Farmaceutsko društvo Srbije

Posle studija...Posle studija...Marko Niket ić

Nataša Niko l ić

Korak po korak vodič kroz: pripravnički staž stručni ispit pisanje CV-a razgovor za posao...

Verzija 2.0 Beograd, februar 2011.

1

AutoriMarko NiketićNataša Nikolić

IzdavačFarmaceutsko društvo SrbijeFarmaceutska komora Srbije

Za izdavačaprof. dr Ivanka Miletić

Dragana Jovanović, dipl. farm. spec.

2

Sadržaj

Predgovor 4Pripravnički staž 5

Stručni ispit 10Sastavite CV 12

Propratno pismo 15Razgovor za posao 16

Licenca 18Kontinuirana edukacija 19Strukovna udruženja 21

Mobing 22Umesto kraja 23Primer CV-a 24

Primer propratnog pisma 25Imenik 26

3

1 Predgovor

Ovaj   vodi   je  nastao  kao  odgovorč   na   nepotpune   i   nedostupne   informacije   o  obavljanju pripravni kog staža i  polaganju stru nog  ispita za diplomirane farmaceute.  č č Ne postoji institucija nadležna da vas, nakon završenog fakulteta, usmeri i vodi kroz taj period.  Od institucija za koje pretpostavljate da su nadležne dobijate mahom nepotpune informacije i  uglavnom vas upu uju jedni na druge, pri  emu ne ete dobiti odgovor na ve inu pitanja. Sać č ć ć  druge strane, od kolega koji su ve  prošli celokupnu proceduru  u ete individualna iskustva ić č ć  tuma enja koja se, naravno, razlikuju od slu aja do slu aja.č č č

Umesto usmenog predanja s kolena na koleno, slušanja razli itih melodija dok ste na  ekanjuč č  i   anketiranja   koleginica   i   kolega,  ova   brošura   treba   da   posluži   kao   izvor   relevantnih  informacija u vezi sa pripravni kim stažom i stru nim ispitom i  olakša tranzicioni period kojič č  je pred vama.

Me utim,   dđ a   postoje   pozitivni   pomaci   dokaz   je   inicijativa   koju   je  Nacionalna  Asocijacija  Studenata Farmacije Srbije (NAPSer) pokrenula u saradnji sa Farmaceutskom komorom Srbije  (FKS) i  Farmaceutskim društvom Srbije  (FdS).  Cilj   te   inicijative   je  rešavanje  evidentiranih  problema, kako bi pripravni kč i staž, koji predstavlja izuzetno važan period u profesionalnom razvoju   diplomiranih   farmaceuta,  bio   prijatnije  i   svrsishodnije  iskustvo.   Prvi   konkretan rezultat te inicijative su izmene i dopune Pravilnika o pripravni kom stažu i stru nom ispituč č  za   zdravstvene   radnike   i   zdravstvene   saradnike,  koje   su   stupile  na   snagu  31.   jula  2010.  godine. Ova verzija vodi a je ažurirana u skladu sa usvojenim izmenama, neka poglavlja suč  dopunjena, a novost je i poglavlje o licenci,  kao obavezi svih onih koji se odlu e da rade u č u okviru zdravstvene ustanove ili samostalne privatne apoteke.

Tokom rada na ovom tekstu, došli smo na ideju da ga upotpunimo sa još nekoliko poglavlja  koja  e vam pomo i pri zapošljavanju i nakon zaposlenja.   Dodavanjem poglavlja o pisanjuć ć  CV­a (curriculum vitae)   i  propratnog pisma, mobingu,  kontinuiranoj  edukaciji   i  aktivnom  angažovanju nakon studija želimo da na jednom mestu dobijete sve potrebne informacije koje  vam mogu biti korisne na po etku karijereč .

Publikaciju u štampanom obliku možete besplatno preuzeti  na ograncima FKS, zajedno sa  pripravni kom knjižicom. Elektronska verzija publikacije se nalazi na internet stranicama č FdS i FKS, odakle je možete preuzeti tako eđ  besplatno.

Dozvoljeno  je   i  poželjno da ovu  publikaciju  u celosti   ili  delovima kopirate,   šaljete   i  delite  koleginicama i kolegama! 

Zahvaljujemo   se   svima  koji   su   svojim  komentarima  i   sugestijama  pomogli  da  ova  verzija  vodi a bude bolja č i kompletnija od prethodne.

4

2 Pripravnički staž

Ostavili ste iza sebe sve ispite, diplomirali  ste  i  pitate se:  Šta  sad?  Ve inać  kolega    e vam re i da su slede i koraci pripravni ki staž i stru ni ispit, i ne e mnogoć ć ć č č ć  pogrešiti.

Oni koji planiraju da rade u sistemu zdravstvene zaštite, ne mogu samostalno da obavljaju posao  dok ne  obave  pripravni ki   staž   i  polože  stru ni   ispit.  č č To konkretno zna i  da   ječ  položen stru ni ispit neophodan za rad u č okviru zdravstvene ustanove (bilo privatne bilo državne)   kao   i  u  samostalnoj  privatnoj   apoteci.  Oni  koji   planiraju  da   se  bave  drugim oblastima nemaju tu obavezu. 

Uslov da uopšte polažete stru ni ispit je dač  prethodno   obavite   pripravni ki   staž.   Preč  nego   što   se   upustimo   u   pojašnjavanje pripravni kog   staža   želimo   da   vamč  skrenemo pažnju na par bitnih stvari.

Pripravni ki   staž   za   diplomiraneč  farmaceute traje 12 meseci  i  obavlja se u radno   vreme   u   trajanju   od   40   sati nedeljno.   Po   pravilu   se   obavlja   bez prekida.   Pod   opravdanim   prekidom pripravni kog   staža   smatra   se   bolest,č  porodiljsko   odsustvo   i   vojna   obaveza. Ukoliko   je  došlo  do  opravdanog prekida, pripravni ki staž se produžava za onolikoč  vremena koliko je prekid trajao. 

Ukoliko   pro e   više   od   godinu   dana   odđ  završetka pripravni kog staža do polaganjač  stru nog   ispita,   zakon   od   vas   traži   dač  ponovo obavite staž, pa tek onda pristupite polaganju stru nog ispita.č

Pripravnik koji ne položi stru ni ispit, istič  može da polaže nakon 60 dana od dana poslednjeg polaganja stru nog ispita. č

Farmaceuti   (muškarci)   esto   postavljajuč  pitanje:   da   li   je   mogu e   paralelno   sać  civilnim služenjem vojne obaveze obavljati i   pripravni ki   staž.   Odgovor   je   ­   Ne.č  Prilikom   prijavljivanja   za   polaganje stru nog ispita potrebno je da date na uvidč  vojnu   knjižicu.   Ukoliko   se   datumi provedeni   na   civilnom   služenju   vojne 

obaveze   i  pripravni kog   staža  preklapajuč  ne e   vam   biti   dozvoljeno   da   polažeteć  stru ni   ispit,   ve   ete  morati  ponovo dač ć ć  obavite pripravni ki staž.č

Diplomiranim farmaceutima koji su staž ili deo   staža   obavili   u   inostranstvu, Ministarstvo   zdravlja   može   na   njihov zahtev   priznati   pripravni ki   staž   ili   deoč  staža, pod uslovom da program obavljenog pripravni kog   staža   odgovara   programuč  pripravni kog   staža   za   diplomiraneč  farmaceute u Republici Srbiji. 

Danom  zapo injanja   pripravni kog   stažač č  obavezni   ste   da   se   prijavite   nadležnoj komori, u ovom slu aju  č FKS,  radi upisa u Imenik  Komore  u  kome se  vodi  posebna evidencija   o   lanovima   Komore   koji   suč  pripravnici.

Deo pripravni kog staža koji se obavlja uč  javnoj apoteci može, ali ne mora da vam bude   pla en.   Ukoliko   vam   bude   pla en,ć ć  visina   plate   može   znatno   da   varira   u odnosu na to u kom gradu obavljate i da li se radi o državnoj ili privatnoj apoteci. To zavisi   islju ivo   od  ustanove  u   kojoj   ovajč  deo staža obavljate.

Za razliku od pripravni kog staža u javnojč  apoteci,   deo   staža   koji   se   ti e   kontroleč  lekova i socijalne farmacije vam ne e bitić  pla en.ć

5

Svrha pripravničkog staža

Cilj pripravni kog staža je da se farmaceutč  osposobi   za   samostalni   rad   u   apoteci primenom  i   razvijanjem  znanja   i   veština ste enih   tokom   studija,   izgra ivanjemč đ  li nog   profesionalnog   stava,   u enjemč č  profesionalnog   ponašanja   i   odgovornosti. To   se   postiže   obavljanjem   staža   u ustanovama  koje   ispunjavaju   propisane uslove,  a  pod   neposrednim   nadzorom ovlaš enog   zdravstvenog   radnika   ­ć  mentora,  sa  najmanje  pet  godina   radnog iskustva nakon položenog stru nog ispita.č

Detalje  u  vezi   sa  pripravni kim stažom ič  stru nim   ispitom   definiše   “č Pravilnik   o pripravni kom   stažu   i   stru nom   ispituč č  zdravstvenih   radnika   i   zdravstvenih  saradnika”  ("Sl.  glasnik   RS"   br.  50/06, 112/09,  50/10)  koji   možete   preuzeti   sa internet stranice FKS.

Planom i programom pripravni kog stažač  za diplomirane farmaceute, koji je sastavni deo   navedenog   Pravilnika,   propisana  je praksa u trajanju od godinu dana i to:

• Farmaceutska tehnologija i racionalna farmakoterapija – 11 meseci 

• Kontrola kvaliteta lekova i medicinskih sredstava – 20 dana 

• Socijalna farmacija ­ 10 dana

Pravilnik   definiše  veštine  i   znanja  koja pripravnik   sti e   u   okviru   svake   od   trič  navedene   oblasti   prakse,   pa   se   na   tome ne emo zadržavati ve   emo vas, korak poć ć ć  korak, provesti od po etka   pripravni kogč č  staža do stru nog ispita.č

Korak 1: Pripravnička knjižica

Pre   nego   zapo nete   pripravni ki   stažč č  potrebno je da se prijavite u FKS, odnosno ogranku   FKS   kome   pripadate,   gde   eteć  besplatno dobiti pripravni ku knjižicu, ovuč  publikaciju i sve potrebne informacije.

U   pripravni ku   knjižicu   se   beležeč  pojedinosti   o   pripravni kom   stažu   kojič  obavljate, pa je bitno da vodite ra una dač  upisani   podaci   budu   ta ni.   Pogotovoč  obratite   pažnju   da   obavljanje   prakse odgovara   periodu   koji   je   propisan pravilnikom i da pe at i potpis budu tamoč  gde je to potrebno. 

FKS Ogranak BeogradDe anska 8A č011/3243­144

pharmkom@verat.net

FKS Ogranak VojvodinaHajduk Veljkova 11 (Master centar 

Novosadskog sajma, lokal A 104/I sprat)021/661­8833

ogranakvojvodina@farmkom.rs

FKS Ogranak Niš sa KiMPrvomajska 24A018/295­565 

ogranaknis@farmkom.rs

FKS Ogranak KragujevacCrvenog Krsta 7, lokal 23

034/639­1200ogranakkragujevac@farmkom.rs

Korak 2: Upis u imenik FKS

Danom   zapo injanja   pripravni kog   stažač č  potrebno je da se  ponovo javite u sedište ogranka   Komore,  radi   upisa   u  Imenik Komore u kome se vodi posebna evidencija o  lanovima Komore koji su pripravnici. Zač  upis vam je potrebno sledeće:

1. Pristupnica za u lanjenje u FKSč  (preuzeti sa internet stranice FKS)

2. Fotokopija li ne karte č3. Fotokopija radne knjižice 4. Fotokopija Prijave o zasnivanju 

radnog odnosa – M prijavaZa volontere: Ugovor o volonterskom radu i M prijava za slu aj povrede na radu ič  

6

profesionalnog oboljenja (nabavlja se u knjižarama)

5. Dve fotografije 30x35 mm6. Overena fotokopiju univerzitetske 

diplome7. Original uverenja o državljanstvu 

(ne starije od 6 meseci) 8. Uplatnica:

Iznos: 3000,00Žiro ra un: 325­9500900015066­04č  Poziv na broj: vaš JMBG Svrha: Nadoknada za upis u Imenik

Nakon   izvršenog   upisa   dobi eteć  publikaciju   FdS:  Priru nik   za  č stažere diplomirane farmaceute.

Priru nik  č za  stažere   diplomirane farmaceute je publikacija ra ena po ugleduđ  na  znatno   razvijenije   sisteme   obuke stažera u drugim zemljama, a sa ciljem da mladim kolegama pomogne da brže i lakše u praksi primene ste eno znanje č i ovladaju tehnikom komunikacije sa pacijentima.

Pripravnik   je   u   obavezi   da   tokom  staža vodi  Dnevnik  staža  sa   ciljem da  prikaže sve   aktivnosti  koje   je   prošao.  Dnevnik pripravniku tako eđ   pomaže da se podseti šta   je   nau io   u   toku   obuke,   kao   i   dač  prepozna   dalje   potrebe   za   razvojem   i u enjem.  č Dnevnik   se   vodi   u   slobodnoj formi, a važno je da ga redovno i ažurno popunjavate.

Korak 3: Farmaceutska tehnologija i racionalna farmakoterapija – javna apoteka

Pripravni ki   staž   iz   farmaceutskeč  tehnologije i racionalne farmakoterapije se obavlja u trajanju od 11 meseci, i to:

• 8 meseci u javnoj apoteci • 3 meseca u bolni koj apoteci.č

Pod  javnom apotekom se  podrazumevaju sve apoteke,   izuzev bolni kih,  bez obzirač  

na to da li su državne ili privatne. To zna ič  da  pripravni ki   staž  možete  da  obavljateč  kako u državnoj tako i u privatnoj apoteci, ukoliko ona zadovoljava propisane uslove. 

Uslovi koje mora da ispunjava zdravstvena ustanova i privatna praksa u kojoj se obavlja pripravnički staž

Izvor informacija:• Zakon   o   zdravstvenoj   zaštiti   ("Sl. 

glasnik RS" br. 107/2005, 72/09­dr. Zakon, 88/10 i 99/10)

• Pravilnik   o   pripravni kom   stažu   ič  stru nom   ispitu   zdravstvenihč  radnika   i   zdravstvenih   saradnika ("Sl.  glasnik   RS"   br.   50/2006, 112/2009, 50/2010)

• Pravilnik   o   bližim   uslovima   za obavljanje zdravstvene delatnosti  u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima  zdravstvene   službe   ("Sl. glasnik RS" br. 43/06)

Pripravni ki staž se isklju ivo može obavitič č  u:

• apoteci   kao   samostalnoj zdravstvenoj ustanovi

• apoteci   osnovanoj   kao   privatna praksa

• organizacionom   delu   stacionarne zdravstvene   ustanove   (bolni kač  apoteka)

Uslovi u pogledu obavljanja zdravstvene  delatnosti

U   apoteci   se   obavlja   farmaceutska zdravstvena delatnost koja obuhvata:

1) promociju   zdravlja,   odnosno zdravstveno vaspitanje i savetovanje za o uvanje i unapre enje zdravljač đ  pravilnom   upotrebom   lekova   i odre enih   vrsta   medicinskihđ  sredstava

7

2) promet na malo lekova i odre enihđ  vrsta   medicinskih   sredstava,   a   na osnovu planova za nabavku lekova i medicinskih sredstava za redovne i vanredne potrebe

3) racionalizaciju   troškova   za sprovo enje   utvr enih   terapijskihđ đ  protokola le enjač

4) pra enje   neželjenih   reakcija   nać  lekove i medicinska sredstva, kao i izbegavanje   ili   smanjivanje   tih reakcija

5) izbegavanje   interakcija   terapijskog dupliranje primene lekova

6) pra enje   savremenih   stru nih   ić č  nau nih   dostignu a   u   oblastič ć  farmakoterapije   i   pružanje gra anima,   zdravstvenimđ  radnicima,   drugim   zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, kao i drugim zainteresovanim subjektima informacija o lekovima i odre enimđ  vrstama medicinskih sredstava

7) davanje   saveta   pacijentima   za pravilnu   upotrebu   lekova   i odre enih   vrsta   medicinskihđ  sredstava,   odnosno   uputstava   za njihovu pravilnu upotrebu

8) izradu magistralnih lekova9) druge poslove u skladu sa zakonom

Uslovi u pogledu kadra

Da  farmaceut   pod   ijim   se   neposrednimč  nadzorom   obavlja   pripravni ki   staž  č koji ima   najmanje   5   godina  radnog   iskustva nakon položenog stru nog ispita.č

Uslovi u pogledu opreme

Zdravstvena   ustanova   odnosno   privatna praksa u kojoj se obavlja pripravni ki stažč  mora   imati   odgovaraju u   opremuć  utvr enu   u   Listi   opreme   za   obavljanjeđ  zdravstvene delatnosti.

Potrebno je da sami sebi obezbedite mesto u   apoteci   u   kojoj   ete   stažirati,   štoć  prakti no zna i da  ete oti i u apoteku uč č ć ć  

kojoj  želite  da stažirate   i  dogovoriti  se  o detaljima   sa   upravnicom/upravnikom, ukoliko je državna apoteka u pitanju, ili sa vlasnicom/vlasnikom,   ukoliko   je   re   oč  privatnoj apoteci.

Nije retka pojava, da u nekim apotekama stažeri   samostalno   rade   sa   pacijentima umesto  da  budu obu avani.  č Naje eš e  uč ć  takvim slu ajevima stažeri   rade  u drugojč  smeni ili vikendom kada je verovatno a dać  nai e   inspekcija   najmanja.   Nov anađ č  nadoknada u tom slu aju može biti  ve ač ć  nego što se o ekuje (u ve ini apoteka stažč ć  se  obavlja  volonterski,  bez nadoknade),   i praksa je da se u tim slu ajvima jedan deoč  primanja  ispla uje preko ra una,  a drugić č  deo u gotovom novcu, odnosno na crno što je protivzakonito.

U   slu aju   takvih   zloupotreba   rizikujeteč  ozbiljne sankcije  ukoliko vas neko prijavi ili   ako  vas  zatekne  inspekcija.  Najvažnije od   svega   je   imati   na   umu   da   kao   tek diplomirani   farmaceut   nemate   dovoljno znanja   ni   iskustva   za   samostalan   rad   sa pacijentima.   Svrha   staža   i   jeste   da   vas nau i   kako   da   teorijski   ste ena   znanjač č  koristite   u   praksi.   I   najmanja   greška   u izdavanju   leka   ili   savetovanju   može   da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme pacijentu,  ili   akč   letalni   ishod   pri   emuč  ete   vi   snositi   najve i   deo   krivice,   a   uć ć  

skladu sa time i kazne.Sem   toga,   kako   je   apotekarstvo najrašireniji vid farmaceutske prakse utisak koji   pacijenti   i   javnost   sti u   oč  farmaceutima u najve oj  meri  zasniva seć  upravo   na   odnosu   apotekara   prema pacijentu.   Ukoliko   iza   recepture   stoje neiskusni   stru njaci   sa   nedovoljnoč  prakti nih znanja to  e direktno dovesti doč ć  degradacije   naše   profesije   i   opravdane osude javnosti.

Ukoliko   ste   zloupotrebljeni   ili   želite   da prijavite   slu aj   zloupotrebe   ilič  neregularnost predlažemo vam da se javite jednoj od slede ih ustanova: ć

8

Farmaceutska komora Srbije (FKS)www.farmkom.rs

011/3243­144

Zaposleni  u  FKS znaju  kome da  se  dalje obratite u vezi sa konkretnim slu ajem, ač  postoje   i  pitanja  za  koja   je  FKS direktno nadležna.

Ministarstvo rada i socijalne politike www.minrzs.gov.rs

011/3607­600

Ministarstvo zdravljawww.zdravlje.gov.rs

011/3613­734; 3616­540Inspekcija za lekove i opojne droge

011/3111­647

Ministarstvo finansijawww.mfin.gov.rs

011/3613­245; 3642­600Poreska uprava011/3950­556

Ministarstvo trgovine i uslugawww.mtu.gov.rsTržišna inspekcija

011/3614­334

Korak 4: Farmaceutska tehnologija i racionalna farmakoterapija – bolnička apoteka

Završili   ste   pripravni ki   staž   u   javnojč  apoteci   i   vreme   je   da   zapo nete   staž   uč  bolni koj apoteci u trajanju od 3 meseca. č

I u ovom slu aju se od vas o ekuje da samič č  uspostavite   kontakt   i   dogovorite   se   za obavljanje   staža.   U  imeniku,  na   kraju vodi a,č   nalazi se  zaseban deo sa  spiskom bolni kih apoteka.č

Važno je da na vreme, ve  pred kraj prakseć  u   javnoj   apoteci,   stupite   u   kontakt   sa 

osobljem   bolni ke   apoteke   u   kojojč  nameravate da obavite taj deo staža kako ne biste imali prekide tokom stažiranja. 

Kao u javnoj, i u bolni koj apoteci, stažerič  su u nadležnosti mentora.

Korak 5: Kontrola lekova 

Slede i   korak   je   kontrola   lekova.  ć Deo pripravni kog   staža   iz   kontrole   lekovač  obavlja se u laboratorijama za ispitivanje i kontrolu.

Kao što   je   slu aj   sa   javnom i  bolni komč č  apotekom   i   kada   su   laboratorije   za ispitivanje   i   kontrolu   u   pitanju,   sami morate   da   stupite   u   kontakt   sa   vama najbližom i dogovorite obavljanje tog dela staža.

Spisak  laboratorija   u   kojima   možete   da obavite ovaj deo staža nalazi se u imeniku, na kraju vodi ač .

Korak 6: Socijalna farmacija

Staž   iz   socijalne   farmacije   se   po   pravilu obavlja u institutima ili zavodima za javno zdravlje.

Spisak   sa  kontaktima  se   tako e  nalazi  uđ  zasebnom delu imenika vodi ač , a od vas se o ekuje   da   sami  č kontaktirate   najbliži Institut ili zavod i raspitate se o slobodnim terminima  kada  možete   obaviti   ovaj   deo pripravni kog stažač .

Instituti uglavnom imaju odre ene termineđ  u   toku meseca  kada   se  obavlja  ovaj  deo straža,  i  zato ih nazovite najmanje mesec dana   nego   što   planirate   da   obavite   ovaj deo staža, kako bi se na vreme informisali o  slobodnim  terminima  i   rezervisali   onaj koji vam odgovara.

9

3 Stručni ispit

Nakon obavljenog pripravni kog stažač  na red dolazi stru ni  ispit na kome seč  proverava uspešnost obavljanja pripravni kog staža i spremnost za samostalni rad.č

Dodatne   informacije   u   vezi   sa   polaganjem   stru nog   ispita,   kao   i   kontakt   telefone   zač  eventualna pitanja možete na i na internet stranici Ministarstva zdravlja Republike Srbije.ć

Koncept ispita

Stru ni ispit se sastoji iz opšteg i posebnogč  dela,   a   polaže   se   usmeno   u   zgradi Ministarstva zdravlja u Nemanjinoj ulici br. 22­26 u Beogradu,   uglavnom poslednjeg utorka   u   mesecu,   u   popodnevnim asovima.č

Opšti   deo   obuhvata   osnovna   znanja   o ustavnom   ure enju,   zdravstvenomđ  osiguranju, zdravstvenoj zaštiti, lekovima i medicinskim   sredstvima,   penzijskom   i invalidskom   osiguranju   i   radnim odnosima. Ovaj deo je ve inić  nešto teži za u enje   zbog   nove   teč rminologije   i   samog predmeta   izu avanja.   Iz   ovog   dela   seč  dobijaju dva pitanja.

U   okviru   posebnog   dela   proverava   se osposobljenost   za   samostalno   obavljanje apotekarske   delatnosti   i   proveravaju   se aktivnosti   obuhva ene   planom   ić  programom pripravni kog   staža.  Taj   deoč  ispita   podrazumeva   proveru   znanja   iz farmakologije   i   farmaceutske   tehnologije. U   okviru   posebnog   dela   ete   dobiti   dvać  pitanja   iz   farmakologije   i   dva   pitanja   iz farmaceutske   tehnologije.  Prvo   pitanje vezano   za   farmaceutsku   tehnologiju  je opšte tuma enje recepta.č

Ispitivanje se obavlja u nekoliko prostorija, a kada po ne, dobi ete informaciju gde seč ć  koji deo ispita polaže. Ispit nije koncipiran po   principu   prozivanja,   ve   stažeri   samić  biraju   kada   e   u   koju   sobu   u i   ić ć  odgovarati. Ispitivanje je uglavnom kratko, ne duže od 10­15min.

Sistem   ocenjivanje   je   diskvalifikacionog tipa. Znanje na ispitu se ne ocenjuje ve  seć  upisuje:   položila/položio;   nije položila/položio. Svi stažeri koji su položili dobijaju  uverenje  o  položenom stru nomč  ispitu   i   odgovaraju i   sertifikat   na   ku nuć ć  adresu.   Uverenje   o   položenom   stru nomč  ispitu je neophodan dokument za dobijanje licence.

Stažerska   knjižica   onih   koji   su   položili ostaje u Ministarstvu zdravlja kao dokaz o položenom ispitu.

Oni koji ne polože stru ni ispit mogu da gač  ponovo  polažu  po   isteku  60  dana  nakon poslednjeg polaganja.

Literatura

Za   pripremanje   opšteg   dela   ispita preporu uje   se  naslov  č Osnovna   znanja   o  ustavnom   ure enju,   radnim   odnosima,đ  propisima   o   zdravstvenoj   zaštiti,  zdravstvenom   osiguranju   i   penzionom   i  invalidskom osiguranju  u   izdanju Srpskog lekarskog   društva.   Literaturu   za   taj   deo ispita možete nabaviti u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Gradski zavod za javno zdravljewww.zdravlje.org.rs

Kontakt osoba:Slavica Marjanović

011/3235­212

10

Za   pripremanje   farmakološkog   dela preporu uje se udžbenik  č Gotovi  lekovi,  T. Kaži  ć i  Priru nik   za   stažere   diplomiraneč  farmaceute,   N.   Nikoli   i   M.   Stijović ć. Mogu e   je,   naravno,   koristiti   i   druguć  literaturu iz dodiplomske nastave.

Za   pripremanje   dela   iz   farmaceutske tehnologije   ne   postoji   jedinstvena literatura. Do sada stažeri su sa uspehom koristili   knjige   i   skripte  iz   dodiplomske nastave,  a  tako e   možete   koristitđ i Magistralne formule 2008 u izdanju FdS.

Preporu ujemo vam da se kod kolega kojič  su ve  polagali stru ni ispit raspitate kakvać č  se pitanja postavljaju i  kojom literaturom su se služili.

Prijavljivanje za polaganje

Za  polaganje   stru nog   ispita   prijavljujeteč  se na po etku meseca za kraj meseca. č

Prijavljivanje se vrši  svakog meseca, osim avgusta,   u   Ministarstvu   zdravlja, Nemanjina br. 22, Beograd, V sprat, soba 27 ili u prizemlju na šalteru  br. 1. 

Za   prijavljivanje   je   potrebno   da   imate pripremljenu   odre enuđ   dokumentaciju koju   ete   predati   uz   molbu   zać  prijavljivanje stru nog ispita.č

Ukoliko imate pitanja ili nedoumice u vezi stru nog   ispita   možete   se   obratitič  Ministarstvu zdravlja na telefon:011/333­4058

Potrebna dokumentacija 

1. Molba   za   prijavljivanje   stru nogč  ispita (popunjava se na licu mesta)

2. Stažerska   knjižica   (sa   pe atima,č  datumima i potpisima)

3. Diploma   (overena   fotokopija)   ili uverenje o diplomiranju

4. Fotokopija izvoda iz mati ne knjigeč  ven anih (za ven ane)č č

5. Fotokopija   vojne   knjižice   (samo strane sa datumima)

6. Uplatnice

Troškovi polaganja

Uplatnica 1Iznos: 8990,oo Žiro ra un: 840­742325843­09 čPoziv na broj: 97­50­016 Svrha: Polaganje stru nog ispita č

Uplatnica 2Iznos: 200,ooŽiro ra un: 840­742­221­843­57 čPoziv na broj: 97­50­016 Svrha: Administrativna taksa 

Napomena: Pre pripreme dokumentacije i uplata   savetujemo   vam   da   proverite   na internet   stranici   Ministarstva   zdravlja najnovije   informacije   o   potrebnoj dokumentaciji,   detaljima   i   iznosima   na uplatnicama zbog eventualnih izmena.

11

4 Sastavite CV

Imate diplomu, završili ste  pripravni ki   staž   i  položili   stru ni   ispit.   estitamo!č č Č  Sada ste kao zdravstveni stru njak pripadnik jedne lepe i humane profesije i vreme je dač  krenete u potragu za poslom.

U  ovom i  narednom  poglavljima  emo vam dati savete kako da napišete CV, propratnoć  pismo,   kako   da   se   pripremite   za   razgovor   sa   potencijalnim   poslodavcem,   kako   da prepoznate   zloupotrebu   i   na   koji   na in   da   ostanete   u   toku   sa   aktuelnostima   u   svetuč  farmacije.

Dobro sastavljen CV (curriculum vitae)   je važan korak u traženju posla jer naj eš eč ć  predstavlja   prvi   kontakt   sa   budu imć  poslodavcem. CV mora odmah da privu eč  pažnju osobe koja ga  ita i da jasno ukažeč  zašto baš vas treba pozvati na razgovor. Poslodavci,  generalno, ne potroše više od nekoliko minuta za svaki CV prilikom prve selekcije kandidata. Ukoliko ne uspete da ostavite   dobar   prvi   utisak,   šansa   je propuštena.

Informacije koje slede pomo i  e vam dać ć  sastavite   sadržajan   CV   koji   e   privu ić ć  pažnju  potencijalnog poslodavca.

Šta CV treba da sadrži

Instrukcije  koje  slede pruži e  vam saveteć  za   pisanje   pojedina nih   delova   CV­a.č  Tako e smo priložili i primer gotovog CV­ađ  koji vam može biti od pomo i, a nalazi seć  u Dodatku 1 ove brošure.

Lični podaciU tom delu treba da navedete svoje ime i prezime, datum ro enja, adresu, telefon iđ  e­mail  adresu.  Upišite  onu adresu putem koje želite da budete kontaktirani. Ukoliko CV šaljete u inostranstvo, telefon zapišite u internacionalnom formatu:

(+prefiks   zemlje)  kod   grada  ili  mobilnog operatera vaš broj

Primer  za broj telefona 222­333 u Novom  Sadu: +381 21 222333

ObrazovanjePravilo   je   da   prvo   navedete   svoje obrazovanje,   ukoliko   ste   sa   školovanjem završili   pre   5   i   manje   godina.   U suprotnom, prvo navedite radno iskustvo.

Navedite svaki stepen obrazovanja koji ste završili,  po evši  od poslednjeg i  dobijenuč  titulu   ili   kvalifikaciju.   Navedite   naziv   i adresu   institucije   u   kojoj   ste   stekli odre eno obrazovanje i datume od kada iđ  do   kada   je   trajala.   Nije   potrebno   da navodite sve kvalifikacije, fokusirajte se na one   u   vezi   sa   predispozicijama   koje   se traže za posao za koji konkurišete. Ukoliko ste   završili   fakultet,  nema  potrebe  da   se vra ate do osnovne škole.  ć

Radno iskustvoRadna   iskustva   navodite   redom   po datumima po evši od poslednjeg. Navediteč  koje je bilo vaše zanimanje, prirodu posla, glavne   aktivnosti,   dostignu a   ić  odgovornosti,  naziv  i  adresu poslodavca  i eventualno   kontakt   osobe   za   referencu. Kada   nabrajate   poslove   koje   ste   radili, bolje   je   da   za   svaki   sumirate   svoja dostignu a, nego da navodite pojedina neć č  zadatke.   Studenti   i   oni   koji   su   skoro diplomirali   esto   greše   prilikomč  sastavljanja  CV­a  jer pojam  radno iskustvo definišu   veoma   usko.   Pod   radnim iskustvom   se   ne   podrazumevaju   samo 

12

pla eni poslovi. U taj deo tako e možeteć đ  uklju iti   volontiranje,   honorarne  poslove,č  samoupošljavanje   i  druge  neformalne poslove koje ste obavljali.Nemojte zanemariti ni iskustva koja mogu biti od zna aja, a nisu u direktnoj vezi sač  poslom   za   koji   se   prijavljujete.   Ukoliko nemate šta da napišete o tome,  ovaj  deo jednostavno izbacite iz CV­a.

Strani jeziciPrilikom   navo enja   stranih   jezika,đ  obavezno dodajte  i  nivo znanja,  odnosno nivo   pisanja,   itanja,   razumevanja   ič  konverzacije.   Za   nivo   znanja   možete koristiti i skalu za samoocenjivanje  Saveta Evrope,   na i   ete   je   na:ć ć  www.coe.int/T/DG4/Portfolio/documents/assessment_grid_english.doc Ukoliko   posedujete   sertifikat   o   znanju jezika, navedite nivo znanja i datum kada ste položili za taj nivo. U slu aju da samič  sebe ocenjujete nemojte precenjivati svoje znanje jer je to lako proverljivo. 

Veštine i sposobnostiU   tom   delu   navedite   svoje   veštine   i sposobnosti koje ne moraju obavezno biti verifikovane diplomama, a direktno su ili indirektno  vezane  za  poziciju  za  koju   se prijavljujete.  To  daje  kompletniju   sliku  o vama i vašim sposobnostima. Društvene veštine

Veštine i sposobnosti koje ste stekli žive i ić  rade i sa drugim ljudima, u okruženju gdeć  su   komunikacija,   sposobnost prilago avanja i rad u timu esencijalni. Nađ  primer:   multikulturalne   i   multijezi keč  sredine, bavljenje kolektivnim sportovima, itd. 

Organizacione sposobnosti 

Sposobnosti   ste ene   koordinacijom   ič  upravljanjem   ljudima,   projektima   i budžetom na poslu, tokom volontiranja ili kod   ku e.   Opišite   svoje   organizacioneć  

sposobnosti   kao   što   su:   liderstvo, organizacione   sposobnosti,   iskustvo   u menadžmentu ljudi  i projekata i  navedite na koji ste na in te veštine stekli. čTehni ke veštineč  

Veštine vezane za upravljanje procesima i ure ajima,   ne   podrazumevaju i   pod   timđ ć  kompjutere.   Opišite   veštine   koje posedujete   i  na in  na  koji   ste   te   veštineč  stekli. 

Kompjuterske veštine

Veštine  vezane za  rad  sa  kompijuterskim programima.   Obrada   teksta,   pravljenje prezentacija,   rad   sa   bazama   podataka, koriš enje   interneta,   itd.   Opišite   veštineć  koje posedujete, na in na koji ste ih stekli ič  nivo   znanja   kojim   raspolažete   ukoliko posedujete sertifikat. 

Ostale veštine Veštine   koje   ne   spadaju   ni   u   jednu   od prethodnih  kategorija  a   relevantne   su   za posao   za   koji   se   prijavljujete.   Tako eđ  možete navesti  hobi   i   sportove kojima se bavite. 

Voza ka dozvolač Navedite   da   li   posedujete   voza kuč  dozvolu,   za   koju   kategoriju   vozila,   da   li aktivno vozite i koliko dugo. 

Dodatne informacije 

lanstvo   u   odre enim   organizacijama,Č đ  informacije   o   odsluženju   vojnog   roka, bra ni status, kontakt osobe za reference,č  publikacije. 

InteresovanjaNekoliko re enica o vašim interesovanjimač  i hobijima mogu upotpuniti sliku o vama i tako e  vam pomo i   tokom  razgovora  zađ ć  posao.

13

DodaciPore ajte   sve   priloge   po   logi nomđ č  redosledu i ako je potrebno numerišite ih, kako biste pomogli osobi koja pregleda vaš CV. Nikada ne šaljite originale jer se mogu izgubiti. Kao dodatke možete da priložite:

1. Kopije diploma, sertifikata i  drugih sli nih dokumenata. č

2. Svedo anstva   o   prethodnimč  zaposlenjima i preporuke. 

3. Publikacije i istraživa ke radove. č

Opšte preporuke

Pre   nego   što   pristupite   izradi   CV­a podseti emo vas na neke bitne principe: ć

Budite   jasni   i   koncizni,   vaš   profil mora da se dopadne potencijalnom poslodavcu   ve   posle   nekolikoć  sekundi.   U   ve ini   slu ajeva   dveć č  strane su sasvim dovoljne da pokažu ko ste i koliko vredite.

Navedite svoje kvalifikacije, veštine i   sposobnosti   jasno  i   logi no,   takoč  da budu lako uo ljive.č

Obratite   pažnju   na   sve   relevantne detalje kako sadržaja tako i  forme. Nema izgovora za nepismenost.

Ukoliko je vaše iskustvo ograni enoč  (tek   ste   završili   školovanje) koncentišite   se   na   obrazovanje   i praksu koju ste obavljali.

Uskladite sadržaj CV­a prema poslu za koji se prijavljujete. Proverite CV i preradite ga, ukoliko je potrebno, pre nego što ga pošaljete na drugi konkurs,   kako   bi   po   sadržaju odgovarao   profilu   koji   potencijalni poslodavac traži.

Dobro   poznavanje   kompanije   u kojoj   tražite   posao   može   vam pomo i da prilagodite sadržaj CV­ać  na pravi na in.č

  Vodite   ra una   da   vešta ki   neč č  

“naduvavate”   CV   jer   ete,ć  najverovatnije,   na   razgovoru   biti razotkriveni.

Dajte nekome da pro ita vaš CV preč  nego što ga pošaljete.

Priložite fotografiju samo ukoliko se to zahteva.

Odštampajte CV na belom papiru.

Ukoliko   CV   šaljete   e­mailom prevedite   ga   prethodno   u   PDF format.

Koristite jednostavan font.

Izbegavajte   podvla enje   i   pisanječ  celih re enica velikim slovima jer toč  uti e na  itljivost dokumenta.č č

14

5 Propratno pismo

Svrha propratnog pisma, koje po pravilu prati CV, jeste da bliže predstavite sebe potencijalnom poslodavcu i naglasite svoju zainteresovanost za odre eni posao ili poziciju.đ  Omogu ava da naglasite svoje kvalitete relevantne za radno mesto za koje konkurišete.ć  Pripremili smo i primer propratnog pisma koji se nalazi u Dodatku 2 ove  brošure.

Propratno   pismo   ima   svoj   standardni format i sastoji se iz tri dela.

U  prvom   delu  treba   da   objasnite   zbog ega se javljate na oglas ili kontaktirate sač  

poslodavcem.   Objasnite   gde   ste   uli   zač  oglas ili zbog  ega se obra ate konkretnoč ć  tom poslodavcu.

Drugi   deo  služi   da   predstavite   svoje osobine, veštine i znanja i objasnite na koji na in su relevantne,   i  obrazložite koja  ječ  vaša motivacija da radite odre eni  posaođ  za   tog   poslodavca.   Ne   zaboravite   da navedete neka svoja dostignu a koja moguć  da   ukažu   na   vašu   kompetentnost   da obavljate odre eni posao.đ

Treći   deo  služi   da   objasnite   zašto   baš želite da radite za odre enog poslodavcađ  ili   na   odre enom   poslu.   Napomenite   dađ  prilažete   i   svoj   CV   i   da   ete   se   javitić  narednih   dana,   ukoliko   to   odgovara poslodavcu, da se raspitate o mogu nostić  dolaska na razgovor.

Saveti

Informišite   se   o   poslodavcu.  Pro itajteč  godišnje   izveštaje,   brošure   i  posetite internet stranicu poslodavca. Ukoliko ste u mogu nosti   razgovarajte   sa   nekim   ko   jeć  zaposlen   u   firmi   u   kojoj   konkurišete   za posao.

Pošaljite pismo na pravu adresu. Bitno je da   vaše   pismo   stigne   na   pravu   adresu. 

Ukoliko takva osoba postoji u okviru firme, najbolje   je   kontaktirati   službu   za   radne odnose. Bitno je da ispred imena stavite i odgovaraju u titulu (g­din, g­ a, prof., dr,ć đ  itd.).

Personalizujte   pismo.  Umesto   da   zvu ič  kao da je preuzeto iz knjige ili da ste pratili uputstvo,   probajte   da   date   li nu   notuč  pismu.   Pri   tome   ne   odstupajte   od formalnog obra anja.ć

Naglasite   svoje   kvalitete.  Pri naglašavanju   svojih   kvaliteta   nemojte jednostavno ponoviti nabrajanje kao u CV­u, ve  istaknite najbitnije.ć

Budite kratki. Propratno pismo treba da se sastoji   iz   nekoliko   pasusa   i   ne   treba   da bude duže od jedne A4 stranice.

Pismenost.  Baš   kao   i   CV,   i   propratno pismo pre slanja dajte nekome da proveri da   li   ima   gramati kih,   pravopisnih   ilič  stilskih   grešaka,  ali   i  da vam ujedno da svoje mišljenje o pismu. Najbolje je da to bude osoba koja je ve  prošla tu proceduruć  ili je na neki drugi na in relevantna.č

Stil   i   profesionalizam.  Kao   i   CV   i propratno pismo je alat na osnovu kojeg se procenjuje vaš  karakter,  sposobnost  i  stil. Zato   je   bitno   da   pismo   bude   savršeno pismeno,   profesionalno   struktuirano   i   da ujedno   individualizacijom   istakne   vas   u odnosu na ostale kandidate.

15

6 Razgovor za posao

Prvi utisak koji ostavite na intervjuu možda je i odlu uju i za dobijanje posla.č ć  Mnogima koji traže zaposlenje intervju predstavlja najteži deo. Zato  emo pokušati nekimć  klju nim savetima da vam pomognemo da ostavite što bolji utisak.č

Priprema

Pre nego što odete na razgovor podrobno se   obavestite   o   firmi   putem   interneta   i poznanika.  Budite  upu eni  u  proizvode  ić  oblasti kojima se firma bavi kao i u stanje na   doma em   tržištu.   Uputite   se   kolikoć  možete u konkurentske ku e i proizvode.ć  Na   internetu   možete   na i   informacije   oć  firmama koje su rangirane po prihodima, o njihovom   poslovanju   po   kvartalima,   o spajanju više ku a u jednu i sli ne korisneć č  podatke.

Sa druge strane, dobro razmislite o svojoj motivaciji   da   radite   za   tu   firmu. Analizirajte   sebe   i   napravite   svoj   profil. Pitanja   koja   e   vam   vrlo   verovatno   bitić  postavljena, izme u ostalog su i ona kojađ  treba da ukažu na to koliko ste svesni sebe i svojih mana i vrlina. Tako e razmislite ođ  svom razvojnom putu i gde sebe vidite u budu nosti.ć

Spremite   nekoliko   pitanja   za   svoje sagovornike. Na taj na in  ete pokazati dač ć  ste ozbiljan kandidat. Pitajte o mogu nostić  napredovanja,   stru nog   usavršavanja,č  razvojnom planu i strategiji razvoja firme.

Odevanje

S obzirom na to da je prvi  utisak važan, bitno je da izgledate besprekorno. Obucite se  prikladno,  neka  ode a koju  odabereteć  bude   naznaka   kako   biste   izgledali   na poslu. Ode a ne treba da bude primerenać  no nim   izlascima,   niti   sportskimć  dešavanjima.   Izbor   ode e   trebalo   bi   dać  bude   poslovniji   i   samim   tim 

konzervativniji,   pa   svoj   identitet   iskažite detaljima,   nakitom,   bojom   ode e   ilić  kombinacijom odevnih predmeta. Šminku i nakit tako e treba birati  pažljivo. Oni neđ  treba da se isti u i budu napadni, ali trebač  da ocrtaju vaš karakter.

Držanje

Odabir ode e, šminka  i  nakit  nisu jedinoć  na   šta   treba   da   obradite   pažnju.   Vaše držanje   e   tako e   biti   predmet   analize.ć đ  Nemojte   da   hodate   nakrivljeni   na   jednu stranu   ili   pogureni.   Pripazite   kako   se rukujete.   Nikako   ne   dozvolite   sebi   da kasnite   na   razgovor   ve   do ite   desetakć đ  minuta   ranije.  To   e   vam pomo i  da   seć ć  priviknete na atmosferu a samim tim i da opuštenije i pribranije zapo nete razgovor.č

Razgovor

Tokom  razgovora   gledajte   sagovornika   u o i.  Nemojte  odavati  znake nervoze   i  neč  gestikulirajte rukama. Razmislite pre nego što odgovorite na pitanje i povedite ra unač  o  formulaciji   re enica.   Izbegavajte  kratkeč  odgovore  da  i  ne.   U   svakom   trenutku ostanite  pribrani   i  ako  je  potrebno,  bolje malo   duže   razmišljajte   o   postavljenom pitanju, umesto da kažete bilo šta.

Budite spremni na pitanja za koja smatrate da   su   previše   intimna   i   privatna.   To   su uglavnom   pitanja   o   vašim   bližim lanovima porodice,  vašoj   trenutnoj  vezi,č  

porodi nim planovima,   itd.  Tako e  nekač đ  pitanja vam se mogu u initi banalnim alič  uveravamo vas da ona to nisu. Iz odgovora na   ta   pitanja   vaši   sagovornici   donose 

16

zaklju ke   na   potpuno   drugom   nivou   uč  odnosu   na   ono   što   možete   da pretpostavite.

Odgovarajte   iskreno.   Ako   i   zavarate sagovornike i dobijtete posao istina  e preć  ili kasnije isplivati što vas može dovesti u neprijatnu poziciju  i otežati vam status u odre enom trenutku.đ

Plata, bonusi i još ponešto

Ukoliko se radi o vašem prvom zaposlenju ak i na insistiranje, izbegavajte da kažeteč  

koliku platu o ekujete. Iznos plate je neštoč  o   emu   se   pregovara   kada   se   radi   oč  ljudima koji   ve   imaju   iskustva   i  uspeheć  iza sebe. Kao po etniku, prioritet treba dač  vam   bude   mogu nost   edukacije   ić  napredovanja,   što   direktno   zna i   i   ve uč ć  platu ukoliko se pokažete dobro. Ukoliko se   poslodavac   odlu i   za   vas,   ima eteč ć  priliku da pre potpisivanja ugovora saznate 

koliki je ta an iznos plate. Ukoliko vam seč  u ini   da   je   iznos   isuviše   mali,   tada   ječ  trenutak   da   pokušate   da   pregovarate   o ve oj plati ili da odbijete ponudu.ć

Ako i rešite da odbijete ponudu iz bilo kog razloga,   u inite   to   u tivo   ič č  argumentovano.   Zahvalite   na   vremenu   i izrazite  nadu da  e  u budu nosti  moždać ć  biti   prilike   za   saradnju.   Nikako   nemojte zatvarati   vrata   iza   sebe   jer   nikada   ne možete   znati   kako   e   se   stvari   dalje   uć  životu odvijati.

Bonusi su nešto što  e vam vrlo verovatnoć  biti   predstavljeno   uz   redovnu   platu,   ali nemojte   se   zavaravati.   Bonusi   nisu zagarantovani. Može se desiti da su ciljevi potrebni za ostvarivanje bonusa nerealni ili da   globalna   situacija   uti e   na   to   da   neč  dobijete bonus  i  pored ostvarenih ciljeva. Usredsredite   se  na  platu   i  druge  izvesne uslove.

17

7 Licenca

Ukoliko nakon položenog stru nog ispita  č želite  da  nastavite  da  radite  u okviru  zdravstvene  ustanove  ili  samostalne  privatne apoteke  potrebno je da se  ponovo javite u ogranak FKS kako bi podneli zahtev za izdavanje licence.

Licenca je kao poseban Institut uvedena  Zakonom o zdravstvenoj zaštiti  i definisana kao dozvola   za   samostalan   rad   –   odobrenje   za   samostalni   rad   koje   moraju   posedovati zdravstveni radnici za obavljanje poslova u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.

Pravo   na   dobijanje   licence   ima zdravstveni radnik koji ima odgovaraju eć  obrazovanje propisano zakonom, položen stru ni   ispit,   da   je   upisan   u   imenikč  nadležne   komore   (što   ste   ve   uradilić  danom   zapo injanja   obavljanjač  pripravni kog  staža),  da pravnosnažnomč  sudskom odlukom nije osu en za krivi nođ č  delo   koje   ga   ini   nedostojnim   zač  obavljanje   zdravstvene   delatnosti, odnosno   da   pravnosnažnom   sudskom odlukom   nije   osu en   na   kaznu   zatvorađ  zbog teškog krivi nog dela protiv zdravljač  

ljudi   i   da   je   u   radnom   odnosu   kod zdravstvene ustanove – privatne prakse.  

Licenca je javna isprava koja se izdaje na period   od   7   godina.   Zdravstveni   radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu, pod uslovima koji su propisani, ne može obavljati samostalan rad. Za   sve   informacije   možete   se   obratiti nekom od ogranaka FKS.

18

8 Kontinuirana edukacija

Prevarili su se oni koji su pomislili da su diplomiranjem stavili ta ku na u enje.č č  Farmacija je oblast u kojoj su promene brze, sveobuhvatne i mnogobrojne. Svakodnevno na tržište izlaze novi lekovi, terapijske preporuke se menjaju sa novim saznanjima, usvajaju se novi pristupi.  Morate biti  svesni da je ono  što ste nau ili   tokom osnovnih studija samoč  osnova koju  ete nadogra ivati tokom cele svoje karijere.ć đ

injenica da zdravlje i kvalitet života ljudiČ  zavise,   izme u   ostalih   zdravstvenihđ  stru njaka,   i   od     farmaceuta,   inič č  kontinuiranu edukaciju, pra enje trendovać  i   stalno   stru no   usavršavanje   utolikoč  bitnijim.   Samo   ete  na   taj   na in  postatić č  pouzdan zdravstveni stru njak, a doprinosč  javnom   zdravlju   i   zadovoljstvo   vaših pacijenata bi e ć vaša li na satisfakcija.č

Možda najzanimljiviji na in da ostanete uč  toku   jeste   lanstvo   u   relevantnimč  organizacijama   i   u eš e   na   kongresima.č ć  Na taj na in sami birate da li i u kojoj merič  želite da se  aktivno uklju ite  u rad nekeč  organizacije.   Prisustvo   na   kongresima   eć  vam,   pored   seminara   o   odre enoj   temiđ  pomo i   da   putem   druženja   i   razmeneć  mišljenja i iskustava sa kolegama ostanete u   toku.   Me unarodne   organizacije,đ  kongresi   i   seminari   su   okruženja   koja posebno   stimulišu   i   gde   možete   uti   sač  kojim   se   problemima   sre u   kolege   izć  drugih   zemalja   i   šta   misle   o   odre enojđ  temi,   što   vam daje  potpuniju   sliku,   ali   i nove ideje.

Kontinuiranu   edukaciju   pružaju   i zdravstvene ustanove, strukovna udruženja i   fakulteti  na kojima ste  završili  osnovne studije. Specijalisti ke studije su jedan odč  na ina da se  usavršite u oblasti  koja vasč  zanima, ali fakulteti organizuju i razli iteč  vidove   kontinuirane   edukacije   koji predstavljaju   kra e   kurseve   o   odre enojć đ  temi.   Osim   na   mati nim,   i   na   drugimč  fakultetima,   bilo   srodnim   ili   ne,   možete na i   zanimljive  obrazovne  programe  kojić  e zadovoljiti vaša interesovanja.ć

Na ini da ostanete u toku su razni, izbor ječ  na vama. Jedino je bitno da tokom svoje profesionalne   karijere,  bez   obzira   kojim poslom odlu ite da se bavite,č  nastavite da u iteč   i  da ispratite promene  i trendove  u farmaciji.

Zakonska regulativa

U   decembru   2005.   godine   na   snagu   su stupila   dva   zakona   koja   su,   izme uđ  ostalog,   svojim   odredbama   definisala komore   zdravstvenih   radnika,   izdavanje, obnavljanje   i   oduzimanje   odobrenja   za samostalan   rad   (licence)   i   kontinuiranu edukaciju kao vid stru nog usavršavanjač  neophodnog za obnavljanje licence. To su Zakon   o   zdravstvenoj   zaštiti   i   Zakon   o komorama   zdravstvenih   radnika   (,,Sl. glasnik RS" 107/05 i 99/10). Dve godine kasnije, u decembru 2007. g. a   na   osnovu   pomenutog   Zakona   o zdravstvenoj   zaštiti,   ministar   zdravlja donosi dva pravilnika: 

• Pravilnik   o   bližim   uslovima   za izdavanje,   obnavljanje   ili oduzimanje   licence   lanovimač  komora   zdravstvenih   radnika  (,,Sl. glasnik RS" br. 130/07 i 2/11)

• Pravilnik   o   bližim   uslovima   za sprovo enje kontinuirane edukacijeđ  za   zdravstvene   radnike   i zdravstvene saradnike  (,,Sl. glasnik RS" 2/2011).

Upravo su ovim zakonima i pravilnicima u   Srbiji  propisana   prava   i   dužnost zdravstvenog   radnika   da   se   stru noč  

19

usavršava   radi   održavanja   i unapre ivanja kvaliteta svog rada.đ Kontinuirana   edukacija   kao   deo   KSU (Kontinuiranog   Stru nog   Usavršavanja)č  postaje   zakonska   obaveza   i   uslov   za obnavljanje odobrenja za samostalan rad – licence.

Isti zakon definiše i obaveze poslodavca da:

• snosi   troškove   stru nogč  usavršavanja,

• obezbedi   pla eno   odsustvoć  zaposlenom za KE radi obnavljanja licence i

• obezbedi   zaposlenom   stru noč  usavršavanje prema planu edukacije zdarvstvene   ustanove   (ZU)   ili privatne prakse,  što je u skladu sa Konvencijom   Me unarodneđ  organizacije rada br. 140.

Pravilnikom   o   bližim   uslovima   za izdavanje,   obnavljanje   ili   oduzimanje licence   lanovima   komora   zdravstvenihč  radnika,   definisano   je   da   se zdravstvenom   radniku   može   obnoviti licenca ako je u periodu važenja licence, u   postupku   kontinuirane   edukacije, stekao 168 bodova, svake godine važenja licence   po   24   (7  godina   po  24  boda), kroz   sadržaj   programa   kontinuirane edukacije, koji su vezani za profesionalnu delatnost   koju   obavlja,   a   za   koju   se izdaje, odnosno obnavlja licenca.Navedene zakone i pravilnike, kao i bliže informacije   o   postupku   KE   radi obnavljanja licence, možete na i na sajtuć  FKS.

20

9 Strukovna udruženja

Strukovna udruženja podrazumevaju vladine i nevladine organizacije vezane za farmaceutsku struku i nauku. One su odli an na in da ostanete u vezi sa kolegama i da seč č  van posla angažujete na projektima  i  okviru oblasti  koje  vas   interesuju.   Iako nevladina udruženja  nemaju  zakonodavnu ulogu,  ona  u  velikoj  meri  uti u  na  kreiranje   struke  uč  celosti   ili   neke  njene  oblasti,   putem  razli itih   inicijativa   i   projekata.  Rad   je   uglavnomč  volonterski, a svojim angažovanjem možete da date znatan doprinos.

Naveš emo samo neke organizacije u vezić  sa   farmacijom   koje   vam,   kao diplomiranom   farmaceutu,   mogu   biti zanimljive.   Ne   oklevajte   da   potražite   na internetu  i  ostale,  u zavisnosti  od oblasti koja vas interesuje.

APVInternational Association for Pharmaceutical Technology

www.apv­mainz.de/englisch/apv/wuu/

ESCPEuropean Society of Clinical Pharmacy

www.escpweb.org

FdSFarmaceutsko društvo Srbije

www.farmacija.org

FdS sekcija Mladi farmaceutimladifarmaceuti@gmail.com

twitter: mladifarmaceutifacebook: mladifarmaceuti

FIPInternational Pharmaceutical Federation

www.fip.org

FKSFarmaceutksa komora Srbije

www.farmkom.rs

ISPORInternational Society for 

Pharmacoeconomics and Outcomes Research

www.ispor.org

ISPOR SrbijaInternational Society for 

Pharmacoeconomics and Outcomes Research

www.isporsrbija.com

PGEUPharmacy Group of the European Union

www.pgeu.org

PSF­CIPharmaciens Sans Frontieres – Commité 

Internationalwww.psfci.org

21

10 Mobing

Mobing predstavlja tendenciju pojedinaca ili grupa da se agresivno ili nerazumno ponašaju prema saradnicima. Mobing uklju uje verbalno, neverbalno, psihološko i fizi koč č  zlostavljanje i ponižavanje.

Termin   mobing   odnosi   se   kako   na   odnos   nadre enog   prema   podre enom,   tako   i   nađ đ  me usobni odnos saradnika. Iako je široko rasprostranjen, zbog jasne hijerarhije unutarđ  firmi i straha od posledica, žrtve mobinga se uglavnom ne odlu uju da se suprotstave ilič  javno iznesu problem. To mobing  ini utoliko zna ajnijom socijalnom pojavom, a razvijanječ č  svesti o tome šta je mobing, kako ga prepoznati i kako se boriti protiv njega neophodnim.

Mobing   se   može   ispoljavati   u   raznim formama, kao što su:

• nepristojno ili ratoborno ponašanje• vikanje ili psovanje• arogantan stav• širenje laži• ogovaranje• fizi ki napadč• pretnje• spremnost da se kritikuje i 

nespremnost da se pohvali• seksualno uznemiravanje• ucene

Efekti koje mobing može da ima na nekoga idu od psihi kih do fizi kih problema, pa ič č  bolesti. Na žalost, statistike pokazuju da se osobe koje su žrtve mobinga plaše gubitka posla   ili   mogu nosti   napredovanja,   zbogć  ega se ne odupiru i ne prijavljuju mobere.č  esta   je   pojava   da   žrtve   mobinga,   iakoČ  

svesne svog položaja, sebe i ljude iz svoje okoline ube uju da stvari  nisu baš   takveđ  kakvim se  ine   i  da   je   to  na  neki  na inč č  normalna pojava. 

Srbija   se   krajem   maja   2010.   godine svrstala   u   red   malobrojnih   zemalja   koje imaju Zakon o spre avanju zlostavljanja nač  radu, poznatiji kao zakon o mobingu. Ovaj Zakon je objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 36/2010 od 28.05.2010. godine, stupio je 

na snagu 6. juna a po eo da se primenjuječ  90   dana   od   dana   stupanja   na   snagu, odnosno 3. septembra 2010. godine. Osim Srbije, samo još osam zemalja u Evropi ima zakon   o   mobingu:   Francuska,   Švedska, Norveška,   Finska,   Danska,   Holandija, Belgija i Švajcarska. 

Zlostavljanje,  u smislu ovog zakona,  jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu   dostojanstva,   ugleda,   li nog   ič  profesionalnog   integriteta,   zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara   neprijateljsko,   ponižavaju e   ilić  uvredljivo   okruženje,   pogoršava   uslove rada   ili   dovodi   do   toga   da   se   zaposleni izoluje   ili   navede   da   na   sopstvenu inicijativu da raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Ako   ste   žrtva  mobinga   i   rešili   ste   da   se borite protiv toga, možete da se obratite:

Republi koj agenciji za mirno rešavanječ  radnih sporova

Omladinskih brigada 1, Novi Beograd011/3131­416; 3131­418

www.ramrrs.gov.rskabinet@ramrrs.gov.rs 

FdS i FKS tako e mogu da vam posluže zađ  po etni kontakt č za dalje usmeravanje.

22

11 Umesto kraja

 

Stigli smo do kraja ovog vodi ač   ijič   je cilj da vam pomogne prilikom prelaska sa  fakulteta na farmaceutsku praksu. Poglavlja o pripravni kom stažu i stru nom ispitu bi eč č ć  korisna onima koji se odlu e za  č rad u okviru zdravstvene ustanove ili samostalne privatne  apoteke, a sa druge strane naša je procena da ostala poglavlja mogu da budu korisna za sve,  bez obzira na posao kojim nameravaju da se bave.

Koliko smo vam stvarno pomogli, da li su i u kojoj meri informacije koje smo vam dali korisne,  znate samo vi.  Zbog toga želimo da nam se   javite  na  udripovodicu@gmail.com  sa svojim kritikama,   pohvalama,   predlozima,  iskustvima  i   pomognete   nam   da   ovaj   vodi   u inimoč č  korisnijim za one koji  e ga  itati posle vas.ć č

Tako e vas ovom prilikom pozivamo da se aktivno  đ uklju iteč   u rad neke od mnogobrojnih  sekcija   FdS­a,  a  u   zavisnosti   od  svog  interesovanja.  Sekcija   "Mladi   farmaceuti"   FdS­a,  zahvaljuju i kojoj  smo i realizovali  ovaj vodi ,   je osnovana upravo sa idejom da obezbedić č  prostor mladim farmaceutima koji su u prelaznom periodu da budu aktivni u okviru svoje  profesije.   Sekcija   okuplja  studente   farmacije   i  diplomirane   farmaceute  do   pet   godina   po svršetku osnovnih studija.  lanstvo je besplatno, dovoljno je da popunite prijavu na internetČ  stranici FdS­a.

Sekcija Mladi farmaceuti FdS­ae­mail: mladifarmaceuti@gmail.com

twitter: mladifarmaceutifacebook: mladifarmaceuti

Želimo vam  i  da  što  pre  postanete  redovan  lan FKS,  koji  poseduje   licencu za rad  i   imač  edukativnu, savetodavnu i informativnu ulogu u društvu.  

Da li je ovo kraj ili po etak naše saradnje i druženja zavisi od vas!č

23

Dodatak 1 Primer CV-a

Lični podaci

Ime I prezime

Adresa

Telefon Mobilni

E-mail

Datum rođenja

Obrazovanje

Datum

Stečena titula ili kvalifikacija

Naziv i adresa obrazovne ustanove

Radno iskustvo

Datum

Pozicija

Glavne aktivnosti i odgovornosti

Naziv i adresa firme

Strani jezici

Razumevanje Govor Pisanje

Jezik 1

Jezik 2

Veštine i sposobnosti

Društvene veštine

Organizacione veštine

Tehničke veštine

Kompjuterske veštine

Ostale veštine

Vozačka dozvola

Interesovanja

Dodaci

24

Dodatak 2 Primer propratnog pisma

Ime PrezimeAdresa

Poštanski broj GradBroj telefonae­mail adresa

Datum

Poštovana/i g­ o/dine Prezime,đ

Zapo nite pismo objašnjenjem na koji oglas se javljate i za koju poziciju. U nekolikoč  re enica iskažite i svoju motivaciju da radite upravo za tu firmu.č

U slede ih nekoliko pasusa objasnite zašto mislite da ste kompetentni za posao za kojić  konkurišete. U CV­u ste ograni eni na taksativno nabrajanje bez mnogo objašnjenja.č  Iskoristite ovaj prostor da bliže objasnite poslodavcu bitne stavke iz CV­a i ubedite ga da ste vi onaj pravi. Nikako nemojte da sumirate CV.

Jedan pasus možete iskoristiti da pokažete potencijalnom poslodavcu da ste upoznati sa strukturom i proizvodima te firme. Iskoristite ovaj deo da pokažete da ste dobro informisani i da se niste nepromišljeno javili na oglas. Tako e na taj na in pokazujete da želite dađ č  radite baš za tu firmu a ne za neku drugu.

Na kraju navedite da ukoliko postoji bilo kakvih nedoumica, slobodno mogu da vam se obrate. Tako e možete naglasiti da se nadate razgovoru tokom kojeg  ete imati prilike dađ ć  pokažete svoje kvalitete. Završite tako što  ete zahvaliti.ć

S poštovanjem,

Svojeru ni potpisčIme Prezime

25

Dodatak 3 Imenik

ALiMSAgencija za lekove i medicinska Sredstva

Vojvode Stepe br. 458, Beograd011/3951­104

www.alims.gov.rs

FdSFarmaceutsko društvo Srbije

Bulevar Vojvode Miši a ć br. 25, Beograd011/2648­385

www.farmacija.orgfds@farmacija.org

FKSFarmaceutska komora Srbije

De anska br. 8a, Beogradč011/3243­144

www.farmkom.rs pharmkom@verat.net

FKS Ogranak BeogradDe anska 8A č011/3243­144

pharmkom@verat.net

FKS Ogranak VojvodinaHajduk Veljkova 11 (Master centar 

Novosadskog sajma, lokal A 104/I sprat)021/661­8833

ogranakvojvodina@farmkom.rs

FKS Ogranak Niš sa KiMPrvomajska 24A018/295­565 

ogranaknis@farmkom.rs

FKS Ogranak KragujevacCrvenog Krsta 7, lokal 23

034/639­1200ogranakkragujevac@farmkom.rs

Ministarstvo rada i socijalne politike011/3607­600  

www.minrzs.gov.rs Inspekcija rada 011/3607­600 

Ministarstvo finansija www.mfin.gov.rs 

011/3613­245, 011/3642­600 Poreska uprava 011/3950­556

Ministarstvo trgovine i uslugawww.mtu.gov.rs

Tržišna inspekcija 011/3614­334

Ministarstvo zdravlja011/3613­734, 011/3616­540 

www.zdravlje.gov.rs  Inspekcija za lekove i opojne droge

011/3111­647

Nacionalna Asocijacija Studenata Farmacije – Srbija (NAPSer)www.napser.org

office@napser.org

Republi kč a agencija za mirno rešavanje radnih sporova

Omladinskih brigada 1, Novi Beograd011/3131­416; 3131­418kabinet@ramrrs.gov.rs 

26

Bolničke apotekeSpisak bolni kih apoteka č na teritoji Republike Srbije u kojima je mogu e ć obaviti deo staža iz  farmaceutske tehnologije i racionalne farmakoterapije u trajanju od 3 meseca.

Aran elovacđZC Aran elovacđ

Kralja Petra I 62, 34300 Aran elovacđ034/713­277

Bela CrkvaSpecijalna bolnica za plu ne bolestić

Mileti eva 55, 26340 Bela Crkvać013/853­908

BeogradBolnica "Sveti Sava"

Nemanjina 2, 11000 Beograd011/206­829

De ja klinikačTiršova 10, 11000 Beograd

011/3614­409

Hitna pomoćFranša Deparea 5, 11000 Beograd

011/3615­010

Institut za bolesti zavisnostiTeodora Drajzera 44, 11000 Beograd

011/2650­779

Institut za kardiologiju DedinjeHeroja Milana Tepi a 26, 11000 Beogradć

011/3601­700

Institut za mentalno zdravljePalmoti eva 37, 11000 Beogradć

011/3307­597

Institut za neonatologijuKralja Milutina 50, 11000 Beograd

011/3615­097

Institut za neuropsihijatrijske bolesti"dr Laza Lazarevi "ć

Višegradska 26, 11000 Beograd011/3636­465

Institut za onkologiju i radiologiju SrbijePasterova 2, 11000 Beograd

011/3610­545

Institut za ortopedsko hirurške bolesti Banjica

Mihajla Avramovi a 28, 11000 Beogradć011/3671­986

Institut za reumatologijuResavska 69, 11000 Beograd

011/3600­869

Institut za zdravstvenu zaštitumajke i deteta

Radoja Daki a 6­8, 11070 ć Novi Beograd011/3195­193

KBC Bežanijska KosaBežanijska kosa bb, 11080 Zemun

011/2698­404

KBC Dragiša MišovićHeroja Milana Tepi a 1, 11000 Beogradć

011/2667­950

KBC ZvezdaraDimitrija Tucovi a 161, 11000 Beogradć

011/2419­231

KCS – Centrala apotekaVišegradska 26, 11000 Beograd

011/3645­521

KBC ZemunVukova 9, 11080 Zemun

011/100­299

KCS – Centrala apotekaVišegradska 26, 11000 Beograd

011/3645­521

Klinika "Narodni front"Kraljice Natalije 62, 11000 Beograd

063/8334­107

27

Vojnomedicinska AkademijaInstitut za farmaciju

Crnotravska 17, 11000 Beograd011/2663­424

BorZC Bor

Nikole Kopernika 2­4, 19210 Bor030/422­777

a akČ čZC  a akČ č

Dr Dragiše Mišovi a 25, 32000  a akć Č č032/373­198

uprijaĆZC  uprijaĆ

Miodraga Novakovi a 78, 35230  uprijać Ć035/472­100

Gornji MilanovacOpšta bolnica Gornji Milanovac

Vojvode Milana 37, 32300 G. Milanovac032/713­003

JagodinaZC Jagodina

Kara or eva bb, 35000 Jagodinađ đ035/224­288

KikindaZC Kikinda

ure Jakši a 110, 23300 KikindaĐ ć023/0423­572

KladovoZC Kladovo

Dunavska 1­3, 19320 Kladovo019/801­116

Kosovska MitrovicaZC Kosovska Mitrovica

Anri Dinan b.b., 38220 K. Mitrovica028/423­994

KragujevacKBC Kragujevac

Zmaj Jovina 35, 34000 Kragujevac034/370­075

KraljevoZC Kraljevo

Jug Bogdanova bb, 36000 Kraljevo036/311­829

KruševacZC Kruševac

Kosovska 16, 37000 Kruševac037/422­470

LeskovacZC Leskovac

Svetozara Markovi a 16, 16000 Leskovacć016/247­810

LoznicaZC Loznica

Bolni ka 65, 15000 Loznicač015/873­330

MladenovacZC Mladenovac

Vojvode Miši a 2, 11400 Mladenovacć011/8231­988

NegotinZC Negotin

Badnjevska 4 , 19300 Negotin019/544­559

NišKC Niš

Bulevar Dr Zorana  in i a 48, Đ đ ć 18000 Niš018/4232­347

Novi PazarZC Novi Pazar

Generala Živkovi a 1, 36300 Novi Pazarć020/391­081

Novi SadInstitut za KVB Vojvodine S. KamenicaInstitutski put 4, 21204 S. Kamenica

021/4805­788

Institut za plu ne bolestić  Vojvodine, Sremska Kamenica

Institutski put 4, 21204 S. Kamenica021/4805­368

28

Inistitut za onkologiju Vojvodine,Sremska Kamenica

Institutski put 4, 21204 S. Kamenica021/4805­510

Klini ki centarč  Novi SadHajduk Veljkova 10, 21000 Novi Sad

021/520­474

Klinika za zaštitu dece i omladineHajduk Veljkova 10, 21000 Novi Sad

021/4880­441

Pan evočOpšta Bolnica Pan evoč

Miloša Trebinca 11, 26000 Pan evoč013/306­412

Para inćZC Para inć

Majora Marka  bb, 35250 Para inć035/563­750

PirotZC Pirot

Vojvode Mom ila bb, 18300 Pirotč010/312­826

PožarevacOpšta Bolnica Požarevac

Bratstva i jedinstva 135, 12000 Požarevac012/550­200

ProkupljeZC Prokuplje

Pasja ka 2, 18400 Prokuplječ027/321­378

SentaZC "Dr Gere Ištvan",  Senta

Kara or eva bb, 24400 Sentađ đ024/815­111, lokal 161

SmederevoZC Smederevo

Knez Mihajlova 51, 11300 Smederevo026/223­043

Smederevska PalankaBolnica "Stefan Visoki", S. Palanka

Vuka Karadži a 147, 11420 S. Palankać026/321­956

SomborBolnica Sombor

Vojvo anska 75, 25000 Somborđ025/422­443

Sremska MitrovicaBolnica Sremska Mitrovica

Stari šor 65, 22000 Sremska Mitrovica022/610­340

SuboticaBolnica Subotica

Izvorska 3, 24000 Subotica024/554­560

ŠabacZC Šabac

Popa Karana 4, 15000 Šabac015/363­523

UžiceZC Užice

Miloša Obrenovi a 17, 31000 Užiceć031/562­863

ValjevoZC Valjevo

Obrena Nikoli a bb, 14000 Valjevoć014/221­240

VranjeM.C. Vranje

Jovana Jankovi a Lunge, 17000 Vranjeć017/422­791

VrbasZC Vrbas "Veljko Vlahović"

Dr Milana  eki a 4, 21460 VrbasČ ć021/798­608

VršacSpecijalna neuropsihijatrijska bolnica

Podvrš anska 13, 26300 Vršacć013/833­225

29

Zaje arčZdravstveni Centar 

Rasadni ka bb, 19000 Zaje arč č019/422­167

ZrenjaninOpšta bolnica "Đor eđ  Jovanovi "ć

Dr Vase Savi a 5, 23000 Zrenjaninć023/535­454

Specijalna bolnica za plu ne bolestićPetefijeva 4, 23000 Zrenjanin

023/561­977

Laboratorije za kontrolu lekovaSpisak laboratorija za kontrolu lekova na teritoji Republike Srbije u kojima je mogu e ć obaviti deo staža iz kontrole lekova u trajanju od 20 dana.

BeogradApoteka "Beograd"

Ba vanska bb, Beogradč011/2851­481

Institut za transfuziju krvi SrbijeSvetog Save 39, Beograd

011/3812­794

KBC ZvezdaraDimitrija Tucovi a 161, Beogradć

011/2419­231

Klini ki centar Srbije – Centralna apotekačVišegradska 26, Beograd

011/3645­521

VMA, Institut za farmacijuCrnotravska 17, Beograd

011/2663­424

a akČ čApoteka "Ča akč "

Nemanjina 62,  a akČ č032/344­803

KruševacApoteka "Kruševac"

Luke Ivanovi a 34, Kruševacć037/442­905

NišApoteka "Niš"

Pantelejska 69, Niš018/4212­152

Novi SadApoteka "Novi Sad"

Vrša ka 28, Novi Sadč021/4790­209

Pan evočApoteka "Pan evoč "

Kara or eva 2/c, Pan evođ đ č013/251­700

PožarevacApoteka "Požarevac"

Vase Pelagi  br.4, Požarevacć012/523­126

Smederevska PalankaApoteka "Zdravlje"

I Srpskog ustanka 133, S. Palanka026/321­520

SomborApoteka "Sombor"

Venac Radomira Putnika 27, Sombor025/440­668

ŠabacApoteka "Šabac"

Gospodar Jevremova 23, Šabac015/345­185

ValjevoApoteka "Valjevo"

Pasterova bb, Valjevo014/235­583

30

Zaje arčApoteka "Zaje arč "

Nikole Paši a 11­13, Zaje arć č019/422­655

ZrenjaninApoteka "Zrenjanin"

Kralja Aleksandra 47, Zrenjanin023/562­263

Instituti i zavodi za javno zdravljeSpisak  instituta i zavoda za javno zdravlje  na teritoji Republike Srbije  u kojima je mogu eć  obaviti deo staža iz socijalne farmacije u trajanju od 10 dana.

BeogradGradski ZJZ Beograd

Bul. Despota Stefana 54a, 1000 Beograd011/3233­976; 3227­828

IZJ Srbije "Dr Milan Jovanovi ­Batut"ćDr Suboti a 5, 11000 Beograć d

011/2684­566; 2685­735

a akČ čZJZ  a akČ č

Kralja Petra I 18,  32000  a akČ č032/225­019; 310­395; 225­019

uprijaĆZJZ  uprijaĆ

Miodraga Novakovi a 78, ć 35230  uprijaĆ035/470­036; 473­289; 470­559

KikindaZJZ Kikinda

Kralja Petra I 70, 23300 Kikinda023/400­540; 421­102; 434­788; 434­581

KragujevacIJZ Kragujevac

Nikole Paši a 1, ć 34000 Kragujevac034/331­344; 331­341

KraljevoZJZ Kraljevo

Slobodana Penezi a 16, ć 36000 Kraljevo036/392­336; 392­337

KruševacZJZ Kruševac

Vojvode Putnika 2, 37000 Kruševac037/427­241; 438­794; 422­951

LeskovacZJZ Leskovac

Maksima Kova evi a 11, č ć 16000 Leskovac016/241­042; 245­219; 244­910

NišIZJ Niš

Bulevar Dr Zorana  in i a, Đ đ ć 18000 Niš018/226­448; 225­974

Novi SadIZJ Novi Sad

Futoška 121, 21000 Novi Sad021/6622­784; 4897­866; 6613­989

Pan evočZJZ Pan evoč

Pasterova 2, 26000 Pan evoč013/318­713013/322­965

PirotZJZ Pirot

Kej bb, 18300 Pirot010/311­799; 323­155; 333­994

PožarevacZJZ Požarevac

Šerbanovi a 14, ć 12000 Požarevac012/222­682; 223­153; 222­691; 220­913

PrištinaZJZ Priština

Andri Dinana bb, Kosovska Mitrovica028/425­280; 425­280

31

SomborZJZ Sombor

Vojvo anska 75, đ 25000 Sombor025/22­225; 2228­888; 228­888

Sremska MitrovicaZJZ Sremska Mitrovica

Stari Šor 47, 22000 Sremska Mitrovica022/610­511; 636­509

SuboticaZJZ Subotica

Zmaj Jovina 30, 24000 Subotica024/571­300; 571­333

ŠabacIJZ Šabac

Jovana Cviji a, ć 15000 Šabac015/343­604; 300­550; 300­530; 343­605; 

550­300; 343­606Užice

ZJZ UžiceVeselina Marinkovi a 4, ć  31000 Užice

031/563­150; 563­145; 563­147

ValjevoZJZ Valjevo

Vladike Nikolaja, 14000 Valjevo014/237­352; 238­174; 237­056

VranjeZJZ Vranje

Jovana Jankovi a Lunge 1, ć 17500 Vranje017/421­310; 400­270; 422­296; 400­271

Zaje arčZJZ Zaje arč

Sremska 13, 19000 Zaje arč019/422­543; 442­236

ZrenjaninZJZ Zrenjanin

Dr Emila Gavrila 15, 23000 Zrenjanin023/564­458; 560­156

32

33

Farmaceutsko društvo SrbijeBulevar Vojvode Miši a ć br. 25, Beograd

011/2648­385www.farmacija.orgfds@farmacija.org

De anska br. 8a, Beogradč011/3243­144

www.farmkom.rs pharmkom@verat.net

34