!unila.

"a dobro, na #lo i na milost bo$iju.

PI)5O 400)40)H)

Od sto ljudi

koji #naju sve bolje

* pedeset dvojeS

nesi!urni( u svaki korak

* !otovo svi ostaliS


49/137

spremni( da pomo!nu,

ukoliko to du!o ne potraje

* &ak &etrdeset devetoroS

uvek dobri(,

jer ne mo!u dru!a&ije

* &etvoro, a mo$da i petoroS

skloni( da se be# #avisti dive

* osamnaestoroS

dovedeni( u #abludu

mlado6u koja prola#i

* plus minus e#desetoro,

sa kojima nema ale* &etrdeset i &etvoro,

oni( koji $ive u neprestanom stra(u

od neko! ili ne&e!

* sedamdeset sedmoroS

sposobni( #a sre6u

* najvie dvadeset i nekolikoS

pojedina&no be#opasni(,


50/137

koji divljaju u !omili

* si!urno vie od polovineS

okrutni(

kad i( primoravaju okolnosti

* bolje je ne #nati

&ak ni pribli$noS

mudri( nakon tete

* ne#natno vie

ne!o mudri( pre teteS

oni( to od $ivota ne u#imaju nita osim stvari

* tridesetoro,

iako bi( volela da !reimS

po!rbljeni(, oboleli(

i be# baterijice u pomr&ini

* osamdeset troje,

pre ili kasnijeS

pravedni(

* prili&no, to jest celi( trideset petoro,

ako je ta crta pove#ana

s naporom ra#umevanja


51/137

* troje,

dostojni( sau&e6a

* devedeset devetoroS

smrtnika

* sto posto.

Brojka, koja se, kao ni dosad, nija menjala.

"IOB")H

0u le$i starovremska ko #apeta neka

autorka tek pokoje pesme. 4an doveka

darivala joj #emlja, premda njeno! trupa

ne bee ni u jednoj od knji$evni( !rupa.

li #a bolje ne #na ti(i !robni kutaksem #a lopu(, sovu i slik ovaj lakonski.

Putni&e, u#mi sad svoj mo#ak elektronski

i nad sudbom imborske pomisli trenutak.

* Q4oQ, 192.


52/137

B5

0o je balada o ubijenoj

to najednom sa stolice usta.

4ro&ena u tiini i miru,

#apisana na belom papiru.

-raj pro#ora sasvim ne#astrto!,

u# lampu ta stvar se odi!rala.

4vako je to mo!ao da vidi.

-ad se vrata na!lo #alupie

i ubica str&a stepenitem,

ona usta ba ko i svi $ivi,

&udnim mukom i# sna probueni.

Ona usta, ona !lavom kre6e,

tvrda kao oko i# prstena,

svuda luta njena pra#na #ena.

"e, ne lebdi ona u va#du(u,

ve6 po starom patosu kora&a,

po dasci to kripi #nanim #vukom.


53/137

>a ubicom tra!ove tolike

u pe6 baca. Pali do posletka

pertlu svaku, pali do ostatka

s dna 'ioke nekad dra!e slike.

Ona nije rukom udavljena.

Ona nije #rnom ustreljena.

"evidljiva smrt je pokosila.

8o$e da da sve #nake $ivota,

da pla&e #bo! svakakve sitnice,

&ak da vriti, stra(om obu#eta,

kad u!leda mia.

0ako mno!oima jadno! i beskrajno smeno!

to se lako od!lumiti mo$e.

Ona usta ko to se ustaje.

Ona (oda kao to se (oda.

Kak i peva &eljaju6i kosu

koja raste.


54/137

* Q4oQ, 192.

P%0")K- L5L)D

4ve je moje, a nita svojina,

nita svojina #a se6anje,

a moje * dok !a !ledam.

0ek to se setim, ve6 ne #naju

bo!inje koja je &ija !lava.

)# !rada 4amokova samo kia

i sem kie nita.

Pari# od 5uvra pa do nokta

prevla&i mrena.

4a 4en*8artena * samo stepenice

to u netra! vode.

"ita vie ne!o most i p

od 5enjin!rada sve! u mostovima.

4irota %psala


55/137

s mrvom velike katedrale.

"esre6ni so'ijski plesa&,

telo be# lica.

Posebno mu lice be# o&iju,

posebno mu o&i be# #enica,

posebno #enice ma&je.

-avkaski orao jedri

nad rekonstrukcijom klanca,

sunca je #lato ne&isto,

i la$no kamenje.

4ve je moje, a nita svojina,

nita svojina #a se6anje,a moje * dok !a !ledam.

Predeli *

nebrojeni, nei#merni,

a posebni do najtanje! vlakna,

#rnca peska, kapi vode.

"i vlat ne6u sa&uvati

u svoj njenoj vidljivosti.


56/137

Po#drav s oprotajem

u istom po!ledu.

>a obilje i nedostatak

isti pokret vrata.

* Q4oQ, 192.

5OOI 5) -O D45

"apii to. "apii. Obi&nim mastilom

na prostom papiruJ ne dadoe im jesti,

svi pomree od !ladi. 4vi. -oliko

Velika je livada. -oliko je trave

dolo na jedno!a PiiJ ne #nam.

)storija kostima uvek smanjuje broj.

:iljadu jedan opet je (iljadu.

0aj jedan je kao da !a ne bee nikadJ

plod i#miljen, kolevka pra#na,

bukvar otvoren ni #a ko!a,

va#du( to se smeje, vi&e i raste,

stepenice da se pra#nina u vrt sjuri,

ni&ije mesto u vrsti.


57/137

"a onoj smo livadi !de postade telo.

ona 6uti kao potkupljeni svedok.

Osun&ana. >elena. "edaleko uma

#a $vakanje drveta, #a pi6e i# kore *

celodnevna porcija pej#a$a,

dok se ne oslepi. ore je ptica

to je preko usta letela senkom

(ranljivi( krila. Otvarale se vilice,

udarao #ub o #ub."o6u je na nebu sijao srp

i $eo #a snevani (leb.

"adletale ruke sa &aavi( ikona

dr$e6i me prstima ispijene &ae.

"a ra$nju od bodljikave $ice

Pevali #emlje puni( usta. 5epu pesmu

o tom kako po!aa rat pravo u srce.

"apii kakva je ovde tiina.

a.

* Q4oQ, 192.


58/137

5D)V) -O8

Prvo proR6e naa ljubav,

potom sto i dvesta leta,

pa 6emo se sresti opetJ

komi&ar i komi&arka,

miljenici !ledalita,

odi!rae nas na sceni.

8ala 'arsa s kupletima,

malo plesa, mno!o sme(a,

dobra slika obi&aja

i aplau#.

Bi6e smean #asi!urno

na toj bini, ljubomoran,

s tom kravatom.

8oja !lava vrto!lava,

moje srce, moja kruna,

!lupo srce koje puca,

!lupa kruna koja spada.

8i 6emo se tad sretati,

rastajati, sme( u sali,

sedam reka, sedam !ora


59/137

meu sobom raspravljati.

) ko da je malo bilo

stvarni( patnji i pora#a

* re&ju 6emo se dotu6i.

na kraju poklon jedan *

'arsa bi6e okon&ana.

Publika 6e tad u krevet

ba do su#a nasmejana.

Oni 6e da $ive sre6no,

ljubav 6e da pripitome,

ti!ar je6e im i# ruke.

mi ve&no ne #nam kakvi,u kapama s praporcima,

u brecanje im varvarski

udubljeni.

* Qo#ivanje DetijaQ, 19+E.


60/137

8I0V PI)IO 4 B5O"O8

%mesto uspomena

u mom smrtnom &asu,

naru&ujem povra6aj

po!ubljeni( stvari.

-ro# pro#or, vrata * kiobrane,

ko'er, rukavice, mantil,

da bi( mo!la da ka$emJ

ta 6e mi sad sve to.

Kiode, &ealj jedan, dru!i,

papirnu ru$u, kanap, no$,


"i #a &im ne $alim.

de !od da si, moj klju&u,

sti!ni mi na vreme,


a, dra!i moj, ra.

Pa6e oblak potvrda,


61/137

akata, anketa,


4unace #ala#i.

4 te, napusti reku,

doi mi na ruku,


5a$no ti je vreme.

"a6i 6e se i balon

to ode ni# vetar,


ece ovde nema.

Pr(ni kro# otvoren pro#or,

pr(ni u dalek svet,

nek neko vikneJ O

da bi( mo!la da #apla&em.

Qo#ivanje DetijaQ, 19+E.

-5D%K

Bio je klju& i nestao najednom.


62/137

-ako sada da uemo u ku6u

ko klju& neko nae i#!ubljeni,

Po!leda6e !a * i ta ima od to!

4amo u ruci baca6e !a uvis

kao komadi6 neki !vo$a staro!.

4 ljubavlju koju ja &uvam #a tebe

kad bi se isto poi!rala sudba,

ne samo nas, ve6 i sav ostali svet

napustila bi tad ta jedna ljubav.Podi!nuta, u rukama tuina,

ne otklju&ava nijedan dom

i bi6e 'orma i &ista pra#nina,

i neka ra besni nad njom.

0aj (oroskop ne piu * to je nauk *

karte ni #ve#de, ni paunov jauk.

* QPitanja sebiQ, 19+/.

H)I-%4-L T)VO0)"DL

8edved trupka pokorno u taktu,

lav preska&e kro# obru& to !ori,


63/137

bicikl vo#i majmun o!rnut u pla(tu,

prati bi& i mu#ika romori,

prati bi& i robi o&i #veri,

slon pronosi kara'u na !lavi,

pas plee i opre#no korak meri.

8ene * &oveka * stid veliki davi.

>abava je to! dana bila ru$naJ

nije se krtarilo na bu&nome pljesku,

premda je ruka #a svoj korba& du$a

pru$ala otru senku po pesku.

* Q>ato $ivimoQ, 19+2.

)>5>- )> B)O4-OP

4vetlucali snovi preko platna.

va sata mrene od mese&ine.

Bila ljubav na &e#nutljiv napev,

bio sre6an povratak sa puta.

Posle bajke svet je modar, ma!len.

"e u&e se tu ulo!e, lica.

Parti#ansku tu!u vojnik peva

i devojka svoju tu!u svira.


64/137

)dem k vama, u svet ovaj stvarni,

pun sudbine, #a!uan i mra&an *

jednoruki mom&e kod kapije

i devojko o&iju jalovi(.

0IT)8 ILK

Dednom bi( re&ju da i( opiemJ

kakvi *

%#imam re&i proste, kradem i# re&nika

merim, va!am, i#u&avam *

"ijedna nikad

nije prava.

4vaka najodva$nija * straljiva,

svaka najpo!rdnija * puna svetosti.

4vaka najokrutnija * odve6 milostiva,

svaka omra#e puna * s premalo jarosti.

0a re& mora biti kao vulkan,

nek bije, kida, rui,

ko stra(otni !nev bo$ji,

ko mr$nja nek se pui.

:o6u tu jednu re&, samu,

krvlju natopljenuJ


65/137

nek ko #id oko !ubilita

primi u sebe svaku #ajedni&ku jamu.

"ek opie ja&e no ita

ko be(u oni * ta im se spremalo.

Der ono &im slu( mi die,

jer ono to se pie *

sve je premalo.

Premalo.

"emo6an je !ovor na,#vuk i#nenadan * ubo!.

0ra$im s naporom misli,

tra$im tu re& ba *

al prona6i ne mo!u.

"e mo!u.

Prva objavljena pesma u knji$evnom &asopisu, 19/+.

KL0)I) %D%0I%

Kas i#meu no6i i dana.

Kas s boka na bok.

Kas #a trideseto!odinjake.

Teljeni &as u# pevanje petlova.

Kas kada nas se #emlja odri&e.


66/137

Kas kada duva s u!asli( #ve#da.

Kas a*#ar*posle*nas*nita*ne6e*ostati.

Kas pra#an.

lu(, tat.

no svi( dru!i( &asova.

"ikom nije dobro u &etiri ujutru.

ko je mravima dobro u &etiri ujutru

* &estitajmo mravima. ) neka doe peti &as,

ukoliko treba dalje $iveti.

)>8)5D8 4VL0

)#miljam svet, dru!o i#danje,

dru!o, dopunjeno i#danje,

idiotima #a sme(,

melan(olicima #a plakanje,

6elavima #a &ealj,

psima #a &i#me.

Lvo i po!lavljaJ

ovor Tivotinja i Bilja,

a u# svaku vrstu

od!ovaraju6i re&nik.

Kak obi&no dobar dan

pomenuto u# ribu,


67/137

tebe, ribu i sve ostale

okrepi6e u $ivotu.

0a odavno slu6ena,

improvit#acija ume

i#nenada na javi re&i ispoljena

0a epika sova

0i a'ori#mi je$a

sastavljani dok

smo uvereni,da samo len&ari i lekari

Vreme =dru!o po!lavlje?

ima prava na meanje

u sve, u dobro i #lo.

)pak * onaj to planine drobi,

okeane pomera i

prisustvuje kru$enju #ve#da,

ni najmanju vlast ne6e imati

nad ljubavnicima, jer su suvie na!i,

suvie #a!rljeni, nakostreene

due, kao vrabac na ramenu.

4tarost je samo pouka

u $ivotu bandita.

(, dakle, svi su mladi

Patnja =tre6e po!lavlje?


68/137

ne vrea telo.

4mrt,

dola#i dok spava.

) sanja6e,

da je disanje krajnje i#lino,

dar je tiina be# da(a,

a mu#ika dobra,

majuan si kao iskra

i !asne u taktu.

4amo takva je smrt. Ve6i bol

ose6a dr$e6i ru$u u ruci

i ve6i u$as

vide6i da je latica pala na #emlju.

4amo takav je svet. 4amo tako

se $ivi. ) samo tako umire.

4ve ostalo * je kao Ba(

na trenutak sviran

na pili.

VO

-ap kie na ruku mi pala,

nato&ena i# an!a i "ila.


69/137

4a bla$eno! inja na brcima 'oke,

vode i# ra#bijeni( bokala u !radovima )s i 0ir.

"a mom ka$iprstu

-aspijsko more je otvoreno more

a Paci'ik se krotko uliva u Iudavu,

u onu istu koja je poput obla&i6a nad Pari#om letela

!odine sedamsto sedamdeset &etvrte

sedmo!a maja u tri ujutru.

"isu dovoljna usta #a i#!ovaranje

imena tvoji( prola#ni(, vodo.

8orao bi( te imenovati na svim je#icima

i#!ovaraju6i odjednom sve samo!lasnike

a istovremeno * #bo! je#era,

koje nijedan na#iv nije do&ekalo, 6utati

i nema na #emlji * kao ni na nebu

#ve#de odra$ene u njemu.

"eko se davio, neko te do#ivao umiru6i.


70/137

Bee to davno i bee ju&e.

-u6e si !asila, ku6e si &upala

kao drve6e, a ume kao !radove.

"ala#ila si se u krstionicama i kupatilima kurti#ana.

% poljupcima i mrtva&kim pokrovima.

"a!ri#aju6i kamenje, poje6i du!u.

% #noju i rosi piramida, jor!ovana.

-ako je lako u kapi kie.

-ako me ne$no dodiruje svet.

Bilo ta bilo kada bilo !de se to do!aalo,

#apisano je na vodama vavilonskim.54 % VL>) 4 POI"OI7)DO8

"ema !ore! ra#vrata od miljenja.

Buja taj be#obra#luk kao vetroprani korov

na leji namenjenoj #a bele rade.

Onima koji misle nita nije sveto.

rsko na#ivanje stvari po imenu,

ra#u#dane anali#e, ra#vratne sinte#e,

divlja i raskalana potera #a !olom &injenicom,


71/137

sladostrasno opisivanje osetljivi( tema,

parenje po!leda * ba to im treba.

% po bela dana ili pod platom no6i

spajaju se u parove, trou!love i kru!ove.

Pol i !odine partnera tu su neva$ni.

O&i im se cakle, obra#i !ore.

Prijatelj sabla$njuje prijatelja.

)#opa&ene k6eri #avode oca.

Brat na blud navodi mlau sestru.

ru!a&ije im vo6e

sa #abranjeno! drveta po#nanja vie prija

rumene #adnjice i# ilustrovani( revija,

sve te u osnovi prostodune porno!ra'ije.

-nji!e koje i( privla&e nemaju slika.

Dedina su im ra#onoda posebne re&enice

podvu&ene noktom ili bojicom.

4tra(ota, u kakvim po#ama,

s kakvom ra#u#danom prostotom

um uspeva da oplodi um

0akvi( po#a nema ni u -amasutri

>a vreme ti( sastanaka jedva se &aj pui.

5judi sede na stolicama, mi&u usnama.

"o!u preko no!e svako sam sebi prebacuje.


72/137

Dedno stopalo dodiruje pod,

a dru!o se u va#du(u klati.

Ponekad samo neko ustane,

prie pro#oru

i i#meu #avesa

viri na ulicu.

OVOI % B)IO% > )>%B5DL"L 40VI)

"a putu s ju!a na sever i#!ubila sam nekoliko bo!inja,

i mno!o bo!ova na putu s istoka na #apad.

Dednom #auvek u!aslo mi nekoliko #ve#da, nebo otvori se.

% more potonulo mi jedno, pa dru!o ostrvo.

Kak ta&no ne #nam, !de sam ostavila kand$e,

ko ide u mom kr#nu, ko $ivi u mojoj ljuturi.

Pomrli mi bra6a i sestre, kada sam ispu#ala na kopno

po koja ko&ica samo u meni !odinjicu pra#nuje.

)skakala sam i# ko$e, troila prljenove i no!e,

veoma mno!o puta padala u nesvest.

Odavno sam na sve to #a$mirivala tre6im okom,

ma(ala perajem i tresla !rane.

enulo se, propalo, na sve &etiri strane ra#vejalo.

4ama se &udim, koliko je malo od mene ostaloJ

trenutno pojedina&na osoba ljudsko! roda,


73/137

koja je samo kiobran ju&e u tramvaju i#!ubila.

8%KL"D

"ita se tu nije promenilo.

0elo boluje,

mora da jede, udie va#du(, spava,

da ima tanku ko$u i odma( pod njom krv,

da ima veliku #ali(u #uba i noktiju,

da ima lomljive kosti, elasti&ne #!lobove,

% mu&enjima se sve to u#ima u ob#ir.

"ita se nije promenilo.

0elo dr(ti kao to je dr(talo

pre osnivanja Iima i posle nje!ovo! osnivanja,u dvadesetom veku pre i posle :rista,

mu&enja su onakva kakva su bila, smanjila se samo #emlja,

i to !od se deavalo, deava se kao i#a #ida.


4amo se uve6ao broj ljudi,

pored stari( krivica javile se nove,

stvarne, su!erisane, trenutne i nikakve,

ali krik kojim telo #a nji( od!ovara,

bio je, jeste i bi6e krik nevinosti,


74/137

prema ve&nim merilima i re!istrima.


4em manira, ceremonija, i!ara.

Pokret ruku koje #aklanjaju !lavu

ostao je isti.

0elo se uvija, tr#a i otima,

pada odse&eni( no!u, !r&i kolena,

modri, oti&e, slini i krvari.


osim toka reka,

linije uma, obala, pustinja i lednika.

0im predelima duica tumara,

nestaje, vra6a se, pribli$uje, udaljuje

sama sebi tua, neu(vatljiva,

jednom si!urna u svoje postojanje, dru!i put nesi!urna,

dok telo postoji i postoji i postoji

i nema !de da se dene.

PIV :)05LIOV 7O0OI7)D

-o li je ovaj buca u ka'tan&i6u

0a to je mali dol'&i6, sin&i6 :itlerovi(

8o$da 6e odrasti u doktora prava


75/137

)li 6e biti tenor u be&koj operi

Kija je ovo ru&ica, vrati6, uvce, okce, nosi6

Kiji trbu&i6 pun mleka "e #na se jo da liJ

tampara, savetnikatr!ovca, svetenika

-uda li 6e te smene no$ice odlutati, kuda

% vrti6, u kolu, u kancelariju, na ven&anje

sa !radona&elnikovom k6erkom mo$da

e&ki6, anelak, mrvica, #ra&ak,

kad je pre !odinu dana sti#ao na svet,nisu nedostajali #naci na nebu i na #emljiJ

prole6no sunce, mukatle u pro#orima,

mu#ika ver!la u dvoritu,

povoljno predska#anje na ru$i&astoj cedulji,

pred sam poroaj maj&in proro&anski sanJ

!oluba u snu videti * radosna vest,

isto! u(vatiti * sti6i 6e du!o &ekani !ost.

-uc, kuc, ko je, to srce malo! dol'a kuca.

Huclica, pelenica, portiklica, #ve&kica,

de&a&i6, (vala Bo!u i kucnuti u drvo, #drav,

li&i na roditelje, na ma&e u kotarici,

na decu i# svi( dru!i( porodi&ni( albuma.

"o, ne6emo sad valjda plakati,

'oto!ra' pod crnom maramom u&ini6e kvrc

telje -lin!er, rabenstrasse Braunau,


76/137

Braunau je omanji ali 'ini !rad,

solidne 'irme, poteni susedi,

miris kiselo! testa i doma6e! sapuna.

"e &uje se #avijanje pasa ni stupanje sudbine.

"astavnik istorije labavi okovratnik

i #eva nad sveskama.

OVL-OVLK)V"DL

Voleli se u lu!u

pod suncima rose,

suvo! li6a i #emlje

prepune im kose.

4rce lastavi&je,smiluj im se.

"ad je#erom klekli,

li6e i&eljali,

a ribe do obale

#ve#dasto doplivale.

4rce lastavi&je,

smiluj im se.


77/137

Odra#i drve6a pue se

na talasi6u sitnom.

5astavice, u&ini, da se nikad

ne #aborave.

5astavice, bodljo oblaka,

kotvo va#du(a,

usavreni )kare,

vaskrsli 'raku,

5astavice, kali!ra'ijo,

ska#aljko be# minuta,

rano*pti&ija !otiko,

ra#rokosti na nebesima,

5astavice, otra tiino,

tu!o vesela,

oreolu ljubavnika,

smiluj im se.

%0)4H) )> PO>OI)0

% tra!ediji najvie volim &in estiJ

vaskrsenje sa poprita scene,

popravljanje perika, kostima,


78/137

vaenje i# !rudi no$a,

skidanje om&e sa vrata,

vra6anje u palir meu $ive

licem prema publici.

Pokloni #ajedni&ki i pojedina&niJ

bela ruka na rani srca,

dr(taj $ene to se ubi,

klimanje odrubljene !lave.

Pokloni u parovimaJ

bes pru$a ruku dobrodunosti,

$rtva bla!o !leda u o&i d$elata,

kraj tiranina kro&i buntovnik be# mr$nje.

a$enje ve&nosti vr(om #latne cipelice.

Ia#!onjenje pouka obodom eira.

Odlu&nost da se sutra po&ne i# po&etka.

Povratak u koloni po jedan

oni( to umree jako davno

u tre6em, &etvrtom &inu i i#meu &inova.

Kudesni povratak nestali( be# tra!a.

8isao da su i#a kulisa &ekali

ne skidaju6i kostim,


79/137

ne briu6i minku,

dira me vie no tirade tra!edije.

l je doista u#vieno sputanje #avese

i ono to se u uskom prore#u vidiJ

ovde jedna ruka #a cvetom $urno se$e,

tamo dru!a (vata isputeni ma&.

) tek tada tre6a, nevidljiva,

vri svoju du$nostJ

#a !rlo me !rabi.

"ON

) re&e mu Bo!J u#mi sada sina svoje!a, jedinca svoje!a milo!a, )saka, pa idi u #emlju8oriju, i spali !a na $rtvu tamo na brdu !dje 6u ti ka#ati.

ta je to uradio )sak,

molim vas, o&e kati(eto

a li je ra#bio susedov pro#or

a li je nove pantalone poderao

kada je preko plota preskakao

Olovke krao

-okoke plaio

aputao


80/137

"eka odrasli

samo le$e u tom !lupom snu,

ja ove no6i

moram da stra$arim do #ore.

Ova no6 6uti,

ali 6uti protiv mene

i crna je

kao slepa vera vramova.

-ud da se skrijem

kad biblijsko oko bo$je

na mene padne

kao to pade na )saka

4taru pri&u

Bo!, kad (o6e, vaskrsnuti mo$e.

>ato navla&im 6ebe na !lavu

i cvoko6em od stra(a.

%skoro 6e neto

pred pro#orom da #abeli

kao ptica, kao vetar

#auta6e u sobi.

li nema ptica

tako veliki( krila,


81/137

niti vetra

u tako du!oj koulji.

ospod 6e se praviti

kao da je slu&ajno navratio,

da uopte nije tu,

a potom 6e odvesti oca

u ku(inju na #averu,

i# o!romne trube u ui mu dunuti.

kad sutra u cik #ore

povede me otac na put,

po6i 6u, po6i

crna od pakosti."ema dobrote, nema ljubavi

u koju 6u poverovati,

bespomo6nija

od novembarsko! li6a.

"iti 6u verovati,

besmisleno je verovanje.

"iti 6u voleti,

niti $ivo srce nositi u nedrima.

-ad bude, to to biti mora,

kad bude,


82/137

kuca6e mi suena pe&urka

umesto srca.

Keka ospod

i s balkona od oblaka po!leuje

(o6e li se lepo, podjednako,

loma&a upaliti

i vide6e,

kako se i# prkosa umire,

jer ja 6u umreti,

ne6u dopustiti da se spasem

Od te no6i

i previe loe! sna,od te no6i

i previe samovanja,

po&e ospod

pola!acko

dan po dan

preseljenje

i# doslovno!

u meta'oru.


83/137

DO

% va!onima s plombom

imena idu po svetu ovom,

a dokle 6e putovati tako,

(o6e li i#i6i, kad i kako,

ne pitajte, ne umem da ka$em.

)me "atan va!on pesnicom rui,

)me )sak kao ludo pevui,

ime 4ara preklinje, vodu moli

da ime ron smrtnu $e utoli.

"e ska&i i# vo#a, ime avida.

0i si ime to osuuje na slom,

u #emlji ovoj preteko si svima,

nikom te ne daju, nit ti daju dom.

4in slovensko ime nek nosi,

jer ovde broje vlasi na !lavi,

jer ovde se i#me dobra i #la

po imenu ra#lika pravi.

"e ska&i, jer tvoj sin 6e biti 5e(.

"e ska&i, bi6e prilika dru!a.

"e ska&i, no6 se ra#le6e ko sme(,


84/137

kloparanje to&kova se ru!a.

Oblak od ljudi nad #emljom pu#i,

i# oblaka kia, jedna su#a,

jedna su#a, krta kap.

- crnoj umi vodi tra!.

abome, da, klopara to&ak. uma mraka.

abome, da. -ro# umu ide transport stra(a.

abome, da. ProbuMena no6u &u(

dabome, da, lupnjavu muka o muk.

%0OI4-O VLKL

8u#o, ne biti bokser * to #na&i ne biti.

"a bu&noj publici si krtarila #a nas.vanaest i( je u sali,

ve6 je vreme da po&nemo.

Polovina je dola, jer napolju kii,

ostatak su roaci, 8u#o.

Tene $eljne da padnu u nesvest ve&eras

u&ini6e to, ali samo na boks*me&u.

Der danteovski( scena samo tamo ima.

) va#nesenja. 8u#o.


85/137

"e biti bokser, biti pesnik,

biti osuen na teke norvide,

kad nema mii6e, da prika#uje svetu

budu6u kolsku lektiru * bude li sre6e *

o 8u#o. O Pe!a#e,

anele konjski.

% prvom redu starac u slast tako sanja

da mu $ena pokojna i# !roba usta i

da 6e ispe6 starcu kola& sa ljivama.

4 vatrom, ali ti(om, da kola& ne i#!ori,

po&injemo &itanje. 8u#o.

-ID VL-

0rebalo je da bude bolji od pret(odno! na UU vek.

li ne6e sti6i da to i doka$e,

leta su mu i#brojana,

korak nesi!uran,

da( kratak.

Ve6 je mno!o to!a bilo

to nije trebalo da bude,


86/137

a ono to je trebalo da sti!ne

nije sti!lo.

0rebalo je da se oseti da dola#i prole6e

i sre6a, i#meu ostalo!.

4tra( je trebalo da napusti !ore i doline.

)stina je br$e od la$i

trebalo da sti!ne na cilj.

"eke se nesre6e nisu smele

do!oditi vie,

na primer, rat

i !lad, i tako dalje.

0rebalo je potovati

!olorukost !oloruki(,

poverenje i tome sli&no.

-o je (teo da u$iva svet,

pri(vatio se #adatka

nei#vrivo!.

lupost nije smena.

8udrost nije vesela.

"ada

vie nije ona mlada devojka


87/137

et cetera, na $alost.

Bo! je naj#ad morao da poveruje u &oveka

dobro! i jako!,

ali dobar i jak su

i dalje dva &oveka.

-ako da $ivim * pita me u pismu neko

ko! sam ja nameravala da pitam

to isto.

) opet, kao i uvek,

to se i# pret(odno! vidi,

nema pitanja bitniji(

od naivni( pitanja.

40VI"O40 >:0LV

4tvarnost #a(teva

i ovo da se ka$eJ

$ivot ide dalje.

On to radi kod -ane i kod Borodina

i na Polju -osovu i u ernici

"a malom tr!u u Deri(onu

ima jedna ben#inska pumpa,


88/137

sve$e su obojene

klupe kod Bele ore.

Putuju pisma

i# Perl :arbora u :estin!s,

prola#i 'ur!on s nametajem

pod okom lava i# :eroneje,

a procvalim vrtovima bli#u Verdena

neminovno se primi&e

atmos'erski 'ront.

0ako je mno!o 4ve!a

da je "ita dosta dobro sakriveno.

4a ja(ti kod kcijuma

dopire mu#ika,

tamo parovi pleu pod #racima sunca.

0oliko se stalno #biva

da to mora biti svu!de.

de je kamen na kamenu,

tamo kolica su sa sladoledom

pod opsadom dece.

de je :iroima,

tamo je opet :iroima

i i#rada mno!i( stvari

#a svakodnevnu upotrebu.


89/137

"ije be# &ari ovaj strani svet,

nije be# jutara

#bo! koji( bi vredelo da se &ovek budi.

"a poljima kod 8a6ejovica

trava je #elena

a u travi, ko u travi,

bistra rosa.

8o$da i nema dru!i( mesta do bojita,

jedna se jo pamte,

dru!a ve6 #aboravljaju,

ume bre#ove, kedrove, jelove, sne!ovi beli,

pesci $uti, ljunci suri, mo&vare ra#nobojne

i urvine crno! pora#a,

!de se u slu&aju (itne potrebe

mo$e &u&nuti u !rmlje.

-akva pouka sledi * pa valjda nikakva.

4amo krv prola#na je i br#o se sui

i uvek neke reke i oblaci neki.

"a tra!i&nim prevojima

vetar nosi s !lava eire

i tu se ne mo$e nita *

#asmejava nas pri#or taj.


90/137

K%L"DL

>ato toliko u jednoj osobi

0oj a ne dru!oj ) ta tu tra$im

% dan #vani utorak % ku6i, a ne !ne#du.

% ko$i, ne u ljusci 4 licem, ne listom

>bo! &e!a samo jednom, i to li&no

Ba na #emlji %# malu #ve#du

Posle toliko era odsutnosti

>a sva vremena i sve al!e

>a dupljare i vidike

Ba sad o krvi i kosti

4ama u sebi sa sobom >ato

ne pored ni sto milja dalje,

ne ju&e ni pre sto !odina

sedim i !ledam u mra&ni kut

* kao to na!lo di!nute !lave

!leda brundonja #vani pas

POILB

Qtako i#nenada, ko bi se nadaoQ

Qnervi i ci!arete, !ovorio sam muQ


91/137

Qsvakojako, (valaQ

Qraspakuj to cve6eQ

Qi brat mu umre od srca, verovatno porodi&noQ

Qne bi( vas po#nala s tom bradomQ

Qsam je kriv, ve&ito se meao u netoQ

Qtrebalo je da !ovori ovaj novi, ne vidim !aQ

Q-a#ek u Varavi, 0adek u inostranstvuQ

Qsamo si ti bila pametna pa si ponela kiobranQ

Qpa ta ako je bio najsposobniji od svi(Q

Qsoba je prola#na, Basja ne6e datiQQsvakako, imao je pravo, ali to jo nije povodQ

Qs lakiranjem vrata, po!odi kolikoQ

Qdva $umanceta, kai&ica e6eraQ

Qnije nje!ova stvar, ta mu je trebaloQ

Qsamo plave i samo mali brojeviQ

Qpet puta, a nikad nikakvo! od!ovoraQ

Qneka ti bude da sam mo!ao, ali i ti si mo!aoQ

Qdobro je to je bar ona imala taj posaoQ

Qne #nam, valjda roaciQ

Qsvetenik je stvarno isti BelmondoQ

Qjo nisam bio u ovom delu !robljaQ

Qsanjao sam !a prole nedelje, neto me je tr!loQ

Qnije ru$na ta 6erkicaQ

Qsve nas to &ekaQ

Qi#javite sau&e6e udovici i u moje ime, moram naQ

Qpa ipak je na latinskom #vu&alo sve&anijeQ


92/137

Qbilo pa proloQ

Qdo vienja, !ospooQ

Qda odemo nekud na pivoQ

Qjavi se da popri&amoQ

Q&etvorkom ili jedanaesticomQ

Qja 6u ovamoQ

Qmi onamoQ

0D") I>OVOI) 4 8I0V)8

% kojim prilikama sanjaju se mrtvi

8isli li &esto na nji( pre ne!o to #aspi

-o javlja ti se prvi

a l uvek jedan isti

)me Pre#ime roblje atum smrti

"a ta se po#ivaju

"a staro po#nanstvo 4rodstvo Otad$binu

-a$u li otkud idu

) ko #a njima stoji

) ko i( jo sem tebe isto! &asa sanja

lica * jesu l nalik na 'oto!ra'ije

Ostaree li tokom !odina

4ve$a )spijena

%bijeni, jesu li preboleli rane


93/137

4e6aju li se sad jo ko i( je ubio

ta dr$e u rukama * opii predmete.

njili %!ljenisani >arali 0ruli

ta im je u o&ima * pretnja molba -akva

a l samo o vremenu #borite me sobom

Pti&icama Hveti6ima 5eptiri6ima

Pitaju li nekada to!od neprijatno

ti ta im na to veli

8esto da opre#no 6uti

a uvijeno promeni temu sna

a se probudi na vreme

8K- % PI>"O8 40"%8a&ka ne bi da umre.

Der ta da radi ma&ka

u pra#nom stanu.

a se penje na #idove.

a se &ee o nametaj.

-ao da je sve ostalo nedirnuto,

pa ipak i#menilo se.

-ao da nita nije pomereno,

pa ipak ispremetalo se.

) uve&e lampa vie ne !ori.


94/137

Kuju se koraci na stepenitu,

ali nisu to ti.

Iuka koja stavlja ribu u &iniju

opet nije ona stara.

"eto ovde vie ne po&inje

u svoje uobi&ajeno vreme.

"eto se ovde ne odvija

kako treba.

"eko je ovde bio i bio,

a #atim odjednom i&e#ao

i uporno !a nema.

Pre!ledala je sve ormane.

Optr&ala sve police.

>avukla se pod tepi( i pre!ledala.

Kak je prekrila #abranu

i ra#bacala papire.

ta ima vie da se radi.

a se spava, da se &eka.


95/137

4amo neka se vrati,

samo neka se pojavi.

Poka#a6e mu ve6

da se tako s ma&kom ne mo$e.

)6i 6e mu u susret

kao da to &ini preko volje,

pola!ano,

na veoma uvreenim apama.

) be# velike radosti, #a po&etak.

O 48I0) BL> PIL0LI)V"D

"e ra#ume se u ale,u #ve#de, u mostove,

u tkatvo, u rudarstvo, u ratarstvo,

u !radnju brodova i pe&enje testa.

% nae pri&e o planu #a sutra

ubacuje svoju poslednju re&

sasvim neumesno.


96/137

"e ume &ak ni ono

to je u tesnoj ve#i s njenim 'a(omJ

ni !rob da iskopa,

ni sanduk da sklepa,

ni da po&isti #a sobom.

>au#eta ubijanjem,

ona to nespretno &ini,

be# sistema i vetine.

-ao da na svakom od nas

tek po&inje da se u&i.

Ostavimo sad trijum'e,

al koliko je pora#a,promaeni( udaraca

i i#nova predu#eti( pokuaja

Ponekad nema sna!e

muvu i# #raka da srui.

4a morem !usenica

u pu#anju trku !ubi.


97/137

4ve te krtole, ma(une

treplje, peraja, dunici,

sve&ano perje i #imska dlaka

svedo&e o #aostatku

u njenom dosadnom poslu.

>la volja nije dovoljna.

Pa &ak ni naa pomo6

u ratovima i prevratima *

jo uvek premalo je sve.

4rca biju u jajima.

Iastu kosti odoj&adi.

>a trud semenjana!rada su prva dva listi6a,

a &esto i visoke kronje na ob#orju.

-o tvrdi da je svemo6na,

sam je $ivi doka#

da svemo6na nije.

"ema $ivota


98/137

koji bar #a &asak

nije besmrtan.

4mrt

uvek #a taj &asak u dolasku kasni.

%#alud drmusa kvaku

nevidljivi( vrata.

-o je to posti!ao,

u#eti mu ne mo$e.

%5D%"O40 45LP):

Pesnik &ita sti(ove slepima.

"ije pretpostavio da 6e to biti tako teko.

r(ti mu !las.r(te mu ruke.

Ose6a da je svaka re&enica

ovom prilikom stavljena na probu tame.

a 6e morati sama da se snala#i,

be# svetlosti i boja.

Opasna avantura

#a #ve#de u nje!ovim sti(ovima,

#a #ore, du!e, oblake, neone, 8esec,


99/137

#a ribe ispod vode, do to! vremena srebrne,

i #a jastreba koji tako ti(o, tako visoko leti

nebom.

Kita jer je prekasno da ne &ita

o de&aku u $utoj jakni na #elenoj livadi,

o crvenim, prebrojivim krovovima u dolini,

o pokretnim brojevima na majicama i!ra&a

i o ne#nanki meu odkrinutim vratima.

:teo bi da pre6uti iako je to nemo!u6e

sve svece na stropu katedrale,

oprotajni !est s pro#ora va!ona,

staklo mikroskopa i #ra&ak u prstenu

i ekrane i o!ledala i album s likovima.

8eutim, velika je uljudnost slepi(,

velika je uviavnost i velikodunost.

4luaju, smekaju se i pljeskaju.

"eko od nji( &ak prila#i

s knji!om otvorenom naopa&ke

mole6i #a auto!ram koji ne6e videti.

V BI%:L5OV 8D8%"


100/137

Ovako i#!leda moj maturski sanJ

u pro#oru sede dva majmuna prive#ana lancem,

napolju se plavi nebo

i kupa se more.

Pola$em i# istorije ljudi.

8ucam i nastavljam dalje.

8ajmun #a!ledan u mene ironi&no slua,

dru!i tobo$e drema *

a kada posle pitanja nastaje 6utanje,

doaptava mi

ti(im #veckanjem lanca.

5L-H)D

-o ta kralj leksandar kim &im ma&em

preseca ko!a ta !ordijski &vor.

"ije to palo na um kome &emu nikome.

Bilo je sto 'ilo#o'a * nijedan !a rasplitao nije.

-akvo &udo to se sad po u!lovima kriju.

4oldateska i( #a brade (vata,

rastresene, sede, ko u jarca,

i i#bija ko ta !lasan sme(.


101/137

osta. -ralj po!leda ispod &elenke,

na konja seda, na put kre6e.

#a njim u# truba trubljenje, bubnjanje bubnji6a

ko ta vojska sastavljena od ko!a &e!a od &vori6a

kre6e u ko!a ta u boj.

Aisla@a 4#


102/137

"esmotrenost

"ekada smo svet #nali nasumice

"ebo

O smrti be# preterivanja

Pod istom #ve#dom

Prebli#u sam

Pesnikov !ro#an san

Po!reb

Iadost

Iadost pisanja4retna ljubav

4mrti be# preterivanja

0ajni ra#!ovor s mrtvima

0ri najneobi&nije re&i

Voda

>a(valnost

WWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWWW

Bara

obro pamtim onaj stra( i# detinjstva.

>aobila#ila sam bare,

osobito one sve$e, posle kie.

8o$da neka od nji( nema dno,

iako je li&ila na dru!e.

-oraknu6u i i#nenada

potonuti u dubinu

i jo dublje u dubinu,


103/137

ka onim oblacima to se o!ledaju u njoj,

mo$da i dalje.

>atim 6e bara presa(nuti,

#atvoriti nada mnom,

a kuda 6u ja, #auvek #atvorena X

s krikom nei#nesenim na povrinu.

0ek kasnije, ra#umela samJ

sve ru$ne #!ode

ne ula#e uvek u pravila sveta,

&ak i kada bi (tele,ne mo!u se do!oditi.


8a&ka u pra#nom stanu

8a&ka ne bi da umre.

Der ta da radi ma&ka

u pra#nom stanu.

a se penje na #idove.

a se &ee o nametaj.

-ao da je sve ostalo nedirnuto,

pa ipak i#menilo se.

-ao da nita nije pomereno,

pa ipak ispremetalo se.

) uve&e lampa vie ne !ori.

Kuju se koraci na stepenitu,

ali nisu to ti.

Iuka koja stavlja ribu u &iniju


104/137

opet nije ona stara.

"eto ovde vie ne po&inje

u svoje uobi&ajeno vreme.

"eto se ovde ne odvija

kako treba.

"eko je ovde bio i bio,

a #atim odjednom i&e#ao

i uporno !a nema.

Pre!ledala je sve ormane.

Optr&ala sve police.>avukla se pod tepi( i pre!ledala.

Kak je prekrila #abranu

i ra#bacala papire.

ta ima vie da se radi.

a se spava, da se &eka.

4amo neka se vrati,

samo neka se pojavi.

Poka#a6e mu ve6

da se tako s ma&kom ne mo$e.

)6i 6e mu u susret

kao da to &ini preko volje,

pola!ano,

na veoma uvreenim apama.

) be# velike radosti, #a po&etak.


8alo o dui


105/137

ua se ima.

"iko je nema neprekidno

i #auvek.

an #a danom,

!odinu #a !odinom,

mo$e se $iveti be# nje.

Ponekad samo u us(i6enjima

i stra(ovima detinjstva

!ne#di se na du$e.

Ponekad samo &ude6i se,to smo stari.

Ietko nam asistira

pri tekim radovima,

kao to su pomeranja nametaja,

vu&enje ko'era.

ili krstarenje putevima u tesnim cipelama.

% vreme popunjavanja anketa

i seckanja mesa,

po pravilu, ima i#la#.

Od (iljadu nai( ra#!ovora

u&estvuje u jednom,

i to ne obave#no,

jer vie voli da 6uti.

-ada nas telo jako #aboli,

ti(o naputa de$urstvo.

)#birljiva jeJ


106/137

nerado nas vidi u !omili,

!adi joj se naa borba #a bilo kakvu dominaciju

i $estina !ramYivosti.

Iadost i tu!a

#a nju nisu ra#li&ita ose6anja.

4amo kro# nji(ovu pove#anost

ona je s nama.

8o$emo da ra&unamo na nju

kada ni u ta nismo si!urni,

a #a sve smo #ainteresovani.Od materijalni( predmeta

voli satove s klatnom

i o!ledala, to revnosno rade

i kad i( niko ne posmatra.

"e ka$e odakle dola#i

i kada 6e ponovo nestati,

ali o&i!ledno o&ekuje takva pitanja.

Kini seJ

kao to je ona nama,

i mi smo njoj

#a neto potrebni.


8o$e biti be# naslova

olo je do to!a da sjedim pod drvetom,

na obali rijeke,

u sun&ano jutro.


107/137

0aj je do!aaj be#na&ajan

i ne6e u6i u povijest.

"isu to bitke i paktovi,

&iji se motivi istra$uju,

niti dostojna pam6enja ubojstva tirana.

Pa ipak sjedim kraj rijeke, to je &injenica.

) kad ve6 tu jesam,

morala sam odnekud do6i,

a prije to!a

na mno!im se jo mjestima nala#iti,sasvim onako kao osvaja&i #emalja

prije ne!o to su stupili na palubu.

Bujnu prolost ima &ak i neu(vatljiv tren

svoj petak ispred subote

svoj ispred lipnja svibanj.

)ma svoje jednako stvarne ob#ore

kao u do!ledu #apovjednika.

Ovo drvo to je odavno #akorijenjena topola.

Iijeka je Iaba to ne te&e od danas.

4ta#a nije od prekju&er

u!a$ena kro# !rmlje.

Vjetar, da bi rastjerao oblake,

morao i( je prije tu do!nati.

) premda se tu uokolo nita veliko ne do!aa,

svijet nije time siromaniji pojedinostima,

loije utemeljen, slabije odreen


108/137

ne!o kada su !a osvajale seobe naroda.

"e prati samo tajne urote tiina.

"e prati samo krunidbe povorka u#roka.

>nadu biti okru!le ne samo obljetnice ustanaka,

ne!o i usputni kami&ci na obali.

>amren je i !ust ve# okolnosti.

Bod mrava u travi.

0rava uivena u #emlju.

%#orak valovlja kojim se provla&i prut.

0ako se do!odilo da jesam i !ledam."ada mnom bijel leptir trepti u #raku

krilcima koja samo njemu pripadaju

i prelije6e mi preko ruku sjenka,

ne dru!a, ne &ija !od, ne!o nje!ova vlastita.

0akav pri#or uvijek &ini da me naputa si!urnost

kako je ono to je va$no

va$nije od neva$no!a.


8onolo! psa utopljeno! u istoriju

)ma pasa i pasa. Da sam bio pas odabrani.

)mao sam dobre papire i u $ilama vu&ju krv.

4tanovao sam na u#visini i udisao sam mirise po!leda

na livade u suncu, na smreke na kii

i !rudve #emlje pod snije!om.

)mao sam &estitu ku6u i ljude da mi slu$e.

:ranili su me, prali, &etkali,


109/137

i#vodili u lijepe etnje.

odue, potuju6i me, ali be# povjerenja.

"itko nije #aboravljao &iji sam pas.

4vaka piljiva d$ukela mo$e imati !ospodara.

li, pa$nja X mar, kloni se usporedbi.

8oj !ospodar bio je !ospodin jedini takve vrste..

Posjedovao je poveliko stado da !a u korak prati,

!ledaju6i !a s boja$ljivim divljenjem.

8eni su upu6ivali osmije(e

s loe skrivenom ljubomorom.Der, samo sam ja imao pravo

do&ekivati !a ska&u6i u #rak,

samo ja X opratati se vuku6i !a #ubima #a (la&e.

4amo je meni do#voljeno bilo

4 !lavom na nje!ovim koljenima

primati milovanja i &ekanja i#a uiju.

4amo sam se ja mo!ao pred njim praviti da spavam,

i tada bi se on na!injao i neto mi aputao.

"a dru!e se srdio &esto i !lasno.

Ie$ao je na nji(, ujedao,

tr&ao od #ida do #ida.

8islim da je volio samo mene

i vie nikada, niko!a.

li, imao sam i obave#eJ &ekanje, vjerovanje.

Der, pojavljivao se na kratko i #a du!o nestajao.

to !a je #austavljalo u dolini, ne #nam.


110/137

"a!aao sam sto!a da su to va$ne stvari,

barem toliko va$ne

kao to je #a mene borba s ma&kama

i svim to se nepotrebno mi&e.

Postoji sudbina i sudbina.

8oja se najednom promijenila.

4ti!lo je jedno prolje6e,

nje!a nije bilo kraj mene.

"astala je u ku6i &udna strka.

4anduci, kov&e#i, torbe, u!urani su u automobuile.Vo#ila su se trube6i sputala dolje

i !ubila se i#a okuke.

"a terasi su !orjele nekakve skule, krpe,

$ute blu#e, pove#i s crnim #nakovima

i mno!o, vrlo mno!o poderani( kutija

i# koji( su ispadale #astavice.

8otao sam se u toj #brci

vie #a&uen ne!o ljut.

Osje6ao sam na dlaci neprijateljske po!lede.

-ao da sam ni&iji pas,

nametljiva priipetlja

koja se ve6 sa stubita no!om !oni.

"eko mi je str!nuo srebrnu o!rlicu.

"eko je utnuo moju #djelicu danima pra#nu.

onda, #adnji neko, prije no to je krenuo na put,

provirio je kro# okno automobila


111/137

i pucao u mene dva put.

Kak nije umio ni po!oditi kako valja,

jer sam umirao jo, du!o i bolno,

u #ujanju raspomamljeni( mu(a

Da, pas svo!a !ospodara.


"esmotrenost

Du&e sam se u kosmosu loe ponela.

Pro$ivela sam dan i no6 ne pitaju6i #a bilo

ta,ne &ude6i se ni&emu.

Obavljala sam svakodnevne du$nosti,

kao da je to sve, to sam bila du$na.

%da(, i#da(, korak po korak, obave#e,

ali be# misli koja se$e dalje

od i#laska i# ku6e i povratka ku6i.

4vet se mo$e primati kao sumanuti svet,

a ja !a tretiram samo kao neto #a svakodnevnu

upotrebu.

"ikakvi( X kako X i #bo! &e!a X

i otkud tu X

i ta 6e pored toliki( $ivi( detalja.

Bila sam kao ekser odve6 plitko ukucan u #id

ili

=ovde mi poreenje nedostaje?.

Promene su sledile jedna #a dru!om


112/137

&ak u o!rani&enom polju treptaja.

>a mlaim stolom, ruka mlaa #a dan

nala#io se ju&eranji dru!a&ije se&en (leb.

Oblaci kao nikad dotad i kia kao nikad dotad,

jer je padala dru!a&ijim kapima.

>emlja se okrenula oko svoje ose,

ali u #auvek naputenom prostoru.

Potrajalo je to dobra dvadeset &etiri sata.

1// minuta okolnosti.

/ sekundi do sa#nanja.-osmi&ki savoir*vivre

iako na nau temu 6uti,

od nas ipak neto #a(tevaJ

malo pa$nje, nekoliko re&enica i# Paskala

i #a&udno u&e6e u toj i!ri

s nepo#natim pravilima.


"ekada smo svet #nali nasumice

"ekada smo svet #nali nasumiceJ

* bee tako malen, mo!ao je stati u stisak rukovanja,

tako lak da se mo!ao opisati osme(om,

tako obi&an X kao u molitvi odjek stari( istina.

"ije nas &ekala istorija s pobednom 'an'aromJ

* sunula nam je u o&i prljavi pesak.

Pred nama be(u putevi daleki i slepi,

#atrovani bunari, !orak (leb.


113/137

"a je ratni plen po#navanje svetaJ

* on je tako velik, mo!ao bi stati u stisak rukovanja,

tako te$ak da se mo$e opisati osme(om,

tako neobi&an X kao u molitvi odjek stari( istina.


"ebo

Od to!a je trebalo po&etiJ nebo.

Pro#or be# daske, be# 'utera, be# stakla.

Otvor i nita vie,

ali otvoren irom."e moram vedru no6 da &ekam,

niti !lavu da #abacujem

da bi( se #a!ledala u nebo.

"ebo mi je i#a leMa, pod rukom i na kapcima.

"ebo me obavija (ermeti&ki celu

i podi$e odo#do.

"i najvie planine

nisu bli$e nebu

od najdublji( dolina.

"i na jednom mestu nema !a vie

ne!o na dru!om.

Oblak je isto be#uslovno

pritisnut nebom kao i !rob

vislava simborska

Documents