1

CRVENI KRST SRBIJE

VODIČ KROZ ZDRAVU ISHRANU DECE

Zajednički program za inkluziju romske i marginalizovane dece u obrazovanje

2010

Vodič je namenjen kao podrška u realizaciji zdravstveno-vaspitnih aktivnosti sa decom i roditeljima u okviru programa Crvenog krsta Srbije ’’Zajednički program za inkluziju romske i marginalizovane dece u obrazovanje’’

2

Sadržaj

Uvod ............................................................................................................................................................... 3

1. HRANA, ISHRANA I ZDRAVLJE ...................................................................................................... 5

1.1 Namirnice biljnog i životinjskog porekla ..................................................................................... 6

1.2 Osnovni sastojci u ishrani ............................................................................................................. 6

1.3 Pravilno rukovanje i čuvanje hrane............................................................................................ 10

2. ISHRANA DECE PREDŠKOLSKOG I RANO- ŠKOLSKOG UZRASTA .................................... 12

2.1 Ishrana dece uzrasta od tri do pet godina.................................................................................. 12

2.2 Ishrana dece uzrasta od pet do sedam godina .......................................................................... 14

2.3 Posledice nepravilne ishrane ...................................................................................................... 17

2.4 Značaj fizičke aktivnosti na zdravlje dece .................................................................................. 19

3. SAVETI ZA RODITELJE ................................................................................................................... 20

3.1 Šta treba da sadrži zdrava ishrana? ............................................................................................ 21

3.2 Najčešće greške u ishrani dece ................................................................................................... 22

3.3 Alergijske reakcije na hranu ....................................................................................................... 24

3.4 Ishrana tokom i posle bolesti ...................................................................................................... 25

PRILOG 1 - Predlog jelovnika po danima za vrtić ...............................................................................................26

PRILOG 2 - Radionice za decu na temu zdrave hrane .......................................................................................27

PRILOG 3 - Spisak materija (emulgatora) opasnih po zdravlje ....................................................................34

Literatura ............................................................................................................................................................................35

3

Veoma važnu ulogu za buduće

zdravlje dece ima učenje i

razvijanje zdravih navika.

Usvajanje zdravih stilova života u

najranijem periodu odrastanja

predstavlja osnov za zdrav i

kvalitetan život.

Uvod

Ovaj vodič je deo priručnika projekta ’’Zajednički program

za inkluziju romske i marginalizovane dece u

obrazovanje’’ i namenjenjen je unapređenju zdravstveno-

vaspitnih aktivnosti sa romskom decom, decom i mladim

osobama sa invaliditetom i njihovim roditeljima.

Cilj ovog vodiča je da otkloni dileme i nedoumice oko

pravilnog načina ishrane, da ukaže na najčešće zablude i

greške u ishrani kao i da doprinese podizanju svesti roditelja i osoba angažovanih na projektu, o

značaju zdrave hrane i njenoj ulozi u rastu i razvoju dece.

Vodič se može koristiti kao osnova za upoznavanje korisnika sa značajem zdrave hrane u

svakodnevnom životu. Teme prezentovane u njemu se mogu nadograđivati i prilagođavati u zavisnosti

od ciljne grupe sa kojom se aktivnosti sprovode. Pri samom prilagođavanju sadržaja ciljnoj grupi

potrebno je imati u vidu uzrast, prethodna znanja osoba kojima se sadržaj prezentuje, kao i socijalni

status, odnosno mogućnost da porodice svoj način ishrane prilagode zahtevima zdravlja, ali i

materijalnom statusu. Ovo naročito treba imati u vidu kada se sadržaji prilagođavaju roditeljima

romske dece.

Svaka od predloženih tema i aktivnosti u ovom vodiču se mogu nadograđivati adekvatnim

prezentacijama i vizuelnim materijalima kao sto su brošure, lifleti, plakati i slično, što organizacije

Crvenog krsta smatraju adekvatnim za lakše prezentovanje ovakvih i sličnih tema korisnicima.

U prvom poglavlju koje nosi naziv HRANA, ISHRANA I ZDRAVLJE date su opšte informacije o osnovnim

sastojcima u ishrani, podeli namirnica, pravilnoj pripremi i čuvanju hrane, uticaju ishrane na kvalitet

zuba i rekreaciji kao važnom faktoru za opšte zdravstveno stanje pojedinca.

Drugo poglavlje ISHRANA DECE sadrži savete za ishranu dece predškolskog i osnovno-školskog uzrasta

kao i posledice nepravilne ishrane. Drugo poglavlje je namenjeno vaspitačima/realizatorima aktivnosti

sa decom i roditeljima, kako bi unapredili i obogatili sadržaje i aktivnosti vezane za zdravlje i zdravu

ishranu. Informacije sadržane u ovom poglavlju se mogu koristiti kao osnova za dizajniranje igrolikih

aktivnosti za decu, kao i informativnih radionica za roditelje.

Treće poglavlje SAVETI ZA RODITELJE nudi preporuke koje se odnose na to šta treba da sadrži zdrava

ishrana, moguće alergijske reakcije na određene tipove hrane, kako pomoći detetu koje ima problem u

ishrani i sl. Informacije iz ovog poglavalja pružaju mogućnost vaspitaču/učitelju, saradniku Crvenog

krsta da dizajnira informativne radionice za roditelje romske dece i dece i mladih osoba sa

invaliditetom, a u zavisnosti od interesovanja i potreba roditelja.

4

U prilozima koji se nalaze na kraju priručnika predstavljen je nedeljni predlog jelovnika koje

organizacije Crvenog krsta mogu da koriste kako bi osmislili sopstveni jelovnik za decu korisnike

aktivnosti projekta.

U prilozima mogu da se nađu i radionice za decu na temu ishrane i zdravlja. Sugerišemo vaspitačima i

učiteljima da koriste predložene radionice u radu sa decom, kako bi ih od najranijeg uzrasta upoznali sa

prednostima i značajem zdrave ishrane.

Prilog 3. sadrži spisak materija koje su štetne po zdravlje.

Deo vodiča čini i bojanka u kojoj se nalaze slike različitih namirnica, a koja je namenjena deci

predškolskog uzrasta.

Ovaj vodič je sačinjen uz pomoć saradnika i volontera Crvenog krsta Srbije i članova savetodavne grupe

u projektu ’’Zajednički program za inkluziju romske i marginalizovane dece u obrazovanje’’ kojima se

ovom prilikom zahvaljujemo.

Vaš Crveni Krst Srbije

5

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti. Bolest se može definisati na razne načine. Prema jednom mišljenju, to je svako odstupanje od stanja zdravlja i ima svoje karakteristične simptome i zahvata ceo organizam ili je ograničen na pojedine organe. Najjednostavnije i možda najprihvatljivije je gledište po kojem je bolest termin koji označava sva zbivanja u organizmu koja odstupaju od prirodnog toka života.

1. HRANA, ISHRANA I ZDRAVLJE

Dobro zdravlje je gotovo nemoguće postići bez adekvatne

ishrane. Osnovni zadatak hrane ogleda se u višestrukim

ulogama i funkcijama koje ona obezbeđuje. Iz hrane se

dobija neophodna energija za odvijanje svih procesa u

organizmu, ona je izvor elemenata za izgradnju novih

tkiva i njihovo obnavljanje. Hrana obezbeđuje neophodne

sastojke za sve procese koji se odvijaju u organizmu.

Obezbeđenje dobrog zdravlja i zaštitu od bolesti pruža

uravnotežena ishrana koja sadrži sve potrebne sastojke.

Ishrana, odnosno nutricija se tumači kao nauka o

organskim procesima pomoću kojih organizam prisvaja i

koristi hranu i tečnosti za normalno funkcionisanje, rast i

održavanje, kao i održavanje ravnoteže između zdravlja i

bolesti.

Sve do šezdesetih godina dvadesetog veka lekari su govorili svojim pacijentima da ishrana ima malog

uticaja na njihovo zdravlje. Danas je, međutim, jasno da ishrana predstavlja jedan od najvažnijih

faktora za ljudsko zdravlje. Sva materija u ljudima koja čini ćelije njihovog organizma (osim onih

ćelija koje su stvorene pre rođenja) uzeta je iz hrane kroz sistem za varenje.

Adekvantna ishrana utiče ispunjenje tri neophodna uslova koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma:

Obezbeđuje i održava adekvatan nivo energije; Omogućava održavanje pogodne telesne strukture i procesa - funkcije mišića, imunog

sistema, čvrstine kostiju i snage; Utiče na oporavak i razvoj svih sistema organa u organizmu;

Sa druge strane nedovoljna ili preobilna ishrana, zagađena hrana ili hrana sa prirodnim toksičnim

materijama oštećuju zdravlje i doprinose razvoju hroničnih bolesti od kojih su neke navedene dalje u

vodiču.

Pravilna ishrana je važna i za održavanje dobrog zdravlja usta i zuba, a pre svega, za razvoj zuba kod

dece. Zdrav način ishrane, unošenje mineralnih soli kalcijuma, fosfora, magnezijuma, fluora, kao i

potrebnih vitamina vodi ka kvalitetnijim zubima. Loš način ishrane, tj. unošenje neadekvatnih

namirnica, nedostatak vitamina i minerala prouzrokuje teške strukturalne promene na zubnim

tkivima, a bakterije u ustima stvaraju kiselu sredinu, u kojoj se stvaraju zubne naslage. To vremenom

dovodi do nastanka karijesa, a kasnije i do drugih oboljenja desni i zuba. Namirnice koje loše utiču na

zdravlje zuba su one koje sadrže šećer i skrob, grickalice, lizalice, bombone, čokolade, slatkiši, razni

gazirani sokovi i slično.

Poseban značaj za pravilan razvoj zuba imaju vitamin C i kalcijum. Svakodnevnim konzumiranjem

mlečnih proizvoda unosi se dovoljna količina kalcijuma za pravilan razvoj zuba.

6

1.1 Namirnice biljnog i životinjskog porekla Namirnica čini kombinaciju različitih hranjivih supstanci koje u osnovi čine hranu. Uobičajna je

podela namirnica prema poreklu, hemijskom sastavu ili prema sličnosti u pogledu biološke vrednosti

i uloge u organizmu.

Prema poreklu namirnice se mogu podeliti na:

namirnice biljnog porekla: bogate su ugljenim hidratima, proteinima, vitaminima i

mineralnim materijama i imaju manju energetsku vrednost. Tu spadaju: žitarice, voće i

povrće.

namirnice životinjskog porekla: bogate su proteinima visoke biološke vrednosti, određenim

mineralima (Fe, Zn, Ca) i vitaminima (D, B2, B12 i dr.). Tu spadaju : mleko i mlečni

proizvodi (kiselo mleko, jogurt, sir, pavlaka, kajmak, maslac), meso, riba, jaja i njihovi

proizvodi.

1.2 Osnovni sastojci u ishrani Najvažniji sastojci hrane su belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda.

Sve životne namirnice ne sadrže podjednako materije koje su organizmu potrebne. U daljem tekstu

date su karakteristike osnovnih sastojaka hrane, čije poznavanje može doprneti njihovoj adekvatnijoj

kombinaciji pri ishrani dece i odraslih.

Belančevine (Proteini)

Belančevine su najznačajnije komponente svih živih ćelija. Nalaze se u sastavu mišića, unutrašnjih

organa, kože, kose, kostiju i krvnih sudova.

Belančevine se unose putem hrane, ali ih može stvarati i sam organizam. One predstavljaju izvore

amino-kiselina koje omogućavaju rast i regeneraciju tkiva.

Osnovna uloga belančevina koje ulaze u sastav tkiva, enzima i hormona je da omogućavaju

funkcionisanje organizma i sakupljanje i opružanje mišića tela. Belančevine imaju i odbrambenu

ulogu jer učestvuju u formiranju antitela koja štite organizam od bolesti.

Belančevine su široko zastupljene u hrani biljnog i životinjskog porekla. Belančevine životinjskog

porekla (jaja, mleko i mlečni proizvodi, meso, riba) imaju veliku biološku i nutritivnu vrednost, dok

to nije slučaj kod onih biljnog porekla. Izuzetak su soja, pasulj, suncokret, jezgrovito voće i druge

semenke.

Prema preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), belančevine treba da učestvuju u

ukupnom dnevnom energetskom unosu sa 10-15%.

Kod dece potrebe za proteinima su povećane (oko 1g proteina po kg telesne mase).

Masti (Lipidi)

Masti predstavljaju visoko energetske materije koje su najčešće prisutne u obliku triglicerida.

Masti se u ljudskoj ishrani nalaze u obliku vidljivih masti kao što su svinjska mast, puter, margarin,

ulje ili u obliku nevidljivih, koje su sastavni deo životinjskih i biljnih tkiva, a mogu se naći u mesu,

žumancu, biljnim plodovima kao što su orah, suncokret, kukuruz ili kikiriki. Mleko i mlečnih

proizvodi takođe sadrže masti.

Masti se mogu dodati namirnicama u procesu proizvodnje ili se mogu koristiti prilikom pripreme

hrane (testenine, keks, biskviti, sosovi, prelivi, majonez, pržene i pohovane namirnice, mesne

prerađevine i dr.).

7

Pored energetske uloge, masti učestvuju u izgradnji ćelija, njihovoj funkciji i regulaciji. One su

najbogatiji izvor energije i najznačajniji rezervni izvor energije.

U mastima postoje supstance (esencijalne masne kiseline) koje se ne mogu stvarati u organizmu, već

se moraju unositi hranom.

Svakodnevo unošenje velikih količina masti može dovesti do pojave brojnih hroničnih bolesti pa se iz

tih razloga unos ukupnih masti ograničava na manje od 30% dnevnih energetskih potreba.

Ugljeni hidrati (Šećeri)

Ugljeni hidrati predstavljaju veliku grupu prirodnih jedinjenja, rasprostranjenih uglavnom u biljnom

svetu. Oni su važan izvor energije kod čoveka. Iz njih se najlakše i najbrže dobija potrebna energija i

organizam ih vrlo lako vari. Preko 50% svih energetskih potreba ljudi zadovoljavaju unošenjem

ugljenim hidratima.

Veoma su rasprostranjeni i to u namirnicama biljnog porekla, što je sa ekonomskog stanovišta veoma

značajno i pristupačno.

Unošenjen dovoljnih količina ugljenih hidrata putem hrane smanjuje se mogućnost pojave hroničnih

bolesti kao što su oboljenja debelog creva, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, gojaznost i sl.

Prema preporuka SZO potrebno je da ugljeni hidrati učestvuju u dnevnoj ishrani 55-65%.

Kod dece je neophodno ograničiti unos dnevnih količina slatkiša, odnosno visoko rafiniranih ugljenih

hidrata na najviše 10%.

Vitamini

Vitamini su veoma bitni sastojci hrane koji u malim količinama pomažu održavanje normalne

funkcije tkiva/organa i imaju veoma važnu zaštitnu ulogu.

Njihov značaj je vidljiv tek kada dođe do njihovog nedostatka u organizmu-hipovitaminoza ili kada se

preteranim unošenjem pojedinih vitamina ispolji njihovo štetno dejstvo-hipervitaminoza.

Neki od najznačajnijih vitamina su: vitamin C, vitamini B grupe (B1, B2, B6, B12, niacin, pantotenska

kiselina, biotin, folna kiselina), vitamin A,D,E,K.

Tabela 1.1 Opšte karakteristike vitamina

Vitamin Namirnica Uloga Potrebe

A

Džigerica, jaja, mleko i mlečni

proizvodi, margarin, šargarepa,

brokoli, spanać, tikvice, kajsije.

Neophodan za pravilan rast i funkciju kože,

za dobru funkciju vida, štiti organizam od

infekcija. Stvara i održava epitelna tkiva,

sluzokožu, kosti i zube.

500 IJ

B1

(tiamin)

Svinjetina (pršuta), džigerica,

morski plodovi, integralne žitarice,

testenina i hleb, pšenične klice,

pivski kvasac, gljive, pasulj.

Deluje u metabolizmu ugljenih hidrata,

podstiče rad nervnog sistema, podstiče

apetit.

0,9mg

B2

(riboflavin)

Džigerica, mleko, meso,

zeleno povrće, žitarice.

Snabdeva ćelije i tkiva kiseonikom.

Učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata,

masti i proteina, osigurava zdravlje jetre,

očiju i kože.

1 mg

B5

(pantotenska

kiselina)

Sve namirnice, a naročito džigerica

i jaja. Učestvuje u metabolizmu šećera i masti. 5-20 mg

8

B6

(piridoksin)

Džigerica, riba, jaja, orasi, krompir,

žitarice, integralni hleb, jetra,

spanać, banane, grašak.

Reguliše metabolizam proteina i masti,

pomaže stvaranje insulina i antitela. 1,3mg

Folna

kiselina Džigerica, spanać.

Neophodna za stvaranje hemoglobina i

eritrocita (crvena krvna zrnca). 200 mcg

B12 Džigerica, jaja, meso, sir, mleko,

pirinač i pšenica.

Neophodan za pravilan razvoj eritrocita i

metabolizam proteina. 2,5 mcg

Niacin Meso, džigerica, riba, crno brašno,

leguminoza1, krompir.

Učestvuje u metabolizmu šećera, ima ulogu

u koncentraciji mišića. 11mg

Biotin

Mahunarke, sojina zrna i sve vrste

povrća, naročito karfiol, pečurke,

žumance, pivski kvasac, kikiriki,

orah i proizvodi od životinjskih

iznutrica.

Od suštinskog je značaja za normalan

metabolizam masti i proteina. Održava

zdravo stanje kože i kose.

100-300

mcg

C

Veoma rasprostranjen u prirodi.

Najviše se nalazi u voću i povrću-

šipak, kiseli kupus, peršun, paprika.

Suzbija stvaranje kancerogenih materija,

dobar je antioksidant. Neophodan je za

dobru odbranu organizma, za apsorpciju

gvožđa, stvaranje kolagena, formiranje

zuba i kostiju, za dobar tonus krvnih

sudova.

45mg

D

Mleko, žumance, riblje ulje. Stvara

se u organizmu prilikom umerenog

sunčanja.

Neophodan za pravilan razvoj i funkciju

kostiju. 500 IJ

E

Biljna ulja, margarin, integralni

hleb, pšenične klice, džigerica, suve

semenke, povrće sa zelenim lišćem

(kupus, karfiol, spanać, kopriva...).

Antioksidans, štiti eritrocite, odgovoran je

za proces starenja i pravilno razviće ploda. 6mg

K

Povrće sa zelenim lišćem, povrće iz

porodice krstašica (brokoli, karfiol,

kelj, zeleni kupus), mleko, paradajz,

soja.

Neophodan je za normalno zgrušavanje

krvi.

65-80

mcg

Tabela 1.2 Poremećaji koji nastaju usled nedovoljne/preterane upotrebe vitamina

Vitamin Nedovoljna upotreba Preterana upotreba

A Noćno slepilo, gruba koža koja se ljušti,

sporiji rast, ispadanje zuba.

Povraćanje, razdražljivost, zaostajanje u rastu,

oštećenja jetre i slezine, gubitak kose, reumatske

bolove, povišenje krvnog pritiska.

B1

Paraliza i smetnje u radu srca, mišićne

grčeve, mentalne konfuzije, slabost

mišića sa bolovima u njima.

Može se pojaviti šok, ali samo u abnormalnim

količinama.

B2

Oštećenja na koži, posebno oko usta i

oko nosa. Osetljivost očiju na svetlo,

svrab.

Nisu zableženi slučajevi preteranog unosa vitamina B2

zato što se sav višak ovog vitamina veoma brzo

izlučuje iz organizma putem mokraće.

B6 Oštećenja na koži i u uglovima usana.

Gladak jezik, grčevi, vrtoglavica,

U velikim dozama može izazvati ozbiljne nervne

poremećaje.

1 leguminoza (nl. leguminosa), hranljivi preparat koji se dobija od brašna ploda mahunastih biljaka pomešanog sa brašnom pšenice ili raži; daje

hranljive supe koje želudac lako vari

9

anemija, stvaranje bubrežnog kamenca,

reumatizam.

B12 Izaziva tešku anemiju, neuritis, nervne

smetnje.

Može doći do problema sa kožom ali samo ukoliko se

unosi intravenozno.

C

Skorbut, krvarenje, gruba, tamna i suva

koža, smanjen imunitet i sklonost ka

infekcijama.

Moguće stvaranje kamenca.

D

Kod dece izaziva rahitis, kod odraslih

lomljive i krhke kosti, kontrakcije i

grčeve mišića.

Blagi višak: povraćanje, iritabilnost, gubitak na težini.

Veliki višak: zastoj u telesnom i psihičkom razvoju,

nakupljanje kalcijuma iz kostiju u glatkom tkivu.

E Anemija, slaba apsorpcija masti. Glavobolja, povraćanje, umor, krvarenje.

Biotin

Izaziva depresiju, povraćanje, gubitak

apetita, bolove mišića, saboreični

dermatitis.

Nisu poznate posledice prevelikog unosa vitamina H

jer je to veoma retka pojava.

K Izaziva krvarenja kao i lako stvaranje

modrica.

Kod novorođenčadi - anemiju, žuticu, a kod odraslih

trombozu, povraćanje.

Mineralne materije

Mineralne materije predstavljaju sastavni deo čovečijeg organizma i održavaju hemijsku ravnotežu

organizma. One učestvuju u njegovoj izgradnji i posreduju u mnogim životnim funkcijama. Uloga

mineralnih materija je veoma kompleksna, one učestvuju u izgradnji skeleta i koštanog tkiva, ćelija i

telesnih tečnosti (krv, limfa, citoplazma, protoplazma i sl.). Važno je znati da čovečiji organizam ne

stvara mineralne materije sam, već ih čovek unosi putem hrane. Vidi tabelu 1.1.

Najznačajnije mineralne materije su: natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor i magnezijum.

Tabela 1.3 Opšte karakteristike mineralnih materija

Naziv Gde se nalazi u organizmu Izvor Dnevne

potrebe

Kalcijum (Ca) U kostima i zubima Mleko, sir, zeleno lisnato povrće

(spanać), meso, riba, orasi. 800mg

Kalijum

(K)

Unosi se u obliku mineralnih soli,

oligoelemenata. Predstavlja osnovnu

mineralnu materiju ćelijske tečnosti.

Žitarice, voće, lisnato povrće, semenke,

orasi, lešnici.

775 -2.325

mg

Natrijum (Na) Sastavni deo skeleta i vanćelijskih

tečnosti

Mleko, meso, riba, jaja, žitarice, sirovo

povrće, kuhinjska so. Ima ga malo u

hrani pa je neophodno da se dodaje u

obliku kuhinjske soli.

450-1350

mg

Fosfor

(P) Nalazi se u kostima, krvi i mišićima.

Namirnice životinjskog porekla

naročito mleko, sir i žitarice. 800 mg

Magnezijum

(Mg) Nalazi se u kostima i mišićima. Namirnice biljnog porekla. 200 mg

Gvožđe

(Fe)

Nalazi se u krvi, jetri, slezini i

koštanoj srži. Nedostatak gvožđa

dovodi do anemije (malokrvnosti).

Iznutrice, meso, jaja, pšenica, orasi,

smokve, spanać, leguminoze. 10mg

Jod Sastavni deo hormona štitne žlezde. Morska riba, riblje ulje, spanać, kim, 90 mcg 2

2 mcg-mikrogram, milioniti deo grama (0,000001 g)

10

(J) Radi prevencije poremećaja štitne

žlezde kuhinjska so se jodira i na taj

način se unosi u organizam.

pečurke.

Fluor

(F)

Deo zubne gleđi, štiti od nastanka

karijesa i osteoporoze kod odraslih. Voda za piće. 1-2 mg

Voda

Ljudski organizam se u velikoj meri sastoji iz vode, čak 70%. Voda ulazi u sastav unutarćelijskih i

međućelijskih tečnosti - krvi, limfe, želudačnih i crevnih sokova, moždane tečnosti, tečnosti očiju i

ušiju, zglobova.

Razmena vode se neprekidno dešava. Voda se izbacuje kroz znoj, isparava kroz kožu i pluća i luči se

kroz mokraćne kanale i debelo crevo. Ljudski organizam izbacuje dnevno prosečno 3,5l vode.

Prirodno, ti gubici moraju biti nadoknađeni.

Ni jedan životni proces ne može da se odigra bez vode. Ćelija koja gubi tečnost, jednostavno odumire

i prestaje da živi.

Organizmu je za život potrebno više od 5l krvi. Ta količina i neophodan sastav krvi ne bi mogli da se

održavaju bez vode. Ni pluća ne bi mogla da dišu ukoliko njihova površina ne bi bila vlažna.

Pljuvačka i želudačni sok se 90% sastoje iz vode.

Upravo se pomoću vode dešava razlaganje hrane, a rastvorljiv otpad se takođe izbacuje pomoću

vode.

Krvna plazma se 80% sastoji iz vode i tako obezbeđuje okruženje u kojem se odigravaju biohemijski

procesi. Voda prenosi električne impulse između ćelija zahvaljujuću kojima se mišići pokreću, oči

vide, mozak misli i sl.

Voda reguliše telesnu temperaturu - rashlađuje telo putem vlage (znoja) koji isparava kroz kožu i

podmazuje pokretne delove ljudskog tela.

1.3 Pravilno rukovanje i čuvanje hrane Čuvanje hrane na hladnom usporava razmnožavanje bakterija. Sve namirnice koje se lako kvare,

posebno meso, živina i riba, trebaju biti čuvane na hladnom mestu pre kuvanja ili konzumacije.

Pravilno kuvanje hrane ubija sve ili većinu bakterija, a držanje hrane na dovoljno niskoj temperaturi

nakon kuvanja sprečava razmnožavanje većine opasnih bakterija. Meso i jela koja sadrže meso uvek

bi trebalo temeljno kuvati. Jaja bi takođe trebalo dobro kuvati ili pržiti.

Hranu koja se kuva u vodi, trebalo bi kuvati u ključaloj vodi dovoljno dugo da postigne dovoljno

visoku temperaturu koja uništava bakterije.

Pripremljenu hranu bi trebalo jesti čim je skuvana. Hrana se ne sme čuvati na toplom mestu ili na

sobnoj temperaturi, jer su ove temperature idealne za brz rast bakterija.

Najbolje mesto za čuvanje sveže hrane je frižider ili zamrzivač. Ako to nije moguće, trebalo bi je

čuvati na najhladnijem mogućem mestu.

Budući da bakterijama treba vlaga za razmnožavanje, osušene namirnice kao što su zrnevlje iz

mahunarki, orasi, hleb i nekuvane žitarice, su manje opasne i mogu se čuvati na sobnoj temperaturi.

Hrana koja je hermetički zatvorena u konzervama, može se čuvati na sobnoj temperaturi sve dok se

konzerve ne otvore. Kada se konzerve otvore, hranu bi trebalo odmah pojesti ili staviti u čistu,

pokrivenu posudu i čuvati na hladnom mestu. Hranu ne bi trebalo ostaviti u konzervi nakon što je

otvorena.

11

Čak i u čistom okruženju, hrana će se vremenom pokvariti. Hrana uvek u sebi ima nešto bakterija i

one će se vremenom povećati i uzrokovati kvarenje. Zato je važno sledeće:

Za hranu sa deklaracijom, pažljivo pratiti uputstva o čuvanju.

Ne čuvati hranu predugo. Baciti je ukoliko izgleda pokvareno ili ima loš miris.

Ne ostavljati otpatke od hrane okolo da se bakterije ne bi proširile na namirnice koje će se

kasnije pripremati.

Sirovo meso, živina i riba zahtevaju posebnu brigu, jer uvek imaju bakterije na površini.

Pravilno kuvanje će uništiti ove bakterije i učiniti hranu sigurnom.

Opasne bakterije u hrani

Konzumiranjem hrane koja sadrži bakterije opasne za zdravlje, nakon određenog vremena (tzv.

inkubacijskog perioda) javljaju se simptomi bolesti odnosno trovanja. Dužina inkubacijskog perioda

može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, što zavisi od vrste i količine bakterija.

Salmonella spp.

Salmonella spp. je najčešći uzročnik trovanja hranom. Može se naći u sirovom mleku, jajima i mesu

kao i u proizvodima u kojima se ove namirnice nalaze u sirovom stanju. Važno je napomenuti kako

Salmonella spp. raste već u samoj hrani. Bakterija preživljava ako hrana nije pravilno termički

obrađena (izložena visokim ili niskim temperaturama), i izaziva bolest pod nazivom salmoneloza.

Bolest se prenosi kontaktom sa obolele na zdravu osobu. Zato je veoma važna lična higijena odnosno

pranje ruku pre jela, nakon toaleta i sl.

Campylobacter spp.

Campylobacter spp. je vrlo često uzročnik trovanja hranom. Najčešće se nalazi u mesu živine, crvenom

mesu, nepasterizovanom mleku i netretiranoj vodi. Iako se ne razmnožava u samoj hrani, vrlo brzo se

razmnožava u crevnom sistemu domaćina pa samo nekoliko bakterija u komadu slabo kuvane

piletine može izazvati bolest. Infekcija bakterijom Campylobacter obično ne izaziva povraćanje, ali

javlja se proliv, često krvav, koji je praćen trbušnim grčevima.

Listeria monocytogenes

L. monocytogenes, nalazimo u malom broju u mnogim namirnicama. U nekoj hrani, kao što su sirevi i

paštete koji polagano dozrevaju, moguće ju je naći u većem broju. Bolest, koju nazivamo listerioza,

nastupa unosom hrane koja sadrži veliki broj ovih bakterija, a najčešće se javlja kod rizičnijih grupa

kao što su trudnice, novorođenčad, starije osobe i osobe sa smanjenim imunitetom. Infekcije unutar

ovih grupa ljudi su često vrlo ozbiljne i opasne po život. Preporuka je da trudnice izbegavaju sireve

koji polako sazrevaju i sve vrste pašteta.

Escherichia coli

Mnoge su vrste E. coli su bezopasne, ali one koje proizvode verocitotoksin (VTEC) mogu izazvati

ozbiljne bolesti. Rizična hrana kojom se ova bakterija prenosi su:

1. nedovoljno pečena ili mlevena govedina

2. nepasterizovano mleko

3. nepravilno pasterizovano mleko

4. mleko zagađeno ovom bakterijom nakon pasterizacije

12

2. ISHRANA DECE PREDŠKOLSKOG I RANO- ŠKOLSKOG UZRASTA

2.1 Ishrana dece uzrasta od tri do pet godina Nutritivne navike su među najvažnijim stvarima koje dete uči. One imaju dugoročne efekte na

zdravlje i blagostanje i često ih je vrlo teško menjati.

Pravilna ishrana je dobra prevencija za nastanak nutritivnih problema kao što su gojaznost, slabe

kosti, diabetes, kardiovaskularne bolesti. Ona takođe pomaže da dete poraste do svog punog

potencijala.

Mnoge studije su pokazale da vrsta hrane koju roditelji daju deci od najranijeg stadijuma života ima

najveći uticaj u pogledu navika koje dete stiče po pitanju hrane. Najjednostavniji način da dete usvoji

zdrave nutritivne navike je da se roditelji hrane pravilno. Deca budno prate odrasle i imitiraju ih. Ako

roditelji nemaju dobre nutritivne navike, šanse da ih imaju njihova deca nisu najbolje. Drugi odrasli ili

deca sa kojima dete jede imaju takođe značajan uticaj na to kako će ono naučiti da jede. Često se

dešava da predškolsko dete jede u obdaništu i da neće da jede kad dođe kući. Ako se roditelj žali na to

u prisustvu deteta, skretanje pažnje na njegovo odbijanje, samo će potencirati takvo ponašanje.

Ako dete uživa u jelu zajedno sa ostatkom porodice, ono će naučiti socijalni aspekt ishrane, a to je

učešće u ishrani i prijatnom razgovoru u vezi dnevnih aktivnosti i uglavnom će slediti primer

roditelja. U danima kad je dete umorno, suviše gladno, ili neraspoloženo da čeka porodični ručak,

najbolje je da se dete nahrani ranije. Roditelji mogu detetu dati obrok odvojeno ili napraviti malu

užinu pre nego što stigne ručak.

U uzrastu od dve do pet godina apetit varira. Potrebno je te promene imati u vidu i poštovati. Jedan

od korisnih saveta je da se sačeka vreme kad je dete gladnije i onda mu ponuditi hranu. Apetit mlađih

predškolaca pojačava se tokom perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada su umorni ili uzbuđeni.

Najbolje je napraviti mirnu atmosferu, servirati hranu atraktivno, ostaviti je na stolu dovoljno dugo

(ne duže od 30 minuta) i ne komentarisati ponašanje deteta za stolom. Mnoga deca ostavljaju hranu

koja im je prvi put ponuđena. Deca, kao i odrasli, neku hranu vole, a neku ne. Nije neobično što

odbijaju novu hranu (treba je ponuditi desetak puta da bi se na nju navikli).

U nastavku teksta nalazi se nekoliko korisnih saveta vezanih za ishranu dece uzrasta 3 do 5 godina.

Hranu ne treba forsirati

Potrebno je izbegavati forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Deca nauče vrlo

rano da kontrolišu roditelje ostatkom jela. Ako dete odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata,

roditelj može da skloni tanjir i ograniči ili ukine užinu. Time se dete ne kažnjava jer je ono ponekad

suviše umorno da bi jelo, možda će se razboleti ili jednostavno nema apetit tog dana. Ako gubitak

apetita potraje potrebno je uraditi lekarski pregled sa laboratorijskim analizama.

Češći, a manji obroci

Deca najbolje znaju koliko će jesti. Ona su vrlo osetljiva na temperaturu hrane, većina ne voli suviše

toplu ili hladnu hranu. Njima se sviđa hrana u boji, neobično ukrašena. Treba izbegavati prekuvanu

hranu, jer uglavnom više vole sirovu ili obarenu. Takođe, ukusnije im je sočno, nego suvo meso.

13

Većina dece više voli da jede iz ličnog pribora za jelo, a to pomaže roditeljima u serviranju malih

količina hrane. Iako svako dete ima jedinstvene nutritivne navike, mogu se pratiti neka generalna

uputstva da bi se znalo da li dete uzima dovoljno odgovarajućih materija.

Raznovrsna hrana

Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad

dve godine je na šest glavnih grupa

namirnica, od kojih je svaka važna za

održavanje dobrog zdravlja. Zato detetu

treba ponuditi raznovrsnu ishranu iz svih

grupa namirnica:

hleb, žitarice, pirinač, testenina

povrće

voće

mleko, jogurt, sir

meso, riba, jaja, mahunarke

masti, ulja i slatkiši

Važno je ponuditi i raznovrsnu hranu iz

iste grupe. Različiti nutrijenti potrebni su

za različite uloge u organizmu.

Slatkiši obezbeđuju veliku količinu kalorija, a imaju malu nutritivnu vrednost. Zato ih treba ograničiti,

tim pre što, ako se zadrže na njima, izazivaju kvarenje zuba. Bolje je dati ih deci na kraju obroka kad

će obilje izlučene pljuvačke pomoći da se sa zuba spere kiselina koja izaziva karijes. To je model po

kome treba da se konzumiraju slatkiši, a za užinu je bolje dati voće.

Neki slatkiši, međutim, sadrže kvalitetne nutrijente (sladoled, griz), jer obezbeđuju dobar izvor

kalcijuma. U čokoladi ima dobrih sastojaka - gvožđe, magnezijum, kalcijum. Ona je pokretač

oslobađanja serotonina i endorfina u mozgu, koji podižu raspoloženje. Njena loša osobina je što je

opterećena kalorijama, štetna je za zube i smanjuje apetit za drugu hranu.

Deca vole užine

Posle navršene 2 godine može se ponuditi mleko sa 2% mlečne masti ili obrano mleko umesto

punomasnog mleka. Količinu treba ograničiti na oko 600 ml, a sok na 120 ml dnevno.

Užine bi trebalo ponuditi između obroka jer je detetu teško da kroz samo tri glavna obroka obezbedi

kalorije i nutrijente koji su mu potrebni. One su takođe zgodne za uvođenje nove hrane. Često će dete

odbiti hranu u glavnom obroku, ali će je prihvatiti za užinu. Ona će mu obezbediti mnogo više od

kalorija. Za užinu se može dati: pecivo, mesni sendvič, voće, voćni sok, jogurt, sir ili mleko.

Navike u ishrani koje treba izbegavati su: korišćenje bočice, veće količine slatkiša, guste sokove,

zaslađene žitarice, čips, smoki.

Nikada ne insistirati da se sve pojede

Roditelji ne bi trebali da budu ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u formiranju nutritivnih navika kod

svoje dece. Uloga roditelja je da ponudi raznovrsnu hranu, ali nikada ne treba insistirati da se ona

pojede po svaku cenu, jer se tako može napraviti neprijatna scena i kod deteta stvoriti odbojan stav

prema određenoj vrsti hrane.

14

Posle navršene druge godine (do četvrte) dete treba da uzme 1300 kalorija za 24 sata za normalan

rast i dobijanje u težini.

Kalorijske potrebe, međutim, variraju u zavisnosti od aktivnosti, kao i od građe i metabolizma, pa

roditelji ne treba da brinu ako dete ne jede onoliko koliko očekuju.

Deca uzrasta od dve do pet godina obično porastu oko sedam santimetara i dobiju u telesnoj masi oko

dva kilograma godišnje.

Osnova ishrane u ovom uzrastu slična je ishrani odraslih, ali se količina znatno razlikuje.

Tabela 1.4 Karakteristike i sposobnosti deteta od 2. do 4. godine

Uzrast Karakteristike i sposobnosti deteta

2 godine

može da definiše šta voli, a šta ne može biti veoma zahtevno apetit opada jer se rast usporava odugovlači sa jelom voli da pomaže u kuhinji drži čašu i šolju jednom rukom kašiku stavlja ravno u usta bolje žvaće hranu

3 godine

pravilno se služi viljuškom i kašikom traži omiljenu hranu (zahteva slatkiše) može zahtevati jednu vrstu hrane nekoliko dana uglavnom više voli sirovo povrće od kuvanog voli da se igra spremanja hrane i serviranja poboljšan mu je apetit i interesovanje za hranu

4 godine

za vreme obroka voli da priča može da jede tvrdu hranu više voli obojenu, atraktivnu hranu voli odvojenu hranu na tanjiru koristi viljušku i nož apetit postepeno raste

Tabela 1.5 Predlog dnevnog jelovnika

Doručak žitarice sa mlekom kajgana od jednog jajeta, kriška hleba, 30 g sira, šolja mleka ili jogurta

Užina voće ili voćni sok

Ručak pečena riba, brokoli i karfiol kuvani ili zapečeni sa ribom, parče hleba juneće ćufte u sosu od paradajiza, makaroni

Užina voće ili voćni sok

Večera makaroni sa sirom, mleko pečena riba (50 g), krompir salata, malo parče hleba, jedna šolja mleka ili jogurta

2.2 Ishrana dece uzrasta od pet do sedam godina Pri kraju predškolskog uzrasta, deca obično počinju više da jedu. Mnogo su otvorenija za prihvatanje

nove hrane, mada još uvek žele onu koja im je omiljena. Shvataju da je hrana osnovni uslov života i da

je raznovrsna ishrana neophodna za rast i svakodnevne aktivnosti.

Stariju predškolsku decu je lakše hraniti nego mlađu, jer uživaju u jelu i rado prihvataju nove ukuse.

15

U ovom uzrastu, detetu je potrebno oko 1800 kalorija dnevno. Zadovoljavajuća ishrana mora da

obezbedi odgovarajuću količinu kalorija i hranljivih sastojaka.

Što se tiče dece starije od pet godina, njihove navike u ishrani su u velikoj meri utemeljene na

uticajima iz porodice u ranijem uzrastu. Zato je važno da čitava porodica ima zdrave navike u ishrani.

Deca mogu sa roditeljima da idu u kupovinu, planiraju šta će biti na jelovniku za taj dan, zajedno

pripremaju hranu. Učešće u ovim aktivnostima će povećati interesovanje za jelo.

Obroci male zapremine

Deca ovog uzrasta još uvek imaju velike nutritivne zahteve. Unos energije će, svakako, biti dovoljan

kroz redovne obroke i užine, koje treba bazirati na osnovnim grupama namirnica.

Neophodno je da svi obroci budu male zapremine. Jer, ako je unos hrane veći, postoji opasnost da se

dete ugoji, naročito ako je fizički neaktivno. Ukoliko dete dobija u telesnoj masi, treba ga uključiti u

neki sport ili rekreaciju: šetnja, vožnja bicikla, fudbal, plivanje i sl. Izbegavati masne i zaslađene

obroke. Kada je gojazno, dete zahteva dobro izbalansiranu ishranu, sa neophodnim nutrijentima koji

obezbeđuju rast i razvoj.

Pravo na izbor hrane

Dobra ishrana ne znači da dete ne može da jede ono što voli ili da mora da jede ono što ne voli. Ona

podrazumeva raznovrsnost i umerenost. Izbor onog što ćemo da jedemo je važno za postizanje

dobrog zdravlja. Dete može da izabere izvesnu hranu zato što je ukusna ili zato što je na raspolaganju.

Redovni obroci i hranljive užine uključuju hranu bogatu ugljenim hidratima, voće i povrće, mlečne

proizvode, ’’mršavo’’ meso, ribu, živinu, jaja, mahunarke. Potrebno je ponuditi i dosta tečnosti,

posebno ako je toplo vreme ili je dete fizički aktivno. Voda obezbeđuje dobru hidriranost organizma

bez unosa kalorija. Osim vode, treba mu dati mleko i nezaslađene voćne sokove.

Doručak, ručak, večera

Doručak je veoma važan obrok jer obezbeđuje energiju za igru u ranom delu dana ili aktivnosti u

školi. Deca koja doručkuju su mnogo živahnija, energičnija i kreativnija, a postižu i bolji uspeh u školi

od dece koja izbegavaju obroke. Dobar doručak čine složeni ugljeni hidrati i jednostavni šećeri (hleb,

žitarice, voće, povrće), proteini (mlečni proizvodi, jaja) i malo masti. Ugljeni hidrati obezbeđuju bržu

energiju, ali brzo prolaze kroz želudac, pa doručak sastavljen samo od njih čini dete u podne prilično

gladnim. Ali, kada se dodaju mleko, jogurt, sir, jaja i slično hrana ostaje duže u želucu i obezbeđuje

kontinuiranu energiju.

Ručak je takođe važan, jer obezbeđuje energiju za ostali deo dana. On treba da sadrži belančevine,

masti, gvožđe, vitamine A i C i kalcijum.

Večera je «najnaporniji» obrok za većinu dece ovog uzrasta, pošto mnoga od njih imaju užinu u vrtiću.

Roditelji ne bi trebali da detetu prepune tanjir, niti da ga forsiraju da sve pojede ako nije gladno.

Takođe, ako roditelji znaju da dete ne voli hranu koja je planirana za taj obrok, mogu da je kombinuju

sa onom koju voli i uključe ga u pripremanje. Detetu će biti zabavnije da jede obrok u čijoj je pripremi

samo učestvovalo.

Ishrana treba da ima dobru proporciju namirnica iz svih šest grupa - da bi obezbedila dovoljno

hranljivih materija kao što su proteini, vitamini, minerali, vlakna, bez mnogo masti i šećera.

16

Raznovrsnost u ishrani

Deci uzrasta preko pet godina treba ponuditi manje porcije, čija je sadržina raznovrsna, tako da bude

zastupljena hrana iz svih grupa.

Grupa žitarica kao osnovna u piramidi ishrane, trebalo bi da jednim delom bude sastavljena od

integralnih žitarica, koje sadrže vlakna, jer mogu da smanje rizik od nastanka hroničnih bolesti.

Žitarice takođe sadrže mnogo drugih hranljivih materija važnih za rast i razvoj.

Voće i povrće imaju udela u specifičnim nutritivnim potrebama organizma.

Mlečni proizvodi su izvor vitamina D i kalcijuma. Pošto istu količinu sadrže nemasni kao i punomasni

proizvodi, bolje je koristiti ove prve. Izvori proteina su «mršavo» meso, živina, riba, ali i mahunarke.

Masti, ulja i slatkiši se nalaze na vrhu piramide - u najmanjoj količini, da bi se označilo njihovo

ograničeno korišćenje u ishrani. Treba izbegavati hranu bogatu šećerom, gde se ubrajaju i određeni

sokovi, naročito gazirani. Umesto toga, ponudite detetu mleko, nezaslađene voćne sokove (sveže

ceđene) i vodu.

Ograničite unos slane hrane, deca uzrasta pet do sedam godina ne treba da konzumiraju više od 3

grama soli dnevno.

Preporuke u ishrani

Povećati količine skrobne hrane (pirinač, makarone, hleb, krompir) - kao glavnog dela obroka

Uvesti povrće i voće u sastav obroka

Uključiti u ishranu namirnice bogate vlaknima

Spremati hranu sa manje masti

Ograničiti hranu bogatu mastima - kao što su različiti sosovi, pite, prženi krompir i druga pržena

hrana

Koristiti masti sa nezasićenim masnim kiselinama (maslinovo ulje) – ukoliko za to postoje

mogućnosti

Koristiti so i slanu hranu umereno

Umereno dodavati šećer

Tabela 1.6 Način pripreme hrane

Namirnice Zdravo Delimično zdravo Nezdravo

Pirinač Kuvan Rižoto Pržen

Hleb Hleb od celog zrna Beli hleb Kroasani i kolači

Testenina Kuvana Gratinirana Pržena u dubokoj masnoći

Krompir Pečen Krompir pire Pržen u dubokoj masnoći

Povrće Kuvano Spremljeno sa malo ulja Pržen u dubokoj masnoći

Salata Zelena salata Sa malo ulja (maslinovog) Salata sa majonezom

Riba Kuvana Pečena Pržena

Piletina Na roštilju Pržena Pohovana

17

2.3 Posledice nepravilne ishrane Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih poremećaja, urađena je na osnovu

rezultata studije ''Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva

Srbije'' iz 2000. godine. Dobijeni podaci predstavljaju zvanične statistike o oboljevanju i umiranju,

kao i ankete porodične ishrane u periodu od 14 godina.

Rezultati istraživanja pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u

toku dana, a najčešće se preskače doručak.

Isključivo beli hleb jede 60 % mladih i 50 % odraslih.

Nedovoljno se unosi voće i povrće, 5 do 6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske zdravstvene

organizacije, a takođe je zabeležen nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana.

Ribu nikada ne jede oko 60 % dece i mladih.

Alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, a svaka četvrta osoba smatra da alkohol nije

štetan.

Unos masti, pogotovo životinjskih je preveliki.

Prosečan unos kalcijuma i gvožđa je nedovoljan.

Dodatne faktore rizika predstavlja to što je više od 60 % ispitanika nedovoljno fizički aktivno, dok

su svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30 % adolescenata pušači.

Pušenje uništava vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća.

Više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponašanje nije važno za nastanak hroničnih bolesti

i da nisu odgovorni za obolevanje.

Većina stanovnika Srbije ne prepoznaje šta predstavlja rizično ponašanje po zdravlje.

Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama (manjak masti),

hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini.

Bolesti kardiovaskularnog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji učestvuju sa skoro 60 % i još

uvek imaju rastuće trendove. U ovim bolestima koronarna bolest učestvuje sa preko 19%. U

poslednjoj deceniji porasla je stopa umiranja od koronarne bolesti u Srbiji kod oba pola za oko

30%.

Tabela 1.7 Posledice nepravilne ishrane u Srbiji

Nutritivna anemija

25 % dece ispod 7 godina

14 % adolescenata

27 % odraslih

Gojaznost

10 % dece i omladine

37 % predgojaznih odraslih

17 % gojaznih odraslih

Pothranjenost

17-20 % dece

13 % omladinaca

5-15 % odraslih

Hipertenzija - povišen krvi pritisak 5 % dece i omladine

40 % odraslih

Dislipidemije - manjak masti 6-8 % dece i omladine

preko 30 % odraslih

18

Broj bolesti koje se povezuju sa nekvalitetnom ishranom raste iz dana u dan. U daljem tekstu navedene su najrasprostranjenije bolesti današnjice. Gojaznost se definiše kao povećanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu za 15%. Svakih pola kilograma iznad idealne težine skraćuje životni vek za mesec dana. Neki od dodatnih medicinskih problema koje gojaznost može izazvati su: hipertenzija, kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja, hiperholesterolemija, šećerna bolest, karcinom, psihički poremećaji, komplikacije u trudnoći i druge. Neke od njih su opisane dalje u tekstu.

o Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora.

o Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija nastaje kada srce nije u mogućnosti da

normalnim funkcionisanjem sprovede krv i kiseonik u tkiva i organe, zbog prepreka koje nastaju u arterijama. Otpori koje srce savladava usled suženosti, krtosti, tvrdoće i smanjenja elastičnosti vena i arterija naprežu rad srca i vremenom dovode do slabljenja srčanog mišića. Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se posledice hronične hipertenzije najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i očima.

o Arteroskleroza je jedna od najčešćih posledica povišenog krvnog pritiska i nastaje kada

se visok krvni pritisak ne leči, pa dolazi do gubitka elastičnosti zidova arterija. Ova bolest je posledica masnoća koje se kreću po organizmu i brže se utiskuju u zidove arterija.

o Srčani udar nastaje kada dođe do začepljenja arterija koje snabdevaju srce krvlju i uslčed

toga nema dotoka krvi u srčani mišić. Karijes nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja šećera, koji u dejstvu sa ugljenim hidratima, bakterijama i plakovima stvara naslage koje napadaju zubnu gleđ i dovode do kvara zuba. Veoma je važno znati da često uzimanje šećera i ugljenih hidrata ubrzava nastajanje ove bolesti i zbog toga deci ne treba davati prekomerno i često konzumiranje slatkiša i veštačkih napitaka. Alergija predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunog sistema pojedinca na materije iz našeg okruženja, a na koje većina ne reaguje, jer suštinski ne pretstavljaju pretnju. Sklonost ka alergiji je nasledna i oko 30 % populacije je sklono ovim poremećajima, a kod 20 % populacije se ona i ispolji. Broj obolelih je u stalnom porastu u svetu i kod nas. Anemija ili malokrvnost nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca ili broja molekula hemoglobina. Najčešće se javlja usled nedostatka gvozđa ili folne kiseline u organizmu, kao i vitamina B6, B12 i bakra. Krv se sastoji od 3 tipa ćelija (crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i krvnih pločica) koje cirkulišu krvotokom. Eritrociti (crvena krvna zrnca) sadrže protein hemoglobin koji prenosi kiseonik iz pluća do svih ćelija u organizmu. Anemija je stanje nedostatka crvenih krvnih zrnaca, a samim tim i manjka hemoglobina, zbog čega je prenošenje kiseonika ka organima kao što su mozak, srce i mišići smanjeno. Kada je broj eritrocita smanjen, srce radi brže u pokušaju da većim proticanjem krvi nadoknadi manjak kiseonika u krvi siromašnoj eritrocitima.

19

2.4 Značaj fizičke aktivnosti na zdravlje dece Statistika kaže da preko 70% dece u svetu ima problem sa prekomernom telesnom težinom i da se

svake godine taj procenat uvećava. Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da su deca u Srbiji sve

manje fizički aktivna i da većina dece ima probleme sa krivom kičmom, ravnim stopalima i

prevelikom težinom, što je uglavnom posledica pasivnog načina života.

Fizička aktivnost ne samo da obezbeđuje bolju kondiciju i koordinaciju, već i poboljšanje pamćenja i

pravilno razvijanje dečijeg mozga. Telo je izuzetno inteligentan sistem i istraživanja dokazuju da se

mozak dece intenzivnije razvija ukoliko su oni fizički aktivni. Neka istraživanja su dokazala da deca

čak i bolje uče kada to rade uz neku fizičku aktivnost. Bavljenje sportom daje organizmu više

kiseonika, a samim tim mozak bolje funkcioniše.

20

3. SAVETI ZA RODITELJE

Detetu ponuditi raznovrsnu hranu (obilje žitarica, voća i povrća).

Odabrati ishranu sa manje slatkiša i soli.

Servirati namirnice bogate vitaminom C sa onima koje su bogate gvožđem (meso, tamno

zeleno povrće).

Servirati sveže voće kao desert.

Uvek koristiti mršavo meso. Meso je nekad teško za žvakanje, zato koristiti mleveno juneće

meso, ribu.

Meso je mekše kad se kuva ili dinsta u sopstvenom soku, poklopljeno.

Uravnotežiti hranu koju dete jede sa njegovom fizičkom aktivnošću.

Ishrana bi morala da obezbedi dovoljno gvožđa i kalcijuma za potrebe organizma u razvoju.

Uključiti dete u spremanje hrane.

Kombinovati hranu različite boje i strukture, to će povećati detetov interes za hranu.

Tolerisati dečije manire za stolom. Potrebno je primerom pokazati dobre manire, dete će učiti

po modelu.

Prilagoditi ambijent obroku, odabrati odgovarajuću stolicu, pribor za jelo.

Sprovesti rutinu pranja ruku pre i posle obroka.

Ne očekivati da će dete sedeti tokom čitavog obroka. Ono može ustati od stola ako je završilo.

Servirati obrok dosledno. Planirati obrok pre nego što dete postane suviše gladno, umorno ili

iritirano.

Ne galamiti ako obrok ostane netaknut.

Ako jede dosta svežeg voća, povrća i žitarica, detetu predškolskog i rano školskog uzrasta

neće biti potrebni dodatni vitamini.

Vitamini koji potiču iz hrane najlakši su za korišćenje i u najboljim su kombinacijama.

Ovo poglavlje vodiča o zdravoj ishrani dece je pre svega namenjen vasptačima/učiteljima odnosno

onim saradnicima koji direktno rade sa roditeljima romske dece i dece i mladih osoba sa

invaliditetom. Informacije koje se ovde nalaze se mogu koristiti za dizajniranje predavanja i radionica

za odrasle, a mogu se koristiti pri izradi brošura i lifleta koji govore o ishrani dece predškolskog i

rano školskog uzrasta.

Značajno je roditeljima govoriti o važnosti zdrave ishrane za rast i razvoj deteta, kao i za formiranje

navika vezanih za pravilnu ishranu. Isto tako važno je da prilikom pripreme radionica za roditelje

vaspitači/učitelji odnosno saradnici imaju u vidu mogućnosti roditelja odn. njihov materijalni status i

uslove života koji mogu da obezbede da se dete zdravo i pravilno hrani. Kod korisnika projekta za

podršku romskoj deci i deci i mladim osobama sa invaliditetom u obrazovanju ponekad su

dominantni problemi vezani za opšte materijalno stanje i uslove života, tako da je pitanje zdrave i

pravilne ishrane često poslednje kojim se roditelji ove dece bave.

Međutim, postoje beskonačne mogućnosti dizajniranja aktivnosti koje bi i najugroženijima u lokalnoj

zajednice bile prihvatljive ako pored toga uzimaju u obzir i njihove dominantne probleme. Neke od

sledećih poglavlja daju osnovne informacije uz pomoć kojih vaspitači/učitelji, saradnici mogu da

prilagode svoje aktivnosti sa decom i roditeljima na način koji oni smatraju najadekvatnijim.

21

3.1 Šta treba da sadrži zdrava ishrana? Osnova zdrave ishrane dece, kao i odraslih, je u korišćenju što raznovrsnijih namirnica koje će

doprineti unos hranljivih materija, vitamina i minerala potrebih za rast i razvoj, a istovremeno će

oblikovati zdrave navike hranjenja.

Potrebno je da dete uzima što više sveže pripremljene hrane. Gotova hrana iz prodavnica sadrži

previše soli, šećera i zasićenih masti, a često ima mnogobrojne aditive kao što su pojačivači aroma,

boje i slično. U svakodnevnu ishranu uključiti voće i povrće. Voće je najbolje sveže (sirovo) i

neoguljeno. Preporučljivo je da se odabere što šarenije povrće/voće jer se time dobija veći spektar

vitamina i ostalih nutrijenata.

Mahunarke su dobar izvor proteina, dok važan izvor energije za dete predstavljaju žitarice i

namirnice kao što su hleb, pirinač, testenine. Dete treba navikavati na namirnice od celog zrna i

izbegavati upotrebu prečišćenih žitarica odnosno namirnice dobijene od belog brašna.

U ishrani dece veliku ulogu ima meso jer je važan izvor proteina i gvožđa. Detetu treba ponuditi pre

svega nemasno meso, živinu i ribu. Ishrana koja ne sadrži namirnice životinjskog porekla (mleko,

mlečni proizvodi i jaja) nije dobra za decu jer su telu za rast i razvoj potrebne hranljive materije koje

se ne mogu dobiti unošenjem samo voća ili povrća.

Najkoncentrisaniji izvor energije su masti. Količina masti u ishrani dece treba bude malo veća nego u

ishrani odraslih. Ovo se može osigurati unošenjem sireva, maslaca, jaja i mesa. Isto tako se

preporučuje da dete unosi punomasno ili delimično obrano i neobrano kravlje mleko.

Idealno je da svaki dan dete popije oko pola litre mleka. Mleko je odličan izvor kalcijuma, proteina i

vitamina. Namirnice koje sadrže masti, važne su i zbog vitamina A, D, E i K koji su prisutni u mastima.

Šećer i slatkiše je potrebno izbegavati jer su to prazne kalorije. Dete njima smanjuje glad i želju pa i

potrebu za zdravim namirnicama. Pored toga šećer uzrokuje karijes i u većim količinama utiče na

razvoj šećerne bolesti. To ne znači da detetu treba potpuno zabraniti unos slatkiša, ali ograničiti

količinu i odrediti vreme, a najbolje nakon glavnog obroka.

Osim hrane koja sadrži puno šećera, preporučljivo je izbegavanje i namirnica sa puno soli, ali i

namirnica i napitaka sa kofeinom (Coca-Cola) koji nisu primerne za decu. Najzdravije piće kako za

odrasle tako i za decu je voda ili voćni sok, najbolje prirodan sok bez šećera i razređen s vodom.

U nastavku teksta možete pronaći neke od najčešćih dilema roditelja koja su vezana za ishranu dece.

Voće ili sok

Voće je ukusno, hranljivo i poboljšava apetit. Serviranje 100% prirodnog soka može pomoći ako dete

neće da uzima voće. Ali suviše soka obara apetit za mleko i drugu hranu, pa će tako veći deo kalorija

poticati od ugljenih hidrata, a manji od proteina.

Sokovi su bogati vitaminima i mineralima, ali celo voće nudi neke prednosti. Voće je dobar izvor

vlakana što sok nije. Ista količina voća ima manje kalorija od odgovarajuće količine soka.

Veća količina soka vodi u gojaznost, razvija karijes, dovodi do dijareje i drugih gastrointestinalnih

problema kao što su ekscesno stvaranje gasova, naduvenost i bol u trbuhu.

22

Pranje ili ljuštenje voća

Česta dilema roditelja je da li je dovoljno samo oprati voće ili je neophodno da se ono oljušti. Bez

obzira na činjenicu da se u kori voća nalaze nutritivna vlakna i različiti vitamini, ljuštenjem kore u

velikoj meri se odstranjuju štetne i otrovne materije kao što su pesticidi i hemikalije kojima se voće

prska. Mnogi pesticidi ostaju spolja na ljusci, pa ljuštenje značajno smanjuje njihovo prisustvo.

Opasnost od pesticida, koji su štetniji za decu nego za odrasle, veća je od gubitka vitamina.

Podgrevanje “zimskih jela”

Podgrejano jelo ne može da uništi sve bakterije koje su se našle na sobnoj temperaturi ili pri

nepravilnom čuvanju. Visokoproteinska hrana kao što su jela od mesa podložnija je razvoju opasnih

bakterija, pa se preporučuje da se pojede u toku dva dana.

Žumance - uvek termički obrađeno

Sirova jaja su najpoznatiji izvor salmonele koja je izazivač teške crevne infekcije koja se manifestuje

temperaturom, bolom u trbuhu, dijarejom. Salmonela se obično nalazi u žumancetu. Salmonela se

uništava na 71 C, pa je potrebno jaje kuvati dok žumance postane tvrdo (6 -7 min).

Umućeno jaje sa šećerom je opasno za decu.

3.2 Najčešće greške u ishrani dece Bez mleka

Ishrana bez mlečnih proizvoda i nadoknade kalcijuma deci donosi pokvarene zube i loše kosti. A

budući da kosti rastu do 20-te godine, slabe kosti u tinejdžerskim godinama znače slabe kosti za ceo

život i vrlo moguću osteoporozu.

Strah od crvenog mesa

Crveno meso povezuje se s pojavom tumora, ali majke koje su zbog toga potpuno izbacile crveno

meso iz jelovnika svoje dece verovatno su previdele značaj gvožđa koje se nalazi u mesu koje je

neophodno za razvoj mozga i rast kostiju.

Previše mesa - premalo žitarica

Ponekad roditelji preteruju sa mesom na štetu ugljenih hidrata. Dijeta bogata mesom, ribom i

salatom ne daje dovoljno energije za aktivan tinejdžerski život. Deci, a posebno onoj koja se bave

sportom, potrebna je konstantna nadoknada energije, a to se najbrže postiže ugljenim hidratima.

Izgladnjivanje

Pre i posle konzumacije velike količine hrane nastupa faza izgladnelosti. Dodajući tome naviku

preskakanja doručka, telo može ponekad da bude bez hrane i 12 do 18 sati, nakon čega ponovno sledi

uzimanje preobilnih obroka. Na taj način nagle energetske zalihe u organizmu skladište se u masno

tkivo. Organizam koji nema stalan i siguran priliv energije i hranjivih stvari razvija nepoželjne

metaboličke navike, a telo, ni u stanju izgladnelosti ni u stanju prezasićenosti ne daje svoj maksimum.

Preskakanje doručka

Osim što obnavlja energetske zalihe tela za novi dan, zdrav doručak od integralnih žitarica i mlečnih

proizvoda održava uravnoteženom koncentraciju šećera do idućeg obroka, poželjno do ručka.

23

Na taj način za ručak bi trebalo konzumirati razumne količine hrane, jer telo prethodno nije bilo u

stanju izgladnelosti.

Manjak tečnosti

Voda je neizostavna za pravilno funkcioniranje svih telesnih ćelija. Osim što smiruje žeđ, voda nas

čini i manje gladnim, pomaže ispiranju toksina iz tela. Gazirani sokovi nisu poželjni. Njihov uticaj na

organizam je dehidrirajući. Manje od pet čaša vode dnevno takođe je loša navika.

Za pravilan rast i razvoj deteta postoje namirnice koje su od izuzetne važnosti, a koje bi dete trebalo

da unosi:

Mahunarke

Mahunarke su jednostavan i praktičan paket supernutritijenata koji balansiraju šećer u krvi, a to

značajno umanjuje rizik od dečije gojaznosti. Mahunarke su veoma bogate proteinima, ugljenim

hidratima, gvožđem, mineralima i vitaminima, a imaju više belančevina od bilo koje druge biljke.

Tu se ubrajaju: grašak, pasulj, bob, sočivo, soja. Ovo povrće poseduje mnogo veći sadržaj proteina

od ostalih grupa povrća. Mahunarke se takođe povezuju sa dužim životnim vekom i manjim

rizikom od pojave tumora, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.

Spanać

Spanać je jedna od nutritivno najvrednijih namirnica iz grupe povrća. Zbog velikog prisustva

minerala i vitamina spanać zovu "kraljem povrća". Spanać sadrži visok procenat antioksidansa

koji čuvaju kožu od oštećenja. Takođe popravlja funkciju imuniteta. Pored ovoga spanać ima

visok procenat vitamina K i magnezijuma, elementa koji su važni za zdravlje kostiju.

Orasi

Orasi su odlična namirnica kojom u obrok možemo dodati hranljive sastojke, zanimljiv ukus i

hrskavost. Dostupni su nam tokom čitave godine, a najznačajniji su zbog čuvenog sastojka omega-

3 koji pomaže u zaštiti kardiovaskularnog sistema, u poboljšavanju kognitivnih funkcija, a ima i

antiinflamatorno dejstvo kod astme, artritisa, psorijaze i dr. Jedna šaka oraha sadrži 2,6 grama

omega 3 masnih kiselina ključnih za razvoj mozga, poboljšanje funkcija imuniteta i za

kardiovaskularno zdravlje. Orasi sadrže visok procenat melatonina koji pomaže deci da imaju

kvalitetan san i istovremeno doprinosi prevenciji kancerogenih oboljenja.

Borovnice

Borovnica je proglašena za najbogatiji izvor antioksidansa od 40 različitih vrsta plodova voća i

povrća. Istraživanja su pokazala da borovnice usporavaju proces starenja, zaustavljaju početne

faze razvoja karcinoma, poboljšavaju funkciju vida, kao i cirkulaciju uopšte, pomažu pri kontroli

dijabetesa itd.

24

3.3 Alergijske reakcije na hranu Kada se detetu dijagnostifikuje alergija na hranu, važno je znati sledeće:

Kako prilagoditi ishranu deteta

Kakve pripreme treba napraviti za slučaj da dođe do alergijske reakcije

O alergijama na hranu

Kada neko ima alergiju na hranu, njegov organizam reaguje kao da je u organizam uneto nešto štetno.

Kao rezultat toga, imuni sistem, koji se bori sa infekcijama i bolestima, stvara antitela da bi se borio sa

supstancom u hrani koja provocira alergiju.

Sledeći put kada osoba dođe u kontakt sa tom hranom, dodirom, konzumiranjem ili udisanjem, telo

otpušta hemikalije, uključujući hemikaliju koja se naziva histamin, da bi se „zaštitilo“. Ove hemikalije

pokreću simptome alergije, koji mogu uticati na respiratorni sistem, kožu, kardiovaskularni sistem i

slično. Ovi simptomi mogu uključivati curenje nosa, kožni svrab, peckanje jezika, usana ili grla, otoke,

bol u predelu abdomena ili teško disanje.

Ljudi često mešaju alergiju na hranu sa netolerantnošću na hranu, zbog sličnih simptoma. Simptomi

netolerancije na hranu mogu uključiti podrigivanje, loše varenje, gasove, glavobolju, nervozu.

Netolerantnost na hranu ne uključuje imuni sistem, može biti prouzrokovana nesposobnošću varenja

određenih supstanci, kao što je laktoza, i uglavnom nije opasna.

Uobičajene alergije na hranu

Dete može biti alergično na bilo koju hranu, ali ovih osam uobičajenih alergenata čine 90% svih

reakcija kod dece:

mleko

jaja

kikiriki

soja

pšenica

lešnik (orah, indijski orah)

riba

školjke

Često, većina dece prerastu alergiju na određenu hranu. Oko 80% onih koji su alergični na mleko

preraste alergiju. Dve trećine alergija na jaja i 80% alergija na pšenicu prođu do pete godine.

Druge alergije na hranu je teže prerasti. Samo oko 20% ljudi sa alergijom na kikiriki i 10% alergičnih

na lešnik preraste ove alergije. Alergije na ribe i školjke se obično još više razviju.

Reakcije na hranu koja izaziva alergiju mogu varirati u zavisnosti od individualnih karakteristika.

Neke mogu biti veoma blage i mogu uključivati samo jedan deo tela, dok druge mogu biti opasnije

izazivajući komplikacije. Reakcije se mogu pojaviti u roku od par minuta ili u roku od par sati posle

kontakta sa hranom.

Reakcije na hranu koja izaziva alergije se mogu pojaviti na:

Koži: crvena ispupčenja koja svrbe; ekcem; crvenilo i oticanje lica ili ekstremiteta; svrab i

oticanje usana, jezika i usta (reakcije na koži su najuobičajenije reakcije);

Digestivnom traktu: bol u predelu abdomena, mučnina, povraćanje ili dijareja;

Respiratornom traktu: curenje ili zapušenost nosa, kijanje, kašljanje, teško disanje;

Kardiovaskularnom sistemu: nesvestice.

Ukoliko postoji sumnja da dete ima alergiju na hranu, potrebno je odmah konsultovati lekara.

25

3.4 Ishrana tokom i posle bolesti Deci je tokom bolesti neophodna kalorična hrana, kako bi dete imalo dovoljno energije za borbu

protiv bolesti.

Bolesno dete često ima smanjen apetit, tako da roditelji moraju da se potrude da ga motivišu da jede,

davanjem hrane koju dete voli u obliku koji se lako guta. U ishrani starije dece preporučuje se žuto ili

narandžasto povrće, voće, prokuvano zeleno, lisnato povrće i mnogo tečnosti. Zbog energetskih

potreba hrani dodati malo ulja. Kada se stanje deteta poboljša, treba mu dati dodatnu količinu hrane,

kako bi se nadoknadio gubitak tokom bolesti.

26

PRILOG 1 - Predlog jelovnika po danima za vrtić

Dan Doručak Užina I nedelja

Ponedeljak Kačamak, jogurt, mleko Keks, mleko/čaj

Utorak Puter kifla sa kremom, mleko Voće

Sreda Džem, margarin, hleb, mleko Griz, čokoladno mleko

Četvrtak Sendvič sa šunkom i sirom, kiselo mleko Voće

Petak Žitarice sa mlekom/čokoladnim mlekom Štrudla sa makom, sok

II nedelja

Ponedeljak Kifla, viršla, jogurt Voće

Utorak Žitarice sa mlekom/čokoladnim mlekom Slani stapić, voćni jogurt

Sreda Zdenka sir, bareno jaje, hleb, jogurt Voće

Četvrtak Palenta sa sirom, kiselo mleko Lenja pita, mleko

Petak Buhtla sa džemom, mleko/čaj Voće

III nedelja

Ponedeljak Pita sa sirom, kiselo mleko Puding

Utorak Sendvič, sok / čaj Voće

Sreda Žitarice sa mlekom/čokoladnim mlekom Sutlijaš

Četvrtak Eurokrem, hleb, mleko Voće

Petak Pašteta, hleb, jogurt Voćni kolač, mleko

27

PRILOG 2 - Radionice za decu na temu zdrave hrane

1. Početno slovo imena

Deca sede u krugu. Zadatak igrice je da svako dete kaže svoje ime ili nadimak i naziv jednog voća ili

povrća koje počinje istim slovom, a koje dete voli da jede. Npr. Kića-Krompir.

Igra se nastavlja u krug. Igra može da se produži i da sledeći zadatak bude da svako od učesnika kaže

ime jednog voća, svoje ime ili nadimak i ime jednog povrća kojima je zajedničko početno slovo. Npr.

Kajsija- Kića-Krompir.

2. Intervju

Deca sede u krugu. Vaspitač podeli decu u parove ali tako da parove čine ona deca koja se slabije

poznaju ili druže. Prvo dete ima zadatak da za 3 minute sazna što više o voću i povrću koje voli da

jede njegov par. Zatim se zamene uloge. Kada deca obave intervju, vraćaju se opet u krug i svako dete

predstavlja svog para. Igra može da se dopuni sa dodatnim zadatkom da dete kada predstavlja svog

para ustane i stane iza njega i da se obraća ostatku grupe u prvom licu.

3. Tražiš Me-Tražim Te

Potreban materijal

Različito voće (dva komada različitog voća) čiji broj će zavisiti od broja dece prisutnih na

radionici

Džak ili kesa u koju će se voće staviti

Opis radionice

Voditelj podeli decu tako da sednu u dva koncentrična kruga. Zadatak je da svako dete koje sedi u

manjem krugu uzme jedno voće iz džaka i postavi ga u centar kruga. Zatim će deca koja sede u većem

krugu, jedan po jedan, uzimati po jednu voćku isto iz džaka. Zadatak je da svako dete pronađe svog

para koji je izabrao isto voće. Deca mogu na kraju kratko da objasne zašto su baš to voće izabrali.

4. Pogodi šta je... (dodiri)

Potreban materijal

Džak

Različito voće i povrće

Opis radionice

Radioničar treba da u veliki džak stavi što više različitog voća i povrća. Zadatak svakog deteta je da na

osnovu dodira, ne gledajući, pogodi koje voće ili povrće je u pitanju.

Igra može da se produži tako da jedno dete stavi ruku u vreću i da ne pogađa koje voće/povrće je u

pitanju već da saopšti samo svoj doživljaj, a ostala deca treba da pogode šta je u pitanju (npr. „To je

nešto tvrdo, glatko, teško...“).

5. Pogodi šta je...(njuškanje)

Potreban materijal

Različito voće i povrće

Opis radionice

28

Radioničar treba da izabere što više različitog voća ili povrća. Zatim treba da zamoli decu da zatvore

oči i da na osnovu mirisa pogode koje voće/povrće je u pitanju.

Kada se isprobaju različiti mirisi, može se razgovarati o tome kakve asocijacije, misli i osećanja u

njima izazivaju pojedini mirisi, kako bi svet izgledao da voće nema svoj miris, ima li stvari koje ne

mirišu?

6. Ukus, Dodir, Miris

Potreban materijal

Različito voće i povrće

Opis radionice

Voditelj podeli učenike u tri približno jednake grupe. Grupa A čulo mirisa, grupa B čulo ukusa, grupa

C čulo dodira....Predstavnici grupa zatvorenih očiju izvlače jedno voće ili povrće. Zadatak grupa je da

pantomimom pokažu ostalima šta su pomirisali, dodirnuli ili osetili čulom ukusa. Svaka grupa će

predstavljati po jedno od ova tri čula. Svaka grupa će se međusobno dogovoriti šta će ostalima

prikazati da je dodirnula, pomirisala ili probala, a ostali će pogađati šta je to bilo. Radioničar može

pre početaka da pokaže deci koje vrste voća su izabrane za ovu igricu. Poželjno je da se koristi što

aromatičnije voće i povrće.

7. Kako bi to izgledalo kada bi...

U ovoj igri deca razvijaju svoju maštu. Radioničar im daje primer da zamisle kako bi to izgledalo npr.

kada bi jabuka hodala. Svako dete u krugu daje svoj odgovor koji treba da bude što neobičniji i

neverovatniji.

Voditelj posle određenog broja pitanja koje sam postavlja, može učesnicima ponuditi mogućnost da i

oni sami postavljaju pitanja, a zatim se može povesti razgovor o tome koji su odgovori bili najčudniji,

najneobičniji, najsmešniji, a za koja je pitanja bilo najteže smisliti odgovor i zašto.

Primeri: Kako bi to izgledalo kada bi leti umesto kiše tekla limunada, kada bi umesto snega padao

sitan šećer, kada bi lišće bilo plavo, a ne zeleno itd.

8. Ko sam ja? (za stariju grupu dece)

Svaki učesnik dobija po jednu cedulju na kojoj treba da napiše ime svog omiljenog voća ili povrća.

Deca mogu da se podele u dve grupe tako da deca u prvoj grupi imaju zadatak da napišu ime

omiljenog povrća, a deca u drugoj grupi ime svog omiljenog voća. Zadatak je da svako dete svoju

napisanu cedulju zalepi na čelo svom drugu sa leve strane. Pogađanje se vrši tako što svako dete

treba da pogodi šta piše na cedulji na njegovom čelu. Dete koje pogađa može da postavlja pitanja

ostaloj deci, a ona mogu da odgovaraju samo sa DA ili NE i dokle god su odgovori potvrdni on ima

pravo da pita. Čim dobije odgovor NE, sledeći u krugu počinje sa pitanjima. Igra se nastavlja sve dok

svi ne otkriju „ko su“.

9. Pametnjaković

U ovoj radionici je neophodno da radioničar pripremi štampani materijal o najosnovnijim podacima o

određenom voću i povrću. Predlozi: jabuka, banana, narandža, limun, kupus, paradajz, krastavac, crni

luk, šargarepa. Npr. šargarepa je crvene boje, raste u zemlji, sadrži vitamin A, utiče na bolji vid, lepše

pocrnimo preko leta itd. i tako o svakoj namirnici.

29

Učesnicima se deli štampani materijal i upućuje ih u zadatak: Svako od dece treba da što preciznije

zapamti što više o svom voću ili povrću i da to ispriča ostaloj deci.

Savet je da se radi u timu, makar u paru od po dvoje učesnika. Radioničar treba da pripremi štampani

materijal pre radionice i napiše najosnovnije stvari o datim namirnicama. Poželjno je da, kao i u

svakoj radionici, radioničar ima spremljeno voće i povrće.

10. Kafić „Zdravlje“

Materijal

Različito voće u zavisnosti od veličine grupe

Sokovi

Keksi

Nož, viljuške, kašike,

Različite posude i tanjiri u koji će hrana biti servirana

Štampani jelovnici (deca i vaspitač su zajedno izradili jelovnik)

Opis radionice

Radioničar objašnjava deci zadatak da naprave svoj kafić „Zdravlje“. Radioničar treba da podeli uloge

deci tako da svako dobije određenu ulogu. Uloge mogu biti: konobar, šanker, gost, kuvar, muzičar i sl.

Deca imaju zadatak da zajedno sa vaspitačem pre toga naprave jelovnik sa voćem koje ’’gosti’’ mogu

da poruče ’’konobaru’’. Svako od gostiju može naručiti različito voće, sok, voćne salate, voćne torte,

keks. Zadatak konobara je da zapamti porudžbine gostiju i kaže ih šankeru. Kuvar i šanker treba da

spreme porudžbine i da ih proslede konobaru koji odnosi traženo gostima. Muzičar bi trebao da

smisli pesmu o voću koje gosti najviše vole.

Potrebno je pred radionicu pripremiti što više voća (jabuka, banana, narandža, limun i dostupno

sezonsko voće ), sokova, keksa.

Radionica je namenjena deci starijeg predškolskog i mlađeg osnovno - školskog uzrasta. Ukoliko je

velika grupa učesnika, povećati broj konobara i šankera, npr. 3 konobara 3 šankera.

11. Bez Koga Se Ne Moze

Voditelji izabere svima poznate sastojke ili artikle u ishrani i podeli uloge tako da svako dete

predstavlja jedan sastojak ili artikal. Voditelj prilazi sa velikom zamišljenom gumicom i pravi pokrete

kao da želi da izbriše jedan po jedan sastojak ili artikal jer ih smatra nevažnim za priču. Zadatak dece

je da pokušaju da objasne svoju važnost i neophodnost u zdravom razvoju svakog čoveka. Npr. neko

ko je pomorandža kaže: ‘’Ako me izbrišeš, nećeš imati dovoljno vitamina i napašće te virusi’’.

12. Blizanci

Voditelj svakom detetu šapne koja vrsta ili sastojak hrane će biti. U grupi treba da se nađu po dve

kifle, dve čokolade, dve jabuke… Zatim se organizuje ‘’koktel’’ na kome svi treba da pronađu svog

blizanaca uz pomoć pantomime. Na kraju svi se vrate u krug i svako treba da sedne pored učesnika za

koga misle da je njegov par. Sledi razgovor o razlozima koji su ih naveli da misle da su pronašli svog

blizanca.

30

13. Biram Voće

Učesnici su u krugu, a u sredini kruga nalazi se kutija. Jedan po jedan učenici prilaze kutiji i iz nje

izvlače zamišljeno voće i pokretima opisuju njegove karateristike. Ostali učesnici pogađaju o kom

voću je reč.

14. Crtanje

Učesnici sede u parovima leđima okrenuti jedni drugima. Prvo dete dobije neki jednostavan crtež na

kome je nacrtana određena hrana, a drugo dete dobija prazan list papira i flomaster. Dete sa crtežom

opisuje detaljano šta vidi na crtežu tako da onaj koji crta to može što vernije da reprodukuje na

papiru.

Ova igra može da se osmisli na taj način da bude takmičarska, pobenik je onaj par koji prvi najbolje

nacrta određenu hranu u skladu sa instrukcijama svog para. Takmičarske igre mogu pozitivno da

utiču na motivaciju dece za učešće u različitim aktivnostima.

15. Glavni Kuvar

Učesnici su u krugu, a u centru se nalazi ‘’glavni kuvar’’. Dete koje ima ulogu glavnog kuvara obraća se

jednom od učesnika govoreći npr: ‘’ Ja volim slovo P. Šta ću spremiti za večeru?’’ Onaj koji odgovara

mora da kaže neko jelo ili namirnicu koji počinju slovom P, na primer: pirinač, prženice, punjene

paprika…. Zatim zadaje drugo slovo, pa treće itd. dok svako dete iz kruga ne navede jelo sa početnim

slovom koje zadaje učesnik u centru kruga.

16. Jestivo-Nejestivo

Voditelj imenuje različite predmete. Ako je imenovani predmet jestiv, učesnici pljesnu dlanovima

ispred sebe. Ako predmet nije učesnici pljesnu iza leđa. Voditelj imenuju sladeće predmete, npr. voda,

med, led, san, dan, sir, vir.. Učesnik koji napravi grešku, ispada iz igre.

17. Nađi Voće

Voditelj sakrije voće negde u prostoriji i pošalje jednu cediljicu koja kruži od učesnika do učesnika:

‘’Sačekaj u tišini da svi pročitaju šta piše na ovoj ceduljici i onda kreni u potragu za skrivenim voćem.

Ko prvi pronađe voće, časti sebe i sve ostale učesnike’’. Radionica je namenjena deci mlađeg osnovno

- školskog uzrasta

18. Poljoprivreda Igra

Svaki učesnik dobije fotokopirani papir na kome je sledeći tekst (za grupu od 15 učesnika): ‘’Svako od

Vas dobio je 15 ceduljica sa 15 istih reči- to su nazivi žitarica, povrća ili voća. Kod nekog su to kruške,

kod nekog paradajizi itd. Razmenite 14 od tih naziva sa drugima, a jednu ceduljicu zadržite za sebe.

Sakupite komplet od ovih naziva: pšenica, raž, ječam, proso, ovas, lan, kupus, cvekla, kukuruz,

paradajiz, šargarepa, bundeva, višnja, jabuka, kruška’’. Učesnik koji prvi sačini ceo komplet, pobednik

je. Nakon završene igre voditelj govori o značajnosti svake od namernica koje se nalaza ne papiru.

Radionica je namenjena deci mlađeg osnovno - školskog uzrasta

31

19. Prepoznaj Me Po Mirisu

Materijal

Različite vrste biljaka (potrebno je da postoje najmanje dve iste) u zavisnosti od veličine

grupe

Opis radionice

Voditelj pripremi različite vrste biljaka: bosiljak, ruzmarin, peršun, nanu, koru pomorandže itd.

Učesnici sede u krugu, zatvorenih očiju i ispruženih dlanova. Voditelj ide od jednog do drugog

učesnika i spušta im po jednu biljku na dlan. I dalje zatvorenih očiju učesnici protrljaju svoje dlanove

kako bi se miris intenzivirao. Voditelj pokupi biljke, a učesnici otvore oči. Prilaze jedni drugima, njuše

dlanove i zadatak je da formiraju male grupe sa istim mirisima.

20. Volim

Učesnici sede na podu u krugu. Jedan od učesnika započinje igru tako što drži loptu ispred sebe i kaže

šta voli da jede, npr: ‘’Ja volim čokoladu’’. Dok to govori zakotrlja loptu prema nekom drugom

učesniku u krugu koji isto tako kaže šta voli da jede. Igra traje dok učesnici uživaju u njoj.

21. Voćna Salata

Vaspitač treba da pripremi nekoliko vrsta voća npr. jabuke, banane, kruške, breskve, pomorandže i

pribor za rad (noževe, daske za sečenje, tanjire, činije za salatu, kašike ili viljuške). Učesnici prvo

moraju dobro da operu ruke, a zatim i voće. Vaspitač može da oljušti voće kao što su: jabuka, kruška,

breskva, a učesnici mogu da oljušte banane i pomorandže. Zatim sledi zajedničko seckanje voća.

Učesnici mogu da seku plastičnim nožićima mekano voće. Iseckano voće staviti u veliku činiju i

promešati da se sve lepo sjedini. Nakon toga podeliti velike činije i uživati u napravljenoj salati. Posle

jela može da se razgovara o tom šta se deci najviše dopalo, a šta najmanje, koje voće ima više

vitamina, koje voće sadrži koje vitamine, gde raste, u koje doba godine ga ima i slično.

22. Pravljenje Namirnica Od Plastelina

Voditelj podeli decu u nekoliko grupa i svakoj grupi da zadatak da od plastelina naprave određene

namirnice koje im vaspitač kaže (različito voća i povrća, hleb, keks, čokolada, bonbone, maslac, jaje,

viršle, salamu, sir….). Po završetku napraviti izložbu radova.

23. Igra „Ovo zubići vole da jedu i piju“

Deca sede na svojim mestima dok voditelj iz kutije/šešira izvlači po jednu sliku namirnice/napitka, a deca (svi zajedno, ili jedan po jedan) komentarišu da li to zubi vole ili ne vole da jedu/piju. Važno je da se hrana ne deklariše kao dobra ili loša, već istaći da u dnevnoj ishrani treba da postoji red, da se posle grickalica obavezno peru zubiću, da se slatkiši ne grickaju između obroka i naročito ne pre spavanja.

24. Igra „Ukrasimo osmeh“

Na hamer papiru na kojem je nacrtana slika vilice/osmeha sa zubima, deca lepe ili docrtavaju ono

što je bitno za zdrave zube: mleko, voće, povrće, četkica, pasta, konac za zube, zubar i sl.

32

25. Ljudski Bingo Materijal

Napraviti kopiju pitanja dole navedenih, jedana za svakog učesnika Olovke – jedna za svakog učesnika

Opis radionice Objasniti da je cilj ove igre da svaka osoba popriča sa što više učesnika, da bi otkrili što više različitih stvari o njima, koju hranu vole da jedu, koji im je najomiljeniji sok i sl. Potrebno je deci dati instukciju da za sto kraće vreme nađu različite osobe koje vole neku hranu i piće koje je ponuđeno u listi. Kada dete pronađe tu osobu, važno je da se ona potpiše u odgovarajuće polje. Igra je takmičarskog karaktera i pobednik je onaj učesnik koji prvi popuni svoj ’’bingo’’ listić sa različitim imenima osoba iz grupe.

Ljudski Bingo Pronađi nekog u grupi i pitaj ga da li si ti neko ko.....? Pokušaj da dobiješ različita imena za svaku kućicu:

Voli sarmu

Često jede spanać

Voli da jede ribu

Jutros je doručkovao

Pije mleko

Zna šta je brokoli

Ne jede previše slatkiša

Zna pesmicu o povrću

Zna šta je kačamak

Voli da vozi bicikl

Zna da pokaže tri vežbe

Zna kako se pravino peru zubi

Radionica je namenjena deci mlađeg osnovno - školskog uzrasta

33

26. Voćna Salata Svakom članu grupe voditelj »da« ime jednog voća (jabuka, kruška, banana, kivi). Voditelj započinje igru praveći voćnu salatu od... i imenuje imena onih ''voćki'' za koje želi da ustanu i promene mesta. Mogu se koristiti svi nazivi kad se traži ''voćna slata'' odnosno kada se želi da svi promene mesta. Uvek ima jedna stolica manje, tako da onaj ko sebi ne pronađe mesto sam traži ''neko voće''. 27. Domine Zamoli se jedan od učesnika da započne igricu razmišljajući o dva najomiljenija jela koje objavljuje grupi npr. ‘’ Sa moje leve strane ja volim supu, sa moje desne strane ja imam jabuku za užinu’’ Zatim se pozove drugi učesnik koji deli jednu od dve pomenute karakteristike, da uhvati prvu osobu za levu ili desnu ruku (u skladu sa karakteristikom koja im je zajednička). Nakon toga druga osoba doda neku svoju karakteristiku sa njegove slobodne strane : Npr: "Sa moje desne strane ja volim picu, a sa moje leve strane volim sok od narandže." Svi u grupi učestvuju u igrici, tako da se na kraju formira krug u kom su svi povezani za svakoga. Ukoliko pojedina karakteristika koja je objavljena ne odgovara ni jednom učesniku u grupi i domina ne može da se kompletira, zamoli se pojedinac da razmisli o promeni te karakteristike, kako bi se lanac nastavio i kompletirao. Radionica je namenjena deci mlađeg osnovno - školskog uzrasta

34

PRILOG 3 - Spisak materija (emulgatora) opasnih po zdravlje

(koriste se za konzerviranje i ulepšavanje izgleda i ukusa prehrambenih proizvoda)

1. Izazivači zloćudnih tumora:

E 105, E 121, E 123, E 125, E 126, E 130, E 142, E 152, E 210, E 213-217, E 240, E 330, E 477

2. Izazivači oboljenja želudačnog i crevnog trakta:

E 221-226, E 320-322, E 338-341, E 407, E 450, E 461-466

3. Alergeni: E 230-232, E 239, E 311-313

4. Izazivači bolesti jetre i bubrega: E 171-173, E 320, E 322

E 102 - opasan E 216 - izazivač raka

E 103 – zabranjen E 217 - izazivač raka

E 104 – sumnjiv E 221 - poremećaj creva

E 105 – zabranjen E 222 - poremećaj creva

E 110 – opasan E 223 - poremećaj creva

E 111 – zabranjen E 224 - poremećaj creva

E 120 – opasan E 226 - štetan za kožu

E 121 – zabranjen E 231 - štetan za kožu

E 122 – sumnjiv E 232 - štetan za kožu

E 123 - VEOMA OPASAN !!! E 241 - sumnjiv

E 124 – opasan E 250 - premećaj pritiska

E 125 – zabranjen E 251 - premećaj pritiska

E 126 – zabranjen E 311 - izaziva osip

E 127 – opasan E 312 - izaziva osip

E 130 – zabranjen E 320 - holesterol

E 131 - izazivač raka E 322 - poremećaj želuca

E 141 – sumnjiv E 339 - poremećaj želuca

E 142 - izazivač raka E 340 - poremećaj želuca

E 171 – sumnjiv E 341 - poremećaj želuca

E 173 – sumnjiv E 407 - poremećaj creva

E 180 – sumnjiv E 450 - poremećaj želuca

E 210 - izazivač raka E 461 - poremećaj želuca

E 211 - izazivač raka E 462 - poremećaj želuca

E 212 - izazivač raka E 463 - poremećaj želuca

E 213 - izazivač raka E 465 - poremećaj želuca

E 215 - izazivač raka E 466 - poremećaj želuca

35

Literatura

1. Grupa autora, ’’Korak po korak 1’’, priručnici knjiga peta, peto izdanje, Kreativni centar,

Beograd, 2006. godine

2. Grupa autora, ’’Korak po korak 2’’, priručnici knjiga jedanaesta, četvrto izdanje, Kreativni

centar, Beograd, 2002. godina

3. „Učionica dobre volje“, školski program za konstruktivno rešavanje sukoba

4. Petrović dr Oliver, Popović dr Dragoslav, ’’Životne poruke o zdravlju majke i deteta’’, priručnik

za zdravstvene radnike i roditelje, UNICEF, Beograd, 2000. godina

5. Musić Slavica, Marjanović Ljilja, ’’303 igre i aktivnosti za edukatore’’

6. Izvor: www.zdraviilepi.com Doc. dr Maja Nikolić, februar 2010. godine

7. Izvor: www.vrticiportal.com, januar 2010. godine

8. Izvor: www.bebinsvet.net, oktobar 2009. godine

9. Izvor: www.pueblo.gsa.gov, oktobar 2009. godine

10. Izvor: http://sr.wikipedia.org/wiki/, decembar 2009. godine