vol. 2-2009

YU ISSN 0554 5587 UDK 631 (059)

POQOPRIVREDNA TEHNIKA

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ИНСТИТУТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ ТЕХНИКУ

Година XXXIV, Број 2, децембар 2009.

Издавач (Publisher) Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Институт за пољопривредну технику, 11080 Београд-Земун, Немањина 6, п. фах 127, тел. (011)2194-606, 2199-621, факс: 3163-317, 2193-659, жиро рачун: 840-1872666-79.

За издавача: Небојша Ралевић

Главни и одговорни уредник (Editor-in-Chief) Горан Тописировић, Пољопривредни факултет, Београд

Техничка припрема (Technical arragment) Страхиња Ајтић, Иван Спасојевић, Пољопривредни факултет, Београд

Инострани уредници (International Editors) Schulze Lammers Peter, Institut fur Landtechnik, Universitat, Bonn, Germany Fekete Andras, Faculty of Food Science, SzIE University, Budapest, Hungary Magó László, Hungarian Institute of Agricultural Engineering Gödollo, Hungary Ros Victor, Technical University of Cluj-Napoca, Romania Sindir Kamil Okyay, Ege University, Faculty of Agriculture, Bornova - Izmir, Turkey Vougiokos Stavros, Aristotle University of Tessaloniki

Mihailov Nicolay, University of Rousse, Faculty of Electrical Enginering, Bulgaria Silvio Košutić, Faculty of Agriculture University of Zagreb, Croatia Škaljić Selim, Univerzitet u Sarajevu, Poljoprivredni fakultet, Bosna i Hercegovina Таневски Драги, Универзитет "Св. Кирил и Методиј", Земјоделски факултет, Скопје, Македонија Димитровски Зоран, Универзитет "Гоце Делчев", Земjоделски факултет, Штип, Македонија

Уредници (Editors) Марија Тодоровић, Пољопривредни факултет, Београд Анђелко Бајкин, Пољопривредни факултет, Нови Сад Мићо Ољача, Пољопривредни факултет, Београд Милан Мартинов, Факултет техничких наука, Нови Сад Душан Радивојевић, Пољопривредни факултет, Београд Раде Радојевић, Пољопривредни факултет, Београд Мирко Урошевић, Пољопривредни факултет, Београд Стева Божић, Пољопривредни факултет, Београд Драгиша Раичевић, Пољопривредни факултет, Београд Ђуро Ерцеговић, Пољопривредни факултет, Београд

Ђукан Вукић, Пољопривредни факултет, Београд Франц Коси, Машински факултет, Београд Драган Петровић, Пољопривредни факултет, Београд Горан Тописировић, Пољопривредни факултет, Београд Зоран Милеуснић, Пољопривредни факултет, Београд Милан Вељић, Машински факултет, Београд Драган Марковић, Машински факултет, Београд Саша Бараћ, Пољопривредни факултет, Приштина Небојша Станимировић, Пољопривредни факултет, Зубин поток Предраг Петровић, Институт "Кирило Савић", Београд Драган Милутиновић, ИМТ, Београд

Савет часописа (Editorial Advisory Board) Јоцо Мићић, Властимир Новаковић, Марија Тодоровић, Ратко Николић, Милош Тешић, Божидар Јачинац, Драгољуб Обрадовић, Драган Рудић, Милан Тошић, Петар Ненић Штампа: "Академска издања" – Земун

P O Q O P R I V R E D N A T E H N I K A

AGRICULTURAL ENGINEERING

POQOPRIVREDNA TEHNIKA

НАУЧНИ ЧАСОПИС

AGRICULTURAL ENGINEERING SCIENTIFIC JOURNAL

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ИНСТИТУТ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ ТЕХНИКУ

Часопис ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА број 1 (2, 3, 4)

посвећен је XIII научном скупу

АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ МЕХАНИЗАЦИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ 2009.

Програмски одбор - Program board

Проф. др Душан Радивојевић, председник Проф. др Мићо Ољача Проф. др Стева Божић Проф. др Ђуро Ерцеговић Проф. др Ђукан Вукић Проф. др Милан Ђевић Проф. др Мирко Урошевић Проф. др Драган Петровић Проф. др Раде Радојевић Проф. др Милован Живковић Доц. др Горан Тописировић Доц. др Зоран Милеуснић Мр Марјан Доленшек

Организатори скупа - Organizers of meeting

Пољопривредни факултет, Институт за пољопривредну технику, Београд Друштво за пољопривредну технику Србије, Београд

Покровитељи скупа - Donors and support

Министарство за науку Републике Србије Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије

Донатори - Donors

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Р. Србије ИМЛЕК а.д. – Београд

Good Year – Sava – Kranj Привредна комора града Београда

GEA WеstfaliaSurge Serbia d.o.o.- Београд Алмекс – Панчево

Милуровић Комерц – Угриновци Societe Generale Group - SOGELEASE Srbija

Amazone – Нови Сад MasFerg Agro – Нови Сад

Место одржавања - Place of meeting

Пољопривредни факултет, Београд, 11.12.2009.

Штампање ове публикације помогло је:

Министарство за науку Републике Србије

РЕЧ УРЕДНИКА

Часопис ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА, у својој мисији, односно, доприносу

информацији и афирмацији области механизације пољопривреде, у укупном тиражу од четири броја 2009. године приказује радове који ће бити саопштени на скупу "Дан пољопривредне технике" 11.12.2009. године на Пољопривредном факултету у Београду - Земуну.

Укупни обим часописа обухвата 69 радова из области пољопривредне технике, који се могу груписати по тематским областима од генералног развоја, информационих технологија, погонских јединица, обраде земљишта, сетве и неге гајених биљака, убирања и транспорта, као и интензивног гајења и обновљивих извора енергије. Неравномерност у структури заступљености појединих тема може имати исходиште у смислу сугерисања тематских скупова у наредном периоду, пре свега када се имају у виду актуелни моменти у стварању пословног амбијента у пољопривреди сходно процесима европских интеграција, међународних споразума и значајних извозних могућности наше пољопривредне производње. Овоме свакако треба додати неопходност истицања тема од националног значаја, пре свега када је у питању: пословање водним ресурсима, механизација сточарске производње и развој и примена технолошко-техничких система складишно дистрибутивних центара као генералног доприноса организацији малих пољопривредних произвођача, тржишно атрактивних сировина и при томе стварању амбијента већег степена финализације примарне производње. У наредном периоду истраживачи би требали да се оријентишу и на афирмацију обновљивих извора енергије базираних на могућностима остваривим у примарној пољопривредној производњи. У том смислу било би веома корисно објединити и усмерити истраживачке иницијативе свих релевантних институција наше земље.

Поред тога, наглашава се значајно учешће аутора из иностранства у доприносу размене информација на међународном нивоу.

Посебно се истиче чињеница да је значајан број радова резултат научно-истраживачких пројеката финансираних од стране Владе Републике Србије у категорији националних, технолошких и иновационих пројеката.

Захваљујући се ауторима радова, мора се нагласити да се у наредном периоду, обзиром на наведено, очекују шири и разноврснији садржаји доприноса стручњака пољопривредне технике, у реализацији мисије часописа и афирмацији струке. Проф. др Горан Тописировић

S A D R Ž A J Zoran Š. Veselinović PRIKLJUČNA MAŠINA ZA MONOFAZNU KOMPLEKSNU AGROTEHNIKU ....................................1 Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Snežana Oljača UTICAJ SISTEMA OBRADE ZEMLJIŠTA, DOPUNSKE ISHRANE AZOTOM I SORTE NA PRINOS OZIME PŠENICE .............................................................................................9 Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Života Jovanović, Dragan Kolčar

UTICAJ MELIORATIVNE OBRADE ZEMLJIŠTA NA RAZVOJ KORENOVOG SISTEMA, ZAKOROVLJENOST, MORFOLOŠKE I PRODUKTIVNE OSOBINE SUNCOKRETA I KUKURUZA ............................................................................................................15 Igor Kovacev, Silvio Kosutic, Dubravko Filipovic, Milan Pospisil, Zlatko Gospodaric MAIZE AND SUNFLOWER PRODUCTION IN POSAVINA, CROATIA INFLUENCED BY DIFFERENT SOIL TILLAGE SYSTEMS ...................................................................................... 27 Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Mićo V. Oljača, Jasmina Oljača UTICAJ MELIORATIVNE OBRADE NA NEKE FIZIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA ..............................35 Branka Kresović, Miodrag Tolimir UTICAJ SISTEMA OBRADE NA PRINOS KUKURUZA I POROZNOST ORANIČNOG SLOJA NAVODNJAVANOG ČERNOZEMA ................................................................43 Dragi Radomirović, Ondrej Ponjičan, Anđelko Bajkin, Miodrag Zoranović NOVA METODA ODREĐIVANJA MAKSIMALNE DEBLJINE PLASTICE ROTACIONE SITNILICE ....................................................................................................................53 Dragan Živković, Milan Veljić, Dragan Marković

OPERATIVNA GOTOVOST SETVOSPREMAČA KAO KRITERIJUM USPEŠNOSTI ODRŽAVANJA ...........................................................................................................61 Đuro Ercegović, Miloš Pajić, Dragiša Raičević, Mićo V. Oljača, Kosta Gligorević, Đukan Vukić, Rade Radojević, Zoran Dumanović, Vesna Dragićević UTICAJ KONZERVACIJSKE OBRADE ZEMLJIŠTA NA PRINOS SUNCOKRETA I MERKANTILNOG KUKURUZA ........................................................................................................69 Dragoljub Mitrović, Radisav Dubljević, Dragiša Raičević, Budimir Fuštić

UTICAJ PRIMJENE KULTIVATOR SIJAČICE NA EFEKTE REKULTIVACIJE DEGRADIRANIH ZEMLJIŠTA ............................................................................................................83 László Magó REDUCTION OF MECHANISATION COSTS BY THE APPLICATION OF GPS IN ARABLE CROP PRODUCTION ....................................................................................................91

Steva Božić, Dušan Radivojević, Rade Radojević OSTVARENI OBIM KORIŠĆENJA SREDSTAVA POLJOPRIVREDNE TEHNIKE KAO ELEMENT ZA DONOŠENJE ODLUKE PRI ORGANIZOVANJU MEHANIZOVANIH PROCESA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA .....................................................................97 Бојана Миленковић, Саша Бараћ ИСПИТИВАЊЕ ПРЕЦИЗНОСТИ СЕТВЕ КУКУРУЗА У ЗАВИСНОСТИ ОД БРЗИНЕ РАДА СЕТВЕНИХ АГРЕГАТА ...................................................................................109 Stevan Isakov, Lazar Marinković, Đorđe Mišković, Tomislav Protulipac, Predrag Doroški, Milenko Sindjić

EFEKAT PRELASKA SA KONVENCIONALNE NA KONZERVACIJSKU OBRADU I SETVU PŠENICE, SOJE, STOČNOG GRAŠKA I PASULJA ........................................................115 Olivera Ećim-Đurić, Predrag Milanović, Tijana Marković NUMERIČKA SIMULACIJA TOPLOTNOG OPTEREĆENJA PLASTENIKA ....................................125 Milan Đević, Marija Božić, Zoran Mileusnić UTICAJ FIZIČKIH OSOBINA MINERALNIH ĐUBRIVA NA EFIKASNOST APLIKACIJE .................133 Željko Dolijanović, Dušan Kovačević, Snežana Oljača, Nebojša Momirović GAJENJE OZIME PŠENICE U MONOKULTURI I DVOPOLJNOM PLODOREDU .........................143 Snežana Oljača, Željko Dolijanović, Đorđe Glamočlija, Snežana Đorđević, Jasmina Oljača PRODUKTIVNOST GOLOZRNOG JEČMA U ORGANSKOM I KONVENCIONALNOM SISTEMU GAJENJA .........................................................................................................................149 Дамир Беатовић, Славица Јелачић, Марија Ђекић-Иванковић

УТИЦАЈ ТЕХНОЛОГИЈЕ ГАЈЕЊА И ТИПА СУПСТРАТА НА КВАЛИТЕТ РАСАДА ORIGANUM ВРСТА .........................................................................................................................155

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Godina XXXIV Broj 2, decembar 2009. Strane: 1 - 8

Poljoprivredni fakultet

Institut za poljoprivrednu

tehniku

UDK: 631.3

PRIKLJUČNA MAŠINA ZA MONOFAZNU KOMPLEKSNU AGROTEHNIKU

Zoran Š. Veselinović

Prijedor, Veliko Palančište b.b. e-mail: [email protected]

Sadržaj: Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku, služi operaciji sjetve, a prije tog i pripremi tla, kojom su uređeni svi potrebni fizički i biološki uslovi za optimalan rast i prinos. Ovom fizičkom operacijom radom međusobno povezanih svrdala obavlja se bušenje, rahljenja, miješanja i homogenizacije zemljišta, smanjuje se broj prohoda na samo jedan, a gaženje svodi na minimum, čuvaju se i pospiješuju faktori koji utiču na fizička, biološka i hemijska svojstva zemljišta.

Ovom mašinom u načinu sijetve, osim preciznog pojedinačnog polaganja svake sjemenke osim po željenoj dubini obavlja se i njihovo horizontalno međusobno raspoređivanje po cijeloj površini u potrebnom međusobnom razmaku. Operacijama višeslojnoga zbijanja i ravnanja homogeniziranoga tla uređuje se dobar raspored i spoj sjemena i zemljišta, kapilarnost, brže klijanje i postižu zahtijevi pojedinih vrsta za zbijenošću tla ispod i iznad položene sjemenke.

Obavlja se homogeniziran raspored hraniva po cijelom presjeku i pravilan raspored startnih doza po dubini, te sredstava za zaštitu, bioregulatore rasta i strukturiranje agregata.

Ključne riječi: međusobno povezani svrdli, višeslojna priprema zemljišta u jednom prohodu, pojedinačno polaganje svih vrsta sjemena.

1. UVOD

Tehnički i tehnološki napredak mijenjali su uslove i u biljnoj proizvodnji,

doprinoseći tako poboljšanju naturalnih i financijskih efekata, ali ostao je nedovoljno riješen jedan od ključnih faktora plodnosti - minimum gaženja.

Problem je, kako postići minimalno gaženje zemljišta koje nastaje velikim brojem prohoda u fazama pripreme, pa do završetka sijetve. Radi toga, u savremenoj tehnologiji minimum gaženja zemljišta postao je uslov u postizanju najefektnijih rezultata rodnosti. U tom pravcu,a naročitu u ratarstvu, su i vodile sve tendencije razvoja mehanizacije.

Konvencionalne metode obrade zemljišta, koje su zasnovane na upotrebi lemešnoga pluga kao glavnoga oruđa u osnovnoj pripremi, te oruđa za dopunsku obradu, ovaj uslov za podizanje plodnosti, minimum gaženja, nisu zadovoljile.

Zoran Š. Veselinović 2

Iako lemešnom plugu, niko ni izdaleka nije predviđao toliku dugoviječnost, on je ostao gotovo nezamijenjiv, istina, uz veliki broj uspiješnih poboljšanja koja će ići u pravcu ispunjavanja visokih zahtijeve u pogledu traženoga. Kod dopunske obrade, nastojalo se doći do riješenja smanjenja broja prohoda, pa su na oruđima također vršena razna tehnička poboljšanja i supstitucije: tanjirače i drljače sa kombinovanim sitnilicama, i slično.

U upotrijebi se išlo i do korištenja teških konstrukcija, rovila za duboku obradu, te raznih kombinacija: podrivača i kultivatora širokoga zahvata za dopunsku obradu ili agregatiranja nekoliko njih, a sve, radi što manjega broja prohoda i zbijanja - gaženja zemljišta.

Također, najprije radi smanjivanja gaženja, a zatim radi i drugih efekata (ekonomika, organizacija i sl.), u savremenoj tehnologiji prisutan sve veći izbor oruđa za redukovanu obradu, sa manje ili više tehničkih mogućnosti da zadovolje tražene zahtijeve. Međutim, takve konstrukcije koje u jednom prohodu ostvare optimalne zahtijeve za sijetvu, takozvani superkultivatori, su još uvijek konstruktivno vrlo složeni i operativno zahtijevni, a što utiječe na njihovu masovnu upotrebu.

Najnovije tehničko riješenje za minimum gaženja je priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku. Ovom mašinom može se obezbijediti potpuno riješenje problema gaženja koje utječe na plodnost, i potrebe biljaka u najoptimalnijim uslovima u kojima bi se maksimalno iskoristila njihova rodnost.

Ideja o mašini je nastala tokom dugogodišnjeg analiziranja utijecaja obrade zemljišta na rast, razvoj i rodnost biljke putem motornog svrdla umijesto konvencionalnih pomenutih metoda. Od osnovne ideje došlo se do patentne prijave, pa tako Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku ima nacionalni patent BiH od 2009 godine,te od iste godine i međunarodni.

Tokom 2007 i 2008 godine patent (u to vrijeme patentna prijava) je izlagan na devet svijetskih izložbi patenata, pa je bio nagrađen sa:

• Zlatnom medaljom na salonu inovacija u Nirnbergu, oktobar 2007, • Srebrnim medaljama na salonima inovacija, Moskva u martu 2007, Ženeva u

aprilu 2007 i Varšava u maju 2007, • Bronzanim medaljama na salonima u Strazburu u septembru 2007 i Šangaju u

aprilu 2008 godine, te - Specijalnom plaketom za pronalazaštvo u Moskvi marta 2007 i plaketom u

Bordou septembra 2007 godine. - Na izložbama u Srbiji, Beograd novembra 2007 i Tajlandu, Bangkok januar

2008 patent nije nagrađivan, a na izložbi u BiH, Banja Luka izlagan je van konkurencije i dobio zahvalnicu. Osim toga u maju 2009 godine povodom sajma Obnove i graditeljstva u Sarajevu, Direkcija za Evropske Integracije je vlasniku patenta urušila zahvalnicu za postignute uspijehe u pronalazaštvu i uspiješno prestavljanje BiH u svijetu.

2. METODE

Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku jedinstvena je po

tome, što novom metodom u samo jednom prohodu postiže dubinsku i površinsku obradu zemljišta, a pritom smanjujući na minimum površinu gaženja-dužinu tragova točkova traktora, po jedinici površine. Osim toga i taj minimum štetnoga gaženja potpuno je uklonjen nailaskom priključne mašine.

Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku 3

Nova metoda obrade zemljišta zasnovana je na novitetu u načinu obrade, tako što bušenjem, rastresanjem i mrvljenjem postiže primarni cilj u obradi zemljišta koje je u samo jednom prohodu spremno za sjetvu. Radna dubina se može podešavati.

Ovaj metod rada je novina u agrotehnici, jer daje slijedeće potpuno nove i odlučujuće prednosti:

• u višeslojevitoj pripremi slojeva ispod i iznad položenoga sjemena i određivanju njihovoga stepena zbijenosti i dobre pripremljenosti podloge za polaganje sjemena i dobar spoj sa zemljištem,

• sjetvi kojom je moguće bolje linearno rasporedit sjeme po dubini, a naročita je novina u mogućnosti raspoređivanja sjemena i po širini i u rastojanju zavisno od željenog broja biljaka po jedinici površine, što se kod žitarskih kultura koje su se sijale u trake ili redove nikad ne postiže. Ovo je sve sa već pomenutom mogućnošću podešavanja zbijenosti da bi se tim osim dobroga spoja sjemena sa zemljištem, obezbijedila kapilarnost, pospiješilo brže klijanje i smanjio gubitak vlažnosti,

• postiže se homogen raspored hraniva po dubini, osim što se startne doze mogu raspoređivati neposredno uz sjeme,

• postiže se inkorporiranje sredstava za strukturiranje agregata zemljišta, također sredstava za zaštitu, bio-regulatora klijanja i rasta, te se postiže znatno bolji vodni i vazdušni režim u tlu.

Operacije se ostvaruju međusobno povezanim svrdlima koji pogonjeni prenosnim mehanizmima, frontalno buše i zbog promijenjljivog ugla tokom ulaženja u zemlju, buše i otsjecaju spiralne slojeve koji se izdizanjem spirale svrdala lome, miješaju i usitnjavaju do željene mrvičaste strukture.

Ova metoda obrade zemljišta daje temelj novoj tehnologiji u biljnoj proizvodnji, a prednosti su joj u:

• čuvaju i pospiješuju faktore koji utiču na fizička, biološka i hemijska svojstva zemljišta,a naročiti u značajnom povećavanju vodnog i vazdušnog kapaciteta, koji su uslov ostalim faktorima plodnosti,

• smanjuju se zbog različitog stepena zbijenosti po valjanim slojevima gubici kapilarne vlage,

• povećava se stepen adhezije i kapilarnosti koje pospiješuje brže klijanje i rast. U pogledu financijskih efekata u odnosu na dosadašnju tehniku, ostvaruju se uštede

u gorivu, mazivu, mehaničkom i živom radu, te pospiješuje organizacija u svim segmentima.

3. OPIS RADA

Nacrt sa slikama 1, 2 i 3. prikazuje priključnu mašinu za monofaznu kompleksnu

agrotehniku koja dobija pogon preko kardanskog vratila ili hidro motora. Osnovnu konstrukciju čini: Nepokretni dio, slika 1. (NK,DS,DG,CS,CG) slika 3. (NK,DS,DG,CS,CG). Nosiva konstrukcija NK, koja se na tri tačke vješa na traktor kao nosivi priključak ili

polunosiva sa bočno postavljenim točkovima: T. koja nosi, a. Depo za sjeme DS sa cijevima: CS za protok sjemena do tla, b. Depo za đubrivo DG sa sistemom cijevi CG za protok đubriva do tla, c. Depo za ostalo (pesticidi, bioregulatori, strukturatori i sl.) d. Osovina O sa zubčanicima: Z i Z 1 pogonjena hidro motorom HM koja prenosi

pogon na pokretni dio mašine.


Pokretni dio: e. Trokraki nosači: TN 1 i TN2 koji se pokretani preko zubčanika Z2 i Z3

uzubljenih sa zubčanicima Z i Z1 sa osovine O, obrću oko svoje horizontalne ose, sa kracima pod uglom od 120¨ sa osloncem u centralnom djelu u kom se nalazi pogonjena osovina O1. sa tri paralelno postavljena zubčanika: 2, 2a i 2b sa kojih kroz krakove: 3, 3a i 3b lancima: 4, 4a i 4b obrtanje prenosi na zubčanike: 5, 5a i 5b koji se nalaze na osovinama: 6, 6a i 6b u kućištima glava krakova: 7, 7a i 7b.

f. Nosači svrdala: 8, 8a i 8b sa osloncem u kućištima glava krakova: 7, 7a i 7b trokrakih nosača: TN1 i TN2. Kroz nosače svrdala prenosi se obrtanje:

Varijanta 1. Sa osovina: 6, 6a i 6b putem kućišta konusnih zubčanika: 9, 9a i 9b i lanaca; 10 na

zubčanike 11 osovina 12 koje nose svrdle, Varijanta 2. Osovine: 6, 6a i 6b koje polaze iz kućišta glava krakova: 7, 7a i 7b su člankaste i

nose na sebi konusne zubčanike 14 koji prenose pogon preko konusnih zubčanika 15 na osovine 12 na kojima su pogonjeni međusobno povezani svrdli 13.

g. Svrdli: 13, koji su međusobno povezani na svakom nosaču: 8, 8a i 8b h. Valjci: - V1 za ravnanje i zbijanje rastresenoga zemljišta ispod sijemena i

- V2 za ravnanje i zbijanje rastresenoga (rahlog, izmrvljenoga) zemljišta iznad sijemena. Valjci hidraulički podešavani imaju oslonac u četiri tačke bočno na nosivoj konstrukciji: NK (u kombinaciji mijesto valjaka može doći grm).

Način funkcionisanja elemenata i konstrukcije u cijelini: Trokraki nosači: TN1 i TN2 sa ležištem na nosivoj konstrukciji NK međusobno su

povezani u kućištima glava krakova: 7, 7a i 7b sa nosačima svrdala: 8, 8a i 8b, koji nose agregatirane svrdle 13. Tako međusobno povezani sa nosačima svrdala: 8, 8a i 8b trokraki nosači TN1 i TN2 rotiraju oko svoje horizontalne ose pokretani hidro motorom HM preko zubčanika: Z i Z1 sa osovine O na zupčanike: Z3 i Z4, prividno kao valjak a u pravcu kretanja kao pokretni dio. Brzina okretanja povezanih trokrakih nosača TN1 i TN2 je regulisana i zavisi od dubine obrade i potrebne krupnoće zemljenih agregata.

Pogon sa kardanskoga vratila ili hidro motora na osovinu O1 u trokrakom nosaču TN1 preko paralelnih zubčanika: 2, 2a i 2b razvodi se kroz krakove: 3, 3a i 3b putem lanaca: 4, 4a i 4b na zubčanike: 5, 5a i 5b koji se nalaze na osovinama: 6, 6a i 6b u kućištima glava krakova: 7, 7a i 7b trokrakog nosača: TN1.

Za dalji prijenos pogona do svrdala 13 dvije su varijante. Varijanta I. Putem lanaca. Sa osovina: 6, 6a i 6b pogon se prenosi u kućištu konusnih zubčanika: 9, 9a i 9b na

nosačima svrdala: 8, 8a i 8b na lance 10 i zubčanike 11 na osovinama 12 na kojima su pogonjeni međusobno povezani svrdli 13.

Varijanta II. Putem osovine sastavljene od više članaka. Osovine: 6, 6a i 6b koja polazi iz kućišta glava krakova: 7, 7a i 7b je člankasta i nosi

na sebi konusne zubčanike 14 koji prenose pogon preko konusnih zubčanika 15 na osovine 12 na kojima su pogonjeni svrdli 13.

Pogonjeni svrdli 13 uz istovremeno rotiranje pokretnoga dijela mašine u vidu valjka a u pravcu kretanja, buše zemljište sijekući ga u spiralne trake koje spirala svrdla izdiže, mješa slojeve i mrvi u agregate različitih frakcija gdje krupnije padaju a potrpavaju ih


sitnije frakcije. Ovako rahlu masu prelazi valjak V1 koji ravna i zbija do željenog stepena zbijenosti, da bi se na takvo tlo cijevima CS iz depoa za sjeme DS poleglo sijeme, a bočno iz depoa DG cjevima CG dolazi startno đubrivo, a potom nadolazeća usitnjena zemljena masa prekriva i valjkom V2 ravna i zbija pređenu obrađenu i zasijanu površinu. Zbijenost slojeva i njihova debljina koje ostvaruju valjci V1 i V2, odnosno dubina polaganja sijemena se može podešavati hidrauličnim putem na nosačima valjaka.

Sve tehničke mogućnosti u pogledu nadzora rada, to jest: dubine obrade,granulacije agregata, zbijenosti slojeva i njihovoga ravnanja, zatim dubine sjetve i količine sjemena i njihovoga rastojanja i slične radnje, mogu se obavljati i metodama elektronske kontrole iz upravljačke kabine.

Tehničke mogućnosti. Jednim obrtajem TN1 i TN2 (tri nosača sa po 6 svrdala prečnika 330 mm) obradi se

zemljište dimenzija: - dužine zahvata 990 mm (3 x 330 mm), i - širine zahvata 2100 mm (6 x 330 mm + 5 x 5mm – rastojanje između svrdala).

Tako pri brzini kretanja od 0,33 m/sec ili 1.188 km/h, tad bi optimalno bez praznih hodova se obradilo 2.494,5 m2 zemljišne površine i dubine 0,33 m.

Smanjivanjem dubine obrade (25 ili 20 cm) povećala bi se brzina kretanja a time i obrađena površina.

Brzina kretanja zavisiće od predhodnog stanja tla, ugaženosti i željene granulacije. Broj okretaja svrdala i nosača sa svrdlovima i brzina kretanja mašine biće uvijek u

koorelaciji koja će određivati kvalitet obrade tla.

Slika 1. Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku

- vertikalni presjek kroz trokraki nosač TN1 - horizontalni presjek kroz trokraki nosač TN1 i TN2, te nosače svrdala: 8, 8a,8b i svrdle 13 (varijanta I, prenos putem lanaca 10)


Slika 2. Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku - horizontalni presjek

kroz trokraki nosač TN1 i TN2, te nosače svrdala: 8, 8a i8b i svrdle 13, kad je prijenos putem člankaste osovine: 6, 6a, 6b (varijanta 2)

Slika 3. Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku

- vertikalni presijek (simulacija rada)


ZAKLJUČAK

Priključna mašina za monofaznu kompleksnu agrotehniku namijenjena je

poljoprivrednoj proizvodnji za postizanje najviših zahtijeva biljne tehnologije, a zatim njene organizacije i ekonomike.

Po svojim tehničkim riješenjima novitet je u poljoprivrednoj tehnici, a time i prekretnica u dosadašnjoj konvencionalnoj tehnologiji obrade zemljišta.

Korištenjem ove mašine posti će se rezultati koji su do sada bili u domeni teorijskih zahtijeva. Ovo se naročito odnosi na čuvanje i pospiješivanje faktora koji utiječu na fizikalna, biološka i hemijska svojstva zemljišta,zatim na njihovo optimalno strukturiranje i pripremu za sijetvu, sjetvu,optimalan položaj i raspored sjemena, te povoljnije uslove za razvoj i iskorištavanje genetskih potencijala biljaka.

Ekonomski efekti su u znatnoj uštedi mehaničkog i živoga rada, vremena, troškova, a povećana je dobit zbog rasta prinosa na osnovu boljeg iskorištavanja potencijala rodnosti.

Također smanjuju se obimi investicionoga ulaganja u pogonske i priključne mašine i njihovo investiciono održavanje.

LITERATURA [1] Božić, D.: Prilog proučavanja minimalne obrade zemljišta za ozimu pšenicu u kratkoročnoj

monokulturi. Arhiv za polj.nauke XXVII, sv. 103. Beograd, 1975. [2] Concaret, J.: Struktura i drenaža (prevod), Zagreb, 1978. [3] Drezgić, P., Spasojević, M., Žeravica, M.: Uticaj višegodišnje redukovane obrade, u

dvopoljnom plodoredu, na prinos pšenice i kukuruza. Savremena polj. XIX, br. 1- 2. Beograd, 1981.

[4] Grupa autora: Posebno ratarstvo 1 i 2. Beograd, 1986. [5] Komarčević, D.: Poljoprivredne mašine, Zavod za udžbenike, Beograd, 1990. [6] Komljenović, I.: Mogućnost pojednostavljene obrade tla za kukuruz na eutričnom kambiosolu

Slavonije, Zbornik radova Polj. fakulteta Beograd, 1994 [7] Kostadinović, J.: Mogućnost obrade zemljišta za pšenicu smanjenom količinom nafte,

Savijetovanje agronoma RS, Banja Luka, 1993. [8] Kostadinović, J.: Uporedno ispitivanje klasične i minimalne obrade i direktne sjetve bez

obrade na fizičke osobine zemljišta, razvoj i prinos ozime pšenice i kukuruza na dvopolju. Savremena poljoprivreda, 30, br. 1-2. Novi Sad, 1982.

[9] Milojić, B.: Savremeni pravci u obradi zemljišta, Savremena poljoprivreda. Novi Sad, 1972. [10] Milojić, B.: Ratarstvo, Beograd, 1983 [11] Miljković, N., Resulović, H.: Oštećenja zemljišta i rekultivacija zemljišta, Hrana i razvoj.

Zagreb,1987. [12] Mihalić, V.: Opća proizvodnja bilja, Zagreb, 1976. [13] Racz, Z. i saradnici: Agrikulturna mehanika tla, Zagreb, 1986. [14] Šarić, T.: Opšte ratarstvo, Sarajevo, 1985. [15] Todorović, J. i Božić, D.: Opšte ratarstvo, Banja Luka - Beograd, 1995.


ACCESSORY MACHINE FOR MONOPHASE COMPLEX

AGRO TECHNOLOGY

Zoran Š. Veselinović Prijedor, Veliko Palanciste b.b.

e-mail: [email protected] Abstract: The accessory machine for monophase complex agro-technology, as a product on the market of agricultural mechanization,will cause particular interes, because the machine with its solutions is a novelty in agricultural technology. It will be the turning point in contemporary technology. The effects of machine usage will give resuls that were until now in the domain of theory, when it comes to preservation and facilitation of factor that affect the physical, biological and chemical properties of soil,and its optimal structuring and preparation for sowing,and it will provide the optimal position for and deplacement of seeds and conditions for optimal developoment and utilization of genetic capacites. The second important reason is of the economical nature,and refers to saving of machine and human time,expenses,and increases the gain due to utilization of better conditions that increase fertility. Key words: aggregated bores, multilayer preparation land one time passage, individual

placed ofevery class seed.




tehniku

UDK: 631.147

UTICAJ SISTEMA OBRADE ZEMLJIŠTA, DOPUNSKE ISHRANE AZOTOM I SORTE

NA PRINOS OZIME PŠENICE

Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Snežana Oljača Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun

Sadržaj: U radu je ispitivan uticaj sistema obrade zemljišta, prihranjivanja azotom i sorte na prinos zrna ozime pšenice. Poljski ogled za tu svrhu postavljen je na "Radmilovcu" - eksperimentalnom dobru Poljoprivrednog fakulteta, Beograd-Zemun, na zemljištu tipa izluženi černozem u periodu 2003/04-2004/05 godina. Ispitivanje je obuhvatalo tehnologiju zasnovanu na tri sistema obrade zemljišta: konvencionalnoj, zaštitnoj i sistemu direktne setve, odnosno bez obrade zemljišta.

U prihranjivanju ozime pšenice ispitivan je jedan racionalni pristup mineralnoj ishrani koji je podrazumevao različite doze azota.

Tehnologiju koju smo uzeli za ispitivanje adaptirali smo za četvoropoljni plodored (kukuruz-pšenica-jari ječam+crvena detelina-crvena detelina) sa 6 posebno odabranih srpskih sorata ozime pšenice.

Tehnologija gajenja ozime pšenice sa konvencionalnom obradom zemljišta i jačom dozom azota kod svih sorata, posebno kod onih predviđenih za gajenje sa nižim ulaganjima, dala je najbolje rezultate.

Sorte za niža ulaganja (Evropa, Lasta, Pobeda i NS Rana 5) pokazale su veću adaptivnost na redukciju nivoa intenziteta obrade i ishrane azotom za razliku od sorata za intenzivnu proizvodnju (Pesma i Rana niska).

Ključne reči: sistemi obrade zemljišta, prihranjivanje, azot, sorta, ozima pšenica, prinos.

1. UVOD

Jedna od najstarijih mera kojom čovek utiče na zemljište sa dugoročnim ili kratkoročnim ciljevima je obrada zemljišta. Potreba za obrađivanjem zemljišta nastala je još u davna vremena i zadržala se do danas. Nastala je kao odgovor na sve veće zahteve gajenih biljaka u pogledu stanja zemljišta na kojima se gaje i vremenom postala sredstvo za dobijanje većih prinosa. Gajenim biljkama, koje su mahom jednogodišnje nije samo u interesu da klijaju i niknu, nego i da se održe i normalno napreduju u svom životu. Da bi se to omogućilo neophodno je površinu na kojoj će se gajiti prethodno pripremiti, obraditi i ukloniti sve ono što bi im na tom prostoru predstavljalo takmace za osnovne

Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Snežana Oljača 10

životne činioce. Usavršavanje obrade zemljišta kao agrotehničke mere išlo je daleko sporije nego kod nekih drugih, recimo đubrenja. Istina u novije vreme postoje razne teorije, a i razrađene koncepcije koje se preporučuju za određena područja [2], [3], [4], [5].

Obrađivanje zemljišta zavisi od klime, zemljišta, reljefa, vrste useva za koji se izvodi, vrste prethodnog useva, sistema đubrenja, sorte itd. Uslovljen je velikim brojem činilaca što ima za posledicu različit uspeh na istom zemljištu iz godine u godinu. Pravilno izabran sistem obrade zemljišta je važan činilac koji u velikoj meri utiče na visinu prinosa gajenog bilja. Zajedno sa sistemom đubrenja i plodoredima obezbeđuje visoku efektivnost i najracionalnije korišćenje zemljišne plodnosti.

Potreba za modifikacijom obrade i razvoj novih oruđa i tehničkih sistema doprinosi realizaciji težnje za jeftinijom obradom i nižom cenom koštanja glavnog proizvoda. Posle veoma mnogo ispitivanja vezanih za redukciju konvencionalne obrade i njenog svođenja na minimum, kod različitih useva u svim delovima sveta, sve više dolazi se do zaključka da u tom segmentu postoje brojne mogućnosti [1]. Različiti sistemi i podsistemi redukovane/minimalne obrade zemljišta primenjuju se uveliko na milionima hektara zemljišta pod različitim usevima. Ni najnovija saznanja u mineralnoj ishrani, zaštiti bilja (primena pesticida), stvaranje visokorodnih sorti nisu smanjila značaj obrade zemljišta zasnovane na naučnoj osnovi.

Cilj ovog rada bio je da se ispita uticaj tehnologija gajenja ozime pšenice na različitim nivoima intenziteta od konvencionalnih do zaštitnih u agroekološkim uslovima koji vladaju u neposrednoj blizini Beograda.

2. MATERIJAL I METOD RADA

Ispitivanje uticaja različite tehnologije gajenja na zakorovljenost useva i prinos zrna ozime pšenice obavljeno je na oglednim poljima ″Radmilovca″, vlasništvu Poljoprivrednog fakulteta - Zemun na tipu zemljišta izluženi černozem, podložnom u znatnoj meri destruktivnim pedološkim procesima. Poljski ogled je postavljen i izveden tokom 2003/04 i 2004/05 god. kao trofaktorijalni (3x3x6) sa 3 ponavljanja. Bio je sastavljen je od ukupno 162 elementarne parcele. Veličina elementarne parcele iznosila je 6 m2.

Tehnologija gajenja ozime pšenice zasnovana na konceptu održive poljoprivrede podrazumeva promene u tri veoma važne agrotehničke mere; obradi zemljišta, đubrenju i zaštiti useva.

Kao polazni osnov za određene izmene u tehnologiji uzeli smo obradu zemljišta koja je bila zastupljena sa 3 različita sistema (faktor A):

1. Konvencionalni sistem obrade zemljišta - Conventional tillage (CT) – koji obuhvata oranje na 25 cm+ predsetvenu obradu tanjiračom i drljačom.

2. Zaštitnom obradom - Mulch tillage (MT) – Obrada izvedena čizel plugom na 25 cm sa preko 30% žetvenih ostataka na površini+ predsetvenu obradu tanjiračom i drljačom.

3. Bez obrade zemljišta odnosno sistemom direktne setve - No tillage system (NT) – sa celokupnom ostavljenom masom žetvenih ostataka kukuruza.

Sistemi obrade zemljišta (2 i 3) s obzirom na pokrovnost površinskog sloja žetvenim ostacima su po definiciji konzervacijski, odnosno imaju značaj u konzervaciji vlage i kontroli erozije.

Uticaj sistema obrade zemljišta, dopunske ishrane azotom i sorte na prinos ozime pšenice 11

Prihranjivanje kao faktor B je imalo dva nivoa jedan racionalni b1 (60 kg/ha); jedan viši b2 (120 kg/ha), i kontrolu bez aplikacije azota (b0).

U zaštiti useva od korova koristili smo 2,4 D herbicid u dozi 1 l/ha (prep. Monosan).

Ispitivane tehnologije smo uklopili u postojeći četvoropoljni plodored (pšenica-kukuruz-jari ječam+crvena detelina-crvena detelina). Predusev za ozimu pšenicu u obe godine bio je kukuruz.

Faktor C – Sorte. Za tehnologiju gajenja ozime pšenice različitog nivoa intenziteta primene agrotehničkih mera pažljivo smo izabrali sorte, budući da takav koncept zahteva dobro poznavanje njihovih specifičnosti. Podelili smo ih u dve grupe zavisno od njihovih potreba za azotom na osnovu prethodnih iskustava u proizvodnji:

a) sorte za niža ulaganja (Pobeda, Lasta, Evropa i NS Rana 5) i b) sorte za intenzivna ulaganja (Pesma i Rana niska)

Podaci o prinosu zrna pšenice obrađeni su statistički metodom analize varijanse. Za pojedinačna poređenja koristili smo LSD test.

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM

Podaci o uticaju primenjene tehnologije na prinos zrna ispitivanih sorata ozime pšenice postignut u dve vegetacione sezone (2003/04-2004/05) dati su u tabeli 1.

Prema navedenim podacima kada se analiziraju sistemi obrade zemljišta najveći prinos zrna dobijen je u tehnologiji gajenja ozime pšenice sa konvencionalnom obradom zemljišta (3,51 t/ha) što je vrlo signifikantno veći prinos u poređenju sa oba ispitivana konzervacijska sistema obrade zemljišta - zaštitnom (2,75 t/ha) i sistemom direktne setve (2,32 t/ha).

Tab. 1. Uticaj tehnologije gajenja na prinos zrna (t/ha) ozime pšenice (Prosek 2003/04-2004/05)

S o r t e za niža ulaganja

(C1) za intenzivna ulaganja

(C2) Prosek

Sistemi obrade

(A)

Doza azota (B)

Pobeda Lasta Evropa NS rana 5 Pesma NS rana niska AB A 60 kg/ha 2,97 2,95 2,71 2,68 2,82 3,44 2,93 CT 120 kg/ha 4,29 4,09 4,26 4,30 4,10 3,56 4,10 3,51

Prosek AC 3,63 3,52 3,48 3,49 3,46 3,50 60 kg/ha 2,76 2,55 2,46 2,61 2,31 2,22 2,48 MT 120 kg/ha 2,98 3,04 3,81 2,99 2,64 2,66 3,02 2,75

Prosek AC 2,87 2,79 3,13 2,80 2,47 2,44 60 kg/ha 2,04 2,24 2,14 2,01 1,99 1,63 2,01 NT 120 kg/ha 2,67 2,87 2,81 2,59 2,61 2,23 2,63 2,32

Prosek AC 2,35 2,55 2,47 2,30 2,30 1,93 2,59 2,58 2,44 2,43 2,37 2,43 2,47 BC 3,31 3,33 3,63 3,29 3,12 2,82 3,25

C 2,95 2,95 3,03 2,86 2,74 2,62 B

Prosek (C1) 2,95 (C2) 2,68

LSD 0,05 0,01 0,05 0,01 0,05 0,01 A 0,095 0,141 AB 0,233 0,308 ABC 0,402 0,534 B 0,095 0,141 AC 0,164 0,218 C 0,134 0,178 BC 0,233 0,308


Veće razlike dobijene su i prihranjivanjem kao faktorom, pri čemu su očekivano veći prinosi postignuti sa jačom dozom (3,25 t/ha) u poređenju sa racionalnom (2,47 t/ha).

Kada se porede sorte, najveći prinosi dobijeni su kod sorte Evropa (3,03 t/ha) što je vrlo signifikantno veći prinos u poređenju sa sortama za intenzivnu tehnologiju gajenja Ranom niskom (2,62 t/ha) i Pesmom 5 (2,74 t/ha) koje su dale najmanje prinose. Prinosi između dve tzv. sorte za niža ulaganja malo se razlikuju i nisu statistički signifikantni. Sorte za niža ulaganja dale su prosečno 2,68 t/ha. Interakcije sva tri ispitivana faktora u drugoj ispitivanoj godini pokazuju da su najveći prinosi dobijeni u konvencionalnom sistemu obrade zemljišta sa jačom dozom prihranjivanja i sa sortama za niža ulaganja.

Interesantni su i podaci o interakcijama sva tri ispitivana faktora. Naime, na konvencionalnoj obradi zemljišta sa prihranjivanjem od 120 kg/ha - (AB - faktor) dobijeni su najveći prinosi sorata namenjenih nižim ulaganjima (4,10 t/ha). Interakcija AB dala je najveće prinose i u preostale dve tehnologije sa konzervacijskim sistemima obrade zemljišta. Interakcija BC pokazuje najveće prinose sa nivoom prihrane od 120 kg/ha kod sorata Evropa (3,63 t/ha), Lasta (3,31 t/ha), Pobeda (3,31 t/ha).

ZAKLJUČAK

Na osnovu rezultata ispitivanja uticaja važnijih agrotehničkih mera kao elemenata tehnologije gajenja zasnovanom na osnovnim postulatima održive poljoprivrede na prinos ozime pšenice može se zaključiti:

Prosečno posmatrano u dve ispitivane godine tehnologija gajenja ozime pšenice sa konvencionalnom obradom zemljišta pokazala je niz prednosti u poređenju sa konzervacijskim sistemima obrade.

Prihranjivanje sa jačom dozom azota bilo je efikasnije od racionalne doze. Za racionalnu (low-input) tehnologiju gajenja ozime pšenice izuzetno je važan

izbor sorte. Veći stepen redukcije u obradi zemljišta, mineralnoj ishrani i zaštiti više je odgovarao sortama za niža ulaganja tj.sortama sa manjim potrebama u azotu. U okviru ove grupe sorata sorte Evropa, Lasta, NS Rana 5 i Pobeda pokazale su najveću adaptibilnost na redukovane uslove obrade zemljišta i skromniju mineralnu ishranu.

LITERATURA

[1] Cannel, R.Q. (1985): Reduced tillage in north-west Europe. Soil and Tillage Research 5.

No. 2: 129-179. [2] Kovačević, D., Denčić, S., Kobiljski, B., Momirović, N., Snežana Oljača (1998): Effect of

farming system on dynamics of soil physical properties in winter wheat. Proceedings of 2nd Balkan Symposium on Field Crops. Novi Sad, Vol. 2., 313-317.

[3] Kovačević, D. (2004a): Organska poljoprivreda. Koncept u funkciji zaštite životne sredine. Zbornik radova. Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Novi Sad. Sv. 40.353-371.

[4] Kovačević, D., Božić, D., Srbislav Denčić, S., Oljača Snežana Momirović, N., Dolijanović. Ž., Jovanović, Ž. (2004b): Effects of low-input technology on weed control and yield of some winter wheat cultivars, Acta Biologica Yugoslavica, Serija G, Acta herbologica: 393-399. Vol. 13. No 2.

[5] Smith, G.E., Claperton, J.M., Blackshaw E.R. (2004): Profitability and riskof organic production system in the northern Great Plains. Renewable Agricultureand Food systems: 19(3): 152-158. Canada.

Ova istraživanja finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (Projekat: TR-20138)

Uticaj sistema obrade zemljišta, dopunske ishrane azotom i sorte na prinos ozime pšenice 13

THE EFFECT OF TILLAGE SYSTEM, NITROGEN LEVEL AND

CULTIVARS ON GRAIN YIELD OF WINTER WHEAT

Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Snežana Oljača

Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia Abstract: This paper deals with result of the effects of low-input technology on grain yield of different winter wheat cultivars in investigated period (2003/04–2004/05) on the chernozem luvic soil type in Faculty of Agriculture Belgrade-Zemun Experimental field trial. "Radmilovac".

Conventional technology, which includes basic tillage with plow and and high level N had better effect than both investigated conservation tillage systems. Good results with mulch tillage means that may be one of possibilities for crop technology rationalization for winter wheat and soil conservation. No-tillage with no fertilization decrease grain yield especially without N fertilization.

Fertilization with high nitrogen level (120 kg/ha) gives better grain yield compared with the other level (60 kg/ha).

Low input cultivars of winter wheat especially Evropa, Lasta, NS Rana 5, and Pobeda positively responded to different technology in winter wheat production by their yield than high-input cultivars (Pesma and Rana niska). Key words: tillage systems, fertilization, nitrogen, cultivar, grain yield, winter wheat.




tehniku

UDK: 630.13

UTICAJ MELIORATIVNE OBRADE ZEMLJIŠTA NA RAZVOJ

KORENOVOG SISTEMA, ZAKOROVLJENOST, MORFOLOŠKE I PRODUKTIVNE OSOBINE SUNCOKRETA I KUKURUZA

Dušan Kovačević1, Željko Dolijanović1, Života Jovanović2, Dragan Kolčar2

1Poljoprivredni fakultet-Zemun

2Institut za kukuruz "Zemun Polje"

Sadržaj: Razvoj oruđa za meliorativnu obradu zemljišta poslednje dve decenije doživljava veliki napredak. Sa ovim oruđima izvodi se obrada na teškim zemljištima dubokog profila, često sa nepropusnim slojevima ispod orničnog. Dilema da li prevrtati masu zemljišta ili je dubinski rastresati zavisi od konkretnih osobina zemljišnog tipa. Ako je u pitanju zemljište sa nepovoljnim podorničnim slojem treba izbeći prevrtanje i dati prednost rastresanju.

Ispitivanje uticaja sistema meliorativne obrade zemljišta zasnovanog na novim konstrukcionim rešenjima i tehnologiji (ravnanje zemljišta+podrivanje krtičnim plugom+vibraciono razrivačko oruđe) na floristički sastav korovske sinuzije, morfološka i produktivna svojstva suncokreta i kukuruza obavljeno je na imanju Instituta za kukuruz "Zemun Polje" u Krnješevcima tokom 2007. i 2008. godine.

Pratili smo uticaj meliorativnog sistema obrade zemljišta na važnije morfološke osobine suncokreta i kukuruza (masu korena, stabla, lista i reproduktivnih organa, glavice kod suncokreta klipa i metlice kod kukuruza) u njihovim značajnim fazama porasta, na kraju vegetativne i u punoj reproduktivnoj. Na kraju vegetacionog perioda posle žetve odnosno berbe utvrdili smo prinos zrna suncokreta i kukuruza.

Nasuprot meliorisanoj površini imali smo kontrolnu površinu sa ista dva useva na kojoj je izvedena samo konvencionalna osnovna obrada raoničnim plugom, a predsetvena tanjiračom i drljačom bez meliorativne obrade.

Primenjene mere imale su pozitivan uticaj na praćene morfološke i produktivne osobine useva kukuruza i suncokreta. Dobijeno je statistički vrlo signifikantno povećanje prinosa zrna suncokreta za 274 kg/ha i kukuruza za 629 kg/ha u poređenju sa kontrolom gde nisu izvedene meliorativne mere.

Ključne reči: meliorativna obrada zemljišta, konvencionalna obrada, korovi, morfološke

osobine, prinos, suncokret, kukuruz.

Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Života Jovanović, Dragan Kolčar 16

1. UVOD

U našoj zemlji postoji velika grupa tzv. hidromorfnih zemljišta kojoj pripadaju različiti tipovi: aluvijum, pseudoglej, livadsko zemljište–semiglej, ritska crnica-humoglej, močvarno glejno–euglej. Ova zemljišta su karakteristična po višku vode, bilo povremeno ili tokom cele godine.

Diferencijacija zemljišnog horizonta po mehaničkom sastavu kod ovih zemljišta daje uslove za periodično prevlaživanje što je rezultat slabe filtracione sposobnosti slojeva koji se nalaze ispod orničnog horizonta. Veliki problem kod ovih zemljišta je prevlaživanje orničnog sloja u toku zime i smanjena mogućnost oticanja vode što doprinosi eroziji.

Pri rešavanju ovih problema mora se imati u vidu činjenica da ova zemljišta, pored problema sa viškom vlage, imaju i probleme vezane za tzv. "suvu" fazu zemljišta koji se obično ispoljavaju tokom letnjeg perioda. Zato se pri regulisanju vodnog režima ovih biljaka mora definisati kvantum suficitne vode koju treba eliminisati i deficitne vode koju treba nadoknaditi kada je nema dovoljno u cilju postizanja optimalnog režima za određeni tip zemljišta i dati usev.

Kod ovih zemljišta korenov sistem se sporo razvija u slojevima koji se nalaze još dublje ispod podorničnog horizonta. Često se ne mogu ispoštovati optimalni rokovi za setvu. Nepovoljan je režim ishrane zbog manjeg sadržaja humusa i azota. Sadržaj biljkama teže pristupačnih oblika P2O5 kao što su gvožđev fosfat i amonijumovi fosfati. Prisutno je nagomilavanje većih količina K2O u iluvijalnom horizontu koji je kao takav teže dostupan biljkama.

Na osnovu navedenog vidi se važnost iznalaženja pravog sistema obrade za ova zemljišta u cilju omogućavanja povećanja plodnosti i stvaranja boljih uslova za rast i razvoj biljaka [10].

2. OBRADA ZEMLJIŠTA SA PREVLAŽENIM SLOJEM

Konvencionalna obrada zemljišta zasnovana na oranju raoničnim plugom sa prevrtanjem plastice na teškim, suvim i zbijenim zemljištima ne daje dobre rezultate. Na ovaj način se izvaljuju krupne i čvrste grudve, pa i čitave gromade zemljišta, koje se posle teško mogu obraditi merama dopunske obrade. Pored lošeg kvaliteta za oranje su karakteristični veliki utrošci energije.

Na prevlaženim zemljištima više je za preporuku druga vrsta obrade zasnovana na podrivačkim oruđima. Podrivanje (razrivanje) je način obrade kojim se tretiraju dublji slojevi zemljišta bez okretanja i mešanja. Ovaj način obrade naročito je pogodan ako na dnu brazde postoji nepropusni sloj na kome se posle obilnijih padavina zadržava površinska voda. Podrivanjem se razbija taj sloj tako da voda može da ode u dublje slojeve. Zemljište se može podrivati različitim oruđima: podrivačima, krtičnim plugovima, dubinskim rastresačima, dubinskim noževima, dletima i sl.

Danas postoje različita oruđa podrivačkog tipa (pseudo plug, podrivači sa krutim i vibracionim telima, čizel plugovi, podrivači sa dodatnim elementima) koja mogu stvoriti u zemljištu optimalno fizičko stanje i bez prevrtanja površinskog dela orničnog sloja. Poznate su različite konstrukcije vibracionih oruđa: Vibratiller (SAD), Vibrolaz (Mađarska), Brenig-Regent (Austrija), Folč (Italija) Rabewerk, tip Wurger IV/60 (G) John Deere, tip 23 B–02 (USA).

Uticaj meliorativne obrade zemljišta na razvoj korenovog sistema, zakorovljenost, ... 17

Kao glavna prednost podrivačkih oruđa u odnosu na raonične plugove na teškim zemljištima smatra se da je u smanjenju vučnog otpora, smanjenju utroška pogonske energije i povećani učinak u radu. Kod podrivača s obzirom na princip rada nije potrebno deliti parcele na zagone. Sa podrivanjem se može započeti na bilo kom kraju parcele. Međutim, podrivanje ne može u potpunosti zameniti rad klasičnog raoničnog pluga, jer se njime u zemljište ne mogu uneti žetveni ostaci, organska i mineralna đubriva, a slabija je borba protiv korova [9], [11], [12].

Ukoliko se zemljište obrađuje više godina sa podrivačkim oruđima opravdano se nameće potreba za povremenim oranjem.

Glavna svrha podrivanja je povećavanje aktivne mase zemljišta u kome se biljka snabdeva hranom, poboljšanje vodnog, vazdušnog režima i stvaranje povoljnijih uslova za razvoj korenovog sistema. Sama primena podrivanja kao način obrade, zavisi od konkretnih uslova i stanja zemljišta.

Podrivanju obično ako je to moguće prethodi krtična drenaža. Ona predstavlja način odvodnjavanja gde se sa krtičnim plugom stvaraju provizorni drenovi u zemljištu. Praktikuje se na težim (glinovitim ilovačama, ilovastim glinama, glinama) i vlažnim zemljištima kao zamena za cevnu drenažu.

Pre rada sa plugom potrebno je izravnati površinu. U najblažim situacijama to se može uraditi ravnjačem. Krtična drenaža je obično lošija zamena za pravu cevnu drenažu čije je postavljanje dosta velika investicija. Krtični plugovi su oruđa koja seku zemljište vertikalno, a pod različitim padom prave provizorne drenove koji služe za sakupljanje i sprovođenje vode u kolektore. Drenovi mogu imati namenu za prozračivanje i odvođenje suvišne vode. Kada želimo da imaju funkciju prozračivanja izvodimo ih na manjoj dubini, a u slučaju da želimo odvođenje vode, obrnuto. Za odvođenje vode zavisno od tipa zemljišta potrebno je izvesti ovu vrstu drenaže na dubinama preko 60 cm. U principu, ova vrsta drenaže funkcioniše tako što se voda infiltrira kroz vertikalne pukotine, ulazi u drenove, a iz njih u kolektor. Smatra se kratkoročnijim rešenjem od vevne drenaže i obično se radi za nekoliko narednih godina.

Ovaj rad ima za cilj da ispita kakav je uticaj meliorativnog sistema obrade zemljišta zasnovanog na razvoju novih oruđa u Institutu za Poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu namenjenih upravo radu na težim zemljištima na važnije parametre produktivnosti važnijih ratarskih useva u konkretnim agroekološkim uslovima [4].


Ispitivanje uticaja meliorativne obrade zemljišta na zakorovljenost, neke važnije morfološke i produktivne osobine suncokreta i kukuruza obavljeno je na površinama Instituta za kukuruz "Zemun Polje" u Krnješevcima na tipu zemljišta livadski černozem tokom 2008/09 god. Na ispitivanoj površini gde je bila ogledna parcela često je prekomerno vlaženje zemljišta ograničavajući faktor za uspešniju proizvodnju (sl.5 i 6). Ova činjenica ne dozvoljava poštovanje osnovnih agrotehničkih rokova za blagovremenu obradu zemljišta, setvu, i normalne uslove za žetvu, odnosno berbu useva koji se na njemu gaje. Loša infiltracija, odnosno propusnost zemljišta za vodu je razlog stvaranja vodoleži u dužem vremenu što dovodi do gušenja useva, nemogućnosti normalnog rada mehanizacije zbog propadanja točkova traktora u glib i zaglavljivanja na pojedinim depresijama.


U našem ispitivanju glavni faktor ispitivanja bio je posebno koncipiran sistem meliorativne obrade zemljišta (AMS - Ameliorative tillage system) odnosno posledice koje ima na gajenje važnijih ratarskih useva. Osnovna zamisao bila je da se u jednom različitom vremenskom redosledu primene posebno za takve uslove konstruisana oruđa i da se ispita njihov uticaj na zemljište i na produktivnu sposobnost gajenih useva

Na oglednoj parceli u toku 2008. godine na zemljištu gde je predusev bio ječam izvedena je sistematizacija terena ravnanjem po površini i drenažom po dubini.

Slika 1. Ravnjač u radu Slika 2. Krtični plug Slika 3. Vibracioni razrivač

Naime, najpre je izvršeno ravnanje zemljišta skreperskim ravnjačem (sl. 1). Posle

toga, u drugoj fazi od 21-23.10.2008. godine, urađen je sistem drenažnih kanala sa krtičnim plugom na dubinu od 60-80 cm i međuredni razmak od 5m (sl. 2). Svi drenažni kanali bili su povezani sa većim kanalom za odvodnjavanje. Osnovna obrada zemljišta izvedena je u jesen sa specijalno za tu priliku konstruisanim novim vibracionim razrivačem VR-5 [4], na dubinu 30-35 cm (sl. 3).

Slika 4. Plug obrtač Slika 5. Zaglavljen traktor Slika 6. Glib na parceli

Parcele gde nisu obavljene navedene meliorativne radnje poslužile su nam kao

kontrola u ovom ispitivanju. Na njima je izvedena konvencionalna obrada zemljišta raoničnim plugom obrtačem 18.10.2008. godine na dubinu 30-35 cm i adekvatna predsetvena obrada - (CT - Konvencionalni sistem obrade zemljišta).

U predsetvenoj obradi koja je izvedena 6.04.2009. godine tanjiranjem i drljanjem uneta je celokupna količina azota sa mineralnim đubrivima AN i Urea (112 kg a.s.).

Setva suncokreta hibrida Albatre obavljena je 9. aprila 2009. god., u gustini 56.022 (70 x 25,5 cm) i na dubinu od 6 cm. Setva kukuruza hibrid ZP SC 3 obavljena je 28. aprila. 2009. godine sa hibridom ZP SC 360 Ultra, u gustini od 58.309 (70 x 24,5 cm) i na dubinu 5-6cm. U borbi protiv korova primenjeni su herbicidi u suncokretu Acris 2,8 l/ha 14.04.2009. godine i u kukuruzu kombinacija herbicida Atrazin+Acetomark+2,4D


(2,16 + 2,16 + 1,9 l/ha) sa 150 l/ha vode 21.04.2009. Sa istim ciljem, ali i sa drugim prednostima koje nosi obavljene su u oba useva dve međuredne kultivacije prva 21.05. 2009., i druga 10.06.2009. godine.

Uzorci za praćenje morfoloških i produktivnih osobina uzimani su dva puta u toku vegetacionog perioda suncokreta i kukuruza. Prvo uzimanje uzoraka obavljeno je na kraju vegetativne faze porasta suncokreta (formiran buton odvojen od apialne rozete) i kukuruza. Tada su uzimane cele biljke zajedno sa korenovim sistemom za detaljnu analizu. Korenov sistem je uzet pažljivo kao monolit zajedno sa zemljištem u neporemećenom stanju. U laboratoriji je stavljan na nekoliko dana u adekvatnu posudu sa vodom (sl. 8), da bi potom bio pažljivo ispran tekućom vodom (sl. 7). Kod kukuruza merena je vlažna masa korena i svih drugih delova biljke pojedinačno od stabla, lista, do klipa (sl. 8 i 9). Isto je postupljeno i sa biljkama suncokreta, s tim da smo tu merili masu korena, stabla, listova, broj listova i masu butona (sl. 10 i 11). Posle sušenja svih delova u sušnici premereni su ponovo u apsolutno suvom stanju.

Sl. 7. Koren kukuruza Sl. 8. Koren kukuruza u vodi

Sl. 9. Delovi stabla kukuruza Sl. 10. Listovi suncokreta Sl. 11. Cele biljke suncokreta

Isti postupak primenili smo sa biljkama suncokreta i kukuruza na ispitivanim

varijantama u reproduktivnoj fazi tačnije u vreme punog cvetanja suncokreta i svilanja kod kukuruza. To vreme je bilo pogodno zato što je to bilo vreme oprašivanja cvetova na glavicama suncokreta, ali istovremeno i kada je potpuno formirana biljka kukuruza, pa je tada pored ranijih delova navedenih delova imala i metlicu u punoj fazi cvetanja i oplodnje.

Uzorke korova u suncokretu i kukuruzu uzimali smo u fazi pred drugu međurednu kultivaciju. Uzorci su uzimani sa probne površine od 1 m2 u četiri ponavljanja. Na polju smo odmah determinisali vrste korova utvrdili broj jedinki i premerili masu u svežem. Kasnije smo posle sušenja na vazduhu utvrdili tako prosušenu biomasu korova.


Prinos kukuruza smo utvrdili merenjem težine klipa u četiri ponavljanja. Jedno ponavljanje nam je bilo 4 dužna metra iz 4 reda. Prebrojane su sve biljke radi proračuna korekcije na prazna mesta.

Korekciju prinosa na prazna mesta vršili smo po Hajnrihovoj formuli [8]:

CP =

⎥⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢⎢

⎣

⎡⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ ⋅+

2acbc

CP – Korigovan prinos klipa kukuruza na prazna mesta a – broj uspelih biljaka na elementarnoj parceli; b – idealan broj biljaka na elementarnoj parceli; c – prinos klipa po parceli.

Korigovanje prinosa na sadržaj kočanke vršili smo po formuli Dospehova [3]:

Y1 = 100

ay ⋅ gde je:

Y1– korigovan prinos na sadržaj kočanke (oklaska); y – korigovan prinos klipa; a – procenat kočanke.

Korigovanje prinosa zrna kukuruza na 14% vlage obračunali smo po sledećoj formuli:

KP = 14100X100FP

−−

⋅ gde je:

KP – gde je konačan prinos zrna kukuruza sa 14% vlage; FP – masa zrna kukuruza po odbitku kočanke; X – sadržaj vlage zrna u momentu berbe.

Uzorci za merenje prinosa suncokreta uzeti su na isti način koji je opisan kod kukuruza samo tri nedelje ranije od kukuruza. Sa 4 ponavljanja uzeto je po 20 glavica koje su okrunjene i potom izmereno zrno, konstatovana vlaga i izvršene sve korekcije od korekcije na prazna mesta do sadržaja vlage u momentu žetve.

Svi podaci o morfološkim osobinama i dobijenim prinosima zrna suncokreta i kukuruza obradjeni su statistički metodom analize varijanse. Za pojedinačna poređenja koristili smo LSD test.

4. METEOROLOŠKI USLOVI ZA VREME IZVOĐENJA OGLEDA

Od meteoroloških uslova koji imaju veći značaj u proizvodnji suncokreta i kukuruza

smatramo neophodnim isticanje srednje mesečnih temperatura vazduha i padavina tokom ne samo vegetacionog perioda, nego i tokom vegetacione sezone, s obzirom na karakter primenjenih meliorativnih radnji na zemljištu. Podaci o meteorološkim uslovima koji su vladali na oglednom polju na lokalitetu Krnješevci dati su u grafiku 1.


Na osnovu navedenih podataka uočava se nedostatak padavina u oktobru mesecu 2008. godine. Ova suša imala je uticaja na teže izvođenje same drenaže, odnosno na rad krtičnog pluga, budući da su otpori koje to zemljište pruža tada veći. U zimskim mesecima bilo je manje padavina nego što je to uobičajeno. Drugi sušni period bio je u aprilu mesecu za vreme setve suncokreta i kukuruza.

Grafik 1. Podaci o meteorološkim uslovima za Beograd u vegetacionoj sezoni

u periodu 2008/2009. god.

Klimadijagram po Walteru

0,010,020,030,040,050,060,070,0

IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII

2008 2009

tem

pera

tura

u 0 C

0,020,040,060,080,0100,0120,0140,0

pada

vine

u m

m

temperatura padavine

Već od maja do polovine jula padavine su bile ravnomernije raspoređene i obilnije

tako da su bili stvoreni povoljniji uslovi za zadovoljenje potreba u vodi dva ispitivana useva suncokreta i kukuruza.


Suncokret je otporna biljka na sušu zahvaljujući, pre svega korenovom sistemu koji je sposoban da izvuče vodu i hraniva iz dubljih slojeva. U mnogim radovima se može pronaći podatak da pojedine žile i žilice ove biljke prodiru i do 2 m što je više od kukuruza soje ili žita [1]. Rezultati uticaja efekta meliorativne obrade na morfološke osobine suncokreta u vegetativnoj fazi porasta u vreme butonizacije kao karakteristične faze rasta ove biljke dati su u tab. 1. Prema podacima može se videti visoka statistička značajnost između ispitivanih osobina počev od mase korena, stabla, listova do butona kako u vlažnom, sirovom stanju, tako i posle apsolutno suvog materijala.

Tabela 1. Uticaj meliorativnog sistema obrade na važnije morfološke i produktivne osobine

suncokreta na kraju butonizacije Masa korena

(gr.) Masa stabla

(gr.) Masa listova

(gr.) Masa

butona (gr.) Varijante vlažna suva

Ukupna visina stabla (cm) vlažna suva

Broj listova vlažnih suvih vlažnih suvih

Melior. 87,00 13,01 93,50 361,82 34,12 24,00 371,85 62,00 13,45 1,72 Kontrola 79,75 10,47 91.50 322,67 28,37 21,75 337,50 53,10 10,47 1,40

LSD 0,05 3,342 2,083 8,177 35,036 2,480 0,998 75,185 9,703 1,913 0,451 0,01 5,063 3,155 12,387 53,077 3,758 1,513 113,900 14,699 2,899 0,683


U tabeli 2, navedeni su podaci o morfološkim parametrima suncokreta u generativnoj fazi tačnije u vreme cvetanja i otvorene tri cvetne zone. Razlike u praćenim parametrima, iako su u korist meliorativne obrade, ovde su ipak bile manje izražene. Naime, meliorativna obrada zemljišta je uticala na veću masu stabla i masu glavice. Ova razlika je statistički opravdana.

Tabela 2. Uticaj meliorativnog sistema obrade na važnije morfološke i produktivne osobine

suncokreta u fazi cvetanja i oplodnje Masa korena

(gr.) Masa stabla

(gr.) Masa listova

(gr.) Masa glavice

(gr.) Varijante vlažna suva


Broj listova vlažnih suvih vlažnih suvih

Melior. 396,95 116,65 154,0 948,35 166,80 25,50 563,65 112,65 574,01 63,4 Kontrola 379,40 102,30 140,0 924,65 160,35 22,25 532,15 108,60 534,70 62,1

LSD 0,05 25,185 7,456 14,128 10,567 19,161 0,934 33,594 15,576 22,252 7,857 0,01 38,153 11,295 21,400 16,008 29,028 1,415 50,892 23,599 33.710 10,994

Korenov sistem biljaka kukuruza, ali i drugih biljaka, vrlo je teško proučavati to ističu razni autori [2]. Razvijenost korena je vrlo različita zavisno od uslova zemljišnih, klimatskih, agrotehničkih itd. [13]. Zemljišne osobine, pre svih fizičke, su veoma važne za rast korena i njegovu distribuciju po dubini profila zemljišta [5], [7]. Zemljišta teškog mehaničkog sastava zbog povećane kompakcije naročito u ekstremnim uslovima nisu povoljna za razvoj korena koji se u njima, uglavnom, razvija površinski što se moglo videti i u našim istraživanjima. Zato se za ovakva zemljišta pri gajenju useva sa dubljim korenom obično preporuluju sistemi meliorativne obrade zasnovani na razrivačkim oruđima [4], [6], koji rastresaju dublje slojeve što omogućava brže prodiranje vode u dubinu.

Kod kukuruza u prvoj ispitivanoj – tzv. vegetativnoj fazi, praćeni su efekti meliorativnog sistema obrade na biomasu korena, stabla, lista, u vlažnom i apsolutno suvom stanju. Podaci su prikazani u tabeli 3. Pod uticajem meliorativne obrade došlo povećana je masa korena što je rezultat rastresanja zemljišta i povoljnijih fizičkih osobina. Veće razlike u masi stabla i listova su statistički signifikantne.

Tabela 3. Uticaj meliorativnog sistema obrade na važnije morfološke osobine

pred kraj vegetativne faze kukuruza Masa korena (gr.) Masa stabla (gr.) Masa listova (gr.)

Varijante vlažna suva

Ukupna visina

stabla (cm) vlažna suva Broj

listova vlažni suvo

Melior. 37,67 4,00 111,50 133,52 9,40 14,0 99,25 18,03 Kontrola 33,15 3,52 110,25 113,25 7,27 13,0 94,10 15,95

LSD 0,05 3,584 0,996 2,421 11,830 1,596 0,712 6,372 2,420 0,01 5,430 1,509 3,668 17,921 2,418 1,068 9,653 3,660

U generativnoj fazi kukuruza pratili smo od morfoloških osobina masu korena, stabla, listova, metlice i mladog klipa, ukupnu visinu stabla i visinu stabla do klipa (tab. 4). Iz podataka se vide jasno razlike u korist meliorativne obrade po svim ispitivanim


parametrima. Visoka statistička signifikantnost utvrđena je kod mase korena, stabla, broja, mase lista i dužine klipa u vlažnom, ali ne i u apsolutno suvom stanju. Ukupna visina stabla, visina do klipa nije bila statistički signifikantna.

Tabela 4. Uticaj meliorativnog sistema obrade na važnije morfološke osobine

kukuruza u reproduktivnoj fazi rasta (svilanje)

Masa korena (gr.)

Masa stabla (gr.)

Masa listova(gr.)

Masa metlice

(gr.) Varijante

vlažna suva


Broj listova

vlažni suvo vlažna suva

Visina stabla

do klipa (cm)

Dužina klipa (cm)

Melior. 341,0 87,10 282,10 523,5 108,50 18,00 209,01 69,50 16,00 4,70 94,0 38,3 Kontrola 307,0 78,60 271,95 455,5 105,00 17,25 193,50 66,10 13,60 4,60 91,0 36,0 LSD 0,05 9,939 3,211 11,933 9,608 7,640 0,612 2,896 1,579 1,854 0,412 2,912 1,368 0,01 15,058 4,864 18,077 14,555 11,575 0,927 4,387 2,393 2,809 0,624 4,412 2,072

Podaci o uticaju sistema obrade na floristički sastav korovske zajednice u suncokretu i kukuruzu na kontroli i meliorisanom zemljištu dati su u tabeli 5. Analiza životnih formi korova u usevu suncokreta i kukuruza ukazuje na predominantnost terofita (9) nad geofitama (3). Florističkim sastavom dominiraju uglavnom otporne vrste na primenjene herbicide od višegodišnjih Convolvulus arvensis L., i Sorghum halepense (Pers.), a od jednogodišnjih Amaranthus retroflexus L., Datura stramonium L., Hibiscus trionum L., i Setaria glauca L.

Tabela 5. Uticaj meliorativne obrade na floristički sastav korovske sinuzije (po m2) Suncokret Kukuruz

Br. Vrsta korova kontrola melior. kontrola melior.

1. Amaranthus retroflexus L. 0.66 1.00 0.66 0.33 2. Chenopodium album L. - 0.33 - 0.66 3. Cirsium arvense (L.) Scop. - - 0.33 - 4. Convolvulus arvensis L. 1.00 0.33 0.33 0.33 5. Datura stramonium L. 0.66 - 0.33 0.33 6. Hibiscus trionum L. 1.00 0.33 0.33 0.33 7. Panicum crus-galli L. (Beauv.) - 0.33 - - 8. Setaria glauca L. 0.33 0.66 0.66 1.00 9. Sinapis arvensis L. 0.33 0.33 - - 10. Solanum nigrum L. - 0.33 0.33 - 11. Sorghum halepense Pers. 1.33 - 1.00 1.00 12. Xanthium sp. - 0.33 0.33 0.33

Ukupan broj jedinki korova po m2 5.31 3.97 4.30 4.31 Ukupan broj vrsta korova 7 9 9 8

Broj jedinki jednogodišnjih vrsta korova 2.98 3.64 2.64 2.98 Broj jedinki višegodišnjih vrsta korova 2.33 0.33 1.66 1.33

Vazdušno suva gr/m2 16.6 24.2 15.6 22.1


Rezultati pokazuju da su male razlike između pojedinih varijanti kako u usevu kukuruza tako i suncokreta. Mali broj korovskih vrsta je dokaz intenzivnije agrotehnike. Varijanta sa konvencionalnom obradom zemljišta koja uključuje raonični plug nešto je efikasnija u suzbijanju jednogodišnjih korovskih vrsta što govore podaci o manjem broju jedinki i biomase korova u njima. To je očekivano, jer sistemi koji se oslanjaju na oruđa za obradu čizelnog tipa kakva su i naša korišćena za melioracije imaju taj nedostatak u poređenju sa raoničnim plugovima [11]. Efikasnost primenjenih herbicida kombinovana sa međurednim kultiviranjem je bila dosta efikasna. Na efikasnost primenjenih herbicidnih kombinacija uticali su i povoljni meteorološki uslovi, pre svega, padavine.

Tabela 6. Uticaj meliorativnog sistema obrade zemljišta na prinos suncokreta i kukuruza Suncokret (kg/ha) Kukuruz (kg/ha)

Konvencionalna obr. zemljišta

(CTS)

Sistem meliorativne obrade zemljišta

(AMS)

Konvencionalna obr. zemljišta

(CTS)

Sistem meliorativne obrade zemljišta

(AMS) 3716 3990 7998 8627

LSD 0,05 0,143 0,359 0,01 0,217 0,544

Podaci o prinosu zrna na kraju vegetacionog perioda dati su u tabeli 6.

Meliorativnom obradom zemljišta povećan je prinos zrna suncokreta za 274 kg/ha. Kukuruz je znatno jače reagovao što pokazuje statistički signifikantna razlika od 629 kg/ha u korist meliorativne obrade. Relativno dobar raspored padavina i dobar izbor hibrida suncokreta i kukuruza doprineli su dobrim prinosima oba useva i na kontrolnim parcelama.

ZAKLJUČAK

Na osnovu analize podataka o uticaju meliorativnog sistema obrade zemljišta na važnije morfološke osobine suncokreta i kukuruza (masu korena, stabla, lista i reproduktivnih organa, glavice kod suncokreta klipa i metlice kod kukuruza) u njihovim značajnim fazama porasta, na kraju vegetativne i u punoj reproduktivnoj, zakorovljenost i prinos zrna u 2008. godini moglo bi se zaključiti sledeće:

Meliorisana površina, odnosno sistem obrade zemljišta koji je upotrebljen, a sastojao se od sistematizacije terena, podrivanja krtičnim plugom i vibracionim rastresačem uticao je na veću rastesitost zemljišta. Tako popravljene zemljišne osobine, smanjene kompakcije već u prvoj godini su povoljnije stanište za gajene useve suncokreta i kukuruza.

Konvencionalna obrada zemljišta imala je nešto efikasnije dejstvo u suzbijanju jednogodišnjih korovskih vrsta što se vidi iz manjeg broja jedinki i biomase korova. To je očekivano, jer sistemi koji se oslanjaju na oruđa za obradu čizelnog tipa kakva su bila u ispitivanju imaju taj nedostatak za razliku od raoničnih plugova.

Primenjeni meliorativni sistem obrade zemljišta imao je pozitivan uticaj na praćene morfološke i produktivne osobine useva kukuruza i suncokreta. Kao krajnji rezultat uticaja na sve analizirane morfološke osobine oba useva dobijeno je statistički vrlo signifikantno povećanje prinosa zrna oba useva: suncokreta za 274 kg/ha; i kukuruza za 629 kg/ha; u poređenju sa kontrolom gde nisu izvedene meliorativne mere.


LITERATURA

[1] Angadi, V.S., Entz, H.M. (2002): Root system and water use patterns of different height

sunflower cultivars. Agron. J. 94.: 136-145. [2] Amos, B., Walters, T.D. (2006): Maize root biomass and net rhizodepozited carbon: an

analyzis of the literature. Soil. Sci. Soc. Am. J.,70.1489-1503. [3] Dospehov, B.A. (1968): Metodika polevoga opita. Kolos. Moskva. 1968. [4] Ercegović, D., Raičević, D., Vukić, Đ., Oljača, V.M., Radojević, R., Pajić, M., Gligorević, K.

(2008): Tehničko-tehnološki aspekti primene mašina i oruđa za uređenje zemljišta po površini i dubini. Poljoprivredna tehnika. God. XXIII. Br. 2:13-26. Decembar. Beograd.

[5] Hadas, A. (1997): Soil tilth-the desired soil structural state obtained through proper soil fragmentation and reorientation processes. Soil & Tillage Research. 43.7: 1-40.

[6] Heidari Soltanabadi, M., Miranzadeh, M., Karimi, M., Ghasemi Varnamkhasti, M., Hemmat, A. (2008): Effect of susoiling on soil physical properties and sunflower yield under conditions of conventional tillage. International Physics 22.: 313-317.

[7] Liedgens, M., Soldati, A., Stamp, P., Richner, W. (2000): Root development of maize (Zea mays L.) as observed with minirhizotrons in lysimeters. Crop Sci. 40.:1665-1672.

[8] Kovačević, D. (1983): Uticaj različitih načina predsetvene obrade na promene nekih fizičkih osobina zemljišta u usevu kukuruza. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet. Zemun.1-102.

[9] Kovačević, D. (1995): Sistemi obrade zemljišta u intenzivnoj proizvodnji kukuruza. Acta herbologica.Vol.4. No. 2 : 3-20.

[10] Kovačević, D. (2003): Opšte ratarstvo. Udžbenik. Poljoprivredni fakultet. Zemun:1-771. [11] Kovačević, D., Denčić, S., Kobiljski, B., Momirović, N., Snežana Oljača (1998): Effect of

farming system on dynamics of soil physical properties in winter wheat. Proceedings of 2nd Balkan Symposium on Field Crops. Novi Sad, Vol. 2., 313-317.

[12] Kovacevic, D., Momirovic, N., Dencic, S., Oljaca Snezana, Radosevic, Z., Ruzicic, L. (1998): Effect of tillage systems on soil physical properties and yield of winter wheat in low-input technology. Proceedings of International Conference on " Soil Condition and Crop Production": 58-61.Gödödlö.

[13] Timlin, J.D., Pachepsky, Y., Snyder, A.V., Brayant, B.R. (2001): Water budget aproach to quantify corn grain yields under variable rooting depths. Soil. Sci. Soc. Am. J., 65.1219-1226.

[14] Grupa autora: Metode istraživanja i određivanja fizičkih svojstava zemljišta. JDPZ. 1-278. Novi Sad.1997.

*** Foto dokumentacija Dragana Kolčara o stanju parcela Instituta za kukuruz "Zemun Polje" na O.D. Krnješevci u 2008. godini.

Rad je rezultat istraživanja u okviru realizacije Projekta TR-20092: "Efekti primene i optimizacije novih tehnologija, oruđa i mašina za uređenje i obradu zemljišta u biljnoj proizvodnji". Ova istraživanja finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.


THE EFFECT OF AMELIORATIVE TILLAGE ON ROOT DEVELOPMENT, WEED CONTROL, MORFOLOGICAL

AND PRODUCTIVE PROPERTIES SUNFLOWER AND MAIZE

Dusan Kovacević1, Zeljko Dolijanović1, Zivota Jovanovic2, Dragan Kolcar2 1Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun 2Maize Research Institut "Zemun Polje"

Abstract: The paper deals with the effects of ameliorative tillage on the dynamics of some important productive morphologic characteristic in two crops sunflower and maize. The trial was caried-out at the Maize Research Institute "Zemun Polje" experimental fields in village Krnjesevci on meadows chernozem soil type. The folowing ameliorative and conventional tillage systems were included in ivestigations:

1. Ameliorativel tillage system - (ATS) – includes new types machines for field sistematisation-scrapers (USM 5) in autamn, drainage plow on the depth 60-80 cm, and subsoiling with heavy vibratory subsoiler VR 5. on 30-35 cm depth. After basic tillage we prepared soil for seeding with preparation by disking and harrowing

2. Conventional tillage - (CT) - in this case includes ploughing to the depth of 30-35cm + presowing preparation by disking and harrowing

The folowing morfological and productive properties were studied: root distribution, biomass stalk, leafs, head of sunflower, ear maize, and grain yield in two growth stages at the end vegetative and in full reproductive growth stages.

Ameliorative tillage systems had better effect for all investigated morfological properties on this heavy soil type. Many of them are important for productive properties was statistically signifficant compared with control (CT).

Ameliorative tillage system increase significantly grain yield sunflower (274 kg/ha, and maize 629 kg/ha compared with conventional tillage systems on control variants. Key words: ameliorative tillage, conventional tillage, weeds, morfological properties,

yield, sunflower, maize.




tehniku

UDK: 631.171

MAIZE AND SUNFLOWER PRODUCTION IN POSAVINA, CROATIA INFLUENCED BY DIFFERENT

SOIL TILLAGE SYSTEMS

Igor Kovacev1), Silvio Kosutic1), Dubravko Filipovic1), Milan Pospisil2), Zlatko Gospodaric1)

1) Department of Agricultural Engineering, Faculty of Agronomy, University of Zagreb, 10000 Zagreb, Croatia, [email protected]

2) Department of Field Crops, Faculty of Agronomy, University of Zagreb, 10000 Zagreb, Croatia, [email protected]

Abstract: The paper presents results of the two years experiment in maize and sunflower production with four different soil tillage systems carried out in Western Slavonia, at agricultural company ”PK Nova Gradiska” in village Staro Petrovo Selo, located 150 km south-east from Zagreb (45° 10’ N, 17° 30’ E). Energy requirement comparison showed that CT system had the highest fuel consumption of 62.93 L ha-1 (maize) and 57.96 L ha-1 (sunflower). In maize production the best energy saving system was RT2 with 36.30 L ha-1, while in sunflower production was RT1 with 36.41 L ha-1. Comparison regarding labour requirement unveiled that conventional tillage (CT) required 2.62 h ha-1 and 0.35 h Mg-1 in maize, while in sunflower it required 2.63 h ha-1 and 0.35 h Mg-1. The lowest labour requirement in maize production of 1.48 h ha-1 and 0.19 h Mg-1 achieved RT2 followed by RT1 with 1.49 h ha-1 and 0.15 h Mg-1, while in sunflower the lowest requirement achieved RT1 with 1.35 h ha-1 and 0.14 h Mg-1. The highest average yield obtained system RT1 in both crops, while the lowest yield was with RT3 in maize and CT in sunflower production.

Key words: fuel consumption, energy and labour requirement, income/costs ratio.

INTRODUCTION

Maize (Zea mays L.) and Sunflower (Helianthus annuus L.) are among the most important arable crops in Croatia. The mainly utilised soil tillage system in these crops production is conventional system, based on mouldboard ploughing as primary tillage operation, followed with secondary tillage performed by disc harrow and seed-bed implement. This tillage technology is, from one side, the most expensive, complicated, organisationally slow, with high fuel consumption and labour requirement, and, from

Igor Kovacev, Silvio Kosutic, Dubravko Filipovic, Milan Pospisil, Zlatko Gospodaric 28

another side, ecologically unfavourable (Zugec et al., 2000). Pellizzi et al. (1988) reported that 55-65% of direct field energy consumption could be accounted to soil tillage. According to Conservation Technology Information Center (2000) no-till system in USA is applied to almost 40 % of arable land. Many authors from Central Europe, Borin and Sartori (1995), Kornmann and Köller (1997), Knakal and Prochazkova (1997), Malicki et al. (1997), Tebrügge et al. (1998), pointed out of ecological and economical benefits, which can be achieved by using non-conventional tillage systems instead of conventional. Although it is known that non-conventional tillage systems in comparison to conventional tillage system can save enormous quantity of energy and labour, decreasing thus environment pollution and production costs, currently 93.7% of the fields in Croatia are being tilled by the conventional tillage system (Zimmer et al., 2002).

MATERIALS AND METHODS

The experiment was performed at agricultural company "PK Nova Gradiska" in village Staro Petrovo Selo, located 150 km south-east from Zagreb (45° 10’ N, 17° 30’ E). Experimental field was consisted of 12 plots with dimension length 250 m x width 56 m each, organized as randomized blocks with three replications. The tillage with different systems was performed on the Hypogley-vertic type of soil, (Anonymous, 1998). Its texture in ploughed layer according to Anonymous (1975) belongs to the silty clay loam (Table 1). Implements, which were included in different tillage systems, are as follows:

- Conventional tillage - plough, disc harrow, seed-bed implement (CT); - Conservation tillage 1 - chisel plough, disc harrow, seed-bed implement (RT1); - Conservation tillage 2 - chisel plough, rotary harrow, drill (RT2); - Conservation tillage 3 - plough, rotary harrow, drill (RT3). Depth of tillage for mouldboard plough was in average 23.6 cm, disc harrow

10.2 cm and seed-bed implement 6.8 cm. Chisel ploughing was done to 26.6 cm in average.

The energy requirement of each tillage system was determined by tractor’s fuel consumption measurement for each implement in each tillage system applying volumetric method. Energy equivalent of 38.7 MJ L-1 (Cervinka, 1980) was presumed. In this experiment 4WD tractor with engine power of 141 kW was used. The working width of the tillage implements was chosen according to the pulling capacity of the tractor. The labour requirement was determined by measuring the time for finishing single tillage operation at each plot of the known area (14000 m2). The yields were determined by weighing grain mass of each harvested plot.

Table 1. Soil particle size distribution and soil type (Hypogley-vertic) Soil layer

(cm) 0.2-2 μm

(%) 0.05-0.2 μm

(%) 0.002-0.05 μm

(%) <0.002 μm

(%) Soil type*

0-35 16.0 28.0 22.0 34. 0 SCL 36-55 13.0 32.0 26.0 29.0 SCL - SL 56-85 13.0 31.0 28.0 28.0 SCL

86-170 16.0 31.0 24.0 29.0 SCL *SCL=Silty clay loam, SL=Silty loam

Maize and Sunflower production in Posavina, Croatia influenced by different soil tillage systems 29

Air temperatures in cropping period 2005-2007 were generally within twenty year's average (Figure 1), except of noticeably warmer winter 2006/07. During maize growing period the significant lack of precipitation occurred in July 2006 (37 % of average), while in August 2006 more than double quantity of monthly precipitation was recorded (Figure 2). So, weather conditions regarding precipitation for maize flowering were unfavourable. During sunflower growing period the significant lack of precipitation occurred in time of sowing in April 2007 (only 23 % of average), and again in July 2007 (38 % of average), while great excess of precipitation was recorded before harvest in September 2007 (almost twice of average quantity).

Figure 1. Mean air temperature during cropping period

Figure 2. Precipitation during cropping period


Schedule of the field operations (tillage, fertilizing, sowing, crop protection, harvesting) and soil moisture content at the moment of tillage are shown in Table 2. On the experimental field previous crop was winter barley. Working conditions regarding soil moisture content, soil compaction and post-harvest residues at the beginning of experiment were equal for all tillage treatments.

Table 2. Date of field operations, soil moistures and application rates

Description Maize 2005/2006

Sunflower 2006/2007

Tillage & Sowing Primary tillage 5th – 7th November 2005 20th November 2006 Soil moisture (%) at 5; 15; 30 cm depth 24.7; 45.6; 47.3 27.4; 39.1; 40.8

Secondary tillage 18th May 2006 17th April 2007 Soil moisture (%) at 5; 15; 30 cm depth 28.0; 46.3; 47.3 26.7; 42.8; 40.2

Sowing date 18th May 2006 19th April 2007 Crop (cultivar) PR 37H24 PR 63A90

Fertilizing Application date 4th November 2005 19th April 2007

Fertilizer-rate (kg ha-1) NPK (17.8-22.5-22.5) Urea 46% (50); NPK (22.5-22.5-22.5)

Application date 16th May 2006 22nd May 2007

Fertilizer-rate (kg ha-1) Urea 46% (250) CAN 27% (150); NPK (86-22.5-22.5)

Application date 18th May 2006 Fertilizer-rate (kg ha-1) NPK 15:15:15 (150) Application date 22nd June 2006 Fertilizer-rate (kg ha-1) CAN 27% (150)

Crop protection Application date 20th May 2006 22nd June 2007

Chemical-rate (l ha-1) terbuthylazine + acetochlor + dichlormid (5)

alphametolachlor (1.3); fluchloridon (1.6); oksifluorfen (0.6)

Application date 14th June 2006 16th July 2007

Chemical-rate (l ha-1) dicamba (0.5) triazole (2); carbendazin (0.35)

Harvest Harvesting date 2nd November 2006 25th September 2007

RESULTS AND DISCUSSION

Yield

In the first experimental season differences among average maize yields obtained by different soil tillage systems were statistically significant according to ANOVA. The greatest average yield obtained by RT1 (9.65 Mg ha-1) was significantly different from all other tillage systems at probability level of p<0.05. Differences of average


yields between RT2 (7.95 Mg ha-1) and RT3 (6.84 Mg ha-1) were also significant at probability level of p<0.05, while average yield of CT (7.48 Mg ha-1) wasn’t significantly different from yields obtained by RT2 and RT3 (Table 3). Bakhsh, Kanwar et. al. (2000) experimenting with different tillage systems in maize and soybean production found that average corn yield on chisel plots was significantly (p=0.05) higher then with no tillage system. On the contrary, Kosutic, Filipovic et. al. (2001) reported of the greatest maize yield achieved by CT system in comparison to non-conventional tillage systems. Results of Tolimir, Veskovic et. al. proved that conventional tillage yields were 24 % and 84 % higher compared to reduced and zero tillage, respectively.

In the second experimental season the greatest average sunflower yield of 3.70 Mg ha-1 achieved RT1 system. RT2 system obtained average yield of 3.65 Mg ha-1 and RT3 system 3.31 Mg ha-1. CT system had the lowest average yield of 3.26 Mg ha-1. In spite of noticed average yield differences, statistical analysis showed they were not significant. Diaz-Zorita et. al. (2002) results of long-term tillage trials have also showed that average crop yields (sunflower, maize, soybean and wheat) with use of no-till system are similar to those observed with other tillage systems.

Table 3. Energy and labour requirement of different soil tillage systems Maize

2005/2006 Sunflower 2006/2007

Tillage system Fuel L ha-1

Energy MJ Mg-1

Productivity h ha-1 h Mg-1

Fuel L ha-1

Energy MJ Mg-1

Productivity h ha-1 h Mg-1

CT Average Yield = 7,48 Mg ha-1 bc (1) Average Yield = 3,26 Mg ha-1 a Plough 42,45 219,6 1,72 0,23 39,52 469,4 1,64 0,22

Disc harrow 10,34 53,5 0,31 0,04 11,32 134,5 0,49 0,06 Seed-bed impl. 6,68 34,6 0,23 0,03 3,72 44,2 0,15 0,02

Drill 3,46 17,9 0,35 0,05 3,34 40,4 0,36 0,05 Total 62,93 325,5 2,62 0,35 57,96 688,5 2,63 0,35 RT 1 Average Yield = 9,65 Mg ha-1 a Average Yield = 3,70 Mg ha-1 a

Chisel 18,26 73,2 0,60 0,06 21,27 222,5 0,50 0,05 Disc harrow 10,34 41,5 0,31 0,03 8,02 83,9 0,35 0,04

Seed-bed impl. 6,68 26,8 0,23 0,02 3,72 38,9 0,15 0,02 Drill 3,46 13,9 0,35 0,04 3,4 35,6 0,36 0,04 Total 38,74 155,4 1,49 0,15 36,41 380,9 1,35 0,14 RT 2 Average Yield = 7,95 Mg ha-1 b Average Yield = 3,65 Mg ha-1 a

Chisel 18,26 88,8 0,60 0,07 21,27 225,6 0,50 0,06 Rotary harrow 14,58 70,9 0,53 0,07 15,68 166,3 0,67 0,08

Drill 3,46 16,8 0,35 0,04 3,4 36,1 0,36 0,04 Total 36,3 176,6 1,48 0,19 40,35 427,9 1,52 0,19 RT 3 Average Yield = 6,84 Mg ha-1 c Average Yield = 3,31 Mg ha-1 a

Plough 42,45 240,1 1,72 0,25 39,52 461,5 1,64 0,24 Rotary harrow 14,58 82,5 0,53 0,08 14,65 171,1 0,68 0,10

Drill 3,46 19,6 0,35 0,05 3,4 39,7 0,36 0,05 Total 60,49 342,2 2,61 0,38 57,57 672,3 2,67 0,39

(1) Different letters indicate significant (p ≤ 0.05) differences


Energy requirement

The conventional tillage system (CT) was expectantly the greatest fuel consumer with 62.93 L ha-1 in maize and 57.96 L ha-1 in sunflower production. The RT3 system enabled saving of 4 % of energy per hectare in maize and 0.7 % in sunflower production. The greatest energy saving per hectare in maize production of 42.3 % was obtained by RT2 system, while in sunflower production it was 37.2 % by RT1 system. Bowers (1992) showed a composite of average fuel consumption and energy expended, based on data from different countries around the world and reported that average fuel consumption for mouldboard ploughing is 17.49±2.06 L ha-1, chisel ploughing 10.20±1.50 L ha-1, while no-till planter required 4.02±1.03 L ha-1. In comparing these data to other sources, wide variations can be expected due to soil types, field conditions, working depth, etc. On the other hand, Köller (1996) reported that the fuel consumption was 49.40 L ha-1 for mouldboard ploughing, 31.30 L ha-1 for chisel ploughing and 13.40 L ha-1 for no-till. Hernanz and Ortiz-Cañavate (1999) presented data that coincide between previously mentioned results.

Economic analysis

Total costs include all the inputs (labour, machine costs, seed, fertiliser and plant protection chemicals) from soil tillage to harvest, including grain transport within field. Storage and handling costs weren’t taken into account since its great variability.

In both seasons CT system resulted in the highest costs with 633 € ha-1 (maize) and 638 € ha-1 (sunflower). In maize production the income/costs ratio differences showed that RT1 system obtained the best economic result, while the next was RT2 followed by CT and RT3 (Table 4). ANOVA unveiled that differences of income/costs ratio in maize production were statistically significant at probability level p<0.05. In sunflower production the best income/costs ratio achieved RT2 system, the next was RT1 followed by RT3 and CT with differences statistically significant at probability level p<0.05.

Table 4. Total cost, gross income and gross margin for maize and sunflower

Maize Sunflower

Tillage Gross income € ha-1

Total costs € ha-1

Gross margin € ha-1

Income/ Costs ratio

Gross income € ha-1

Total costs € ha-1

Gross margin € ha-1

Income/ Costs ratio

CT 1674 633 1042 2.65 c(1) 978 638 339 1.53 b RT 1 2120 605 1514 3.50 a 1068 611 457 1.75 a RT 2 1771 564 1207 3.14 b 1058 570 488 1.86 a RT 3 1543 592 951 2.61 c 989 597 392 1.59 ab

(1) Different letters indicate significant (p ≤ 0.05) differences

CONCLUSIONS

Summarizing results of the short term experiment results together with previously

acquired experience following could be concluded: 1. In comparison to conventional tillage (CT) the greatest energy saving per hectare

of 42.3 % in maize production was obtained by RT2 system, while in sunflower production it reached 37.2 % by RT1 system.


2. The lowest labour consuming soil tillage system in maize production was RT2 that enabled savings of 43 %, while in sunflower production it was RT1 system that enabled savings of 48.5 %.

3. In maize production soil tillage systems obtained statistically significant different yields, so the best solution would be RT1 system, due to its highest yield and best income/costs ratio.

4. The soil tillage systems in sunflower production didn’t obtain statistically significant yield differences, but non-conventional tillage systems RT1 and RT2 showed significantly better income/costs ratio in comparison to CT system, so RT2 system could be right choice, due to its lowest total costs.

This short-term experiment showed that non-conventional tillage systems due to their lower energy and labour requirement could be economically important tool to decrease production costs.

REFERENCES [1] Anonymous. Soil Taxonomy. Soil Survey Staff of the United States Department of

Agriculture, 1975. [2] Anonymous. World reference base for soil resources. FAO, 1998. [3] Anonymous. Market Information System in Agriculture, Ministry of Agriculture, Forestry and

Water Management of Republic of Croatia, 2004. [4] Bakhsh, A., Kanwar, R.S. Tillage and nitrogen management effects on crop yield and residual

soil nitrate. Transactions of the ASAE, 2000, 43(6): 1589-1595. [5] Borin, M., L. Sartori. Barley, soybean and maize production using ridge tillage, no-tillage and

conventional tillage in north-east Italy. Journal of Agricultural Engineering Research, 1995, 62: 229~236.

[6] Bowers, W. Agricultural field equipment. In: Fluck, R.C., (Ed.) Energy in World Agriculture, Vol. 6. Energy in Farm Production. Elsevier, 1992, Amsterdam, pp. 117-129.

[7] Cervinka, V.. Fuel and energy efficiency, in Handbook of Energy Utilization in Agriculture, Pimentel , D., Ed., CRC Press., Bocaraton, FL, USA, 1980, (pp. 15-21).

[8] Conservation Technology Information Center. http://www.ctic.purdue.edu/Core4/CT/ctsurvey/2000/ GraphCTAll.html, 2000.

[9] Diaz-Zorita, M., Duarte, G.A., Grove, J.H. A review of no.till systems and soil management for sustainable crop production in the subhumid and semiarid Pampas of Argentina. Soil and Tillage Research, Elsevier, 2002, 65, 1-18.

[10] Hernanz, J.L., & Ortiz-Cañavate, J. Energy saving in crop production. In O. Kitani (Ed), CIGR Handbook of Agricultural Engineering, Vol. 5. Energy and Biomass Engineering, 1999, (pp. 24-39). St Joseph, MI, USA: ASAE.

[11] Knakal Z., B. Prochazkova. Soil conservation systems under different agroecological conditions of the Czech Republic. Proceedings of 14th ISTRO Conference, 1997, Pulawy, Poland: 379~382.

[12] Köller, K. Production de céréals sous labor. Revue Suisse d’ agriculture, 1996, 28, 30. [13] Kornmann M., K. Köller. Ecological and economical effects of different tillage systems.

Proceedings of 14th ISTRO Conference "Agroecological and Economical Aspects of Soil Tillage", 1997, Pulawy, Poland: 391~394.

[14] Kosutic, S., Filipovic, D. et. al. Maize and winter wheat production with different soil tilaage systems on silty loam. Agricultural and Food Science in Finland, 2001, 10(2): 81-90.

[15] Malicki L., M. Ochal, E. Podstawka-Chmielewska. Energetic effectiveness of various soil cultivation systems. Proceedings of 14th ISTRO Conference, 1997, Pulawy, Poland: 445~446.


[16] Pellizzi G., A. Guidobono Cavalchini, M. Lazzari. Energy savings in agricultural machinery and mechanization. Elsevier Applied Science, 1988, London-New York.

[17] Tebrügge F.J., R.A. Düring, A. Böhrnsen, U. Gross, W. Gruber, A. Wagner. Interactions between different soil tillage intensity on soil properties with consideration of environmental and economical benefits. Proceedings of the "International Agricultural Engineering Conference", 1998, Bangkok, Thailand: 98~113.

[18] Tolimir, M., Veskovic, M. et. al. Influences of soil tillage and fertilitzation on maize yield and weed infestation. Cereal Research communications. 2006, 34(1): 323-326.

[19] Zimmer, R., Milakovic, Z., Milos, B., Krzek, Z., Bracun, M., Zuzjak, S., Ipsa, J., Seput, M. Soil tillage and arable crops sowing practice in Slavonia and Baranja. 30th Int’l sym. Actual tasks on agric. eng., 2002, Opatija, Croatia, Proceedings, p.197-210.

[20] Zugec I., Stipesevic B., Kelava I. Rational soil tillage for cereals (Winter wheat - Triticum aestivum L. and Spring barley - Hordeum vulgare L.) in eastern Croatia, 15th ISTRO Conference (CD ROM), Fort Worth, USA, 2000.

PROIZVODNJA KUKURUZA I SUNCOKRETA U POSAVINI RAZLIČITIM SUSTAVIMA OBRADE TLA

Igor Kovačev1), Silvio Košutić1), Dubravko Filipović1),

Milan Pospišil2), Zlatko Gospodarić1) 1) Zavod za mehanizaciju poljoprivrede, Agronomski fakultet, Univerzitet u Zagrebu, 10000 Zagreb, Hrvatska, [email protected]

2) Zavod za ratarstvo, Agronomski fakultet, Univerzitet u Zagrebu, 10000 Zagreb, Croatia, [email protected]

Sadržaj: U radu su prikazani rezultati dvogodišnjih pokusa proizvodnje kukuruza i suncokreta s četiri načina obrade tla provedenih u zapadnoj Slavoniji, na proizvodnim površinama poljoprivredne tvrtke PK Nova Gradiška, lokacija Staro Petrovo Selo (45° 10’ N, 17° 30’ E) smješteno 150 km jugoistočno od Zagreba. Usporedbom utroška energije, najviša potrošnja goriva od 62.93 L ha-1 u proizvodnji kukuruza i 57.96 L ha-1 kod suncokreta, utvrđena je kod konvencionalnog sustava obrade tla (CT). Najveću uštedu energije u proizvodnji kukuruza omogućio je sustav RT2 s 36.30 L ha-1, a kod suncokreta sustav RT1 s 36.41 L ha-1. Usporedbom radnog vremena utvrđeno je da je CT sustavom u proizvodnji kukuruza utrošeno 2.62 h ha-1 odnosno 0.35 h Mg-1, a kod suncokreta 2.63 h ha-1 te 0.35 h Mg-1. Najniži utrošak radnog vremena u proizvodnji kukuruza ostvario je sustav RT2 s 1.48 h ha-1 i 0.19 h Mg-1, potom RT1 s 1.49 h ha-1 i 0.15 h Mg-1, dok je u proizvodnji suncokreta najmanji utrošak radnog vremena ostvario sustav RT1 s 1.35 h ha-1 i 0.14 h Mg-1. Najviši prosječni urod oba usjeva postignut je sustavom RT1, a najniži urod kukuruza imao je sustav RT3, dok je najniži urod suncokreta imao sustav CT. Ključne riječi: utrošak energije i radnog vremena, proizvodni troškovi.




tehniku

UDK: 631.3

UTICAJ MELIORATIVNE OBRADE NA NEKE FIZIČKE OSOBINE ZEMLJIŠTA

Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Mićo V. Oljača, Jasmina Oljača

Poljoprivredni fakultet - Beograd, Zemun

Sadržaj: Ispitivanje uticaja jednog novog sistema meliorativne obrade zemljišta na promene nekih važnijih fizičkih osobina zemljišta u usevu kukuruza obavljeno je na imanju Instituta za kukuruz "Zemun Polje" u Krnješevcima.

U ispitivanju smo imali dve varijante: Var. 1. – Sistem meliorativne obrade zemljišta (ravnanje + rad krtičnog pluga +

podrivanje + predsetvena obrada zemljišta); Var. 2. – Kontrola. Konvencionalna obrada zemljišta (oranje raonični plugom +

predsetvena obrada zemljišta). Pratili smo dinamiku važnijih fizičkih osobina zemljišta u usevu kukuruza u dva

roka posle posle prvog i neposredno posle drugog međurednog kultiviranja. Uzorci su uzimani sa cilindrima po Kopeckom, a dalje obrađeni u laboratoriji.

Ispitivani su uticaji meliorativne obrade zemljišta na zapreminsku masu, vlažnost zemljišta, poroznost i količinu vode po hektaru na tri dubine ispitivanja: od 0-10 cm; 10-20 cm; 20-30 cm.

Dobijeni rezultati obrađeni su statistički analizom varijanse i pokazali su da postoje brojne statistički signifikantne razlike u vrednostima fizičkih osobina u korist onih na meliorisanom zemljištu u poređenju sa kontrolnom varijantom. Gornji delovi orničnog sloja su rastresitiji na meliorisanoj varijanti tako da su u stanju da prihvate lakše veće količine vode i što je važno da je brže sprovedu u dublje slojeve.

Ključne reči: meliorativna obrada zemljišta, konvencionalna obrada zemljišta, fizičke

osobine zemljišta, kukuruz.

1. UVOD

Obrada zemljišta ima osnovni zadatak da stvori optimalne uslove u zemljištu za rast i razvoj gajenih biljaka mobilizacijom zemljišne plodnosti. Svodi se na uticaj čoveka, pre svega, na promenu fizičko mehaničkog stanja zemljišta. Pred obradu zemljišta postavlja se više zadataka: jedni su vezani za privođenje zemljišta kulturi, a drugi za redovno

Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Mićo V. Oljača, Jasmina Oljača 36

iskorišćavanje svake godine. U redovnom iskorišćavanju, kada je već stvoreno antropogeno zemljište obradom, uz naravno, i druge agrotehničke mere takvo stanje se samo održava. Postoje zemljišta na kojima se povremeno mora izvesti neki vid meliorativne obrade koja ima povremeni karakter. Takva zemljišta su, između ostalih i tzv. hidromorfna zemljišta Veliki problem kod hidromorfnih zemljišta predstavlja prevlaživanje orničnog sloja u toku zime i smanjena mogućnost oticanja vode što doprinosi eroziji, ali može dovesti i do gušenja useva usled pojave vodoleži.

Diferencijacija zemljišnog horizonta po mehaničkom sastavu kod ovih zemljišta daje uslove za periodično prevlaživanje što je rezultat slabe filtracione sposobnosti slojeva koji se nalaze ispod orničnog horizonta. Nerastresiti podornični sloj zemljišta sa takvom teksturnom diferencijacijom profila i sezonskim prevlaživanjem deluju nepovoljno na rast i razviće biljaka iz sledećih razloga: kašnjenjem predsetvenih radova i setve prolećnih useva propuštaju se najbolji rokovi za agrotehničke mere i skraćuje se vegetacioni period; pogoršanje uslova za rast i razviće useva, jer dolazi do smanjenja stepena aeracije zemljišta [4], [11]. Pri rešavanju ovih problema mora se imati u vidu činjenica da ova zemljišta pored problema sa viškom vlage imaju i probleme vezane za tzv. "suvu" fazu zemljišta koji se obično ispoljavaju tokom letnjeg perioda.

Najefikasnije sredstvo za promenu fizičkih osobina zemljišta je mehanička obrada, kojom se, između ostalog, povećava poroznost, povećava sadržaj makroflore, aktivnost mikroorganizama. Funkcionalno vezani za poroznost su vodno-fizičke i fizičko mehaničke osobine zemljišta, njegova biološka aktivnost i režim ishrane [7].

Osnovni zadatak obrade zemljišta na ovakvim zemljištima je povećanje rastresitosti podorničnog sloja. Na ovaj način se povećava filtraciona sposobnost, u dubljim slojevima se akumulira povećana količina vode, ornični sloj se brže suši i lakše razvija koren [1], [5], [8], [9], [10].

Podrivanje je način obrade kojim se tretiraju dublji slojevi zemljišta bez okretanja i mešanja. Zemljište se može podrivati različitim oruđima: podrivačima, krtičnim plugovima, dubinskim rastresačima, dubinskim noževima, dletima i sl.

Kao glavna prednost podrivačkih oruđa za primenu na težim zemljišnim u poređenju sa raoničnim plugovima smatra se da je smanjenje vučnog otpora, utroška pogonske energije i povećani učinak u radu [3], [13].

Krtična drenaža predstavlja način odvodnjavanja gde se sa krtičnim plugom stvaraju provizorni drenovi u zemljištu. Praktikuje se na težim (glinovitim ilovačama, ilovastim glinama, glinama) i vlažnim zemljištima kao zamena za cevnu drenažu.

Pre rada sa plugom potrebno je izravnati površinu. U najblažim situacijama to se može uraditi ravnjačem.

Produbljenje ornice se preduzima u slučajevima kada želimo da povećamo aktivni ornični sloj koji će biti sposobniji da stvori optimalne uslove za gajenje useva. Na povoljnim zemljišnim tipovima produbljenje se može obaviti odjednom, a na nekim zemljištima i postupno ako to uslovi ne dozvoljavaju [12].

Umesto postepenog produbljenja na zemljištima sa zbijenim slojem može se izvesti podrivanje, a posle toga oranje.

Cilj ovog rada bio je da utvrdi uticaj primene meliorativnih mera na promenu važnijih fizičkih osobina jednog zemljišta težeg mehaničkog sastava. Obrada kao mehanički zahvat menja prvo fizičke, a kasnije kao posledica ovih promena menjaju se hemijske i biološke osobine zemljišta.

Uticaj meliorativne obrade obrade na neke fizičke osobine zemljišta 37


Ispitivanje uticaja meliorativne obrade zemljišta na neke važnije fizičke osobine obavljeno je na površinama Instituta za kukuruz u Krnješevcima na tipu zemljišta livadski černozem i delimično ritske crnice. Na oglednoj parceli je često ograničavajući faktor za uspešniju proizvodnju prekomerno vlaženje zemljišta. Ova činjenica često ne dozvoljava poštovanje osnovnih agrotehničkih rokova za blagovremenu obradu zemljišta, setvu, ali i normalne uslove za žetvu odnosno berbu. Loša infiltracija odnosno propusnost zemljišta za vodu je razlog stvaranja vodoleži u dužem vremenu što može dovesti i dovodi do gušenja useva, nemogućnosti normalnog rada mehanizacije (zaglavljivanje i čak propadanje do visine točkova traktora u glib na pojedinim depresijama. Poljski ogled je postavljen i izveden tokom 2008/09 god.

Naime, meliorativna i osnovna obrada zemljišta izvedeni su tokom leta i jeseni 2008, a na tom zemljištu posejani su različiti usevi od kojih smo mi pratili promene u zemljištu pod usevom kukuruza. U okviru velikog makro gleda utvrdili smo manje mikrooglede sa kojih smo uzimali zemljišne uzorke.

U ispitivanju smo imali dve varijante: Var 1. – Meliorativna obrada [ravnanje (sl. 1) + rad krtičnog pluga (sl. 2) +

podrivanje (sl. 3) + predsetvena obrada zemljišta]; Var. 2. – Kontrola. Konvencionalna obrada zemljišta. Oranje raonični plugom +

predsetvena obrada zemljišta.

Sl. 1. Ravnjač u radu Sl. 2. Krtični plug Sl. 3. Vibracioni razrivač

Na obe varijante imali smo dva posejana useva suncokret i kukuruz. Na oglednoj parceli u toku 2008 godine na zemljištu gde je predusev bio ječam

izvedena je sistematizacija terena ravnanjem po površini i po drenažom po dubini. Naime, najpre, je izvršeno ravnanje zemljišta skreperskim ravnjačem. Posle toga, u drugoj fazi od 21-23.10.2008. godine, urađen je sistem drenažnih kanala sa krtičnim plugom na dubinu od 60-80 cm i međuredni razmak od 5m. Svi drenažni kanali bili su povezani sa većim kanalom za odvodnjavanje. Osnovna obrada zemljišta izvedena je u jesen sa specijalno za tu priliku konstruisanim vibracionim razrivačem VR-5 [3].

Na kontrolnim parcelama gde nisu obavljene navedene meliorativne radnje izvedena je konvencionalna obrada raoničnim plugom obrtačem 18.10 2008. godine na dubinu 30-35 cm.

Uzorci za ispitivanje zemljišta u neporemećenom stanju uzimani su cilindrima po Kopecky-om, u dva roka tokom vegetacionog perioda kukuruza, i to neposredno posle prve međuredne kultivacije 10.06.2009. godine i posle druge međuredne kultivacije


17.07.2009. godine. Uzorci su uzimani iz orničnog sloja u usevu kukuruza sa dubina 0-10 cm; 10-20 cm; 20-30 cm. Prilikom ispitivanja koristili smo se sledećim, inače standardnim metodama [14]: (JDPZ 1997):

Sl. 4. a) Oprema za uzimanje zemljišnih uzoraka b) Cilindri po Kopeckom

• Zapreminska (volumna) masa cilindrima od 100 ccm po Kopecky-om i metodi

Kopecky-og; • Specifična masa po Albert-Bogsovoj metodi; • Ukupna poroznost – obračunata je iz volumne i specifične mase;

• Količina vode po formuli W =100

)bvh000.10( ⋅⋅⋅

W – količina vode u zemljištu u m3; h – debljina sloja zemljišta u m; v – zapreminska (volumna) masa zemljišta gr/cm3; b – momentalna (trenutna) vlažnost u tež %.

Svi podaci o dobijenim vrednostima ispitivanih fizičkih osobina zemljišta obrađeni

su statistički metodom analize varijanse [2]. Za pojedinačna poređenja koristili smo LSD test.


Fizički sastav zemljišta je važan činilac njegovog vodnog, vazdušnog, toplotnog,

hranidbenog režima, i njegove plodnosti [4]. Uslovi za rast i razviće korenovog sistema, za biohemijske procese i dejstvo mikroorganizama u ovakvim zemljištima bitno se razlikuju od uslova za ove procese u obrađenom zemljištu.

Zbijenost zemljišta nastaje na različite načine i zastupljena je u različitim stepenima na raznim tipovima zemljišta. Nestrukturni, zbijeni slojevi u zemljišnom profilu u uslovima intenzivne zemljoradnje nastaju iz različitih razloga: pod uticajem korišćenja teške mehanizacije i transportnih sredstava prilikom osnovne obrade; zbog jednoličnog mineralnog đubrenja; zbog intenzivnog razaranja i smanjenja organske materije u zemljištu i dr. Nezavisno od načina nastanka, vrste i karaktera tog zbijenog sloja, njegova pojava se manifestuje obrazovanjem zemljišne pokorice, zadržavanjem vode na površini zemljišta i prevlaživanjem orničnog sloja, većim trenjem pri obradi zemljišta, sporim rastenjem biljaka, plitko raspoređenim korenovim sistemom.


Prevlaženost i nedostatak vlage u zemljištu izazivaju najveće specifične otpore pri obradi. Otpori zavise od vrste vode u zemljištu. Zbijenost zemljišta ima ogromno značenje pri regulisanju vodnog režima zemljišta. Između zbijenosti i poroznosti postoji obrnuta zavisnost, tj. što je zemljište zbijenije, manja mu je ukupna poroznost i udeo makropora u njoj [5].

Rezultati uticaja meliorativne obrade na važnije fizičke osobine zemljišta dati su u tabelama 1 i 2.

Na osnovu podataka može se videti da ispitivane zemljišne osobine imaju svoju dinamiku tokom vegetacionog perioda kukuruza. Ove vrednosti su manje u periodu posle prvog međurenog kultiviranja, a posle postepeno rastu idući ka drugoj međurednoj kultivaciji, tačnije mesec dana posle toga.

Veća zapreminska masa je indikator povećane zbijenosti. Na meliorisanom zemljištu podrivačkim oruđima krtičnim plugom i vibracionim razrivačem dobijena je signifikantno manja zapreminska masa u oba roka u poređenju sa kontrolom. U prvom ispitivanom roku signifikantna je razlika između dve ispitivane varijante i ispitivanih dubina izuzev između treće (20-30 cm). Veća rastresitost u meliorisanoj varijanti vidi se iz veće poroznosti. Veća poroznost omogućava bolje proticanje vazduha i bržu infiltraciju vode. Ovo se može videti i na osnovu sadržaja vlage. Veći sadržaj vlage na kontrolnoj varijanti je rezultat veće zbijenosti pojedinih slojeva. Tome svakako doprinosi i ukupna količina vode. Vidi se da na kontrolnoj varijanti na svim dubinama veća količina vode. Kod takvih glinovitijih zemljišta to ne mora značiti istovremeno veću pristupačnost. Ta okolnost bi pri većim padavinama mogla biti limit za brzu propusnost.

Tab.1. Rezultati ispitivanja uticaja meliorativne obrade na fizičke osobine zemljišta

pred I međurednu kultivaciju % vlage Varijante

(A) Dubina u cm

(B) Zaprem. masa

gr/cm3 Poroznost

u % MVK % vol. vol. tez.

Količina vode u m 3 po ha

(b1) 0-10 1,08 57,8 40,6 27,1 21,9 714 (b2) 10-20 1,34 48,5 41,2 27,8 20,9 837 Melior.obr.

(a1) (b3) 20-30 1,35 48,7 36,6 29,7 21,9 892 Prosek 0-30 1,26 51,6 39,5 28,2 21,6 814

(b1) 0-10 1,44 43,9 34,4 29,6 20,6 888 (b2) 10-20 1,42 45,6 37,1 34,9 24,5 1042 Kontrola

(a2) (b3) 20-30 1,42 45,6 36,1 28,4 20,0 851 Prosek 0-30 1,43 45,0 35,8 31,3 21,9 927

LSD A 0,005 0,038 1,476 1,980 4,736 0,724 32,376 0,001 0,053 2,069 2,775 6,641 1,014 45,393 LSD B 0,005 0,054 2,087 2,780 6,698 1,023 45,787 0,001 0,076 2,926 3,925 9,391 1,435 64,195 LSD AB 0,005 0,076 2,952 3,959 9,473 1,447 64,754 0,001 0,108 4,139 5,551 13,281 2,289 90,786

Na osnovu podataka može se videti da ispitivane zemljišne osobine imaju svoju

dinamiku tokom vegetacionog perioda kukuruza. Ove vrednosti su manje u periodu posle prvog međurenog kultiviranja, a posle postepeno rastu idući ka drugoj međurednoj kultivaciji, tačnije mesec dana posle toga.


Naši rezultati se slažu sa proučavanjem Vasileva i Revuta cit. [11]. Ovi autori navode da povećanje zapreminske mase zemljišta npr. černozema od 0.98 do 1.20 gr/cm3 smanjuje vodopropustljivost 3 puta. Kod teško glinovitog zemljišta sa povećanjem zapreminske mase od 1.0 do 1.6 gr/cm3, vodopropustljivost se smanjuje 1000-5000 puta, a kod lakih glinuša samo 10-12 puta.

Zbijeno zemljište može da sadrži velike rezerve vode, ali je ta voda uglavnom nedostupna biljkama. Ako je zbijenost zemljišta veća kod težih zemljišta, onda se rezerve usvojene vode smanjuju i obrnuto.

Rastresito stanje zemljišta u proleće dovodi do povećanja PVK, jer je i veća poroznost obrađenog zemljišnog sloja. Treba napomenuti da je tada veće isparavanje. Kasnije se ono smanjuje, jer prestaje doticanje kapilarne vode iz dubljih slojeva ka isparavajućoj površini. Kod zbijenih zemljišta, kapilarne veze se ne kidaju čak i pri manjoj vlažnosti, zbog toga se smanjuje kapilarno proticanje vode i zemljište se isušuje na mnogo većoj dubini.

Tab. 2. Rezultati ispitivanja uticaja meliorativne obrade na fizičke osobine zemljišta

pred II međurednu kultivaciju % vlage Varijante

(A) Dubina u cm

(B) Zaprem masa

u gr/cm3 Poroznost

u % MVK % vol. vol. tež.

Količina vode u m3/ha

(b1) 0-10 1,19 54,2 43,6 19,,1 16,9 592 (b2) 10-20 1,44 43,8 39,1 21,8 15,3 656 Podrivano

(a1) (b3) 20-30 1,45 44,4 36,5 28,7 19,9 865 Prosek 0-30 1,38 47,5 39,7 23,2 17,4 704

(b1) 0-10 1,44 44,3 40,0 28,4 20,2 860 (b2) 10-20 1,51 44,9 36,8 25,1 16,7 755 Kontrola

(a2) (b3) 20-30 1,45 45,0 41,3 29,4 20,7 892 Prosek 0-30 1,46 43,8 39,6 27,7 19,20 836

LSD A 0,005 0,065 2,566 1,493 2,962 2,777 43,169 0,001 0,092 3,597 2,093 4,153 3,892 60,524 LSD B 0,005 0,093 3,629 2,112 4,189 3,927 52,871 0,001 0,130 5,088 2,961 5,873 5,505 74,771 LSD AB 0,005 0,131 5,132 2,986 5,924 5,553 74,771 0,001 0,184 7,195 4,187 8,305 7,786 104,830

Najveći značaj ima zbijenost zemljišta u sloju od 0-5 cm. Kada je rastresit on se

brzo osuši, kapilarne veze sa dubljim slojevima se prekidaju i vlaga u njima je tako reći sačuvana od brzog isparavanja.

Poznato je da minimalna količina vazduha u zemljištu neophodna za razviće useva zavisi od tipa zemljišta i ona varira od 10-50% od poroznosti zemljišta; optimalna vlažnost za razviće biljaka zavisi od vrste zemljišta i ona varira od 50-90% od pune vlažnosti zemljišta.

U drugom ispitivanom roku (tabela 2) vrednosti zapreminske mase su nešto veće u odnosu na prvi rok određivanja na svim dubinama i po ispitivanim slojevima. Dobijena razlika između varijanti i ispitivanih dubina je statistički vrlo signifikantna. To pokazuje da su rezultat uticaja izvedenih meliorativnih radnji.


ZAKLJUČAK

Na osnovu ispitivanja uticaja meliorativnog sistema obrade zemljišta na važnije fizičke osobine livadskog černozema na lokalitetu Krnješevaca u 2008/09 godini može se zaključiti sledeće:

Meliorisana površina, odnosno sistem obrade zemljišta koji je upotrebljen, a sastojao se od sistematizacije terena, podrivanja krtičnim plugom i vibracionim rastresačem uticao je na veću rastesitost zemljišta što se vidi iz značajno manjih vrednosti zapreminske mase, veće ukupne poroznosti i boljeg odnosa između čvrste tečne i gasovite faze u oba roka ispitivanja.

Tako popravljene zemljišne osobine u prvoj godini već su povoljnije stanište za gajene useve međutim, treba istaći i produžno dejstvo na druge useve u narednim godinama.

LITERATURA

[1] Birkás Márta, Szalai, T., Nyrai, F., Hollo, S. (1995): Soil cultivation and crop production

systems of sustainable farming. Bull. of the Univ. Agric. Sci: 109-122. Godollo. [2] Dospehov, B.A. (1968): Metodika polevoga opita. Kolos. Moskva. [3] Ercegović, D., Raičević, D., Vukić, Đ., Oljača, V.M., Radojević, R., Pajić, M., Gligorović, K.

(2008): Tehničko-tehnološki aspekti primene mašina i oruđa za uređenje zemljišta po površini i dubini. Poljoprivredna tehnika. God. XXIII. Br. 2:13-26. Decembar. Beograd.

[4] Hadas, A. (1997): Soil tilth- the desired soil structural state obtained through proper soil fragmentation and reorientation processes. Soil and Tillage Research. 43.7: 1-40.

[5] Kovačević, D. (1983): Uticaj različitih načina predsetvene obrade na promene nekih fizičkih osobina zemljišta u usevu kukuruza. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet. Zemun.1-102.

[6] Kovačević, D. (1995): Sistemi obrade zemljišta u intenzivnoj proizvodnji kukuruza. Acta biologica Yugoslavica. Acta herbologica.Vol.4. No. 2 : 3-20.

[7] Kovačević, D., Snežana Oljača, Oljača, M., Broćić, Z., Ružičić, L., Vesković, Jovanović, Ž. (1997): Savremeni sistemi zemljoradnje: korišćenje i mogućnosti za očuvanje zemljišta u konceptu održive poljoprivrede. IX Kongres JDPZ. Uredjenje, korišćenje i očuvanje zemljišta:101-113. Novi Sad.

[8] Kovačević, D. Momirović, N., Oljača Snežana, Oljača V.M., Glamočlija Đ., Radošević. Ž., Jovanović, Ž., Vesković, M. (1998a): Uticaj sistema obrade na promenu nekih fizičkih osobina zemljišta u usevu kukuruza. Poljoprivredna tehnika. God. XXII. Br. 1: 35-45. Beograd.

[9] Kovačević, D., Denčić, S., Kobiljski, B., Momirović, N., Snežana Oljača (1998b): Effect of farming system on dynamics of soil physical properties in winter wheat. Proceedings of 2nd Balkan Symposium on Field Crops. Novi Sad. Vol. 2, 313-317.

[10] Kovacevic, D., Momirovic, N., Dencic, S., Oljaca, Snezana, Radosevic, Z., Ruzicic, L. (1998c): Effect of tillage systems on soil physical properties and yield of winter wheat in low-input technology. Proceedings of International Conference on " Soil Condition and Crop Production": 58-61.Gödödlö.

[11] Kovačević, D. (2003): Opšte ratarstvo. Udžbenik. Poljoprivredni fakultet. Zemun. 1- 787. [12] Molnar, I., Džilitov, S., Vučković, R. (1979): Uticaj meliorativne obrade na promene nekih

fizičkih osobina beskarbonatne ritske crnice. Zemljište i biljka. Vol. 28. No.3, 177-190. Beograd.

[13] Raičević, D., Ercegović, Đ., Marković, D., Oljača, V.M. (1997): Primena oruđa i mašina sa vibracionim radnim telima u obradi zemljišta – efekti i posledice. IX Kongres JDPZ. Uređenje, korišćenje i očuvanje zemljišta. Novi Sad: 127-135.

[14] Grupa autora: Metode istraživanja i određivanja fizičkih svojstava zemljišta. JDPZ. 1-278. Novi Sad.1997.


Rad je rezultat istraživanja u okviru realizacije Projekta TR-20092: "Efekti primene i optimizacije novih tehnologija, oruđa i mašina za uređenje i obradu zemljišta u biljnoj proizvodnji". Ova istraživanja finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

THE EFFECT OF AMELIORATIVE TILLAGE ON SOME PHYSICAL SOIL PROPERTIES

Dusan Kovacević, Zeljko Dolijanovic, Mićo V. Oljača, Jasmina Oljaca

Faculty of Agriculture - Belgrade, Zemun Abstract: The paper deals with the effects of ameliorative tillage on the dynamics of some important physical soil properties in maize. The trial was caried-out at the experimental fields Krnjesevci of Maize Research Institute "Zemun Polje" on meadows chernozem soil type. The folowing ameliorative and conventional tillage systems were included in ivestigations:

1. Ameliorativel tillage system - (ATS) – includes new types machines for field sistematisation-scrapers (USM 5) in autamn, drainage plow on the depth 60-80 cm, and subsoiling with heavy vibratory subsoiler VR 5. on 30-35 cm depth. After basic tillage we prepared soil for seeding with preparation by disking and harrowing

2. Conventional tillage - (CT) - in this case includes ploughing to the depth of 30-35cm + presowing preparation by disking and harrowing was control.

The folowing soil properties were studied: bulk density, total porosity, moisture weight and volume percent, and total water content in different layers in m3, in two period of time after first and after second interrow cultivation in maize on the different depth 0-10; 10-10; 20-30.

Ameliorative tillage systems have better effect for all investigated soil properties on this heavy soil type compared with control with classical tillage system. Key words: ameliorative tillage system, conventional tillage system, soil physical

properties, maize.




tehniku

UDK: 631.331

UTICAJ SISTEMA OBRADE NA PRINOS KUKURUZA I POROZNOST ORANIČNOG SLOJA NAVODNJAVANOG ČERNOZEMA

Branka Kresović, Miodrag Tolimir

Institut za kukurz "Zemun Polje" Sadržaj: U cilju stvaranja povoljnih uslova za razviće biljke, obavljena su proučavanja uticaja različitih sistema obrade na prinos kukuruza i ukupnu poroznost oraničnog sloja navodnjavanog černozema. Predmet istraživanja bila je konvencionalna obrada (tanjirača, plug, setvospremač), redukovana (rotositnilica) i direktna setva (sejalica za direktnu setvu).

Analiza varijanse prinosa pokazuje signifikantne razlike između proučavanih sistema obrade černozema. Najbolji rezultati prinosa ostvareni su konvencionalnom obradom-12,39t/ha, zatim redukovanom-11,03t/ha i najniži direktnom setvom-10,03t/ha. Konvencionalna obrada obezbedila je najpovoljniju ukupnu poroznost sa prosečnom vrednosti 51,08%. Bez statistički značajne razlike, odnos porozne i čvrste faze je bio nešto nepovoljniji kod zemljišta obrađenog rotositnilicom-50,47zap%, a značajno manji pri direktnoj setvi-48,12zap.%. Ključne reči: obrada, prinos, ukupna poroznosti, navodnjavani černozem.

1. UVOD

Specifičnost proizvodnje u uslovima navodnjavanja zahteva i odgovarajući kompleks mera tehnološkog procesa, koji se razlikuje od mera koje se primenjuju pri gajenju useva u uslovima prirodnog vodnog režima. U navodnjavanju neophodno je usklađivanje velikog broja uticajnih faktora kako bi se, pored negativnih ekonomskih efekata, izbegle i štetne posledice po zemljište. Navodnjavano zemljište je podložno kvarenju strukture pri nepravilnoj primeni vode, ili pak ako su neprilagođene agrotehničke mere intenzivnoj proizvodnji. Samim tim veoma je značajno iznalaženje adekvatnih rešenja primene mera u tehničko-tehnološkom sistemu, posebno kada je u pitanju obrada zemljišta.

Dosadašnja proučavanja obrade zemljišta, u raznim kombinacijama zemljišno-klimatskih uslova i primene raznovrsnih tehničkih sistema, u uslovima od vrlo intenzivne obrade do potpunog njenog izostavljanja, ukazuju na problem sabijenosti

Branka Kresović, Miodrag Tolimir 44

zemljišta usled prohoda mehanizacije (Đević, 1992; Oljača,1993; Ronai, Đ 1993. Karlen, L.D. et al, Unger, W. P 1996 i dr). Deformacija zemljišta sabijanjem prvenstveno se odnosi na povećanje gustine mase zemljišta, tj. na povećanje zapreminske mase, a samim tim i na smanjenje ukupne poroznosti. U nekim slučajevima, navodi Bahtin (1978), deformacije usled višestrukog prolaza mehanizacije, mogu se rasprostirati na dubini većoj od 1m, pri čemu se može prepoloviti prinos i povećati otpor pri obradi za 1,9 puta.

Maksimalni prinos postiže se pri optimalnoj vrednosti sabijenosti zemljišta, koja zavisi od tipa zemljišta, mehaničkog sastava, vlažnosti i strukture (Burčenku, 1973),. Navodnjavani černozem je odlična osnova da kukuruz ostvari maksimalno korišćenje genetičkog potencijala rodnosti, ali ima veću mehaničku nestabilnost i osetljivost na gaženje u odnosu na nenavodnjavani (Gajić, 1991). U navodnjavanju zbog dejstva mehanizacije i vode zemljište je podložnije deformaciji sabijanjem, te od izbora sistema obrade umnogome zavisi kako realizacija rodnosti, tako i da li će degradacijski procesi u zemljištu imati privremeni ili trajni karakter.

U cilju iznaleženja obrade koja omogućje povoljne uslove za razviće biljaka i ujedno čuva plodnost navodnjavanog černozema u radu su prikazani rezultati proučavanja uticaja različitih sistema na prinos kukuruza i promenu poroznosti oraničnog sloja zemljišta. Imajući u vidu mnogobrojna istraživanja koja ukazuju na potrebu za određenim izmenama u konvencionalnom sistemu obrade, predmet proučavanja su bili višefazna obrada sa primenom pluga, zatim redukovana sa primenom mašine sa rotirajućim radnim organima i izostavljanje obrade (obavljena setva direktno u strnište). Specifičnost dobijenih rezultata ogleda se u tome što su proučavanja obavljena na černozemu koji se intenzivno navodnjava i obrađuje plugom već 30 godina, te su značajni i za nauku i za praksu. Prednost konvencionalnog sistema obrade dobijena proučavanjem isključuje potrebu daljih istrživanja promene poroznosti orničnog sloja navodnjavanog černozema na kome se gaji kukuruz, ali otvara pitanje proučavanja adekvatnog sistema u kombinaciji redukovane i periodične duboke obrade.

2. MATERIJAL I METOD

Eksperimentalna istraživanja obavljena su na černozemu, na oglednim površinama

za navodnjavanje Instituta za kukuruz "Zemun Polje". Petogodišnji ogled postavljen je po metodi blok sistema u četiri ponavljanja, na površini od 2371,2 m2. Površina elementarne parcele je bila 30,4 m2, a parcele za obračun prinosa 15,33 m2 (10,08 m x 1,52 m). Predmet proučavanja bile su sledeće varijante obrade zemljišta (Tab. 1).

Predusev je bila pšenica. Đubrenje oglednog polja je obavljano sa odnosom NPK hraniva 1:0,75:0,5 u količini od 150 kgN/ha, 110 kgP2O5 i 75 kg K2O/ha. Celokupna količina P2O5 i K2O, kao i deo azota unošena je u jesen, a preostala količina azota je uneta u proleće. Setva hibrida kukuruza ZPSC 704 u gustini od 60.000 bilj./ha obavljana je u optimalnom agrotehničkom roku. Tretiranje herbicidima je obavljano pre setve ili posle setve - a pre nicanja. Berba je vršena u optimalnom roku, pri čemu su praćeni elementi prinosa. Intervencija navodnjavanjem se obavljala pri vlažnosti zemljišta 70-75% od poljskog vodnog kapaciteta. Varijante obrade su zalivane istovremeno, sa istom (prosečnom) normom, koja je utvrđivana na osnovu sadržaja vlage u delu zemljišta 0-50cm.

Uticaj sistema obrade na prinos kukuruza i poroznost oraničnog sloja navodnjavanog ...

45

Po varijantama obrade određivanje zapreminske mase obavljeno je u petoj godini ogleda pred setvu (na pripremljenom zemljištu, a za metodu D na strništu) na dubinama 0-10 cm i 10-30 cm, u uslovima prosečne vlažnosti zemljišta 22,5 mas %. Prosečna vrednost specifične mase zemljišta, na dubini od 0 do 30 cm, iznosila je 2,60 g/cm i korišćena je za određivanje ukupne poroznosti zemljišta.

Tab. 1. Varijante sistema obrade zemljišta i primenjeni agregati

1. Konvencionalna obrada (K) - u julu/avgustu je obavljano ljuštenje strništa, u jesen osnovna obrada na dubini 25-30 cm, na proleće predsetvena priprema i setva

Tanjiranje strništa Oranje (30 cm) Priprema za setvu Setva

----

Traktor (30KN)+ Tanjirača (5,00 m) Traktor (30KN) + Plug (1,20 m) Traktor (30KN) + Setvospremač (6,00 m) Traktor (30KN) + Sejalica za direktnu setvu (3,04 m)

2. Redukovana obrada (R) - u jesen je strnište plitko obrađivano i u proleće izvršena setva Sitnjenje strništa Setva

--

Traktor (10KN) + Rotaciona sitnilica (1,00 m) Traktor (30KN) + Sejalica za direktnu setvu (3,04 m)

3. Direktna setva (D) - bez predhodne obrade, u proleće setva na strništu) Setva u strnište - Traktor (30KN) + Sejalica za direktnu setvu - 3,04 m

Specifična masa čvrste faze zemljišta određena je po metodi Gračanina,

zapreminska masa po metodi Kopecky-og, ukupna poroznost je obračunata iz odnosa specifične i zapreminske mase, a vlažnost zemljišta utvrđena termogravimetrijskom metodom. Prinos zrna kukuruza preračunat je po hektaru na 14% vlage. Rezultati proučavanja obrađeni su statističkom metodom analize varijanse, uz korišćenje LSD testa za pojedinačna poređenja.

3. AGROEKOLOŠKI USLOVI NA OGLEDNOM POLJU

Eksperimentalna istraživanja (Kresović, 2003) obavljena su na zemljištu tipa

slabokarbonatni černozem (Tab. 2). Humusno-akumulativni (Ah) horizont dubine je 0-50 cm, sadrži manje od 5% CaCO3, po teksturnom sastavu praškasto-glinovita ilovača, mrvičaste strukture do dubine 30 cm i zrnasto-grudvičaste u podoraničnom sloju (30-50 cm), dobro je propustan za vodu i korenov sistem biljaka. Prelazni (AhC) podhorizont moćnosti 50-100 cm, po teksturnom sastavu praškasto glinovita ilovača, zrnaste strukture, znatno većeg sadržaja CaCO3 i dobro propustan za vodu i korenov sistem. Matični supstrat (C horizont), na dubini većoj od 100 cm, jako je karbonatna lesolika ilovača, prošarana konkrecijama kreča.

Tab. 2. Hemijske osobine zemljišta na oglednom polju

pH Lakopristupačni (mg/100g) Horizont Dubina

(cm) CaCo3

(%) H2O NKcl

Humus (%)

Azot (%)

P2O5 K2O

Ah

00-10 10-20 20-30 30-50

3,16 3,46 3,12 4,88

7,70 7,75 7,90 8,25

6,90 6,85 6,95 7,30

3,35 3,33 3,25 3,06

0,219 0,209 0,206 0,173

14,5 14,8 12,5 10,2

31,6 32,4 30,1 28,6

AhC 50-70 70-90

5,96 18,12

8,20 8,25

7,35 7,30

2,11 1,78

- -

- -

- -


Fizičke osobine zemljišta ogledne površine (Tab. 3), na dubini do 90 cm, karakteriše prosečna vrednosti: zapreminska masa 1,30 g/cm3, specifična masa 2,60 g/cm3 i ukupna poroznost 49,78%. Specifična masa čvrste faze zemljišta neznatno se menja po dubini i promene su u zavisnosti od minerološkog sastava. Vrednost zapreminske mase na dubini 0-20 cm je 1,26 g/cm3, na dubini od 20 do 30 cm se povećava na 1,32 g/cm3, pa dalje sa porastom dubine neznatno se povećava. Analogno sa promenama zapreminske i specifične mase, menja se i vrednost ukupne poroznosti. Do 90 cm dubine, prema klasifikaciji Gračanina (1950) zemljište je srednje porozno.

Tab. 3. Fizičke osobine zemljišta na oglednom polju Dubina

(cm) Specifična masa

(g/cm3) Zapreminska masa

(g/cm3) Ukupna poroznost

(%) 00 – 10 2,56 1,25 51,17 10 – 20 2,58 1,26 51,16 20 – 30 2,59 1,32 49,03 30 – 50 2,60 1,33 48,46 50 – 70 2,62 1,33 49,24 70 – 90 2,64 1,33 49,62

Prosečno 2,60 1,30 49,78

Vodno-vazdušne osobine relativno su povoljne. Kapacitet za vazduh ima najveću

vrednost u oraničnom sloju (oko 15 zapr.%), a sa dubinom se smanjuje (Tab. 4).

Tab. 4. Vodno-vazdušne osobine zemljišta na oglednom polju

Osobina / Dubina 0-10 (cm)

10-20 (cm)

20-30 (cm)

30-50 (cm)

50-70 (cm)

70-90 (cm)

Vazdušni (zapr.%) 15,60 15,10 14,55 12,24 8,78 8,71 Kapacitet

Poljski (zapr.%) 35,57 36,06 35,79 36,22 40,46 40,91 Pristupačna voda (zapr.%) 20,00 19,91 18,40 18,32 22,69 23,23 Vlažnost venuća (zapr.%) 15,57 16,15 17,40 17,90 17,77 17,68

Usled zbijenosti i "zapušenosti" pora ukupna poroznost je manja u podoraničnom

sloju u odnosu na poroznost sa dubine do 30 cm. Samim tim manja je vrednost krupnih pora, u kojima se nalazi gasna faza, što rezultira i manjim kapacitetom za vazduh. Srednje vrednosti kapaciteta za vazduh ukazuju na to da je, po dubini profila, černozem osrednje aerisan.

Poljski-vodni kapacitet ima vrednost oko 35 zapr.%, na dubini do 50cm, što ukazuje na srednju retencionu sposobnost za vodu. Isto tako i pristupačna voda, kao razlika između poljskog-vodnog kapaciteta i vlažnosti venuća, sa vrednostima od 17 do 20 zapr.% u granicama je srednjih vrednosti. Zemljište dobro do osrednje vodopropustljivo, s tim što je filtraciona sposobnost nešto manja u podoraničnom sloju.

Istraživanja su obavljena u zoni umereno-kontinentalne klime, u oblasti koja prostorno pripada Panonskoj niziji. U periodu izvođenja ogleda tokom vegetacije kukuruza, prosečne temperature vazduha su se kretale od 18,2 do 20,3 oC, a količina padavina od 317,0 mm do 444,0 mm (Graf. 1).


47

Grafikon 1. Prosečne temperature vazduha i suma padavina tokom meseci vegetacije

kukuruza za period izvođenja ogleda

temperatura padavine

I godina V godina IV godinaIII godinaII godina

19,9 oC / 363,3 mm

oC mm

18,3 oC / 439,1 mm 18,2 oC / 394,2 mm 18,2 oC / 444,0 mm 20,3 oC / 317,0 mm

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

100

0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

U svih pet godina proučavanja, tokom vegetacije kukuruza bio je deficit padavina sa aspekta potrebe kukuruza za vodom i vlažnost zemljišta se spuštala ispod donje granice lako pristupačne vode. Navodnjavano je u više navrata i režim navodnjavanja ogledne površine, kako po vremenu i broju zalivanja, tako i po količini dodate vode zalivanjem, po pravilu pratio je raspored padavina tokom vegetacije kukuruza (Tab. 5).

Tab. 5. Režim navodnjavanja černozema pod kukuruzom Z a l i v a nj e Godina

Broj Datum Norma (mm) Norma

navodnjavanja

I godina

I II III IV

31/05 02/07 14/07 10/08

30,0 30,0 30,0 30,0

120,0 mm

II godina I 28/07 60,0 60,0 mm

III godina I II

11/06 01/07

30,0 30,0 60,0 mm

IV godina I 01/07 40,0 40,0 mm

V godina

I II II IV

07/07 18/07 31/07 07/08

40,0 40,0 40,0 40,0

120,0 mm


4. REZULTATI PROUČAVANJA I DISKUSIJA

Rezultati proučavanja pokazuju da, usled dejstva mase agregata i radnih organa mašina na zemljište, različit je uticaj ispitivanih sistema obrade na promenu poroznosti oraničnog sloja navodnjavanog černozema. Analiza varijanse vrednosti ukupne poroznosti pokazuje da su ostvarene vrlo značajne razlike i između varijanti i u interakciji sa dubinom (Tab. 6).

Tab. 6. Zapreminska masa i ukupna poroznost zemljišta na dubinama

do 30 cm po varijantama obrade D u b i n a

0-10 cm 10- 30 cm 0-30 cm 0-10 cm 10–30 cm 0-30 cm Varijante Zapreminska masa (g/cm3) Ukupna poroznost (zapr. %)

K 1,240 1,304 1,272 52,31 49,86 51,08 R 1,208 1,368 1,288 53,54 47,40 50,47 D 1,327 1,371 1,349 48,97 47,27 48,12

Analiza varijanse – Ukupna poroznost L S D

Izvor varijacije (Cv-0.67) F value Prob. 0.05 0.01

Obrada (0-30) 39.6903 0.0023 ** 1.009 1.673 Obrada x Dubina (0-10,10-30) 76.5520 0.0001 ** 0.471 0.713

Na dubini 0-10 cm, ostvarene razlike zapreminske mase dejstvom faktora obrade

imale su sledeće vrednosti: kod klasične 1,240 g/cm3, kod minimalne obrade 1,208 g/cm3 i kod varijante bez obrade 1,327 g/cm3. Ukupna poroznost, na ovoj dubini, ostvarila je statistički vrlo značajne razlike u svim načinima obrade. Najpovoljnija poroznost bila je na zemljištu obrađenom rotacionom sitnilicom (53,54 zap.%), zatim na zemljištu pripremljenom setvospremačem (52,31 zap.%) i na kraju na strništu (48,97 zap.%).

U zemljišnom sloju na dubini 10-30 cm, veće vrednosti zapreminske mase bile su kod varijante bez obrade (1,371 g/cm3) i minimalne obrade (1,368 g/cm3), a najmanje na klasično obrađenom zemljištu (1,304 g/cm3). Ukupna poroznost na dubini od 10 do 30 cm značajno se razlikovala u zavisnosti od načina obrade i najveću vrednost je imala na klasično obrađenom zemljištu (49,86 zap.%). Približne vrednosti poroznosti, bez statistički značajnih međusobnih razlika, bile su na minimalno pripremljenom (47,40 zap.%) i na neobrađenom (47,27 zap.%) zemljištu.

Prosečne vrednosti u oraničnom sloju humusno akumulativnog horizonta, pokazuju porast zapreminske mase po dubini u svim metodama. U proseku, na dubini 0-30 cm, vrednosti zapreminske mase zemljišta pri konvencionalnoj (1,272 g/cm3) i redukovanoj obradi (1,288 g/cm3 ) bile su manje u odnosu na varijantu direktne setve, 1,349 g/cm3. Prema Milojiću (1989) za većinu ratarskih useva, poželjne vrednosti zapreminske mase oraničnog sloja su u granicama 1,1-1,3 g/cm3, a kao gornju granicu za normalan rast i razvoj useva, Racz i Butorac (1983) postavljaju na nivou 1,4 g/cm3.

Konvenvionalna obrada zemljišta obezbedila je najpovoljniju poroznost oraničnog sloja (0-30 cm), sa prosečnom vrednošću ukupne poroznosti 51,08% (koeficijent


49

poroznosti 1,04). Bez statistički značajne razlike, odnos porozne i čvrste faze bio je nešto nepovoljniji kod zemljišta obrađenog rotacionom sitnilicom (poroznost 50,47 zap.%, koeficijent poroznosti 1,02), a značajno nepovoljniji pri setvi specijalnom sejalicom (poroznost 48,12 zap.%, koeficijent poroznosti 0,93). Dobijene vrednosti ukupne poroznosti imaju logičan raspored s obzirom na dubinu obrade. Konvenvionalna obrada je imala dubinu do 30 cm, kod varijante redukovane obrade površinski sloj je obrađivan do 10 cm dubine, a kod varijante bez obrade deo površine, koji se odnosi na brazdu za setvu, obrađivan je do 7 cm dubine.

U odnosu na početno stanje (1,28 g/cm3 i 50,45%) konvencionalnim sistemom obrade smanjena je zapreminska masa i povećana poroznost obrađenog sloja. Kod redukovane obrade nije bilo promena, a negativne su se desile na varijanti direktne setve. Kvalitetno obrađeno zemljište treba da obezbedi preko 50% poroznosti, da bi se zadovoljile potrebe korenovog sistema za nesmetanim usvajanjem hranljivih materija.

U odnosu na konvencionalan sistem, i direktna setva i redukovana obrada uticale su na manje korišćenje genetičkog potencijala rodnosti kukurza. Analiza varijanse ostvarenih prosečnih prinosa zrna kukurza u svim godinama proučavanja pokazuju da je sistem obrade vrlo značajno uticao na ostvrene razlike (Tab. 7). U proseku najveći prinos je ostvaren na varijanti konvencionalne obrade 12,39 t/ha, zatim redukovane 11,03 t/ha i najniži na varijanti direktne setve 10,03 t/ha.

Tab. 7. Prosečni prinosi kukuruza (t/ha) u navodnjavanju po varijantama

Godine K R D I 13,74 11,22 11,13 II 11,51 10,37 9,06 III 13,30 11,15 10,62 IV 12,36 12,67 10,22 V 11,02 9,73 9,14

Prosek 12,39 11,03 10,03 Analiza varijanse – Prinos zrna kukuruza sa 14% vlage

LSD Izvor varijacije (Cv–6.06%) F P 0.05 0.01

Sistemi obrade Godine x Obrada

61.2172 3.1660

0.0000 ** 0.0101 *

0.436 0.975

0.587 1.313

Sumiranjem rezultata proučavanja dolazi se do zaključka da je vrlo značajan uticaj

sistema obrade na prinos i poroznost oraničnog sloja i da direktna setva nije adekvatna za gajenje kukurza na navodnjavanom černozemu. Kod redukovane obrade iako je ostvarena povoljna poroznost, statisički veoma značajno niži prinosi nisu ekonomski opravdani u navodnjavanju. U odnosu na proučavane varijante obrade, konvencionalni sistem ima prednost primene na navodnjavanom černozemu. Međutim, osobine zemljišta u podorničnom sloju, posebno na dubini 30-50 cm, ukazuju na mogućnost daljeg povećanja zbijenosti usled stalne primene pluga i obrade na dubini manjoj od 30 cm. Povećana sabijenost utiče na smanjenje prinosa useva i pri gajenju kukuruza u sabijenom zemljištu, navodi Taridieu (1994), dolazi do povećanja drvenaste mase u biljci, čime se povećava otpor kretanja vode i remeti njen normalan tok u lišće. Istovremeno se menja odnos ugljen dioksida i redukuje fotosinteza. Smanjenje dužine korena usled sabijenosti smanjuje intenzitet usvajanja hranljivih materija.


Rezultati proučavanja dokazuju da se ostvaruje visoka proizvodnja kukuruza na navodnjavanom černozemu primenom konvencionalne obrade, ali i upućuju na potrebu povremene obrade na dubinu preko 50 cm, jer se efektivna dubina zone rizosfere kod kukuruza kreće od 50 do 70 cm. Dalja istraživanja treba usmeriti na iznalaženje rešenja redukovane obrade u kombinaciji sa periodičnom dubokom obradom zemljišta, jer je predpostavka da bi se na ovaj način stvorili povoljni zemljišni uslovi za veće korišćenje genetičkog potencijala rodnosti kukurza.

4. ZAKLJUČAK

Proučavanja konvencionalne obrade (tanjirača, plug, setvospremač), redukovane

(rotositnilica) i direktne setve (sejalica za direktnu setvu) pokazuju veoma značajan uticaj sistema obrade zemljišta na prinos kukuruza i poroznost oraničnog sloja navodnjavanog černozema.

Na osnovu rezultata eksperimentalnih istraživanja može se zaključiti da konvencionalna obrada u odnosu na proučavane varijante ima prednost primene na navodnjavanom černozemu, jer je ostvarila najpovoljniju ukupnu poroznost (51,08 zap.%,) i najbolji rezultat prinosa zrna kukurza (12,39 t/ha). Redukovana obrade je ostvarla povoljnu poroznost, ali statisički veoma značajno niže prinose, dok je direktna setva imala najmenje vrednosti i prinosa i ukupne poroznosti orničnog sloja.

LITERATURA

[1] Bahtin, U.: Vplotnenije počvi hodovimi sistemomi mašin. Zemledelie, 5, 1978. [2] Burčenku, N.: Principi sazdania kombinirovanih agregatov dlja vazdeljivanija seljh.

Hazjajstvenih kultura na baze pasivnih rabočih organov. Trudi Vim., 63, M, 1973. [3] Đević, M.: Primena kombinovanih agregata u obradi i setvi. Doktorska disertacija,

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1992. [4] Gajić, B.: Uticaj višegodišnjeg navodnjavanja na promene nekih fizičkih osobina černozema i

ritske crnice u jugoistočnom Sremu. Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd 1991.

[5] Gantcer, J., Blake, R.: Physical characteristics of le sueur clay loam soil fallowing no-till and conventional tillage. Agronomy Journal, 70, 5, 843-857, 1978.

[6] Karlen, L.D., Wollenhaupt, N.C., Erbach, C.D., Berry, C.E., Swan, B.J., Eash, S.N., Jordahl, L.J.: Long-term tillage effects on soil quality. Soil & Tillage Research, 32, 4, 313-327, 1994.

[7] Kresović B.: Uticaj navodnjavanja i sistema obrade zemljišta na proizvodnju kukuruza. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Univerzitet u Beogradu, Beograd 2003.

[8] Milivojević, J., Dušić D.: Razvoj, korišćenje i perspektiva povećanja irigacionih površina u Srbiji bez pokrajna. Vodoprivreda, 3-4, 119-120, 1989.

[9] Oljača, M.: Uticaj hodnih sistema traktora na sabijanje zemljišta ritova. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd 1993.

[10] Racz, Z., Butorac, A.: Utjecaj zbijenosti tla na rast, razvoj i prinos nekih kultura. Poljoprivredna znanstvena smotra, 62, 491-500, Zagreb, 1983.

[11] Ronai, Đ.: Sabijanje zemljišta - pitanje definisanja mehaničkih karakteristika sabijenog tla. Treći naučni kolokvijum, MRAZ, Quo vadis pedologija, 65-69, Padinska Skela, 1990.

[12] Taridieu, F. Growth and Functioning of subjected to soil compaction. Towards a system with multiple signalling. Soil & Tillage Research, 30, 217-243, 1994.

[13] Unger, W.P.: Soil bulk density, penetration resistance and hydraylic conductivity under controlled traffic conditions. Soill & Tillage Research, 37, 1, 67-75, 1996.


51

EFFECTS OF TILLAGE SYSTEMS ON MAIZE YIELD AND POROSITY OF THE IRRIGATED CHERNOZEM

PLOUGHING LAYER

Branka Kresović, Miodrag Tolimir Maize Research Institute - Zemun Polje

Abstract: With the aim to create favourable conditions for the plant development, the studies on effects of different tillage systems on maize yield and porosity changes of the irrigated chernozem ploughing layer were performed. The objective of the studies was conventional tillage (disc harrow, plough, seedbed conditioner), reduced tillage (rotary shredder) and direct drilling (direct drill seeder).

The analysis of variance performed for the yield shows significant differences among observed tillage systems carried out on chernozem. The highest yield of 12.39 t·ha-1 was obtained by conventional tillage. Yields obtained by reduced tillage and direct drilling were lower and amounted to 11.03 t·ha-1 and 10.03 t·ha-1, respectively. The conventional tillage system provided the most favourable porosity with the average value of 51.08%. With no statistical significant differences, the porous to solid phase ratio was somewhat less favourable in soil tilled by the rotary shredder (50.47 vol.%), while it was significantly lower in the variant of direct drilling (48.12 vol.%).

Key words: tillage, yield, total porosity, irrigated chernozem.


Poljoprivrednifakultet


tehniku

UDK: 631.372

NOVA METODA ODREĐIVANJA MAKSIMALNE DEBLJINE PLASTICE ROTACIONE SITNILICE

Dragi Radomirović, Ondrej Ponjičan, Anđelko Bajkin, Miodrag Zoranović

Poljoprivredni fakultet - Novi Sad [email protected]

Sadržaj: Tačno određivanje maksimalne debljine plastice izvedeno je preko funkcije "f". Funkcija "f" je definisana kao rastojanje između tačke na površini zemljišta na mestu prethodnog ulaska noža (za istosmerno obrtanje) ili narednog izlaska noža iz zemljišta (suprotnosmerno obrtanje) od tačke trohoide sa tekućim koordinatama (x, y). Minimum funkcije "f" predstavlja maksimalnu debljinu plastice. Korišćenjem nove metode određena je maksimalna debljina plastica u zavisnosti od promene radne brzine. Ključne reči: rotaciona sitnilica, maksimalna debljina plastice, istosmerno i

suprotnosmerno obrtanje, transcedentna jednačina

UVOD

Rotacione sitnilice kao samostalne mašine se u manjem obimu koriste zbog relativno velike potrebne energije za njihov rad. Glavni razlog zašto bi u većem obimu trebalo koristiti rotacione sitnilice je visoka efikasnost rada, lako rukovanje, ravna površina zemljišta posle obrade i dobro usitnjavanje zemljišta (Bajkin, 2006). Unapređenjem oblika alata za obradu zemljišta (noževa) moguće je redukovati vučnu silu i potrebnu snagu, a u isto vreme postići dobar kvalitet obrade (Salokhe and Ramalingam, 2003).

Mašine sa aktivnim radnim alatima imaju mogućnost regulacije režima rada, čime se utiče na stepen usitnjavanja zemljišta u zavisnosti od postavljenih agrotehničkih zahteva. Mašine sa aktivnim radnim alatima nezamenjive su pri obradi težih i zabarenih zemljišta, a obradu je moguće kvalitetno izvesti u širokim granicama vlažnosti i zakorovljenosti zemljišta (Páltik et al, 2003).

Na izvedenim konstrukcijama mašina za formiranje gredica, najviše se koristi smer obrtanja rotora rotacionih sitnilica koji se poklapa sa smerom obrtanja točkova traktora. Najnovije konstrukcije mašina za formiranje gredica imaju suprotnosmerno obrtanje rotora rotacionie sitnilice (Radomirović i sar, 2006b, 2008; Ponjičan i sar, 2008).

Dragi Radomirović, Ondrej Ponjičan, Anđelko Bajkin, Miodrag Zoranović 54

Za parametre izmerene u toku poljskih ispitivanja mašine za formiranje mini gredica, sa stanovišta visine grebenova i maksimalne debljine plastice, suprotnosmerno obrtanje predstavlja bolje tehničko rešenje koje obezbeđuje bolji kvalitet rada (Radomirović i dr, 2008).

Shibusawa (1993) navodi da pri istom odnosu obimne i radne brzine, pri promeni smera obrtanja rotora, oblik odsečene plastice je različit, dok je zapremina jednaka u oba slučaja.

Korišćenjem rotacionih sitnilica sa suprotnosmernim obrtanjem rotora u praksi, dobija se potpuna obrada zemljišta u jednom prohodu (Kataoka and Sibusawa, 2002).

Maksimalna debljina plastice predstavlja jedan od najznačajnijih parametara odrezane plastice, kao i tehnoloških karakteristika rotacionih sitnilica (Matjašin et al, 1988).

MATERIJAL I METOD RADA

U radu je naveden novi postupak izračunavanja maksimalne debljine plastice rotacione sitnilice δmax, za istosmerno i suprotnosmerno obrtanje rotora u zavisnosti od promene radne brzine. Polazni tehnički i eksploatacioni podaci izmereni su prilikom poljskih ispitivanja adaptirane rotacione sitnilice u toku 2008. godine. Poluprečnik rotora iznosio je R = 0,25 m, broj noževa z = 3, ugaona brzina radnog rotora ω = 16,034 s-1 i dubina obrade a = 0,10 m.

Na osnovu analize polaznih parametara pri radu rotacione sitnilice za obimnu brzinu, kinematički pokazatelj, zahvat noža i radnu dubinu, utvrđeno je da su prilikom ispitivanja pravilno izabrane vrednosti za radnu brzinu u granicama 0,29 do 1,08 m/s, koje omogućavaju celovito i potpuno sagledavanje kinematičkog režima rada ispitivane rotacione sitnilice (Matjašin et al, 1988; Páltik et al, 2003).

Za izračunavanje maksimalne debljine korišćen je programski paket "Scientific work place". Određivanje matematičkih zavisnosti maksimalne debljine plastice sa promenom radne i obimne brzine izvedeno je preko jednačina nelinearne polinomne i stepene regresije, kao i stepena determinacije, korišćenjem programskog paketa Microsoft Office Excel 2003.

REZULTATI I DISKUSIJA

U procesu obrade zemljišta rotacionom sitnilicom vrh noža ima složeno kretanje koje se sastoji od pravolinijskog (prenosnog) i obrtnog (relativnog) kretanja. Parametarske jednačine trohoide koju opisuje vrh noža rotacione sitnilice imaju oblik:

( ) tRtvtx m ωcos⋅±⋅= (1)

tRRty ωsin)( ⋅−= . (2)

U prvoj parametarskoj jednačini za istosmerno obrtanje rotora rotacione sitnilice koristi se znak "+" a za suprotnosmerno znak "–" (Radomirović i sar, 2006a).

Maksimalna debljina plastice za slučaj istosmernog i suprotnosmernog obrtanja rotora određena je tačno, definisanjem funkcije f čiji minimum predstavlja maksimalnu debljinu plastice (sl. 1 i 2).

Nova metoda određivanja maksimalne debljine plastice rotacione sitnilice 55

Sl. 1. Određivanje maksimalne debljine plastice pri istosmernom obrtanju rotora

Sl. 2. Određivanje maksimalne debljine plastice pri suprotnosmernom obrtanju rotora

Rastojanje tačke N za istosmerno obrtanje rotora, od tačke trohoide sa tekućim

koordinatama (x i y), definiše funkcija f, koja je hipotenuza pravouglog trougla (sl. 1), a može da se odredi preko izraza:

( ) ( )22 yaxxxf Pz −++−= . (3)

Vrednost koordinate xP pri istosmernom obrtanju rotora u trenutku ulaska noža u zemljište odvija se u trenutku vremena t = tP. Za trenutak vremena tP važe jednakosti:

RaaRt p

22cos −=ω ,

RaRtP

−=ωsin ,

RaRtP

−= arcsin1ω

. (4)

Uvrštavanjem (4) u jednačinu (1) dobija se vrednost za xP: 22arcsin aaR

RaRvx m

P −+−

=ω

. (5)

Funkcija f (3), dobija oblik:

( )22

2 sincos2arcsin)( tRRatRtvaaRR

aRvxtf mm

z ωωω

+−+⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ ++−−

−−= . (6)

Dobijeni oblik funkcije (6) zavisi od nepoznate t. Prvi izvod funkcije (6) ima oblik:

22

2

2

)sin(cos2arcsin

)sin(coscos2arcsin)sin()(

tRRatRtvaaRR

aRvx

tRRatRtRtvaaRR

aRvxtRv

dttdf

mm

z

mm

zm

ωωω

ωωωωω

ωω

+−+⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ ++−−

−−

+−+⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ ++−−

−−−

=.

(7)

Da bi u trenutku vremena tt = , prvi izvod bio jednak nuli mora brojilac izraza (7) da bude jednak nuli:

0)sin(coscos2arcsin)sin( 2 =+−+⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ ++−−

−−− tRRatRtRtvaaR

RaRvxtRv m

mzm ωωωω

ωωω (8)

Bitno je ono rešenje dobijene transcedentne jednačine (8) gde je tωπ

≤2

za koje

funkcija f (6) ima minimum. Za takvo rešenje važi ( )tff == minmaxδ . Za vrednost

ωπ2

≥t maksimalna debljina plastice ima vrednost jednaku radnoj dubini, a=maxδ .


Izračunavanje vremena t za konkretne podatke izvodi se numerički korišćenjem programskog paketa "Scientific work place". Nakon određivanja trenutka vremena t , njegovim uvrštavanjem u funkciju (6) dobija se tačna vrednost debljine plastice za istosmerno obrtanje rotora rotacione sitnilice:

( )22

2max sincos2arcsin tRRatRtvaaR

RaRvx m

mz ωω

ωδ +−+⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ ++−−

−−= (9)

Za slučaj suprotnosmernog obrtanja rotora rotacione sitnilice, rastojanje tačke M od tačke trohoide sa tekućim koordinatama (x,y), definiše funkcija f, koja je hipotenuza pravouglog trougla (sl. 2):

( ) ( )22 yaxxxf Kz −++−= . (10)

Vrednost koordinate xK pri suprotnosmernom obrtanju rotora, u trenutku izlaska noža iz zemljišta, odgovara trenutku vremena t = tK. Za trenutak vremena tK važe jednakosti:

RaaRtK

22cos −−=ω ,

RaRtK

−=ωsin ,

RaRtK

−+= arccos1

2 ωωπ . (11)

Uvrštavanjem (11) u jednačinu (1), dobija se vrednost za xK:

22arccos2

aaRR

aRvx mK −+⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ −

+=π

ω. (12)

U cilju definisanja tekućih koordinata (x i y) za proizvoljnu vrednost vremena t, a samim tim i proizvoljnog parametra α, važi zavisnost:

ωα

ωπαπω +=⇒+=22

tt , (13)

pri čemu važi da je:

ααπω cos2

sinsin =⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ +=t i ααπω sin

2coscos −=⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ +=t . (14)

Na osnovu jednačina kretanja (1 i 2) kao i jednačina (13 i 14) dobijaju se sledeće tekuće koordinate u zavisnosti od parametra α:

αωα

ωπ sin2

Rvx m +⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ += , αcosRRy −= . (15)

Rastojanje f (10), čiji minimum predstavlja tačnu vrednost maksimalne debljine plastice postaje funkcija nepoznate α, oblika:

( )22

2 cossin2

2arccos2

)( αααπω

πω

α RRaRvaaRR

aRvxf mmz +−+⎟⎟

⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛+⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ ++−−⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ −

+−= (16)

Minimum funkcije f predstavlja maksimalnu debljinu plastice, pri čemu važi da je:

minmax f=δ . Prvi izvod funkcije (16) ima oblik:


( )( )

( )22

2

2

cossin2

2arccos2

sincoscos2arccos2

sin2

αααπω

πω

αααω

πω

ααπω

αα

RRaRv

aaRR

aRvx

RRaRRv

xaaRR

aRvR

v

df

mmz

mz

mm

+−+⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛+⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ ++−−⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ −

+−

+−−⎟⎠

⎞⎜⎝

⎛ +⎥⎦

⎤⎢⎣

⎡+−−⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ −

+−+⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ +

=

(17)

Prvi izvod (17) je jednak nuli kada je njegov brojilac jednak nuli. Neka je u toj tački α = α3. Transcedentna jednačina ima oblik:

( ) 0sincoscos2arccos2

sin2 333

233 =+−−⎟

⎠

⎞⎜⎝

⎛ +⎥⎦

⎤⎢⎣

⎡+−−⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ −

+−+⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ + ααα

ωπ

ωααπ

ωRRaRR

vxaaR

RaRv

Rv m

zmm

(18)

Bitno je ono rešenje transcedentne jednačine (18) za koje funkcija (16) ima minimum. Nakon određivanja vrednosti ugla α3, tačna teorijska vrednost maksimalne debljine plastice za suprotnosmerno obrtanje rotora dobija se iz jednačine:

( )23

2

332

max cossin2

2arccos2

αααπω

πω

δ RRaRvaaRR

aRvx mmz +−+⎟⎟

⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛+⎟⎠⎞

⎜⎝⎛ ++−−⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛ −

+−= (19)

Za izmerene vrednosti tehničkih parametara i radne brzine u toku poljskih ispitivanja, izračunati su kinematički parametri i maksimalna debljina plastice u zavisnosti od smera obrtanja rotora (tab. 1). Prilikom ispitivanja, varirana je radna brzina u granicama 0,29–1,08 m/s, pri čemu je ostvarena vrednost zahvata noža xz u granicama 0,038–0,141 m, koji ima istu vrednost za oba smera obrtanja rotora.

Maksimalna debljina plastice definisana je kao najkraće rastojanje tačke N ili M (sl. 1 i 2), koja se nalazi na površini zemljišta na prvoj trohoidi, od druge trohoide (Radomirović i dr, 2006). Za zadatu vrednost radne dubine a, rešavanjem transcedentne jednačine (9) za istosmerno i (18) za suprotnosmerno obrtanje, određene su tačne vrednosti maksimalne debljine plastice δmax, korišćenjem programskog paketa "Scientific work place". Za radnu brzinu vm = 1,06 m/s ili vrednosti veće od nje, maksimalna debljina plastice, pri istosmernom obrtanju, ima vrednost jednaku radnoj dubini, δmaxIS = a = 0,1 m.

Tab. 1. Maksimalna debljina plastice u zavisnosti od smera obrtanja rotora P a r a m e t r i Jed. mere Izmerena ili izračunata vrednost

Radna brzina, vm m/s 0,29 0,43 0,55 0,77 1,08 Zahvat noža, xz m 0,038 0,056 0,072 0,101 0,141 Debljina plastice za istosmerno obrtanje, δmaxIS

m 0,031 0,045 0,058 0,080 0,100

Debljina plastice za suprotno-smerno obrtanje, δmaxSS

m 0,0278 0,0393 0,0481 0,0618 0,0764

Odnos, (xz – δmaxIS)/xz % 19,41 19,32 19,41 20,32 29,08 Odnos, (xz – δmaxSS)/xz % 26,62 30,06 33,04 38,51 45,83 Odnos, (δmaxIS – δmaxSS)/δmaxIS % 8,95 13,30 16,92 22,82 23,60

Pri istosmernom obrtanju, izračunavanjem odnosa između razlike zahvata noža i

maksimalne debljine plastice u odnosu na zahvat noža dobijene su ujednačene vrednosti odnosa u granicama 19,32–20,32% za izmerene vrednosti radne brzine koje su manje od 1,06 m/s. Pri radnoj brzini od 1,08 m/s maksimalna debljina plastice je manja za 29,08%.


Pri suprotnosmernom obrtanju, vrednosti navedenog odnosa rastu sa povećanjem radne brzine u granicama od 26,62–45,83%. Vrednosti odnosa razlike maksimalnih debljina plastice u zavisnosti od promene smera obrtanja u odnosu na maksimalnu debljinu plastice pri istosmernom obrtanju rastu proporcionalno povećanju radne brzine u granicama od 8,95–23,60%, za izmerene vredosti radne brzine.

Promena maksimalne debljine plastice u zavisnosti od radne brzine za oba smera obrtanja sa najvišim stepenom determinacije može da je izrazi pomoću nelinearne polinomne regresije, čije su jednačine navedene na slici 3.

Za vrednost radne brzine od vm = 0,55 m/s, promena maksimalne debljine plastice, u zavisnosti od obimne brzine za oba smera obrtanja sa najvišim stepenom determinacije može da se izrazi pomoću nelinearne stepene regresije, čije su jednačine navedene na slici 4.

δmax ss = -0,031x2 + 0,107x - 0,003R2 = 0,9984

δmax is = -0,0928x3 + 0,1421x2 + 0,0393x + 0,0088R2 = 0,9995

0,00

0,02

0,04

0,06

0,08

0,10

0,12

0,14

0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 1,4Radna brzina vm, m/s

Mak

sim

alna

deb

ljina

plas

tice,

m

IS SS Poly. (SS) Poly. (IS)

Sl. 3. Maksimalna debljina plastice u zavisnosti od radne brzine

δmax is = 0,0236x-0,9371

R2 = 0,9952

δmax ss = 0,0219x-0,8156

R2 = 0,9958

0,00

0,04

0,08

0,12

0,16

0,0 0,4 0,8 1,2

Obimna brzina vo, m/s

Mak

sim

alna

deb

ljina

pla

stic

e, m

IS SS Power (IS) Power (SS)

Sl. 4. Maksimalne debljine plastice u zavisnosti od obimne brzine


Povećanjem radne brzine raste vrednost maksimalne debljine plastice i povećava se razlika između istosmernog i suprotnosmernog obrtanja (sl. 3). Povećanjem obimne brzine opada vrednost maksimalne debljine plastice i smanjuje se razlika između i istosmernog i suprotnosmernog obrtanja (sl. 4).

Za iste vrednosti polaznih parametara pri suprotnosmernom obrtanju, maksimalna debljina plastice ima niže vrednosti u odnosu na istosmerno obrtanje. Manja vrednost maksimalne debljine plastice omogućava kvalitetnu obradu teških, sabijenih, kamenitih i zakorovljenih zemljišta (Matjašin et al, 1988; Shibusawa, 1993; Kataoka and Sibusawa, 2002; Páltik et al, 2003).

ZAKLJUČAK

U eksploatacionim uslovima pri radu modifikovane rotacione sitnilice izmerene su vrednosti tehničkih parametara i radne brzine. Na osnovu izmerenih vrednosti izračunate su vrednosti kinematičkih parametara i maksimalna debljina plastice za oba smera obrtanja rotora. Povećanjem radne brzine, raste vrednost maksimalne debljine plastice i povećava se razlika između istosmernog i suprotnosmernog obrtanja u granicama od 8,95–23,60%. Povećanjem obimne brzine opada vrednost maksimalne debljine plastice i smanjuje se razlika između i istosmernog i suprotnosmernog obrtanja.

Manja vrednost maksimalne debljine plastice pri suprotnosmernom obrtanju za navedene vrednosti radnih brzina, omogućava kvalitetnu obradu teških, sabijenih, kamenitih i zakorovljenih zemljišta.

LITERATURA [1] Bajkin A. 2006. Primena rotofreze u savremenoj proizvodnji povrća. Savremeni povrtar 18,

21-21. [2] Kataoka T, Sibusawa S. 2002. Soil-blade dinamics in reverse-rotational rotary tillage. Journal

of Terremechanics 39: 95-113. [3] Матяшин Ю.И, Гринчук И.М, Егоров Г.М. 1988. Расчет и проектирование

ротационных почво-обрабатывающих машин, Агропромиздат, Москва, 175. [4] Páltik J, Findura P, Polc M. 2003. Stroje pre rastlinnú výrobu, obrábanie pôdy, sejba.

Slovenská poľnohospodárska univerzita v Nitre, 241. [5] Ponjičan O, Bajkin A, Nešić Ljiljana. 2008. Uticaj različitih konstrukcija mašina za

formiranje gredica na strukturu zemljišta kod proizvodnje mrkve. Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi 12(3): 164-167.

[6] Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A. 2006a. Geometrijski pokazatelji rada rotacione sitnilice sa suprotnosmernim obrtanjem radnih organa. Savremena poljoprivredna tehnika 32(1-2): 29-35.

[7] Radomirović D, Bajkin A, Jančić Milena, Zoranović M. 2006b. Kinematika rada rotacione sitnilice sa suprotnosmernim obrtanjem u realnim uslovima. Traktori i pogonske mašine 11(5): 62-66.

[8] Radomirović D, Ponjičan O, Bajkin A, Zoranović M. 2008. Uticaj smera obrtanja rotacione sitnilice na parametre obrade zemljišta. Poljoprivredna tehnika 33(2): 4-47.

[9] Salokhe M, Ramalingan N. 2003. Effect of rotation diredtion of rotary tiller on draft and power requirements in a Bangkok clay soil. Journal of Terramechanics 39, p. 195-205.

[10] Shibusawa S. 1993. Reverse rotational rotary tiller for reduced power requirement in deep tillage. Journal of Terramechanics 30(3), 205-217.

Rad predstavlja deo istraživanja na projektima 20076 i 22006, koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.


A NEW METOD OF MAXIMUM FURROW THICKNESS

DETERMINATION FOR ROTARY TILLER

Dragi Radomirović, Ondrej Ponjičan, Anđelko Bajkin, Miodrag Zoranović Faculty of Agriculture - Novi Sad

[email protected] Abstract: Precision determination maximal of furrow thicknes was performed over function "f". Function "f" was defined as distance between the point on the soil surface and the place of previous blade entrane (for the same rotation direction) or it`s following coming out (opposite rotation direction), from the point of trochoid with current coordinates (x, y). Minimim of function "f" presents maximal furrow thickness. With new method utilization there is deffined maksimal furrow thicknes in regard to operational speed variation. Key words: rotary tiller, maximal furrow thickness, direction of rotor rotation,

transcedental equation.




tehniku

UDK: 631.51.022

OPERATIVNA GOTOVOST SETVOSPREMAČA KAO KRITERIJUM USPEŠNOSTI ODRŽAVANJA

Dragan Živković1, Milan Veljić2, Dragan Marković2

1Viša tehnička škola Zrenjanin 2Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Sadržaj: U radu se analizira korektivno održavanje setvospremača, odnosno njegova operativna gotovost kao merilo kvaliteta uspešnosti preventivnog održavanja.Razmatrani su sistemi održavanja i efektivnost sistema kao i njihove prednosti i nedostaci. Istraživanje je vršeno na jednom poljoprivrednom imanju, a rezultati su prezentovani i analizirani u radu.

Ključne reči: Setvospremač, hidraulični cilindar,operativna gotovost, pouzdanost.

UVOD

Prilikom održavanja poljoprivredne tehnike važno je poznavanje pouzdanosti postojećih tehničkih sredstava, mašina mašinskog parka sa kojim raspolaže. Takođe kada se nabavljaju nova tehnička sredstva prvo treba utvrditi kvalitet i pouzdanost, odnosno koliko će to tehničko sredstvo raditi bez otkaza. Nepouzdanost povlači za sobom troškove, izgubljeno vreme, nepovoljne psihološke efekte, a u određenim slučajevima dovodi u pitanje ostvarenje plana proizvodnje. Zbog toga pri nabavci novih tehničkih sredstava u prvom planu treba da bude pouzdanost, a ne cena.

Setvospremači kao mašine za obavljanje nekoliko operacija u jednom prohodu, pri dopunskoj obradi zemljišta, po konceptu je složena mašina najčešće sa velikom širinom zahvata i visoke proizvodnosti. Rade u toku godine kratak period vremena (oko mesec dana), dok ostalo vreme provode konzervirani i uskladišteni. Kako je njihov rad vremenski terminiran, a zavisi i od vremenskih prilika, to svaki otkaz u toku sezone, može da bude veoma neugodan. Iz tog razloga mora se njihovom preventivnom održavanju posvetiti odgovarajuća pažnja. Zadatak održavanja je da kroz različite vidove preventivnog održavanja spreći da ne dođe do otkaza.

SETVOSPREMAČ

Osnovna namena setvospremači (slika: 1) je dopunska obrada zemljišta. Obavlja se nakon osnovne obrade zemljišta-oranja ili neposredno pred setvu, a u cilju sitnjenja, drobljenja zemljišta kao i njenog ravnjanja. Ovakvom obradom zemljišta povećava se rastrešenost zemljišta, održava vlage u zemljištu i uništava korov u početnoj fazi. Obrada zemljišta je na dubini od 10 do 15 cm.

Dragan Živković, Milan Veljić, Dragan Marković 62

Sl.1. Obrada zemljišta setvospremačem

Kao mašina za obavljanje nekoliko operacija u jednom prohodu sastoji se iz

kombinacije radnih elemenata među kojima su zastupljene kultivatorske motičice sa elastičnim nosačima, elastični zupci, pa i klasični zupci, kao i krimler (žičani valjci) koji imaju zadatak osim sitnjenja i ravnjanje zemljišta. Setvospremači se izrađuju u velikom dijapazonu širine zahvata, a dominantni su oni sa velikom širinom radnog zahvata. Firma ''Rabewerk'' u svojoj ponudi ima setvospremače širine zahvata od 3,3 m do 8,4 m za koje je potrebna pogonska mašina snage od 55 kW do 110 kW. ''Schmotzer'' nudi setvospremače (sa tri krila) zahvata od 5,5 m sa duplim žičanim valjcima, mase oko 1250 kg, i potrebnom snagom za vuču od 74 kW. Veliku širinu zahvata od 10 m ima i setvospremač IMT. 616.16 mase od 2580 kg sa širinom pri transportu od 4.3 m. Potrebna snaga traktora za vuču je 184 kW. Za sve setvospremače veće širine zahvata karakteristična je trodelna izvedba zbog kopiranja terena, sa dva bočna krila koja se pri transportu odižu u vertikalan položaj. Izvedba je sa dva točka na centralnom delu, a po jedan točak je na bočnim krilima.

Hidraulični podsistem setvospremača (slika: 2) služi za određivanje transportnog i radnog položaja, kao i za kontrolu dubine obrade. Kontrola položaja i dubine obrade obavlja se pomoću hidrauličnih radnih cilindara koji si spojeni sa spoljnom hidraulikom traktora.

1-samozaptivna spojnica, 2-redna redukciona spojnica, 3-gumeno savitljivo crevo, 4-hidroblok, 5-hidraulični cilindar za podizanje krila, 6- hidraulični cilindar za kontrolu

transportnog položaja, 7- hidraulični cilindar za kontrolu dubine

obrade

Sl. 2. Hidraulični podsistem setvospremača

Operativna gotovost setvospremača kao kriterijum uspešnosti održavanja 63

ODRŽAVANJE SETVOSPREMAČA

Otkazi predstavljaju narušavanje ispravnog stanja sistema, tako što sistem gubi

radnu sposobnost, odnosno odstupa od definisanog funkcionisanja. Otkazi mogu biti׃ konstrukcijski, proizvodni i eksploatacijski (slika: 3). Prema karakteru ispoljavanja otkazi mogu biti׃ neočekivani i postepeni. Postepeni otkazi koji se mogu kontrolisati i prognozirati, nazivaju se prognozirani otkazi. Da bi se mogli prognozirati otkazi neophodno je poznavati dozvoljenu istrošenost, odnosno granicu istrošenosti elemenata tehničkog sistema.

Održavanje setvospremača se može definisati kao potreba preduzimanja tehničkih i drugih aktivnosti čiji je osnovni cilj da se obezbedi ispravnost opreme u procesu proizvodnje, uz minimalne troškove održavanja prouzrokovane zastojima zbog otklanjanja otkaza ili pak zbog troškova vezanih za održavanje, a kojima zastoji nisu direktni uzročnik.

Održavanje ima zadatak da otklanja otkaze i sprečava njihovu pojavu preventivnim održavanjem, odnosno da obezbedi pouzdano funkcionisanje proizvodnog sistema u toku njegovog rada i eliminiše sve zastoje do kojih može da dođe u procesu eksploatacije.

Osnovni ciljevi organizovanog procesa održavanja su: • minimiziranje troškova zbog zastoja u radu usled neplaniranih otkaza, • obezbeđivanje potrebnog nivoa pouzdanosti proizvodne opreme, • održavanje kvaliteta proizvoda, • povećanje produktivnosti rada.

Sl. 3. Karakteristične faze i aktivnosti pri eksploataciji tehničkih sistema


Osnovni ciljevi organizovanog procesa održavanja su: • minimiziranje troškova zbog zastoja u radu usled neplaniranih kvarova, • obezbeđivanje potrebnog nivoa pouzdanosti proizvodne opreme, • postizanje boljeg kvaliteta proizvoda, • povećanje produktivnosti rada.

Pravovremeno dijagnosticiranje stanja elemenata omogućava: • bolju analizu pojave oštećenja, • planiranje aktivnosti održavanja, • bolju organizaciju aktivnosti održavanja, • manje troškove obezbeđivanja rezervnih delova, • zaustavljanje mašine pre pojave težih havarija, • veću pouzdanost, raspoloživost i gotovost opreme.

OPERATIVNA GOTOVOST

Kriterijumi za utvrđivanje kvaliteta proizvoda, ne i jedini, mogu biti: pouzdanost

tehničkog sistema, intenzitet pojave kvara, operativna gotovost, raspoloživost opreme, funkcionalnost, saglasnost, upotrebljivost, izgled (dizajn), dokumentovanost i sl.

Efektivnost opreme, odnosno tehničkog sistema može se posmatrati kroz tri različita koncepta, odnosno kroz:

1. gotovost, pouzdanost i funkcionalnu podobnost, 2. raspoloživost, izdržljivost i sposobnost, 3. učinak, raspoloživost i korišćenje.

Ako se efektivnost opreme posmatra kroz gotovost, pouzdanost i funkcionalnu podobnost (slika: 4) predstavi u matematičkom obliku dobija se:

EFEKTIVNOST SISTEMA

OPERATIVNA GOTOVOST

POUZDANOSTZADATKA

FUNKCIONALNAPODOBNOST

Sl. 4. Efektivnost sistema u funkciji: operativne gotovosti, pouzdanosti

i funkcionalne podobnosti

ES(t) = G(t) Pp(t) FP (1) gde je:

Es (t)- efektivnost opreme PP (t) - pouzdanost opreme predstavlja verovatnoću da će oprema (sistem) uspešno

vršiti funkciju kriterijuma u projektovanom vremenu trajanja i datim uslovima okoline.

FP - funkcionalna podobnost opreme predstavlja sposobnost opreme (tehničkog sistema) za uspešno prilagođavanje uslovima okoline u projektovanom vremenu trajanja rada.

G(t) - operativna gotovost je verovatnoća da sistem, kada se koristi pod specifičnim uslovima, zadovoljavajuće funkcioniše u bilo kom trenutku vremena ili je spreman za upotrebu kada se to zahteva.


Gotovost je verovatnoća da sistem zadovoljavajuće funkcioniše ili je spreman za upotrebu u bilo kom trenutku vremena, kada se koristi na propisan način. Osnova za određivanje gotovosti je ukupno vreme (kalendarsko vreme korišćenja), vreme u radu i vreme u otkazu. (slika: 5). Matematički gotovost se može predstaviti izrazom:

G(t) = t

tO = OK

O

ttt+

= ∑ ∑∑+ i0Ki

Ki

tt

t (2)

gde je: G(t) - funkcija gotovosti, tK (h)- vreme u radu obuhvata vreme kada se sredstvo koristi i vreme kada se ne

koristi ali je spremno za upotrebu (osim vremena provedenog u skladištu), tO (h)- vreme u otkazu, t (h)- vreme korišćenja (kalendarsko vreme).

Sl. 5. Komponente ukupnog vremena [5]

Gotovost neke poljoprivredne mašine je njena spremnost da se u bilo kom trenutku

uključi u rad i da ispravno radi. Gotovost je karakteristika slučajnog karaktera jer su činioci koji određuju njenu vrednost slučajni. Kao za pouzdanost i za gotovost sreće se veći broj definicija. U opštem slučaju gotovost se može definisati sledećom formulacijom:

Sa stanovišta potreba održavanja nekada nije dovoljno iskazati gotovost samo kao odnos vremena u radu i ukupnog vremena. Često se ukazuje potreba da se preko gotovosti, kao mere kvaliteta sistema održavanja, sagleda uticaj pojedinih faktora. Pošto su vremena u radu i u otkazu složene vremenske kategorije to se gotovost može iskazati pomoću odgovarajućih komponenti tog vremena koje bliže određuju pojedine osobine sistema održavanja. U tom smislu posebno su značajne unutrašnja i ostvarena gotovost.

Operativna gotovost je vrlo slična raspoloživosti, a razlika je u tome što operativna gotovost uključuje mogućnost da se sistem, određeno vreme nalazi u skladištu, što je vrlo čest slučaj kod poljoprivredne opreme. Kako većina poljoprivredne opreme veći deo vremena provodi uskladištena, to je operativna gotovost pogodna za definisanje


pouzdanosti poljoprivredne opreme. Operativna gotovost u matematičkom obliku se može prikazati kao:

GO(t) = OSK

SK

ttttt++

+ , (3)

gde je: tK (h) - vreme korišćenja, tO (h) - vreme koje sistem provede u otkazu, tS (h) - vreme koje se sistem ne koristi.

"Za razliku od efektivnosti sistema koja razmatra verovatnoću u toku remenskog intervala,operativna gotovost razmatra verovatnoću u trenutku vremena. Osim toga, dok efektivnost sistema uzima u obzir i ugrađenu sposobnost sistema, operativna gotovost razmatra samo spremnost sistema za određeni zadatak u datom trenutku vremena" [4].

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Praćenje rada setvospremača vršeno je na nekoliko poljoprivrednih imanja u srednje Banatskom okrugu. U rezultatima praćenja (tabela: 1) su date prosečne vrednosti pojave broja otkaza, kao i vreme njihovog otklanjanja na pojedinim elementima hidrauličnog podsistema setvospremača.

Tabela 1. Broj otkaza hidrauličnih elemenata kod setvospremača Red broj

Naziv elementa koji je otkazao

Broj otkazagod. Vrsta otkaza Vreme otklanj.

(min) Način

otklanjanja otkaza 1. Samozaptivna spojnica 9,6 curenje 10 zamena 2 Redna spojnica 9,6 curenje 10 zamena 3 Gumeno crevo 1,6 curenje 10 zamena

4. Cilindar 0,6 neispravnost /curenje 140 remont

5. Razvodnik 0,4 neispravnost /curenje 120 remont

Vreme otklanjanja otkaza hidrauličnih elemenata setvospremača u toku godine,

(slika: 6) ukazuju na složenost pojedinih otkaza.

0

20

40

60

80

100

120

140

1 2 3 4 5Hidraulicni elementi setvosprema

Vre

me

otkl

anja

nja

otka

za (m

in)

Sl. 6. Grafički prikaz vremena otklanjanja otkaza


Vreme otklanjanja otkaza kod hidrauličnog podsistema setvospremača u toku godine iznosi 5,66≈6 časova. U stvarnosti otklanjanje jednog otkaza traje po više sati, a ne retko i po ceo dan (prijava, dolazak servisa ili odnošenje setvospremača u servis, dijagnostika i ostalo). Uglavnom su otkazi prouzrokovani curenjem radnog fluida odnosno lošim zaptivanjem pojedinih hidrauličnih elemenata..

Karakteristično je da broj otkaza (slika: 7), u toku godine hidrauličnih elemenata setvospremača se znatno više odnosi na manje kvarove koji se otklanjaju u kraćem vremenskom periodu, ali zbog učestalosti utiču znatno na operativnu gotovost.

0123456789

10

1 2 3 4 5

Hidraulicni elementi setvosprema Sl. 7. Grafički prikaz broja otkaza

Operativna gotovost je:

GO = (tK+tS) / (tK+tS+tO) = (294+3350) / (294+3350+6) = 0,998 gde je:

tK = 294 (h/god) - vreme korišćenja, tS = 3350(h/god) - vreme kada plug ne radi ali je spreman za upotrebu, tO = 6 (h/god) - vreme u otkazu.

Popravka hidrauličnog sistema zahteva pored vremena efektivne popravke i vreme za: transport setvospremača do radionice; administrativno evidentiranje otkaza i izdavanje odgovarajućih radnih naloga; Pripremu službe održavanja da pristupi održavanju (razna uputstva od proizvođača, karton mašine itd.), pregled mašine i dijagnostika kvara, provera uspešnosti odgovarajuće intervencije i vraćanje setvospremača na njivu. Između ovih aktivnosti pojavljuje se gubitak vremena na čekanju između završetka jedne i početka druge aktivnosti što se može smanjiti boljom organizacijom rada.

ZAKLJUČAK

Setvospremači rade u toku godine kratak period vremena (oko mesec dana), dok su ostalo vreme konzervirani i uskladišteni. Kako je njihov rad vremenski ograničen i zavisi od vremenskih prilika to svaki otkaz u toku sezone, dovodi do smanjenja obima proizvodnje. I pored dobre operativne gotovosti (0,998) njihov otkaz za vreme dopunske obrade zemljišta može dovesti do nemogućnosti kvalitetne obrade raspoložive površine predviđene za setvu.Dobijene vrednosti operativne gotovosti hidrauličkog podsistema setvospremača i ako nije obuhvatio sve gubitke vremena (navedenih u radu) i dalje je


vrlo indikativan za poboljšanje rada službe održavanja. Pravilno održavanje hidrauličnog podsistema setvospremača, njihovo redovno podmazivanje i korišćenje kvalitetnih ulja može umnogome da smanji broj slučajnih otkaza. Smanjivanjem broja otkaza kod setvospremača povećava se njihov kapacitet i smanjuju gubici proizvodnje usled čekanja proizvodnih aktivnosti na popravku i njihovo ponovno dovođenje u funkciju.

LITERATURA [1] Živković, D. Pozhidaeva, V. Molnar, R. Documentation Accompanying the Lubrication of

Agricultural Machines and Requirements Relating to Quality Sistem Standards, 6th International Conference on Tribology Balkantrib-08, Tehnical University Sofia-Association Balkan Tribology, Sozopol, 2008.

[2] Veljic, M. Zivkovic, D. Availability of a Tractors Hydraulic System as a Criterion of Sccessfulness of Maintenance, XVIII International Conference on Material Handling, Constructions and Logistics, University of Belgrade, Faculty of Mechanical Engineering, Belgrade, 2006.

[3] Veljić, M. Poyidaeva, V. Živković, D. Availability of Hay Presses the System of Maintenance, 8th International Conference on АМО -Advanced Manufacturing Operations, Tehnical University Sofia, Karnevo, 2008, pp. 381-385.

[4] Vujanović N. Teorija pouzdanosti tehničkih sistema, Vojnoizdavački centar, 1990, Beograd, 1990.

[5] Micić, J. Ercegović, Đ. Novaković, D. Đević, M. Oljača, M. Radivojević, D. Božić, S. Savremena poljoprivredna tehnika u biljnoj proizvodnji - monografija, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Institut za poljoprivrednu tehniku, Beograd, 1977.

Ovaj rad je rezultat projekta TR 20092A ''Efekti primene i optimizacija novih tehnologija, oruđa i mašina za uređenje i obradu zemljišta u biljnoj proizvodnji'', koji finansira Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

OPERATIONAL READINESS AS CRITERIA IN SUCCESSFULL

SEED BED CULTIVATOR MAINTENANCE

Dragan Živković1, Milan Veljić2, Dragan Marković3

1VTŠ Zrenjanin, zivkkev@drenik net 2Faculty of Mechanical Engineering

[email protected]. [email protected] Abstract: In this paper is analsed seed bed cultivator editing maintenance as well as their operational readiness as criteria quality of successful for prophylaxislz maintenance. It is refere system of maintenance and energy of system as well as their adventure and defaultes. Research was escorted on the farm. Results was presented ans analysed in this paper.

Key words: seed bed cultivator, hidraulic cilindar, operational readiness, assurance.




tehniku

UDK: 631.3

UTICAJ KONZERVACIJSKE OBRADE ZEMLJIŠTA NA PRINOS SUNCOKRETA I MERKANTILNOG KUKURUZA

Đuro Ercegović1, Miloš Pajić1, Dragiša Raičević1, Mićo Oljača1, Kosta Gligorević1,

Đukan Vukić1, Rade Radojević1, Zoran Dumanović2, Vesna Dragićević2 1 Poljoprivredni fakultet – Beograd, Zemun

2 Institut za kukuruz "Zemun Polje" – Beograd Sadržaj: U radu je analiziran uticaj dva sistema obrade zemljišta: konvencionalnog i konzervacijskog na promenu prinosa suncokreta i merkantilnog kukuruza. Ogledi su izvedeni na proizvodnim površinama Instituta za kukuruz "Zemun Polje".

Konvencionalni sistem obrade dao je zadovoljavjuće prinose kod obe kulture. Ovaj način obrade zemljišta je prihvatljiv u proizvodnoj godini sa umerenim padavinama tokom vegetacionog perioda. Prinosi u godinama sa neravnomernim rasporedom padavina su značajno manji, dok u ekstremnim godinama često izostaju.

Konzervacijskim sistemom obrade postižu se veći prinosi u poređenju sa konvencionalnim sistemom, čak i u godinama kada je količina padavina tokom vegetacionog perioda umerena (prinos je veći u odnosu na konvencionalni sistem obrade za: suncokret 8.6%, merkantilni kukuruz 9.9%).

Ova istraživanja je potrebno nastaviti zbog sagledavanja efekata primene sistema konzervacijske obrade zemljišta i na druge gajene kulture, kao i radi sagledavanja efekata produženog dejstva primene ovog sistema obrade (u drugoj i trećoj proizvodnoj godini).

Ključne reči: konzervacijski sistem obrade, prinos, zemljište teškog mehaničkog sastava, drenažni plug, vibracioni razrivač, padavine, vlažnost zemljišta.

1. UVOD Zemljišta sa teškim mehaničkim sastavom - TMS zahtevaju sistem obrade koji

obezbeđuje očuvanje prirodnih potencijala plodnosti i koji sprečava degradacione procese u zemljištu, posebno sa aspekta optimizacije utroška energije, rada i vode.

Poljoprivredna mehanizacija koja se koristi za izvođenje obrade zemljišta teškog mehaničkog sastava - TMS, treba da ispuni osnovne zahteve: uređenje zemljišta po površini i dubini, očuvanje biosistema zemljišta, regulisanje vodno-vazdušnog režima, omogućavanje efikasnog navodnjavanja, konzervaciju prirodne vlage, obezbeđenje racionalne potrošnje energije, potrošnje rada i resursa za definisanu strukturu i nivo proizvodnje [3].

Đ. Ercegović, M. Pajić, D. Raičević, M. Oljača, K. Gligorević, Đ. Vukić, R. Radojević, Z. Dumanović, V. Dragićević

70

Veliki broj istraživača koji su se bavili proučavanjem zemljišta ovog tipa, ističu da su zemljišta TMS sa nizom specifičnih karakteristika, naročito nepovoljnih fizičkih i vodno fizičkih osobina. Zbog velike rasprostranjenosti zemljišta ovog tipa, postoji potreba da se postojeći načini obrade modifikuju, korišćenjem novih operacija u tehnološkom procesu proizvodnje najvažnijih ratarskih kultura.

Razvoju poljoprivredne mehanizacije za primenu novih tehnologija u procesima eksploatacije zemljišta TMS, danas, se u Svetu posvećuje posebna pažnja. U Institutu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakuleta u Beogradu u dužem vremenskom periodu radi se na osvajanju novih tehnologija i rešenja poljoprivredne tehnike za uređenje zemljišta TMS po površini i dubini. Ta istraživanja su usmerana na definisanje i proveru tehnoloških parametara mašina i oruđa, proveru izdržljivosti pri obradi zemljišta TMS, proveru uticaja primene novih rešenja na fizičko-mehaničke i vodne osobine takvih zemljišta, potrošnju energije, resursa i prinose gajenih kultura.

Istraživanja koja su sa novom tehnikom obrade primenjena na zemljišta TMS, imaju za cilj ispitivnja mogućnosti popravke nepovoljnih fizičkih i vodno-fizičkih osobina, kako bi se povećela plodnost ovih zemljišta, odnosno prinosi gajenih kultura [4]. Imajuću u vidu da u Srbiji ima preko 400.000 ha zemljišta TMS i približno 1.000.000 ha na različite načine oštećenih zemljišta, ovakva istraživanja su značajna i korisna sa stanovišta nauke, a još više sa stanovišta primene ovih istraživanja u praksi.


2.1. Lokacija ispitivanja

Eksperimentalna ispitivanja primene nove linije mašina i oruđa izvršena su na proizvodnim površinama Instituta za kukuruz iz Zemun Polja, O.D. Krnješevci u Krnješevcima, na proizvodnoj parceli T-XVII, tip zemljišta - ritska crnica. Najviša kota ovog terena iznosi 77,0 m, a najniža 74,9 m n.v. Visinska dinamika varira isključivo u granicama mezo i mikroreljefa. Iako nisu uočene naročite mikro depresije, ima vodoležnih lokaliteta (profili br. 14, 29, 33) [12], verovatno usled malog koeficijenta površinskog oticanja vode.

Mikrodepresije je moguće uočiti i izdvojiti samo po stanju kultura koje su u njima zasejane i koje skoro uvek zaostaju u razvoju ili potpuno propadnu usled prekomernog zadržavanja vode. Zapaženo je da se one delimično mogu obraditi i zasejati samo u jesenjem periodu sa manje padavina. Međutim, pošto se prevlaživanja skoro redovno javljaju u rano proleće, i to usled zajedničkog uticaja jačih padavina, slivnih i visokih podzemnih voda, posejane kulture su najčešće oštećene ili dobrim delom uništene. Prema tome, očigledno je da depresioni lokaliteti na ovoj površini predstavljaju jedan od ključnih meliorativnih problema koji zahtevaju adekvatno rešavanje zbog uređenja vodnog režima i poboljšanja uslova za poljoprivrednu proizvodnju. Ograničavajući faktor uspešne poljoprivredne proizvodnje na ovoj parceli je prekomerno vlaženje zemljišta, pa je u proleće skoro nemoguće obaviti kompletnu setvu u optimalnom roku.

2.2. Osnovne karakteristike zemljišta

Na oglednoj parceli T-XVII, nalazi se ritska crnica, karbonatna, teška i srednje teško glinovita, koja zauzima reljefski najniže, isključivo depresione površine. Ovo zemljište je klasifikovano prema mehaničkom sastavu u zemljišta teškog mehaničkog

Uticaj konzervacijske obrade zemljišta na prinos suncokreta i merkantilnog kukuruza 71

sastava (Tabela 1.), odnosno u srednje teške gline. Uzorci zemljišta su uzeti u poremećenom stanju, sa neoštećenih delova zemljišta, (metoda JDPZ, 1971.):

− Mehanički sastav, primenom internacionalne pipet metode − Strukturna analiza (% mikro i makro agregata) − Specifična masa zemljišta, metodom piknometra sa ksilolom − Zapreminske mase, (metoda Kopeckog, cilindri od 100 cm3 ) − Ukupna poroznost zemljišta, računskim postupkom − Trenutni sadržaj vode u zemljištu (Termo-gravimetrijska metoda)

Metodama terenskog merenja registrovani su parametari osnovnih fizičko-mehaničkih osobina sa postupkom merenja:

− Otpora penetracije (ručni statički penetrometr Ejkelkamp Hand Penetrometar, Set A, merni opseg 1000 N/cm2 ). Intervali merenja sa penetracionom iglom (konusni završetak No3, određene površine konusa prema specifikaciji proizvođača Ejkelkamp), na dubini : 5, 10, 15, 20 cm. Merenja obavljena u seriji od deset (10) ponavaljanja, na svakoj dubini.

− Momenta torzije, i napona smicanja zemljišta, metoda smicajnih ploča, uređaj za torziju zemljišta EIJKELKAMP Self-Recording vane tester, Type IB. Merenja obavljena na istim mernim mestima (kao u postupku penetrometriranja, i dubine 5, 10, 15, 20, cm u seriji od deset (10) ponavaljanja.

2.3. Postavljenje ogleda i primenjena tehnika

Ogled je izveden tokom proizvodne 2009. godine na eksperimentalnoj parceli, T-XVII, površine 45,68 ha, gde su postavljene ogledne i kontrolne parcele (Slika 2.). Predusev na ovoj parceli tokom proizvodne 2007. godine je bio suncokret, a 2008. godine pivarski ječam. Postavljene su ogledne parcele za dve kulture: suncokret i merkantilni kukuruz i prateće kontrolne parcele. Veličina svake ogledne i kontrolne parcele iznosi 5 ha, (Slika 1.).

Kon

trol

na p

arce

la

5 h

a

Ogl

edna

par

cela

5

ha

Ogl

edna

par

cela

5

ha

Kon

trol

na p

arce

la

5 ha

25 h

a

SUNCOKRET SUNCOKRET MERKANTILNI KUKURUZ

MERKANTILNI KUKURUZ SOJA

Sl. 1. Prikaz plana oglednih i kontrolnih parcela na parceli T-XVII


72

Sl. 2. Geodetski snimak proizvodne površine T-XVII

Određivanje ogledne i kontrolne parcele za obe gajene kulture je vršena u skladu sa

oblikom parcele T-XVII, gde svaka od parcela ima oko 5ha. Tačne vrednosti površina obeleženih parcela određivane su premerom pomoću geodetskih stativa i merne trake.

Poljoprivredna mehanizacija korišćena tokom ogleda navedena je u Tabeli 3. Pored standardne poljoprivredne mehanizacije primenjeni su: drenažnog pluga DP-4 (Slika 3.) i vibracionog razrivača VR 5/7 (Slika 4.), kao novih tehničkih rešenja u obradi zemljišta TMS.

Ogled se zasniva na istovetnosti svih agrotehničkih mera i na oglednoj i na kontrolnoj parceli, osim što je na oglednoj parceli primenjena nova (konzervacijska) tehnologija obrade zemljišta TMS. Na kontrolnoj parceli je primenjena standardna tehnologija obrade zemljišta.

Konzervacijska obrada zemljišta podrazumeva odsustvo oranja kao osnovne obrade, a primenu drenažnog pluga i vibracionog razrivača. Pomoću drenažnog pluga izvršena je izrada drenažnih kanala na dubini 60-80 cm. Rastojanje između drenažnih kanala je 5 m.

Vibracioni razrivač (Slika 4.), korišćen je u verziji sa 5 radnih organa (rastojanje između radnih organa je 60 cm), sa radnim zahvatom od 3 m, koji je radio na dubini od 50 cm, [7]. Posle ove obrade pristupilo se tanjiranju zemljišta, teška tanjirača "Lemind" – 4,5 m.

Na kontrolnoj parceli obavljeno je oranje pomoću obrtnog pluga "Lemken EuroPal 8", na dubini od 30-35 cm.


Nakon različitih sistema osnovne obrade zemljišta na oglednoj i kontrolnoj parceli primenjene su sve identične agrotehničke mere. Izvršena je priprema zemljištva za setvu suncokreta i merkantilnog kukuruza. Za ovu agrotehničku operaciju upotrebljen je setvospremač radnog zahvata 9 m.

Sl. 3. Drenažni plug DP-4 Sl. 4. Vibracioni razrivač VR 5/7

Setva suncokreta i kukuruza je izvršena 6-oredom "Nodet" sejalicom. Za setvu je

upotrebljeno seme suncokreta sorte "Albatre", a za kukuruza seme "ZP-360 Ultra".Tokom proizvodne godine vršeno je samo osnovno đubrenje i to: Amonijum nitrat (34%N) u količini od 150 kg/ha i Urea (46%N) u količini od 134,8 kg/ha.

Žetva suncokreta i merkantilnog kukuruza sa oglednie i kontrolne parcele je izvršena pomoću samohodnog kombajna "Cass Lexion 430" sa odgovarajućim adapterima za pomenute kulture. Nakon izvršene žetve zrna sucokreta i merkantilnog kukuruza izvršeno je merenje i uzorkovanje i dobijene su vrednosti prinosa, obračunatih na 14% vlage.

Podaci o potrošnji pogonskog goriva, dobijeni su primenom Mühler-ovog protočnog merača koji je bio postavljen između rezervoara i pumpe niskog pritiska, pri čemu je u merenje bio uključen i povratni vod.

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Analizom uzoraka profila sa ogledne i kontrolne parcele, utvrđene su promene mehaničkih i fizičkih osobina zemljišta. Analizirano je kretanje zemljišne vlage tokom proizvodne godine, a nakon izvršene konzervacijske obrade zemljišta. Na kraju, posle berbe suncokreta i kukuruza utvrđeni su prinosi i energetski efekti primene konzervacijskog sistema obrade zemljišta. Analitičkim postupkom izračunate su srednje vrednosti navedenih parametra, i prikazane tabelarno.

Prema mehaničkom sastavu izdvojeni lokalitet pripada grupi glinuša, kod kojih sadržaj čestica ukupne gline u A horizontu iznosi 51-52%, a frakcija praha od 47,18 do 48,58%. Ovakav visok sadržaj glinenih čestica prisutan je po celoj dubini profila, od 0 do 80 cm (Tabela 1.).

Ovaj deo zemljišnog profila je humusno akumulativan, veoma homogen po celoj dubini. Ovako homogen sadržaj glinenih čestica čini ovo zemljište posebno teškim, kada je u pitanju pravovremena obrada.


74

Tab. 1. Mehanički sastav i teksturna klasa zemljišta

Horizont Dubina (cm)

Pesak 1,0-0,05 (mm)

Prah 0,05 -0,002 (mm)

Glina <0,002 (mm)

Fizička glina<0,02 (mm)

Teksturna klasa zemljišta

Ah1 0-20 1,53 47,18 51,29 48,68 Pr.glinuša Ah2 20-40 1,65 46,75 51,63 48,30 Pr.glinuša AC 40-60 1,61 47,09 51,30 48,70 Pr.glinuša CG 60-80 1,73 48,58 48,69 52,12 Glinuša

U funkciji od mehaničkog sastava, su i vrednosti ostalih fizičkih, vodnih i mehaničkih svojstava zemljišta. Obzirom na proučavanu problematiku, ritska crnica uopšte, pa i lokalitet istraživanja, odlikuje se visokim vrednostima specifične težine, koja se kreće od 2,63 do 2.71 g/cm3, sa tendencijom neznatnog porasta sa dubinom profila (Tabela 2.).

Tab. 2. Osnovne fizičke osobine zemljišta

Horizont

Dubina

(cm)

Specifična masa

(g/ cm3)

Zapremi-nska masa (g/ cm3)

Ukupna poroznost(% vol)

Poljski kapacitet (% vol)

Vazd. kapacitet(% vol)

Trenutna vlaga

(% vol)

Koef. filtrac. K (cm/sec)

Ah1 0-20 2.64 1.25 52.65 42.80 9.85 20.14 1.13x10-3 Ah2 20-40 2.63 1.31 50.20 42.04 8.16 20.11 1.05x10-3 AC 40-60 2.68 1.43 46.64 40.45 6.19 17.45 6.35x10-4 CG 60-80 2.71 1.57 42.07 39.70 2.37 22.30 6.65x10-5

Samo u nekim delovima parcele javlja se povoljan odnos između ukupne poroznosti

i kapaciteta za vazduh. To se optimalno ispoljava samo u orničnom sloju, sa ukupnom poroznošću od 52 % vol, kada je prisutan povoljan kapacitet za vazduh (9,85 % vol). Sa dubinom, ukupna poroznost opada, i na 60-80 cm iznosi svega 42 %, a kapacitet za vazduh je sveden na minimum (2,37 %). Ovakva situacija i analiza osnovnih fizičko-mehaničkih osobina zemljišta ogledne parcele, pruža mogućnost intervencije i poželjne popravke ovih parametara kada je zemljište neophodno urediti primenom linije mašina za uređenje zemljišta po površini i dubini.

Vlažnost zemljišta praćena tokom vegetacionog perioda gajenja obe kulture (Slika 5.), ukazuje na uravnoteženost tih vrednosti, a razlog su umerene u pravilno raspoređene padavine tokom godine (Slika 6.). Analizom dobijenih podataka, dolazi se do zaključka da su uravnotežena vlažnost zemljišta tokom vegetacionog perioda, a posebno vrednosti tokom izvođenja agrotehničkih operacija uticale na ostvareni prinos kod obe gajene kulture.

Uravnotežene vrednosti vlažnosti zemljišta smanjile su efekte dreniranja proizvodnih parcela. Pun efekat drenirane parcela može se videti u godinama ili periodima godina kada dođe do prevlaživanja zemljišta, dok su tokom ove proizvodne godine ti efekti minimizirani.


Vlažnost zemljišta - Suncokret (ogledna/kontrolna parcela)

0,00

5,00

10,00

15,00

20,00

25,00

Maj - O Maj - K Jun - O Jun - K Jul - O Jul - K Avg. - O Avg. - K

Meseci (O-ogledna parcela, K-kontrolna parcela)

% v

lažn

osti

zem

ljišt

a0-30 cm30-60 cm60-90 cm90-120 cmprosečno

Vlažnost zemljišta - Merkantilni kukuruz (ogledna/kontrolna parcela)

0,00

5,00

10,00

15,00

20,00

25,00

Maj - O Maj - K Jun - O Jun - K Jul - O Jul - K Avg. - O Avg. - K

Meseci (O-ogledna parcela, K-kontrolna parcela)

% v

lažn

osti

zem

ljišt

a

0-30 cm30-60 cm60-90 cm90-120 cmprosečno

Sl. 5. Vlažnost zemljišta tokom vegetacionog perioda suncokreta i

merkantilnog kukuruza na oglednoj i kontrolnoj parceli

Padavine po mesecima T-XVII, kada je gajen suncokret ili merkantilni kukuruz

0,0

20,0

40,0

60,0

80,0

100,0

120,0

140,0

160,0

180,0

200,0

Okt. Nov. Dec. Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg. Sep.

Meseci proizvodne godine

Pad

avin

e (m

m/m

2)

2000/012004/052006/072008/09

Sl. 6. Raspored padavina na parceli T-XVII tokom godina proizvodnje

suncokreta i merkantilnog kukuruza


76

U proizvodnji suncokreta i merkantilnog kukuruza na kontrolnoj i oglednoj parceli primenjene su tehnologije proizvodnje (Tabela 4. i 5.), uz merenje utroška goriva tokom svih agrotehničkih operacija [6].

Tab. 4. Tehnološka karta proizvodnje suncokreta, kontrolna i ogledna parcela

Kontrolna parcela Ogledna parcela Mašina-Oruđe Mašina-Oruđe Operacija

Pogonska Radna Pogonska Radna

Utrošak goriva (l/ha)

Zaoravanje strnjike09-15.07.2008

Traktor John Deere

8230

Plug Lemken EuroPal8

Traktor John Deere

8230

Plug Lemken EuroPal8 24,41

Drljanje 05-06.08.2008

Traktor John Deere

8230

Teška drljača Dubica 7m

Traktor John Deere

8230

Teška drljača Dubica 7m 7,10

Duboko oranje 11-18.10.2008

Traktor John Deere

8230

Plug Lemken EuroPal8 / / 30,97

Krtična drenaža21.10.2008 / /

Traktor John Deere

8230

Drenažni plug DP-4 11,30 *

Vibraciono podrivanje

22-23.10.2008 / /

Traktor John Deere

8230

Vibracioni razrivač VR-5 21,70 *

Tanjiranje 07.11.2008 / /

Traktor John Deere

4755

Tanjirača Lemind 4,5 m 10,05 *

Drljanje 27-28.03.2009

Traktor John Deere

8230


Traktor John Deere

8230


Đubrenje-1 28.03.2009

Traktor Belarus 82

Rasipač mineralnog đubriva

Rauch AXIS, 24m

Traktor Belarus 82


Rauch AXIS, 24m 1,45

Đubrenje-2 28.03.2009

Traktor Belarus 82


Rauch AXIS, 24m

Traktor Belarus 82



Predsetvena priprema

06-07.04.2009

Traktor John Deere

4755

Setvospremač 9 m

Traktor John Deere

4755

Setvospremač 9 m 5,91

Setva 09.04.2009

Traktor Belarus 82

Sejalica Nodet, 6 redova

Traktor Belarus 82

Sejalica Nodet, 6 redova 3.62

Zaštita bilja 14.04.2009

Traktor Belarus 82

Prskalica Agromehanika, 2200l

Traktor Belarus 82

Prskalica Agromehanika, 2200l 1,88

Međuredna kultivacija 17.05.2009

Traktor Belarus 82

6-oredni kultivator Tupanjac Futog

Traktor Belarus 82

6-oredni kultivator Tupanjac Futog 4,32

Žetva 27.08.2009

Kombajn Class Lexion 430

Adapter za suncokret6 m


Adapter za suncokret 6 m 20,40


Tab. 5. Tehnološka karta proizvodnje merkantilnog kukuruza, kontrolna i ogledna parcela

Kontrolna parcela Ogledna parcela Mašina-Oruđe Mašina-Oruđe Operacija

Pogonska Radna Pogonska Radna

Utrošak goriva (l/ha)

Zaoravanje strnjike09-15.07.2008

Traktor John Deere

8230

Plug Lemken EuroPal 8

Traktor John Deere

8230

Plug Lemken EuroPal 8 24,41

Drljanje 05-06.08.2008

Traktor John Deere

8230


Traktor John Deere

8230


Duboko oranje 11-18.10.2008

Traktor John Deere

8230

Plug Lemken EuroPal 8 / / 30,97

Krtična drenaža 21.10.2008 / /

Traktor John Deere

8230

Drenažni plug DP-4 11,30 *

Vibraciono podrivanje

22-23.10.2008 / /

Traktor John Deere

8230

Vibracioni razrivač VR-5 21,70 *

Tanjiranje 07.11.2008 / /

Traktor John Deere

4755

Tanjirača Lemind 4,5 m 10,05 *

Drljanje 27-28.03.2009

Traktor John Deere

8230


Traktor John Deere

8230


Đubrenje-1 28.03.2009

Traktor Belarus 82


Rauch AXIS, 24m

Traktor Belarus 82



Đubrenje-2 28.03.2009

Traktor Belarus 82


Rauch AXIS, 24m

Traktor Belarus 82



Predsetvena priprema

06-07.04.2009

Traktor John Deere

4755

Setvospremač 9 m

Traktor John Deere

4755

Setvospremač 9 m 5,91

Zaštita bilja-1 21.04.2009

Traktor Belarus 82

Prskalica Agromehanika,

2200l

Traktor Belarus 82


Setva 28.04.2009

Traktor Belarus 82

Sejalica Nodet, 6 redova

Traktor Belarus 82

Sejalica Nodet, 6 redova 3.82

Međuredna kultivacija 17.05.2009

Traktor Belarus 82

6-oredni kultivator Tupanjac Futog

Traktor Belarus 82

6-oredni kultivator Tupanjac Futog 4,54


Traktor Belarus 82

Prskalica Agromehanika,2200l

Traktor Belarus 82



Traktor Belarus 82

Prskalica Agromehanika,

2200l

Traktor Belarus 82


Žetva 23.09.2009


Heder za kukuruz6 redova


Heder za kukuruz 6 redova 21,85

* - Utrošak goriva potreban za obavljanje obrade zemljišta konzervacijskim sistemom se raspoređuje tokom četiri proizvodne godine, koliko traju njegovi efekti primene [8], [9]


78

Analiza sume padavine tokom proizvodnih godina i osvarenih prinosa zrna suncokreta i merkantilnog kukuruza (Tabela 6.) ukazuje da veće količine padavina tokom godine negativno utiču na ostvaren prinos. Tokom proizvodne 2008/09 godine ukupne padavine su manje za 6 do 33% u odnosu na ostale proizvodne godine kada su gajeni suncokret i merkantilni kukuruz, dok je prinos u odnosu na iste godine veći za 21 do 53%.

Tab. 6. Padavine i prinos po proizvodnim godinama

Prinos zrna (kg/ha) Proizvodna

godina

Ukupne padavina (mm/m2) Suncokret Merkantilni kukuruz

2000/01 766,9 / 4.971 2004/05 799,6 1.296 / 2006/07 565,3 2.500 / 2008/09 532,4 2.753 6.380

U slučaju suncokreta i merkantilnog kukuruza utvrđeno je značajno veći

prinos na oglednim u odnosu na kontrolne parcele (Tabela 7.), tj. ostvaren je veći prinos pri korišćenju konzervacijskog u odnosu na konvencionalni način obrade zemljišta.

Tab. 7. Površine i prinos zrna suncokreta i merkantilnog kukuruza pri konzervacijskom i konvencionalnom načinu obrade zemljišta

SUNCOKRET KUKURUZ

Način obrade Ukupna površina ha

Ukupan prinos kg

Prinoskg/ha

Ukupna površina ha

Ukupan prinos kg

Prinos kg/ha

Konzervacijski način obrade zemljišta (ogledna parcela)

5,09 15.328,38 3.011,47 4,80 34.000,00 7.083,33

Konvencionalni način obrade zemljišta

kontrolna parcela) 7,21 19.850,43 2.753,18 4,95 31.580,00 6.379,80

Zbir uloženih energetskih parametara (potrošnja goriva) svedene na jedinicu

površine, predstavlja osnovni pokazatelj energetskih ulaganja u pojedine linije proizvodnje. Pored ovih ulaganja, postoje ulaganja u nabavku semena, đubriva i zaštitnih sredstava i dr., koji su indentična i na oglednim i na kontrolnim parcelama. Zato ova ulaganja trenutno nisu interesantna sa aspekta sagledavanja ukupnih ulaganja u pojedine proizvodne linije prema sistemu obrade zemljišta. U proizvodnji suncokreta i merkantilnog kukuruza odnos uloženih energenata za proizvodnju, ostvarenog prinosa, cene energenata i proizvoda prema načinima obrade zemljišta može se sagledati iz Tabela 8.


Tab. 8. Odnos eksploatacionih, energetskih i ekonomskih parametara u proizvodnji suncokreta i merkantilnog kukuruza u zavisnosti od načina obrade zemljišta

SUNCOKRET KUKURUZ

Način obrade

Uku

pna

potro

šnja

gor

iva

(l/ha

)

Uku

pna

cena

gor

iva

(din

./ha)

Ost

vare

n pr

inos

(k

g/ha

)

Uku

pna

cena

pro

datih

pr

oizv

oda-

prin

osa

(din

./ha)

Uku

pna

potro

šnja

gor

iva

(l/ha

)

Uku

pna

cena

gor

iva

(din

./ha)

Ost

vare

n pr

inos

(k

g/ha

)

Uku

pna

cena

pro

datih

pr

oizv

oda-

prin

osa

(din

./ha)

Konzervacijski način obrade zemljišta

(ogledna parcela) 1 119,78 11.738,44 3.011,00 51.187,00 125,11 12.260,78 7.083,00 56.672,00

Konvencionalan način obrade zemljišta

(kontrolna parcela) 2 107,70 10.554,60 2.753,00 46.801,00 113,03 11.076,94 6.380,00 51.040,00

Razlika (1-2) 12,08 1.183,84 258,00 4.386,00 12,08 1.183,84 704,00 5.632,00 1 > 2 u % 10,01% 8,6% 9,07% 9,9%

4. ZAKLJUČAK

Na osnovu rezultata dobijenih u istraživanju efekata primene konzervacijskog i konvencionalnog modela obrade zemljišta TMS u proizvodnji suncokreta i merkantilnog kukuruza, moguće je zaključiti:

- Primenom drenažnog pluga i vibracionog razrivača postižu se pozitivni efekti u proizvodnji na zemljištima TMS.

- Konzervacijski sistem obrade podrazumeva veći utrošak goriva, koji se u zavisnosti od kulture kreće od 9.1 do 10%, ali su ove vrednosti realno manje zato što se troškovi goriva raspoređuju i prenose na još tri proizvodne godine.

- Konzervacijski u odnosu na konvencionalni sistem obrade ostvaruje veće prinose i suncokreta i kukuruza u prvoj godini istraživanja od 8,6 do 9,9%.

- Upotrebom konzervacijskog sistema obrade, moguća je realizacija optimalnih agrotehničkih rokova, uspostavljanje povoljnijeg vodno-vazdušnog režima zemljišta TMS, kao i efikasnije korišćenje biološke plodnosti zemljišta.

- Veći troškovi goriva primenom konzervacijskog sistema obrade su već u prvoj godini primene višestruko nadoknađeni ostvarenim većim prinosom.

- Konvencionalni u odnosu na konzervacijski sistem obrade zemljišta TMS je rezultirao manjim prinosom kod oba gajene kulture u proizvodnoj godini sa umerenim padavinama.

- Promena sistema obrade zemljišta TMS, uzrokovala je povećanje prinosa u proizvodnji suncokreta i merkantilnog kukuruza, kao i postizanje dodatnog (extra) profita po jedinici površine za 4000 do 6000 dinara/ha, koji iznosi i više ako se troškovi potrošnje goriva raspodele na još tri proizvodne godine.

- Primenom konzervacijskog sistema obrade zemljišta TMS sprečeno je zabarivanje u depresijama ogledne parcele tokom eksploatacije, kao i propratni negativni efekti, dok je ranijih godina to bila uobičajena pojava.


80

Produženo dejstvo primene konzervacijskog sistema obrade zemljišta TMS moguće ustanoviti praćenjem prinosa gajenih kultura na oglednoj i kontrolnoj parcele u drugoj, trećoj i četvrtoj proizvodnoj godini. Praćenjem produženog dejstva, utvrdiće se uticaj ovog konzervacijskog sistema obrade na različite gajene kulture, kao i zbirne efekte primene nove tehnologije (eksploatacione, energetske, ekonomske, pedološke, ekološke i dr.).

Jasno je da bi primena ove nove tehnologije obrade zemljišta TMS imale još veće efekte u godinama sa izraženijim oscilacijama padavina, tj. hidrološko-klimatskim ekstremima, tokom vegetacionog perioda gajenja kultura. Ova pretpostavka se zasniva na činjenici da postavljeni drenažni sistem, koji je potrebno obnavljati svake četvrte godine, daje svoj puni efekat u slučajevima viška ili manjka vodenog taloga. U slučajevima prevlaživanja, drenažnim sistemom se višak taloga oceđuje i odvodi do kanalske mreže, dok se u sušnim periodima isti drenovi koriste za ascedentno snabdevanje korenovog sistema vodenim zalihama iz kanalske mreže ili nižih slojeva zemljišta.

Svakako, obavljena istraživanja ne bi trebalo da predstavljaju konačne rezultate primene nove tehnologije obrade zemljišta TMS, već je potrebno ova istraživanja proširiti i na druge značajne kulture, kao i produžiti postojeća istraživanja radi evidentiranja produženog dejstva istih. Pored navedenih istraživanja, svakako je uporedo potrebno raditi i na istraživanjima ostalih parametra (eksploatacionih, ekonomskih, pedoloških, ekološke i dr.).

LITERATURA

[1] Antončić, I.: Mehanizacija dubinskih agromelioracionih zahvata, Simp.: Aktuelni zadaci meh.

poljop., Zb. radova, 280-287, Opatija, 1990. [2] Molnar, I., Džilitov, S., Vučković, R.: Uticaj meliorativne obrade na promene nekih fizičkih

osobina beskarbonantne ritske crnice. Zem. i biljka, Vol 28, No3, 177-190, Beograd, 1979. [3] Ercegović, Đ., Raičević, D., Vukić, Đ. i sar.: Tehničko-tehnološki aspekti primene mašina i

oruđa za uređenje zemljišta po površini i dubini, Poljoprivredna tehnika, godina XXXIII, No2, Beograd, str. 13-26, 2008.

[4] Kovačević, D., Oljača, S., Dolijanović, Ž., Oljača, M.: Uticaj savremenih sistema obrade zemljišta na prinos važnijih ratarskih useva, Poljoprivredna tehnika, godina XXXIII, No2, Beograd, str. 73-80, 2008.

[5] Radojević R., Raičević D., Oljača M., Gligorijević K., Pajić M.: Uticaj jesenje obrade na sabijanje teških zemljišta, Poljoprivredna tehnika, godina XXXI, No2, Beograd, str. 63-71, 2006.

[6] Raičević, D., Radojević, R., Oljača, M., Ružičić, L.: Uticaj nekih faktora na potrošnju goriva pri izvođenju meliorativnih radova, Sav. poljoprivredna tehnika, Vol 21, No 4, str. 195-200, Novi Sad, 1995.

[7] Raičević, D., Ercegović, Đ., Marković, D., Oljača, M.: Primena oruđa i mašina sa vibracionim radnim telima u obradi zemljišta, efekti i posledice, Naučna knjiga Uređenje, korišćenje i očuvanje zemljišta , Jug.društvo za proučavanje zemljišta, Novi Sad, str.127-135. 1997.

[8] Raičević D., Ercegović Đ., Oljača M.V., Pajić M.: Primena mašina i agregata u obradi zemljišta podrivanjem, efekti i posledice . Traktori i pogonske mašine , Vol.8. No4, str. 89- 94, N. Sad, 2003.

[9] Raičević, D., Radojević, R., Ercegović, Đ., Oljača, M. i Pajić, M.: Razvoj poljoprivredne tehnike za primenu novih tehnologija u procesima eksploatacije teških zemljišta, efekti i posledice, Poljoprivredna tehnika, godina XXX, No1, str. 1-8, Beograd, 2005.


[10] Savić, M., Malinović, N., Nikolić, R. i sar: Podrivači i podrivanje zemljišta, Monografija, Institut za poljoprivrednu tehniku, poljoprivredni fakultet Novi Sad, 1983.

[11] Spoor, G., Godwin, R.: An Experimental Investigation into the Deep Loosening of Soil by Rigid Tines, Transactions of the ASAE, p.p. 23-29, Michigen, USA, 1978.

[12] Vasić G., i sar.: Pedološka studija zemljišta Instituta za kukuruz, O.D. Krnješevci, Krnješevci, Sveska II, str. 1-135., Beograd. 1991.

Rad je rezultat istraživanja u okviru realizacije Projekta: „Efekti primene i optimizacije novih tehnologija, oruđa i mašina za uređenje i obradu zemljišta u biljnoj proizvodnji , evidencioni broj TR 20092, koga finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

THE INFLUENCE OF CONSERVATION TILLAGE OF SOIL ON SUNFLOWER AND MAIZE YIELD

Đuro Ercegović1, Miloš Pajić1, Dragiša Raičević1, Mićo V. Oljača1,

Kosta Gligorević1, Đukan Vukić1, Rade Radojević1, Zoran Dumanović2, Vesna Dragićević2

1 Faculty of Agriculture – Belgrade, Zemun 2 Maize Research Institute "Zemun Polje" – Belgrade

Abstract: In this paper influence of two tillage systems (conventional and conservation) on sunflower and maize yield is analyzed. The experiments are carried on production fields of Maize Research Institute "Zemun Polje".

The conventional tillage system gave satisfying yields of both plants. This type of tillage is acceptable in years with medium rainfall during the vegetation period. When amount of precipitation was not evenly distributed during the year, yield was significantly lower, or even omitted if the differences in amount of precipitation were extreme.

With conservation tillage system, the yield was higher, in comparison with conventional system, even in the years with medium amount of precipitation during the vegetation period. Sunflower and maize yields were 8.6% and 9.9% higher with conservation tillage system than with conventional system.

The research is necessary to continue in order to see the effects of conservation tillage on other breeding plants, and also for observing the effects of continuous usage of this tillage system (in second, third and fourth year of production).

Key words: conservation tillage systems, grain yield, soil of heavy mechanical composition, drainage plough, vibratory subsoiler, precipitation, soil humidity.


82




tehniku

UDK: 631.3

UTICAJ PRIMJENE KULTIVATOR SIJAČICE NA EFEKTE REKULTIVACIJE DEGRADIRANIH ZEMLJIŠTA

Dragoljub Mitrović1, Radisav Dubljević1,

Dragiša Raičević2, Budimir Fuštić1 1Biotehnički fakultet - Podgorica

2Poljoprivredni fakultet - Beograd Sadržaj: Kategorije oštećenih i degradiranih zemljišta predstavljaju problem današnjice sa tendencijom daljeg rasta, a na štetu obradivih površina.

Rekultivacija degradiranih zemljišta i odlagališta višestruko je značajna sa stanovišta izbora tehnologija, mašina, ekonomske opravdanosti i zaštite životne sredine. Odlagalište na kome su obavljena istraživanja u mehaničkom sastavu predstavlja heterogen materijal koga čine u većoj mjeri laporac sa sadržajem CaCO3 od 43,87 do 65,60%.

Istraživanja primjene kultivator sijačice u rekultivaciji obavljena su na odlagalištu Rudnika uglja Pljevlja u periodu od 1995 – 1997. godine. Rekultivacija je obavljena sa kultivator sijačicom JOHN DEREE, model 1550, u agregatu vučnopogonske mašine od 88 kW.

Ključne riječi: rekultivacija, zemljište, sjetva, proizvodnost, energija, prinos.

UVOD

Zemljište je osnovni prirodni resurs poljoprivredne proizvodnje i ograničeni izvor u proizvodnji hrane. Stoga se prirodno postavlja i pitanje, da li se na postojećim i potencijalnim zemljišnim obradivim površinama mogu obezbijediti dovoljne količine hrane za ishranu stanovništva.

Kojim intenzitetom se gube obradiva poljoprivredna zemljišta pokazuju podaci Buringha, P., koji u svojoj studiji o promjeni strukture korišćenja zemljišta do 2000. godine, daje procjenu i proračun da se godišnje u svijetu gubi oko 13 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i to procesima: erozije, dezertifikacije i korišćenjem u nepoljoprivredne svrhe.

Kategorije oštećenih ili degradiranih zemljišta predstavljaju veliki problem današnjice sa tendencijom daljeg rasta a na štetu plodnih i obradivih poljoprivrednih površina. Ubrzani privredni i industrijski razvoj naše zemlje donio je ili prouzrokovao niz negativnih posljedica u pojedinim područjima, kojima su poremećeni odnosi ekološke ravnoteže, zagadjivanjem atmosfere i voda, oštećenjem i gubljenjem većih površina zemljišta pogodnih za poljoprivrednu proizvodnju.

Dragoljub Mitrović, Radisav Dubljević, Dragiša Raičević, Budimir Fuštić 84

Poseban problem kod rekultivacije odlagališta jeste kako raznorodni materijal koga čine laporci sa primjesama drugih neogenih sedimenata lignita i ugljene prašine, isplanirati i pripremiti za biljnu proizvodnju. Problem je utoliko veći što se predhodno zemljište tokom eksploatacije uglja ne skida separatno sa površina koje se zahvataju novim iskopima i ne prenose na površine koje se planiraju za rekultivaciju.

Na novoformiranim odlagalištima konvencionalna tehnologija zasnivanja biljne proizvodnje je dosta ograničena, zbog narušenih fizičko-mehaničkih svojstava i strukturnih agregata zemljišta, koji su nepovoljni za rad mašina, pogotovu na bočnim stranama sa većim stepenom nagiba terena.

Primjenom integrisanih sistema poljoprivredne tehnike, koja se zasniva u direktnoj sjetvi travno-leguminoznih smješa u neobradjeno zemljište u cilju zasnivanja travnjaka, predstavlja koncepcijski pravac u razvoju tehničko-tehnoloških rješenja u rekultivaciji degradiranih zemljišta, a ovaj rad u tom smislu treba da da i odredjeni doprinos.


Prilikom definisanja programa istraživanja, pošlo se i od pretpostavki, da dosadašnji rezultati istraživanja u primjeni poljoprivredne tehnike u rekultivaciji degradiranih zemljišta kod nas ukazuju, da konvencionalna tehnologija mehanizovanog načina zasnivanja biljne proizvodnje, na oštećenim zemljištima, ima bitnih nedostataka, kao što su nepotrebno prevrtanje sloja zemljišta uz povećanu potrošnju energije.

Program istraživanja koncipiran je shodno postavljenom cilju, a sastoji se u proučavanju i definisanju:

- analize zemljišta, klimatskih, edafskih i orografskih uslova, veličine i položaja parcela, primjene odredjenih agrotehnčkih zahvata,

- tehničko-tehnološkog procesa rada, konstruktivnog i proizvodnog rešenja, u cilju racionalnije primjene integralne tehnike,

- optimalnog režima rada, kao i parametara koji utiču na tehničku proizvodnost agregata i utrošak energije.

Programom rada obuhvaćena su istraživanja kultivator sejalice John Deere - model 1550, u agregatu vučno-pogonske mašine od 88 kW, na efekte direktnog usijavanja sjemana travno-leguminoznih smješa u neobradjeno zemljište odlagališta "Grevo" rudnika uglja "Pljevlja" u Pljevljima.

Metodika ispitivanja odnosila se na: poljsko-laboratorijska i eksploataciona istraživanja agregata, prema odgovarajućim standardnim metodama ispitivanja poljoprivrednih mašina, koje se primjenjuju u Institutu za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i prema OECD-u.

Eksperimentalna i eksploataciona istraživanja agregata, obavljena su prema utvrdjenoj metodici ispitivanja u trogodišnjem periodu od 1995 do 1997. godine.

Odlagalište "Grevo", na kome su vršena istraživanja, formirano je na oko 2.5 km, južno od površinskog kopa "Potrlica" neposredno u blizini Pljevalja. Teren odlagališta terasasto se spušta prema jugu do kote 800 m.n.v., i nižim kotama na sjevernoj i sjevero-zapadnoj strani na 780 m. n.v. Bočna, sjevero-zapadna strana odlagališta, površine oko 10 ha, predvidjena je za rekultivaciju, u cilju zasnivanja biljne proizvodnje (travnjaka).

Za eksperimentalna istraživanja odredjena je površina od 1 ha (100x100 m), koja je locirana na sjevero-zapadnoj strani odlagališta, bočnog nagiba terena od 18 do 29%.

Ogled je postavljen po planu podijeljenih parcela (Split-plot).

Uticaj primjene kultivator sijačice na efekte rekultivacije degradiranih zemljišta 85

Usijavanje travno-leguminoznih smješa izvršeno je u prvoj dekadi oktobra mjeseca 1995. godine, specijalnom kultivator-sejalicom John Deree - 1550, u agregatu vučno-pogonske mašine, traktor Rakovica - 120. Sjetvena norma iznosila je 45 kg/ha, sa učešćem 20 kg travno-leguminozne smješe i 25 kg lucerke.

Prema metodici ispitivanja, za eksperimentalna istraživanja određene su test dionice, dužine 50 m, i širine 12 m, površine 600 m2, na kojima je ispitivan rad agregata u više radnih brzina, i u varijantama redne i unakrsne sjetve na valjanoj i nevaljanoj površini.

a) Teorijska proizvodnost, odredjena je na osnovu jednačine: We = 0,1x B x v (ha/h)

b) Tehnička proizvodnost, određena je na osnovu jednačine: Wt = 0,1 x B x V x η (ha/h)

c) Koeficijent iskorišćenja vremena agregata, određen je iz odnosa: η=Wt/We (%)

d) Specifična potrošnja goriva,određena je iz odnosa: Q/ha = Qt/Wt (l/ha)

REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA

Na kopovima uglja, Rudnika uglja "Pljevlja" u Pljevljima, dubine otkrivke su različite, a kreću se od 35 do 125 m. Zemljišni pokrivač je plitak, najčešće do dubine 2,5 m, a ispod njega se nalaze veće naslage laporaca.

Kod površinskih kopova uglja, osnovnu masu, jalovinskih materijala čine: laporci, neznatan dio gline, pjeskovito-šljunkoviti i zemljišni materijal. Usvojenom tehnologijom eksploatacije uglja, dugi niz godina nije se odvajao zemljišni materijal, već se cijela krovina zajedno odstranjivala i od nje su se formirala odlagališta (deponije)jalovine. Na ovaj način na deponije je dospijevao raznorodan materijal, zbog čega one imaju i različitu građu, zavisno od odloženog materijala.

Analize uzoraka materijala sa formiranih odlagališta ili deponija, prema rezultatima ispitivanja, B. Fuštića (81), prikazane su tabelama 1 i 2.

Tabela 1.Fizičke osobine zemljšta sa odlagališta "Grevo"

Granulometrijski sastav u % Mjesto, Sekcija, Kvadrat

Broj profila

Dubina cm. >2,00

mm

2,00- 0,25 mm

0,25- 0,02 mm

0,02-0,002mm

<0,002mm

Ukupanpijesak

Prah+ glina

Higro-skopska vlaga u

%

0-20 0.77 21.50 45.13 32.60 22.27 77.73 1.72 I1 20-40 0.61 19.21 45.10 35.08 39.20 60.80 1.61 40-50 0.72 19.20 45.85 34.23 19.92 80.08 1.47 0-20 2.13 30.39 45.28 22.20 32.52 67.48 0.94

II1 20-40 0.79 34.96 40.80 23.45 35.75 64.25 1.22 40-60 0.17 38.25 40.48 21.10 38.42 61.58 0.74 0-20 1.93 33.09 43.55 21.43 35.02 64.98 1.25

III1 20-40 0.77 33.65 44.08 21.50 34.42 65.58 1.33 >40 0.76 31.74 48.40 19.10 32.50 67.50 1.02 0-20 1.38 32.79 40.08 25.75 34.17 65.83 1.60

IV1 20-40 11.34 20.16 40.97 27.53 31.50 68.50 1.82

Grevo

>40 7.66 27.84 38.22 26.28 35.50 64.50 1.67


Analizirani materijal odlagališta prema mehaničkom sastavu pripada praškastoj ilovači i ilovači.

Frakcija krupnog pijeska kreće se od 0,17 do 11,34%, sitnog pijeska od 19,20 do 38,25%, što ukazuje na njihovu manju zastupljenost, zbog prisutnosti krupnijih i sitnijih komada laporaca i gline.

Frakcije praha i gline su više zastupljene od 60,80 do 80,08, u odnosu na frakcije pijeska, što je posljedica visokog učešća gline i laporaca u materijalu.

Ovako visoko učešće praha i gline u materijalu odlagališta, negativno se odražava na povećani procenat klizanja pogonskih točkova agregata, kao i na veću lepljivost hodnog sistema pogonskih i priključnih mašina.

Analizirani materijal odlagališta u hemijskom pogledu pripada jako karbonatnom zemljištu. Visok sadržaj karbonata, uslovio je neutralnu reakciju, pH u H2O, koja se kreće od 7,30 do 7,80 a u KCl od 6,40 do 6,770.

Tabela 2. Hemijske osobine zemljišta sa odlagališta "Grevo"

pH Rastvorljivi P2O 5 K2O

Mjesto, Sekcija, Kvadrat

Broj profila

Dubina cm. H20 KCl

CaCO3 %

Humus %

mg/100 g. 0-20 7.30 6.65 45.92 0.87 2.0 11.1

I1 20-40 7.55 6.70 46.74 1.05 2.0 16.8 40-50 7.60 6.60 43.87 0.94 2.0 9.6 0-20 7.60 6.60 59.86 2.49 6.8 9.1

II1 20-40 7.55 6.50 51.40 2.15 6.1 6.5 40-60 7.60 6.50 57.81 2.35 6.3 6.5 0-20 7.55 6.55 59.86 2.82 5.8 8.2

III1 20-40 7.60 6.55 65.60 2.34 6.3 6.1 >40 7.70 6.50 61.50 1.98 6.9 4.6 0-20 7.75 6.40 58.43 1.83 4.0 9.1

IV1 20-40 7.80 6.70 60.07 1.98 3.2 9.1

Grevo

>40 7.70 6.60 45.51 1.72 3.1 7.3

Visok procenat CaCO3 u ispitivanim uzorcima kretao se od 43,87 do 65,60%, što je posljedica većeg prisustva laporaca i drugih sedimenata, pa se može konstatovati da ispitivano odlagalište pripada jako karbonatnim zemljištima.

Sadržaj humusa je dosta neujednačen i neravnomjerno je zastupljen, prostorno i po dubini profila, a kreće od 0,87 do 2,82%, što se može smatrati niskim do srednjim sadržajem. Zastupljenost humusa zavisi od toga: da li se u materijalu nalazi ugalj, od starosti deponovanog materijala i tehničkog oblikovanja.

Rastvorljivi P2O5 u adsorptivnom kompleksu je neujednačen u pojedinim profilima i kreće se od 2,0 do 6,9 mg/100 g, što predstavlja vrlo nizak sadržaj u odnosu na normalna zemljišta.

Sadržaj K2O u ispitivanim uzorcima, neravnomjerno je rasporedjen po pojedinim profilima od 4,6 do 16,8 mg/100 g, i takodje predstavlja nizak sadržaj u odnosu na normalna zemljišta.

Nedostatak P2O5 i K2O u odlagalištima, može se obezbijediti meliorativnim mjerama unošenjem mineralnih đubriva.

Na osnovu prezentiranih podataka, fizičke i hemijske analize zemljišta odlagališta "Grevo", može se konstatovati da osnovu materijala čine laporci i da je sastav materijala heterogen i neujednačen sa visokim sadržajem praha i gline.


Materijal deponije u hemijskom pogledu pripada jako karbonatnom zemljiđtu od 43,87 do 65,60% CaCO3, sa neutralnom do slabo alkalnom reakcijom pH u H2O od 7,30 do 7,80, a u KCl od 6,40 do 6,70, i niskim sadržajem humusa od 0,87 do 2,82%, kao i niskim sadržajem P2O5 i K2O u adsorptivnom kompleksu.

Tehničko-tehnološke krakteristike kultivator-sejalice

Kultivator sejalica je namijenjena za direktnu sjetvu djetelinsko-travnih smješa u

neobradjeno zemljište ili za podsijavanje, odnosno naknadnu sjetvu oštećenih travnjaka. Mašina je nošena, a u radu se oslanja na dva točka, od kojih se ostvaruje pogon

sjetvenog aparata. Sklopovi su postavljeni na okvirnu ravnu konstrukciju a veza za vučno-pogonsku mašinu, je u tri tačke (paralelogramska). Osnovni sklopovi sejalice su: sjetvene sekcije sa aktivnim radnim diskovima, reduktor sa kardanskim vratilom, prenosi lančanika, sanduk za sjeme, sjetveni aparat, ulagači sjemena i diskovi pritiskivači uloženog sjemena.

Sejalicu sačinjava šest sjetvenih sekcija koje su vezane na zajedničkoj osovini, a na svakoj od njih postavljena su po dva aktivna radna diska, što ukupno čini 12 diskova. Pogon aktivnih diskova odstvaruje se od priključnog vratila pogonske mašine pri 540 i 1000 min-1, preko kardanskog vratila, reduktora i dvorednog lančanika.

Svojim aktivnim radom diskovi usijecaju brazdice za sjeme dubine 2,5 do 4,5 cm i širine 2,0 cm, diskovi su nazubljeni, a izradjeni su od čelika veće tvrdoće, i žilavosti otporne na udare.

Sjetvene sekcije su za ravnu konstrukciju vezane pojedinačno, zglobno i opružno opterećene što im omogućava kopiranje terena u toku rada, a razmak izmedju diskova sjetvenih sekcija iznosi 20 cm.

Sigurnost rada sjetvenih sekcija (diskova) ostvaruje se preko sigurnosne kandžaste spojnice.

U svom tehnološkom procesu rada, sjeme djetelina i trava iz sanduka svojom aktivnom površinom zahvataju užljebljeni valjci, koji ga sprovode do sprovodnika odnosno ulagača sjemena.

Količina sjemena po jedinici površine reguliše se povećanjem ili smanjenjem aktivne površine užljebljenog valjka posebno za trave i djeteljine, pomoću regulatora - korektora sjetvene norme.

Diskovi pritiskivači, izrađeni su od plastične mase, nezavisno su vezani u paru, za konzolu, kopiraju otvorene brazdice, te na odredjeni način vrše i zagrtanje sjemena.

Sejalica je opremljena i uređajem (akrimetar) za registrovanje zasijane površine tokom rada agregata, pri čemu se može lakše odrediti proizvonost na sat odnosno dan.

Prezentirana tehničko-tehnološka rešenja sejalice obezbjeđuju direktnu sjetvu trava i djetelina u neobrađeno zemljište, sa istaknutim energetskim aspektom.

Prosječne vrijednosti eksploatacionih i tehnoekonomskih pokazatelja

rada agregata u ispitivanim varijantama sjetve

Prosječne vrijednosti ispitivanih parametara rada agregata u varijantama sjetve na eksperimentalnoj površini odlagališta "Grevo" prikazane su u tabeli 3.


Tabela 3 Prosječne vrijednosti ispitivanih parametara rada agregata

Parametar Radna brzina

Klizanje pog.toč.

Proiz-vodnost (teor)

Proiz-vodnost

(teh)

Proiz-vodnost

(teh)

Koef. iskor.

Potrošnja goriva i energije

Oznaka v σ We Wt Wt η Qh Qha E Jedinica km/h % ha/h ha/h h/ha % l/h l/ha MJ/ha

Redna sjetva (nevaljana površina) - Rn 5.54 19.10 1.33 0.85 1.18 0.64 21.50 25.33 1038.50 7.80 14.60 1.87 1.1 0.90 0.60 18.50 16.62 681.42 11.0 10.20 2.60 1.37 0.74 0.52 16.00 11.81 484.30 ⎯x 8.11 14.60 1.93 1.11 0.94 0.59 18.70 18.0 734.70

Prinosi zelene mase i suve materije (t/ha) u 1997. god.

Redna sjetva Valjana površina Nevaljana površina R. br.

uzor. zelena masa t

suva mater. t

zelena masa t

suva mater. t

1. 15.00 3.30 13.00 2.80 2. 14.50 3.00 12.00 2.50 3. 15.00 3.15 12.50 2.75 4. 13.50 2.97 14.00 3.15 5. 16.50 3.71 13.00 2.86 6. 17.00 3.91 15.50 3.50 7. 14.50 3.48 12.50 2.70 8. 15.00 3.15 13.00 2.70 9. 16.00 3.84 14.50 2.80

Xsr 15.20 3.39 13.30 2.86

Najveći prinos zelene mase od 23,20 t/ha ostvaren je u varijanti unakrsne sjetve na valjanoj površini (Uv).

Prinos zelene mase od 18,90 t/ha ostvaren je u varijanti unakrsne sjetve na nevaljanoj površini (Un).

Prinos zelene mase formiranog travnjaka u 1997. godini, u prosjeku je iznosio 17,65 t/ha odnosno 3,86 t/ha suve materije (sijena), što predstavlja povećanje od 1,47 t/ha zelene mase ili 0,58 t/ha sijena u odnosu na 1996. god.

Na ostvareni prinos travnjaka u značajnoj mjeri uticale su varijante sjetve (unakrsna i redna) kao faktor, nevaljane površine, i predhodno valjane površine.

ZAKLJUČAK

Polazeći od analiziranih osobina materijala odlagališta i njihove pogodnosti za rekultivaciju, mogu se odrediti načini skidanja i odlaganja materijala i tehničkog oblikovanja deponija. Po pravilu geološka podloga, stjenoviti materijal, kao što je ovdje slučaj sa člvrstim laporcima, laporovitim krečnjacima, i pješčarima, treba da izgrađuju donji sloj deponije, dok bi gornji sloj činili ostali rastresiti materijali, međusobno izmiješani u sloju debljine od 1,0 do 1,5 m.

Rekultivacija odlagališta obuhvatila bi niz tehničkih i tehnoloških mjera i postupka koji bi imali zajednički cilj, da se oštećena zemljišta poboljšaju, oplemene i vrate prvobitnoj namjeni i posluže za biljnu proizvodnju.


Klasični način zasnivanja biljne proizvodnje na oštećenim zemljištima, slabijeg proizvodnog potencijala i u nepovoljnim klimatskim uslovima, ne nalazi svoje opravdanje, iz činjenice što ova tehnologija uključuje niz agrotehničkih operacija kao što su: osnovna obrada, predsjetvena priprema, sjetva i valjanje.

Na osnovu rezultata istraživanja agregata (kultivator sejalice John Deree - 1550 i T.R. - 120) potvrđuju se postavljene hipoteze da je moguće zasnivanje biljne proizvodnje na oštećenim zemljištima (odlagalištima).

Ispitivana kultivator sejalica John Deree - 1550, svojim tehničko-tehnološkim komponentama predstavlja savremenu integralnu mašinu za direktno usijavanje travno-leguminoznih smješa u oštećena degradirana zemljišta. U svojim tehničko-tehnološkim rješenjima potpuno je zadovoljila po funkciji i po eksploatacionoj proizvodnosti i pouzdanosti.

LITERATURA

[1] Antonić, M.G. (1980): Oštećenje zemljišta i problemi njegove zaštite. Zemljište i biljka, vol. 29 N‰ 2 99-106, Beograd.

[2] Antonić, G., Moskovljević, S., Protić, N. (1984): Osobine deposola kao supstrata zemljišta u regionu Kolubare. Zemljište i biljka, vol. 33, N‰ 1, 25-31, Beograd.

[3] Antonović, G., Nikodijević, V. Živanović, Z. (1978): Karakteristike oštećenih zemljišta rudarskim kopovima u basenima Kostolca i Kolubare. Zemljište i biljka, vol. 27 N 1, 13-21, Beograd.

[4] Buringh, P. (1980): Na Assessment of hosses and Degradation of Productive Agricultural land un the World. "Geografisch Tijdschrift", Amsterdam.

[5] Gorbunov, N.I., Orlov, V.N., Tunik, B. M., Sulga, S.A. (1973): Rekomendaci po recultivacii zemel, narušennih promi{lennostin. 132-149, Moskva.

[6] Dožić, S. (1978): Ogled na jalovištu rudnika uglja u Pljevljima. Zemljište i biljka, vol. 27, N 1-2, 157-164, Beograd.

[7] Đević, M., Topisorović, G. (1989): Mogućnosti primene direktne setve u biljnoj proizvodnji. XIV Simpozijum JDBT, Bled.

[8] Đević, M. (1985): Proučavanje tehnološko-tehničkih parametara mašina za obradu zemljišta sa aktivnim radnim organima. Magistarski rad Poljoprivredni fakultet, Beograd.

[9] Đević, M. (1992): Primena kombinovanih agregata u obradi zemljišta i setvi. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Beograd.

[10] Koprivica, R., Komarčević, D. (1995): Primena mehanizacije u zasnivanju i obnavljanju travnjaka. Zbornik radova, Žabljak.

[11] Kupers, H. (1984): The chaleuge of soil cultivations and soli - water problems. Journal of agriculture eng. research 29.

[12] Lulo, M., Ćuk, H. (1985): Efekti mehanizovanog zasnivanja djetelinsko-travnih smješa u tratine prirodnih travnjaka, brdsko-planinskog područja. V Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju, 89-93, Banja Luka.

[13] Luten, W. (1980): Sodseeding of grassland on peat Soils and on river barin clay soils. Preceedings VII General meating EGF 8-17, Zagreb.

[14] Mićić, J., Raičević, D., Đević, M. (1986): Rezultati primene sredstava "Združene tehnike" u obradi zemljišta. Simpozijum, Rovinj.

[15] Resulović, H. (1978): Uticaj tehnološkog progresa na proces oštećenja i potrošnje zamljišta. Zemljište i biljka vol. 27, N 1-2, 1-13, Beograd.

[16] Resulović, H. (1980: Prijedlog klasifikaciji deponija sa aspekta njihove pogodnosti za rekultivaciju. Zemljište i biljka, vol. 29, N 2, 135-141, Beograd.

[17] Fuštić, B. (1989): Oštećena zemljišta i mogućnosti njihove rekultivacije na području Pljevalja. Zemljište i biljka, vol 38, N 2, Beograd.


INFLUENCE OF CULTIVATOR SEEDER APPLICATION ON RECULTIVATION DEGRADED TERRAIN EFFECTS

Dragoljub Mitrović1, Radisav Dubljević1,

Dragiša Raičević2, Budimir Fuštić1 1 Biotechnical faculty - Podgorica

2 Agricultural faculty - Belgrade

Abstract: Damaged and degraded terrain categories represent a present time problem, with tendency of further growth on account of fertile and cultivable terrain.

Recultivation of degraded terrain, depots, is multiply significant from the aspect of technology and machines choice, economic validity and environment protection.

The depot on which the research in mechanical structure was made, represents a heterogenous material, made mostly of cement rock with CaCO3 content of (43,87 to 65,60%).

Research in cultivator seeder application in recultivation was made at the Pljevlja coal mine depot, in the period from year 1995. to 1997. Recultivation was made with John Deree cultivator seeder, model 1550.

In serial agregate seeding, average technical productivity of (1,12 ha/h) was made with average speed of (8,7 km/h).

Average returns of formed sod green mass in serial seeding was around (13,3 t/ha).

Key words: recultivation, terrain, seeding, machine, productivity, energy, returns.




tehniku

UDK: 004.4

REDUCTION OF MECHANISATION COSTS BY THE APPLICATION OF GPS IN ARABLE

CROP PRODUCTION

László Magó Hungarian Institute of Agricultural Engineering

Hungary - 2100 Gödöllő, Tessedik S. u. 4. E-mail: [email protected]

Abstract: The development of informatics applications and electronic data transmission, data processing made the establishment of precision agricultural production technologies and their rapid spread possible. This process was accelerated when the civil application of satellites previously used for military purposes was permitted. The accurate performance of the specific work operations within precision crop production by the set operating parameters may significantly improve efficacy. Since very little experience is available in this relation in Hungary the Hungarian Institute of Agricultural Engineering, Gödöllő, as the leader of the consortium, the KITE Agricultural Service and Trade Incorporated, Nádudvar, and Búzakalász Agriculture Service and Trade Incorporated, Kunszentmárton as members of the consortium have initiated a research and development project.

Key words: automatic steering systems, parallel tracing, auto tracing, economical analysis, machine costs.

INTRODUCTION

One of the most difficult tasks for machine operators in the traditional arable crop

production is to lay down a straight trace at the start of the work, which is easier to follow later. The proper joining of production lines may also prove to be problematic.

Agricultural machinery may be manoeuvred more accurately in the fields with the help of the recently available automatic steering systems and satellite navigation based steering systems.

With satellite navigation aid machinery, machinery groups in arable crop production technologies are able to perform their tasks with high cultivation accuracy, without cultivation skips, unreasonable cultivation overlapping, and territorial skips.

In the research phase the preliminary planning of movement maps concerning self-propelled machinery and tractor machinery groups, the optimalisation of trace and

László Magó 92

cultivation directions, the accurate performance of technological operations and the minimalisation of over cultivation (skips and unnecessary overlapping) were realized. The field measurements have proved that the amount of machinery work and energy expenditure may be decreased while production efficacy may be increased.

Our principal objective is to develop domestic economics and application conditions, the introduction and calculation of economic advantages in terms of parallel, trace following automatic steering systems.

METHODOLOGY

The economics analysis has been carried out by taking into consideration the arable

land of our consortium member, the Búzakalász-Agrár Zrt. along with the available machinery and applied technologies calculating with the actual performance and costs. The crop structure of the incorporation is based on three crops in the following proportion: 900 hectares of wheat, 600 hectares of sunflower, 100 hectares of corn, that is totalling 1600 hectares.

The technological demand of these crops have determined the composition and selection of machinery, machinery systems.

We have analysed: - the change in field performance in case of machinery operations, - the change in machinery productivity in case of complex production technology, - the change in the value of machinery work used for the cultivation of one hectare, - the performance of power engines in terms of yearly operating hours in the

different steering modes, - the amount of machinery work applied for the cultivation of one hectare. The assessment of machinery operations has been divided into manual, parallel

(trace following) and automatic steering modes.

RESULTS

Increase in field performance and productivity

In case of the three major operation groups the soil cultivation operations with the application of parallel steering show 3.1%, and 6% plus field performance increase with automatic steering as compared to manual steering. In case of sowing these numbers are 3,4%, and 6,9%, while in case of harvesting the figures are 1,7 and 4,9%.

By adding up the given operations the possible productivity increase within the complex technologies in case of wheat is 19% plus with parallel steering, 42% plus with automatic steering as compared to manually steered power engines. In case of corn production the figures show 7% plus, 18% plus increase, while in case of sunflower these are 6% plus and 14% plus increase.

The change of investment demands

On the basis of calculations done on a 1 hectare territory, the investment demand of machinery able to serve three crops increases costs with 37,5 EUR / hectare in case of parallel steering, while 60 EUR / hectare in case of automatic steering as compared to manual steering. The increase of productivity compensate the higher costs.

Reduction of Mechanisation Costs by the Application of GPS in Arable Crop Production 93

The change of specific machinery cost in terms of different crops

On the basis of the performed analysis the specific (calculated on one hectare) average cost of machinery work as compared to manual steering decreases by 18 EUR/ hectare in case of parallel steering, and by 22,5 EUR/ hectare in case of automatic steering, which means 9,19% and 11.92% savings. The highest savings may be reached within wheat production by the application of automatic steering – that is 12.47%; 22,7 EUR/ hectare. In case of line cultures slightly less, however over 11% cost reduction may be realised (Figure 1).

180

190

200

210

220

230

Manual Steering Parallel Tracing Auto Tracing

Control Method

Mac

hine

ry c

ost p

er a

cre

(EU

R/h

a)

Wheat Corn Sunflower Average

Figure 1: The change of machinery cost per hectare in terms of different crops

when manual, parallel and automatic steering methods are applied

Machinery work savings possibilities

The examined farm applies high capacity machinery and machinery work effective,

operation reduced production technologies as compared to the Hungarian average, therefore it uses low, 3.17 operational hours machinery work on average for the cultivation of one hectare.

This specific machinery work volume may be reduced with an additional 7.9% by the application of parallel, and 11,1% by the application of automatic steering systems. This means that when cutting edge technology and machinery are used less than 3 operational hours machinery works is needed for the cultivation of an hectare, which is a rather favourable value even in international comparison.

Reduction of machinery workload

The annual machinery workload of the power engines used in the farm may be

significantly – by 8-11% - decreased as a result of more accurate and effective operations. In favourable cases even 400-500 operational hours may be saved, which may result in the reduction of the number of machines, or the utilisation of machinery in leasing, rental contracts. By parallel steering machinery workload may be decreased with at least 400 operation hours, while automatic steering may result in even 512 hours savings in the 1600 hectare farm.

László Magó 94

PROPOSALS FOR THE UTILIZATION

OF THE RESULTS

The widespread application of the results shall be proposed in the plant production sector of agriculture. The results of the farm having contributed in the realisation of the project have proved the benefits, which have encountered in the course of the examinations and measurements.

Primarily automatic steering solutions are to be advised, which ensure higher efficacy and cost reduction, furthermore are less demanding for the operator, who may concentrate better on the quality of work. Advances may be experienced in the quality of work, or possible loss may be reduced.

Remarkable benefits may be indicated particularly in case of bigger farms or more intensive machinery use, where machinery work per hectare expenditures may be decreased, while the efficacy of machinery work is increased, not to mention the better production results to be realised due to precision cultivation. The benefits may be measured in farms of 300-400 hectares, however the result are more notable in 4000-5000 hectares farms.

Another benefit of the automatic steering and machinery control systems is that they may be developed gradually or completed step by step in case of a given machinery fleet. The system may be developed into the direction of work machines from power engines implementing effective and precision production, which is regarded as the most advanced agricultural production technology nowadays.

REFERENCES

[1] Földesi I., Hajdú J., Magó L., Fekete, A., Deákvári J., Kovács L.: (2007) Automatic steering with GPS navigation aid. Agricontrol 2007. 2nd IFAC International Conference on Modelling and Design of Control Systems in Agriculture. Osijek, Croatia, 03.-05. September 2007. p. 207-210.

[2] Hajdú J., Kelemen Zs., Magó L.: (2008) Automatikus irányítás alkalmazásával elérhető géphasználati költségcsökkentés vizsgálata a szántóföldi növénytermelésben 32nd R&D Conference on Agricultural Engineering, Gödöllő, Hungary, 22. January 2008. No. 1., p. 150-154.

[3] Hajdú J., Magó L.: (2008) Cost Reduction Analysis of Machinery Use by the Application of Automatic Steering in Arable Crop Production, Journal of Scientific Society of Power Machines, Tractors and Maintenance “Tractors and Power Machines”, Novi Sad, Serbia. Vol. 13. No. 1., p. 108-113.

[4] Hajdú J., Magó L.: (2009) Analysis of the Use of Automatic Steering Systems from an Economical Point of View, Proceedings of the 37th International Symposium “Actual Tasks on Agricultural Engineering”, Opatija, Croatia, 10-13. February 2009. Proc. p. 303-309.

[5] Magó L., Hajdú J.: (2009) Reduction of Mechanisation Costs by the Application of GIS in Plant Production, Abstracts of the International Conference “Synergy and Technical Development in the Agricultural Engineering”, Gödöllő, Hungary, 31. August - 3. September 2009. p. 102. – Full Paper in CD Issue.

Reduction of Mechanisation Costs by the Application of GPS in Arable Crop Production 95

SMANJENJE TROŠKOVA MEHANIZACIJE SA PRIMENOM GPS

U RATARSKIM PROIZVODNJAMA

László Magó Hungarian Institute of Agricultural Engineering

Hungary - 2100 Gödöllő, Tessedik S. u. 4. E-mail: [email protected]

Sadržaj: Razvoj informatike, elektronski prenos i obrada podataka umogućio je uspostavljanje i brzog širenja precizne tehnologije u ratarskom proizvodnju. Korištenjem GPS tehnologije efikasnost i preciznost radnih operacija se poboljšava, a troškovi obrade zemljišta se smanjuju.

U radu prikazujemo muguću uštedu u radnom vremenu i u troškovima radnih operacija, naglašavamo i to da primena GPS tehnike je više korisno u većim farmama, gde se investicioni troškovi ranije naknađuju. Ključne reči: automatično upravljanje, paralelna vožnja, automatična vožnja,

ekonomska analiza, troškovi mehanizacije

László Magó 96




tehniku

UDK: 631.614

OSTVARENI OBIM KORIŠĆENJA SREDSTAVA POLJOPRIVREDNE TEHNIKE KAO ELEMENT ZA DONOŠENJE ODLUKE PRI

ORGANIZOVANJU MEHANIZOVANIH PROCESA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

Steva Božić, Dušan Radivojević, Rade Radojević

Poljoprivredni fakultet Beograd - Zemun

Sadržaj: U radu je prikazan metod kako se na bazi poznatih ekonomskih zakonitosti vrši donošenje odluke koja obezbeđuje povećanje nivoa ekonomske efektivnosti korišćenja poljoprivredne tehnike. To je jedan od osnovnih zadataka i neophodan preduslov za dostizanje konkurentnosti na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kao i neophodan segment transformacije seoskih gazdinstava u cilju njihovog opstanka.

Ključne reči: poljoprivredna tehnika, obim korišćenja, efektivnost, troškovi.

UVOD

Poljoprivredna proizvodnja u pojedinim regionima sveta, grupama zemalja, i u

pojedinim zemljama nalazi se na različitom stepenu razvijenosti. Dostignuti stepen razvoja je rezultat uticaja istorijskog razvoja, stepena opšteg privrednog razvoja, karaktera privrednog sistema i prirodnih uslova. Dejstvo navedenih činilaca dovelo je do znatnog zaostajanja poloprivrede Srbije koja nije bila u stanju da prati intezivan razvoj poljoprivrede Evrope u svim segmentima i da savremena rešenja primenjuje u svojim uslovima.

Tehnička opremljenost poljoprivrede predstavlja osnovnu komponentu od koje zavisi funkcionalnost novih agrarnih struktura. Zamena tehnički dotrajalih i tehnološki prevaziđenih sredstava poljoprivredne tehnike je determinanta za blagovremeno i kvalitetno obavljanje radova u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

U uslovima tržišne ekonomije uspešnost proizvodnje u velikoj meri zavisi od nivoa modernizacije tehničkih sredstava. Kroz tehničku modernizaciju dolazi do porasta stepena intenzifikacije poljoprivrede i do povećanja nivoa specijalizacije proizvodnje. Ovo nameće promene u načinu upravljanja i organizovanja poslovnih aktivnosti uz sve veći stepen uvažavanja ekonomskih kriterijuma.

U procesu daljeg približavanja i konačnog pridruživanja Evropskoj uniji, što je strateško opredeljenje Srbije, tehnička opremljenost predstavlja baznu komponentu od koje zavisi funkcionalnost agrarnih struktura. Međutim, sa ekonomskog stanovišta, za uspešnost poslovanja agrarnih struktura, od posebnog značaja je ekonomičnost primene tih tehničkih sredstava u čemu ključnu ulogu ima obim njihove upotrebe.

Steva Božić, Dušan Radivojević, Rade Radojević 98

CILJ RADA

Cilj rada je da se prikaže metod za odlučivanje o izboru načina primene sredstava mehanizacije na naučnom pristupu, koji se zasniva na parametrima koji povezuju troškove primene sredstava mehanizacije i obima njihove upotrebe. Na osnovu tih relacija korisniku sredstava mehanizacije se pruža mogućnost da na bazi ekonomskih pokazatelja donese zaključak o isplativosti korišćenja sopstvenih tehničkih sredstava u alternativi sa korišćenjem mašinskih usluga.


U radu su korišćeni ekonomski principi za izvore troškova i jednačine za njihovo izračunavanja. Matematičkim metodama iskazane su zakonitosti njihovog kretanja i određena je granična verdnost koja predstavlja tačku razgraničenja ekonomske isplativosti korišćenja sopstvenih mašina i ekonomske isplativosti korišćenja mašinskih usluga.

REZULTATI I DISKUSIJA

Srbija je poljoprivredna zemlja u kojoj je od ukupne površine čak preko 64%

poljoprivredna površina. Međutim, prosečna veličina gazdinstava je oko 3,5 ha obradive površine [2] (što je oko četri puta manje od proseka veličine gazdinstava u EU) pri čemu je više od polovine gazdinstava manje od 3 ha (poljoprivredne površine) [2]. Od ukupnog broja seoskih domaćinstava tek oko 25% je čisto poljoprivrednih [2], dok je u EU čisto poljoprivrednih gazdinstava skoro trećina. Od ukupnog broja poljoprivrednog stanovništva aktivno je 61% [2] od čega je gotovo 68% starije od 50 godina [2]. Prosečan broj aktivnih članova po jednom seljačkom gazdinstvu je ispod 1! [2].

Troškovi sredstava mehanizacije u Srbiji su značajno veći nego u razvijenim zemljama. Osnovni razlog je nedovoljna iskorišćenost mašina, a zatim velika prosečna starost mašina, koja za sobom povlači velike troškove zbog kvarova sredstava mehanizacije[2]. Osim toga, na visoke troškove sredstava mehanizacije na seljačkim gazdinstvima utiče usitnjenost gazdinstava i male površine parcela.

Sve napred izneto su faktori koji u većoj ili manjoj meri, direktno ili indirektno, utiču na dohodak gazdinstva.

Dohodak seljačkih gazdinstva se formira kao razlika između vrednosti proizvodnje i pripadajućih proizvodnih troškova pri čemu se vrednost proizvodnje izražava kao matematički proizvod prodatih količina proizvoda i njihovih tržišnih cena.

∑∑==

−⋅=k

1jjpip

n

1iip TCQD (1)

D - dohodak gazdinstva (din.) Qp - količina prodatih proizvoda (kg) Cp - tržišna cena proizvoda (din./kg) Tp - proizvodni troškovi (din.)

Polazeći od toga da je cilj gazdinstva da ostvari što veći dohodak (D), te da su troškovi primene sredstava mehanizacije ti koji vrše najveći uticaj na ukupne troškove proizvodnje (Tp), razmatra se struktura troškova primene sredstava mehanizacije.

Ostvareni obim korišćenja sredstava poljoprivredne tehnike kao element za donošenje ... 99

Za svakog seljaka je od posebnog značaja da zna troškove mašinskog rada i to za svaku mašinu posebno, bilo da je ekonomski opravdano da ima svoje mašine ili ne. To je podatak bez koga se ne mogu donositi validne odluke u procesu upravljanja gazdinstvom.

Svaki seljak mora da ima stalno na umu, da mašine koje poseduje, bez obzira da li ih koristi u toku godine ili ne, čine troškove koji opterećuju njegovu proizvodnju i utiču na cenu koštanja proizvoda. Ti troškovi su:

1. Troškovi amortizacije, tj vrednost koju mašina izgubi tokom upotrebe i zavisno od stepena korišćenja tehničkih sredstava mogu imati karakter stalnih ili promenljivih troškova;

2. Stalni troškovi, koji nastaju samom kupovinom mašine i obuhvataju četri komponente: amortizaciju, kamatu, smeštaj i osiguranje mašina. Stalni troškovi ne zavise od obima upotrebe mašine. Na godišnjem nivou će biti jednaki, za jednu mašinu, i kada ona radi svaki dan i kada ne radi uopšte (npr. zbog kvara, promene strukture proizvodnje, promene tehnologije i dr.);

3. Promenljivi troškovi, koji nastaju samo pri upotrebi mašine i obuhvataju tri komponente: gorivo, mazivo i održavanje mašine. Promenljivi troškovi direktno zavise od obima upotrebe (h, ha, t, km ...), i sa povećanjem obima upotrebe ovi troškovi obavezno rastu.

Troškovi amortizacije predstavljaju vrednost koju mašina izgubi tokom upotrebe odnosno vrednost koja se postepeno prenosi na dobijene proizvode tokom veka upotrebe mašina. Troškovi amortizacije su računske veličine tj. nemaju karakter novčanih izdavanja.

Izgubljena vrednost mašine zavisi od njene starosti (tehničko i tehnološko zastarevanje i destruktivno delovanje spoljne sredine na konstrukciju) i od obima upotrebe, jer se upotrebom mašina „troši“ tj. gube se fizičko-mehanička svojstva ugrađenih materijala, a usled habanja se gube projektovane dimenzije, oblik i geometrija sastavnih delova mašine.

Troškove amortizacije moguće je utvrditi metodom funkcionalne amortizacije ili metodom vremenske amortizacije, pa se prilikom utvrđivanja troškova amortizacije kao prvi korak nameće izbor metoda. Cilj je da se odabere onaj metod koji obezbeđuje najcelishodniji tok prenošenja vrednosti sredstava mehanizacije na proizvodne procese u toku veka njihove upotrebe.

Metod funkcionalne amortizacije polazi od toga da na vek upotrebe mašine presudan uticaj ima fizičko trošenje mašine koje je u direktnoj zavisnosti od obima upotrebe mašine. Zbog toga ovaj metod uzima u obzir ostvareni proizvodni učinak mašine i iznos godišnje amortizacije je srazmerna tom učinku. Visina godišnjih iznosa troškova amortizacije direktno je zavisna od ostvarenog učinka u pojedinim godinama korišćenja i menjaće se sa promenom visine ostvarenog učinka pa će zbog toga imati karakter varijabilnih (promenljivih) troškova.

Metod vremenske amortizacije ne uzima u obzir ostvareni proizvodni učinak nego polazi od toga da na vek upotrebe mašina dominantan uticaj vrše naučno-tehnički progres (zastarevanje mašine) i destruktivno dejstvo spoljne sredine. Shodno ovome, ukupna amortizaciona vrednost raspoređuje se po pojedinim godinama upotrebnog veka mašine, čime se dobijaju jednake godišnje amortizacione kvote. Zbog toga će ovako utvrđeni godišnji iznos amortizacije imati karakter fiksnih troškova.


Koji će se metod obračuna amortizacije primeniti može se odrediti pomoću izraza kojim se utvrđuje vrednost praga amortizacije:

nQq = (2)

q - prag amortizacije (h/god.) Q - projektovani obim upotrebe u toku veka korišćenja mašine (h) n - broj godina korišćenja mašine (god.)

Sve dok je stvarni ili planirani godišnji obim upotrebe mašine manji od praga amortizacije q, opravdano je pretpostaviti da je dužina njenog veka korišćenja vremenski uslovljena. U suprotnom, poveća li se godišnji obim korišćenja iznad praga amortizacije q, tada će preovladati uticaj fizičkog trošenja delova mašine na dužinu veka njenog korišćenja.

Poljoprivredne mašine generalno se karakterišu sezonskom primenom, a u Srbiji je izražen i nizak godišnji obim korišćenja. Osim toga, ubrzan razvoj u oblasti nauke, tehnike i tehnologije doveo je do toga da su intervali između pojave novih „generacija“ mašina sve kraći. U takvim uslovima, na dužinu veka njihove upotrebe presudan uticaj imaju faktori kao što su naučno-tehnički progres i donekle destruktivno dejstvo spoljne sredine, a ne fizičko trošenje. Uvažavajući ovo amortizacija se utvrđuje metodom vremenske amortizacije i ima karakter stalnih troškova.

nVVa no −= (3)

a - vrednost godišnje amortizacije (din./god.) Vo - nabavna vrednost mašine (din.) Vn - krajnja (likvidaciona) vrednost mašine (din.) n - planirani vek upotrebe mašine (god.)

Dakle, vrednost godišnje amortizacione kvote zavisi od nabavne vrednosti mašine, planiranog veka upotrebe (broja godina korišćenja) i njene krajnje vrednosti nakon otpisa.

Godišnja amortizaciona kvota

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.Godine korišćenja

Nab

avna

vre

dnos

t

Krajnja vrednost (likvidaciona)Vrednost na kraju 1. godine

Sl. 1. Grafički prikaz vremenske amortizacije


Stalni troškovi su zbir troškova 3 komponente: kamate, smeštaja i osiguranja mašina.

Troškovi kamata. Nabavka mašina se može vršiti na kredit, lizing ili za gotov novac. Pri nabavci mašine na kredit ili lizing, ceni mašine treba dodati i troškove koji se

plaćaju na ime kamata. Onaj ko se odluči za nabavku za gotov novac, sopstvenim sredstvima, treba da računa u troškove izgubljeni prihod koji bi ostvario na ime kamata pod pretpostavkom da je novac deponovao u banku.

Kamata je naknada koju dužnik plaća svom poveriocu za pozajmljena novčana sredstva. Drugim rečima, kamata predstavlja cenu korišćenja kapitala.

Izračunavnje kamate se može vršiti na više načina. Ovde će biti prikazano izračunavanje složene dekurzivne kamate sa intervalom ukamaćenja jedne godine.

n0n rCC ⋅= (4)

100p1r += (5)

0n CCI −= (6)

nIIn = (7)

C0 - glavnica (cena mašine franko gazdinstvo) (din) Cn - konačna vrednost (glavnica + kamata) (din) n - broj intervala ukamaćenja (broj godina otplate kredita) (god.) p - kamatna stopa (%) I - kamata (din.) In - godišnja vrednost kamate (din./god.)

Troškovi smeštaja proizilaze iz potrebe zaštite mašina od negativnog uticaja faktora spoljne sredine, tj. vremenskih nepogoda, niskih temperatura, direktnog sunčevog zračenja, pristupa domaćih životinja, glodara i drugog, neophodno je mašine smestiti u odgovarajući objekat kada se one ne nalaze u radu. Smeštajni objekti izazivaju troškove amortizacije, održavanja i osiguranja kao i troškove kamate na uložena finansijska sredstva u njihovu izgradnju.

Visina troškova smeštaja presudno zavisi od visine uloženih sredstava u njihovu izgradnju jer u strukturi troškova smeštaja imaju najveću vrednost i jer od njih zavisi i visina troškova kamata, osiguranja i održavanja. Uložena sredstva u izgradnju smeštajnog objekta mogu varirati u širokom opsegu zavisno od objekta (garaža, nadstrešnica, šupa i sl.).

Utvrđivanje godišnjih troškova smeštaja mašina može se izvršiti poznatim kalkulativnim postupkom uz primenu složenog kamatnog računa za utvrđivanje kamate:

( )( )( )

A

otnt

ii1ii1

i1VV

T

odn

n

nn

0

gA

++−+⋅+

⋅⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛

+−

=

∑ (8)

δ⋅⋅= mgAgm ATT (9)


TgA - prosečni godišnji troškovi po kvadratnom metru korišćenja objekta za smeštaj mašina (din./god./m2)

Vo - početna vrednost objekta za smeštaj mašina (din.) Vn - krajnja (likvidaciona) vrednost objekta za smeštaj mašina (din.) n - broj intervala ukamaćenja (broj godina otplate kredita) (god.) i - kalkulativna kamatna stopa (-) Σtod - procenjeni ukupni iznos troškova održavanja za smeštaj mašina u toku

veka njegovog korišćenja (din.) ot - prosečni godišnji iznos ostalih troškova korišćenja objekta za smeštaj

mašina (električna energija, voda, osiguranje itd.) (din./god.) A - površina objekta za smeštaj mašina (m2) Am - površina koju zauzima mašina (m2) δ - koeficijent zauzetosti površine (obuhvata manipulativne površine i površine

za pristup mašini) (-) Tgm - troškovi smeštaja mašine na godišnjem nivou (din./god.)

U slučaju kada se vrši procena troškova smeštaja sredstava mehanizacije, dakle kada se ne traži tačna vrednost već i približna zadovoljava postavljeni cilj, ona se određuje u intervalu 1 do 3% nabavne cene mašine. Pri tome značajnu ulogu imaju gabariti i visina cene mašine tako što će procene troškova smeštaja za mašine većih gabarita i nižih cena biti bliže gornjoj vrednosti (3%), a za mašine manjih gabarita i viših nabavnih cena, donjoj vrednosti (1%)

Troškovi osiguranja sredstava mehanizacije su izraz plaćene naknade za osiguranje sredstava mehanizacije od mogućih rizika (požara, loma i sl.) kod odabrane osiguravajuće ustanove. Iznos koji je osiguranik u obavezi da plati (premija osiguranja) čini deo troškova korišćenja sredstava mehanizacije.

Detalji o načinu osiguranja, proceni vrednosti koja se osigurava, stopama osiguranja, načinu utvrđivanja premija osiguranja, utvrđivanju otštete i dr. sadržani su u pravilima i tarifama osiguravajućih ustanova. Predstavnik osiguravajuće ustanove o ovome detaljno upoznaje potencijalnog osiguranika pre sklapanja ugovora o osiguranju.

Vrednost stalnih troškova je sada određena izrazom:

ogmns tTIaT +++= (10)

Ts - vrednost godišnjih stalnih troškova mašine (din./god) a - vrednost godišnje amortizacije (din./god.) In - godišnja vrednost kamate (din./god) Tgm- troškovi smeštaja mašine na godišnjem nivou (din./god.) to - vrednost premije osiguranja (din./god.)

Promenljivi troškovi su troškovi čiji se ukupni iznos menja sa promenom obima upotrebe sredstava poloprivredne mehanizacije. Tok promena varijabilnih troškova može biti proporcionalan promenama obima upotrebe mašina ali progresivan ili degresivan tj. brži ili sporiji od promene obima upotrebe mašina.

Promenljivi troškovi su zbir troškova 3 komponente: pogonskog goriva, maziva i održavanja mašina.

Troškovi pogonskog goriva se utvrđuju na bazi utrošene količine pogonskog goriva i njegove cene i predstavljaju njihov matematički proizvod.


Teoretski, utrošena količina goriva godišnje se proračunava na bazi poznatih karakteristika pogonskog motora i godišnjeg obima upotrebe traktora:

1000PQqQ Pn

gη⋅⋅

= (11)

Qg - utrošena količina goriva, godišnje (kg/god.) q - specifična potrošnja goriva (g/kWh) Q - godišnji obim upotrebe mašine (h/god.) Pn - nominalna snaga motora (kW) ηP - prosečan stepen korišćenja snage motora.

Specifična potrošnja goriva q, nije konstanta i zavisi od konstrukcije motora ali i za isti motor se menja u zavisnosti od režima rada. Proizvođači motora daju podatak o tome u kom režimu rada motora q ima najnižu vrednost. Svako odstupanje od toga izaziva povećanje specifične, a time i ukupne potrošnje goriva. Ovo ukazuje da ovako izračunat godišnji utrošak količine goriva može znatno da odstupa od stvarnog utroška pod uticajem rukovaoca, tj. njegove sposobnosti da radne operacije izvodi u adekvatnom režimu rada motora. Savremeni traktori su opremljeni odgovarajućim uređajima koji rukovaocima omogućuju da traktore koriste u najpovoljnijem režimu rada motora.

Sl. 2. Školjkasti dijagram traktorskog motora [4]

Drugi značajan element koji vrši bitan uticaj na racionalnu potrošnju goriva je izbor

odgovarajućeg agregata. On treba da bude takav da, s obzirom na vrstu tehnološke operacije, radni zahvat i konkretne uslove na parceli, omogući korišćenje traktora u optimalnom režimu rada motora.


Na osnovu ovako proračunate količine goriva i njegove cene loco gazdinstvo moguće je utvrditi troškove goriva za mašinu na godišnjem nivou:

ggg CQT ⋅⋅= γ (12)

Tg - troškovi goriva na godišnjem nivou (din/god.) Qg - utrošena količina goriva, godišnje (kg/god.) γ - specifična masa goriva (l/kg) Cg - cena goriva (din/l)

Navedena dva elementa mogu se smatrati pojedinačno najuticajnijima, a s obzirom na stanje sredstava poljoprivredne mehanizacije u Srbiji, a naročito na stanje na malim seoskim posedima i glavnim krivcima za prekomernu potrošnju goriva. Ne treba zanemariti i niz drugih činilaca koji spadaju u tehničko-tehnološki i organizacioni domen, u domen veličine gazdinstva, socio-ekonomske, posedovne ili starosne strukture itd. S jedene strane je obeshrabrujuće raznovrsnost i broj faktora koji doprinose prekomernoj potrošnji goriva dok je istovremeno ohrabrujuća činjenica da se na sve te faktore može delovati u smislu eliminisanja njihovih negativnih uticaja.

Troškovi maziva, kao i kod goriva, predstavljaju matematički proizvod godišnje utrošene količine maziva i cene maziva.

Količina utrošenog maziva na godišnjem nivou se određuje na bazi količine jednog punjenja, intervala zamene i godišnjeg obima upotrebe mašine. Podatke o količini i mestima punjenja, vrstama maziva i intervalima zamene proizvođač mašine saopštava korisniku kroz prateću dokumentaciju koja se isporučuje uz mašinu.

⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛++++= n

n

mn3

3

3m2

2

2m1

1

1mgodm C

Q...C

QC

QC

QQT

ττττ (13)

Tm - troškovi maziva na godišnjem nivou (din./god.) Qgod - godišnji obim upotrebe mašine (h/god.) Qm - količina jednog punjenja maziva (jedne zamene) (l) τ - interval zamene maziva (h) 1,2,3,...n - vrsta maziva (motorno, hidraulično, transmisiono, ...)

Kod savremenih mašina kvalitet i čistoća maziva sve više dobijaju na značaju. Zbog toga se propisani intervali zamene i vrste maziva postavljaju kao imperativ za ispravan rad mašina i za ostvarivanje predviđenih resursa sastavnih delova mašine.

Troškovi održavanja. Sastavni delovi sredstava mehanizacije su tokom upotrebe mašina u različitoj meri podložni fizičkom trošenju. Popravkom ili zamenom dotrajalih delova održava se ispravnost mašina u planiranom periodu njihovog korišćenja.

Sa uvođenjem sve većeg broja savremenih, visokoproduktivnih, i skupih mašina u proces primarne poljoprivredne proizvodnje, mašina koje se odlikuju visokim stepenom automatizovanosti i u koje je ugrađen veliki broj hidrauličnih, pneumatskih i elektronskih komponenti, težište tehničkog održavanja se pomera iz radionica gazdinstava ka servisnoj službi proizvođača mašina, odnosno njihovim prodajno-servisnim centrima. Ovi centri su opremljeni stručnim kadrovima i specijalizovanom opremom, a povezani su sa skladištima rezervnih delova proizvođača mašina. Takva organizacija im omogućuje da odgovore na sve zahteve korisnika mašina, a bolji su oni čiji je odziv brži i vreme intervencije kraće.


Kvalitet ugrađenih delova u savremene mašine i sve preciznije određivanje njihovih resursa utiče da je sve veći broj sklopova koji se servisno održavaju, što za sobom povlači povećanje vremena bezotkaznog rada mašine odnosno njene pouzdanosti.

Unapred propisani servisni intervali, njihovi sadržaji i cene omogućuju precizno određivanje troškova servisnog održavanja.

⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛++++=

n

n

3

3

2

2

1

1os

C...CCCQTττττ

(14)

Tos - troškovi servisnog održavanja na godišnjem nivou (din./god) Q - godišnji obim upotrebe mašine (h/god.) C - cena sevisnog održavanja (din) τ - servisni interval (h) 1,2,3,...n - vrsta servisa (prema sadržaju radnji)

Osim servisnih održavanja, koji prezimaju primat, i dalje se javlja potreba za korektivnim održavanjima zbog uticaja faktora koji se još uvek ne mogu u dovoljnoj meri kontrolisati. Među njima je svakako i ljudski faktor.

S obzirom da vrsta, obim i broj radova korektivnog održavanja jedne mašine se ne mogu unapred precizirati, to se i troškovi koji iz toga nastaju ne mogu tačno odrediti. Zbog toga se troškovi korektivnog održavanja mogu prognozirati, najbolje na osnovu iskustva.

Dakle, ukupni godišnji troškovi održavanja su zbir troškova servisnog i korektivnog održavanja:

kooso TTT += (15)

To - ukupni godišnji troškovi tehničkog održavanja (din./god.) Tos - troškovi servisnog održavanja na godišnjem nivou (din./god) Tok - troškovi korektivnog održavanja na godišnjem nivou (din./god.)

Vrednost promenljivih troškova je određena izrazom:

omgv TTTT ++= (16)

Tg - troškovi goriva na godišnjem nivou (din./god) Tm - troškovi maziva na godišnjem nivou (din./god.) To - ukupni godišnji troškovi tehničkog održavanja (din./god.)

a vrednost ukupnih troškova korišćenja sredstava mehanizacije izrazom:

vsu TTT += (17)

Tu - vrednost ukupnih troškova korišćenja mašine (din./god) Ts - vrednost stalnih troškova mašine (din./god) Tv - vrednost promenljivih troškova mašine(din./god)

Visina troškova, odnosno nivo ekonomske efektivnosti upotrebe sredstava mehanizacije presudno zavisi od ostvarenog obima njihovog korišćenja na gazdinstvu Utvrđivanje graničnog obima korišćenja mašina predstavlja utvrđivanje najmanje vrednosti godišnjeg obima korišćenja mašine koji je ekonomski isplativ

Granični obim korišćenja mašina se određuje na osnovu postavke da razlika između cene mašinskih usluga i varijabilnih troškova koji nastaju pri upotrebi sopstvene mašine, mora biti jednaka ili veća od stalnih troškova sopstvene mašine. U tom slučaju se stalni


troškovi sopstvene mašine pokrivaju iz razlike, pa je za gazdinstvo ekonomski opravdano da ima sopstvenu mašinu.

Tsvu RTC =− (18)

Cu - cena mašinskih usluga (din/h) Tv - vrednost promenljivih troškova (din./h) RTs - razlika za pokriće stalnih troškova (din./h)

Do podatka o graničnom godišnjem obimu upotrebe dolazi se na osnovu relacije:

grTs

s QRT

= (19)

Ts - vrednost godišnjih stalnih troškova mašine (din./god) RTs - razlika za pokriće stalnih troškova (din./h) Qgr - granični godišnji obim korišćenja mašine (h/god.)

odnosno,

grvu

s QTC

T=

− (20)

Ts - vrednost godišnjih stalnih troškova mašine (din./god) Cu - cena mašinskih usluga (din/h) Tv - vrednost promenljivih troškova (din./h) Qgr - granični godišnji obim korišćenja mašine (h/god.)

Kako se vrednost stalnih godišnjih troškova Ts, ne menja tokom veka mašine, dok su cene mašinskih usluga Cu, i promenljivi troškovi Tv, podložni promenama tokom vremena ali se njihov međusobni odnos uslovno može smatrati konstantom (naročito u stabilnim ekonomskim usovima), vlasnik gazdinstva može doneti ekonomski opravdanu odluku o isplativosti korišćenja sopstvene mašine ili korišćenja mašinskih usluga. Pri tome sagledava trenutne potrebe za radom mašine na sopstvenom gazdinstvu, planove za proširenje proizvodnje i mogućnosti pružanja usluga drugima. Ako ne može kroz te aktivnosti da ostvari najmanji godišnji obim upotrebe, onda će veći dohodak na gazdinstvu ostvariti kroz korišćenje mašinskih usluga.

ZAKLJUČAK

U uslovima tržišne ekonomije i otvaranja tržišta na globalnom nivou uz nezadrživ prodor poljoprivrednih proizvoda iz razvijenih zemalja Evrope i Sveta na naše tršište, neophodno je prilagođavanje poljoprivrednih subjekata novonastalim uslovima. U najnepovoljnijem položaju našla su se seoska domaćinstva, koja su i najbrojnija. Njihovo brzo prestrojavanje je imperativ dostizanja nivoa tržišne konkurentnosti i opstanka gazdinstva. Na tom putu prestrojavanja značajni, a možda i najznačajniji pomaci mogu se ostvariti podizanjem nivoa ekonomske efektivnosti upotrebe sredstava mehanizacije, odnosno snižavanjem troškova njihove primene. U tom smislu značajan podsticaj mora biti obezbeđen agrarnom politikom i odgovarajućim merama koje bi na različite načine doprinosile sagledavanju problema i iznalaženju efikasnog rešenja, naročito za seoska gazdinstva, uvažavajući specifičnosti svakog ponaosob.


LITERATURA

[1] Andrić, J. (1991): Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji, Poljoprivredni fakultet,

Beograd. [2] Božić, S., Tošić, M., Dolenšek, M., Sredojević, Zorica (2003): Tehničko-ekonomska

opravdanost mašinskih prstenova, Poljoprivreda i ruralni razvoj u Evropskim integracijama, simpozijum Agroekonomista sa međunarodnim učešćem povodom 40 godina Agroekonomskog odseka, Beograd, p.p. 401-409.

[3] Božić, S., Urošević, M. (2004): Proizvodni potencijali poljoprivrede Srbije i mašinski prstenovi Poljoprivredna tehnika, br. 1, p.p. 63-73.

[4] Martinov, M., et al. (2007): Moj traktor, Res Trade, Novi Sad. [5] Ranđelović, V. (2001): Ekonomika poljoprivrede i zadrugarstvo, Poljoprivreni fakultet,

Beograd, p.p. 262. [6] Vasiljević, Zorica., Subić, J. (2005): Ekonomski aspekti korišćenja poljoprivredne

mehanizacije u Srbiji, Poljoprivredna tehnika, 3/05, 123-131.

Rezultati istraživačkog rada nastali su zahvaljujući finansiranju Ministarstva za nauku Republike Srbije, Projekat broj 20012 - TR

ACHIEVED VOLUME OF USE AGRICULTURAL MECHANIZATION AS AN ELEMENT OF DECISION-MAKING IN ORGANIZING

MECHANIZED PROCESS ON AGRICULTURAL FARMS

Steva Božić, Dušan Radivojević, Rade Radojević Faculty of Agriculture - Belgrade

Abstract: The paper presents a method to be based on known economic laws made the decision making that provides increased levels of economic efficiency of use of agricultural mechanization. It is one of the basic tasks necessary precondition for achieving competitiveness in the market of agricultural products, as well as a necessary part of the transformation of rural economies in order to survive. Key words: agricultural techniques, the scope of use, effectiveness, costs.




tehniku

UDK: 631.331.1

ИСПИТИВАЊЕ ПРЕЦИЗНОСТИ СЕТВЕ КУКУРУЗА У ЗАВИСНОСТИ ОД БРЗИНЕ РАДА

СЕТВЕНИХ АГРЕГАТА

Бојана Миленковић, Саша Бараћ Пољопривредни факултет, Приштина - Зубин Поток

[email protected] Садржај: У мерама за повећање приноса кукуруза веома важно место заузима сетва. Правилним избором не само сетвеног агрегата већ и његовог режима рада утиче се на повећавање приноса кукуруза. У раду је приказивано испитивање два типа сејалица (механичке и пнеуматске) са по две варијанте, при чему је праћен њихов рад при различитим брзинама рада. Испитивања су обављена у агроеколошким условима Расинског округа, на типу земљишта псеудоглеј. Циљ испитивања је био да се утврди која ће од испитиваних сејалица дати најбиоље резултате при испитивању прецизности сетве, однносно броја појединачних места са три биљке и празних места.

На основу добијених резултата може да се закључи да је утицај брзине сетвених агрегата значајан на прецизност сетве кукуруза.

Кључне речи: сетвени агрегат, брзина кретања, прецизна сетва

1. УВОД

Традиција сејања, погодни природни услови као и потенцијал приноса и разноврсност употребе одредили су произвођаче за производњу кукуруза.

Тежња да се производи више, квалитетније и економичније условила је набавку техничких средстава неопходних за остваривање циљева.

Сам процес производње кукуруза, као најважније зрнасте културе у Србији, потпуно је механизован применом савремених машина од основне обраде до завршног процеса убирања и дораде.

Тако да производњу кукуруза не посматрамо само са биолошког аспекта већ и са аспекта расположиве технике.

Један од проблема који се јавља при сетви је прецизност сетве јер није важан само број биљака по хектару и и Виденовић и сар су дошли до резултата да су биљке поред празних места надокнадиле 35,58% приноса биљака које недостају, што значи да се 2/3 тог приноса губи и да празна места утичу на смањење приноса.

Бојана Миленковић, Саша Бараћ

110

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Огледно поље где су изведена експериментална проучавања представља део Расинског округа, који се одликује својим специфичним агроеколошким условима. У огледу је сејан средње рани хибрид НС-640 са задатим размаком 26 cm и бројем биљака по хектару 55000 bilj/ha.

Испитивања су вршена методом која је стандардна за проблематику прецизности сетве.

Испитивањем је обухваћено два типа сејалица (механичке и пнеуматске) са по две варијанте, при промени брзине рада (4 km/h, 6 km/h, 8 km/h, 10 km/h). Испитивање прецизности сетве се односи на појединачна, удвојена места, места са три биљке и празна места.

3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Прецизност сетве код испитиваних варијанти сејалица у зависности од њихове брзине кретања приказано је у табелама 1. и 2. при чему ЈЕ: М1 – механичка сејалица са хоризонталним сетвеним плочама (олт-скп-4) М2 – механичка сејалица са сетвеним апаратом у облику вертикалног цилиндра (ИМТ – 634,24) П1 – пнеуматска сејалица са усисним дејством (ИМТ – 634.454) П2 – пнеуматска сејалица са усисно потисним дејством (ACCORD)

Табела 1. Прецизност сетве испитаних сетвених агрегата

(појединачна, удвојена и места са три биљке)

Број места (% изниклих биљака) Појединачна места

(%) Удвојена места

(%) Места са три биљке

(%)

Брзина

кретања

km/h

Варијата

сејалице

2000 2001 X 2000 2001 X 2000 2001 X

4 6 8 10

М1

58 50,4 79,1 86,4

50,5 42,0 82,3 88,7

56,25 46,20 80,70 87,55

21,5 28,7 16,2 13,6

21,1 43,2 17,00 11,3

21,3 35,95 16,6 12,45

20,5 20,9 4,7 -

28,4 14,8 0,7 -

24,45 17,85 2,7 -

4 6 8 10

М2

60,4 80,4 83,2 89,1

59,6 78,4 82,0 90,0

60,0 79,40 82,40 89,55

19,4 18,0 16,8 10,9

16,7 14,0 18,00 10,00

18,05 16,00 17,4 10,45

20,2 2,6 - -

23,7 7,6 - -

21,95 5,1 - -

4 6 8 10

П1

94,8 93,6 98,0 97,4

95,6 98,3 98,8 98,3

95,20 95,95 98,4 97,85

3,4 6,4 2

2,6

3,7 1,7 1,2 1,7

3,5 4,05 1,6

2,15

1,8 - - -

0,7 - - -

1,25 - - -

4 6 8 10

П2

92,4 95,5 95,5 94,6

90,3 92,4 93,4 92,4

91,35 93,95 94,45 93,50

5,0 4,5 4,5 5,4

5,3 7,6 6,6 7,6

5,15 6,05 5,55 6,5

- - - -

- - - -

- - - -

Испитивање прецизности сетве кукуруза у зависности од брзине рада ...

111

Табела 2. Прециизност сетве (празна места) Празна места (%) Брзина

кретања km/h

Варијата сејалице 2000 2001 X

4 6 8

10

М1

9,0 18 35 40

8,5 13 40 45

8,75 15,5 37,5 42,5

4 6 8

10

М2

4,1 15 29 36

3,2 16 35 30

3,65 15,5 32 32

4 6 8

10

П1

3,0 1,9 2,1 3,5

2,1 2,0 1,6 4,7

2,5 1,95 1,85 2,6

4 6 8

10

П2

1,5 2,5 2,0 6,7

1,7 2,5 2,4 5,3

1,6 2,5 2,2 6

Анализом података из табела 1. и 2. уочавају се значајне разлике по питању

распореда биљака, односно прецизности биљака у зависности од брзине кретања испитиваних сејалица.

Највећи проценат појединачних места код сејалице П1 при брзини 8 km/h и износи (98,40%) док је мање појединачних места код сејалице М1 (46,20%) при брзини кретања 6 km/h.

Код анализе празних места може да се закључи да је највећи проценат празних места код сејалице М1 (42,50%) при брзини 10 km/h, а најмањи проценат празних места је код сејалица П1 и П2.

На основу података из табеле 1 код сејалице М1 проценат појединачних места је највећи код брзине 10 km/h (87,55%) и тај проценат се смањује са смањењем радне брзине и код брзине 6 km/h је 42,20%. Удвојених места је највише код сејалице М1 (21,1%) остварених при брзини од 4 km/h и тај проценат опада са порастом радне брзине као и проценат места са три биљке тако да при брзини од 10 km/h и нема места са три биљке.

Уколико се анализирају празна места код сејалице М1, може да се закључи да се са повећањем радне брзине уочава и повећање процента празних места тако да при брзини 4 km/h износи 8,75% и повећава се тако да код остварене брзине од 10 km/h износи 42,5%.

На основу добијених резултата о утицају брзине кретања сетвеног агрегата М2 запажа се да са повећањем радне брзине долази и до повећања процента појединачних места тако да при брзини од 10 km/h износи 89,55%.

Највише дуплих места код варијанте М2 је забележен при брзини од 4 km/h (18%). Код исте сејалице забележен је и известан проценат места са три биљке при брзини 4 km/h (21,95%) и при брзини 6 km/h (5,1%) и овај проценат изниклих


112

биљака са порастом брзине опада, док проценат празних места расте са порастом брзине тако да је најмањи проценат при брзини 4 km/h (3,65%), а при брзини 10 km/h (33%).

Најбољи резултати по питању процента појединачних места су забележени код сејалице П1 и П2, тако да проценат појединачних места код ових варијанти сејалица са порастом брзине расте са изузетком код брзине 8 km/h у односу на 10 km/h али је та разлика мала.

4. ЗАКЉУЧАК

На основу резултата истраживања, може да се закључи да прецизност сетве зависи како од типа сетвеног агрегата тако и од брзине кретања.

Веома начајан је избор одговарајуће машине и одговарајућег режима рада при коме се добијају најбољи и најстабилнији резултати.

На основу резултата испитивања може да се закључи да обе варијанте пнеуматских сејалица боље одржавају задате норме и при промени брзина рада у односу на механичке сетвене агрегате, и да је прецизност сетве са пнеуматским сетвеним агрегатима процентуално повољнија.

Највећи проценат појединачних места је остварен код сејалице П1 при брзини од 8 km/h и износи 98,4%. Најмањи проценат празних места је забележен код сејалица П1 и П2, док удвојена места су просечно најмање забележена код истих сејалица.

Што се тиче места са три биљке најповољнији резултати су забележени код сејалица П1 и П2, код сејалице П2 нису ни забележена места са три биљке.

Резултати о прецизности сетве јасно дају доказе да пнеуматске сејалице П1 и П2 боље одржавају задате параметре чак и при различитим радним брзинама

ЛИТЕРАТУРА

[1] Бркић, Д. и сар.: Утицај брзине прецизних сијачица на квалитет сетве и урод кукуруза. Саветовање Актуални задаћ механизације пољопривреде, Опатија, 1984.

[2] Јевтић Ц.: Кукуруз, 364 -366. Београд, 1986. [3] Мичић, Ј.: Пољопривредне машине и уређаји, 111-147 , Београд, 1989. [4] Старчевић, Љ., Латковић, Д., Маринковић, Б.: Производња кукуруза у Војводини

(прошлост, садашњост, будућност) Институт за ратарство и повртарство, Зборник радова 23: 227 – 240, Нови Сад, 1995.

[5] Старчевић, Љ., Латковић, Д.: Актуелна проблематика у технологији гајења кукуруза, Агрономски гласник 5-6, 17-22, Загреб, 1985.

Резултати истражиачког рада настали су захваљујући финансирању Министарства за науку, технологију и развој, Републике Србије. Пројекат „Унапређење и очување пољопривредних ресурса у функцији рационалног коришћења енергије и квалитета пољопривредне производње“. Евиденционог броја ТП 20076, од 25.06.2008.

Испитивање прецизности сетве кукуруза у зависности од брзине рада ...

113

INVESTIGATED PRECISION SOWING CORN DEPENDING

OF WORKING REGIME OF SOWING MACHINE

Bojana Milenković, Saša Barać Faculty of Agriculture, Priština - Zubin Potok

[email protected]

Abstract: On the many investigations t has been concluded of increase grain yield very important is sowing. Correct choise is not only the sowing machine, his way of work are important for increase grain yield.In this paper has been investigated two types of sowing machines (mechanical and pneumatic) with two variante. They have been tested with different working speed.The exsperiments were performed in optimal conditions of Rasina district area in tips soil pseudoglej.The aim of the search was to find which of tested machines will gain the best quality of precision sowing, number of one, two, three place of plants and place without plants.

On the bases of results we found that different working speed of sowing machines are very important for precision sowing.

Key words: sowing machine, working speed, precision sowing corn.


114




tehniku

UDK: 631.3

EFEKAT PRELASKA SA KONVENCIONALNE NA KONZERVACIJSKU OBRADU I SETVU PŠENICE,

SOJE, STOČNOG GRAŠKA I PASULJA

Stevan Isakov1, Lazar Marinković1, Đorđe Mišković2, Tomislav Protulipac2, Predrag Doroški2, Milenko Sindjić3

1Neoplanta a.d. Čenej, 2Masferg Agro d.o.o. Novi Sad, 3Pionir AD, Srbobran Sadržaj: U radu se prezentuje i analizira ostvareni rezultati na ogledima pšenice, soje, pasulja koji je postavljen radi utvrđivanja eksploatacionih, energetskih i ekoloških efekata u primeni konzervacijske obrade zemljišta direktne setve. U radu će se prikazati uporedo konvencionalna i konzervacijska setva navedenih kultura i analiza utroška radnih sati, goriva, prinosa, uporedne radne operacije dve različite koncepcije obrade zemljišta i setve.

Ključne reči: konzervacijska obrada,direktna setva, prinos,gorivo,energija ,radni sati.

1. UVOD

Poslednjih godina nizak prihod u proizvodnji ratarskih kultura postavljaju nove standarde u nabavci novih tehnologija i njihove opravdanosti kao i racionalizacija radnih operacija i mogućnosti ostvarivanja profita u proizvodnji ratarskih kultura. Fokus primene novih tehnologija u setvi žitarica je bio na redukciji radnih operacija, smanjenja broja primene radnih mašina, utroška radnih sati kao i novih standarda u očuvanju životne sredine i zemljišta prema strogim svetkim standardima u proozvodnji hrane.

U radu ćemo pokušati približiti konkretnim parametrima uštedu u konzervacijskoj obradi I direktnoj setvi, opravdati ovakvu tehnologiju .


Sejalica “VADERSTAD” model “Rapid 300 S” sa sledećim tehničko tehnološkim karakterisrikama:

- Sejalica namenje za sve uslove: - Setvu na pooranm zemljištu - Setva na malču - Direktna setva

S. Isakov, L. Marinković, Đ. Mišković, T. Protulipac, P. Doroški, M. Sindjić 116

Tehničke karakteristike: Parametri Vrednosti Širina radnog zahvata ( m ) 3 Transportna širina ( m ) 3 Transportna visina ( m ) 2,5 Broj ulagača 24 Međuredno rastojanje ( cm ) 12,5 Zapremina tovarnog koša ( ltr. ) 2900 Pritisak po ulagaču ( kg ) 115 Masa prazne mašine ( kg ) 3700 Dimenzija nagaznih točkova sa pneumaticima

740 x 175-15

Hidraulično sklopivi markeri DA Saobraćajna signalizacija DA Potrebna snaga traktora ( KS ) Od 160 do 220

Tehnološke karakteristike;

1. Pivot valjak na gredi sejalice čija je funkcija pokrivanje tragova točkova traktora i

nivelacija grede sejalice radi ostvarivanja što boljeg paralelogramskog praćenja setvenih sekcija.

Slika 1. Sejalica VADERSTAD RAPID 300 S Slika 2. Mehaničko doziranje semena

Sistem izuzimanja i distribucije semena iz

rezervoara za zrno je mehanički, sa elektro-nskom kontrolom rada svih ulagača.

2. Tanjirača sa dva reda diskova nezavisno ogibljenih sa diskovimo koji su konkavno postavljeni i nazubljeni po obodu diska. Prečnik diskova je 410 mm čija je funkcija mixovanje biljnih ostataka i ravnanje zemljišta.

3. Ravnjačka daska koncepirana je na bazi opružnih prstiju ojačanih čija je funkcija ravnanje zemljište pred ulaganje semena u zemljište.

Slika 3. Praćenje traga traktora sa

pivot valjkom

Efekat prelaska sa konvencionalne na konzervacijsku obradu i setvu . . . 117

4. Sistem direktne setve se ostvaruje preko diskosnih ulagača koji su ozubljeni po obodu. Pritisak na zemljište prilikom ulaganja je 115kg/ulagaču. Cilj diskosnog ulagača je da kroz pripremljeno zemljište (oranica, ili strnjište) proseče rastresit sloj i u zonu veće kompatibilnosti zemljišta uloži seme (pšenice, uljane repice, stočnog graška, soje, pasulja) u posteljicu.

Slika 4. Položaj semena nakon setve

Diskosni ulagači kao i tanjirača su izrađeni od visokokvalitetnih čelika koji su

termički obrađeni na 55 HRc što je i utisnuto na disku kao oznaka V 55. Svaki ulagač semena je nezavisno ogibljen i ovakvom koncepcijom setve je ostvaren cilj a to je konzervacija vlage i zaštita strukture zemljišta.

Oranje Direktna setva

Slika 5. Nicanje semena nakon setve

5. Predposlednja sekciju sačinjavaju nagazni točkovi. Svaki točak je paralelogramski vezan za diskosni ulagač. Jedan nagazni točak prati dva diskosna ulagača. Nagazni točkovi imaju funkciju da prilikom setve pritisnu zemljište i povećaju kontaktnu površinu između zrna i zemljišta i time obezbede kratko i ujednačeno vreme nicanja.

Ovakav vid konstrukcije mašina je proizveo visoko produktivnu tehnologiju setve bez limita. Ovakva tehnologija setve u ima primenu u svim tipovima i oblicima zemljišta:

− Posle oosnovne obrade − Malč setva − Direktna setva


Sejalica je primenjena na više tipova setve sa različitim vidom plodoreda i predsetvenih kultura. Ceo proces setve je praćen elektronskom kontrolom iz kabine traktora gde su se pratili svi parametri setve a putem hidraulične kontrole svaka setvena sekcija sa altima ponaosob.

Slika 6. Nagazni točkovi Slika 7. Paralelogramska veza

Priliom setve su se koristili nazubljeni sklopivi markeri i stalni tragovi čime smo

dobili maximalnu iskorišćenje radne površine i zakruživanje kvalitetne setve koja je dala pravilan raspored redova i broj biljaka po jedinici površine čime je stvoren uslov za kvalitetnu negu useva-prskanje, prihrana putem stalnih tragova. Ono što ističe ovu sejalicu i daje joj epitet velike produktivnosti je veliki rezervoar za zrno kapaciteta 2900 litara koji je instaliran iznad ulagača čime je težište mašine iznad ulagača što je geometrijski idealan raspored sila sejalice i ostvarenje navedenog pritiska po ulagaču.

Slika 8. Elektronska kontrola Slika 9. Punjenje sejalice

Cilj nabavke ovog tipa sejalice sa predsetvenom pripremom, u „Neoplanti AD“ je

bio promena setvene tehnologije, povećati procenat humusne materije u zemljištu, očuvati postojeću strukturu zemljišta i povećati njen kvalitet uz što manje finansijskih ulaganja i na kraju visokoproduktivna proizvodnja čime se dobija jeftin i kvalitetan proizvod na tržištu koje imaveliku konkurenciju pogotovo kada je reč o ratarskim kulturama.


3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Utrošak radnih operacija na direktnoj setvi pšenice: − Potrošnja goriva 63 ltr/j. m − Cena radnih operacija 15. 120 din/j. m

Utrošak radnih operacija sa klasičnom setvom pšenice: − Potrošnja goriva: 102 ltr/j. m − Cena radnih iperacija 20. 580,00 din/j. m

Tab 1. Utrošak radnih оperacija nа setvi pšenice sа sejalicom „VADERSTAD RAPID 300 S“

Radna operacija Ј. m. Dnev. norma Potrošnja ( l /ј. m. )

Cena din. / ј. m.

Prevoz mineralnog đubriva h 14 8 1. 080,00 Rasturanje min. đubriva hа 18 6 1. 480,00 Direktna setva pšenice hа 25 13 3. 360,00 Prevoz vode h 7 4 540,00 Prskanje pšenice hа 40 4 1. 790,00 Kombajniranje pšenice hа 25 22 5. 800,00 Prevoz Pšenice h 7 6 1. 070,00 Ukupno 63 15. 120,00

Tab 2. Utrošak radnih operacija nа setvi pšenice sa sejalicom za konvencijalnu setvu

Radna operacija Ј. m. Dnev. norma Potrošnja ( l / ј. m. )

Cena din. / ј. m.

Oranje 25cm hа 4 24 3. 180,00 Setvospremač hа 22 15 2. 280,00 Prevoz mineralnog đubriva h 14 8 1. 080,00 Rasturanje min. đubriva. hа 18 6 1. 480,00 Direktna setva pšenice hа 25 13 3. 360,00 Prevoz vode h 7 4 540,00 Prskanje pšenice hа 40 4 1. 790,00 Kombajniranje pšenice hа 25 22 5. 800,00 Prevoz Pšenice h 7 6 1. 070,00 Ukupno 102 20. 580,00

Potrošnja nafte u tabeli 1 je 63 litre po hektaru, cena goriva u vreme setve je iznosila

63,78 dinara, što ukupno iznosi 4. 018,14 dinara/ha. Potrošnja nafte u tabeli '2 је 102 litre po hektaru, cena nafte u vreme setve je

iznosila 63,78 dinara, što ukupno iznosi 6. 505,56 dinara / hа. Каda se saberu u tabeli 1 cena goriva i cene mašinskih operacija dolazimo do

podatka da je za proizvodnju pšenice kod setve sa sejalicom „VADERSTAD RAPID 300“ utrošeno 19. 138,14 dinara / hа.


Каda se saberu u tabeli 2 cena nafte i i cene mašinskih operacija dolazimo do podatka da je za proizvodnju pšenice kod setve sa sejalicom za konvencijalnu setvu utrošeno 27. 085,56 dinara / hа.

Repromaterijal koji je potrosen na parceli:. 1. Mineralno đubrivo NPK-15:15:15 кoličina 300 кg/hа cena mineralnog đubriva је

33,00 dinara, što ukupno iznosi 9. 900 dinara. 2. Mineralno đubrivo urea - 46% кoličina 150 кг/ха кg/hа cena mineralnog đubriva је

27,50 dinara, što ukupno iznosi 4. 125 dinara. 3. Pesticidi za tretiranje protiv korova iznose 300 dinara / ha. 4. Ukupan trošak repromaterijala iznosi 14. 325,00 dinara. 5. Zarada na prosečnom prinosu od 6. 000 кg i ako uzmemo u obzir prošlogodišnju cenu

od 12,00 dinara/kg, cеnа pšenice je 72. 000 dinara. 6. Ostatak prihoda kod setve sa sejalicom „VADERSTAD“ је 38. 536,86 dinara. 7. Ostatak prihoda kod setve sa sejalicom za konvencijalnu setvu jе 30. 589,44 dinara.

Kupovinom nove tehnologije i zasnivanjem konzervacijske obrade zemljišta i direktne setve „NEOPLANTA AD“ – Sektor Poljoprivreda – Čenej planirano je sledeći vid proizvodnje: 1. „VADERSTAD“ model „RAPID 300 S“- sejalice za strnine, (za sve tipove

zemljišta) 2. „VADERSTAD“ model „TOP DOWN 300“- multitiler za konzervaijsku obradu

zemljišta 3. „MASSEY FERGUSON“ model „MF 555“ 12 redna sejalica za direktnu setvu sa

diskosnim ulagačima semena i mineralnog đubriva

Tab. 3. Šema plodoreda za sezonu 2008 / 2009 / 2010

TROPOLJE POLJE I GODINA II GODINA III GODINA IV GODINA

I polje Soja pšenica kukuruz soja II polje kukuruz soja pšenica kukuruz III polje pšenica kukuruz soja pšenica

Planirane površine:

− I polje 377 ha − II polje 269 ha − III polje 266 ha − Ukupno 912 ha


Tab. 4. Pšenica

Konvencijalna setva Direktna setva Postojeća mehanizacija Broj radnih sati Broj radnih sati

Laki traktori 117 75 Srednji traktori 605 483 Teški traktori 117 125 Kombajn 39 39 UKUPNO 878 722 Časova po hektaru 3,8 2,93 Dubina setve : 6cm

Tab 5. Soja


Laki traktori 663 0 Srednji traktori 539 598 Teški traktori 429 216 Kombajn 91 91 UKUPNO 1722 905 Časova po hektaru 5,78 3,1 Dubina setve : 6cm

Tab 6. Uljana repica


Laki traktori 65 37 Srednji traktori 104 129 Teški traktori 71 41 Kombajn 26 26 UKUPNO 266 233 Časova po hektaru 4,71 3,82

Tab 7. Pasulj


Laki traktori 10 0 Srednji traktori 71 63 Teški traktori 28 20 Kombajn 19 19 UKUPNO 128 102 Časova po hektaru 3,91 3,12


Prema procenama i očekivanjima „NEOPLANTA AD“ – Sektor Poljoprivreda – Čenej očekuje ove godine prinos i to:

− Pšenica 6,5 tone na postrnoj setvi i 8,5t na direktnoj setvi na pooranom zmljistu (bez pripreme)

− Soja cca. 4 tone − Stočni grašak preko 3t (očekuje se deficit zbog korišćenja navodnjavanja i

obilnih padavina nakon navodnjavanja) − Pasulj - još uvek nije za procenu ali prema stanju useva obećava veliku rodnost

ako posluži vreme

4. ZAKLJUČAK

Iz priloženog se može videti da je razlika između dve setve je 7. 947,42 dinara / ha. Ako datu vrednost pomnožimo sa količinom zasejane površine, možemo zakljušiti da je ovakvom primenom nove tehnologije setve može doći do impresivnih rezultata koji ovu tehnologiju čine više nego isplativom i proizvedenu robu čini konkurentnom na tržištu.

Možemo zaključiti da je cilj koji je postavljen pred iskusne agronome poznatog poljoprivrednog proizvođača NEOPLANTA AD ostvaren.

Uvođenjem konzervacijskog tipa obrade zemljišta sa agronomsjke strane dobili smo:

− Konzervaciju vlage − Manje gaženje zemljišta, manji broj prolaza − Očuvanje strukture zemljišta − Nicanje soje, stočnog graška i pasulja u kratkom vremenskom periodu ako

uzmemo u obzir da kiše nije bilo u tom regioni preko 60 dana. − Povoljne vodo-vazdušne režime zemljišta i mehanička svostva − Ujednačeno nicanje − U periodu od narednih 5 godina eksploatacije očekujemo povećanje procenta

humusa.

Kao pogledamo sa agroekonomske strane računica kaže sledeće:

− Ušteda u radnim satima − Ušteda u semenu − Ušteda gorivu − Skraćivanje tehnološke linije proizvodnje.

Ako analizirate kolika je ušteda po hektaru sa konzervacijsom obradom zemljišta

prema sadašnjem kursu 1 eur = 94,00 din. dobijemo računicu da je ušteda po hektaru u komlet proizvodnji pšenice cca. Od 80 do 85 EUR.

Ako znamo da je u Vojvodini posejano oko cca. 300.000 ha pšenice i ako uzmemo ovakav tip poljoprivredne proizvodnje dolazimo do impozantne cifre od 25.000,000 EUR uštede u proizvodnji pšenice.


Uzimajući u obzir uštedu radnih sati po hektaru koja se kreće u dijapazonu od 0,76 do 2,5 h u proivodnji soje imamo sliku da u prizvodnji pšenice imamo uštedu u ranim satima od cca 228.000 radnih sati.

Plan za narednu sezonu je konzervacijska obrada zemljišta sa direktnom setvom i to sledećom tehnološkom linijom:

− Setva pšenice iza soje - direktna setva sa VADERSTAD Rapid 3m

Slika 10. Direktna setva VADERSTAD Rapit 300 S

− Setva soje iza kukuruza sa konzervacijskom obradom putem multitilera VADERSTAD Top Down 300 i setva sejalicom Rapid 300

Sl. 11 Multitiler VADERSTAD Top Down 300 Sl. 12. Sejalica VADERSTAD Rapid 300S

− Kukuruz iza pšenice - konzervacijskom obradom putem multitilera

VADERSTAD Top Down 300 i sejalicom za direktnu setvu Massey Ferguson 555 sa ulagačem mikrogranula.

Sl. 13. Setvena baterija Sl. 14. Setveno jezgro sejalice


Sl. 15. Diskosni ulagač mikrogranula Sl. 15 Sejalica za direktnu setvu Massey Ferguson 555

Iz priloženog možete sami doći do zaključka kolika je ušteda i isplativost

konzervacijske obrade zemljišta i direktne setve. Ovo je tek početak primene nove koncepcije obrade zemljišta i setve. U sledećem

broju ćemo objaviti rezultate primene komplet redukovane obrade zemljišta i direktne setve uskorednih i širokorednih kultura na ovom imanju.

Računica je rekla svoje,kulture već pričaju koliko je zarade po hektaru a NEOPLANTA AD se pozicionira na tržištu i spremna je za Evropu.

LITERATURA [1] Gullanme Dandre Vaderstad France, Mark Littleford Vaderstad, UK, Helene Oscarsson

Sweden 2009 god. „Keep zour soil growing“ VADERSTAD bilten. [2] Establishment solutions for your conditions, Vaderstad brošura 2009 god. [3] Tehnička dokumentacija VADERSTAD RDA 300 S. [4] Tehnička dokumentacija VADERSTAD Top Down 300. [5] Noydrovicky L, 2009 god. Poljoprivredni fakultet Novi Sad „Savremena poljoprivredna

tehnika“ Analiza efekata konzervacijske obrade na fizičke osobine zemljišta“. [6] Malinović N, Meši M, Anđelković S, Kostić M , 2009 god. ,Poljoprivredni fakultet Novi Sad,

Proizvodnja šećerne repe u konzervacijskoj obradi zemljišta. [7] Malinović N, Meši M, Turan J, 2007 god. Poljoprivredni fakultet Novi Sad, „Savremena

poljoprivredna tehnika “Efekti konvencionalnih i konzervacijskih tehnologija obrade i setve pšenice.

THE EFFECT OF TRANSITION FROM CONVENTIONAL

TO CONZERVATION TILLAGE ON SOWING WHEAT, SOYBEAN, FIELD PEA, AND BEAN

Stevan Isakov1, Lazar Marinković1, Đorđe Mišković2,

Tomislav Protulipac2, Predrag Doroški2, Milenko Sindjić3

1Neoplanta a.d. Čenej, 2Masferg Agro d.o.o. Novi Sad, 3Pionir AD, Srbobran Abstract: These paper presents and analyzes the rezults achieved in assays of production wheat, soybean, bean, wich is set to determine exploatation, energy and environmental efects of land use Conzervation tillage and direct seeding. The work will be displayed along side conventional and conservation planting these cultures of working hours,fuel, yield, comparative two diffrent conceptions of cultivation and sowing.

Key words: conzervation tillage, direct seeding, cultivation, working hours, fuel, yields.




tehniku

UDK: 631.1.017

NUMERIČKA SIMULACIJA TOPLOTNOG OPTEREĆENJA PLASTENIKA

Olivera Ećim-Đurić1, Predrag Milanović2, Tijana Marković1

1 Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2 IHTM - Institut za hemiju, tehnologiju i metalugiju,Beograd

Sadržaj: U radu je opisan postupak rešavanja parcijalnih diferencijalnih jednačina provođenja toplote u zidovima omotača objekta numeričkom diskretizacijom u cilju preciznog određivanja nestacionarnog temperaturskog polja u objektu. Numeričko rešavanje složenih jednačina prenosa toplote ima za cilj određivanje toplotnog ponašanja objekta uzimajući u obzir sve spoljne parametre, stohastički promenljive u vremenu, koji utiču na ponašanje objekta. Numerička simulacija plastenika pogodna je zbog relativno jednostavne geometrije objekta i manjeg broja zona (prostorija) unutar objekta. Postupak koji je objašnjen u radu primenjen je u pomoć programskog paketa radi lakšeg i bržeg računanja podataka.

Ključne reči: numerička simulacija, toplotno ponašanje objekta, nestacionarno temperatursko polje.

1. UVOD Definisanje temperaturskog polja u objektu zahteva spregu nestacionarnih procesa konvekcije, provođenja toplote i zračenja i jedan je od najsloženijih fenomena prostiranja toplote. Uprošćavanjem modela uvođenjem pretpostavke o stacionarnim fizičkim procesima koji se odigravaju unutar objekta nije moguće dobiti realnu sliku termičkog ponašanja, kao što nije moguće ni precizno određivanje potrošnje svih oblika energije i eventualno povećanje energetske efikasnosti objekta. Prednost dinamičkih simulacija u kojima se u svakom vremenskom trenutku određuju merodavni parametri (temperatura, relativna vlažnost, toplotni dobici i gubici objekta) na osnovu promenljivih parametara spoljašnje sredine ima za cilj precizno definisanje svih toplotnih tokova u objektu. Samo u ovakvom slučaju, unapređenje energetske efikasnosti objekta primenom obnovljivih izvora energije kao energenata daće adekvatne rezultate. Prednost numeričkih simulacija leži upravno u činjenici što se složene parcijalne diferencijalne jednačine prostiranja toplote ne moraju aproksimirati, već se njihovom linearizacijom dolazi do jednostavnog sistema jednačina u kojima su zastupljeni svi

Olivera Ećim-Đurić, Predrag Milanović, Tijana Marković 126

parametri uticajni za toplotno ponašanje objekta. Broj jednačina koje se formiraju zavisi od broja zona (prostorija) u objektu i slojeva zidova omotača objekta. Rešenja ovog sistema jednačina su temperature odgovarajućih slojeva zidova omotača objekta i temperatura vazduha u zoni (prostoriji). Nedostatak ovog metoda je veliki broj nepoznatih i jednačina koje se formiraju, u zavisnosti od broja zona i slojeva omotača objekta, pa je postupak rešavanja komplikovan i iziskuje računarsko rešavanje. Pretpostavke u kojima se u numeričkom rešavanju tolotnog opterećenja polazi su:

- zidovi objekta su neizotermski - prenos toplote između zidova omotača objekta i vazduha se odvija

kombinovanom konvekcijom - strujanje sa spoljne strane objekta je nestacionarno - fluid koji opstrujava objekat je viskozan i nestišljiv - zid objekta je homogen - materijal zida je izotropan - materijal zida ima konstantne termozifičke osobine - nema toplotnih izvora niti toplotnih ponora u zidovima

Plastenici i staklenici su objekti pogodni za ovakvu vrstu analize upravo zbog njihove relativno jednostavne geometrije i unutašnjeg prostora koji se u većini slučajeva može podeliti u dve ili tri zone. Glavnu ulogu u formiranju temperature u unutrašnjosti objekta ima propušteno sunčevo zračenje kroz trasparetni višeslojni omotač plastenika/staklenika koji se delom apsorbuje u samom omotaču, a najvećim delom prolazi u unutrašnjost gde se posle višestrukih refleksija u potpunosti apsorbuje.

2. MATEMATIČKI MODEL Pacijalna diferencijalna jednačina nestacionarnog provođenja toplote u zidovima omotača objekta

⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛∂∂

λ

ρ+

∂∂

λ

ρ

ρλ

=∂∂

+∂∂

21

2

222

2

122

2

121

2

2 xTT

czTT

ccz

TTxTT pp

p

(1)

analizičko rešenje nema u realnih slučajevima. Da bi se dobilo rešenje, sa sve površine zidova omotača objekta i podslojeve , jednačina mora da se diskretizuje i numerički rešava. Jedna od metoda za numeričko rešavanje jednačine je i metoda konačnih zapremina. Na Slici 1a prikazan je objekta koji se sastoji iz jedne zone uz prepotsavku da je omotač zida sastavljen iz jednog sloja Zid omotača se diskretizuje sa tri tačke kao što je prikazano na Slici 1b. Unutrašnji čvor je povezan sa ostalim unutrašnjim površinama zidova omotača (tj. unutrašnjim čvorovima svih ostalih površina) putem zračenja koje površine razmenjuju jedna prema drugoj, a sa čvorom vazduha putem konvekcije.

U slučaju da je zid omotača sastavljen iz više slojeva tada se mora diskretizovati svaki sloj zida, prema Slici 1b, što znači da za svaki sloj zida je potrebno definisati tri tačke u kojima će se postaviti granični uslovi i definisati prenos toplote. Svi spoljni uticaji se linearizuju kako bi se sveli na temperatursku razliku dve susedne površine, ili površine i vazduha unutar zone.

Numerička simulacija toplotnog opterećenja plastenika 127

a) b)

Slika 1. Shema obekta i zida omotača objekta

Jednačina se rešava integraljenjem od vremenskog koraka τ u kom se pretopostavlja da su sve temperature poznate do vremenskog koraka τ+Δτ. Implicitnom metodom aproksimacije, koja je bezuslovno stabilna, temperature elemenata omotača i fluida rešavaju se temperature u vremenskom koraku τ+Δτ, na osnovu graničnih uslova u istom vremenskom trenutku i temperatura svih elemenata omotača i fluida iz prethodnog vremenskog koraka. za tačnost rešenja, kao i brzinu konveregencije rešenja veoma bitan izbor početnih vrednosti temperatura.

Primenom diskretiyovane jednačine (1) za svaku površinu i vazduh unutar zone, dobija se sistem jednačina oblika:

CTA =⋅ (2)

gde je T matrica temperatura čvorova svake površine i fluida unutar kaviteta, A je matrica koeficijentata koji se dobijaju iz prethodnih jednačina, a C je matrica slobodnih članova sa desne strane jednakosti svake jednačine. Matrica se formira za vremenski trenutak ττ Δ+ , koeficijenti se određuju saglasno uslovima koji su ranije dati. Razvijeni oblik matrične jednačine (2) za sve površine zone prikazan je u izrazu (3)


19

18

17

16

15

14

13

12

11

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

3,6

2,6

1,6

3,5

2,5

1,5

3,4

2,4

1,4

3,3

2,3

1,3

3,2

2,2

1,2

3,1

2,1

1,1

654321

6,63,62,65,64,63,62,61,6

2,62,61,6

1,61,6

56,55,53,52,54,53,52,51,5

3,52,51,5

2,51,5

46,45,44,43,42,43,42,41,4

3,42,41,4

2,41,4

36,35,34,33,33,32,32,31,3

3,32,31,3

2,31,3

26,25,24,23,22,23,22,21,2

3,22,21,2

2,21,2

16,15,14,13,12,11,13,12,1

3,12,11,1

2,11,1

ggggggggggggggggggg

TTTTTTTTTTTTTTTTTTT

vrrrrrrdfbafffff

cbacb

dffbaffffcba

cbdfffbafff

cbacb

dffffbaffcba

cbdfffffbaf

cbacb

dffffffbacba

cb

un

g

=⋅

+

+

+

+

+

+

(3)

Matrične jednačine mogu se rešiti Gauss-ovom metodom eliminacije, počevši od prvog reda u svakoj matrici eliminacijom elemenata ispod glavne dijagonale.

3. MODEL ISPITIVANJA Model na kom je primenjen princip numeričkog rešavanja toplotnog opterećenja plastenika nalazi se uz magistralni put Šabac-Obrenovac u neposrednoj blizini reke Save. Plastenik je površine 4,2ha, orijentisan u pravcu istok-zapad prateći magistralni put. Omotač plastenika napravljen je od višeslojnih folija između kojih se konstantno uduvava vazduh koji se održava na nadpristiku. Plastenik se sastoji iz četiri celine:

- deo tehničkih prostorija za boravak radnika u kojima ne postoji sistem grejanja ili klimatizacije. Temperatura vazduha u ovom delu održava se samo na osnovu propuštenog sunčevg zračenja kroz kupolu krova i dodatno grejanje u kancelarijskom prostoru

- dve klima komore koje imaju zaseban sistem hlađenja i tehničko-tehnološki su odvojene od preostalog dela plastenika

- deo sa kontrolisanim uslovima za pripremu rasada u kome se tokom cele godine održavaju zadate vrednosti temperature, vlažnosti i nivoa osvetljenosti i u potpunosti je izolovanih od ostalih delova plastenika

- glavni deo objekta tj. zona gajenja biljaka u kojoj je postavljen sistem za grejanje geotermalnom vodom iz obližnjeg izvora.

Prema fiziološkim potrebama biljaka koje se gaje u plasteniku, optimalna temperatura tokom godine treba da se kreće u intervalu 18 – 20°C. Relativna vlažnost u delu za pripremu rasada treba da bude oko 50%, dok se u prostoru za uzgajanje povrtarskih kultura kreće tokom godine i do 90%, zbog dodatnog orošavanja biljaka u cilju smanjenja temperature u letnjem periodu. U glavnom delu plastenika za gajenje biljaka optimalna temperatura u zimskom periodu je 16 - 17°C; međutim u letnjem periodu temperatura vazduha ne bi smela da pređe 50°C (što se prihvata kao gornja granica normalnog fizioloških uslova gajenja biljaka).


Zadatak ispitivanja je određivanje toplotnog opterećenja zone gajenja biljaka i zone pripreme rasada tokom cele godine, na osnovu kog se dobijaju precizne vrednosti u potrebama za grejanjem i klimatizacijom objekta. Kako je u zoni gajenja biljaka postavljen sistem za grejanje geotermlanog vodom, simulacijom se mogu ustanoviti tačne potrebe objekta za toplotnom energijom, pa je moguće modeliranje crpljenja izvore geotermalne vode i dimenzionisanje sistema za skladištenje u vremenskim trenucima kada izvor nije u mogućnosti da obezbedi dovoljne količine vode. Kako u plasteniku ne postoji sistem klimatizacije u letnjem periodu numeričkom simulacijom se pre svega dobijaju časovne vrednosti temperature na osnovu kojih se mogu odrediti vršne vrednosti kritične za rast i razvoj biljaka. Ova pojava je takođe bitna i za prelazni period proleće i jesen, kada je moguće u unutrašnjosti plastenika postići visoke temperature usled izraženog intenziteta sunčevog zračenja propusštenog u unutrašnjost objekta. Na ovaj način moguće je modeliranje sistema za klimatizaciju i mehaničku ventilaciju koji ne postoje u objektu čime se umanjuje efikanost gajenja biljaka.

4. REZULTATI ISPITIVANJA Numerička simulacija toplotnog opterećenja plastenika s obzirom na veliki broj jednačina koje se dobijaju u modelu vršena je pomoću programskog paketa TNSYS, u kom se toplotno opterećenje objekata računa na ranije opisanom metodu. U cilju određivanja optimalnih vrednosti toplotnih dobitaka i gubitaka objekta, definisan je nulti model objekta u kom je prepostavljeno da u objektu nema ni jednog KGH sistema, izuzimajući iz ovog proračuna samo zonu sa klima komorama koja je zasebna celina. Promenljivi parametri spoljne sredine određeni su iz tipične meteorološle godine za datu lokaciju, koja je određena na osnovu prosečnih vrednosti iz desetogodišnjeg perioda. Časovne vrednosti temperature u zoni gajenja biljaka u nultom modelu prikazane su na Slici 2.

Slika 2. Časovne vrednosti temperature u zoni gajenja biljaka tokom godine u nultom modelu


Na osnovu ovih podataka što je ujedno i rešenje matrične jednačine (3), određeni su unaprećeni modeli u zavisnosti od postavljenje temperature vazduha u pojednim zonama. Na ovaj način moguće je za određenu temperaturu u zoni u zimskom i letnjem periodu odrediti potrebe za grejanjem i klimatizacijom. Temperatura vazduha u unpaređenim modelima varirala je u ovkiru donje i gornje granice ugodnosti biljaka kako bi se odredila vršna opterećenja. Na Slici 3 prikazane su časovne vrenosti potrebne toplote za grejanje u zoni gajenja biljaka za tu=18ºC, a na Slici 4 časovne vrednosti potrebne toploe za grejanje u zoni rasada za istu vrednost temperature

Slika 3. Časovne vrednosti toplote za grejanje u zoni gajenja, tu=18ºC

Slika 4. Časovne vrednosti toplote za grejanje u zoni rasada, tu=18ºC


Za letnji period karakterične su vrlo visoke vrednosti temperatura i relativnih vlažnosti u objektu. Na osnovu analize ponašanja objekta u periodu april – oktobar, usvojene vrednosti temperatura vazduha u zoni pripreme rasada je 33ºC, a u zoni gajenja biljaka 36ºC. Na Sliki 5 prikazane su časovne vrenosti potrebne toplote hlađenja zone ganjenja biljaka, a na Slici 6 časove vrednosti potrebne toplote hlađenja u zoni pripreme rasada.

Slika 5. Časovne vrednosti toplote hlađenja u zoni gajenja, tu=33ºC, ϕ=50%

Slika 6. Časovne vrednosti toplote hlađenja u zoni rasada, tu=33ºC, ϕ=50%


Rezultati ispitivivanja pokazuju da prednost numeričkih simulacija toplotnog ponašanja objekte leži u dobijanju časovnih vrednosti relevatnih pametara objekta. Pored temperature, moguće je određivanje relativne vlažnosti vazduha, prelaza toplote na unutašnjim i spolašnjim površinama zidova omotača, propuštenog sunčevog zračenja i sl. Časovne vrednosti toplotnih dobitaka i gubitaka određenih na osnovu promenljivih meteproloških podataka daju preciznijuu sliku o energetskim potrebama objekta, a za krajnji cilj imaju izbor i unanpređenje optimalnih sistema grejanja, klimatizacije i hlađenja objekta.

LITERATURA [1] **: ASHRAE Handbook – Fundamentals, 2001 [2] Abdel-Ghany Ahmed M., Kozai Toyoki: Dynamic modeling of the environment in a naturally

ventilated, fog-cooled greenhouse, Renewable Energy, Vol. 31, pp. 1521-1539, 2006 [3] Clarke J.A: Energy simulation in building design, Second edition, Butterworth-Heinemann,

2001 [4] Donnely John, Flynn Jim, Monagham Paul F.: Integration of energy simulation & ventilation

design tools via an object oriented data model, Renewable Energy, Vol. 5, pp. 1190-1192, 1994

[5] TRNSYS 15 Manual, University of Wisconsin – Madison Solar Energy Lab and the University of Colorado Solar Energy Applications Lab., 2003

[6] Ecim Olivera, Zlatanovic Ivan: The Air Layer Influence on Greenhouses Membrane Cover Heat Transmission, 6th International Symposium “Young People and Myltidisciplinary Research”, Timisioara, 2004

NUMERICAL SIMULATION OF GREENHOUSES HEAT LOAD

Olivera Ećim-Đurić*, Predrag Milanović**, Tijana Marković* 1Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun

2 IHTM- Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy, Belgrade

Abstract: The paper described the process of solving partial differential equations of heat conduction in the walls of the building envelope by numerical discretization in order to determine the precise unsteady temperature fields in the object. Numerical solution of complex equations of heat transfer is aimed at determining the thermal behavior of the object taking into account all the external parameters, stochastic variable in time, affecting the behavior of the object. Numerical simulation of the greenhouse is suitable for relatively simple geometry of the object and a small number of zones (rooms) inside the building. The procedure is explained in this paper is applied to the aid package for easier and faster calculation data

Key words: numerical simulations, thermal behavior of the object, unsteady temperature field.




tehniku

UDK: 631.4

UTICAJ FIZIČKIH OSOBINA MINERALNIH ĐUBRIVA NA EFIKASNOST APLIKACIJE

Milan Đević, Marija Božić, Zoran Mileusnić

Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected], [email protected], [email protected]

Sadržaj: Značaj mineralnih đubriva u savremenoj biljnoj proizvodnji kako u agrotehničkom i ekološkom pogledu aktuelizuje izbor i efikasno korišćenje tehnološko-tehnoloških sistema aplikacije. Dominantna praksa korišćenja čvrstih mineralnih đubriva (granulata) nameće celovitu analizu procesa mineralnih đubriva koji podrazumeva proizvodnju, manipulaciju i aplikaciju. Interakcija fizičko-mehaničkih svojstava mineralnih đubriva i tipa rasipača od presudnog je značaja za uspešnost primene ovih đubriva. Cilj ovog rada bila je analiza kvaliteta rada centrifugalnih aparata u kontekstu fizičko-mehaničkih osobina primenjenih đubriva. Ispitivanjem su obuhvaćena dva rasipača centrifugalnog tipa tokom predsetvene pripreme za setvu kukuruza.

Ključne reči: mineralna đubriva, fizičko-mehaničke osobine, tehničko-tehnološki sistemi aplikacije, centrifugalni rasipači.

1. UVOD

Intenziviranje poljoprivredne proizvodnje dovodi do iscrpljivanja zemljišta, pa mu se procesom primene hemikata poboljšavaju svojstva i utiče na sadržaj elemenata neophodnih za razvoj biljaka.

Hemijska sredstva kao nosioci važnih elemenata prisutna su u formi različitih mineralnih đubriva i koriste se u čvrstom, tečnom i gasovitom agregatnom stanju. Dominira praksa upotrebe čvrstih mineralnih đubriva i ista je uslovila kompleksnu analizu, koja ne podrazumeva samo aplikaciju, već i procese proizvodnje i manipulacije. U tu svrhu analiziraju se sve značajne osobine đubriva, kao što su veličina čestice, zapreminska masa, ugao trenja, statička i dinamička otpornost, terminalna brzina i koeficijent restitucije. Sve ove karakteristike utiču na proces aplikacije, koji je razmatran za najrasprostranjenije tipove rasipača: mehaničke i pneumatske.

Mineralna đubriva koja se upotrebljavaju u poljoprivrednoj proizvodnji poseduju određena svojstva, kao i svaki drugi poljoprivredni materijal. Poznavanje pre svega fizičkih osobina izuuzetno je značajno iz više razloga:

Milan Đević, Marija Božić, Zoran Mileusnić 134

− prilikom konstruisanja rasipača obavezno se polazi od osobina mineralnog đubriva koje se njime aplicira,

− radni organi mašine moraju biti projektovani tako da vode računa o eventualnim oštećenjima hemijskog sredstva,

− podešavanje i rukovanje mašinom uslovljeno je karakteristikama hemijskog sredstva.

Ovaj rad, s tim u skladu, ima za cilj da pokaže važnost interakcije između fizičko – mehaničkih osobina hemikata i tipa rasipača i uticaja iste na kvalitet aplikacije. Takođe, cilj je i da se pokaže u kakvom su međusobnom odnosu klimatski faktori i korišćeno sredstvo i kako njihova zavisnost utiče na sam proces. Podaci iz već postojećih teorijskih izvora dopunjeni su rezultatima poljsko – laboratorijskih ispitivanja, a sve u cilju analize uticaja karakteristika mineralnih đubriva na ravnomernost rasipanja.

2. MATERIJAL I METOD

U radu je data analiza kvaliteta rada rasipača mineralnih đubriva sa diskosnim uređajem za rasipanje. Ispitivanje je obavljeno na imanju "7.juli" u Jakovu, tokom predsetvene pripreme za kukuruz. Ispitivanje je vršeno prilagođenim metodom, razrađenim na Institutu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu

Za sakupljanje uzoraka radi ocene kvaliteta rada rasipača korišćene su standardizovane sabirne posude unutrašnjeg prečnika 10,5 cm postavljaju se širinom radnog zahvata na svakih 0,8 m. Uzorci sakupljeni u ovim posudama analizirani su sa aspekta osnovnih fizičkih osobina. Masa uzoraka merena je preciznom elektronskom vagicom sa tačnošću merenja ± 0,01g, dok je granulometrijski satav određen Vicon - ovim uređajem pod nazivom Greenland.

Analiza rada rasipača mineralnih đubriva podrazumevala je dva tipa centrifugalnih rasipača i to Vicon Rota Flow i RCW Agromehanika Kranj.

Vicon Rota Flow je nošeni rasipač mineralnog đubriva pogonjen priključnim vratilom traktora sa dva diska i šest lopatica na svakom. Rasipač se postavlja u horizontalan položaj tako da se pri radu đubrivo rasprostire u ravnomernom horizontalnom mlazu iznad parcele.

T e h n i č k i p o d a c i : Zapremina bunkera, l 2000 Zapremina bunkera pri nagibu 8 %, l 1785 Visina nasipanja, mm 1340 Širina bunkera, mm 2660 Masa prazne mašine, kg 505 Dijapazon količine rasipanja, kg/min 10-280 Kategorija priključaka na traktor II Broj obrtaja priključnog vratila, o/min 540 Širina zahvata, m 10 do 36

RCW je vučeni rasipač mineralnog đubriva slovenačkog proizvođača Agromehanika iz Kranja. Izuzimač mineralnog đubriva, koji vrši izuzimanje određene količine, dobija pogon preko lančanika od oslonog točka, dok sami diskovi dobijaju pogon od hidraulike

Uticaj fizičkih osobina mineralnih đubriva na efikasnost aplikacije 135

traktora. Rasipač se postavlja u horizontalan položaj tako da se pri radu đubrivo rasprostire u ravnomernom horizontalnom mlazu iznad parcele.

T e h n i č k i p o d a c i : Količina mineralnog đubriva u bunkeru 2 000 – 3 500 kg Širina radnog zahvata 10 – 20 m

Za svaki ispitivani rasipač izvršene su po tri probe, odnosno tri prolaza agregata i mereno je vreme za koje agregat pređe određeni put, kako bi se utvrdila brzina kretanja.

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Rezultati ispitivanja centrifugalnog rasipača mineralnog đubriva VICON RS – XL

Rasipač Vicon RS – XL ispitivan je prilagođenom metodom ispitivanja, razrađenom na Institutu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Kao što je već naglašeno, agregat je radio u operaciji predsetvene pripreme za setvu kukuruza. Zadata norma iznosila je 250 kg/ha. Radni zahvat je iznosio 16 metara. U toku ispitivanja izmereni su rezultati u tri prolaza agregata. Udaljenost između markera iznosila je 20 metara.

U tri prolaza izmerena su sledeća vremena: prva proba 5,7 s, druga proba 6,1 s i treća proba 6,1 s. Radna brzina je u prvom prolazu iznosila 12,63 km/h, dok je u drugom i trećem prolazu ona bila nešto manja, tačnije 11,8 km/h.

Vremenski uslovi su bili nepovoljni. Izmerena je temperatura od 23 ºC, a vlažnost vazduha iznosila je 40,9 %. Duvao je zapadni vetar, čija je maksimalna brzina dostizala 1,5 m/s.

Posude za uzorke mineralnog đubriva bile su postavljene duž čitave širine radnog zahvata. Bilo ih je dvadeset, odnosno rastojanje između svake susedne iznosilo je 0,8 metara.

Pošto su svi parametri izmereni i sakupljeni uzorci, pristupilo se laboratorijskom merenju. Na prvom mestu je izvršena granulometrijska analiza mineralnog đubriva primenjenog u ovoj operaciji. Uzeta su tri uzorka i za svaki od njih je utvrđen granulometrijski sastav. Dobijeni su sledeći rezultati:

− prvi uzorak – masa 85,5 g > 3.3 mm 0.7 g – 0,82 % > 2 mm 82,8 g – 96,84 % < 2 mm 2,0 g – 2,34 %

− drugi uzorak – masa 85,9 g > 3.3 mm 0,8 g – 0,93 %

> 2 mm 81,6 g – 95 % < 2 mm 3,5 g – 4,07 %

− treći uzorak – masa 85,8 g > 3.3 mm 0,8 g – 0,93 % > 2 mm 81,2 g – 94,63 % < 2 mm 3,8 g – 4,44 %.


Rezultati merenja ravnomernosti rada rasipača pokazali su sledeće vrednosti: ⋅ prva proba - srednja vrednost uzorka X

− = 1,285 g - standardna devijacija σ = 0,4564 - koeficijent varijacije Cv= 35,52% ⋅ druga proba - srednja vrednost uzorka X

− = 1,465 g - standardna devijacija σ = 0,5876 - koeficijent varijacije Cv= 40,11% ⋅ treća proba - srednja vrednost uzorka X

− = 1,385 g - standardna devijacija σ = 0,05131 - koeficijent varijacije Cv= 37,05 %.

Tab. 1 Distribucija đubriva, proba I

Uzorak 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 g 0,8 0,7 1,3 1,0 1,1 0,6 0,7 1,5 1,3 1,5

Smer rasporeda posuda → , smer kretanja agregata ↑ Uzorak 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

g 2,3 2,2 1,2 1,1 0,8 1,6 1,6 1,7 1,5 1,2

0

0,5

1

1,5

2

2,5

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Masa uzorka (g)

Broj uzorka

Graf.1 Ravnomernost rada rasipača u prvoj probi

Tab. 2 Distribucija đubriva, proba II

Uzorak 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 g 0,8 1,0 0,5 0,9 0,4 1,6 2,1 1,9 1,3 1,7

Smer rasporeda posuda←, smer kretanja agregata ↓ Uzorak 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

g 1,5 1,5 2,3 2,2 1,9 1,9 1,6 1,0 2,4 0,8


0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Masa uzorka (g)

Broj uzorka

Graf.2 Ravnomernost rada rasipača u drugoj probi

Tab. 3 Distribucija đubriva, proba III

Uzorak 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 g 0,5 0,7 1,4 1,6 1,1 0,9 0,7 0,7 1,1 1,5

Smer rasporeda posuda → , smer kretanja agregata ↑ Uzorak 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

g 1,9 1,7 2,4 2,2 1,9 1,7 1,4 1,1 1,7 1,5

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Masa uzorka (g)

Broj uzorka

Graf.3 Ravnomernost rada rasipača u trećoj probi

Analiza dobijenih vrednosti, pre svega koeficijenta varijacije koji se kreće između

35 i 40 % ukazuje na nešto lošiji kvalitet rada rasipača centrifugalnog tipa proizvođača VICON. Veličina granula ne varira mnogo, odnosno veliki procenat je iste veličine (prečnika između 2 i 3,3 mm). Ipak, intenzitet vetra je bio pojačan, a površina zemljišta nije bila ravna, što je znatno uticalo na neravnomernost rasipanja mineralnog đubriva. Cv je veći u drugoj probi u odnosu na prvu i treću, upravo zbog pravca duvanja vetra, koji je u drugoj probi imao direktno dejstvo na rasipač.


Rezultati ispitivanja centrifugalnog rasipača mineralnog đubriva RCW Agromehanika Kranj

Rad rasipača RCW ispitivan je istom prilagođenom metodom kao i VICON. Na

radnom zahvatu od 12 metara bilo je postavljeno 15 posuda unutrašnjeg prečnika 10,5 cm. Zadata norma je iznosila 250 kg/ha. Zabeleženi su rezultati u tri prohoda agregata. Izmerena su sledeća vremena: prva proba 5,5 s, druga proba 5,8 s i treća proba 6,0 s.

Radna brzina je u prvom prolazu iznosila 13,09 km/h, u drugom 12,41 km/h dok je u trećem prolazu ona bila nešto manja, tačnije 12 km/h.

Vremenski uslovi su bili povoljni. Izmerena je temperatura od 23 ºC, a vlažnost vazduha iznosila je 40,9 %. Duvao je zapadni vetar, čija je maksimalna brzina dostizala 1,5 m/s.

Rezultati merenja ravnomernosti rada rasipača pokazali su sledeće vrednosti: ⋅ prva proba - srednja vrednost uzorka X

− = 1,833 g - standardna devijacija σ = 0,7360 - koeficijent varijacije Cv= 40,15 %

⋅ druga proba - srednja vrednost uzorka X

− = 1,98 g - standardna devijacija σ = 0,9347 - koeficijent varijacije Cv= 47,21 %

⋅ treća proba - srednja vrednost uzorka X

− = 1,8 g - standardna devijacija σ = 0,8509 - koeficijent varijacije Cv= 47,27 %.

Tab.4 Distribucija đubriva, proba I

Uzorak 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

g 0,8 1,1 1,3 1,5 1,8 2,1 2,8 3,2 2,5 2,8 2,1 2,1 1,4 1,2 0,8

Smer rasporeda posuda → , smer kretanja agregata ↑

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Masa uzorka (g)

Broj uzorka

Graf.4 Ravnomernost rada rasipača u prvoj probi


Tab.5 Distribucija đubriva, proba II Uzorak 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

g 0,4 0,8 1,7 2,2 2,6 2,3 2,8 3,4 3,1 2,8 2,4 2,7 1,3 0,7 0,5 Smer rasporeda posuda←, smer kretanja agregata ↓

00,5

11,5

22,5

33,5

4

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Masa uzorka (g)

Broj uzorka

Graf 5. Ravnomernost rada rasipača u drugoj probi

Tab.6 Distribucija đubriva, proba III

Uzorak 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

g 0,5 0,8 1,8 2,0 2,1 2,6 2,8 3,3 2,6 2,2 2,1 1,8 1,2 0,7 0,5 Smer rasporeda posuda→, smer kretanja agregata ↑

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Masa uzorka (g)

Broj uzorka

Graf.6 Ravnomernost rada rasipača u trećoj probi

Rasipač RCW radio je u istim uslovima kao i prethodni, pa je koeficijent varijacije i

u ovom slučaju nije bio zadovoljavajući i ukazao na nedovoljno kvalitetnu distribuciju. Površina zemljišta nije bila ravna, a i jačina vetra sa zapada je uticala na veliku neravnomernost i visok koeficijent varijacije, koji je prešao 40 %. Granulometrijski sastav đubriva bio je homogen, odnosno najveći procenat čestica je bio iste veličine. Međutim, na neravnomernost je upravo uticalo i to što su čestice bile malog prečnika, pa


je vetar uticao na neravnomernu raspodelu đubriva. Sama konstrukcija ovog rasipača takođe je uticala na kvalitet distribucije. RCW je stariji tip mašine, teže se podešavaju parametri diska i doziranje đubriva koje dospeva na isti.

4. ZAKLJUČAK

Fizička svojstva mineralnih đubriva su veoma važan faktor, koji ima veliki uticaj na kvalitet aplikacije. Ali, ne samo to. Njihove karakteristike utiču i na procese transporta, skladištenja, kao i izbora tehničkog sistema kojim će se izvršiti distribucija.

Savremena biljna proizvodnja zahteva sve veću kvalitativnu primenu mineralnih đubriva i pridaje značaj njihovoj upotrebi u svim vidovima biljne proizvodnje. Upravo iz tog razloga vrše se sve detaljnija ispitivanja osobina hraniva, jer je dokazan njihov uticaj na kvalitet operacija.

Saznanje da mineralna đubriva usled neadekvatne primene mogu izazvati velike ekonomske štete u procesu proizvodnje, ali prvenstveno štetu po zdravlje ljudi, uticalo je na povećano interesovanje za proučavanje ovog problema. Sama ravnomernost rasipanja se detaljno proučava i ispituje, a same procedure su propisane standardima. Jedan od njih je ASAE S 341.2, koji su proizvođači koistili za ispitivanja centrifugalnih rasipača.

Nauka i tehnika su otišle dalje, pa se pored zemaljskih sistema aplikacije uvode i savremene tehnologije, kao što je primena GPS sistema i sistema senzora kontrole, koji su pokazali izuzetne rezultate, smanjili gubitke i opravdali ulaganja. Ovi sistemi su glavni deo precizne poljoprivrede, koja sve više zaživljava, a sve u cilju što kvalitetnije proizvodnje.

LITERATURA

[1] ASAE Procedure for measuring distribution uniformitz and calibrating granular broadcast spreaders. ASAE Standard S341.2, 1998.

[2] Standard ASAE 343.1, 1998. [3] Đević, M. (1992): Fizičke osobine mineralnih đubriva i njihov uticaj na kvalitet aplikacije,

Zbornik skupa POT, Lepenski Vir [4] Đević, M., Miodragović, R. (1996) : Preconditions for balanced distribution of solid

fertilizers, Review of Research Words at the Faculty of agriculture, Vol.41, No 1, [5] Džamić, R., Stevanović, D. (2000): Agrohemija, Poljoprivredni fakultet, Zemun [6] Hofstee, J.W. (1992): Handling and spreading of fertilizers: Part 2, Physical properties of

fertilizer, measuring methods and data. Journal of Agricultural Engineering Research, 53: 141-162

[7] Hofstee, J.W. (1995): Handling and spreading of fertilizers: Part 5, the spiming disc tzpe fertilizer spreader. Journal of Agricultural Engineering Research, 62: 142-162

[8] Hofstee, J.W. and Huisman W. (1990): Handling and spreading of fertilizers: Part 1, Physical properties of fertilizer in relation to particle motion. Journal of Agricultural Engineering Research, 62: 9-24.

[9] Mićić, J., Ercegović, Đ., Novaković, D., Đević, M., Oljača, M., Radivojević, D., Božić, S. (1997): Savremena poljoprivredna tehnika u biljnoj proizvodnji, Poljoprivredni fakultet, Zemun


[10] Standard ISO 5690/2, 2000. [11] Kovačević, D. (2003): Opšte ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Zemun [12] Milojić, B. (1991): Ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Zemun [13] Mićić, J. (1990): Poljoprivedne mašine i uređaji, Poljoprivredni fakultet, Zemun [14] Miodragović, R. (1993): Problemi aplikacije mineralnih đubriva (diplomski rad),

Poljoprivredni fakultet, Zemun [15] Mirković, S. (2003): Savremeni rasipači mineralnih đubriva (diplomski rad), Poljoprivredni

fakultet, Zemun [16] Vojvodić, M. i saradnici (1992): Mehanizacija poljoprivredne proizvodnje i mehanizacija u

biljnoj proizvodnji [17] www.vicon.com [18] www.agromehanika.com

Rezultati istraživačkog rada nastali su zahvaljujući finansiranju Ministarstva za nauku, Republike Srbije, Projekat ''Unapređenje i očuvanje poljoprivrednih resursa u funkciji racionalnog korišćenja energije i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje'', evidencionog broja TR-20076, od 25.06.2008.

INFLUENCE OF PHYSICAL PROPERTIES OF FERTILIZER ON SPREADERS WORKING QUALITY

Milan Djević, Marija Božić, Zoran Mileusnić

Faculty of Agriculture, Belgrade [email protected], [email protected], [email protected]

Abstract: Proper choice and efficient utilization of various technological-technical application systems still has a significant importance concerning ecology, energy and economy in agriculture. Due to the predominant practice of using granulated mineral fertilizers an analysis of mineral fertilizer processing including its production, manipulation and application was made. Physical and mechanical characteristics of mineral fertilizers and fertilizer reaction with the application systems are of outmost importance in fertilizer application system choice. Successful utilization of mineral fertilizers predominantly depends upon the interaction between mineral fertilizers physical-mechanical characteristics and the appropriate type of spreader.

The aim of this paper was to analyze working quality of two centrifugal spreaders in relation to physical properties of applied fertilizers in the conditions of seed-bed preparation for corn seeding.

Key words: fertilizers, physical properties, technical – technology application systems, fertilizer disk spreaders.




tehniku

UDK: 633:631.583

GAJENJE OZIME PŠENICE U MONOKULTURI

I DVOPOLJNOM PLODOREDU

Željko Dolijanović, Dušan Kovačević, Snežana Oljača, Nebojša Momirović

Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun Sadržaj: U dosadašnjim ispitivanjima uticaja plodoreda na prinos zrna ozime pšenice ustanovljeno je da su prinosi najviše varirali pod uticajem meteoroloških uslova. Zbog toga je u ovom radu ispitivan uticaj zimskih, prolećnih i ukupnih padavina na prinos zrna ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu. Istraživanja se odnose na petnaestogodišnji period (1991/92-2005/06. godine) na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta «Radmilovac». Tip zemljišta na kome je gajena sorta ozime pšenice Pobeda, u uslovima prirodnog vodnog režima je izluženi černozem.

Na osnovu statističke analize dobijenih rezultata, metodom analize varijanse, došlo se do zaključka da su prinosi ozime pšenice u ispitivanim godinama bili statistički značajno različiti. Na osnovu korelacione i regresione zavisnosti dobijenih prinosa zrna ozime pšenice od količine prolećnih, zimskih i ukupnih padavina ustanovljeno je da sa povećanjem količina zimskih padavina prinos zrna se smanjuje, posebno u monokulturi. Međutim, sa povećanjem količina prolećnih i ukupnih padavina prinos zrna pšenice se povećavao u oba ispitivana sistema gajenja. To znači da u ispitivanom području (centralna Srbija) uglavnom ima dovoljno padavina u zimskom periodu i svako povećanje količina može smanjiti prinos zrna ili čak ugroziti proizvodnju pšenice. Dakle, razlog nižih prinosa zrna ozime pšenice u ispitivanom području su uglavnom nedostatak padavina u prolećnem periodu, kada je biljkama voda i najpotrebnija.

Ključne reči: pšenica, monokultura, dvopoljni plodored, padavine, prinos zrna.

1. UVOD Dugoročni eksperimenti su vodeći indikatori održivosti i služe kao rani sistemi upozorenja za otkrivanje problema produktivnosti useva u budućnosti (Berzsenyi et al., 2000). Najvažnija karakteristika intenzivne ratarske proizvodnje, posebno značajnih vrsta kao što je pšenica, jeste stabilnost prinosa. Za održavanje stabilnosti prinosa postoji više faktora, kao što su povećana ishrana, posebno azotom, održavanje strukture zemljišta, podsticanje mikrobiološke aktivnosti, pre svega korisnih mikroorganizama, kontrola korova, smanjenje pritisaka i učestalost bolesti i štetočina i poboljšanje dostupnosti vode biljkama. Mnogi od ovih faktora mogu se rešiti pravilnom smenom

Željko Dolijanović, Du[an Kovačević, Snežana Oljača, Nebojša Momirović 144

useva u vremenu i prostoru, tj. plodoredom, jer gajenje useva u monokulturi i sa primenom odgovarajućih agrotehničkih mera ne može dovesti do održavanja stabilnosti a ni kvaliteta prinosa gajenih biljaka. Tako, trenutno, ni količina hemijskih đubriva ni pesticida u monokulturi ne može u potpunosti da kompenzuje efekte plodoreda (Murphy and Lemerle, 2006). Razvoj korova u gajenju biljnih vrsta uglavnom predstavlja odgovor na ljudske aktivnosti u agroekosistemu, pre svega primenu neadekvatnih sistema gajenja, kao što je monokultura.

Osnova kontrole korova u gajenju vrsta jeste da proizvođač mora da razvije pristup upravljanju tako što korove posmatra kao zajednicu a ne kao pojedinačne vrste. Tako dolazi do strategije upravljanja korovima koje su i ekonomski i ekološki zadovoljavajuće i za proizvođača i za društvo u celini.

Pored korova, na smanjenje prinosa zrna ozime pšenice u monokulturi, a i u plodoredima, veoma značajan uticaj imaju i količine i raspored padavina, posebno u toku vegetacionog perioda. Negativan uticaj nedostatka padavina na prinos ne može se ublažiti ni pojačanom primenom đubriva, posebno u monokulturi, što pokazuju rezultati Debreczeni-a et al., 2006., koji su ustanovili postojanje zavisnosti prinosa zrna ozime pšenice iako je primenjena agrotehnička mera đubrenje. Dugogodišnja monokultura, posebno u uslovima suše prouzrokuje brojne probleme u poljoprivrednoj proizvodnji ozime pšenice, pa je neminovno uključenje ovog useva u plodorede sa većim brojem polja (tropoljni, četvoropoljni i sl.) (Dolijanović i sar., 2008).

U uslovima nedostatka padavina tokom vegetacionog perioda ozime pšenice, što je sve češći slučaj u uslovima Srbije, cilj ovog rada jeste da se ispita kakav je uticaj zimskih, prolećnih i ukupnih padavina na prinos zrna ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu.

2. MATERIJAL I METODE RADA Ogledi sa plodoredima na oglednom školskom dobru „Radmilovac“, Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, su ponovo uspostavljeni 1992. godine, a traju i danas. Pored gajenja najvažnijih ratarskih useva u monokulturi, na zemljištu tipa izluženi černozem, zastupljeni su sledeći plodoredi:

− dvopoljni plodored: ozima pšenica i kukuruz − tropoljni plodored: kukuruz, soja, ozima pšenica. − četvoropoljni plodored: ozima pšenica, kukuruz, jari ječam+crvena detelina i

crvena detelina − šestopoljni plodored: kukuruz, suncokret, ozima pšenica, soja, jari ječam+crvena

detelina i crvena detelina Veličina jednog polja pravougaonog oblika iznosi 975 m2 (širina 15 m i dužina 65 m). Na svim plodorednim poljima i polju za monokulturu obrada zemljišta je vršena blagovremeno u svim godinama, na dubini od 20 cm. Sorta ozime pšenice koja je poslužila kao objekat ispitivanja je Pobeda. Posle duboke obrade u jesen obavljeno je tanjiranje. Setva je u svim godinama obavljena u optimalnom roku za ispitivano područje, odnosno tokom oktobra meseca. Setva je obavljena mašinskim sejalicama. Prilikom setve obezbeđeno je 650 klijavih zrna po m2. NPK đubriva nisu primenjivana, a u toku vegetacije ozime pšenice obavljeno je jedno prihranjivanje KAN-om ili URE-om

Gajenje ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu 145

u periodu od 05-20 februara u količini 300 kg KAN-a po ha (oko 75 kg čistog hraniva N), odnosno 200 kg URE-e (oko 130 kg čistog hraniva N). Za suzbijanje korova u monokulturi korišćen je herbicid Monosan herbi specijal u količini od 3 l/ha. Žetva pšenice je obavljena u punoj zrelosti. Prinos zrna u monokulturi i ispitivanom plodoredu odredili smo u momentu žetve, a kasnije obračunali na 14% vlage. Za ispitivanje zavisnosti kao i promene prinosa zrna ozime pšenice od padavina, korišćen je statistički paket Statistica V5.5 odnosno metoda korelacione i regresione analize. Na osnovu linearnog regresionog modela (ŷi=a+b*xi), određena je prosečna promena (povećanje ili smanjenje) prinosa zrna pšenice (zavisno promenljiva-yi) u zavisnosti od padavina (nezavisno promenljiva xi).

Testiranjem značajnosti regresionog modela (H0:ß=0 protiv Ha:ß#0) ustanovljeno je postojanje statistički značajne promene prinosa u zavisnosti od padavina. Zavisnost prinosa od padavina je određena koeficijentom proste linearne korelacije (r).

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA

Podaci o prinosu zrna ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu, kao i količine zimskih, prolećnih i ukupnih padavina u ispitivanom periodu, prikazani su u tabeli 1. Prosečna količina padavina za ispitivani period od 563,9 mm uglavnom nije dovoljna za postizanje optimalnih prinosa, jer pšenica se može uspešno gajiti u rejonima sa ukupnom godišnjom količinom padavina od 650 do 750 mm i njihovim povoljnim rasporedom u toku vegetacionog perioda (Glamočlija, 2004). Nedovoljna količina padavina, posebno u prolećnim mesecima, uvek se negativno odražavala na prinos zrna, posebno u monokulturi. Ovakva tendencija se naročito primećuje u drugom delu ispitivanog perioda, što je logična posledica ispoljavanja negativnih efekata monokulture. Prosečan prinos u ispitivanom periodu u monokulturi iznosio je 3820 kg/ha, što je značajno više od prinosa koje su dobili Dolijanović i sar., 2008., u periodu od 2001/02 do 2006/07. godine na istom lokalitetu, a razlog su viši prinosi zrna u početku trajanja monokulture. Brojna istraživanja su pokazala da se gajenjem pšenice u monokulturi prinos značajno smanjivao u poređenju sa plodoredima, čak i najprostijim smenjivanjem kukuruza i pšenice u dvopoljnom plodoredu (Dalal et al., 1998, Gan et al., 2003.). Prinos zrna ozime pšenice u tridesetogodišnjoj monokulturi u Iranu (Bahrani et al., 2002), kao i u dvadesetpetogodišnjoj monokulturi u Indiji (Sharma and Subehia, 2003) se značajno smanjivao, ne samo zbog monokulture, nego zbog izrazito povećane zakorovljenosti u takvim dugogodišnjim sistemima gajenja. Kada je u pitanju prinos zrna u monokulturi, na osnovu jednačina regresije, ustanovljeno je da povećanje zimskih padavina za 1 mm dovodi do smanjenja prinosa zrna za 2,1 kg (ŷi=4492 – 2,1* xi) dok je povećanje prolećnih i ukupnih padavina za 1 mm dovelo do povećanja prinosa zrna za 0,885 kg (ŷi=3605 + 0,885* xi), odnosno 1,16 kg (ŷi=3013 + 1,16* xi). Zavisnosti između ispitivanih parametara nisu bile statistički značajne, što je ustanovljeno testiranjem dobijenih koeficijenata proste linearne korelacije: zavisnost prinosa u monokulturi od prolećnih padavina (r =0,112), od zimskih (r =0,167) i ukupnih (r =0,118).


Tabela 1. Uticaj sistema gajenja na prinos zrna ozime pšenice (kg/ha) Sistemi gajenja Padavine (mm)

Godine Monokultura 2-poljni plodored Ukupne (09-06) Zimske (09-02) Prolećne (03-06)

1991/92 4310 2120 510,6 245,5 265,1 1992/93 4480 4650 434,9 265,9 169,0 1993/94 4720 4830 646,3 300,4 345,9 1994/95 4990 5480 519,0 265,8 253,2 1995/96 4940 5610 580,4 321,8 258,6 1996/97 4550 5390 585,9 406,7 179,2 1997/98 3160 3410 493,4 322,4 171,0 1998/99 3460 3790 683,6 394,8 288,8 1999/00 3200 3600 510,4 384,6 125,8 2000/01 3300 4600 668,2 211,7 456,5 2001/02 3200 4860 496,7 325,7 171,0 2002/03 2900 3100 400,0 294,0 106,0 2003/04 3900 4360 636,6 379,3 257,3 2004/05 3100 4350 623,5 396,5 227,0 2005/06 3100 3350 669,0 290,0 379,0 Prosek 3820 4230 563.9 320.3 243.6

Prosečan prinos zrna ozime pšenice, kao i zavisnost od zimskih i ukupnih padavina

(r =0,141 i 0,196) bili su veći u dvopoljnom plodoredu u odnosu na monokulturu. Najmanja zavisnost prinosa od padavina bila je prisutna u prolećnom periodu (r =0,094), a na osnovu jednačine regresije u ovom periodu (ŷi=3999 + 0,963*xi) vidi se da je najmanje povećanje prinosa (0,963 kg) sa povećanjem padavina za 1 mm. Povećanjem zimskih padavina za 1 mm, prinos zrna u dvopoljnom plodoredu se povećavao za 2,3 kg (ŷi=3500 + 2,3*xi), a sličan oblik zavisnosti je uočen i praćenjem ukupnih padavina za vegetacioni period ozime pšenice (ŷi=3018 + 2,2*xi). Veći korelacioni i regresioni koeficijenti u dvopoljnom plodoredu uglavnom se mogu objasniti povoljnijim uslovima u ovom, najjednostavnijem sistemu gajenja, koji je ipak u prednosti u odnosu na monokulturu.

Dobijeni korelacioni koeficijenti u našem radu su značajno niži od koeficijenata Lithourgidis-a et al., 2006. koji su dobili da je zavisnost prinosa ozime pšenice u 25-to godišnjoj monokulturi od prolećnih i ukupnih padavina veoma visoka (r =0,71 i r =0,59) na peskovitim, odnosno (r =0,89 i r =0,54) na glinovitim zemljištima. Pomoću linearne jednačine (ŷi=a + b*xi) otkriveno je malo smanjenje prinosa zrna u 25-to godišnjem periodu koje se kretalo od 0,0054 do 0,0104 t/ha, zavisno od tipa zemljišta. Machado et al., 2007. su ispitivali zavisnost prinosa zrna ozime pšenice od prolećnih padavina i takođe ustanovili visoku pozitivnu korelaciju koja se kretala od 0,32 na neđubrenoj monokulturi na kojoj je primenjena klasična obrada do 0,59 na neđubrenoj monokulturi pri direktnoj setvi. Na đubrenoj monokulturi pri klasičnoj obradi zavisnost od prolećnih padavina je iznosila 0,76 odnosno 0,62 pri direktnoj setvi. Debreczeni-a et al., 2006. su ispitivali zavisnost prinosa zrna ozime pšenice od padavina u toku vegetacionog perioda i ustanovili su visoku zavisnost (R2=0,8047) u varijantama bez đubrenja, dok je zavisnost u varijantama sa đubrenjem značajno slabija (R2=0,4841).

Gajenje ozime pšenice u monokulturi i dvopoljnom plodoredu 147

4. ZAKLJUČAK

Na osnovu petnaestogodišnjih rezultata o prinosu zrna ozime pšenice gajene u monokulturi i u dvopoljnom plodoredu može se zaključiti sledeće:

− ispitivani lokalitet karakteriše nedostatak padavina, posebno u prolećnom periodu, kada je biljkama voda i najpotrebnija;

− niži prinosi su dobijeni u monokulturi, a nepovoljan uticaj monokulture na prinos zrna posebno je izražen u drugom delu ispitivanog perioda;

− najveća zavisnost prinosa zrna ozime pšenice, iskazana koeficijentima korelacije, u monokulturi je od zimskih a u dvopoljnom plodoredu od ukupnih padavina;

− sa povećanjem količina zimskih, prolećnih i ukupnih padavina za 1 mm, na osnovu jednačina regresije, ustanovljeno je povećanje prinosa u oba sistema gajenja, a izuzetak je smanjenja prinosa u monokulturi sa povećanjem količina zimskih padavina.

LITERATURA

[1] Bahrani, M.J., Kheradnam, M., Emam, Y., Ghadiri, H., Assad, M.T. (2002): Effects of tillage

methods on wheat yield and yield components in continuous cropping, Exp. Agr. 38. pp 389-395.

[2] Berzsenyi, Z., Örffy, B. G., Lap, D.Q. (2000): Effect of crop rotation and fertilisation on maize and wheat yields and yield stability in a long-term experiment , European Journal of Agronomy, Vol. 13 No 2-3., pp 225-244.

[3] Dalal, R.C., Strong, W.M., Weston E.J., Cooper, J.E., Wildermuth, G.B., Lehane, K.J., King, A.J., Holmes, C.J. (1998): Sustaining productivity of a Vertisol at Warra, Queensland, with fertilisers, no-tillage, or legumes 5. Wheat yields, nitrogen benefits and water-use efficiency of chickpea-wheat rotation, Aust. J. Exp. Agr. 38. pp 489-501.

[4] Debreczeni, K., Hoffmann S., Berecz, K. (2006): seasonal effects on grain yield of long-term plant nutrition experiments at Keszthely, Hungary, Cereal Research Communications, Vol. 34 No 1 pp 151-154.

[5] Dolijanović Ž., Kovačević D., Oljača Snežana, Momirović N. (2008): Prinos zrna ozime pšenice u različitim sistemima ratarenja. Poljoprivredna tehnika, Godina XXXIII, Broj 2., 89-94.

[6] Gan, Y.T., Miller, P.R., McConkey, B.G., Zentner, R.P., Stevenson, F.C., McDonald C.L. (2003): Influence of diverse cropping sequences on durum wheat yield and protein in the semiarid northern Great Plains, Agron. J. 95. pp 245-252.

[7] Glamočlija, Đ. (2004): Ratarstvo, udžbenik, Izdavačka kuća, „Draganić“ Novi Beograd, pp 301.

[8] Lithourgidis, A.S., Damalas, C.A., Gagianas, A.A. (2006): Long-term yield patterns for continuous winter wheat cropping in northern Greece, European Journal of Agronomy: Vol. 25, Issue 3. pp 208-214.

[9] Machado, S., Petrie, S., Rhinhart, K., Qu Annie (2007): Long-term continuous cropping in the Pacific Northwest: Tillage and fertilizer effects on winter wheat, spring wheat, and spring barley production, Soil and Tillage Research, Vol. 94., Issue 2. pp 473-481.

[10] Murphy, C.E., Lemerle D. (2006): Continuous cropping systems and weed selection, Euphytica 148. pp 61-73.

[11] Sharma, S.P., Subehia, S.K. (2003): Effects of twenty-five years of fertilizer use on maize and wheat yields and quality of an acidic soil in the western Himalayas, Exp. Agr. 39. pp 55-64.

Rad je rezultat projekta BTR 20138, Povećanje genetičkih i proizvodnih potencijala strnih žita primenom klasične i moderne biotehnologije, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.


GROWING WINTER WHEAT IN CONTINOUS CROPPING

AND TWO-CROP ROTATION

Zeljko Dolijanovic, Dusan Kovacevic, Snezana Oljaca, Nebojsa Momirovic Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun

Abstract: According to past investigations into the influence of crop rotation on yield of winter wheat seed, it was found that yields varied most depending on the influence of meteorological conditions. Therefore the influence of autumn, spring and total amount of rainfall on grain yield of winter wheat was investigated in monoculture and two crop rotation. The investigations are related to fifteen-year period (1991/92-2005/06) on experimental field of the Faculty of Agriculture «Radmilovac». The type of the soil on which the sort of winter wheat Pobeda was grown, in conditions of natural water regime was luvic chernozem. Based on statistical analysis of obtained data, by method of variant analysis, it can be concluded that winter whaet yields in investigated years were statistically and significantly different. On the basis of correlation and regression dependance of obtained grain yields of winter wheat on spring, winter and total amount of rainfall it was found that increasing the amount of autumn rainfall, grain yield was decreasing, especially in monoculture. However, increasing spring and total amount of rainfall, wheat grain yield increased in both investigated systems of growing. It means that in examined area (central part of Serbia) there is a sufficient amount of rainfall in winter period and that every increasing of the amount can decrease grain yield or even endanger wheat production. Therefore, the reason for lower grain yield of winter wheat in examined area was mainly lack of precipitation in spring period, when water is the most necessary for plants.

Key words: winter wheat, monoculture, two crop rotation, rainfall, yield of grain




tehniku

UDK: 633.1

PRODUKTIVNOST GOLOZRNOG JEČMA U ORGANSKOM I KONVENCIONALNOM SISTEMU GAJENJA

Snežana Oljača, Željko Dolijanović, Đorđe Glamočlija,

Snežana Đorđević, Jasmina Oljača Poljoprivredni fakultet Beograd, Zemun

Sadržaj: Poslednjih desetak godina u svetu raste interes za upotrebom golozrnog ječma u direktnoj ljudskoj ishrani i industrijskoj preradi. Razlog za to je pre svega što golozrni ječam predstavlja bogat izvor rastvorljivih biljnih vlakana, koji povoljno utiču na ljudsko zdravlje. Cilj ovog rada je da se ispita mogućnost organskog gajenja ove biljne vrste, u odnosu na konvencionalni u konkretnim agroekološkim uslovima Valjevskog pobrđa 2008/2009 godine. Ogled je postavljen u selu Kotešica, na zemljištu koje nije korišćeno u konvencionalnoj proizvodnji 7 godina. U organskom sistemu poljoprivredne proizvodnje, korišćene su kombinacije mikrobiološkog đubriva baktofila sa dva poboljšivača zemljišta zeolita i hidrogela, kojima je tretirano zemljište neposredno pred setvu, a u toku vegetacionog perioda neke varijante ogleda su folijarno tretirane mikrobiološkim đubrivom (slavol). U konvencionalnom sistemu poljoprivredne proizvodnje uključene su tri varijante sa kompleksnim mineralnim NPK đubrivom i kombinacija sa zeolitom i hidrogelom, kojima je tretirano zemljište neposredno pred setvu. Dobijeni rezultati prosečnih prinosa golozrnog jećma pokazuju da na parceli, koja nije korišćena dugi niz godina, nisu dobijene značajne razlike između kontrole, bez đubrenja i tretmana sa mikrobiološkim ili mineralnim đubrivima. Prosečni prinos u organskom sistemu gajenja (4,54 t/ha) je bio nešto viši od konvencionalnog (4,48 t/ha), a oba su bila nešto niža od kontrole bez đubrenja (4,65 t/ha). Posmatrajući prinose po pojedinačnim varijantama najveći prinos je postignut u tretmanu NPK+zeolit+slavol. U ovoj varijanti ogleda mikrobiološka đubriva su u kombinaciji sa NPK i poboljšivačem zemljišta dala maksimalne rezultate u gajenju golozrnog ječma.

Ključne reči: golozrni ječam, organski sistem gajenja, konvencionalni sistem gajenja, prinos.

1. UVOD

Mnoge zaboravljene i zanemarene vrste žita, koja spadaju u tzv. alternativne kulture, su u razvijenim zemljama, posebno u EU, izuzetno cenjene zbog svojih nutritivnih i medicinskih svojstava. Poslednjih desetak godina u svetu raste interes za upotrebom golozrnog ječma u direktnoj ljudskoj ishrani i industrijskoj preradi. Razlog za to je pre

Snežana Oljača, Željko Dolijanović, Đorđe Glamočlija, Snežana Đorđević, Jasmina Oljača 150

svega što golozrni ječam predstavlja bogat izvor rastvorljivih biljnih vlakana i nije potrebno mehanički odvajati plevice (Dodig et al, 2007). U zrnu golozrnog ječma i ovsa nalazi se 25-70 g/kg rastvorljivih vlakana koji spadaju u grupu ß-glukana i imaju pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Hipoholesterolni efekat ß-glukana ogleda se i u vezivanju žučnih kiselina i redukciji ukupnog LDL holesterola u plazmi. ß-glukani regulišu sadržaj šećera u krvi, smanjuju rizik od srčanih bolesti, otklanjaju gastrointestinalne smetnje i regulišu telesnu masu. Zbog toga proizvodi na bazi ječma mogu biti svrstani u funkcionalnu hranu (Pržulj, 2009). U Srbiji ne postoji tradicija gajenja ovog varijeteta ječma zbog čega su u domaćim institutima devedesetih godina prošlog veka zasnovani programi oplemenjivanja golozrnog ječma (Pržulj et al, 1996). Posebno je interesantno gajenje ove vrste na principima organske poljoprivrede, jer su svi organski proizvodi veoma traženi na tržištu (Bogdanov et al, 2005). Srbija raspolaže značajnim heterogenim prirodnim resursima i povoljnim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju, koji mogu ispuniti osnovne zahteve za zasnivanje organske poljoprivredne proizvodnje, usled manje zagađenosti zemljišta i vode, zbog manje primene pesticida i drugih hemijskih materija (Oljača et al, 2002a; 2002b; 2005). Cilj ovog rada je da se ispita produktivnost golozrnog ječma u organskom sistemu gajenja, u odnosu na konvencionalni u konkretnim agroekološkim uslovima Valjevskog pobrđa 2008/2009 godine.

2. MATERIJAL I METODE

Ogled je postavljen u selu Kotešica u okolini Valjeva, na zemljištu tipa gajnjača,

koje nije korišćeno u konvencionalnoj proizvodnji 7 godina. Osnovna obrada (oranje) je obavljena u jesen (septembar 2008), a predsetvena priprema početkom oktobra meseca iste godine. Setva golozrnog ječma sorte Golijat je obavljena 22.10.2008. godine. Površina elementarne parcele, pravougaonog oblika, iznosi 15 m2. Nedostatak padavina u pomenutom lokalitetu tokom dužeg perioda posle setve prouzrokovalo je slabije nicanje. U organskom sistemu poljoprivredne proizvodnje, korišćene su kombinacije mikrobiološkog đubriva (baktofil) sa dva poboljšivača zemljišta zeolita i hidrogela, kojima je tretirano zemljište neposredno pred setvu. Baktofil je primenjen u količini 1,5 l/ha, zeolit u količini od 2,67 t/ha i hidrogel u količini 20 kg/ha. Polovina svake elementarne parcele je prihranjena folijarno, takođe mikrobiološkim đubrivom, (slavolom) u koncentraciji 50 ml na 10 l vode u toku vegetacionog perioda biljaka. U konvencionalnom sistemu poljoprivredne proizvodnje uključene su tri varijante sa kompleksnim mineralnim NPK đubrivom i kombinacija sa zeolitom i hidrogelom, kojima je tretirano zemljište neposredno pred setvu. Količina NPK je bila 50 kg/ha čistih hraniva. Polovina svake elementarne parcele je prihranjena azotnim đubrivom (urea) u količini 60 kg/ha čistog azota. Pored pomenutih, uključena je još jedna varijanta, čista kontrola (bez primene đubriva), a polovina elementarne parcele, takođe folijarno prihranjena je mikrobiološkim đubrivom (slavolom). Posle žetve meren je prinos zrna po elementarnim parcelama neposredno po vršidbi i sveden na nivo vlage od 14%.

Statistička obrada rezultata je urađena metodom analize varijanse po slučajnom blok sistemu, a u te svrhe je korišćen statistički paket Statistica. Za pojedinačna poređenja upotrebljen je LSD test.

Produktivnost golozrnog ječma u organskom i konvencionalnom sistemu gajenja 151

SR_MES_T (L)PADAVINE (R)

Mesec

Sre

dnja

mes

ecna

t

Mes

ecna

sum

a pa

davi

na

0

40

80

120

160

200

240

-2

8

18

28

38

48

58

68

78

88

98

108

118

J F M A M J J A S O N D J F M A M J J A S O

Slika 1. Meteorološki uslovi na lokalitetu Valjevo u toku 2008/2009. godine

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Meteorološki uslovi u toku vegetacionog perioda golozrnog ječma pokazuju sušni period u periodu setve, kao i u prolećnom periodu (april-maj 2009) (Slika 1.). Međutim velike količine padavina u junu su uspele da nadoknade taj nedostatak vlage, tako da se vremenske prilike nisu značajno odrazile na prinos.

Ogled je izveden na zemljištu tipa gajnjača (eutrični kambisol). Hemijska analiza zemljišta pokazuje da je ono na ispitivanom lokalitetu kisele reakcije, srednje obezbeđeno humusom, sa visokom rezervom mineralnog azota i niskim sadržajem pristupačnog fosfora i kalijuma (Tabela 1.).

Tabela 1. Agrohemijske karakteristike zemljišta - selo Kotešica

pH CaCO3 Humus Ukupni N Pristupačni N Pristupačni

(Al-metoda) NH4

+ NO3- Zbir P2O5 K2O

Dubina (cm)

H2O nKCl % C/N

mg/kg mg/100g 0-20 4,84 4,33 / 2,58 0,175 8,5:1 14,7 10,5 25,2 1,2 9,5 20-40 4,93 4,42 / 2,26 0,155 8,4:1 9,8 10,5 20,3 0,8 7,7


Visina stabla golozrnog ječma je značajno varirala u odnosu na tretmane ogleda. Najviše biljke su bile u svim varijantama sa mineralnim đubrivima, gde se izdvaja varijanta NPK+zeolit+slavol (90,51 cm) (Tabela 2). Značajno manja visina biljke je zabeležena u organskom sistemu gajenja u proseku 67,99 cm. Prosečne vrednosti mase 1000 zrna nisu značajno varirale u zavisnosti od vrste đubriva, ali su vrlo značajno veće vrednosti ovog parametra evidentirane u varijantama NPK+zeolit+slavol (50,22 g), NPK+slavol (45,54 g) i čista kontrola+slavol (44,96 g). Tabela 2. Visina stabla, masa 1000 zrna i prinos golozrnog ječma u različitim varijantama ogleda

Varijanta Visina stabla (cm)

Masa 1000 zrna (g)

Prinos zrna (t/ha)

Čista kontrola 71,94 41,52 4,65 Čista kontrola+slavol 73,26 44,96 5,35 Baktofil+hidrogel 64,42 41,67 4,75 Baktofil+hidrogel+slavol 65,92 40,99 4,55 Baktofil+zeolit 69,45 41,10 4,15 Baktofil+zeolit+slavol 72,15 40,41 3,90 Prosek organski sistem 67,99 41,04 4,54 NPK 81,68 31,82 3,50 NPK+slavol 86,47 45,54 4,85 NPK+hidrogel 75,22 38,78 3,80 NPK+hidrogel+slavol 74,72 41,83 4,35 NPK+zeolit 81,41 40,53 4,60 NPK+zeolit+slavol 90,51 50,22 5,75 Prosek konv. sistem 81,67 41,45 4,48

Lsd 0.05 1,715 Lsd 0.05 1,715 Lsd 0.05 0,171 0.01 2,352 0.01 2,352 0.01 0,235

Dobijeni rezultati prinosa golozrnog ječma pokazuju da su na parceli, koja nije korišćena dugi niz godina, nisu dobijene značajne razlike između kontrole, bez đubrenja i tretmana sa mikrobiološkim ili mineralnim đubrivima (Tabela 2). Prosečni prinos u organskom sistemu gajenja (4,54 t/ha) je bio nešto viši od konvencionalnog (4,48 t/ha), a oba su bila nešto niža od kontrole bez đubrenja (4,65 t/ha). Posmatrajući prinose po pojedinačnim varijantama najveći prinos (5,75 t/ha) je postignut u tretmanu NPK+zeolit+slavol. U ovoj varijanti ogleda kombinacija mineralnih i mikrobiološkog đubriva sa poboljšivačem zemljišta zeolitom, dala maksimalne rezultate u gajenju golozrnog ječma. Za ovom varijantom ne zaostaje i čista kontrola bez đubrenja prihranjena mikrobiološkim đubrivom. Najslabiji rezultati su postignuti u konvencionalnom sistemu gajenja, u varijanti sa čistim NPK đubrivom, gde je dobijen prinos od 3,50 t/ha čistog zrna. Ova situacija je i očekivana zato što je parcela na kojoj je izveden ogled dugo vreme bila pod prirodnom vegetacijom (livada), gde je evidentirana visoka rezerva mineralnog azota (preko 100 kg N/ha za ceo ispitivani sloj). Ovi rezultati se delimično poklapaju sa dobijenim rezultatima u ogledu sa ozimom raži na istom lokalitetu (Oljača et al, 2009). Rezultati Kovačevića i sar. (2007), takođe pokazuju da je kombinacija organskih i mikrobioloških đubriva u organskom sistemu gajenja dala značajno veće prinose različitih vrsta ozime pšenice.

Produktivnost golozrnog ječma u organskom i konvencionalnom sistemu gajenja 153

4. ZAKLJUČAK

U uslovima kiselog zemljišta Valjevskog pobrđa, dobijeni su značajni rezultati u organskom gajenju golozrnog ječma. Posmatrajući prosečne vrednosti, nisu dobijeni značajno niži prinosi ovog useva u organskom, u odnosu na konvencionalan sistem gajenja, dok je najveći prosečan prinos dobijen u kontrolnoj varijanti bez đubrenja. To je bilo i očekivano obzirom da je zemljište na kome je izveden ogled bilo u parlogu sedam godina i bilo je dobro snabdeveno azotom, kao hranivom koje najviše utiče na prinos. Posmatrajući prinose po pojedinačnim varijantama najveći prinos je postignut u tretmanu NPK+zeolit+slavol, dok je u organskom sistemu gajenja najveći prinos postignut u varijanti prihrane mikrobiološkim đubrivom slavolom.

LITERATURA

[1] Bogdanov N., Sredojević Z., Rodić V. (2005): Ekonomski aspekti organske poljoprivrede u

Srbiji. U Kovačević D., Oljača S. (2005). Organska poljoprivredna proizvodnja, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 261-301.

[2] Dodig D., Stanković S., Jović M., Dimitrijević B., Branković G. (2007): Agronomske osobine golozrnog ječma u poređenju sa plevičastim. Journal of Scientific Agricultural Research, Vol. 68, No. 4, 21-29.

[3] Kovačević D., Oljača S. (2005): Organska poljoprivredna proizvodnja, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 323 pp.

[4] Kovačević D., Dolijanović Ž., Oljača S., Milić V. (2007): Organska proizvodnja alternativnih vrsta ozime pšenice. Poljoprivredna tehnika, God. XXXII, No. 4, 39-46.

[5] Oljača S., Kovačević D., Oljača M., Dolijanović Ž. (2002a): Povećanje proizvodnog potencijala agroekosistema u sistemu održive poljoprivrede. Tematski zbornik radova, Eko-konferencija 2002: Zdravstveno bezbedna hrana. Knjiga II, Novi Sad, 13-19.

[6] Oljača S., Kovačević D., Dolijanović Ž. (2002b): Agro-biodiverzitet u organskoj poljoprivredi. Tematski zbornik-monografija »Organska proizvodnja-zakonska regulativa« Subotica, 83-93.

[7] Oljača S., Hristov S., Kovačević D., Dolijanović Ž. (2005): Upravljanje prirodnim resursima i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane u brdsko-planinskim regionima Srbije. Traktori i pogonske mašine, Vol. 10, No. 2, 245-251.

[8] Oljača S., Dolijanović Ž., Glamočlija Đ., Oljača J. (2009): Prinos ozime raži u organskom i konvencionalnom sistemu gajenja. IV Simpozijum Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, Zbornik izvoda, 116-117.

[9] Pržulj N., Denčić S., Momčilović V., Kovačev-Đolai M. (1996): Mogućnosti proizvodnje i korišćenja golozrnog ječma. Žito-hleb, 23, 50-53.

[10] Pržulj N. (2009): Ječam i ovas u ljudskoj ishrani. Zbornik radova Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Vol. 46, No. 2, 255-260.

Ovaj rad je rezultat projekta TR-20069 »Mogućnosti iskorišćavanja brdsko-planinskog područja Srbije za organsku ratarsku proizvodnju«, koji finansira Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.


PRODUCTIVITY OF HULLES BARLEY IN ORGANIC

AND CONVENTIONAL CROPPING SYSTEM

Snežana Oljača, Željko Dolijanović, Đorđe Glamočlija, Snežana Đorđević, Jasmina Oljača

Faculty of Agriculture, Belgrade, Zemun Abstract: There is rising interest for hulless barley use in human nutrition and industrial processing. Hulless barley is a relatively new cereal crop; the hulls of it can be separated from grain during threshing. This cereal has been recognized as being more valuable and economic in food industry than covered barley. Several studies show the positive influence of hulless barley food products on human health; it can be utilized in many different food products. Aim of this paper is to investigate possibilities of organic growing of hulless barley, comparing with conventional one, in agroecological conditions of Valjevo hilly region during 2008/2009. Trial was set up in Kotešica village on soil which was not used for agriculture for 7 years. In organic cropping system three combinations of microbiological fertilizer baktofil with zeolite and hydrogel were used prior to sowing. Half of each plot was treated with foliar microbiological fertilizer (Slavol) during crop growing period. In conventional cropping system three variants with mineral fertilizers were included: NPK, NPK+zeolite, NPK+hydrogel. Results of the yield obtaind in the experiment showed no significant differences between control and treatments. Yield average in organic cropping system (4,54 t/ha) was slightly higher than in conventional one (4,48 t/ha), but both of them were lower than in control with no fertilizer (4,65 t/ha). According to yield obtained in separate plots, the highest value gave the treatment NPK+zeolit+slavol. Different microbiological fertilizers combined with NPK fertilizer and zeolite give the maximum results in hulles barly production.

Key words:, hulles barly, organic cropping system, conventional cropping system, yield.




tehniku

UDK: 633.1

УТИЦАЈ ТЕХНОЛОГИЈЕ ГАЈЕЊА И ТИПА СУПСТРАТА НА КВАЛИТЕТ РАСАДА ORIGANUM ВРСТА

Дамир Беатовић*, Славица Јелачић*, Марија Ђекић-Иванковић**

*Пољопривредни факултет – Београд [email protected]

**Институт за медицинска истраживања - Београд

Садржај: Са циљем интензивирања производње расада лековитог, ароматичног и зачинског биља, спроведена су истраживања у стакленику Пољопривредног факултета у Београду. Истраживања су обухватала класичну производњу расада у сандучићима по систему тзв. голих жила и контејнерску производњу расада по систему тзв. заштићеног кореновог система Origanum врста: мајорана (Origanum majorana L.) и оригана (Origanum heracleoticum L). Мајоран и оригано су гајени на пет различитих супстрата: баштенска земља (контрола), Substrat 1, Steckemedium, Seedling и Tray супстрат. Производња расада расада је трајала 60 дана. Анализирани су следећи параметри квалитета расада: висина расада, број изданака и маса расада. Најбољи квалитет расада мајорана и оригана добијен је производњом у контејнерима на Substratu 1.

Кључне речи: мајоран, оригано, класична производња расада, контејнерска производња расада, супстрати

УВОД

Мајоран (Origanum majorana L., син. Majorana hortensis Moench) и оригано

(Origanum heracleoticum L.) су добро познате зачинске биљке из рода Origanum, и фамилије Lamiaceae.

Надземни део биљке мајорана (Majoranae herba) употребљава се као зачин у свежем, сушеном и млевеном стању. У народној медицини је омиљени лек и употребљава за побољшавање варења, против чира и код гастритиса, смањује грчеве и помаже код прехлада, а нарочито је цењена маст од мајорана. Мајоран делује као спазмолитик, стомахик и карминатив, диуретик, антимикробно, антивирално и инсектицидно. Оригано (Origani herba) користи се у народној медицини за израду чајева за дезинфекцију мокраћних путева и код искашљавања. Употребљава се као веома цењен зачин у кулинарству и месној индустрији. Користи се као дигестив и карминатив [13,18, 19].

Дамир Беатовић, Славица Јелачић, Марија Ђекић-Иванковић 156

Мајоран и оригано имају веома ситно семе. Маса 1000 семена мајорана износи 0,2-0,4 грама, а код оригана износи 0,05-0,10 грама. Величина семена је један од основних фактора који опредељују начин заснивања усева. Из разлога веома ситног семена заснивање усева ових зачинских биљака је преко расада [12].

Расад мајорана и оригана у нашој земљи још увек се доминантно производи на класичан начин - по тзв. систему голих жила (биљке са незаштићеним кореновим системом) уз примену неодговарајућих супстрата. Као супстрати се најчешће користе оплемењена баштенска земља и други супстрати из "кућне радиности" који су непознатог хемијског састава и често неодговарајућег квалитета [4,5,6]. Производњом на овим супстратима добија се расад лошијег квалитета, биљке при расађивању трпе стрес и потребан им је дужи период за укорењавање и настављање раста и развића [10,14,15,16].

Да би се избегао стрес код биљака при расађивању приступило се контејнерској производњи расада по "speedling" систему који обезбеђује боље примање, већу ранозрелост и повећан принос [14]. Контејнерска производња расада по систему тзв. садница са заштићеним кореновим системом има низ предност у односу на класичну. Овај начин производње расада своју примену је одавно пронашао у повртарској и цвећарској производњи [10].

За контејнерску производњу расада веома је значајан избор одговарајућег супстрата, јер су ћелије мале запремине па се мора обезбедити квалитетан супстрат на коме ће се нормално развити млада биљка до расађивања [7,8,17]. Контејнерска производња расада лековитог, ароматичног и зачинског у Србији, у самом је зачетку [3,11]. Према досадашњим истраживањима [1] најбољи квалитет расада босиљка добијен је производњом у полистиренским контејнерима са запремином ћелија од 76 cm3

. За производњу расада мајорана и оригана неопходно је изабрати добар

супстрат како би добили квалитетан садни материјал. Из тог разлога приступили смо изналажењу најповољнијег супстрата при различитим начинима производње расада мајорана и оригана, што је и циљ овога рада.

МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА

Истраживања са наведеним циљем спроведена су током 2007. и 2008. године

у стакленику Пољопривредног факултета у Београду-Земуну. У огледу су коришћена два начина производње расада. Први начин је

производња расада у сандучићима а други начин у контејнерима. Коришћени стандардни лабораторијски пикир сандучићи (димензија 37 x 22 x 6 cm). На основу предходних истраживања [1] за потребе овог експеримента изабран је полистиренски контејнер чије карактеристике се налазе у табели 1. Расад мајорана и оригана је произведен по "speedling" систему.

Табела 1. Техничко – технолошке карактеристике контејнера [1] Запремина ћелије (cm3)

Број ћелија

Облик ћелија

Размак између ћелија (cm)

Димензије контејнера

(cm)

Број биљакапо m2

Запремина супстрата по

контејнеру (cm3)

38 84 Обрнута купа 4,5 53x32x5 483 3008

Утицај технологије гајења и типа супстрата на квалитет расада Origanum врста 157

У испитивању су биле заступљене следеће врсте супстрата: 1. Баштенска земља 2. Substrat 1. 3. Steckmedium 4. Seedling 5. Tray

Баштенска земља је представљала контролну варијанту. Агрохемијске особине

баштенске земље приказане су у табели 2.

Табела 2. Агрохемијске особине баштенске земље pH mg/100 г ppm

H2O KCl %

хумуса % N

укупно Однос

C/N P2O5 K2O NH4+ NO3

-

7,60 7,10 3,90 0,246 9,1:1 117 67,5 60,2 97,3

Остали супстрати представљају комерцијалне супстрате који се налазе на нашем тржишту. Substrat 1 представља мешавину белог и црног тресета, креча, уз додатак комплексног водорастворљивог ђубрива + микроелементи. Steckmedium супстрат састоји се од белог тресета уз додатак 24 вол. % перлита гранулације од 1 до 7,5 мм, креча и уз додатак комплексног минералног ђубриво са микроелементима. Seedling супстрат је веома фина мешавина белог и црног тресета, креча, уз додатак водорастворљивог ђубрива + микроелементи. Tray супстрат веома фина мешавина белог и црног тресета, креча, уз додатак комплексног водорастворљивог ђубрива + микроелементи.

Агрохемијске особине испитиваних супстрата приказане су у табели 3.

Табела 3. Агрохемијске особине супстрата

Супстрати pH N (mg/l)

P2O5 (mg/l)

K2O (mg/l)

MgO (mg/l)

Количина ђубрива у супстрату (g/l)

Substrat 1 5,0-6,0 100-200 120-220 140-240 60-100 0,3-1,3 Steckmedium 5,0-6,0 50-120 50-120 80-150 60-100 0,3-0,8 Seedling 5,0-6,0 70-120 60-140 200-350 - 0,8 Tray 5,0-6,0 130-220 160-260 170-290 80-150 <1,5

Сетва мајорана и оригана је извршена 06. марта у сандучиће (први начин

производње) и у контејнере (други начин производње). Током периода производње расада коришћене су уобичајене мере неге расада: заливање, засењивање и проветравање. Производња расада је трајала 60 дана. Пре анализе (мерења) биљке су прошле кроз поступак "каљења". Анализирани су следећи параметри квалитета расада: висина расада, број изданака и маса расада.

Резултати експеримента су приказани основних показатеља дескриптивне и аналитичке статистике [9]. Од показатеља централне тенденције израчуната је аритметичка средина ( X ). Резултати истраживања обрађени су методом двофакторске анализе варијансе а испитивање статистичке значајности разлика просечних вредности између третмана (различити начини производње и супстрати) извршено је лсд-тестом и приказани су табеларно.


РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

Утицај различитих начина производње и типа супстрата на висину расада Origanum врста

Један од основних показатеља квалитета расада је и висина биљака. Резултати

наших истраживања (таб. 4) показују да је најслабији пораст мајорана и оригана забележен при гајењу биљака на баштенској земљи.

Највећи пораст остварен је гајењем на супстрату Substrate 1. Производњом расада мајорана у контејнерима остварује се 1,37 cm виши расад у односу на висину расада произведеног на класичан начин у сандучићима. Код производње расада оригана у контејнерима добија се 1,72 cm виши расад у односу на класичну производњу.

Табела 4. Просечне вредности висине расада мајорана и оригана (cm) и ЛСД тест

М а ј о р а н О р и г а н о Начин производње Начин производње Супстрати Сандучићи

(А) Контејнери

(Б) Сандучићи

(А1) Контејнери

(Б1) Баштенска земља 14,94 16,14 5,22 5,71 Substrate 1 23,58 24,56 8,34 10,58 Steckmedium 17,07 18,05 5,81 7,68 Seedling 20,47 22,19 8,01 10,16 Tray 20,28 22,27 6,75 8,61 Просек X 19,27 20,64 6,83 8,55

А Б А/Б А1 Б1 А1/ Б1 ЛСД 0,05 0,01

1,11 1,54 1,56 2,21

2,14 2,81

0,91 1,13 1,52 1,74

1,53 2,22

Анализом добијених резултата у табели 4. види се да начин производње није статистички значајно утицао на висину биљке (расада) мајорана и оригана. Ефекат супстрата је статистички значајно испољен на просечну висину расада а највеће вредности су добијене производњом мајорана (23,58 и 24,56 cm) и оригана (8,34 и 10,58 cm) на Substrate 1 при оба начина производње. Између примењених начина производње и употребљених супстрата нису добијене високо статистички значајне разлике за анализирани параметар висина расада.

Утицај супстрата и начина производње на висину расада повртарских врста (парадајза и паприке) потврђен је у истраживањима домаћих аутора [15, 16].

Утицај различитих начина производње и типа супстрата на број изданака Origanum врста

Продукција, односно број изданака представља значајан параметар квалитета

расада мајорана и оригана. Производњом мајорана и оригана на баштенској земљи добијене су најмање просечне вредности броја изданака (таб. 5).


Табела 5. Просечне вредности броја изданака мајорана и оригана и ЛСД тест М а ј о р а н О р и г а н о

Начин производње Начин производње Супстрати Сандучићи

(A) Контејнери

(Б) Сандучићи

(A1) Контејнери

(Б1) Баштенска земља - 1,98 - 0,21 Substrate 1 1,83 3,12 1,45 2,60 Steckmedium 0,77 1,84 0,99 1,93 Seedling 1,01 2,35 1,11 2,18 Tray 1,16 2,41 1,24 2,37 Просек X 1,19 2,34 1,20 1,86

A Б A/Б A1 Б1 A1/ Б1 ЛСД 0,05 0,01

0,21 0,37 0,42 0,68

0,57 0,79

0,19 0,31 0,38 0,59

0,49 0,72

Применом Substrate 1 добијене су највеће просечне вредности броја изданака

мајорана (3,12) и оригана (2,60) у контејнерском начину производње. Просечна разлика између испитиваних начина производње расада мајорана износила је 1,15 cm у корист контејнерске производње. Тенденција снажнијег утицаја контејнерске производње потврђена је и код производње расада оригана, где је разлика износила 0,66 cm. Резултати истраживања показују високо статистичке значајне разлике између начина производње и употребљених супстрата (таб. 5).

Утицај различитих начина производње и типа супстрата

на масу расада Origanum врста

Расад мајорана и оригана је спреман за расађивање када достигне одређену развијеност [12]. Развијеност расада огледа се и у маси надземних делова (стабљика и лист).

Анализом резултата у табели 6. долазимо до закључка да је Substrate 1 остварио најјачи утицај и на масу мајорана и оригана при оба начина производње.

Tabela 6. Просечне вредности масе расада мајорана и оригана (g) i ЛСД test

М а ј о р а н О р и г а н о Начин производње Начин производње Супстрати

Сандучићи (А)

Контејнери (Б)

Сандучићи (А)

Контејнери (Б)

Баштенска земља 0,43 0,91 0,21 0,39 Substrate 1 1,01 1,37 0,63 0,84 Steckmedium 0,55 0,78 0,42 0,60 Seedling 0,89 1,14 0,63 0,83 Tray 0,90 1,17 0,54 0,71 Просек X 0,76 1,07 0,47 0,67

А Б А/Б А1 Б1 А1/ Б1 ЛСД 0,05 0,01

0,11 0,14 0,16 0,18

0,21 0,32

0,12 0,19 0,18 0,27

0,13 0,19


Највеће вредности добијене су при контејнерском начину производње мајорана (1,37 g) и оригана (0,84 g). Просечне вредности масе биљке у контејнерском начину производње мајорана веће су за 0,27 g у односу на класични. Ове вредности при контејнерском начину производње оригана су више за 0,20 g. Постигнуте су високо статистички значајне разлике између начина производње и употребљених супстрата.

Добијени резултати истраживања су у складу са радовима [15, 16] у којима је испитиван утицај супстрата и начина производње на масу расада повртарских врста. Значај масе надземних делова мајорана и оригана нарочито је значајна је у томе што се млади избојци користе као свежи зачини "fresh spice" у кулинарству.

ЗАКЉУЧАК

У циљу интензивирања производње расада лековитог, ароматичног и

зачинског биља у Србији, усавршавају се постојеће и изналазе се нове технологије. Изналажење најповољнијег начина производње и супстрата за производњу расада лековитог, ароматичног и зачинског биља, представља важан задатак.

Добијени резултати истраживања указују на значајан ефекат контејнерске производње расада Origanum врста у односу на класичан начин. Од употребљених супстрата најбољи квалитет расада испитиваних врста добијен је производњом на Substrate 1.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Беатовић, Д., Вујошевић, А., Јелачић, С., Лакић, Н. (2006): Моделирање производње расада босиљка – избор контејнера. Архив за пољопривредне науке, Вол. 67, Но 238, (2006/2): 103-109.

[2] Беатовић, Д., Јелачић, С., Вујошевић, А. (2007): Утицај природних биостимулатора и спороразлагајућих ђубрива на квалитет расада тимјана, оригана и спеарминт нане. Зборник научних радова Институт ПКБ Агроекономик, Вол.13., бр. 1-2., 157-164.

[3] Беатовић, Д., Јелачић, С., Моравчевић, Ђ. (2008): Контејнерска производња расада лековитог, ароматичног и зачинског биља. XXVIII Саветовање о лековитим и ароматичним биљкама, Вршац, 83-84.

[4] Беатовић, Д., Јелачић, С., Моравчевић, Ђ., Вујошевић, А. (2009): Утицај супстрата на квалитет расада матичњака (Melissa officinalis L.) Требиње. Агрознање. Бања Лука, Република Српска, 10 (3). - у штампи

[5] Беатовић, Д., Јелачић, С., Моравчевић, Ђ., Бјелић, В., Вукелић, Н. (2009): Тестирање нових супстрата у производњи расада жалфије (Salvia officinalis L.). XIV Саветовање о биотехнологији. Чачак, 14 (15): 163-168.

[6] Беатовић, Д., Јелачић, С., Моравчевић, Ђ., Бјелић, В., Вукелић, Н. (2009): Примена оплемењеног домаћег тресета у контејнерској производњи расада босиљка. Архив за пољопривредне науке, Вол. 70, Но 251, (20069/3): 5-15.

[7] Bunt, A.C. (1988): Media and mixes for container-grown plants. London: Unwin Hyuman. [8] Bures, S., Pokorny, F.A., Dunavent, M.G. (1993): How to Build Container Media from the

Characteristics of their components. Sna Research Conference, 38: 124-125. [9] Хаџивуковић, С. (1991): Статистички методи с применом у пољопривредним и

биолошким истраживањима. Институт за економику пољопривреде и социологију села, Нови Сад.

[10] Ханић, Е. (2000): Значај супстрата, контејнера и хормона у расадничарској производњи, Универзитет "Џемал Биједић" Мостар, Студиј за медитеранске културе, 2000.


[11] Jelačić, S., N. Lakić, D. Beatović and A. Vujošević (2005): Effect of different substrates on basil seedlings quality (Ocimum basilicum L.). Journal of Agrculture Science. 50 (2): 107-116.

[12] Кишгеци, Ј., Јелачић, С., Беатовић, Д. (2009): Лековито, ароматично и зачинско биље. Пољопривредни факултет, 1-360.

[13] Ковачевић, Н. (2000): Основи фармакогнозије. Фармацеутски факултет Београд. [14] Марковић, В., Такач, А., Воганјац, А. (1992): Контејнерска производња расада.

Савремена пољопривреда, Вол. 40, број 1-2, стр. 11-14. [15] Марковић, В., Такач, А., Илин, Ж. (1994): Утицај различитих супстрата и начина

производње на квалитет расада парадајза. Савремена пољопривреда, 42 (Ванр. број): 178-185.

[16] Марковић, В., Такач, А., Илин, Ж. (1994): Утицај различитих супстрата и начина производње на квалитет расада паприке. Савремена пољопривреда, 42 (Ванр. број): 209-216.

[17] Nelson, P.V. (2003): Greenhouse Operation&Managment. Sixth Edition; Root Substrate, Chapter 6, Library of Congress Cataloging. Prentice Hall, 197-235.

[18] Штрбац, М., Беатовић, Д. (2007): Потрошња зачина у европским земљама. Агрознање, Бања Лука, Република Српска, Вол.8, Бр.2. 63-70.

[19] Туцаков, Ј. (1990): Лечење биљем – фитотерапија. Рад, Београд.

Истраживања су део пројекта Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије ТР 20108: Самоникло и гајено лековито биље биозона Србије у функцији одрживог развоја брдско-планинских регија – први део.

THE EFFECT OF CULTIVATION TECHNOLOGY AND TYPE OF SUBSTRATE ON THE QUALITY OF ORIGANUM SPECIES SEEDLINGS

Damir Beatović*, Slavica Jelačić*, Marija Đekić-Ivanković**

*Faculty of Agriculture - Belgrade [email protected]

**Institute for Medical Research - Belgrade

Abstract: Aimed at intensifying the production of medicinal, aromatic and seasoning herbs seedlings, researches were conducted in the glass house of the Faculty of Agriculture of Belgrade. The researches included classical production of seedlings in cases according to bare root system and containter production of seedlings according to protected root system of Origanum species marjoram (Origanum majorana Moench) and oregano (Origanum heracleoticum L). Marjoram and oregano were grown on five different substrates: garden soil (control), Substrate 1, Steckemedium, Seedling and Tray substrate. Seedling production lasted 60 days. The following parameters of seedling quality were analyzed: seedlings height, number of branches and, seedlings plant mass. The best quality of marjoram and oregano seedlings were obtained with containter production and on the Substrate 1.

Key words: marjoram, oregano, classical seedlings production, container seedlings production, substrates.

C O N T E N T S Zoran Š. Veselinović ACCESSORY MACHINE FOR MONOPHASE COMPLEX AGRO TECHNOLOGY ...........................1 Dušan Kovačević, Željko Dolijanović, Snežana Oljača THE EFFECT OF TILLAGE SYSTEM, NITROGEN LEVEL AND CULTIVARS ON GRAIN YIELD OF WINTER WHEAT ............................................................................................9 Dusan Kovacević, Zeljko Dolijanović, Zivota Jovanovic, Dragan Kolcar

THE EFFECT OF AMELIORATIVE TILLAGE ON ROOT DEVELOPMENT, WEED CONTROL, MORFOLOGICAL AND PRODUCTIVE PROPERTIES SUNFLOWER AND MAIZE ................................................................................................................15 Igor Kovacev, Silvio Kosutic, Dubravko Filipovic, Milan Pospisil, Zlatko Gospodaric

PROIZVODNJA KUKURUZA I SUNCOKRETA U POSAVINI RAZLIČITIM SUSTAVIMA OBRADE TLA .............................................................................................................. 27 Dusan Kovacević, Zeljko Dolijanovic, Mićo V. Oljača, Jasmina Oljaca THE EFFECT OF AMELIORATIVE TILLAGE ON SOME PHYSICAL SOIL PROPERTIES .............35 Branka Kresović, Miodrag Tolimir EFFECTS OF TILLAGE SYSTEMS ON MAIZE YIELD AND POROSITY OF THE IRRIGATED CHERNOZEM PLOUGHING LAYER ..............................................................43 Dragi Radomirović, Ondrej Ponjičan, Anđelko Bajkin, Miodrag Zoranović A NEW METOD OF MAXIMUM FURROW THICKNESS DETERMINATION FOR ROTARY TILLER .......................................................................................................................53 Dragan Živković, Milan Veljić, Dragan Marković OPERATIONAL READINESS AS CRITERIA IN SUCCESSFULL SEED BED CULTIVATOR MAINTENANCE .................................................................................................61 Đuro Ercegović, Miloš Pajić, Dragiša Raičević, Mićo V. Oljača, Kosta Gligorević, Đukan Vukić, Rade Radojević, Zoran Dumanović, Vesna Dragićević THE INFLUENCE OF CONSERVATION TILLAGE OF SOIL ON SUNFLOWER AND MAIZE YIELD .............................................................................................................................69 Dragoljub Mitrović, Radisav Dubljević, Dragiša Raičević, Budimir Fuštić INFLUENCE OF CULTIVATOR SEEDER APPLICATION ON RECULTIVATION DEGRADED TERRAIN EFFECTS .....................................................................................................83 László Magó SMANJENJE TROŠKOVA MEHANIZACIJE SA PRIMENOM GPS U RATARSKIM PROIZVODNJAMA ...................................................................................................91

Steva Božić, Dušan Radivojević, Rade Radojević ACHIEVED VOLUME OF USE AGRICULTURAL MECHANIZATION AS AN ELEMENT OF DECISION-MAKING IN ORGANIZING MECHANIZED PROCESS ON AGRICULTURAL FARMS ........................................................................................................... 97 Bojana Milenković, Saša Barać INVESTIGATED PRECISION SOWING CORN DEPENDING OF WORKING REGIME OF SOWING MACHINE ....................................................................................................109 Stevan Isakov, Lazar Marinković, Đorđe Mišković, Tomislav Protulipac, Predrag Doroški, Milenko Sindjić THE EFFECT OF TRANSITION FROM CONVENTIONAL TO CONZERVATION TILLAGE ON SOWING WHEAT, SOYBEAN, FIELD PEA, AND BEAN ..........................................115 Olivera Ećim-Đurić, Predrag Milanović, Tijana Marković NUMERICAL SIMULATION OF GREENHOUSES HEAT LOAD .....................................................125 Milan Đević, Marija Božić, Zoran Mileusnić INFLUENCE OF PHYSICAL PROPERTIES OF FERTILIZER ON SPREADERS WORKING QUALITY ........................................................................................................................133 Zeljko Dolijanovic, Dusan Kovacevic, Snezana Oljaca, Nebojsa Momirovic GROWING WINTER WHEAT IN CONTINOUS CROPPING AND TWO-CROP ROTATION ..........143 Snežana Oljača, Željko Dolijanović, Đorđe Glamočlija, Snežana Đorđević, Jasmina Oljača PRODUCTIVITY OF HULLES BARLEY IN ORGANIC AND CONVENTIONAL CROPPING SYSTEM ......................................................................................................................149 Damir Beatović, Slavica Jelačić, Marija Đekić-Ivanković

THE EFFECT OF CULTIVATION TECHNOLOGY AND TYPE OF SUBSTRATE ON THE QUALITY OF ORIGANUM SPECIES SEEDLINGS ...........................................................155

ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА AGRICULTURAL ENGINEERING Научни часопис Scientific Journal

Пољопривредни факултет

Институт за пољопривредну

технику Предмет и намена: ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА је научни часопис који објављује резултате основних и примењених истраживања значајних за развој у области биотехнике, пољопривредне технике, енергетике, процесне технике и контроле, као и електронике и информатике у биљној и сточарској производњи и одгова-рајућој заштити, доради и преради пољопривредних производа, контроли и очу-вању животне средине, ревитализацији земљишта, прикупљању отпадака и њихо-вом рециклирању, односно коришћењу за производњу горива и сировина. ...........................................................................................................................................................

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ

Захваљујући вам на интересовању за часопис ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА молимо вас да се обратите Уредништву ако ова упутства не одговоре на сва ваша питања.

Рад доставити у писаној и електронској форми на адресу Уредништва Часопис ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА Пољопривредни факултет, Институт за пољопривредну технику 11080 Београд-Земун, Немањина 6; п. фах 127 У пропратном писму или на самом раду навести име аутора за даљу комуни-

кацију: важећа адреса, број телефона и е-пошта. Мада сви радови подлежу рецензији за оригиналност, квалитет и веродостој-

ност података и резултата одговарају искључиво аутори. Подразумева се да рад није публикован раније и да је аутор регулисао објављивање рада с институцијом у којој је запослен.

Тип рада

Траже се оригинални научни радови и прегледни чланци. Прегледни радови треба да дају нове погледе, уопштавање и унификацију идеја у односу на одређени садржај и не би требало да буду превасходно изводи раније објављених радова. Поред тога, траже се и прелиминарни извештаји истраживања у форми краћих прилога. Ова врста прилога мора да садржи нека нова сазнања, методе или тех-нике који очигледно представљају нове домете у одговарајућој области. Кратки прилози објављиваће се у посебном делу часописа. У часопису је предвиђен прос-тор за приказе књига и информације о научним и стручним скуповима.

Рад треба да буде написан на српском језику, по могућству ћирилицом, а прих-ватају се и прилози на енглеском језику. Будући да су области пољопривредне технике интердисциплинарне, потребно је да бар увод буде писан разумљиво за шири круг читалаца, не само за оне који раде у одређеној ужој области. Научни значај рада и његови закључци требало би да буду јасни већ у самом уводу - то значи да није довољно дати само проблем који се изучава већ и његову историју, значај за науку и технологију, специфичне појаве за чији опис или испитивање могу бити употребљени резултати, као и осврт на општа питања на која рад може да да одговор. Одсуство оваквог прилаза може да буде разлог неприхватања рада за објављивање.

Поступак ревизије Сви радови подлежу ревизији ако уредник утврди да садржај рада није

прикладан за часопис. У том случају се враћа аутору. Уредништво ће улагати напоре да се одлука о раду донесе у периоду краћем од два месеца и да прихва-ћени рад буде објављен у истој години када је први пут поднет.

Припрема рада

Рад треба да буде штампан на хартији стандардног А4 формата, с дуплим проредом. Дужина рада је ограничена на 20 страна, укључујући слике, табеле, литературу и остале прилоге.

Наслов - Наслов рада треба да буде кратак, описан и да одговара захтевима индексирања. Испод наслова навести име сваког од аутора и установе у којој ради. Сугерише се да број аутора не буде већи од три, без обзира на категорију рада. Евентуално, шира прегледна саопштења могу се у том смислу посебно размо-трити, у току ревизије.

Апстракт - У изводу треба дати кратак садржај онога шта је у раду дато, главне резултате и закључке који следе из њих. Извод не треба да буде дужи од половине стране куцане с дуплим проредом. У изводу не треба користити скраћенице, математичке формуле или наводе литературе.

Литература - Листу литературе дати на посебном листу и такође с двоструким проредом. Референце треба да садрже аутора(е), наслов, тачно име часописа или књиге и др., број страна од-до, издавача, место и датум издавања.

Табеле - Табеле треба бројати по реду појављивања. Свака табела мора да има означене све редове и колоне, укључујући и јединице у којима су величине дате, да би се могло разумети шта је у табели представљено. Свака табела мора да буде цитирана у тексту рада.

Слике - Слике треба да буду доброг квалитета укључујући ознаке на њима. Све слике по потреби треба да имају легенду. Објашњења симбола и мерне јединице треба да се дају у легендама слика. Све слике треба да буду цитиране у тексту. У случају посебних захтева треба се обратити Уредништву. Раније публиковане слике могу се послати само ако их прати и писмена сагласност аутора.

Математичке ознаке - У експоненту треба користити разломке уместо корена. Разломке у тексту писати искључиво с косом цртом а у једначинама кад год је то могуће. Једначине обележавати почињући с једначином (1), па даље редом до краја рада. ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА излази два пута годишње у издању Института за пољопривредну технику Пољопривредног факултета у Београду. Претплата за 2010. годину износи 2000 динара за институције, 500 динара за појединце и 100 динара за студенте.

На основу мишљења Министарства за науку и технологију Републике Србије по решењу бр. 413-00-606/96-01 од 24. 12. 1996. године, часопис ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА је ослобођен плаћања пореза на промет робе на мало.

МОГУЋНОСТИ И ОБАВЕЗЕ СУИЗДАВАЧА ЧАСОПИСА

У одређивању физиономије часописа ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА , припреми садржаја и финансирању његовог издавања, поред сарадника и претплатника (правних и физичких лица), значајну подршку Факултету дају и суиздавачи - радне орга-низације, предузећа и друге установе из области на које се мисија часописа односи. ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА је научни часопис који објављује резултате основних и примењених истраживања значајних за развој у области биотех-нике, пољопривредне технике, енергетике, процесне технике и контроле, као и електронике и информа-тике у биљној и сточарској производњи и одговара-јућој заштити, доради и преради пољопривредних производа, контроли и очувању животне средине, ревитализацији земљишта, прикупљању отпадака и њиховом рециклирању, односно коришћењу за про-изводњу горива и сировина.

Права суиздавача

Суиздавач часописа може бити свако правно лице односно грађанско-правно лице, предузеће или установа које је заинтересовано за ширење и пласи-рање информација у области пољопривредне тех-нике, односно науке, струке и других делатности од значаја за модерну пољопривредну производњу и производњу хране или модерније речено - за успо-стављање и развој одрживог ланца хране. Фирма која жели да постане суиздавач, уплатом, једном годишње, на рачун издавача суме која је једнака отприлике износу 10 годишњих претплата стиче следећа права: - Делегирање свога представника - стручњака у Савет часописа;

- У сваком броју часописа који излази 2 пута го-дишње, у тиражу од по 200 примерака, могуће је у форми рекламног додатка остварити право на бес-платно објављивање по једне целе стране свог огласа, а једном годишње та страна може да буде у пуној боји; Напомињемо овде да цена једне рекламно-информативне стране у пуној боји у једном броју износи 20.000 динара.

- Од сваког броја изашлог часописа бесплатно до-бија по 3 примерка;

- У сваком броју рекламног додатка му се објав-љује, пуни назив, логотип, адреса, бројеви телефо-на и факса и др., међу адресама суиздавача;

- Има право на бесплатно објављивање стручно-информативних прилога, производног програма, информација о производима, стручних чланака, вести и др.;

Како се постаје суиздавач часописа ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА

Пошто фирма изрази жељу да постане суизда-вач, од ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА добија четири примерка уговора о суиздавању потписана и оверена од стране издавача. Након потписивања са своје стране, суиздавач враћа два примерка Факул-тету, после чега прима фактуру на износ суиздавач-ког новчаног дела. Уговор се склапа са важношћу од једне (календарске) године, тј. односи се на два броја часописа. Приликом враћања потписаних уговора суизда-вач шаље уредништву и своју адресу, логотип, текст огласа и рукописе прилога које жели да му се штам-пају, као и име свог представника у Савету часописа. На његово име стижу и бесплатни примерци часо-писа и сва друга пошта од издавача. Суиздавачки део за часопис у 2010. год. износи 20.000 динара. Напомињемо, на крају, да суизда-вачки статус једној фирми пружа могућност да са Факултетом, односно уредништвом часописа, разго-вара и договара и друге послове, посебно у домену издаваштва.

Научно-стручно информативни медијум у правим рукама

Када се има на уму да часопис, са два обимна броја са информативно-стручним додатком, добија значајан број фирми и појединаца, треба веровати у велику моћ овог средства комуницирања са струч-ном и пословном јавношћу.

Наш часопис стиже у руке оних који познају области часописа и њима се баве, те је свака понуда коју он садржи упућена на праве особе. Већ та чиње-ница осмишљава бројне напоре и трајне резултате који стоје иза подухвата званог издавање часописа.

За сва подробнија обавештења о часопису , суиздаваштву, уговарању и др., обратите се на:

Уредништво часописа ПОЉОПРИВРЕДНА ТЕХНИКА Пољопривредни факултет, Институт за пољопривредну технику 11080 Београд-Земун, Немањина 6, п. фах 127, тел. (011)2194-606, факс: 3163317.

vol. 2-2009

Documents