Sophie Fiennes roena 1967. u Ipswichu. Suraivala je s Peterom Greenawayem. U svojim se dokumentarcima voli baviti odnosom performansa i identiteta. Voli snimati portrete slavnih umjetnika, od Michaela Clarka (The Late Michael Clark) do Anselma Kiefera (Over Your Cities Grass Will Grow) i Grace Jones (The Musical of My Life). Uz portret genijalnog Alaina Platela (Because I Sing) snimila je i kratki o njegovu sudjelovanju u projektu Ramallah! Ramallah! Ramallah! u kojem je angairao jednu palestinsku plesnu trupu. U desetminutnome Lars From 1-10 Lars von Trier priao joj je o sad ve gotovo zaboravljenom manifestu Dogme '95. U dokumentarcu Hoover Street Revival pozabavila se Noelom Jamesom, biskupom karizmatikom iz losaneleske etvrti South Central.Konceptualni dokumentarni film Pervertitov vodi kroz ideologiju Sofi Fajns (Sophie Fiennes), kojom 4. maja poinje Subversive Film Festival u Zagrebu, ukazuje na ideologiju iji skriveni univerzalni okvir mora biti raskrinkan kako bi priliku dobile oslobaajue politike promene.To e biti istonoevropska premijera tog zabavnog i provokativnog filma iji je glavni protagonistaSlavoj iek, jedan od najuticajnijih ivih filozofa dananjice, koji je tradicionalno gost Subversive festivala.Premijeri Pervertitovog vodia kroz ideologiju u bioskopu Europa prisustvovae i autorkaSofi Fajns, koja je sa iekom radila i Pervertitov vodi kroz film (2006).iek u prvom delu svoje turneje po bespuima pokretnih slika (Pervertitov vodi kroz film) naziva film perverznim medijem, jer nam ne govori o tome o emu bi trebalo da udimo, ve nas ui kako udeti.Formula perverzije, prema Lakanu - na koga se tradicionano referie, obrnuta je od formule fantazije. Slinu strategiju, zasnovanu na dinamikama udnje (ali putem prodrljivog monstruma - ideologije), Sofi Fajns koristi i u svom drugom vodiu o ieku, koji zapoinje odlomkom iz Karpenterovog horora Oni ive koji iek naziva jednim od zaboravljenih remek-dela holivudske levice. Potom se taj odlomak prekida fotografijom ieka koji stoji na istom mestu u Los Anelesu kojim je bauljao Karpenterov Rodi Piper, te dri ruku na kanti za smee kako bi pokazao da uvek jedemo iz kontejnera ideologije, otvorenog prema svim moguim znaenjima.Nakon toga nastavlja da se kree izmeu razliitih slika, ulazi u stare filmove, pokuavajui opisati fenomen ideologije vien kao svojevrsni filtar.Norveki masovni ubica Anders Breivik uporeen je sa Trevisom Biklom iz Taksiste, a redatorski kapitalizam utelovljuje razapljena eljust morskog psa ubice iz Spilbergovih Ralja. Tu je i njegovo lucidno referisanje na mjuzikl Moje pesme moji snovi na koji se ve osvrnuo u knjizi ivjeti na kraju vremena, kada je sluaj Jozefa Fricla uporedio sa mitom o porodici Fon Trap, kvintesencijom kiaste slike Austrije koju je stvorio Holivud. Humor je i dalje tu, a pristup filmu i dalje je krajnje intiman, manijakalan i (psiho)analitiki. Ali njegove refleksije otvorene su prema ivotu, prema neemu opipljivom to se povezuje s naim svakodnevnim iskustvima.iek je zaposlen na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, a gostujui je predava na mnogim meunarodnim visokokolskim institucijama i meunarodni direktor Instituta za humanistike nauke Birkbek u Londonu.Objavio je vie od 50 knjiga na teme koje seu od filozofije i frojdovske i lakanovske psihoanalize do teologije, filma i opere.I dok Taylor pretvara tog hiperaktivnog grizlija u ultimativnog filozofskog superstara koji je u stanju do posljednjeg mjesta napuniti dvorane, Fiennes tek pokuava jo jednom zadovoljiti glad poststrukturalista za filmskom matinejomene oito vole ieka. Barem kad je rije o filmu. ak dvije reiserke pozabavile su se njegovim likom i djelom. Astra Taylor (iek!) pratila ga je na njegovoj turneji. A Sophie Fiennes, sestra poznatijeg Ralpha, fokusirana je na njegova osobna putovanja svijetom filma, zabiljeena u dva autoriina doksa - Pervertitov vodi kroz film nazvan po iekovoj izvrsnoj istoimenoj knjizi, te Pervertitov vodi kroz ideologiju. Film je nakon svjetske premijere u Torontu uvrten u rotterdamski off-off program Signals: Regained koji se bavi reciklaom i refleksijama na ve postojei (prikupljeni) filmski materijal, pri emu Fiennes pokuava precizno konstruirati replike slavnih setova i odvesti ieka na razliite filmske lokacije da bi ga natjerala da joj pria o omiljenim filmskim fragmentima (u toj istoj rotterdamskoj selekciji bit e prikazan i filmski autoportet Jagode Kaloper Iza ogledala). I dok Taylor pretvara tog hiperaktivnog grizlija u ultimativnog filozofskog superstara koji je u stanju do posljednjeg mjesta napuniti dvorane i studentske aule u kojima nastupa (dovoljno je prisjetiti se jednog od njegovih ve tradicionalnih ukazanja u sklopu Subversive Film Festivala, kad je dvorana zagrebakog kina Europa pucala po avovima, pa mu jedini opasni konkurent ostaje motivacijski guru Bruno imlea), ona tek pokuava jo jednom zadovoljiti glad poststrukturalista za filmskom matinejom. To je ve uinila u doksu o Derridi. Ponuditi dakle neku vrstu krae lekcije o ieku za poetnike u kojoj on pokuava dokazati da filozofija nije tu da nam ponudi odgovore ve da ispravlja pitanja. A kad je rekao da neka pitanja poput borbe protiv terorizma treba prepustiti tajnoj policiji kojoj daje moralno pravo da zna vie od mene, takva reakcija je i vie nego oekivana jer je jednom izjavio da je umro od smijeha kad su mu ponudili mjesto ministra obrazovanja u slovenskoj vladi (Postoje samo dva mjesta u vladi na kojima bih se najbolje snaao - kao ministar unutarnjih poslova i voa tajne policije). No iza tih toseva kriju se ambiciozna istraivanja i ozbiljni potezi (Jedini nain da signalizira koliko si ozbiljan na formalnom nivou je taj da se smije samom sebi).Trea pilulaU prvom dijelu iekove virtuozne filmske turneje koju kamerom biljei Sophie Fiennes, on naziva film perverznim medijem jer nam on ne govori o onome to trebamo udjeti, ve nas ui kako udjeti. Formula perverzije prema Lacanu na kojeg se tradicionalno referira, obrnuta je od formule fantazije. Film dakle i nije drugo doli fetiizacija toliko puta zabiljeene i artificijalizirane realnosti. Najbolji primjer za to su famozne dvije Morpheusove pilule iz Matrixa koje tjeraju njihova konzumenta da ostane u iluzornoj realnosti ili da ue u domenu koja se nalazi iza te iluzije. Ali iek kae da mu treba trea pilula, ona koja e mu pomoi da percipira realnost u samoj iluziji. Ostaje pitanje koliko je pilula progutao jedan od autora Matrixa da bi prestao biti Larry Wachowski i postao Lana, uavi u novu realnost. Naravno, iek kopa i po drugim filmovima. Pogotovu je zanimljivo njegovo psihoanalitiko iitavanje Hitchcockovih Ptica prema kojem ptice nisu drugo doli provala majina superega, dakle, sirova incestuozna energija. to ako je svijet filma stvarnija stvarnost od one s kojom se susreemo kad iz mraka kino dvorane izaemo na dnevnu svjetlost? Slinu strategiju temeljenu na dinamikama udnje, ali putem prodrljiva monstruma nazvanog ideologija, autorica rabi i u Pervertitovu vodiu kroz ideologiju koji zapoinje insertom iz Carpenterova horora Oni ive, koji iek naziva jednim od zaboravljenih remek-djela hollywoodske ljevice. Potom se insert prekida fotografijom ieka koji stoji na istoj L.A. lokaciji kojom je bauljao Carpenterov Roddy Piper, drei ruku na kanti za smee, kako bi usporedio njegov film s postideolokim svijetom u kojem moemo jesti otpatke iz ranijih epoha (Uvijek jedemo iz kontejneru ideologije, otvorenog prema svim moguim znaenjima). Pritom se iek nastavlja kretati izmeu razliitih slika, ulazi u stare filmove nalik na Virgilija koji se ukrcao u vremenski stroj, dok pokuava mapirati fenomen ideologije tretiran kao svojevrsni filtar.Breivik i bickleU Pervertitovu vodiu kroz ideologiju, norveki luak Anders Breivik koji je poinio masakr na otoiu nedaleko Osla, usporeuje se s Travisom Bickleom iz Taksista u sporim partiturama Beethovenove Devete simfonije. Predatorski kapitalizam inkarnira razjapljena eljust morskog psa ubojice iz Spielbergovih Ralja. A iek se ukazuje preodjeven u asnu sestru iz mjuzikla Moje pjesme moji snovi, na koji se ve referirao u knjizi ivjeti na kraju vremena kad je sluaj Josefa Fritzla usporedio s mitom obitelji Von Trapp, tom kvintesencijom kiaste slike Austrije koju je stvorio Hollywood, a s kojom se ta ista Austrija identificirala. Ptice iz prvog dijela diptiha zamijenit e bijela maca koja priziva Bondova zlikovca Donalda Blofelda Pleasancea. Humor je i dalje tu. Pristup filmu je i dalje krajnje intiman, manijakalan i psihoanalitiki. Ali njegove refleksije otvorene su prema ivotu, dakle, neem opipljivom to se povezuje s naim svakodnevnim iskustvima. Zato je to prije svega punokrvni film. Zabavan, ironian i ispunjem lucidnim montanim idejama, zainjen iekovim engleskim akcentom koji zvui poput Herzoga na speedu. Nema sumnje da e ieka ugostiti i idue izdanje Subversive Film Festivala posveeno Utopiji demokracije. Perverznog i manijakalnog kakva najvie volimo.Konceptualni okvir i pregled dogaajaU periodu 4-18. maja 2013. u Zagrebu je odran esti po reduSubverzivfestivaliji sastavni deo ineSubversive Film FestivaliSubversive Forum/Konferencija,a najistaknutiji gosti ovoga puta bili su Oliver Stoun (Oliver Stone), Aleksis Cipras (Alexis Tsipras), Slavoj iek (Slavoj iek), Kostas Duzinas (Costas Douzinas), Tarik Ali (Tariq Ali), antal Muf (Chantal Mouffe), Bernard tigler (Bernard Stiegler), Janis Varufakis (Yanis Varoufakis), Mauricio Lazareto (Maurizio Lazzarato), Aleida Gevara (Aleida Guevara), Franko Berardi (Franco Berardi), dok je izostalo najavljeno uee Alvara Linere (Alvaro Linera). Spisak najvanijih uesnika, kao i, u celini uzevi, kvalitet prikazanih filmova, okruglih stolova, predavanja, razgovora i promocija knjiga opravdao je neformalnu titulu koju jeSubversiveponeo, tj. kvalifikaciju da se radi o najznaajnijem festivalu ovog tipau jugoistonoj Evropi.U tom svetlu, potrebno je imati u vidu da se meu sponzorimaSubversive-a, pored drugih ne manje relevantnih[1], nalaze i Ministarstvo kulture Republike Hrvatske i Gradski ured za obrazovanje kulturu i sport grada Zagreba, te da, iako je, dakle, re osubverzivnom projektu, iji se bitan deo suprotstavlja oficijelnoj hrvatskoj politici, postoji svest o znaaju razvoja kulture i nauke, odnosno o neophodnosti praenja i ukljuivanja u savremene tokove, a koji se neretko deavajus one stranevladajuih politikih, kripto-naunih i medijskih dogmi. tavie, sufinansiranje ovog internacionalnog festivala specifino leve provinijencije, od strane drave, ovde se pojavlje pre kao pravilo nego kao izuzetak: u Hrvatskoj, recimo, redovno izlazi i domae izdanje uglednog mesenikaLe Monde diplomatique,[2]na HRT-u se svake sedmice emituje emisija Peti dan[3], te se, pokraj magazinaZarezi asopisaUp& Underground,aurno prevode i objavljuju najnovija dela Noama omskog (Noam Chomsky), Kostasa Duzinasa, Mauricija Lazareta, ora Agambena (Giorgio Agamben), aka Ransijera (Jacques Ranciere) i niza drugih autora.[4]U sredituSubversivefestivala2013.[5] a kao svojevrsni tematski nastavak prologodinje debate pod nazivom Kriza Evrope bila je Utopija demokratije,[6]kao radni naslov koji je zamiljen da uputi na drugaije promiljanje demokratije, izvan i ispod jo uvek dominantnog tzv. liberalno-demokratkog okvira. Ipak, centralno mesto,naroitoSubversive Forum-a, zauzela je intedisciplinarna rasprava opolitikoj, drutvenoj i ekonomskoj krizi EU, odnosno, kao to je istakao jedan od organizatora, jedna od niti vodilja bila je i odravanje autonomne i kritike javne debate o ulasku Hrvatske u EU, a koja se do ovog asa i uprkos prethodno skiciranim intelektualnim slobodama ipak nije desila. Ali krenimo redom.Subversive Film Festivalnagradu za ivotno Wild Dreamerdodelio je Oliver Stounu, iji se desetosatni serijal, koji je pripremio odmah nakon objavljivanja knjigeNeispriana istorija SADemitovao svakoga dana u sklopu glavnog programa (serijal , koji je zamiljen tako da predstavljastvarni ameriki dvadeseti vek, odnosno savremenu istoriju koju obrazovne i naune institucije veinski preutkuju,zapoinje epizodom o Drugom svetskom ratu, nastavlja sa Ruzveltom i Trumanom, preko hladnoratovskog perioda, Ajzenhauera, Niksona sve do Bua i Klintona tj. do finalne epizode Bua i Obame pod nazivom Doba terora).[7]Kada je re o predavanjima i okruglim stolovima koji su bili sastavni deoSubversive Forum-a/Konferencije pored okruglog stola sa Oliverom Stounom i Tarikom Alijem istaknuto mesto zauzeli su okrugli sto Uloga evropske levice, na kojem su uestovali lider grke Sirize Aleksis Cipras i Slavoj iek, kao i predavanja Kostasa Duzinasa (Filozofija i otpor: Grka i budunost Evrope), Mauricija Lazareta (Kriza duga: kriza kapitala?) antal Muf (Kako tumaiti nedavne protestne pokrete agonistiki pristup) i Slavoja ieka (Ljubav kao politika kategorija). Lazareto je u pojmovno sredite predavanja postavio relaciju dunik-kreditor, tj. pokazao je kako se u ovom odnosu multiplikuju mehanizmi dominacije, a to je polje u kojem nema razlike izmeu radnika i nezaposlenih, konzumenata i proizvoaa, odnosno radnog i neradnog stanovnitva jer svi dunici jednako su krivi u oima kapitala. tavie, Lazareto je skrenuo panju da je posredi novi oblik biopolitike dominacije: re je o savremenoj tehnici dominacije koja upravlja pojedinanim i kolektivnim subjektivitetima.U jednom od najupeatljivijih obraanja, Duzinas je s pravom primetio da se veina savremenih zapadnih filozofa bavila analizom fenomena arapskog prolea, pokreta Occupy, neredima u Londonu ili Parizu i donekle panskimindignadosim-a, ali da, u isti mah, jo uvek nije sainjeno nijedno ozbiljno filozofsko-politiko razmatranje sluaja Grke. tavie, moemo rei da je Duzinasovo, paljivo pripremljeno i dokumentovano obraanje,[8]u velikoj meri po prvi put i popunilo ovu prazninu: demonstrirajui kako su se grki protesti ispostavili kao autentini protesti odozdo, tj. kao stvar naroda koja obuhvata najire i najraznovrsnije slojeve nezaposlenih, radnika, seljaka, studenata, niu i nekadanju srednju klasu, Duzinas je nastojao argumentovano da utvrdi tezu oireverzibilnostipolitikih i drutvenih procesa u Grkoj, i o grkom modelu kaouzoruiusudutzv. evropskog projekta u liku sadanje EU. Kao i veina ostalih uesnika, i organizatora koja je Ciprasa ve oznaila kaobudueg premijera Grke Duzinas je ukazao na politiko-teorijske potencijale Sirize kao radikalno leviarske opcije najblie pravoj, odnosno neposrednoj demokratiji koja bi mogla doneti promene celoj Evropi ukoliko bi dola na vlast.Zajedniki imenitelj u predavanjima antal Muf i Slavoja ieka je za oba filozofa u prilinoj meriatipianinekarakteristian obrt poiva u isticanju znaajadravei tavie, u ukazivanju na potrebu njenogsnaenja: savremeni odgovor levice na politiku, ekonomsku i drutvenu krizu, u emu se,ergo, postie sve vei stepen saglasnosti, vie nije utopija agambenovske zajednice bez zajednice ve, naprotiv, namesto nekadanjeg postmodernikog anarhizma u porastu su glasovi koji apeluju za korenitim promenama iji bi kvalitet bio takav dajaaju drave. Svakako, ovde je mogue primetiti da je Muf jedan od poslednjih leviarskih filozofa koja je dugo vremena pokuavala da spase nemogui pojam tj.contradicio in adjectoliberalne demokratije, te da se u tom smislu njeno zalaganje za razgovor, dijalog i participaciju moe razumeti kao pledoaje zakompromislevice sa postojeim neoliberalnim poretkom iako, sa druge strane, i istini za volju,primerikoje je u ovom kontekstu navodila, odnosno specifini osvrti na sluaje zemalja June Amerike, barem ovoga puta, ne ostavljaju suvie mnogo prostora za takve interpretacije.Opet, i kada je re o ieku nesporno je umesno da se uoi da njegova pria o dravi nije sasvim nova, ali danovitetiu njegovom obraanju i tezama postoje i da nikako nisu sasvim nebitni, takoe je injenica. Dok je, naime, razraivao ve donekle poznatu ideju da ljubav postoji pojedinano, da nema neke apstraktne ljubavi za celo oveanstvo, te da narodi Balkana, ba kao i svi ostali narodi, uopte ne moraju (i ne trebaju) uzajamno da se vole, ve da su solidarnost i dobri maniri vie nego dovoljni iek je, recimo, eksplicitno nastupio u pogledu legitimnosti odvajanja Republike Srpske i stvaranja jedinstvene drave srpskog naroda ili, preciznije, zaokruenih nacionalnih drava.[9]Istovremeno, iek je ukazao da se u poslednje vreme vri istorijski revizionizam, te da se u Sloveniji i Hrvatskoj javni diskurs menja u pravcu rehabilitacije faizma: uje se: OK, Hitler je bio lo,ali Franko moda i nije toliko. Katolika crkva u Hrvatskoj npr. javno slavi roendan Ante Pavelia.[10]Iako, dakle, ovi obrti svakako nisu dovoljni da bi se moglo i trebalo zaboraviti da je u okvirima dvodecenijskeantisrpske histerijeiek dao svoj dragocen doprinos irenju iste jednako kao to njegovi pojedinani iskazi koji danas jesu istinski subverzivni ne mogu da ospore injenicu da je on do skora nastupao kao omiljeni alternativni filozofmainstream-a ipak je potrebno dijagnostifikovati pravac teorijsko-politike promene[11]koji, sasvim mogue, ovoga puta proizilazi iz aktivne participacije slovenakog filozofa u izgradnjijednog sasvim novog diskursa.Prema novim drutvenim ugovorima evropskih narodaDa nije bilo nieg drugog a bilo je bez sumnje raznolikog kvalitetnog sadraja estiSubversiveostao bi zapamen po drugaijoj, i na svetskom nivou savremenoj specifinoj ulozi simbioze i sinergije izmeufilozofa, tj. teoretiara i politiara, i to,kako je nemaka tampa okarakterisala Ciprasa,, najopasnijeg politiara i oveka u Evropi.[12]U tom svetlu, novi znaaj festivala lei u tome da njegovikonstitutivni elementivie nisu iskljuivo teorijske analize ve i programske platforme politikih aktera, tavie, da je zapravo re ozajednikom radu,raspravljanju i izgradnjinovog modela. Da je ovo sluaj, svedoi i injenica da okrugli sto na kojem su uestvovali Cipras i iek nije tek poetak ve pre nastavak zapoetog dijaloga, koji se i sam pojavljuje kao deo irih interakcija u kojima istaknuto mesto, pored ostalih, zauzimaju i Duzinas i Ali. U autorskom lanku koji e se pojaviti kao predgovor nove iekove knjige Cipras je zapisao sledee: Pogrean model razvoja se sruio i Grka je postala ovisnom o kreditima MMF-a i Evropske banke. A oni su bili propraeni izuzetno tekim programom tednje...Grka je prva stepenica. Dunikakriza se ve proirila na druge zemlje june Evrope i prodire sve dublje u srce Evropske unije...Ova se strategija u celosti otkrila Evropskim paktom za stabilnost koji Nemaka gura za celu Uniju...Ali poetak kraja postojeeg neoliberalnog kapitalizma ve je poeo...Budunost pripada narodima i drutvima. Vreme je da se otvori put demokratskoj, socijalnoj i slobodnoj Evropi. Jer to je jedino odrivo, realno i izvodljivo reenje za izlaz iz sadanje krize (kurziv B.K.).[13]Nastavljajui elaboraciju glavnih teza ovog teksta, na okruglom stoluSubversive-a, Cipras je poruio daon lino moe biti opasan, ali da je situacija u Evropi nemerljivo opasnija. Razmatrajui pitanje ta je budunost Evrope, i koja je uloga levice u tom procesu,Cipras i iek sloili su se da jeneophodno ouvanje leviarskih utopistikih elemenata, ali uz svest da promena realnosti mora biti postepena kako bi uopte bila izvodljiva. I da ovakva teza ni najmanje ne znai odustajanje odradikalizma, ve naprotiv, otvara politike i drutvene horizonte za njegovo ostvarenje. Drugim reima, svakako ne bi bilo ni plauzibilno ni ozbiljno oekivati da, recimo, preuzimanje vlasti od strane Sirize automatski obezbedi transfer kabesklasnom drutvu, jer je viedecenijska bezmalo totalna dominacija neoliberalnog kapitalizma uspostavila finansijske, politike i drutvene mehanizme koji se naprosto ne mogu rasklopiti preko noi. Stoga i pitanje o danu posle tj. slojevita rasprava o tome ta initi ako se i kada realizuje Ciprasov dolazak na vlast, ne samo da nije izlino, ve samo po sebi ve naznaavarazliku koja ini razliku,kao promiljanje o tome ta se hoe, i moe, spram sveopte hobsovske gole borbe za vlast koja je sama sebi svrha, i kojoj veina evropskog stanovnitva najee prisustvuje. Zato nije beznaajna ni iekova opaska da specifinost i razlika Sirize, u relaciji spram neretko prisutne mazohistike pozicije levice, koju obeleava tendencija daposmatra i konstatuje sveoptu propast, ova koalicija ne okleva dapreuzme vlast, i sa njomobavezu autentino drugaijeg delovanja. Istiui da sevarvarskim merama tednje u Evropi mora stati na put, Cipras je iscrtao i svojevrsnu, novokomponovanim renikom govorei, mapu puta u kojoj se kae da je prvo potrebno zaustaviti trend koji tzv. periferiju EU vodi u definitivnu propast, a zatim ukazati da ni tzv. centar EU nije zatien tj. da se radi o strukturalnim problemimasistema u celini. Ili, sa drugog aspekta govorei, potrebno je najpreblie povezivanje naroda jugoistone Evrope(i u kontekstu ove koordinacije pomenuo je razgovore koje je imao u paniji), ali uz punu svest da ne treba zaboraviti ni ostale narode Evrope, jer se radi o zajednikoj borbi svih naroda protiv kvazi-politikih i finansijskih elita.U isti mah, ovo je i skica najmanjeg zajednikog imenitelja oko kojeg, izgleda, postoji sve vei stepen saglasnosti, ak u toj meri da bi se ve moglo govoriti o prvim koracima ka stvaranjupolitiko-filozofskog saveza,iz kojeg proishodi i specifian oblik sinhronizacije i melodinosti koja se mogla uti od strane glavnih uesnikaSubversive-a. U slinom smislu, naime, i Ali je u vie navrata naznaio da svaki ulazak u EU kakva je sada predstavlja ulazak u jedan inficirani, bolesni organizam, te da upravo, ak i letimian pogled na sve to se dogaa u paniji, Grkoj, Italiji, Irskoj i Portugalu pokazuje budunost ovakve EU.[14]Nasuprot tome, dakle, poetak izgradnje nove i korenito drugaije Evrope trebalo bi da zapone sa merama za bitno vie socijalne pravde, tj. merama za razliitu i viestruko bolju postepenu redistribuciju bogatstva.To je kontekst unutar kojeg treba itati i iekove izjave o organizovanju tzv. patriotske buroazije, odnosnoCiprasov iskaz da on ve i ima i sarauje sa nekolicinom njih za koje bi se moglo rei da toj grupaciji pripadaju (ovde se, takoe, moemo prisetiti Putinovog odnosa prema ovom pitanju).Politiko-teorijska alternativa,ergo, u jednoj ravni jeevro-skepticizam,u smislu u kojem je EU postala personifikacija moi finansijskih i politikih elita, te kao takva vie nema praktino nikakvu sponu sa evropskim graanima, ali i, nikako manje bitno,potencijalni novi drutveni ugovori evropskih naroda,odnosno saradnja naroda na sasvim drugaijim osnovama. Nezaobilaznu ulogu u ovom procesu igra jednovremenojaanje draveijaanje prave demokratije, kao oblik uzajamnog odnosa i kao deojedinstvenog procesa,a u svemu tome, i upravo zarad visokog stepena ostvarljivosti, stavovi racionalnosti, i ak i doze pragmatizma, jesu i te kako vani.Kroz ovakvu prizmu potrebno je razmotriti i niz drugih pitanja, poput onog o odnosudrutvenih pokretaiorganizovanog stranakog delovanja,i sve to u pravcu otvaranja to ireg zaokreta odpostojeeg neoliberalnog konsenzusa.Iz ovog razloga, naroito mesto u novom diskursu pripada uvidu da je, spramlane leviceilane desnice -koje je iznedrio neoliberalizam, stopivi ih u amalgam praktino neprepoznatljivih razlika, tj. unitavajuiobeu jedinstvenojsmrti politikog potrebno ustanoviti vrstu saradnju izmeuprave leviceiprave desnice.Preciznije, apostrofirajui daradikalna levicau liku Sirize nee okretati lea od desnih i demokratskih usmerenja, odnosno da se radi ouspostavljanju i izgradnjinove hegemonijei pribliavanja u borbi protiv zajednikog neprijatelja, Cipras je pokazao retku i neobinu samosvest ne samo o stanju stvari, ve i o smerovima njegovom prevazilaenja. U tom svetlu, istakao je i da grka crkva ve igra izuzetno pozitivnu ulogu u procesu koji se na horizontu pojavljuje kao vrsta novog grkog uda, te da distanciranjem i osuivanjem od onog to jeste grki faizam, pokazuje doraslost savremenoj situaciji.Kada se sve ovo ima u vidu, moda i nije toliko udno da je upravo Cipras, pomalo sa oreolom savremenog evropskog egevare, percipiran kaonajvei neprijateljilinajopasniji ovek u Evropi. Ovome je potrebno dodati da je re o politiaru koji je ve demonstrirao znaajne liderske kapacitete, uspevajui da odri na okupu, donekle ak i dodatno osnai, vrlo raznoliku koaliciju Sirize; zatim, dobijajui vrlo relevatnu podrku u narodu koja je u porastu i, tree, ozbiljno pristupajui izgradnji jedne nove ideologije u sprezi sa politikim filozofima.Razaznati da jeistorija ponovo poela da se kreei da smo, svi zajedno, tako zakoraili unovo doba otpora i revolucija,kao i da je izbor koji stoji pred Grkom u ovom trenutku izbor cele Evrope stvar je dostojna promiljanja - i delanja. Jer ne samo da sebudunost prave demokratijeiideje Evropereava upravo na mestu njihovog roenja, ve se u istom procesu iscrtavaju i potencijaliravnopravnosti, pravde i slobode evropskih naroda u novim drutvenim ugovorima.U tome, dakle, lei,prava politiko-teorijska alternativa.PS. Prave alternative koje to nisuPitanje koje, naalost, ostaje je zbog ega sadraj i profil tzv. prateih programaSubversive Forum-a praktino ni u emu nisu korespondirali sa glavnim programom, tj. sa teorijsko-politikim - i bitno programskim - obrascima koje su najistaknutiji uesnici skicirali? Tako je, recimo, poetakSubversive-a obeleio potprogram pod nazivom Mirovni forum (Peace Forum), iji ve naslov stoji u sutinskom nesaglasju sa ozbiljnim i autentinim radikalno-leviarskim pristupom, u kojem je, naime, odavno poznato u kojoj meri se u savremenom neoliberalizmu upravomir pojavljivao kao ifra za rat.Jer, zapadne sile koje su donosile mir i izvozile demokratiju to su najee inile upravo na najnasilnije i najbrutalnije naine to je, konsekventno, uzrokovalo da se, kroz brojne zloupotrebe,pojam mirapojavi kao jedan od stubovamainstreamantileviarskog imperijalnog diskursa. Jo vee potekoe, meutim, proizilaze iz nedvosmislenih protivrenosti strukture ovog malog programa, tj. injenice da se, uprkos iskazanom uvidu da se EU, koja je oficijelno trebala uvar mira najee ispostavljala upravo kao bitanfaktor destabilizacije, insistira ne samo na kolonijalnom pojmu Zapadnog Balkana, ve i na pitanjima poput onih Kako stvoriti dinamini region reintegracije, kada su neke drave lanice EU a druge su jo uvek izvan?, koja se praktino doslovno podudaraju sa svakodnevno rabljenimevroreformskim dogmatikim iskazimaEU birokrata ili lokalnih politiara bez ideologije.Ali - i da stvar bude sasvim paradoksalna ili, preciznije, u teorijskom smislu bezmalo neodbranjiva, a u politikom izuzetno problematina tzv. Mirovni forum otvoren je panelom pod nazivom Prezentacija projekta Sarajevo 2014. S obzirom da informacija o emu je sve tano ovom prilikom bilo rei u javnosti nema, ostaje da pretpostavimo da se radi o prezentaciji festivala Sarajevo zima 2014 (Peace, Art, Freedom) kao manifestacije koja, opet, za svoj proklamovani cilj ima da prikae evropski identitet graana Sarajeva. Sa druge strane, budui da su celokupnoj iroj javnosti Balkana ve dobro poznate politike intencije zvaninog Sarajeva u pravcu obeleavanja godinjice 2014 (a koje svakako ne seu ka prijateljstvu i pomirenju), praktino je nemogue - ali se,bona fide, nikada do kraja ne moe ni iskljuiti - da organizatoriSubversive Festival-ao tome nisu bili obaveteni. Prezentacija ove vrste, naime, ne samo da briljivo sledi interpretacije koje vodee zemlje lanice EU, kao i EU u celini, pokuavaju da nametu, ve predstavlja najdirektniju promociju i, shodno tome, politiko svrstavanje upravo na stranu kojoj se glavni uesnicisubverzivnog festivalana raznolike naine suprotstavljaju.Ali ovaj primer zapravo je ne samo simboliki i metaforiki, ve i sutinski indikativan u pogledu neeg univerzalnijeg i, sa filozofsko-teorijskog stanovita, jo bitnijeg:preispitavanja evropskih imperijalistikih i kolonijalnih diskursa.Da bi bilo jasnije i razgovetnije ta je sve tu posredi, moemo uzeti i drugi, srodan primer, u ovom svetlu, tj. recimo, da se u najavi neeg to nosi naziv Drugi balkanski forum (i to, takoe, poput Mirovnog foruma, ini deo prateeg programaSubversive-a),sasvim neupitno, ergo, nekritiki,govori o tekom ekonomskom i politikom stanju u Hrvatskoj, BiH,Srbiji, Kosovu...(kurziv B.K.)[15], iako je na ve na prethodnoj stranici istog lista naglaen znaaj borbe protiv fragmentacije na Balkanu[16].Jo vie, ovo se deava uprkos injenici daSubversive, koliko smo razumeli, nije koncipiran tako da treba bespogovorno da sledi zvaninu hrvatsku politiku, jednako kao to - ili je makar to bio utisak za svoju platformu nema primenu gotovih kalupa, sainjenih od strane istih finansijskih i politikih kvazi-elita kojima se praktino u svim ostalim pitanjima otro suprotstavlja.Ili, drugim reima, bezautentinog razgovorao tome ta se na Balkanu i u savremenim ratovima i razliitim pokuajima fragmentacije zaista deavalo, bez kritike rasprave o ulozi, u to vreme najveih, zapadnih sila u tom procesu, kao i u procesima koji se odvijaju danas, sasvim izvesno,i uprkos zvaninim politikama, nee biti odrivog dogovora o ma kakvoj saradnji meu tzv. balkanskim narodima. Jer, jedino iskren razgovor o toj stvari praen razumevanjem ta teorijski i politiki konstituie evro-kolonijalne diskurse savremenosti i to razgovor koji ne bi biospolja nametnut mogao bi, eventualno, doprineti rainjavanju mitova i osloboenju i od dogmi i od praznih floskula. Svakako da bi jednoga dana dolo do razumevanja razliitih naroda na ovim prostorima,sine qua nonje i da se, za poetak, Srbija neiskljuujeili da se, i te kako, pored svih ostalih stanovita, mora raunati i sasrpskim stanovitem.I to ne najpre iz razlogademokratskih nacionalizama mada je i takav zahtev sasvim legitiman ve iz elementarne injenice da je tojedino stanovitekoje je,od strane zapadnog imperijalizma, ve decenijama bilozabranjeno,i to upravo zbogborbe za slobodukoju je predstavljalo, i to su najugledniji evropski filozofi i leviari, poput Badjua, pravovremeno i prepoznali.[17]To bi, u najkraem, bio lakmus test za razliku izmeupravih i lanih teorijsko-politikih alternativa. Pri emu je, takoe, neophodno imati u vidu da, zapravo, jedino prve sadre potencijal da se razvijaju u vremenu, jer tek kao takve mogu postati stvar naroda. U tom smislu, dok je naSubversive-u, i s pravom, sasvim dovoljno prostora i vremena posveeno temama kao to su rehabilitacija novih oblika faizma u Evropi, zatim temama nejednakosti, odnosno uzrocima i posledicama socijalne i ekonomske krize, aki, posebno relevatnim, novim oblicima saradnje prave levice i prave desnice u cilju izgradnje nove hegemonije izostala je ozbiljna analizaimperijalistikih i kolonijalnih diskursa u celini, kao i specifino lokalizovanih na prostoru Balkana, u novijoj istoriji, ali i u savremenosti. Polazei od filozofsko-politikog stava da sepolitika najpre deava lokalno, moemo rei da bi tek rasprava o pomenutim sadrajima i tos one stranezadatih koordinata miljenja i delanja -bila zaistasubverzivna. Preostaje da vidimo da li e diskrepancija, i nemerljiva disproporcija, na nekoliko nivoa, izmeu iskazanog stava jednog od organizatora festivala, da je, naime Srbija kljuna zemlja regije i da e, stoga sve to se dogaa u njoj e pogoditi i druge[18], i programaSubversive-a, nekom sledeom prilikom biti ispravljena.U meuvremenu, Ciprasove i radikalno-leviarske ideje ire se i horizontalno jaaju u razliitim zemljama evropskog kontinenta, ideje se multiplikuju i praktino svakoga dana dobijaju nove oblike i obrise. Odran je i trojni samit evropske levice u Madridu, i u susretu Kaja Lare, an Lik Melanona i Aleksisa Ciprasa naznaeni su potencijali blieg povezivanja i saradnje, tj. sakupljanje uinternacionalni levi frontkoji bi se suprotstavio politici trojke (EK, MMF, ECB), a postoje indicije i da bi se, eventualno, ilo i na ujedinjeni pohod na Evropski parlament.[19]Tako je zamreno klupno, naoko nedodirljivih i venih struktura moi, poelo postepeno, ali i sve vie organizovano, polako, ali stoga ne i manje odluno, da se odmotava i da na svetlo dana izlazinarod,onaj kojem je ak igoli ivotstavljen u pitanje.

[1]Lista pokrovitelja prilino je raznolika i podugaka od sponzora poput Peoa ili DHL-a, prekoInstituta FrancaisiAttac-a, sve do organizacija kao to suRosa Luxemburg StiftungiHeinrich Boll Stiftung.[2]Upetooktobarskoj Srbijiprestalo je da se objavljuje srpsko izdanje istaknutog, teorijsko-politiki alternativnog, francuskog magazina i u protekloj deceniji nije bilo inicijative za ponovnim pokretanjem.[3]Re je o emisiji u kojoj se na ozbiljan i kritiki nain raspravlja o goruim savremenim politikim i drutvenim fenomenima na struan nain, i koje moe da se prezentuje kao primer ta zaista znaisloboda medija,ali i kao primer kompetentnosti sagovornika i voditelja i pokazatelj sueljavanja miljenja.[4]U ovom svetlu, potrebno je skrenuti panju na trenutnu krizu naunog i kulturnog ivota u Srbiji, a koja spada u red najteih i najdalekosenijih kriza ove vrste u novijoj istoriji zemlje:kriza izdavatva,kriza pozoritaikriza filmatek su najprepoznatljiviji oblici ovih drutvenih procesa koji svedoe o svekupunom stanju duha naroda ali, ne manje, i o odnosu drave prema ovim, u najmanju ruku ne beznaajnim, pitanjima.[5]Iz pomenutih naznaka o delovima naunog i kulturnog ivota Hrvatske i afirmaciji alternativnih, i specifino leviarskih trendova, svakako ne bi trebalo zakljuiti da ovi oblici predstavljaju celokupnu paradigmu hrvatske kulturne politike, a jo manje da ove ideje prihvata veina stanovnitva. Pretposlednji danSubversive-a istovremeno je, recimo, bio i dan u kojem se desio incident sa hrvatskim maturantima. Opirnije videtihttp://www.blic.rs/Vesti/Svet/383107/Maturanti-u-Zagrebu-pevali-ustaske-pesme[6]Vladavini bilo koga i preokretanju drutvenih uloga suprotstavlja se beskrajna mrnja iz antidemokratskih diskursa koji zavravaju apoteozom dravnih i ekonomskih oligarhija uspostavljenih u vladajuim formama izvanrednog stanja, koncentracijskih logora i drutva spektakla. Devi, N. Utopija demokracije,Subverzivac,3.maj.2013.[7]Inae, program u Kinu Europa otvorila je istonoevropska premijera dokumentarnog filmaPervertitov vodi kroz ideologijuSofi Fin, koji je koncipiran kao iekovo ukazivanje na skrivene univerzalne okvire ideologije koju je neophodno rasvetliti kako bi autentine politike promene postale izvodljive. Od savremenih politiki angaovanih filmskih ostvarenjaSubversive-a, potrebno je pomenuti jo iPut MadridaSilvena Dorda, koji slikama stvarnog otpora pribliava zbiljskusliku stvarnostii belei rast kolektivnog besa i to kao uesnik pokreta 15M. Dord ne pristaje na pojamindignadosjer smatra da se tako ne opisuje adekvatno sutina deavanja na Madridskom trgu, i insistira nadogaaju, obzirom da je upravo dogaaj naterao ljude da se pokrenu iz stanja praznine i usamljenosti i rei pretoe u akciju. Meu relevantnim filmskim ostvarenjima nalaze se iMrana tvarMasima DAnolfija, jedna vrsta bolnog samoispunjavajueg proroanstva, u kojem se mali raj na zemlji pretvara u rat na zemlji tako to mesto na Sardiniji postaje poligon za test novih oruja, iMi vlasniciDejvida Romera, koji nastavlja na fonu dokumentarca Naomi Klajn i Avija LujisaThe Take(2004).[8]Istovremeno, ovo je tema Duzinasove nove knjigeResistance in the Crisis: Greece and the Future of Europe(Polity, Cambridge, 2013.), koja je i promovisana u okviru festivala.[9]BiH de facto nije drava. Ne vidim nita sporno u moguoj podeli BiH. Kada bi se Republika Srpska prikljuila Srbiji, to bi relaksiralo odnose. iek, S. U Evropi se rehabilituje faizam,Veernji list, 18.maj 2013. Opirnije videtihttp://www.vecernji.hr/vijesti/rehabilitira-se-fasizam-katolicka-crkva-slavi-pavelicev-rodendan-clanak-555566[10]Ibid. Takoe videtihttp://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:434439-Zizek-Crkva-javno-slavi-Pavelica[11]Ovo me neodoljivo podsetilo na skoranju situaciju u kojoj mi je jedan kolega, govorei o nekom treem, rekao sledee: Znate, on je svesrdno podravao evropske integracije Srbije, ali sada je razumeo da je to bilo pogreno. Odgovorila sam da je lepo to je razumeo i da u uvek pozdraviti razumevanje ali da to ipak naalost ne moe da izbrie tetu koja je ve nainjena.[12]Ova titula koju zapadni mediji sve vie dodeljuju Ciprasu svakako je daleko vie opravdana od titule dodeljene ieku kao najopasnijem filozofu Zapada, jer ovaj drugi dugo vremena to u stvarnosti zapravo nije bio to ne iskljuuje mogunost da bi, u perspektivi, to moda mogao postati.[13]Cipras, A. Unitenje Grke kao model za celu Evropu, predgovor za knjiguWas Will Europa?S. ieka i S. Horvata koja na leto 2013. izlazi iz tampe u izdanju Editions Lignes tj. Laika Verlag i Algoritam. Opirnije uSubverzivac, 3.maj.2013.[14]Ali, T. Pogledajte ta se dogaa u Grkoj i videete svoju budunost!, Net.hr. 25.04.2013.[15]Drugi balkanski forum,Subverzivac, 3.maj.2013.str.17.[16]tiks, I. i Horvat, S. Prema utopiji demokracije, 3.maj.2013.str.16.[17]Badiou, A. On the War against Serbia: Who Strukes Whom in the World Today?,Polemics, Verso, London-New York, 2006.str.62-75.[18]tiks, I. Subverzivne poruke iz Zagreba, RSE, 19.05.2013.[19]Opirnije videti http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Levica-krece-na-Brisel.lt.html