vodic kroz programe eu za web

Vodi kroz programe Evropske unije2014-2020

Vodi kroz programe Evropske unije2014-2020

Dragana Bass Ivan Kneevi Nataa Dragojlovi

Beograd, 2014.

Sadraj

UVOD ...................................................................................................................7PROGRAMI EU 20072013 .................................................................................9NOVI PROGRAMI EU 20142020 ......................................................................15I Istraivanje, razvoj i razvoj preduzetnitva .........................................................15

Horizont 2020 ................................................................................................15Evropski program za podsticanje konkurentnost MSP-a ................................21

II Socijalna politika i obrazovanje ........................................................................29Program za zapoljavanje i socijalne inovacije ................................................29Erasmus+ ......................................................................................................36

III Transevropske energetske, transportne i telekomunikacione mree ...............47Instrument za povezivanje Evrope ..................................................................26Kopernikus .....................................................................................................51Galileo ............................................................................................................54

5Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020

66

IV Carina, porezi i spreavanje prevara ...............................................................57Carina 2020 ...................................................................................................57Fiskalis 2020 ..................................................................................................60Perikle 2020 ...................................................................................................63Herkul III .........................................................................................................65

V Kultura i mladi .................................................................................................67Kreativna Evropa ............................................................................................38

VI Informisanje i dijalog sa graanima .................................................................71Evropa za graane i graanke .......................................................................71

VII Zatita potroaa i javno zdravlje ...................................................................75Program za zatitu potroaa ........................................................................75Hrana .............................................................................................................79Zdravlje ..........................................................................................................82

VIII Pravda, unutranja politika i civilna zatita .....................................................85Mehanizam za civilnu zatitu ..........................................................................85Programi za osnaivanje pravosua i prava ...................................................88

IX Zatita granica, azil i migraciona politika .........................................................93Fond za azil, migracije i integraciju .................................................................93Fond za unutranju bezbednost .....................................................................96

X Odrivi rast: prirodni resursi ...........................................................................101Program za ZS i klimatske aktivnosti (LIFE) ................................................101

XI Globalna Evropa ...........................................................................................105Inicijativa Volonteri za humanitarnu pomo EU .............................................105

UEE REPUBLIKE SRBIJE U EU PROGRAMIMA 20142020 ...................108PREGLED EU PROGRAMA 20142020 ..........................................................111NAPOMENE .....................................................................................................115IZVORI INFORMACIJA .....................................................................................119VANI DOKUMENTI .........................................................................................121

Sadraj

Od nae poslednje broure o evropskim programima izdate 2009. godine do danas, mnogo se toga promenilo u Evropi i svetu: fi nansijska kriza je uzdrmala svaki kutak planete Zemlje, a za reavanje posledica te krize mnoge drave jo uvek ne nalaze valjano reenje; dravne kase su prazne, biroi za zapoljavanje prepuni, a korupcija je i dalje kamen spoticanja u ionako klimavim sistemima vrednosti; klimatske promene su nam donele negde velike sue i glad, negde pak previe kie i opet glad; izbila su nova ratna arita i pokrenula nove milionske kolone izbeglica; borba za smanjenje siromatva se, posle perioda opti-mizma, suoava sada sa novim izazovima.

Evropska unija decenijama svojim strategijama i politikama prelazi granice Unije. Stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona decembra 2009. godine, otvorio se pro-stor za unutranju reformu, jaanje administrativne strukture i bolje pozicioniranje Unije u defi nisanju globalnih ciljeva sa partnerima kao to su SAD, Rusija i Kina. Upravo su globalni problemi i ojaana struktura doprineli da EU u instrumentalizaciji

Uvod


88

i sprovoenju politika primeni princip brzog reagovanja sa skraenim administra-tivnim procedurama, usmeravajui se na potrebe krajnjih korisnika, ali ne gubei pri tome fokus na svoje tradicionalne vrednosti, transparentnost procesa i efi kasno korienje sredstava.

I po trei put Evropski pokret u Srbiji daje pregled evropskih programa kao najko-nkretnijih instrumenata kojim Unija otvara prostor za direktan doprinos ne samo sprovoenju njenih politika i defi nisanih ciljeva, ve i njihovom defi nisanju. Mogue je da, u nedostatku ove ire slike o ulozi EU i van njenih granica, dugo nismo mogli da spoznamo veliinu i vrednosti zajednice ka kojoj idemo, izbegavali smo stroga pra-vila u ovoj evropskoj utakmici i tako tek u ponekom sektoru dorasli jakoj evropskoj konkurenciji. Bitno je napomenuti i napore domae administracije i ulogu Vlada RS, koje nam ve deceniju ukljuenjem u svaki program irom otvaraju vrata i viestruko poveavaju mogunosti za uspostavljanje evropskih partnerstava, razmenu isku-stva i, u bar ovom ogranienom domenu, preuzimanje odgovornosti za sopstveni prosperitet a tako i za boljitak nae drave, i konano, razvoj celog evropskog dru-tva. Iz tog smo razloga u ovom izdanju iskoraili iz grupe programa EU koji su za Srbiju kao potencijalnu uesnicu interesantni. Dali smo pregled i jednog broja pro-grama u kojima RS ne moe punopravno da uestvuje, ali na iju se saradnju u cilju spreavanja i reagovanja na krizne situacije, rauna. A one su, pokazalo se, izvesne.

Do kraja ovog budetskog perioda, a u ulozi zemlje kandidata za lanstvo u EU, Re-publici Srbiji i nama preostaje da ueem u programima ukupne vrednosti preko 100 milijardi evra pokaemo svoje evropsko opredeljenje, budemo kreativni, jaamo svoje i kapacitete domae administracije za ove i neke nove programe i fondove koji e nam sa lanstvom postati dostupni. A mesta za uee ima za svakog.

Dragana Bass

Uvod


Programi EU 20072013

Programi EU su jedan od instrumenata koji Evropska unija koristi u cilju po-drke i jaanja saradnje izmeu zemalja lanica EU s jedne strane, i po-te-ncijalnih i zemalja kandidata sa druge strane u raznim oblastima spro-voenja evropskih politika. Ue e u EU programima za zemlje kandidate u EU pre-dstavlja priliku da se upoznaju sa politikama EU, evropskim institucijama, zako-nima i njihovoj primeni u praksi, kao i sa sistemima vrednosti i mehanizmima funk-cionisanja EU. Ue e u ovim programima EU i nauene lekcije tokom impleme-ntacije znaajne su za zemlje kandidate i potencijalne kandidate i kao priprema za kori enje ostalih instrumenata EU u budu nosti. Iskustva zemalja koje su postale lanice EU pokazuju da je ue e u programima EU izuzetno vana karakteristika uspene strategije pristupanja EU. Osim toga, veoma je vano za graane i institu-


1010

cije jedne zemlje da imaju priliku da se upoznaju sa vrednostima EU, sa politikom EU u razliitim oblastima, zakonskim propisima i nainima njihovog sprovoenja, uspenim reenjima i iskustvima iz drugih zemalja u okviru EU, kao i metodama i pravilima po kojima funkcionie EU. Ue e Srbije u programima Evropske unije doprinelo je produbljivanju znanja i jaanju kapaciteta razliitih aktera kada se radi o evropskim pitanjima i projektima.

Republika Srbija je pristupila programima EU jo u budetskom periodu 20072013, kada je potpisala Okvirni sporazum o ue u u programima Evropske unije 29. juna 2005. godine, koji je stupio na snagu 27. jula 2005. godine. Usposta-vljanje pravnog osnova za pristupanje pojedinanim programima EU regulisano je potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, koji je Republika Srbija potpisala sa Evropskom komisijom. Memorandum o razumevanju utvruje opte principe ue a, ukljuuju i i administrativne kapacitete, fi nansijska sredstva za ue e, mehanizme ue a u upravljanju programom i dr. U periodu 20072013, Srbija je potpisala Memorandum o razumevanju za pristupanje slede im programima EU: Okvirni program za istraivanje (FP7), PROGRES, Kultura, CIP, Fiscalis, Carina, Sigurniji internet, Program celoivotnog uenja i Evropa za graane. Pored nave-denih programa, Republika Srbija aktivno uestvuje u TEMPUS/Erasmus Mundus i Mladi u akciji, EU programima koji su se sprovodili kroz Viekorisniku IPA i kao takvi nisu zahtevali potpisivanje odgovaraju eg Memoranduma o razumevanju, niti pla anje fi nansijske kontribucije za uee u fi nansijskoj perspektivi 20072013.

Evaluacija raena za potrebe Kancelarije za evropske integracije 2013. godine o ueu Republike Srbije u EU programima 200720121 pokazala je da su institu-cije i organizacije iz Srbije uestvovale kao nosilac projekta ili partner u 700 nagra-

1 Evaluation of Participation of The Republic of Serbia in the EU Programmes in the period from 2007-2012, dostupno na: http://www.evropa.gov.rs/Documents/Home/DACU/5/194/Evaluacija%20EU%20programa%202007_2012_Final.pdf



enih predloga projekata u razliitim programima EU. Prema dostupnim podacima najve i broj odobrenih projekata sa uesnicima iz Srbije je zabeleen u FP7 (215 odobrenih projekata/1635 podnetih projekata), i Tempus (66 odobrenih projeka-ta/328 prijavljenih projekata ), Mladi u akciji (242 odobrenih projekata) i Kultura (65 odobrenih projekata/382 prijavljenih projekata). Pored toga, ovi programi takoe ine ve inu apsorbovanih sredstava iz programa EU u Srbiji.

Ukupna vrednost dodeljenih projekata kroz razliite programe Evropske unije u ko-joj su korisnici iz Srbije bili nosioci projekata je 84,5 miliona evra. Imajui u vidu da je Republika Srbija uplatila fi nansijsku kontribuciju za uee u navedenim programi-ma, ukupna neto fi nansijska korist od ue a Srbije u programima EU iznosi 65,2 miliona evra. Meutim, ovaj iznos je svakako ve i za iznos fi nansijskih sredstava za organizacije/institucije iz Srbije koje su uestvovale u odobrenim projektima kao partneri u programima EU (Tempus, Program za celoivotno uenje i Evropa za graane) koji ne daju podatke koji se odnose na iznos dodeljenih sredstava za pa-rtnerske organizacije u okviru odobrenih projekata. Zbog toga nije mogu e proce-niti stvarni ukupan iznos apsorbovanih sredstava EU programa u Srbiji.

Analiza podataka je pokazala da su korisnici programa EU u Srbiji bili mladi, stu-denti, naunici, omladinski centri, pozorita, univerziteti, fakulteti, kole, istrai-vaki instituti, bolnice, biblioteke, regionalne razvojne agencije, lokalne samo-uprave, NVO, mala i srednja preduze a, privatne kompanije, javna preduze a, ministarstva, zaposleni u Poreskoj upravi i Uprava carina. Uzimaju i u obzir da je za ve inu korisnika ue e u programima EU bila novost, njihovi kapaciteti za efi kasno ue e su uglavnom bili nedovoljno razvijeni. Rezultati pomenute eva-luacije pokazuju da su korisnici programa iz Srbije bili aktivni u svim programima Evropske unije u kojoj je Republika Srbija uestvovala. Ono to je jasno vidljivo u ovoj fazi implementacije programa EU jeste da je uee u ovim EU programi-ma u Srbiji doprinelo intenzivnijem umreavanju domaih institucija i organizacija sa EU partnerima, mogu nostima internacionalizacije poslovanja malih i srednjih

1212

preduze a, poboljanje znanja i jaanje kapaciteta poreske administracije i Uprave carina, stvaranje novih obrazovnih programa na univerzitetima i visokokolskim institucijama u Srbiji, pove anu mobilnost mladih i naunika. To je veoma znaa-jan efekat na ukupne kapacitete korisnika programa u narednim fazama procesa pridruivanja Srbije.

Strukture za upravljanje i sprovoenje programa EU u Srbiji su uspostavljene u prethodnom periodu, ali u pogledu efi kasnosti uspostavljenih struktura postoje ne-ujednaena iskustva i kapaciteti za realizaciju konkretnih programa. U pojedinim programima osnovane strukture pruaju adekvatne usluge korisnicima EU progra-ma, a u nekim sluajevima kapaciteti za sprovoenje moraju biti znaajno pobo-ljani. Pored toga, uloge i odgovornosti struktura ukljuenih u upravljanje pojedi-nanim programima ili izmeu uspostavljenih struktura nisu uvek jasno defi nisane. Osim u sluaju jednog programa EU, nacionalne kontakt osobe su imenovane za sve EU programe u kojima Srbija uestvuje. U sluaju nekih programa EU, nacio-nalne kontakt osobe se nalaze u resornom ministarstvu, a neko drugo telo izvan Ministarstva obavlja ulogu agencija za implementaciju. Zajednika karakteristika za sve programe jeste da veina imenovanih nacionalnih kontakt osoba nisu obu-ene za realizaciju programa EU, a takoe imenovane kontakt osobe su u veini sluajeva obavljale i dodatne poslove u resornim ministarstvima koje nisu u vezi sa implementacijom programa EU, to je bitno uticalo na njihovu efi kasnost u sprovo-enju aktivnosti u vezi sa programom EU koji su pratili.

Ukoliko bi Srbija elela da pobolja svoj uinak u programima Evropske unije u novom budetskom periodu, najvanije je da preduzme hitne mere u cilju jaa-nja koordinacije izmeu uspostavljenih struktura za sprovoenje programa EU u zemlji. Pre svega, na nivou ministarstava postoji oigledna potreba da se ojaa poloaj nacionalnih kontakt osoba koji zahteva institucionalnu stabilnost, politiki znaaj i izdvajanje dovoljnih resursa za koordinaciju aktivnosti programa u zemlji. Osim toga, u sluajevima u kojima su dodeljena tela van ministarstava za realizaciju



programa, potrebna je jasna defi nicija uloga i odgovornosti struktura ukljuenih u upravljanje pojedinanih programa. Konano, ve e ukljuivanje Kancelarije za evropske integracije u podsticanje i koordinaciju svih programa EU u zemlji, od izuzetnog je znaaja za poboljanje koordinacije programa EU kod nas.

U cilju unapreenja uspenosti uea Republike Srbije i kapaciteta za uee u programima EU, u novom budetskom ciklusu 20142020. ve pominjana evalu-acija navodi sledee preporuke: Pove ati politiku podrku nacionalne kontakt take; Pove ati vidljivost programima EU u zemlji; Unaprediti sistem za kreiranje predloga projekata i obuku potencijalnih aplika-

nata; Pove ati ue e Kancelarije za evropske integracije u koordinaciji svih progra-

ma EU u zemlji; Unaprediti mehanizme za pla anje fi nansijske kontribucije za uee u progra-

mima EU; Obezbediti efi kasan postupak za oslobaanje od PDV-a za sve korisnike pro-

grama EU u zemlji; Uvesti cost benefi t analizu pre nego to su potpisani Memorandumi o razume-

vanju za novu generaciju programa EU za period 20142020; Ograniiti broj EU programa i agencija (EU) za koji deo fi nansijskog uea treba

fi nansirati iz IPA II programa.


Novi programi EU 20142020

I Istraivanje, razvoj i razvoj preduzetnitva

Horizont 2020 / Horizon 2020

Horizont 2020 je novi program Evropske unije za istra-ivanje i inovacije. Ovaj program predstavlja instrument za ostvarivanje glavnih ciljeva strategije Evropa 2020, a

pre svega njene inicijative Inovativna unija. Ova inicijativa zagovara prirodno okruenje koje omoguava da se velike ideje pretoe u proizvode i usluge razvoja ekonomije i radnih mesta. Cilj je da se osigura stvaranje evropske na-uke svetske klase i omogui jednostavnija saradnja izmeu privatnog i javnog sektora na polju inovativnog rada. Svojim ciljevima Horizont 2020 je usmeren i na dalji razvoj Evropskog istraivakog prostora kao jedinstvenog trita znanja, istraivanja i inovativnosti.


1616

Horizont svoje ciljeve sprovodi u nekoliko programa i njihovih celina:

Izvrsnost u nauci (Excellent Science) Evropski istraivaki savet (European Research Council) daje mogunost tale-

ntovanim i kreativnim istraivaima, naunicima i njihovim timovima da u velikoj evropskoj utakmici postanu vrhunski naunici;

Budue tehnologije i tehnologije u nastajanju (Future and Emerging Technologies FET) pruaju podrku naunoj saradnji na radikalno novim, visokorizinim ideja-ma i ubrzanom razvoju najperspektivnijih polja nauke i obeavajuih tehnologija;

Marija Sklodovska Kiri (Marie Skodowska-Curie) aktivnosti podstiu obuku u izvrsnom i inovativnom istraivanju, atraktivan razvoj karijere, mobilnost i meu-sektorsku i internacionalnu razmenu znanja;

Novi programi EU 20142020I Istraivanje, razvoj i razvoj preduzetnitva

Vreme trajanja:

20142020

Budet:

77,028milijardievra

Programi iz prethodnog budetskog ciklusa:

- Sedmi okvirni program (FP7),

- Program za konkurentnost i inovacije CIP (ICT-PSP & IEE) i

- Evropski institut za inovacije i tehnologije (EIT) iz perioda 20072013.

Opti cilj:

Doprinos izgradnji drutva i ekonomije zasnovanoj na znanju i inovacijama kroz usklaivanje dodatnih istraivanja, razvoj i podrku inovacijama i kroz doprinos postizanju razvojnih ciljeva, ukljuujui i odvajanja zemalja Unije od 3% bruto drutvenog proizvoda za istraivanje i razvoj.


Evropska istraivaka infrastruktura, ukljuujui i elektronsku infrastrukturu (European Research Infrastructures, including e-Infrastructures) ima za cilj podrku razvoja Evropske istraivake infrastrukture do 2020. i nakon toga, njenog inovativnog i ljudskog potencijala i doprinosi ostvarenju vezanih politika Unije i meunarodne saradnje.

Vostvo u industriji (Industrial Leadership) ima za cilj podrku onim tehnologija-ma koje omoguavaju razvoj budueg poslovanja, razvoj evropskih preduzea u globalne lidere i stvaranje novih radnih mesta. Vostvo u omoguavajuim i industrijskim tehnologijama (Leadership in

Enabling and Industrial Technologies) daje naglasak na meuuslovljenost i konvergenciju izmeu razliitih tehnologija i odnos prema drutvenim izazovima. U svim navedenim oblastima pre svega se uzimaju u obzir potrebe korisnika;

Informaciono-komunikacione tehnologije (Information and Communication Technologies);

Nanotehnologije, napredni materijali, napredna proizvodnja i obrada, i biotehno-logija (Nanotechnologies, Advanced Materials, Advanced Manufacturing and Processing, and Biotechnology);

Svemir (Space); Pristup rizinim fi nansijskim sredstvima (Access to risk finance) ima za cilj pre-

vazilaenje problema korienja kredita, zajmova, garancija i podrku aktivno-stima pri fi nansiranju istraivanja i razvoja, za preduzea sa prevashodno ino-vativnim delatnostima, kao i za projekte u razliitim fazama razvoja. Zajedno sa Programom za konkurentnost preduzea i MSP-a (COSME), ovaj potprogram radi na razvoju rizinog kapitala na nivou Unije;

Inovativnost MSP (Innovation in SMEs) mikro, mala i srednja preduzea pre-dstavljaju 99% svih preduzea EU, odnosno oko 21 milion preduzea sa oko 133 miliona zaposlenih i kljuni su izvor preduzetnikoga duha i inovacija, koji su presudni za konkurentnost preduzea u EU. Cilj politike EU na podruju MSP-a je da se politike i mere prilagode malim preduzeima i tako doprinesu

1818

atraktivnosti Europe za osnivanje preduzea i poslova. Horizont 2020 zajedno sa Programom za konkurentnost preduzea i MSP-a (COSME) predstavlja gla-vni instrument koji prua direktnu podrku i kreira povoljno okruenje za razvoj MSP-a. Ova podrka podrazumeva pruanje fi nansijske pomoi za inovati-vne projekta MSP-a i omoguava uee u velikim projektima sa istraivakim institucijama, a tako i pristup odreenim fi nansijskim instrumentima namenje-nim tehnoloko-inovativnim preduzeima.

Drutveni izazovi (Societal Challenges) oznaavaju podrku istraivanju u obla-stima kao to su zdravstvo, klima, hrana, sigurnost, saobraaj i energetika. Zdravlje, demografske promene i kvalitet ivota (Health, Demographic Change

and Wellbeing); Sigurnost hrane, odriva poljoprivreda i umarstvo, istraivanje mora, pomorstva

i kopnenih voda i bioekonomija (Food Security, Sustainable Agriculture and Fore-stry, Marine, Maritime and Inland Water Research and the Bioeconomy);

Sigurna, ista i efi kasna energija (Secure, Clean and Efficient Energy); Pametan, ekoloki i integrisan transport (Smart, Green and Integrated Tran-

sport); Klimatska aktivnost, zatita ivotne sredine, efi kasno iskorienje resursa i sirovi

materijali (Climate Action, Environment, Resource Efficiency and Raw Materi-als);

Evropa u svetu promena inkluzivna, inovativna i promiljena drutva (Europe in a changing world - Inclusive, innovative and reflective societies);

Sigurna drutva zatita slobode i sigurnosti Evrope i njenih graana (Secure societies Protecting freedom and security of Europe and its citizens).

irenje izvrsnosti i uea (Spreading Excellence and Widening Participation) jedna je od horizontalnih aktivnosti Horizonta 2020 usmerena na ublaavanje re-gionalnih nejednakosti na polju istraivanja i inovacija, koja za cilj ima da zemlje i regije Evropske unije koje su manje uspene u iskoriavanju istraivakih rezultata



unaprede svoje istraivake i inovativne sisteme i politike, postanu uspeni partneri u programima EU i time doprinesu homogenizaciji razvoja i funkcionisanja Evro-pskog istraivakog prostora. Horizont 2020 kroz mere irenja izvrsnosti i uea (Teaming aktivnost, Twinning aktivnosti i ERA Chairs aktivnost) stimulie interakciju s kohezionim politikom, tj. strukturnim fondovima i Strategijom pametne specijalizacije.

Nauka sa drutvom i za drutvo (Science with and for Society) jo je jedna horizontalna aktivnost programa Horizont 2020, koja ima za cilj izgradnju efi kasne saradnje izmeu nauke i drutva, razvijanje aktivnog interesa mladih generacija za nauku, regrutovanje mladih naunih talenata i njihovo zapoljavanje, kao i udrui-vanje naune izvrsnosti sa drutvenom sveu i odgovornou.

Evropski institut za inovacije i tehnologije (European Institute of Innovation and Technology EIT) donosi realne i stalne promene u inovativnom okruenju Evropske unije kroz kreiranje novog okruenja u kojem visoko obrazovanje, istra-ivanje, javna administracija i biznis rade udrueno na produkovanju prekretnih inovacija. Osnovan je 2008. godine na inicijativu Evropske komisije kao samosta-lno telo EU, u cilju promocije inovativne svetske klase, odrivog rasta i poveanja konkurentnosti EU.Institut deluje operativno kroz zajednice znanja i inovacija (Knowlege and Innovation Comunity KIC) koje se temelje na obrazovanju, istraivanju i inovati-vnom preduzetnitvu (knowledge triangle), okupljajui izvrsne visokokolske insti-tucije, istraivake centre i fi rme s ciljem razvijanja pionirskog koncepta prekogra-ninog javno-privatnog partnerstva.

Do sada su osnovana tri KIC-a usmerena na: klimatske promene Climate KIC; odrivu energiju KIC InnoEnergy; informacijsko i komunikacijsko drutvo EIT ICT Labs.

2020

Euratom izlazi u susret najveim problemima i izazovima u podruju nuklearnih istraivanja i doprinosi daljem jaanju Evropskog istraivakog prostora (Euro-pean Research Area ERA) u sektoru nuklearne energije. Euratom je pravno odvojen od Evropske unije, tj. ima svoj Okvirni istraivaki program, ali se upr-kos tome, sprovodi u okviru zajednikih institucija. Euratom delimino regulie upravljanje nuklearnim resursima i istraivakim aktivnostima.

Program Euratom se sastoji od: Indirektnih akcija koje su vezane za istraivanja u podruju energije fuzije, kao i

nuklearne fi sije i zatite od zraenja. Nadzor nad indirektnim akcijama Euratoma ima Generalni direktorat za istraivanja i inovacije Evropske komisije (EC Direc-torate-General for Research and Innovation).

Direktnih akcija na polju nuklearnih istraivanja koje sprovodi Zajedniki istrai-vaki centar Evropske komisije (Joint Research Centre JRC). Osnovan je u sklopu sporazuma o Euratomu i u meuvremenu je postao vodea evropska institucija na polju nuklearnih istraivanja.

Zajedniki istraivaki centar (Joint Research Centre JRC) predstavlja nau-no-strunu komponentu Evropske komisije koji ima ulogu da osigura nauno-strunu podrku politikama Evropske unije. Zajedniki istraivaki centar obuhvata: Institut za referentne materijale i merenja, IRMM, Gel (Belgija) Institut za energiju i transport, IET, Peten (Holandija), Ispra (Italija) Institut za transuranske elemente, ITU, Karlsrue (Nemaka) Institut za zatitu i sigurnost graana, IPS, Ispra (Italija) Institut za zdravlje i zatitu potroaa, IHCP, Ispra (Italija) Institut za ivotnu sredinu i odrivost, IES, Ispra (Italija) Institut za perspektivne tehnike studije, IPTS, Sevilja (panija)



Aktivnosti: Aktivnosti istraivanja i inovativnosti (RIA-Research and Innovation Actions)

predstavljaju sr projekta sa ciljem da uspostave nova nauna i tehnika zna-nja i/ili podre ostvarljivost novih ili potvrenih tehnologija, proizvoda, procesa, usluga ili reenja; ukljuuju osnovna i primenjena istraivanja, razvoj i integraci-ju tehnologija, testiranja i potvrde prototipa manjih razmera u laboratorijama ili simuliranim okruenjima; mogu ukljuiti blisko povezane ali ograniene demo-nstrativne ili pilot aktivnosti koje za cilj imaju predstavljanje tehnikih mogunosti.

isto inovativne aktivnosti (IA-Pure Innovation Actions) aktivnosti koje za cilj imaju izradu planova i reenja ili dizajn novih, alternativnih ili unapreenih proizvoda, procesa ili usluga. U tu svrhu ove aktivnosti mogu ukljuivati i izradu prototipa, testiranja, demonstracije, potvrde proizvoda velikih razmera;

Aktivnosti koordinacije i podrke (CSA-Coordination and Support Action) pra-tee mere kao to su standardizacija, diseminacija, medijske kampanje, umre-avanje, koordinacija usluga podrke, politiki dijalozi i zajednike naune ve-be i studije, ukljuujui i dizajniranje studija i novih infrastruktura; mogu ukljuiti i komplementarne aktivnosti stratekog planiranja, umreavanja i koordinacije izmeu programa u razliitim dravama.

Grantovi Evropskog istraivakog saveta (ERC Grants) Aktivnosti Marija Sklodovska Kiri (MSCA) Instrument MSP (SME) sprovodi ga zasebna centralizovana upravna struktu-

ra; definisan na bottom- up principu. Pozivi, koji su inae namenjeni samo MSP, konstantno su otvoreni.

Nagrade (PRI-Prices) tri glavna cilja dodeljivanja nagrada su: podsticaj potpu-no novim tehnologijama; mobilizacija privatnog istraivanja i investiranja u inova-tivnost i generisanje entuzijazma javnosti za nove tehnologije. Teme takmienja mogu biti definisane Radnim programom ili organizovane od strane korisnika aktivnosti CSA.

Brz pristup inovacijama (FTI-Fast Track to Innovation) - bie operativan od 2015. godine a neke od karateristika su: najvie 5 partnera, najvie 3 miliona

2222

evra po projektu; bottom-up pristup; stalno otvoreni pozivi sa tri datuma za presek poziva godinje; vreme finansiranja najdue 6 meseci; pokriva sva polja definisana programima Vostvo u omoguavajuim i industrijskim tehnologija-ma i Drutveni izazovi.

Sufi nansiranje (od ukupno propisanih trokova):Istraivake i inovativne aktivnosti do 100%;Inovativne aktivnosti do 70%;Koordinacija i podrka do 100%;ERC Grant do 100%;Instrument MSP zavisi od faze (I max 50 000 evra, II max 70%, III bez podrke);Brz pristup inovacijama 70%.

Potencijalni uesnici:U zavisnosti od potprograma i godinjeg programa rada: nadlene institucije, istra-ivaki i obrazovni centri, univerziteti, instituti, naunici, preduzea...

Implementacija:Za sprovoenje programa je nadlena Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat za istraivanja i inovacije (EC Directorate-General for Research and Innovation).

Uee Srbije: Srbija je bila uesnik prethodnih programa FP5, FP6 i FP7. Republika Srbija se 1. jula 2014. prikljuila programu Horizont 2020.

Za sprovoenje programa je nadleno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.



Kontakti nadlenih za pojedinane programe Horizonta 2020 u Republici Srbiji:

http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/support/national_contact_points.html#c,contact=country/sbg/Serbia/1/1/0&function_details..function_abbr/sbg//1/1/0&+country/desc

Vie informacija:

Participation portal:http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/home.html

Online manual:http://ec.europa.eu/research/participants/docs/h2020-funding-guide/grants/applying-for-funding/fi nd-partners_en.htm

Relevantna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0104:0173:EN:PDF

2424

Evropski program za podsticanje konkurentnosti MSP-a / COSME - Programme for the Competitiveness of enterprises and SMEs

KOSME program prua podrku konkurentnosti, razvoju i odrivosti evropskog preduzetnitva, a posebno malih i sre-dnjih preduzea.

Vreme trajanja:

20142020

Budet:

2,298milijardievra

(275 miliona evra u 2014, progresivno do 430 miliona evra u 2020)


Zajedno sa programom Horizont 2020, COSME predstavlja nastavak aktivnosti koje su se u periodu 20072013 sprovodile kroz Program za preduzetnitvo i inovacije (CIP EIP).



Opti cilj:COSME ima za cilj podsticanje konkurentnosti i odrivosti preduzetnitva u Evro-pskoj uniji, posebno malih i srednjih preduzea, kao i podrku preduzetnikoj ku-lturi i promociji kreativnosti i razvoja MSP-a, i to:

Kroz Horizont 2020 podrae se sve aktivnosti vezane za inovacije, kao i inovativna mala i srednja preduzea (MSP). Cilj je napraviti integrisani sistem fi nansiranja koji e pokriti sve aktivnosti vezane za inovacije i istraivanje, a koje su do sada bile fi nansirane kroz vie programa, ukljuujui i CIP program. Horizont 2020 obuhvata tako kompletan inovativni ciklus od istraivanja do izlaska inovativnih proizvoda/proizvodnih usluga na trite, odnosno njihove komercijalizacije.

Kroz COSME program se fi nansiraju aktivnosti koje za cilj imaju podizanje konku-rentnosti i osnivanje i rast malih i srednjih preduzea.

Oba ova programa malim i srednjim preduzeima omoguavaju pristup fi nansi-jskim instrumentima i to kroz Horizont 2020 i investiranje u start-up i ranu fazu MSP, koja su orijentisana na istraivanje i inovacije, a kroz COSME za MSP u fazi rasta.

Specifi ne ciljeve COSME ostvaruje kroz etiri programa:1. Bolji pristup fi nansijskim sredstvima za MSP

Olakice pri obezbeivanju kreditnih garancija; Jednake olakice za razvoj.

2. Pristup trituPristup informacijama o EU zakonodavstu i ueu u EU programima;Pomo u pronalaenju partnera u inostranstvu;Savetovanj e o dostupnim fi nansijskim sredstvima u EU;Podrka inovativnosti;Obezbeivanje stavova MSP-a o zakonodavstvu EU.

2626

3. Podrka preduzetnicimaObrazovanje preduzetnika;Poboljanje poslovnog okruenja za rast preduzetnitva;Uzori i pristup specifi nim grupama.*Primeri ve podranih aktivnosti: Evropska mrea mentorki enskog preduzetnitva i Erazmus za mlade preduzetnike

4. Povoljniji uslovi za poslovnu kreativnost i razvojOtklanjanje administrativnih i regulatornih barijera;Identifi kovanje i razmena najboljih primera meu nacionalnim administracijama;Analitine alatke za stvaranje bolje politike;Sektorske aktivnosti i turizam.

Aktivnosti: Kreditne garancije za MSP koji imaju tekoe pri dobijanju kredita od banka-

rskog sektora; Kapital za fondove rizinog kapitala pri obezbeivanju sredstava za MSP u fazi

proirenja i rasta; Besplatno pruanje informacija i direktne usluge kompanijama pri traenju pa-

rtnera, fondova, informacija o novim tritima, EU programima i zakonima; Aktivnosti umreavanja i razmene za donosioce odluka sa ciljem da se umanje

administrativne prepreke za MSP i poboljaju okvirni uslovi za poslovanje; Benchmarking i studije za unapreenje znanja i nadgledanje industrijskog se-

ktora na evropskom i globalnom nivou ili na nivou politika relevantnih za MSP u Evropi.

Potencijalni uesnici:COSME program prvenstveno je namenjen malim i srednjim preduzetnicima, ali i nacionalnim, regionalnim i lokalnim organizacijama, odnosno institucijama koje deluju na podsticanju, promociji i podrci preduzetnicima.



Sufi nansiranje: Najvie do 95% od ukupno propisanih trokova, a u zavisnosti od tipa aktivnosti.

Implementacija:Evropska komisija je nadlena za defi nisanje godinjih prioriteta programa COSME. Sprovoenje je delimino povereno izvrnoj agenciji, Evropskoj agenciji za MSP (European Agency for SMEs EASME).

Uee Srbije:Vlada RS je izrazila interesovanje za uee u programu, ukljuenje se oekuje od 2015. godine.

Vie informacija:

DG Enterprice and Industry:http://ec.europa.eu/enterprise/initiatives/cosme/

Participation portal:http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/opportunities/cosme/index.html


29Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 29Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020

II Socijalna politika i obrazovanje

Program za zapoljavanje i socijalne inovacije / Employment and Social innovation Programme EaSI

Zajedno sa sredstvima iz Evropskog socijalnog fonda (ESF) i Evropskog fonda za prilagoavanje globalizaciji (EGF), ovaj program oblikuje koherentan skup EU programa za promociju zapoljavanja, socijalne zatite i socijalne inkluzi-je, kao i radnih uslova u periodu 20142020.

Vreme trajanja:

20142020

Budet:

919,47miliona evra


Program za zapoljavanje i socijalnu solidarnost (PROGRESS),

Evropska mrea javnih slubi za zapoljavanje (EURES),

Evropski program mikrofi nansiranja (European Progress Microfinance Facility).

Opti cilj:

Program ima za cilj podrku socijalnoj politici i politici zapoljavanja u Evropskoj uniji. Program podrava napore zemalja lanica u kreiranju i sprovoenju socijalnih reformi i reformi na polju zapoljavanja na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou kroz identifi kaciju, koordinaciju, analizu i razmenu najboljih primera iz prakse.

3030

Specifi ni ciljevi: Jaanje ciljeva EU i koordinacija aktivnosti EU na nacionalnom polju zapoljava-

nja, socijalnih pitanja i inkluzije; Podrka razvoju adekvatnog sistema socijalne zatite i politike trita rada; Modernizovanje evropskog zakonodavstva i obezbeivanje njegovog efi kasnog

sprovoenja; Promovisanje mobilnosti i poboljanje zapoljivosti kroz dalja otvaranja trita

rada; Poboljanje raspoloivosti i dostupnosti mogunosti za mikrofi nansiranjem ra-

njivih grupa i malih preduzea, kao i poboljanje uslova za fi nansiranje socijalnih preduzea.

Za ostvarivanje ovih ciljeva program: Poklanja posebnu panju ranjivim grupama; Promovie jednakost meu polovima; Radi na suzbijanju diskriminacije; Promovie visoki kvalitet i odrivost zapoljavanja; Garantuje adekvatnu i pristojnu socijalnu zatitu; Radi na suzbijanju dugotrajne nezaposlenosti; Radi na borbi protiv siromatva i socijalne iskljuenosti.

Program EaSi ima tri ose koje odgovaraju ciljevima nasleenih programa: Progres osa modernizacija zapoljavana i socijalne politike (61% EaSi bude-

ta); EURES osa radna mobilnost (18% EaSi budeta ); Osa mikrofi nansiranje i socijalno preduzetnitvo (21% EaSi budeta).

Novi programi EU 20142020II Socijalna politika i obrazovanje


I Modernizacija zapoljavanja i socijalne politikeOvu programsku osu ine tri tematske celine i horizontalne aktivnosti: Zapoljavanje, posebno borba protiv nezaposlenosti mladih (20%); Socijalna zatita, socijalna inkluzija i smanjenje i prevencija siromatva (50%); Uslovi na radnom mestu (10%); Horizontalne aktivnosti (1520%) e biti usmerene na tzv. model socijalnog

eksperimentisanja, model koji slui za testiranje i evaluaciju inovativnih reenja.

Ciljevi: Razvijanje i irenje visokokvalitetnog uporednog analitikog znanja; Pruanje mogunosti za efi kasnom i inkluzivnom razmenom informacija, zaje-

dniko uenje i debatovanje; Pruanje fi nansijske pomoi za testiranje inovativnih socijalnih politika i politika

trita rada; Obezbeivanje fi nansijske podrke organizacijama za jaanje kapaciteta za ra-

zvoj, promociju i podrku sprovoenju instrumenata i politika EU.

Aktivnosti: Analize prikupljanje podataka i statistika, razvijanje zajednikih metodologija,

klasifi kacija; izrada studija i izvetaja; kvalitativne i kvantitativne evaluacije, pri-prema i sprovoenje eksperimentalnih socijalnih politika...

Zajedniko uenje, podizanje svesti i irenje informacija razmena i irenje pri-mera dobre prakse, inovativnih reenja i iskustava, organizovanje konferencija i seminara, kreiranje i publikovanje vodia, izvetaja i edukativnog materijala i ostale mere u cilju irenja informacija;

Podrka pokrivanje operativnih trokova kljunih evropskih mrea za aktivno-sti koje doprinose postizanju ciljeva Progres ose, jaanje kapaciteta nacionalnih administracija i posebnih slubi odgovornih za promociju mobilnosti, umreava-nje i saradnju specijalnih tela i ostalih zainteresovanih strana, razmena osoblja izmeu nacionalnih administracija.

3232

Potencijalni uesnici:lanice EU, Evropskog ekonomskog prostora EEA (u skladu sa EEA sporazumom) i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu EFTA; zemlje kandidati i potencijalni kandidati za lanstvo u EU, uz zakljuivanje okvirnog sporazuma za uee u pro-gramu.

Pozivi za EaSI PROGRES osu su otvoreni za sve javne i privatne institucije i uesni-ke i to: nacionalne, regionalne i lokalne nadlene institucije; slube za zapoljavanje; za ova pitanja specijalno osnovana tela po zakonu EU; socijalni partneri;nevladine organizacije; visokoobrazovne ustanove i istraivaki centri; strunjaci za evaluaciju i procenu uticaja; nacionalne agencije za statistiku; mediji.

Program prua podrku u saradnji sa meunarodnim organizacijama, a posebno sa Savetom Evrope, OECD-om, Meunarodnom organizacijom rada i brojnim teli-ma Ujedinjenih nacija i Svetske banke.

Sufi nansiranje: najvie do 90% ukupno propisanih trokova, a zavisnosti od aktivnosti.

II Radna mobilnostOvu programsku osu ine tri tematske celine i horizontalne aktivnosti: Transparentnost u oglaavanju poslova, prijava za radno mesto i svih informaci-

ja u vezi sa kandidatima i poslodavcima (33%); Razvoj usluga za regrutovanje i raspored radnika pri zapoljavanju (46%); Prekogranina partnerstva (18%); Horizontalne aktivnosti (3%).

Ciljevi: Da obezbedi da se oglasi za radna mesta, prijave i ostale vane informacije

objavljuju transparentno;



Da prui podrku kroz EURES usluge za regrutovanje i raspodelu radnika na kva-litetno i odrivo zaposlenje kroz pojanjenje opisa posla i prijavne dokumentacije; Ova podrka se prua u svim fazama zaposlenja, od pripreme za regrutovanje do pomoi po zapoljavanju.

Aktivnosti: Razvoj i aktivnosti EURES prekograninog partnerstva; Usluge pruanja informacija, savetovanja, rasporeivanja i regrutovanja preko-

graninih radnika; Razvijanje viejezike digitalne platforme za jasno oglaavanje radnih mesta; Razvoj ciljanih ema mobilnosti (defi nisano pozivima za predlog projekata) za

popunjavanje radnih mesta; Zajedniko uenje izmeu EURES uesnika i trening EURES savetnika; Informisanje i podizanje svesti o dobrobiti geografske i profesionalne mobilnosti. Potencijalni uesnici: Iz zemalja lanica EU i Evropskog ekonomskog prostora EEA (u skladu sa EEA

sporazumom): nacionalne, regionalne i lokalne nadlene institucije; slube za zapoljavanje; partnerske socijalne organizacije i ostali zainteresovani partneri.

Sufi nansiranje: Najvie 95% od ukupno propisanih trokova, a u zavisnosti od aktivnosti.

III Mikrofi nansiranje i socijalno preduzetnitvoOvu programsku osu ine dve tematske celine i horizontalne aktivnosti: Mikrokrediti i mikrozajmovi za ranjive grupe i mikropreduzea (45%); Socijalno preduzetnitvo (45%); Horizontalne aktivnosti (10%).

Do 2016. e ovom osom upravljati Evropski program mikrofi nansiranja (European Progress Microfinance Facility).

3434Novi programi EU 20142020II Socijalna politika i obrazovanje

Ciljevi: Olakan pristup i bolja raspoloivost mikrofi nansija za osetljive grupe koje ele

da osnuju ili razviju svoj biznis ili mikropreduzee; Izgradnja institucionalnih kapaciteta pruaoca mikrokreditnih usluga; Podrka razvoju socijalnih preduzea, kao i lakem pristupu fi nansijama.

Aktivnosti:Podrka mikrofi nansiranju i socijalnim preduzeima, ukljuujui institucionalno ja-anje kapaciteta.

Sufi nansiranje: I do 100% ukupno propisanih trokova, a zavisno od tipa aktivnosti.

Evropska komisija ne fi nansira direktno preduzetnike ili socijalna preduzea, ve omoguava odabranim pruaocima mikrokredita i socijalnim preduzeima da uve-aju kreditiranja. Za ovu uslugu se mogu prijaviti javna i privatna tela osnovana na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou i pruaoci mikrokredita za lica ili mikro-preduzea i/ili fi nansija za socijalna preduzea iz zemalja uesnica u programskoj osi.

Potencijalni uesnici:lanice EU, Evropskog ekonomskog prostora EEA i Evropske asocijacije za slo-bodnu trgovinu EFTA; zemlje kandidati i potencijalni kandidati za lanstvo u EU uz zakljuivanje okvirnog sporazuma za uee u programu.

Implementacija:Za sprovoenje programa EaSI je zaduena Evropska komisija, Generalni direkto-rat za zapoljavanje, socijalna pitanja i inkluziju.


Uee Srbije: Srbija je uestvovala u Programu PROGRES od 2007. godine. Republika Srbija za sada ne uestvuje u programu EaSI.

Vie informacija:

DG Employment, Social Affairs and Inclusion (EMPL):http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=1081


3636

Erasmus+

Erasmus+ program ima za cilj isticanje vetina i zapo-ljivosti, kao i modernizaciju obrazovanja, obuka i po-slova za mlade. Erasmus+ obezbeuje mogunost da

preko 4 miliona Evropljana studira, obuava se, stekne profesionalno iskustvo i volontira u inostranstvu. Easmus+ prua podrku transnacionalnim partner-stvima izmeu obrazovnih, trening institucija i institucija i organizacija mladih u uspostavljanju saradnje u svetu obrazovanja i rada kako bi se premostio jaz u kvalifi kacijama sa kojima se Evropa suoava. Na polju sporta su podrani bazini projekti kao i prekogranini izazovi, kao to su borba protiv nameta-nja rezultata utakmica, dopinga, nasilja i rasizma.



Vreme trajanja:

20142020

Budet:

14,7milijardi evra


Program Erasmus + objedinjuje iz budetskog perioda 20072013

- Integrisani program za celoivotno uenje (sa svim njegovim aktivnostima: Comenius predkolsko, osnovno i srednje obrazovanje, Erasmus univerzitetsko obrazovanje, Leonardo da Vini struno obrazovanje, Grundtvig - obrazovanje odraslih),

- Mladi u akciji i

- Pet meunarodnih programa saradnje (Program za master i doktorske studije Erasmus Mundus, Tempus, Alfa, Edulink i deo Programa saradnje sa industrijskim zemljama ICI)

Ciljevi programa Erasmus su doprinos postizanju:

- Ciljeva strategije Evropa 2020, pre svega njenih obrazovnih ciljeva;

- Ciljeva stratekog okvira Evropska saradnja u obrazovanju i obuci (ET 2020);

- Odrivog razvoja partnerskih zemalja na polju visokog obrazovanja;

- Optih ciljeva obnovljenog okvira Evropska saradnja na polju mladih (20102018);

- Ciljeva razvoja Evropskih dimenzija u sportu, posebno bazinih sportova u skladu sa radnim planom Unije za sport;

- Promociji evropskih vrednosti.

3838

Potprogrami:

I OBRAZOVANJE I TRENINZI obezbeuju studiranje i obuke u inostra-nstvu, a obrazovnom kadru dalje usavravanje.

Obrazovanje na ovom nivou je defi nisano kroz pet osnovnih edukativnih i obrazo-vnih programa:1. kolsko obrazovanje za obrazovni kadar i institucije;2. Univerzitetsko obrazovanje za studente, obrazovni kadar, institucije i preduze-

tnike;3. Struno obrazovanje i obuke za studente, polaznike, praktikante, obrazovni

kadar, institucije i preduzetnike; 4. Obrazovanje odraslih za obrazovni kadar, institucije i preduzetnike; 5. Evropske integracije za osoblje iz akademskih i istraivakih institucija.

1. Predkolsko, osnovno i srednjokolsko obrazovanje Ima za cilj poboljanje kvaliteta nastave i uenja na nivou predkolskog, osno-vnog i srednjokolskog obrazovanja u Evropi. Program prua mogunosti za-poslenima u kolskim institucijama da razviju svoje profesionalne vetine i da sarauju sa partnerima u Evropi.

Aktivnosti: Mogunosti za nastavno osoblje: kursevi i treninzi; dranje nastave; praktino

usavravanje (Job shadowing) ili posmatranje. Saradnja izmeu kola ili drugih organizacije uspostavljanje meunarodnih

stratekih partnerstava na osnovu obostranih interesa. Saradnja izmeu kola (eTwinning) nastavnicima se prua mogunost da

umreuju i vode zajednike uenike projekte sa kolama irom Evrope, sa



zajednikim nastavnim sredstva i uzimaju uee u profesionalnim razvojnim mogunostima.

Potencijalni uesnici: kole, od predkolskih do srednjokolskih; Lokalne i regionalne institucije nadlene za ovaj nivo obrazovanja; Svako aktivan na polju predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja (izu-

zev onih aktivnosti namenjenih pre svega kolama i nadlenim institucijama).

2. Visoko obrazovanjeIma za cilj modernizaciju i poboljanje sistema visokog obrazovanja irom Evrope i sveta; prua mogunost studentima i nastavnom osoblju razvoj vetina i mo-gunost za njihovo zaposlenje.

Aktivnosti: Mogunosti za studiranje u inostranstvu ukljuuju: studiranje, ukljuujui i ma-

ster studije; praksu u poslovnom sektoru i Erasmus+ master kredit. Mogunosti za nastavno osoblje ukljuuje obuke ili dranje nastave i pohaa-

nje radionica koje organizuje poslovni sektor. Saradnja izmeu institucija ima za cilj kreiranje zajednikih master progra-

ma. Saradnja sa poslovim sektorom ima za cilj da kompanije i visokokolske insti-

tucije blisko sarauju na razmeni znanja. Saradnja van Evropske unije sa susedskim zemljama, Afrikom, Azijom, La-

tinskom Amerikom inicira projekte koje jaaju organizacionu sposobnost i strunost kroz zajednike projekte sa ciljem modernizacije tehnikih metoda, materijala i kurikuluma i strukturne projekte, ukljuujui uee nadlenih na-cionalnih institucija.

4040

Potencijalni uesnici: Studenti u visokokolskom sistemu obrazovanja; Osoblje iz visokokolskih institucija; Privatne fi rme.

3. Struno obrazovanje i obukeIma za cilj da omogui struno usavravanje i obuke irom Evrope; pomae institucijama strunog obrazovanja i trening institucijama da izgrade strateka partnerstva sa drugim organizacijama i poslovnim sektorom u cilju uspostavljanja bliih veza izmeu obrazovnog i poslovnog sveta. Pored toga, pomae jaanju zapoljivosti i razvoju vetina pojedinaca i tako doprinosi konkurentnosti evro-pske ekonomije.

Aktivnosti: Mogunosti za struno obrazovanje studenata, praktikanata, poetnika da

obrazovanje steknu u inostranstvu u nekom fi rmi, javnoj instituciji ili NGO-u ili u nekoj strunoj koli u kombinaciji sa sticanjem iskustva u praksi.

Mogunosti za zaposlene da uestvuju u evropskim razvojnim aktivnostima kao to su: obuke, praktino usavravanje (Job shadowing) ili posmatranje i dranje nastave.

Saradnja izmeu institucija kroz razmenu najboljih praksi i inovativnih ideja, sprovoenje Evropskog kreditnog sistema za struno obrazovanje i obuke (European Credit Ssystem for Vocational Education and Training ECVET) i Evropske garancije kvaliteta strunog obrazovanja i obuke (European Quality Assurance in Vocational Education and Training EQAVET); razvoj i pode-la novog strunog obrazovnog i trening materijala; saradnja izmeu nosioca strunog obrazovanja i poslovne zajednice; saradnja izmeu razliitih sektora u cilju podele znanja.



Saradnja sa poslovim sektorom kroz defi nisanje kurikuluma koji idu u susret potrebama trita zapoljavanja i ciljana razmena rezultata donosiocima odluka na polju strunog obrazovanja, poslovnom sektoru i referentnim savetnicima.

Potencijalni uesnici: Strune kole i struni obrazovni i edukativni centri (VET); Firme, socijalni partneri i ostali predstavnici u oblasti rada, ukljuujui komore

i poslovne organizacije; Svaka organizacija aktivna na polju strunog obrazovanja; Institucije nadlene za politiku strunog obrazovanja.

4. Obrazovanje odraslihObezbeuje mogunosti nastavnom osoblju iz oblasti obrazovanja odraslih da ue jedni od drugih i razvijaju strateka partnerstva. Erasmus+ ima za cilj da obrazovanje odraslih uini dostupnijim i da razvija vetine graana irom Evrope.

Aktivnosti: Razmena osoblja iz organizacija za obrazovanje odraslih kroz strukturirane

kurseve i treninge i praktino usavravanje (Job shadowing) ili posmatranje. Saradnja izmeu institucija i organizacija u cilju razmene iskustva i najbolje

prakse; razvoj regionalnih strategija; razvoj, testiranje i potvrda novih obra-zovnih programa (kurikuluma); sprovoenje Evropske politike obrazovanja odraslih.

Saradnja sa poslovim sektorom kroz praktino usavravanje, saradnja na ra-zvoju kurikuluma i na kursevima i seminarima.

Platforma za uenje odraslih u Evropi (Platform for Adult Learning in Europe EPALE) prua mogunost da strunjaci iz ovog polja ue jedni od drugih i elektronski razmenjuju dobre primere.

4242

Potencijalni uesnici: Organizacije za obrazovanje odraslih; Lokalne i regionalne institucije aktivne na polju obrazovanja odraslih.

5. Evropske integracije (an Mone Jean Monnet) Ima za cilj promociju izvrsnosti u poduavanju i istraivanju na polju studija EU irom sveta; podstie dijalog izmeu akademskog sveta i donosioca odluka.

Aktivnosti: Akademski moduli, katedre i centri izvrsnosti u svrhu razvijanja obrazovnih

sadraja, osnaivanje poduavanja, nastave i istraivanja vezanih za evropske integracije;

Rasprave o evropskim politikama s akademskom zajednicom, a koje e biti podrane putem mrea i projekata;

Podrke ustanovama i udruenjima za aktivnosti vezane za EU studije i EU pitanja;

Studije i konferencije koje nosiocima javnih politika mogu omoguiti nove uvi-de i konkretne savete od strane akademske zajednice, a u vezi sa aktuelnim pitanjima Unije.

Aktivnosti an Mone programa ostvaruju pozitivne i dugotrajne efekte na uesni-ke, organizacije, kao i na politiki sistem u ijem se okviru sprovode.

Rezultat bi trebalo da bude: Poboljana zapoljivost i uslovi za razvoj karijere mladih akademskih graana,

ukljuujui jaanje evropske dimenzije u njihovim studijima; Poveano interesovanje za razumevanjem i uestvovanjem u EU koje vodi ka

ulozi aktivnih graana;



Jau podrku mladim istraivaima i profesorima koji ele da istrauju i podu-avaju o evropskim temama;

Bolje mogunosti za akademsko osoblje u smislu razvoja profesionalne ka-rijere;

Poveane kapacitete institucija za poduavanje i istraivanje EU pitanja; po-boljane ili nove kurikulume; poveane kapacitete u cilju privlaenja odlinih studenata; poboljanu saradnju sa partnerima iz drugih drava; vie oprede-ljenih fi nansijskih sredstava za poduavanje i istraivanje o EU temama unutar institucije;

Modernije, dinaminije posveeno i profesionalno okruenje unutar organi-zacije; promociju profesionalnog razvoja mladih istraivaa i profesora; spre-mnost da se primeri dobre prakse i nove EU teme uvedu u didaktike progra-me i inicijative; otvorenost za sinergiju sa drugim organizacijama.

Aktivnosti programa an Mone ohrabruju promociju i diverzifi kaciju evropskih studija irom sveta, kao i podrku i irenje uea osoblja sa vie fakulteta iz EU u poduavanju i istraivanju.

Potencijalni uesnici: Visokokolske ustanove irom sveta; odreene aktivnosti su otvorene za in-

stitucije ija je tema EU, kao i za udruenja profesora i istraivaa na polju EU studija.

4444

II MLADIFinansiranje aktivnosti mladih ima za cilj unapreenje strunosti, vetina i zapoljivosti mladih ljudi, promociju socijalne inkluzije mladih i njihovo blagostanje, podstrek zapo-ljavanju mladih i politici za mlade na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou.


Aktivnosti: Kljuna aktivnost 1: Mobilnost u svrhu uenja za pojedince

Ova aktivnost prua mladima mogunost da uestvuju u razmeni mladih ili da volontiraju na godinu dana u nekoj drugoj dravi. U tu svrhu je uspostavljen i Evropski volonterski servis. Mladi radnici mogu uestvovati u obuci i umre-enim aktivnostima u inostranstvu ili da provedu odreeno vreme u nekoj omladinskoj organizaciji u svrhu praktinog usavravanja (job shadowing).

Kljuna aktivnost 2: Saradnja za inovacije i razmenu dobre prakseOrganizacije imaju mogunost da dobiju podrku u cilju partnerskog rada sa organizacijama iz drugih zemalja. Ovi projekti se fokusiraju na razmenu, razvoj i transfer inovativnih primera u obrazovanju, obuci i razmeni mladih izmeu zemalja uesnica.

Kljuna aktivnost 3: Podrka reformi politikaPodrka stratekim aktivnostima u podrci reformi politika irom EU. Neke od formi mogu biti organizovanje mladih i donosioca odluka.

Potencijalni uesnici: Mladi izmeu 13 i 30 godina, omladinske organizacije i ostali zainteresovani

aktivni na polju politike mladih.


III SPORTIma za cilj podrku jaanje kapaciteta i profesionalizma, jaanje menaderskih sposobnosti i kvaliteta sprovoenja EU projekta, kao i uspostavljanje veza izmeu organizacija u oblasti sporta.

Ciljevi: Reavanje problema u prekograninim oblastima koje prete integritetu sporta; Promocija i podrka dobroj upravi u sportu, kao i dvostrukoj karijeri sportista; Promocija volonterizma, socijalne ukljuenosti i jednakih ansi u sportu; Jaanje svesti o pozitivnom uticaju fi zikih aktivnosti; Vee uee u sportu.

Aktivnosti: Uspostavljanje zajednikih partnerstava; Organizacija neprofi tnih evropskih sportskih dogaaja; Dijalog s relevantnim evropskim akterima; Podrka sportskim dogaanjima u okviru pojedinog programa predsedava-

nja EU.

Potencijalni uesnici:Svaka javna institucija ili neprofi tna organizacija aktivna na polju sporta, a defi ni-sano Programom date zemlje uesnice. To mogu biti: javne ustanove nadlene za sport na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou, sportske organizacije na lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili evropskom nivou; organizatori nacio-nalnih sportskih dogaaja u okviru evropskih dogaaja u oblasti sporta.

4646

Implementacija: Za sprovoenje programa na evropskom nivou zaduena je Evropska komisi-

ja, a za sprovoenje nacionalnih programa nadlene su nacionalne agencije. Izvrna agencija za obrazovanje, audio-vizualizaciju i kulturu prua pomo u

implementaciji programa.


Uee Srbije:Ministar za obrazovanje Sran Verbi prihvatio je 19. 6. 2014. u Briselu sporazum o ulasku Srbije u obrazovni program Erasmus +.Srbija ima mogunost da uestvuje u svim kljunim delovima Programa, ali se mo-dalitet uea razlikuje u razliitim vrstama projekata.Za projekat je nadleno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, a po-mo u implementaciji prua Fondacija Tempus Erazmus+ kancelarija za Srbijuhttp://www.tempus.ac.rs/sr/Erazmus/Srbija-u-Erazmus-Plus-programu/

Vie informacija:Erasmus+:http://ec.europa.eu/programmes/erasmus-plus/index_en.htm

Relevantna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1399999133449&uri=CELEX:32013R1288

European Youth Portal:http://europa.eu/youth/evs_database

European Voluntary Service:http://europeanvoluntaryservice.org/


III Transevropske energetske, trans-portne i telekomunikacione mree

Instrument za povezivanje Evrope / Connecting Europe Facility CEF

Instrument za povezivanje Evrope uspostavlja nepo-stojee veze u evropskoj energetskoj, transportnoj i telekomunikacionoj mrei. Takoe ini evropsku

ekonomiju zelenijom kroz promociju istih modela transporta, brzih veza i ob-novljive energije u skladi sa strategijom Evropa 2020.

Opti cilj:

Instrument za povezivanje Evrope podrava razvoj odrivih, efektivno povezanih transevropskih mrea (TEN) u oblasti energije, telekomunikacija i transporta izuzetnih karakteristika. CEF omoguava izgradnju onih projekata koje bez CEF kontribucije ne bi bilo mogue implementirati. Cilj je takoe da se maksimalno smanje administrativne barijere i maksimizira uee sredstva iz EU budeta u cilju promocije sinergije.

Vreme trajanja:

20142020

Budet:

21,937milijardi evra

Transport: 14.945.082 miliona evra (i 11.305.500 miliona evra iz Ko-hezionog fonda);

Energija: 5.850.075 miliona evra

Telekomunikacije: 1.141.602 miliona evra

Programi iz pret-hodnog budet-skog ciklusa:

Jednim svo-jim delom nasleuje program Marco Polo II i TEN-T Pro-gram (20072013).

4848

Program CEF ima za cilj da doprinese: Pametnom, odrivom i inkluzivnom razvoju kroz razvoj modernih transevropskih

mrea i tako doprinese daljem razvoju EU u smislu poveanja konkurentnosti i ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije unutar jedinstvenog trita i stvori povoljnije okruenje za privatne i javne investicije udruene sa fi nansijskim instrumentima Unije i razvoj meusektorske sinergije.

Omogui ostvarenje ciljeva Unije: smanjenje emisije tetnih gasova za 20%, po-veanje energetske efi kasnosti za 20% i poveanje uea obnovljive energije za 20% do 2020. godine i pri tome obezbedi veu solidarnost meu zemljama lanicama.

Aktivnosti se odnose na sprovoenje prioritetnih projekata od zajednikog interesa:

CEF Transport: Izgradnja nepostojeih i obnova prekograninih veza i otklanjanje uskih grla na

glavnim transportnim koridorima u Evropi; Obezbeivanje odrivog i efektivnog transporta na dui period; Optimizacija integrisanih i kompatibilnih modela transporta i unapreenje njima

relevantnih usluga.

CEF Energija: Promovisanje dalje integracije unutranjeg trita energije i uspostavljanje po-

tpune kompatibilnosti prekograninih mrea elektrine energije i plina, pri emu se garantuje da nijedna drava lanica ne bude izolovana iz evropske mree;

Poveanje sigurnosti snabdevanja EU praenjem razvoja optereenosti i bez-bednosti sistema, kao i projekata koji diverzifi kuju izvore nabavke, obezbeiva-nje alternativnih (back-up) ruta;

Doprinos odrivom razvoju i zatiti ivotne sredine kroz olakano integrisanje energije iz obnovljivih izvora na prenosnu mreu i razvijanjem mree CO2 u cilju merenja prenosa energije u centre velike potronje i emisije CO2.

Novi programi EU 20142020III Transevropske energetske, transportne i telekomunikacione mree


CEF Telekomunikacije: Stvaranje ili poboljanje meusobno operativnih i kompatibilnih platformi za pru-

anje usluga praenih razvijanjem infrastrukture digitalnih usluga; Kreiranje efi kasnih investicionih modela za irokopojasne mree, privlaenje no-

vih kategorija investitora i ohrabrenje inovativnim projektima i novim poslovnim modelima.

Potencijalni uesnici:Jedna ili vie drava lanica Evropske unije, meunarodne organizacije, istraivaki centri, javni i privatni preduzetnici ili tela osnovana u nekoj od zemalja lanica.

Implementacija:Evropska komisija je nadlena za usvajanje viegodinjih i godinjih programa za svaki sektor. Izvrna agencija za inovativnost i povezivanje (The Innovation and Network Executive Agency INEA) prua podrku Komisiji u sprovoenju, evalu-aciji i selekciji projekata.

Uee Srbije:Program ne predvia punopravno uee treih zemalja. Ipak, u cilju realizacije prioritetnih projekata, bie ukljuene i nelanice EU, posebno one na granici sa EU (kao, na primer, pri izradi studija u cilju provere kompatibilnosti mrea).

Vie informacija:Innovation and Networks Executive Agency (INEA): http://inea.ec.europa.eu/en/cef/cef.htm

DG Mobility and Transport:http://ec.europa.eu/transport/themes/infrastructure/index_en.htm

DG Energy: http://ec.europa.eu/energy/mff/facility/connecting_europe_en.htm

5050

Digital Agenda for Europe:http://ec.europa.eu/digital-agenda/en/connecting-europe-facility

Relevantna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1406727887130&uri=CELEX:32013R1316



Kopernikus / Copernicus

Kopernikus je evropski sistem za posmatranje Zemlje. To je civilni program usmeren na potrebe korisnika, izgraen na postojeim nacionalnim i evropskim kapacitetima. On

obezbeuje redovno osmatranje i praenje Zemljinih podsistema atmosfe-re, okeana, kontinentalnih povrina i prua pouzdane i proverene informacije u svrhu zatite ivotne sredine i civilne bezbednosti.

Ciljevi:1. Osmatranje Zemlje u cilju pruanja informacija korisnicima iz oblasti ivotne

sredine, civilne zatite i bezbednosti i dalje dostavljanje informacija u cilju iroke primene.

Vreme trajanja:

20142020

Budet:

4.291,48miliona evra


Naslednik je Global Monitoring for Environment and Security (GMES), odnosno 5 projekata implementiranih u okviru 7. okvirnog projekta za istraivanje i razvoj:

geoland2 (posmatranje kopna), 2008;

MyOcean (posmatranje mora), 2009;

SAFER (upravljanje katastrofama), 2009;

MACC (posmatranje atmosfere) 2009;

G-MOSAIC (sigurnost), 2009.

5252

2. Maksimiziranje socio-ekonomskih koristi i na taj nain pruanje podrke imple-mentaciji strategije Evropa 2020.

3. Podrka razvoju konkurentnog evropskog prostora i servisa i maksimiziranje ansi za razvoj evropskih preduzea, ime bi se doprinelo inovativnosti usluga i sistema osmatranja Zemlje.

4. Obezbeivanje autonomnog pristupa znanju o ivotnoj sredini i kljunim tehno-logijama za osmatranje Zemlje i geoinformatikih usluga, obezbeujui time Evropi nezavisno donoenje odluka i reagovanje, podrku i doprinos evro-pskim politikama i podsticanje globalnih inicijativa, kao to je GEOSS (Global Earth Observation System of Systems).

Servisne informacije iz geografskog prostora koje obezbeuje Kopernikus grupi-sane su u est oblasti: kopno, mora, atmosfera, upravljanje vanrednim situacijama, bezbednost i klimatske promene. Ove informacije imaju irok opseg primene, od zatite ivotne sredine, upravljanja naseljenim podrujima, regionalnog i lokalnog planiranja, poljoprivrede, umarstva, ribolova, zdravlja, transporta, klimatskih pro-mena, odrivog razvoja, zatite stanovnitva i turizma.Projekat je posle inicijalne i preoperativne faze od 2014. godine potpuno operati-van. Ipak, treba napomenuti da nisu sve usluge podjednako razvijene. Neke su ve potpuno operativne (posmatranje kopna i upravljanje vanrednim situcijama), dok su ostale ili u predoperativnoj fazi (osmatranje atmosfere i mora) ili u razvojnoj fazi (klimatske promene i usluge za oblast bezbednosti).

Aktivnosti:Kopernikus program je podeljen na tri celine:1. Usluge za korisnike u cilju obezbeivanja informacija iz est prioritetnih oblasti;2. Kosmika komponenta satelitska posmatranja i njima povezani kopneni se-

gmenti sa ciljem prikupljanja informacija iz est defi nisanih oblasti;3. Merenja na mestu (in situ) mrea kopnenih i vazdunih sakupljaa podataka o vo-

dama, kopnenoj povrini i atmosferi u cilju pruanja adekvatnih usluga korisnicima.



Potencijalni uesnici: Pored zemalja lanica EU, u programu mogu uestvovati, izmeu ostalih, i zemlje kandidati i potencijalni kandidati uz potpisivanje Okvirnog sporazuma:nacionalne, regionalne i lokalne institucije nadlene za est oblasti, univerziteti, istraivaki i razvojni centri, centri za izradu studija koje doprinose razvoju tehnike i politika.

Implementacija:Programom Kopernikus koordinira i upravlja Evropska komisija, odnosno Gene-ralni direktorat za preduzetnitvo i industriju. Razvoj posmatrake infrastrukture obavlja Evropska svemirska agencija za kosmiku komponentu, a drave lanice merenja na mestu.

Uee Srbije:Vlada Republike Srbije je izrazila interesovanje za uee u programu.

Vie informacija:DG Enterprice and Industry:http://ec.europa.eu/enterprise/policies/space/copernicus/

Copernicus:http://www.copernicus.eu/

Relevantna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32014R0377&from=EN

5454

Vreme trajanja:

20142020

Budet:



Galileo je u prethodnom budetskom periodu bio jedan od nekoliko vodeih (flagship) projekata u okviru Sedmog okvirnog programa.

Opti cilj:

Galileo (zajedno sa European Geostationary Navigation Overlay Service EGNOS) ima za cilj da obezbedi evropsku nezavisnost u sektoru koji je postao kritian za poslovanje i blagostanje njegovih graana.

Galileo

Program Galileo je evropska inicijativa za stvaranje nezavisnog sistema globalne satelitske navigacije (GNSS) koji obezbeuje vi-sokoprecizne usluge svetskog pozicioniranja pod civilnom kontro-lom i namenjen je iskljuivo za civilne potrebe. Potpuno razvijen si-

stem e se sastojati od 30 satelita i njima prikljuene infrastrukture na Zemlji (30-40 senzornih stanica, 3 kontrolna centra, 9 veznih stanica, 5 telemetrijskih, prateih i komandnih stanica (TT&C)). Galilieo e biti potpuno kompatibilan sa dva ostala globalna navigaciona satelitska sistema, GPS (SAD) i GLONASS (RUSIJA).



Specifi ni ciljevi Galileo programa: Pruanje korisnicima uvek dostupne i besplatne usluge (open service) i obe-

zbeivanje pozicionih i sinhronizovanih informacija namenjenih navigacionim satelitima velikog obima;

Ponuda javnog regulatornog servisa (PRS) za korisnike koje autorizuju vlade, za osetljive aplikacije koje zahtevaju visoki nivo kontinuiranih usluga, odnosno jak, neprekidan signal;

Uestvovanje u traganju i spasavanju (SAR) u sistemu COSPAS-SARSAT pu-tem detektovanja signala za pomo.

Primenljivost:Evropska komisija je identifi kovala 6 prioritetnih oblasti u kojima eli da se ostvari puna primena GNSS aplikacije: Aplikacije za individualne i mobilne telefone (LBS); Autotransport; Avionski saobraaj; Pomorski saobraaj; Precizna poljoprivreda i zatita ivotne sredine; Civilna zatita i nadzor.

Aktivnosti: Faza potvrivanja u orbiti (IOV)IOV faza se sastoji od osposobljavanja sistema kroz: testiranja, dva eksperimenta-lna satelita lansirana 2005. i 2008. i smanjene konstelacije etiri operativna sateli-ta i njima povezane infrastrukture. Uloga dva eksperimentalna satelita je da prui informacije o srednjoj orbiti Zemlje (MEO) kao to su radijacija, magnetno polje i sl. i da testira osobine kritinih tehnologija (atomske satove i digitalne tehnologije sa radijacionim pojaanjima) u tom okruenju.Faza potpune operativnosti (FOC) se sastoji u razvoju preostale infrastrukture na zemlji i u svemiru.

5656Novi programi EU 20142020III Transevropske energetske, transportne i telekomunikacione mree

Potencijalni uesnici:Galileo je otvoren za lanice EU I ESA (Evropska svemirska agencija).

Implementacija:Fazu IOV sprovodi Evropska svemirska agencija ESA, a fi nansiraju je ESA i EU.Fazu FOC u potpunosti fi nansira i njom upravlja Evropska komisija. Ugovorom iz-meu EU I ESA, ESA je dobila ulogu da dizajnira projekat i vri nabavke u ime Evropske komisije.

Uee Srbije:Republika Srbija ne uestvuje programu.

Vie informacija:GALILEO:http://ec.europa.eu/enterprise/policies/satnav/galileo/index_en.htm

ESA:http://www.esa.int/Our_Activities/Navigation/The_future_-_Galileo/What_is_Galileo

Relevatna regulativa:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0001:0024:en:PDF


IV Carina, porezi i spreavanje prevara

Carina 2020 / CUSTOMS 2020

Evropski carinski sistemi znaajno doprinose uveanju prihoda budeta EU i zemalja lanica i time znaajno poboljavaju poslovanje u EU i to kroz spre-avanje nesigurnog ili ilegalnog prometa ili falsifi kovanje proizvoda. U tom cilju program Carina 2020 izlazi u susret izgradnji kapaciteta carinskih admi-nistracija Evrope.

Vreme trajanja:

20142020

Budet:

547,3miliona evra


Customs 2013

Opti cilj:

Carina 2020 prua podr ku funkcionisanju i modernizaciji carinske unije u cilju jaanja unutranjeg trita i to kroz saradnju zemalja uesnica i njihovih nadlenih institucija.

5858

Specifi ni ciljevi: Da prui podrku nadlenim carinskim organima u zatiti fi nansijskih i ekono-

mskih interesa Unije i zemalja lanica, ukljuujui borbu protiv prevara i zatitu intelektualne svojine;

Da povea sigurnost i bezbednost; Da zatiti stanovnitvo i ivotnu sredinu; Da pojaa administrativne kapacitete nadlenih organa; Da povea konkurentnost evropskog poslovanja.

Aktivnosti: Zajednike aktivnosti

Program podrava saradnju izmeu nadlenih carinskih institucija u cilju jaanja njihovih kapaciteta i efi kasnosti i izbegavanja neusklaenosti u njihovom radu kroz radionice i seminare, grupne projekte, radne posete, kontrolne aktivnosti, saradnju ekspertskih timova, jaanje kapaciteta carinske administracije, izradu studija, zajednike aktivnosti na razvoju komunikacije;

Jaanje IT kapacitetaRazvijanje, jaanje, rukovoenje i kontrola kvaliteta komponenti Evropskoginformacionog sistema;

Jaanje strunosti osobljaProgramom su podrana umreavanja, zajednike aktivnosti izmeu carinskog osoblja u cilju borbe protiv krijumarenja i zatite intelektualne svojine i to kroz razvijanje profesionalnih vetina i znanja na polju carinskih poslova.

Potencijalni uesnici: Nadlene carinske institucije zemalja lanica EU, kao i, izmeu ostalih, nadlene

carinske institucije zemalja kandidata ili potencijalnih kandidata, uz sklapanje Okvirnog sporazuma.

Novi programi EU 20142020IV Carina, porezi i spreavanje prevara / Carina 2020.


U programu je mogue uestvovati ad hoc, na osnovu poziva za uee u odre-enim aktivnostima ili kroz pruanje aktivnog doprinosa ciljevima projekta, ili kroz uzimanje punog uea putem sklapanja Okvirnog sporazuma.

Sufi nansiranje: I do 100% za pokrivanje propisanih trokova putovanja i smetaja i organizovanje dogaaja; procenat sufi nansiranja konkretnih aktivnosti je defi nisan za svaku plani-ranu aktivnost u godinjem programu rada.

Implementacija:Za program je nadlena Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat TAXUD.

Uee Srbije: Republika Srbija je 2009. godine pristupila programu Carina 2013 zakljuivanjem Memoranduma o razumevanju. Izraen je interes za uestvovanje u programu u periodu 20142020. Uee mogue od 2015.godine.

Vie informacija: DG Taxation and Customs Union:http://ec.europa.eu/taxation_customs/index_en.htm

Customs 2020:http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/cooperation_programmes/customs2020/index_en.htm


6060

Fiskalis 2020 / FISCALIS 2020

Evropska poreska politika znaajno doprinosi borbi protiv utaje poreza i time uveava prihode budeta EU i zemalja la-nica. Program Fiskalis predstavlja instrument za sprovoenje politike kojim se ulau napori za jaanje jedinstvenog evrop-

skog trita u kojem koegzistira 28 nacionalnih poreskih sistema i reava pi-tanja dvostrukog oporezivanja i naruavanja konkurencije.

Specifi ni ciljevi: Da prui podrku borbi protiv utaje poreza; Da prui podrku sprovoenju zakona Unije na polju poreske politike; Da prui podrku jaanju administrativnih kapaciteta zemalja uesnica;

Vreme trajanja:

20142020

Budet:

223,37miliona evra


Fiscalis 2013

Opti cilj:

Unapreenje adekvatnog funkcionisanja poreskog sistema u unutranjem tritu Unije kroz podrku saradnji zemalja uesnica u programu i njihovih nadlenih organa.



Da prui podrku efi kasnosti i izbegavanju neusklaenosti u njihovom radu; Da prui podrku smanjenju optereenja za nadlene poreske organe i usklai-

vanje poreskih trokova.

Aktivnosti: Zajednike aktivnosti

Program podrava saradnju izmeu nadlenih poreskih institucija u cilju jaanja njihovih kapaciteta i efi kasnosti kroz radionice i seminare, grupne projekte, rad-ne posete, kontrolne aktivnosti, saradnju ekspertskih timova, jaanje kapaciteta poreske administracije, izradu studija, zajednike aktivnosti na razvoju komuni-kacije;

Jaanje IT kapacitetaRazvijanje, jaanje, rukovoenje i kontrola kvaliteta komponenti Evropskog informacionog sistema;

Zajednike trening aktivnosti u cilju razvijanja profesionalnih vetina i znanja na polju sprovoenja poreske politike.

Potencijalni uesnici: Nadlene poreske institucije zemalja lanica EU, kao i zemalja kandidata ili

potencijalnih kandidata uz zakljuivanje Okvirnog sporazuma.

Sufi nansiranje: I do 100% za pokrivanje propisanih trokova putovanja i smetaja i organizovanje dogaaja; procenat sufi nansiranja ostalih aktivnosti je defi nisan za svaku planiranu aktivnost u godinjem programu rada.

Implementacija:Za program je nadlena Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat TAXUD.

6262

Uee Srbije: Republika Srbija je 2009. godine pristupila programu Fiskalis 2013 zakljuivanjem Memoranduma o razumevanju. Izraen je interes za uestvovanje u programu u periodu 20142020.

Vie informacija: DG Taxation and Customs Union:http://ec.europa.eu/taxation_customs/index_en.htm

http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_cooperation/fi scalis_programme/fi scalis_2020/index_de.htm

Fiscalis 2020:http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_cooperation/fi scalis_programme/fi scalis_2020/index_en.htm

Relevanta regulativa:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0025:0032:EN:PDF



Perikle 2020 / Pericles 2020

Programom Perikle 2020 EU eli da obezbedi sredstva nadlenim nacionalnim telima da deluju preventivno, blagovremeno otkriju i onemogue dalje falsifi -kovanje evropske monete, kao i da im omogui saradnju punu poverenja uz redovnu razmenu informacija.

Specifi ni ciljevi:Da zatiti papirne i metalne evro novanice od falsifi kovanja i slinih prevara kroz podrku i dopunu preduzetim merama zemalja lanica EU pruanjem pomoi kompetentnim nacionalnim i EU telima u njihovim naporima da se razviju i da sa Komisijom blisko i redovno sarauju i razmenjuju iskustva i primere dobre prakse, ukljuujui i tree zemlje i meunarodne organizacije kada je potrebno.

Vreme trajanja:

20142020

Budet:

7,344miliona evra


Pericles

Opti cilj:

Spreavanje i borba protiv falsifi kovanja evra i slinih prevara u cilju jaanja konkurentnosti ekonomije Unije i obezbeenja odrivosti javnih fi nansija.

6464

Aktivnosti:

Razmena i irenje informacija kroz organizovanje seminara, sastanaka i radi-onica, ukljuujui treninge, ciljano postavljanje ili razmenu osoblja iz nadlenih institucija;

Tehniku, naunu i operativnu pomo neophodnu za sprovoenje programa (priprema prirunika o zakonodavstvu Unije, informativnih biltena, praktinih pri-runika, renika i leksikona, baze podataka...).

Bespovratna sredstva za fi nansiranje specifi ne opreme koje koriste nadleni organi u borbi protiv falsifi kovanja.

Potencijalni uesnici:

Pravo uea u programu imaju zemlje lanice EU, odnosno njihove nadlene institucije, koje su prihvatile evro kao jedinstvenu nacionalnu valutu. Te zemlje mogu u svojim nacionalnim programima da predvide uee i treih zemalja ukoliko to doprinosi ostvarivanju ciljeva programa.

Sufi nansiranje:

Programom je predvieno sufi nansiranje projekata do najvie 75%, a u izuzetnim sluajevima i do 90% ukupno propisanih trokova.

Implementacija:

Program sprovodi Evropska komisija u stalnim konsultacijama sa zemljama ue-snicama.

Uee Srbije:

Institucije iz Republike Srbije nisu kvalifi kovane za punopravno uee u programu.

Vie informacija:OLAF-European Anti-Fraud Offi ce:

http://ec.europa.eu/anti_fraud/index_en.htm

Relevatna regulativa:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A32014R033

1&qid=1399998253448



Herkul III / Hercule III

Program Herkul III je namenjen borbi protiv prevara, ko-rupcije i ostalih vidova ilegalnih aktivnosti koje nanose

tetu EU, kao to su borba protiv verca i falsifi kovanja cigareta. Program pomae nadlenim organima za sprovoenje zakona u njihovoj borbi protiv ilegalnih prekograninih aktivnosti kroz fi nansiranje tehnikih, operativnih i edukativnih aktivnosti.

Specifi ni ciljevi:Prevencija i borba protiv prevara, korupcije i drugih oblika ilegalnih poslovanja koje tete fi nansijskim interesima Unije.

Aktivnosti: Pruanje specijalne tehnike pomoi nadlenim telima zemalja uesnica;

Vreme trajanja:

20142020

Budet:

104,918miliona evra


Hercule II

Opti cilj:

Zatita fi nansijskih interesa Unije u cilju jaanja konkurentnosti ekonomije Unije i zatite novca poreskih obveznika.

6666

Organizacija specifi nih treninga, radionica za analizu rizika, konferencija u ci-lju boljeg razumevanja nacionalnih mehanizama i mehanizama Unije, razmena iskustava, koordinisanje aktivnosti, irenje znanja, razvoj visokoprofi lisanih istra-ivakih aktivnosti, unapreenje saradnje izmeu operativaca i akademskog sektora;

Sve ostale aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva programa.

Potencijalni uesnici:

Nacionalne i regionalne nadlene institucije koje jaaju aktivnosti Unije na polju za-tite fi nansijskih interesa; istraivake i obrazovne institucije i neprofi tne institucije koje posluju najkrae jednu godinu i koje isto tako jaaju aktivnosti Unije na polju zatite fi nansijskih interesa.

Sufi nansiranje:

Programom je predvieno sufi nansiranje projekata do najvie 80%, a u izuzetnim sluajevima i do 90% ukupno propisanih trokova.

Implementacija:

Za sprovoene programa je zaduena Evropska komisija.

Uee Srbije:

Program je izmeu ostalih otvoren i za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za lanstvo u EU uz sklapanje Okvirnog sporazuma o saradnji. Republika Srbija za sada ne uestvuje u programu.

Vie informacija:OLAF-European Anti-Fraud Offi ce:

http://ec.europa.eu/anti_fraud/about-us/funding/hercule-iii/index_en.htm

Relevantna regulativa:

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2014:084:0006

:0013:EN:PDF



V Kultura i mladi

Kreativna Evropa / Creative Europe

Evropa je svetski lider u izvozu proizvoda kreativne industrije. U cilju ouvanja ove pozicije, Evropska unija investira u sposobnost sektora da deluje preko granica.

Programom Kreativna Evropa Evropska komisija prua podrku sektoru kulture i medija.

Vreme trajanja:

20142020

Budet:



Program Kultura 2007, program Medija 2007 i program MEDIA Mundus

Glavni ciljevi:

Ouvanje, razvoj i promocija evropskih kultura i jezika i evropskog kulturnog naslea;

Jaanje i konkurentnost evropskog kulturnog i kreativnog sektora, posebno audio-vizuelnog sektora, u cilju promovisanja pametnog, odrivog i inkluzivnog razvoja.

6868Novi programi EU 20142020V Kultura i mladi

Specifi ni ciljevi: Da prui podrku kulturnom i kreativnom sektoru da deluju transnacionalno i

internacionalno; Da promovie transnacionalnu mobilnost umetnika, kao i da dopre do nove

publike i pobolja rad umetnika u Uniji i ire, sa posebnim fokusom na najmlae, osobe sa posebnim potrebama i manje predstavljene grupe;

Da odrivo osnai fi nansijske kapacitete MSP-a i mikro, malih i srednjih orga-nizacija u kreativnom i kulturnom sektoru i osigura geografsku pokrivenost i prisutnost;

Da unapredi razvoj politika, inovacija, kreativnost i razvoj publike i nove vidove poslovanja i upravljanja kroz podrku transnacionalnoj saradnji.

Program se sastoji od dva potprograma i jedne dodatne horizontalne aktivnosti: Potprogram Kultura (31% budeta), Potprogram Medija (56% budeta), Horizontalna aktivnost (13% budeta).

Potprogram Kultura podrava: Saradnju izmeu kulturnih i kreativnih organizacija iz razliitih zemalja; Prevodilake inicijative i promociju literarnog stvaralatva irom Evropske unije; Umreavanja koja pomau sektorima kulture i kreativnosti da stvaraju konku-

rentno i transnacionalno: Stvaranje platformi za uspostavljanje saradnje izmeu umetnika i programiranje

kulturnog stvaralatva u Evropi.

Potprogram Medija podrava: Inicijative u cilju distribucije dela i pristup tritu; Inicijative za razvoj projekata ili niza projekata; Produkciju televizijskih programa ili video-igara; Aktivnosti koje jaaju pristup i interesovanje za audio-vizuelni rad;


Aktivnosti koje jaaju interesovanje za fi lm, npr. umreavanje bioskopa, fi lmske festivale, i sl.;

Mere usmerena na meunarodnu saradnju i bolji promet i distribuciju dela; Aktivnosti usmerene na razvoj vetina i jaanje profesionalnih kapaciteta u au-

dio-vizuelnom sektoru.

Horizontalna aktivnost podrazumeva: Osnivanje Garancijske olakice usmerene na kulturni i kreativni sektor

Pokretanje Garancijske olakice je planirano za 2016. godinu, a ova pomo e se sastojati od olakavanja pristupa fi nansijskim sredstvima za mikro, male i srednje organizacije u sektoru, kao i u asistiranju u proceni rizika za uestvova-nje fi nansijskih posrednika.

Promociju transnacionalne saradnje na kreiranju politikaAktivnosti u okviru transnacionalne saradnje su kreirane sa ciljem pruanja po-drke u razmeni iskustava i znanja vezanih za nove modele poslovanja i upra-vljanja; prikupljanje podataka o tritima, studijama, analizama potreba trita rada, politika, sprovoenja istraivanja; provere novih i prekograninih vidova fi nansiranja, distribucije dela; organizovanja konferencija, seminara, politikih debata...

Podrku mrei nacionalnih deskova Kulturne Evrope Nacionalni deskovi programa Kreativna Evropa se formiraju sa ciljem pruanja informacija i promocije programa u tim zemljama; pruanja pomoi kulturnim i kreativnim sektorima u vezi sa programom i osnovnim informacijama o mogu-nostima za podrku; stimulisanja prekogranine saradnje u kulturnom i kreati-vnom sektoru; pruanja pomoi Evropskoj komisiji u komuniciranju i diseminaciji rezultata i uticaja programa; obezbeivanja pruanja i diseminacije informacija o osvojenim fondovima i postignutim rezultatima zemlje uesnice.

7070

Potencijalni uesnici:Javna i privatna tela, organizacije i preduzea iz kulturnog i kreativnog sektora u zavisnosti od poziva iz zemalja EU, EFTA i IPA... Za uee zemalja koje nisu lani-ce EU vae odreena ogranienja, kao, na primer, nemogunost korienja usluga Garancijskih olakica. Za uee u potprogramu Mediji vai posebna direktiva.

Implementacija:Za Program je nadlena Evropska komisija, a pomo u implementaciji prua Izvrna agencija za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu (EACEA).

Uee Srbije: Republika Srbija je 19. juna 2014. godine u Briselu potpisala sporazum za uee u programu Kreativna Evropa.

Vie informacija:Program Kreativna Evropa:

http://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/index_en.htm

Izvrna agencija za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu (Education,

Audiovisual, and Culture Executive Agency EACEA):

http://eacea.ec.europa.eu/creative-europe_en

Desk Kreativna Evropa Srbija:

http://www.kreativnaevropa.rs/lat/kreativna-evropa/o-programu/

Relevantna regulativa:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1399998474984&uri=C

ELEX:32013R1295

Direktiva o audiovizualnim medijskim uslugama:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ

.L_.2010.095.01.0001.01.ENG

Novi programi EU 20142020V Kultura i mladi


VI Informisanje i dijalog sa graanima

Evropa za graane i graanke / Europe for Citizens

Program Evropa za graane i graanke kreiran je u cilju boljeg