vreme, 1997. november 1

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-november-1 1/67

11..NNOOVVEEMMBBAARR 11999977.. GGOODDIINNAA VVIIIIII BBRROOJJ 336677 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

KKUUNNDDAAKK NNAA NNIIÃÃAANNUU

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


Ne dozvolite da vas vreme pregazi!

Budite u toku!Kupite 33 najnovijabroja "Vremena" naCD*-u i sve ñe vambiti jasno

N A R U D Æ B E N I C AOvim neopozivo naruåujem kompakt-disk sa 33 najnovija broja"Vremena", 10 dodataka, åitaåem, bazom podataka i uputstvom

__________________________________________________________

(Ime i prezime)

__________________________________________________________

(Adresa)

__________________________________________________________

Potpis

Uz ovu narudæbenicu obavezno priloæiti potvrdu o uplati (100 dinara za jedanCD) u korist NP “Vreme” – Beograd, æiro raåun 40804-603-7-31530. Komp-likovano? Doðite liåno u redakciju "Vremena", Miãarska 12 (joã bolje)

*Za svega 100 dinara dobiñete 33 najnovija broja "Vremena"i 10 specijalnih dodataka u Acrobat PDF-formatu. Tu su svitekstovi i sve fotografije, ukljuåujuñi i naslovnu stranicu u

boji. Na CD-u se nalaze i besplatan Acrobat-åitaå,indeksirana baza podataka za brzo pronalaæenje onoga ãtovam treba i kratko uputstvo, tek da se naðe

23

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


VREME No 367PolitikaTema Vremena:Kundak na niãanu 6Intervju: Ivan Stamboliñ 12Crna Gora: Istraga poturica 14Dokumenti: Kumovi na Vi 17Predsedniåki kandidati:Podmetaçe noge 22Londonski klub: Sreñni fijasko 26

SvetEvropa: Radno vreme 32Kina: Ðijang osvajaå 35Kritski samit:

Povereçe ili ñorsokak 36Slovenija: Neprijatno jodlovaçe 37Bosna: Mediji pod nadzorom 38Kambodæa: Teror i vreme smrti 40

KulturaSajam kçiga: Rasuta slika 43Film: Vienale '97 46Razgovor: Dæejms Koburn 47Intervju: Gidon Kremer 48

Gostovaçe: Luc Beker 52Premijera: "Art" 53Pozoriãte: Teatar nacija 54

ÆivotSkinhedsi: Ciganska osveta 56S.O.S: Nasiýe nad æenama 58Formula 1: Trijumf Vilneva 60Dosije: Treñe doba 62

5 Nedeýa25 Dnevnik uvreda30 Ljudi i vreme34 O çima se govori41 Meridijani55 Scena65 Poãta66 Vreme uæivaça

Fotografija: Ubistvo i sahranaZorana Todoroviña

Fotografije: Draãko Gagoviñ iZoran Sinko

Tema Vremena: Kundak na niãanuReporteri "Vremena" istraæuju pozadinu ubistva Zorana Todoroviña. Da li jeserija likvidacija u Beogradu, kojoj se kraj ne vidi, deo paklene zavere, ili nekaCrna ruka operiãe opkoýavajuñi Familiju, ili se, pak, lopurde trebe u ratu zamonopole. Ko je sledeñi?

strana 6

Formula 1: Trijumf VilnevaKako je Vilnev pretekao Ãumahera. Ãampio-na bi mnogi rado videli u bolidu ferari, ukome je çegov otac Æil stekao svetsku slavu.On sam preferira skijaçe

strana 60

Crna Gora:Istraga poturicaKako su pristalice Momira Bulatoviñaparlament preselile na beransku li-vadu. U Bulatoviñevom ãtabu ne

oåekuju da ñe izbori biti poniãteni alioåekuju velike nemire koji ñe doves-ti do vanrednog staça, a tada bi se,kaæu, "lakãe komuniciralo sa naro-dom"

strana 14

Skinhedsi: Ciganskaosveta ñelavcimaDok se Romi i skinhedsi tuku åimestignu po celom Beogradu, muzikai supkultura ponovo se pojavýuju

kao moneta za potkusurivaçe usukobu koji nije çihovstrana 56

Intervju:Ivan StamboliñKo je umesio JUBMESU? Posledça os-tavka na desetogodiãçicu Osme sed-nice. Jubilej ili åiãñeçe preostalog ra-

zuma? strana 12

D R A K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


VREME s 1. NOVEMBAR 1997.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

1. NOVEMBAR 1997.

BROJ 367

Izdavaå: NP VREME d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK VREMEBeograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

KOMERCIJALNA SLUÆBAVojislav Miloãeviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ,

Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, LjiljanaSmajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet), Nenad

Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm,Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ,Svetlana Vasoviñ - Mekina, Duãan Veliåkoviñ,

Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Vera Mirkoviñ; Lektori: StanislavaMijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori: Gabrijela Mariñ,

Ivana Milanoviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ,

Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 10080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,

broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.taåka 1. alineja 10. za åiji promet se p laña osnovni porez po stopi od 7 %.

D.Æ.

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

Dvadeset devetog oktobra 1990. godine izaãao je prvi

broj "Vremena". Dorasli smo da krenemo u ãkolu, ali me

je strah da nema skamije za nas. Dugo smo i bili, od pel-

ena takoreñi, u "magareñoj klupi" srpskih vaspitnih zdaça:

svakoj zadribandi bili smo za poneãto krivi, a najviãe su nas gulili

vaspitnim prutom, moåugom boýe reñi, zato ãto smo nekako "loãi

Srbi". Tada je bio sumçiv svaki pametan Srbin, a najsumçiviji su bili

najpametniji Srbi. Dobro, neñu da kukam. Sad su se svi Srbi opam-

etili, ali to joã nije dovoýan razlog da mi poludimo. Kao dokaz

zdrave pameti, pola sata pre poåetka istorijske utakmice sa Maðari-

ma (ovde je istorijsko i pýuvaçe u daý), setio sam se upozoreça teh-

niåkog urednika: "Kad budeã stavýao uspravnu sliku, tekst mora da

bude krañi". Rekoh, naðite mi uspravnu sliku!Sreñan nam sedmi roðendan.!

Roðendan "Vremena"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


1. NOVEMBAR 1997. s VREME 5

NEDELJA 25.oktobar 1.novembar 1997

U sredu, 29. oktobra, hiýade studenata paralelnog al-banskog univerziteta okupilo se u naseýu Velanija iznadPriãtine, zahtevajuñi da im se omoguñi da pohaðaju nas-

tavu u zgradama iz kojih su pre ãest godina izbaåeni.Bila je to druga manifestacija te vrste ovog meseca: pre-thodni put, 1. oktobra, policija ih je saåekala u podnoæjubrda i nemilosrdno razjurila suzavcem i pendrecima. Umeðuvremenu su srpsko-albanski pregovori o normal-izaciji ãkolskog sistema propali, pa je rukovodstvoNezavisne unije albanskih studenata Kosova, u skladusa ranije datim obeñaçem, odluåilo da pozivaçemkolega na demonstracije joã jednom podseti politiåarena to da je vremena za besplodne pregovore sve maçe.

Baã kao i 1. oktobra, demonstracije su poåele u deseti trideset pre podne, dok su u podnoæju, opet kao i proã-li put, stajali policijski kordoni, jedna borna kola i vode-ni top. Ipak, ove srede, studenti nisu ni planirali da silaze

prema centru grada i niãta od te tehnike nije upotrebý-eno: policija je mirno saåekala da se zavrãi jednosatnistudentski program na improvizovanoj bini, a zatim up-ozorila prisutne da se raziðu, ãto su ovi bez pogovorauåinili. Inaåe, pomenuti program predstavýao je nekuvrstu performansa koji je ukýuåio puãtaçe belih gol-ubova, mali scenski igrokaz koji je simboliåno predstav-io odnos izmeðu studenata i policije, i kratak prigodangovor na albanskom, engleskom, francuskom i nem-aåkom. Kasnije tokom dana, na priãtinskim ulicama sve je bilo mirno, osim ãto je policije na ulicama bilo znatnomaçe nego ãto je uobiåajeno. Tek da se ne kaæe da jedan proãao sasvim bez incidenata, dva policajca su okopodne upala u redakciju nezavisnog nedeýnika Kohaditore i legitimisala novinare i nekolicinu stranih diplo-

mata koje su tamo zatekli. Sve bi ovo delovalo naivno,pa åak i simpatiåno, kada situacija na Kosovu ne bi pre-tila da i najmaçim povodom preraste u krizu koja bi

Ovaj put bez batina Albanski studenti ponovo su demonstrirali u Priãtini,ali je policija ostala uzdræana

mogla da otvori novo ratno æariãte na Balkanu; jedan na-sumice ispaýen metak bio bi dovoýan. Zato je demon-stracijama prethodila intenzivna politiåka i diplomatskaaktivnost: u ponedeýak je u Priãtinu trebalo da doputujespecijalni ameriåki izaslanik Robert Gelbard, kako biobe strane upozorio na to da se uzdræe od nasiýa. Kako je Gelbardova misija u posledçi åas odloæena za nedeýudana, taj zadatak je dopao Riåardu Majlsu, ãefu ameriåkediplomatske misije u Beogradu. Oåigledno su ta upozo-

reça imala efekta, jer se ono åega su se svi pribojavalinije dogodilo.

Takoðe u ponedeýak, otpoåeo je sudski proces protivsedamnaestorice Albanaca optuæenih za pripadniãtvoOslobodilaåkoj vojsci Kosova. Optuænica je prvobit-no sadræala dvadeset i jedno ime, ali su dvojica sa te listenaprasno preminula u rukama istraænih organa, dok jeAdrijan Krasniñi, jedan od dvojice koji su u bekstvu,ubijen tokom napada na policijsku stanicu u Klinåini predeset dana. Oni koji su se pojavili u sudnici tvrdili supriliåno uverýivo da su iskaze u istrazi dali nakonpolicijskog muåeça, kao i da je u nekoliko sluåajevapretkriviåni postupak trajao mnogo duæe nego ãto zakonpropisuje. U skladu sa tim, advokati su uloæili niz prigo-

vora na postupak i zatraæili izuzeñe tuæioca i sudija, zbogåega je nastavak procesa pomeren za naredni mesec. Veñsada je, meðutim, jasno da ñe prevashodni rezultat togsuðeça biti stvaraçe novih muåenika za albansku nacio-nalnu stvar.

Za to vreme, Ibrahim Rugova, lider Demokratskogsaveza Kosova, imao je sopstvene probleme. Grupa ål-anova rukovodstva DSK-a, koja je veñ neko vreme neza-dovoýna Rugovinom mekom strategijom, traæila jevanredan sastanak Glavnog odbora stranke na kome bise raspravýalo o studentskom protestu. Na ovom sas-tanku, Rugova je bio primoran da nevoýko podræi stu-dente, a kao dodatni ustupak morao je da pristane da udogledno vreme organizuje unutarpartijske izbore kojiñe joã oslabiti çegov poloæaj. Kako je krenulo, jeftino

se izvukao, rekao je jedan dobro obaveãteni analitiåarkosovskih prilika nakon sednice.

D. A.

f o n e t

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Smrt Zorana Todoroviña

Ko je sledeñi?U atentatu je poginuo generalni sekretar JUL-a. Da li su ova veãta

ubistva deo neke paklene zavere, operiãe li to neka Crna ruka,

opkoýavajuñi Familiju, ili se to lopurde trebe u ratu zamonopole? Svi govore, a Sluæba ñuti

K ao i svakog radnog dana,neãto posle osam sati ujutro,u petak 24. oktobra, ZoranTodoroviñ (38), direktor"Beopetrola", suvlasnik fir-

me "T&M Trade" i generalni sekretar Jugo-slovenske levice (JUL), stigao je predzgradu u Bulevaru Leçina 115a. Izaãao je izmotornog vozila mercedes, registarskogbroja BG 115-67, dok je sluæbeni vozaå os-tao u vozilu sa namerom da ga parkira.Todoroviñ se uputio ka stepenicama kojevode do ulaza u "Beopetrol" i tamo sreo

Siniãu Milenkoviña, vozaåa rafinerije nafteu Beogradu, koji je tu åekao nekoga da gaodveze i zastao da se s çim rukuje i razme-ni nekoliko reåi. Radnik obezbeðeça "Beo-petrola" veñ je izaãao da svom direktoruotvori vrata. Dok su Todoroviñ i Milenkoviñrazgovarali, priãlo im je nepoznato lice i izautomata s priguãivaåem zasad nepoznatogtipa ispalilo dva kratka rafala: prvi u glavu igorçi deo tela Zorana Todoroviña, drugi utorzo Siniãe Milenkoviña. Ispalio je najviãedeset metaka, od kojih su dva pogodila stak-lena vrata "Beopetrola". Zoran Todoroviñ

ostao je mrtav na mestu, a Siniãa Milenkoviñ je teãko raçen. Poåinilac je tada praktiånopreskoåio obe ærtve i laganim trkom seudaýio i nestao u pasaæu koji vodi u obliæçestambene zgrade i blizu kojega ima grafit"Odmazda". Pritom se jednom i osvrnuo davidi ne tråi li neko za çim; niko nije bio to-liko lud.

Oåevici su poåinioca opisali kao: vi-sokog i plavog, malog i tamnog, u crnoj ili

plavoj kapi, u jakni koja je bila zelena, pla-va, siva, crna i ãarena. Policija je, posle uo-biåajene gçavaæe sa svedocima, doãla do

SAHRANA: Poslednjipozdrav drugu

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


s VREME 71. NOVEMBAR 1997

zakýuåka da je ubica visok oko 170 cm,tamnijeg tena, slabe telesne gradje, u punijoj

jakni sivo-plave boje i sa plavom pletenomkapom. Svi su odmah zvali policiju i hitnupomoñ, Siniãa Milenkoviñ je u kritiånom

staçu prebaåen u bolnicu, gde su mu iz-vaðena dva projektila. Policija je postupilauobiåajeno: pokuãala je da blokira linije ko-munikacija pretresajuñi vozila (ukýuåujuñi igradski prevoz), ali nije naãla niãta vrednosaopãteça za javnost. Taçug je bio tolikopotresen da je vest o ubistvu Todoroviñaemitovao tek oko 14 sati, åekajuñi vaýda dase prvo pojavi saopãteçe JUL-a.

RUKOPIS: Ova naãa ubistva naroåitogtipa postala su monotona. Rukopis je uvekisti, nametnut sasvim logiånim taktiåkimrazmiãýaçem: na javnom mestu (osim mla-dog Kneleta, pre taåno pet godina, u hotel-

skoj sobi "Hajata"); precizno i efikasno (svimrtvi na mestu); temeýito planirana bekstvas lica mesta i nestajaçe bez traga; joã tem-eýitije planirana sama ubistva (tajming,prilaz, egzekucija, alternative, obaveãtajna,logistiåka i ostala podrãka); nikada istooruæje nije koriãñeno dvaput (verovatno sebaca tamo gde nikada neñe biti naðeno). "Kosu ti ýudi?", ãto reåe Baå Kesidi SandensKidu u onom starom filmu...

Ovaj sluåaj pred "Beopetrolom" bio jeza dve nijanse drugaåiji. Pre svega, sticajemnepredvidivih okolnosti, stradao jeneplanirano Siniãa Milenkoviñ; izgleda da je

bio prepreka na planiranom pravcu pov-laåeça i da ubica nije hteo da rizikuje teles-ni kontakt, eventualno guãaçe i ostalo.

Drugi detaý je zanimýiviji: tog prepod-neva objavýene su dve uzbune oko podmet-nutih eksplozivnih naprava u javnim zgrad-ama u Beogradu i jedna u Novom Sadu. Svesu tri uzbune bile laæne: Åetvrta beogradskagimnazija, Maãinski fakultet i PTT "Tele-kom" u Novom Sadu i sve su okonåane okopodneva. Teãko da je o koincidenciji reå:nije doba godine kada gimnazijalci i studen-ti imaju probleme sa ispitima izakýuåivaçem ocena. Svaka od tih uzbuna

znaåi da policija mora da podigne podvadesetak ýudi najmaçe radi organizov-ane evakuacije zgrada, obezbeðeça i po-trage za bombama. Time su u petak tokomprepodneva Sedma i Deseta stanica policijei SUP Beograda bili rastegnuti na tanko kad

je trebalo praviti obruåe radi hvataça ubiceZorana Todoroviña i kada je svaki policajacdragocen.

Prisutni na licu mesta priåali su poslekako su policajci prilikom uviðaja sumçiåa-vo vrteli glavom i pravili razoåarane gri-mase; neverbalna poruka glasila je, vaýda:niãta od ovoga, isti sluåaj. To je razumýivo:

koliko nedavno je jedan visoki funkcionerMUP-a na pitaçe ima li napretka u istrazioko ubistva gen. Stojiåiña odgovorio kako

je, eto, joã 1963. ubilo predsednika SAD, pase joã ne zna ko je poåinilac. Poruka je i tu

jasna: samo ste mi joã vi, novinari, falili dami stajete na muku...

OTUPELOST: Da ovo nije normalnadræava, da æivimo u stalnoj frustraciji ivanrednom staçu, da smo veñ blazirani,oguglali i otupeli to je jasno veñ godinama.Ali: da li je ova politiåka i ostala javnostzaista toliko otupela i blazirana da veñ drugoubistvo veoma vaæne i moñne liånosti u ovojvlasti izaziva reakcije ãto besmislene, ãto

mlake, ãto ravnoduãne? Posledçe ãto bi seod ove vlasti oåekivalo jeste da çeni nosio-ci ginu u atentatima, a çihove kolege idrugovi sleæu ramenima i åekaju kao ovcena klaçe. Kaæe Slobodan Jovanoviñ da jeaprila i maja 1903. atmosfera bila nalik naovu: ceo Beograd je znao, sedeli su u"Moskvi", gledali u srebrne satove i pitali"Hoñe li ti crnorukci veñ jednom, pa dapolegamo".

Jeste predsednik Republike pustio suzunad Todoroviñem; jeste dr Mira Markoviñposlala tronuto pismo iz dalekog Madrasa,Indija, "preko sedam gora i sedam mora";

jeste Duãanka Ðogo-Antonoviñ bila in-dignirana, ãto joj lepo stoji, ali ãta? Hoñe liova vlast neãto preduzeti za sebe i pokazatisvima da se ne trebi izmeðu sebe u bespoãt-ednom ratu za monopole na energente istrateãke sirovine, åime se, uostalom,pokojnik i bavio? Za sada niãta od toga: levestranke su se zaprepastile nad "politiåkimatentatom" (JUL, SPS i neãto çihovih pito-mih desnih stranåica); radikali su "uæasnuti";ostatak opozicije "osuðuje", ali niko osimJUL-a i SPS-a nije pomenuo "politiåki aten-tat"; svi se oåigledno toga åuvaju. Aleksan-dar Tijaniñ, u åijem se komãiluku ubistvo

desilo, vehementno je za Radio Index ospo-rio teoriju o politiåkom atentatu i to sa

v

uverýivim razlozima: ajte, molim vas, kaæeon, ko je ovde joã zbog politike poginuo i kobi Todoroviña zbog politike ubio? Tijaniñ koji je pokojnika oåigledno cenio kaæe u"Graðaninu" da "çegov æivot i smrt pred-stavýaju najpotpuniju metaforu NovogSrpskog Druãtva kojim vladaju instinktiumesto razuma, nagoni umesto principa izle, mraåne sile, ovlaãñene da ubiju, umestozakona". I to je, molim, jedini pokuãaj pre-ciziraça o åemu je, ovde, zapravo, reå: "zle,mraåne sile, ovlaãñene da ubiju". Kýuåna

reå je "ovlaãñene". Da li sluåajno, RadmiloBogdanoviñ, bivãi ministar unutraãçihposlova, ponovio je u sluåaju Todoroviña istionaj straãan faux pas Mirka Marjanoviña usluåaju gen. Stojiåiña: Marjanoviñ je posleubistva v.d. ministra unutraãçih poslova usvojoj vladi izjavio da se za sebe "ne plaãi",

jer je "poãteno radio". Ubistvo ZoranaTodoroviña do kraja je opisalo krug okovladajuñe Familije. Prvo je Mariji Miloãeviñubilo liånog prijateýa i pratioca "Dadiýu";onda je Marku Miloãeviñu ubilo liånog pri-

jateýa i sponzora u auto-sportu Vladu "Tre-fa"; pa je Slobodanu Miloãeviñu ubilo gen.

Radovana Stojiåiña, v.d. ministra unu-traãçih poslova i prijateýa; sada je dr MiriMarkoviñ ubilo generalnog sekretara, sabor-ca i liånog prijateýa. Ako to neko opomiçeFamiliju pa vaýda je dovoýno opomenuta!Reklo bi se da druæeçe s Miloãeviñimapostaje iz nekog nepoznatog razloga opasno.

LIK I DELO: Kad uviðaj na mestuubistva ne pruæi istrazi odreðeni smer, mo-guñi motivi za ubistvo traæe se u liånosti iproãlosti ærtve, meðu onima koji bi od çenesmrti imali neku korist, meðu onima o koji-ma je ærtva neãto mogla znati i u tom pravcu.

Zoran Todoroviñ roðen je 1959. u Ãapcu,

u siromaãnoj i poãtenoj porodici. Bio jeodliåan ðak i od mladosti se pridruæionaprednom pokretu. U SKJ primýen je

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



"Kluzovog" magacina u ekskluzivnom deluBeograda u Ulici Srpskih vladara 10 mada su drugi konkurenti na licitaciji nudiliizmeðu 50 i 70 dinara. Ãtampa proziva"T&M" zbog toga, kao i zbog zanimýive

afere oko zakupa dela DPP "Æikica Jo-vanoviñ" u Banatskom Brestovcu.Reå je o imaçu od tri i po hiýade hekt-

ara plodne banatske zemýe, uz joã 12 stak-lenika povrãine ãest hektara, voñçake,ãume, stoku... U objekte i postrojeça DPP"Æikica Jovanoviñ" svojevremeno se mnogoulagalo, pa je preduzeñe imalo sloæenijuproizvodçu od sliånih firmi u okolini, pa iod ostalih delova Poýoprivredno-industr-ijskog kombinata "Tamiã", kome jesvojevremeno pripadalo. Posle "jogurt rev-olucije", meðutim, na åelo "Æikice Jo-vanoviña" dolazi Mile Papiñ, kasnije poslan-

ik SPS-a u Narodnoj skupãtini Srbije, koji zanekoliko godina uspeva struåno da upropas-ti firmu, dajuñi bez naplate objekte u zakup,praveñi nepotreban troãak kupovinom tele-fonske centrale, sekuñi ãumu, sve uz sumçi-va odobreça Radniåkog saveta za te poduh-vate. Mada je Sindikat "provalio" neke Pa-piñeve mahinacije joã 1994. godine, zapos-leni prekasno saznaju da im radni staæ nijeuplañen godinu dana i da se firma nalazipred steåajem. Neposredno uoåi bankrotstva"Æikice Jovanoviña" u aprilu 1996. godine,direktor Mile Papiñ prelazi na mirnije radnomestaãce u panåevaåkoj Privrednoj komori.

Odmah posle çegovog odlaska, u Ba-natski Brestovac stiæe Todoroviñ i "T&M";za sitne pare zakupýuju imaçe bankrotiranefirme. Nije, razume se, teãko dokuåiti kako

je "T&M" saznao da "Æikica Jovanoviñ" idepod steåaj Branislavu Markiñeviñu je"ptiåica" (çegov bata Aranðel, bivãi pred-sednik Privrednog suda u Beogradu i mini-star pravde u vladi Srbije) lako mogla dadoãapne koristan podatak. A onda se pojaviburazerova firma "T&M", dobije 600 hiýa-da dinara kredita od "Beobanke", plus joãneãto novca za finansiraçe poýoprivredneproizvodçe od Republiåkog zavoda za

razgovara i razmiãýa kako da promenimosvet. Bili smo kao Pariska komuna". Ta gru-pa je ono ãto se tada zvalo "Mirin tim saUniverziteta"; na åituýi u "Politici" potpisanisu svi: dr Mira Markoviñ (trenutno u Indiji),dr Slobodan Unkoviñ (trenutno u Kini), drRadoã Smiýkoviñ (trenutno u Bugarskoj), drVladimir Ãtambuk (trenutno u JUL-u), drNikola Ristiñ, dr Jagoã Puriñ, dr Miloã Ale-ksiñ, dr Ivan Radosavýeviñ, Tahir Hasanoviñ(trenutno u Novoj demokratiji), drDragoýub Ðokiñ, Goran Trivan, SneæanaAleksiñ (trenutno u Ministarstvu trgovine

Srbije, povremeno u Baçoj Luci), drNebojãa Maýkoviñ, dr Petar Ãkundriñ, drÃñepan Uãåumliñ. Iz nekog razloga nedosta-

je dr Danilo Æ. Markoviñ (trenutno u Rusiji).Zoran Todoroviñ bio je, kaæe Aleksandar

Tijaniñ, autentiåno inteligentan, beskrajnociniåan prema udvoricama koji su preko ipored çega hteli da se uguraju u Prisustvo;propadao je na svim izborima, veli Tijaniñ,

jer je prezirao biraåe. U Gradskom komitetuSK Beograda bio je ålan radnih grupa za åu-paçe uãiju drugaåije misleñim komunisti-ma; odatle negde i nadimak "Kundak". Bio

je brz, efikasan i precizan, svestan odnosasnaga u svakom trenutku, osim kad bi se su-viãe uzoholio.

Tako su ga jednom i doåekali iza ñoãka ismenili pod optuæbom da je neregularno iz-abran za predsednika GK SSRN Beograda.

Jedna uspeãna karijera

Biznis i prikýuåenija Ko ne zna koliko ñe, neka zna dokle ñeo napuãtaçu politiåke funkcije,1990. godine, bivãi predsednikGradske konferencije Socijalis-P

pravde u Vladi Srbije Aranðela Marki-ñeviña. Zajedno sa Markiñeviñem, Kundaknapuãta "ATL" i formira privatnu bankukoja ubrzo prerasta u firmu "T&M".

Iza sebe ostavýa pustoã poslovi"ATL"-a naglo kreñu nizbrdo, plate poåiçusve viãe da kasne, a Srðan Smiýkoviñ napuã-ta brod koji tone da bi se kasnije skrasio u"Telekomu" Srbije. Kapetani ostaju na ko-mandnom mostu i tonu: generalni direktor

"ATL"-a Milenko Isakov i direktor za Jugo-slaviju Æiæa Ðukiñ jedan za drugim vrãesamoubistvo.

Novoosnovani "T&M" kreñe punom pa-rom: potpisuje ugovor sa kineskom naciona-lnom korporacijom za konsignacionukupovinu kineske svile i uvoz borskogbakra; uvozi poliesterske tkanine iz JuæneKoreje; uåestvuje u izgradçi fabrikeveãtaåkog ðubriva u Panåevu, kapaciteta300 hiýada tona, uz uåeãñe kineskog kapi-tala; posreduje u ulagaçu kapitala juænoko-rejskih banaka u EI "Niã" i cetiçski "Obod";postaje zastupnik za Jugoslaviju multinacio-

nalne holding kompanije "Junilever" (36. nasvetskoj rang listi najveñih, hvala lepo), kojadræi trejd-mark bezbrojnih svetski afirmis-anih izvoznika luksuzne robe: "Pikvik" åa-

jevi, "Kelvin Klajn", "Faberæe", "Helen Ker-tis" i "Reksona" kozmetika, "Douv" i Mag-num" sladoledi, pecare kojekakvih viskija isl. (Drugi zastupnik "Junilevera" u Jugo-slaviji je, inaåe, firma "Dibek", srpkog min-istra za privatizaciju Milana Beka). Maja1996. godine "T&M" trejd korporacija uspe-va da od opãtine Stari Grad, za cenu od 39dinara po kvadratnom metru, dobije zakup151 kvadrata poslovnog prostora bivãeg

tiåkog saveza radnog naroda BeogradaZoran Todoroviñ Kundak prelazi uprivredu, preuzimajuñi funkciju zamenikageneralnog direktora Sloæenog preduzeñanaftne i hemijske industrije Jugoslavije.Diplomirani politikolog, po profesijiaparatåik bez dana radnog iskustva u

privredi, u poåetku izaziva åuðeçe i pods-meh potåiçenih vele da nije znao ãta je"barirani åek". Kasnije je izazivao suze.

Posle, kako se priåalo, nesuglasica saprvim "naftaãem" Srbije DraganomTomiñem, prelazi na novo nameãteçe ufirmu "ATL" kao komercijalni direktor.Poslove svog novog preduzeña opisujeovako: "Trgovina i finansiraçe poslovaizmeðu viãe zemaýa i rad sa strateãkimresursima 12 zemaýa, gde ova kompanijaima svoja preduzeña".

Vaýa naglasiti da je u to vreme Jugo-slavija bila pod ekonomskom blokadom i

da su uvozno-izvozni poslovi oko"strateãkih resursa" donosili enormneprofite.

Veñ tada je Kundak bio bogat åovek,do te mere da se u jednom razgovoru zanovine, posle pitaça o politiåkim ambici-

jama, hvalio da bi baã mogao da kupi nekupartiju, jer su "one sada jeftine" (1993. go-dina). Todoroviñ je u "ATL"-u radio,izmeðu ostalih, sa sinom Radoãa Smiýk-oviña Srðanom, koji je bio ãef poslovniceu Sofiji, tamo gde mu je "tajo" dobio am-basadorsko mesto, kao i sa BranislavomMarkiñeviñem, roðenim bratom ministra

1976, da bi u aparatu jedine Partije ubrzonapravio muçevitu karijeru. Na Fakultetupolitiåkih nauka u Beogradu, kao sekretarOSK, postaje student-prodekan za dekanataRadoãa Smiýkoviña. Tada prvi put sreñeSlobodana Miloãeviña, koji je na çega os-tavio povoýan utisak ("mlad, poletan, do-bronameran i energiåan"). Dr Miru Mark-oviñ sreñe 1986 (presudne se stvari veñ uve-liko kuvaju), u Univerzitetskom komitetuSK; i ona je na mladog Todoroviña ostavilapovoýan utisak ("inteligentna i politiåkiiskusna æena, koja poznaje Srbiju boýe od

ikoga koga ja znam").U ta doba, pred Osmu sednicu CK SKSrbije, Todoroviñ je u grupi koja se "sastaje,

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



træiãte rada i zakupi "Æikicu". Svi su sreñniosim oko 200 radnika koji ostaju da "crnåe"za ondaãçih 300 dinara meseåno u proseku,pod ugovorom o delu, sa neizvesnoãñu okouplate radnog staæa.

Kada se ovo zna, postaje jasno zaãto se"T&M" plasirao na hvale vredno 72. mestona listi od 200 najuspeãnijih jugoslovenskihpreduzeña za 1996. godinu koju je sastavioåasopis "Ekonomska politika". Istovremeno

je zauzeo 7. mesto na tabeli deset najus-peãnijih trgovinskih firmi, u druãtvu sa prvo-plasiranima "Lutrom" i "Cepterom". Todor-oviñevi i Markiñeviñevi poslovni rezultatibili su zaista impresivni: 20 miliona i 300hiýada dinara ukupnog rashoda i oko 21 i pomilion dinara ukupnog prihoda. Ukratko viãe od milion dinara neto prihoda i profit od4,8 odsto. I to za firmu sa 11 zaposlenih!

Sve ovo nije bilo dovoýno Todoroviñukoji je åeznuo za svojom starom ýubavi "strateãkim resursima". Sredinom 1996. go-dine æalio se "da ga blokiraju" u poslovimasa strateãkim sirovinama: naftom, pãenicomi gasom. Ãuãka se da je generalni direktorNIS-a Milan Ðakoviñ dugo i skruãeno åekaoispred kancelarije jednog ruskog naftnog

moñnika, iz koje je na kraju izaãao nasme- jani Todoroviñ u srdaånom razgovoru sadomañinom. To ne bi trebalo da åudi ako setaånim pokaæu govorkaça da je Todoroviñplañao naftu zdravim "keãom", za razliku od

srpske dræave koja je svoje obavezenamirivala preko barter aranæmana æitomiz robnih rezervi, kome je, uzgred, vo vrem-

ja ona, naglo padala cena na svetskom træiã-tu. Govori se da se Todoroviñ muvao poKini sa istim namerama, a zna se da je ne-davno otkazan naã barter sa Kinom naftaza poýoprivredne maãine zbog kaãçeçaisporuka iz Jugoslavije i loãeg kvalitetaproizvoda.

Sredinom 1997. godine, Zoran Todor-oviñ Kundak dolazi na åelo DP "Beopetrol",naftnog preduzeña nastalog poåetkom rata uHrvatskoj, prostom otimaåinom oko 200

pumpi i viãe raznih objekata zagrebaåkoggiganta "INA". U vreme pre Todoroviña"Beopetrolu" nije iãlo dobro, da bi sa çe-govim dolaskom firma naprasno poåela daprofitira. U letoãçoj raspodeli kontingenataza uvoz naftnih derivata, "Beopetrol" je do-bio zamaãnu kvotu, za razliku od proteklihgodina kada nije mogao ni da "prismrdi" u

taj zabran NIS-a. Poãto se znalo da ñe pri-mena letos usvojenog Zakona o privatiza-ciji poåeti 1. novembra, "Beopetrol", poproceni "teæak" oko 130 miliona dinara,"hvatajuñi posledçi voz", bræe-boýe je po-

tråao da krene u transformaciju u akcionar-sko druãtvo po starom zakonu, jer je u no-vom zakonskom reãeçu oteæano iz-voðeçe procesa dokapitalizacije. Pred-viðeno je da dokapitalizacija donese firmitrostruko viãe novca od çene trenutnevrednosti (318 miliona dinara), ãto bi jepreobrazilo u viãe nego ozbiýnogkonkurenta na ovdaãçem naftaãkom træiã-tu. U Sluæbenom glasniku Republike Sr-bije od 13. oktobra ove godine, DP "Beo-petrol" iz Beograda, po osnovu prodajeakcija radi prodaje druãtvenog kapitala, or-ganizuje se kao meãovito akcionarsko

druãtvo".Pravo prvenstva otkupa u prvom krugu(oko 26 odsto) imaju iskýuåivo zaposleni(ukýuåujuñi, dabome, i direktora), dok bise ostatak prodao u drugom krugu svimzainteresovanima, moæda i prebogatoj pri-vatnoj firmi "T&M". Dakle, 19. septembraSkupãtina DP "Beopetrol" donosi odluku otransformaciji u akcionarsko druãtvo, poã-to 1. novembra stupa na snagu novi zakon;13. oktobra, transformacija "Beopetrola"ulazi u Sluæbeni glasnik; 25. oktobra, Zo-ran Todoroviñ bio je ubijen...

Poslovi prvo druga, pa onda gospodina

Zorana Todoroviña Kundaka uglavnom subili u vezi sa dræavom. Mnogi od çih ost-vareni su preåicom, ili krãeçem propisa.Tako neãto bilo bi nemoguñe bez izrazitobliskih odnosa sa vladarskim braånim pa-rom Markoviñ-Miloãeviñ. Spisak ýudikojima je Kundak u svojoj karijeri "ugaziou taçir" mnogo je duæi od liste çegovihuspeãno obavýenih poslova. Ojadio jemnoge koji na dvoru nisu bili u tolikojmilosti kao on, ãto je dovelo do posledicakoje je lepo definisao jedan taksistaovdaãçi: "Ko ne zna koliko ñe, neka znadokle ñe".

Tada su mu, rekao je, "Sloba i Mira najviãepomogli kad sam otiãao, u smislu prijateýst-va". Prebacio se u poslove s naftom: postaje"koordinator-ekspert za sistemska pitaça" u"Naftagasu" putem konkursa istaknutog naoglasnoj tabli, da bi uskoro postao zamenikpredsednika kompanije. Politika mu je osta-la prvo zanimaçe i strast. Prvi je pomenuo

"pluralizam u okviru Socijalistiåkog save-za"; prvi je 1990. organizovao javnu prosla-vu Boæiña (ãto je oksimoron: "javni Boæiñ"

je u tradiciji isto ãto i "drveno gvoæðe", alimlaðani komunisti to nisu znali); svojesposobnosti iskazao je u organizovaçu ve-likih mitinga, "dogaðaça naroda" i sliånihoperativno-taktiåkih radçi. Razmiãýao je otome da od SSRN napravi Narodnu strankui u tome dobio podrãku OK SSRN Barajeva:"Imali bismo poãteniju podelu na politiåkoj

sceni, jer bi ostali komunisti, Narodna stran-ka koju sam æeleo da formiram kao levi cen-tar sa nacionalnim obeleæjem, zatim radikali

TRILING JUL: LJ.Ristiñ, M.Markoviñ i Z.Todoroviñ

drugaåiji nego sada i demokrate", govorio je1993. o tome.

Za "Dugu" je 1993. rekao: "Moædakupim neku partiju, one su sad jevtine, ili ñumoliti socijaliste da mi pozajme neku odsvojih". Kasnije se posvetio sve viãe poslov-ima (vidi poseban tekst o tome), ali je uSKPJ ostao uvek, da bi se u JUL ukýuåioodmah, 1994, i postao generalni sekretarDirekcije. Kaæu da liåne i prijateýske vezesa porodicom Miloãeviñ nije prekidaonikad. s

MILOÃ VASIÑ

UROÃ KOMLENOVIÑ

FILIP ÃVARM

I DOKUMENTACIONI CENTAR VREME

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


10 VREME s 1. NOVEMBAR 1997.

Deset najznaåajnijih i nerasvetýenih

- tipska “saåekuša”(automatsko oruæje,otvoren prostor gdese ærtva koja je ne-tom izišla iz automo-bila oseñala sigur-no);

znaåaj okolnosti tehnika

ZoranTodoroviñKundak

- generalni sekretarJUL, biznismen i je-dan od najbogatijihýudi u Srbiji, najboýiprijateý dr MirjaneMarkoviñ i, uopšte,porodice Miloševiñ;

- pobeda Mila Ðu-kanoviña u CrnojGori, predsedniåkiizbori u Srbiji, slombarter aranæmana saRusijom i Kinom;

- vrlo komplikovanoubistvo koje je zahte-

valo tim profesion-alnih ubica (restoran,ýudi iza leða nepos-rednog izvršioca, çe-govo bekstvo istimputem kojim je ušao ulokal itd.);

- tipska “saåekuša”(automatsko oruæje,otvoren prostor gdese ærtva koja se spre-mala da sedne u au-tomobil oseñala sig-urno);

- tipska “saåekuša”(otvoren prostor gdese ærtva koja je upra-vo izišla iz automo-bila oseñala sigurno,

mada je upotreba re-volvera ostala prese-dan);

- jedna vrsta “saåe-kuše” (haustor zgra-de u kojoj je stano-vao, automatsko oru-æje);

RadovanStojiåiñBadæa

- v. d. ministra unu-trašçih poslova i

naåelnik resora javnebezbednosti MUP-aSrbije, jedan od na- jbliæih saradnika Slo-bodana Miloševiña;

- uspostavýaçe vlastikoalicije “Zajedno”

na lokalnom nivou,Gonzalesov izveštaj,sukobi na liniji SPS –JUL, predstojeñi iz-bori i špekulacije obuduñoj funkciji Mi-loševiña;

VladaKovaåeviñTref

- prijateý i poslovnipartner Marka Milo-ševiña, biznismen;

- isto kao u sluåajuRadovana StojiåiñaBadæe;

- biznismen (SZ“Šumadija”, Radio“Pingvin”) poznat pointernacionalnoj ve-zanoj trgovini i kako

je on tvrdio, povezansa Sluæbom;

- ekonomske sank-cije, raskol SPS iSRS, sumrak privat-nih banaka Jezdimi-ra Vasiýeviña i Da-

fine Milanoviñ;

DraganRadišiñ

(mesto ubistva)

- inspektor u ode-ýeçu za krvne i sek-sualne delikte GSUPBeograd, poznat podobrom radu;

- Dejtonski spora-zum, gunðaça da jepolicija korumpira-na;

1.

2.

3.

4.

5.

M I L O Ã B I Å A N S K I

T A N J U G

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

A L E K S A N

D A R

S T A N K O V I Ñ

RadojicaNikåeviñ(mesto ubistva)

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


s VREME 111. NOVEMBAR 1997.

- jedna vrsta “sa-åekuše” (automatskooruæje, stepenice træ-nog centra “Merka-tor” gde je imao kan-celariju);

profesionalnih ubistava u Beograduznaåaj okolnosti tehnika

- tipska “saåekuša”(automatsko oruæje,ærtva tek sela za vol-an automobila, kolat-eralne ærtve);

- “saåekuša” koja ñekasnije postati tipska

(automatsko oruæje,otvoren prostor gdese ærtva koja je tekizašla iz automobilaoseñala sigurno);

- presedan (apartmanu “Hajatu”, uviðajnenejasnoñe);

tipska “saåekuša”(automatsko oruæje,ærtva za volanom ne-posredno pred pok-retaçe automobila,

kolateralna ærtva);

Goran VukoviñMajmun

- ubica LjubomiraMagaša Zemunca išef “voædovaåkogklana” u beograd-skom podzemýu;

- raskol Beograd –Pale, ekonomske san-kcije, poveñano trve-çe u podzemýu;

BranislavMatiñ

Beli

- finansijer SPO iSrpske garde, biznis-

men i vlasnik viãeauto – otpada, krimi-nalni dosije

- rat u Hrvatskoj;

AleksandarKneæeviñ

Knele

- “mladi lav voædo-vaåkog klana” åiji jeuspon oznaåio smenugeneracija u podze-mýu;

- rat u Bosni, poåetakzavoðeça ekonom-skih sankcija, prem-ijer Milan Paniñ, ok-rugli sto vlast – opo-zicija, predsedniåki iparlamentarni izbor uSrbiji;

- etablirani pred-stavnik “stare garde”beogradskog podze-mýa sa razgranatimposlovima koji ne za-

htevaju oruæje veñ ve-ze u policiji;

- iste kao i kod VladeKovaåeviña Trefa iRadovana StojiåiñaBadæe;

Miroslav Biæiñ Biæa(mesto ubistva)

- bivši policijski ins-pektor i naåelnik, koji je “pokrivao” odre-ðene kriminalce u in-teresu Sluæbe i uspe-šan privatni detektivsa razgranatim veza-

ma u svim društvenimstrukturama;

- prvi meseci posleuklaçaça sankcija,prvi meseci koalicije“Zajedno”, prestruk-tuiraçe u vrhovimareæima;

6.

7.

8.

9.

10.

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

D .

D A N I L O V I Ñ

- D T

O G N J E N

R A D O Ã E V I Ñ

Rade Ñaldoviñ Ñenta(slika sa sahrane)

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Intervju: Ivan Stamboliñ

Ærtva mira "U privatnoj dræavi sa dræavnom privredom

åudim se kako su me i do sada trpeli"

Sluåaj JUBMES: Rupa u pameti Nesporne su jedino foteýe zna se pouzdano ko su novi direk-tor, predsednik Skupãtine (Nikola Staniñ) i ålanovi Upravnogodbora (predsednik je Borislav Vukoviñ, iako je mesto bilonameçeno Zlatanu Peruåiñu). U ovoj trci za foteýama i parama(ålanstva u Upravnom odboru i mesto predsednika Skupãtine se

plañaju) najspornija je liånost novog predsednika. G. Zeåeviñ je,kao direktor Franko-jugo banke, izazvao "nesporazume" sa fran-cuskim vlastima i usred Pariza se potukao sa svojim kolegom iz Franko-jugo banke. Na pitaçe kako liånost sa takvom hipotekommoæe biti na åelu banke koja pretenduje da radi sa celim svetom, Momir Pavliåeviñ, dosadaãçi predsednik Upravnog odbora, kaæeda u biografiji g. Zeåeviña "nema nijedne mrýe" i da je reå o "os-eñajnom" åoveku.

Sam G. Zeåeviñ nije æeleo da komentariãe "pariski sluåaj",obeñao je svesrdnu saradçu sa novinarima i ponudio izuzetnoambiciozan program buduñeg rada banke. Ostaje da se vidi ukojoj meri ñe uspeti da ga ostvari, naroåito deo koji se odnosi nasaradçu sa Svetskom bankom i Evropskom bankom (tim pre ãtou ovoj drugoj dominiraju Francuzi!).

"Nije rupa na planeti, veñ je rupa u pameti", rekao je jednomdavno pesnik. Ove çegove reåi opet su aktuelne, sada povodomzbivaça u Jugoslovenskoj banci za meðunarodnu ekonomsku sa-

radçu (JUBMES) i oko çe. Naime, posle skupãtine JUBMES-a, odræane poåetkom ovenedeýe, ostalo je neãto nalik na crnu rupu. Sve je jasno i niãtanije jasno: JUBMES viãe ne postoji, a postoji; banka je trans- formisana, ali nije baã onako kako se predlagalo; Ivan Stamboliñ je podneo ostavku na mesto predsednika pa viãe nije predsednik,ali niko tu ostavku nije usvojio (na pomenutoj skupãtini g. Stam-boliñ nije ni pomenut), mada je novi predsednik (Miodrag Zeåeviñ) izabran, a, po sopstvenoj tvrdçi, g. Zeåeviñ je joã direk-tor Franko-jugo banke u Parizu; savezna vlada je htela da pris-voji deonice firmi iz bivãih krajeva SFRJ, pa je od toga odustalaiako je to malo ko shvatio. Na kraju nikome, pa ni pravnicima JUBMES-a åiji je to posao, ni je bilo jasno ko je, ãta i zaãto naovoj skupãtini usvojio.

mo i saåekamo da proðe to zlo. U tomesmo uspeli.

Mislim da ima i jedan interesantan ra-zlog zaãto smo uspeli. Dræava je de factobanku tretirala eksteritorijalno, nije nas bi-rala ni za kakve svoje aranæmane, nismouåestvovali ni u kakvim çenim poslovima.Bez obzira na to koliko je teãko i komplik-ovano voditi banku, pogotovo takve vrste,pokazalo se da je za çu bilo veomaproduktivno ãto je predsednik banke bio persona non grata. On je nepoæeýan, ban-

ka eksteritorijalna; u takvoj dræavi i takvimokolnostima to je bila zavetrina koja jebanku spasila.

Ima tu joã jedna stvar koju treba imati uvidu, a koju ja volim da istiåem.

Branko Mikuliñ je bio predsedniksavezne vlade 1988. godine, kada sam jauspeo, prvo sa çim, a onda i sa çegovomekipom ekonomista, pa sa svakom repub-likom posebno, da se pogodim da se taparadræavna banka konstituiãe i reformiãeu deoniåarsko druãtvo. U tome mi jemnogo pomogao Kira Gligorov. Trajalo je

to sedam-osam meseci, a Ljuba Madæar jerekao "Dobar je taj tvoj metod mic po mic;mic po mic i mi svi prihvatismo". Njemu jeto, razume se, bilo milo. Taj status bankekao deoniåarskog druãtva malo je ko sh-vatao. Mnogi su shvatili ãta to znaåi tekpoåetkom ove godine kada je vlada krenu-la, bez naãeg znaça i konsultovaça,bukvalno preko noñi, da napravi predlogzakona o ukidaçu banke. Nisu vodili raåu-na o tome da je banka osnovana kao de-oniåarsko druãtvo lex specialisom. Da bi seukinula banka, morao se ukinuti i lex spe-cialis. Izgleda da su oni koji su to smislili i

hteli smiãýeno da realizuju za tri dana tektada shvatili da smo mi deoniåarsko druãt-vo i da çihov naum nije tako prost i jed-

Oåekivali smo da to staçe neñe dugo trajati. Kada se proces razbijaça Jugoslavijezavrãio, najviãi dræavni nadleæni organiNarodna banka i SDK preporuåuju nam dabanku likvidiramo. Dakle, steåaj. Mi toodbijamo i hoñemo da vodimo bitku zaodbranu banke. U toku te bitke izbiñe rat,doñi ñe sankcije. One ñe banku onemo-guñiti da radi ono zbog åega postoji, jer iz-voza nema. A i da nema sankcija,preduzeña koja su proizvodila robu za iz-voz bila su razbijena, rasturena, paralizo-

vana i praktiåno su obustavila proizvodçu.Od åega je onda JUBMES æiveo?Uspevamo, ipak, i u takvim okolnosti-

ma da napravimo dva velika, ozbiýna pos-la u Tunisu. Jedan od çih je veliki projekatu kome smo bili kofinansijeri sa Svetskombankom. I od toga smo, u stvari, æiveli ovihgodina. To je bio glavni izvor prihoda, izçih smo pokrivali troãkove. Otkupýivalismo i potraæivaça naãih firmi u inostranst-vu. Iãlo nam je to veoma dobro. Treñi subili neki sitni, mali poslovi, ali strategijabanke je bila da ne ulazimo ni u kakve ve-like poduhvate da saåuvamo banku, saåu-vamo kapital. Nismo hteli ni sebi ni drugi-ma da bacamo praãinu u oåi, veñ da radi-

to se mene tiåe, priåa sa tombankom je zavrãena", bila je prvareakcija Ivana Stamboliña namolbu "Vremena" za razgovorpovodom ostavke na mesto pred-

sednika Jugoslovenske banke za meðunar-odnu ekonomsku saradçu (JUBMES).Kao åovek koji se, u ovom momentu, presvega opuãta i odmara, skupýajuñi energi- ju i hvatajuñi zalet za odluku o buduñnosti,ne vidi svrhu u vrañaçu na ono ãto je bilo.Tim pre ãto je rasplet odavno oåekivan i

predviðan. Ipak, vaýa ostaviti neki trag. Izato, evo tog intervjua, ma koliko nevoýanbio.

"VREME": Priåa je, kaæete, zavrãe-na. A kako je poåela?

STAMBOLIÑ: Kada se raspao jedin-stveni monetarni sistem Jugoslavije, a to sedogodilo nakon ãto je Srbija uletela u mon-etarni sistem i razbojniåki zaplenilaogromne pare, druge republike se osamo-staýuju kao dræave, usvajaju svoje posebnemonete, a mi donosimo zajedniåku odlukuna skupãtini banke da se deoniåari iz onihrepublika koje izlaze iz jedinstvenog mon-etarnog sistema izdvoje u vanbilansnu ev-idenciju dok se situacija ne normalizuje.

"Ã

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



nostavan. To ãto smo mi bili deoniåarskodruãtvo, bilo je bitno za opstanak banke.

Kako ste reagovali na ideje o zat-varaçu JUBMES-a?

Brzo smo stali na noge i reãili da ipakzapoånemo novu borbu za odbranu banke.Meni je to tada izgledalo potpuno bez iz-gleda, ali sam sve to shvatio kao dug pre-ma tih 10 godina koje smo uloæili u tubanku. Uopãte nisam bio optimista. Kadasmo uobliåili koncept banke kakvu bismohteli, uãli smo u borbu da se zakon o likvi-daciji banke, koji je veñ bio krenuo u pro-ceduru, povuåe, a potom da se doðe doteksta novog zakona koji bi omoguñiotransformaciju. Bio je to logiåan i zakonitput.

Malo je åudno da ste u tome uspeli, sobzirom na to da se ova vlast nikad nepovlaåi kad na nekog krene...

Na ruku su nam iãle dve stvari. Prvobit-ni predlog tog teksta bio je takav da ga jepravno i ekonomski bilo lako oboriti.Druga je bila ideja da se pripojimo Ju-ga-rant banci, koja je nastala od vojnog servi-sa. Prevashodni zadatak JUBMES-a je daotvara vrata inostranih træiãta, da na çimapromoviãe naãu robu i da saraðuje sameðunarodnim træiãtima. Utapaçe tebanke u Ju-garant koju ñe svet dugo, zbogporekla, primati sa predrasudama, bilo jeåista besmislica, mada, naæalost, gluposti

ovde najlakãe prolaze. I ja moram dapriznam da su Savet guvernera i sam guv-erner odigrali veliku ulogu u povlaåeçu

takvog predloga, bez çih tone bi bilo moguñe.

Kada smo napravili novikoncept banke, podræali suga i Upravni odbor i Skupãti-

na banke. Señam da mi je jedan ålan Upravnog odborai direktor jedne od naãih na- juglednij ih firmi u zemýi, anaroåito u inostranstvu, izneo jednu veoma realis tiånu ipoãtenu åiçenicu: "Sve jesjajno ãto si zamislio, ali timoraã da znaã da ako namauoåi neke skupãtine tele-foniraju da glasamo protivtoga, mi moramo da glasamoprotiv toga. Nemoj na nas dase ýutiã". Ta Skupãtina je

juåe odræana.Naãe je bilo da uradimo jednu stvar koja je najlogiåni- ja, najuobiåajenija . Rat jezavrãen. Hteli smo da bu-demo banka koja objediçujedeoniåare sa podruåja celebivãe Jugoslavije.

Pre nego ãto je sve ovo saraspadom Jugoslavije krenulo, mi smorazgovarali sa predstavnicima Svetskebanke i na çihovu inicijativu napravilismo projekat da zajedniåki radimo. Svets-ka banka je htela da uloæi 17 odsto kapitalai da bude naã deoniåar. Tada smo maãtalida ñemo to i napraviti, pa da ñemo mi,izmeðu ostalog, da poånemo da radimo i sagraðanima, jer kod nas nije bilo ãtedçe.

Mislili smo da se vratimo na taj kon-cept, ali su predstavnici savezne vladetraæili da se to skine sa dnevnog reda. Mismo skinuli.

A onda ste se okrenuli deoniåarima?Onda je doãao zakon o transformaciji

banke i onda smo se okrenuli ka deoniåari-ma.

Odakle ste krenuli?

Prvo sam otiãao u Makedoniju. Tamo je bilo jednostavno i lako. Brzo smo sesporazumeli. Posle toga sam imao saKirom Gligorovim jedan petoåasovnirazgovor. Kira je oceçivao da se svi centrinadleæni za ovaj deo Evrope sele u Atinu,te da bi bilo dobro da se jedina institucija jugoslovenskog karaktera saåuva, da ops-tane. Kao åovek koji se u to dobro razumebio je optimista. Verovao je da ñe takvabanka dobiti, i od Evropske i od Svetskebanke, veliku finansijsku podrãku za pro-gram obnavýaça saradçe meðu bivãimrepublikama.

A drugi?U drugim republikama je to bilosloæenije. Otiãao sam u Bosnu. Bio sam u

Sarajevu, Travniku i Zenici. Razgovaraosam sa direktorima i politiåarima od kojihsam deo znao i odranije, a negde su doãlisasvim novi ýudi. To je bilo delikatno.Znate, kada doðete u jednu firmu a direk-

tor vam kaæe da mu je 150 radnika poginu-lo u ratu, a çih 450 su ostali invalidi, ilivas doåeka sa priåom ko mu je u porodicipoginuo, a ko preæiveo... Kako sad sa çimda zapoåetne razgovor kako oni treba daulaæu neki kapital u banku koja je beograd-ska banka? To nije jednostavno. Meðutim,moram reñi da ýudi sa kojima sam se sre-tao u Bosni najracionalnije razmiãýaju.Uprkos najteæim posledicama, oni na- jspremnije razgovaraju o buduñnost i i sanajviãe razumevaça idu ka çoj. Uprkossvemu ãto je bilo. Znaju da ñe ekonomijabiti najdragoceniji melem na rane koje joã

krvare, da ñe interesi savladati posledicetog razaraça. Nigde se, åini mi se, kao uBosni ne vidi kako ruãiteýi jesu efikasni,ali graditeýi su na duæi rok pobednici.

A u Hrvatskoj?Meðu direktorima preduzeña koja su

deoniåari iz Hrvatske postojalo je ra-spoloæeçe da se obnovi saradça, ali jepolitiåki stav bio da u to ne treba iñi. I jasam tu napravio, moæda, greãku, jer samodbio predlog iz ambasade da se sastanemsa Fraçom Tuðmanom, poãto sam mislioda je dovoýno da razgovaram sa deoniåari-ma i komisijom za sukcesiju. Oni su u Hr-vatskoj, inaåe, prognozirali da ñe se sve toãto ja hoñu stopirati na jednoj sednici Sk-upãtine banke, te je tako svaki moj naporuzaludan.

Na kraju ste posetili Sloveniju?U Sloveniji je politiåki stav bio tvrdo

protiv, ali se taj stav ogledao u tome da jepreduzeñima savetovano da se ne ide kareãeçima koja smo mi predlagali. Prilikesu tamo, ipak, bile takve da su na zajed-niåkom sastanku na kome su bili direktorifirmi deoniåara oni potpisivali, pa je dvetreñine preduzeña ipak to potpisalo.

Hrvatska predviðaça su, izgleda,bila taåna.Uprkos tome ãto ja nisam iskýuåivao

ovakav kraj, moram reñi da mi je drago dasmo pokuãali da pokaæemo da se neãtomoæe uraditi. Problem je svuda bio isti:objasniti neãto ãto je normalno i postiñi dase kao takvo i primi. Ljudi nisu verovali daneãto normalno i uobiåajeno moæe da seuradi i kod nas.

Da li ono ãto se desilo moæe realno daoteæa saradçu sa meðunarodnim finan-sijskim institucijama?

Mislim da sadaãçi reæim zapravo ne

æeli sporazum sa Meðunarodnim mone-tarnim fondom i drugim sliånim institucijama, jer one nisu samo kreditori veñ i

RADIÑU I DALJE: Ivan Stamboliñ G O R A N K A

M A T I Ñ

v

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



zavaðenih strana u toj republici udaýeniji sunego ikad. U ãtabu aktuelnog predsednikaMomira Bulatoviña ne sumçaju u daýezaoãtravaçe sukoba i sve svoje napore pre-ko "narodnih skupãtina" na livadama usmer-avaju u tom pravcu, oåekujuñi kako nam jepotvrdio sagovornik u Bulatoviñevom ãtabu da ñe kriza eskalirati do te mere da ñe uCrnoj Gori biti uvedeno vanredno staçe.Saradnici premijera i novoizabranog pred-sednika Mila Ðukanoviña nameravaju da do

sednice Skupãtine Crne Gore, zakazane za30. oktobar na Cetiçu, porade na smirivaçupolitiåkih tenzija prevashodno time ãto ñereñi da su izbori zavrãeni, a i ukazivaçem naodgovornost Momira Bulatoviña za produ-býivaçe politiåkih sukoba u toj republici.Rasplet nije uskoro na pomolu.

Zanimýivo je da je sednica crnogorskogparlamenta na kojoj bi se raspravýalo onavodnoj izbornoj kraði zakazana upravo nainsistiraçe Momira Bulatoviña (koji je jav-no pozvao na reãavaçe sporova u instituci-

jama sistema), ali da u çegovom ãtabu is-tovremeno kaæu da od sednice ne oåekuju

niãta. Skupãtinska sednica koju prenositelevizija bitna je, po reåima sagovornikaiz Bulatoviñevog ãtaba, samo da "javnost

Crna Gora mitinzi i skupãtine

Istraga poturica U Bulatoviñevom ãtabu ne oåekuju da ñe izbori biti poniãteni alioåekuju velike nemire koji ñe dovesti do vanrednog staça, atada bi se, kaæu, "lakãe komuniciralo sa narodom"

Deset dana nakon zavrãenog drugogkruga predsedniåkih izbora u CrnojGori, planovi i oåekivaça politiåki

sazna ãta se deãava u Crnoj Gori", jer sumediji u toj republici potpuno "jednostrani".

NARODNE SKUPÃTINE: MiodragVukoviñ, potpredsednik Vlade Crne Gore,meðutim, kaæe za "Vreme" da poraæena stra-na, poãto su iscrpýena sva pravna sredstva,"æeli da Skupãtinu pretvori u sudnicu. Traæilisu Skupãtinu da bi raspravýali o izborima,åime hoñe da suspenduju sve organe siste-ma, opãtinske organe uprave, Republiåkuizbornu komisiju, Vrhovni sud, Ustavni sud.Zato svi ostali u parlamentu treba da nastojeda oåuvaju çegov dignitet i da takav nivorazgovora odbace. Prva taåka dnevnog reda

je zato for mulisana na sledeñi naå in:"Razmatraçe aktuelnih politiåkih prilika uRepublici Crnoj Gori nakon zavrãenih izbo-ra za predsednika Republike, ponavýam, na-kon zavrãenih izbora. Raspravýañemo otome ãta po Crnu Goru znaåi daýe dræaçetenzija po 'narodnim skupãtinama', ãtaznaåi stvoreno rovito staçe, buðeçe avetiproãlosti, nacionalizma, ãovinizma kojigraðanima Crne Gore preti da otvori starerane verskih i nacionalnih sukoba za ãtaodgovornost snose oni koji podgrevaju ten-zije. Za nas su izbori zavrãeni, rezultati supoznati i moæemo razgovarati o posledica-ma nepriznavaça tih rezultata", kaæe Mio-drag Vukoviñ. Formalne inicijative zarazreãeçe aktuelnog predsednika Bula-

Z

O R A N R

A Ã

kreatori ekonomske politike i privrednihreformi. Prihvataçe reformi znaåilo bigubýeçe vlasti. U tom svetlu vaýa pos-matrati i ruãeçe institucije JUBMES-a, sobzirom na to da su u drugim zemýama

upravo takve institucije bile pretpostavkaza saradçu sa MMF-om i Svetskombankom.

Kakva su vaãa liåna oseñaça poslesvega?

Ja sam u toj banci proveo deset godina.Veoma sam zadovoýan onim ãta sam ikako radio i kakve sam kontakte sa ýudi-ma u banci i van banke uspostavio, uprkossvemu. Na kraju sam uspeo da, za pet-ãestmeseci, napravim stvar koja je za menenajveña satisfakcija i najveñi rezultat ubanci. To ãto su drugi to sruãili trenutnonije najvaænija stvar, jer se oni morajuvratiti na ono ãto smo mi tamo radili. Pos-toji joã jedna stvar koje sam svestan: ukoncepciji jedne banke, i tako je svuda usvetu, na åelu su ýudi od najveñeg pov-ereça vlasti, vlade i vlasnika. A pogotovokada je u pitaçu ova i ovakva dræava. Kodnas se radi o privatnoj dræavi, sa dræavnomprivredom. Tu ne moæe opstati direktorbanke i preduzeña, åak ni privatne banke iprivatnog preduzeña, ako nije maksimalno,na naåin koji ovom vremenu i okolnostimaodgovara, ugraðen u sistem vlasti.

Prema tome, jedina stvar koju ne ra-

zumem jeste zaãto se radilo zavereniåki,tajanstveno, zakulisno, zaãto su u finalususpendovani svi organi banke, zaãto jeformirana neka grupa ýudi koja je to uradi-la tajno, kriãom sazvala skupãtinu bez nasiz Banke, u Sava-centru a ne u banci, paodluåili joã koji ñe novinari da prisustvuju,pa da se izbaci iz dnevnog reda mojeobrañaçe akcionarima.

Neki smatraju da nije trebalo da dateostavku, veñ da ih navedete da vassmene...

Uñi u borbu za koju unapred znaã da jeizgubýena postupak je budala. Akcionariimaju pravo da mi kaæu da se çima nesviða kravata koju ja nosim, bez ikakvogobrazloæeça, to je çihovo pravo. Mogaosam samo na toj skupãtini eventualno dapovuåem za sobom jedan broj ýudi i da onisvi sutra snose neke posledice, a bez izgle-da da se dobije borba. Koja borba? Da jaostanem u banci? Ja nisam podoban åovekda budem direktor te banke. Åudim sekako su me i dosad trpeli.

I na kraju, ãta ñete raditi?Moram dobro da promislim ãta ñu i sa

kim ñu da radim. Raditi hoñu i moram.

Imam razne ideje koje mi se roje po glavi.Razne varijante. Ali, videñu. s

VESNA KOSTIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



toviña meðutim, kako saznajemo, neñe biti.Skupãtina Crne Gore broji 70 poslanika, odtoga Momir Bulatoviñ moæe da raåuna napodrãku 17 iz çegovog krila Demokratskepartije socijalista i na joã åetvoricu iz Nar-

odne stranke Boæidara Bojoviña. Ostali su, usadaãçem politiåkom kontekstu, privræeniÐukanoviñu. Sednica skupãtine se, inaåe,odræava na Cetiçu, gde je Milo Ðukanoviñna izborima dobio ogromnu veñinu glasova.Pored oåigledne psiholoãke prednosti kojutime dobija novoizabrani predsednik, Bula-toviñevi saradnici tumaåe da je zakazivaçesednice u Podgorici izbegnuto zbog strahaod masovnog okupýaça pristalica aktuel-nog predsednika pred skupãtinskom zgra-dom za vreme rasprave.

ZEBNJE I STRAHOVI: Ako ta opas-nost i bude izbegnuta na Cetiçu, oåigledno

je da Momir Bulatoviñ nem a nameru daodustane od "dogaðaça naroda" u drugimmestima. Na dan kad ovaj tekst ide u ãtampu(sreda), zakazan je miting u Bijelom Poýu, anarednih dana se pomiçe da bi "narodne sk-upãtine" mogle biti odræane i u mestima naprimorju. Svuda se govori isto (pokradeno je35 hiýada glasova) i traæi isto poniãtavaçepredsedniåkih izbora i raspisivaçe novih is-tovremeno sa vanrednim parlamentarnimizborima. Na skupovima koji su dosadodræani u Beranama, Pýevýima, Mojkovcuna severu Crne Gore prisustvuje propor-cionalno broju stanovnika mnogo ýudi,

mada se procene broja prisutnih kreñu, reci-mo u Beranama od pet-ãest hiýada do 20-30 hiýada. Bezbednosni rizik je nesumçiv.Malo je uåesnika mitinga koji nisunaoruæani bilo vatrenim oruæjem, bilonoæevima, bilo i jednim i drugim, a kako jeprimetio Miodrag Vukoviñ, "na ulici jeprisutna druãtvena patologija, iz boce jepuãten nacionalistiåki duh, a u Crnoj Gori je

niska taåka kýuåaça nesporazuma". Dokpotpredsednik crnogorske vlade to kaæe sazebçom, u Bulatoviñevom ãtabu o tom riz-iku govore sa dosta poleta. "Nema znaka dase smiruju tenzije, niti ñe se nezadovoýstvo

u Crnoj Gori ubrzo smiriti", kaæe sago-vornik iz Bulatoviñevog ãtaba. On neoåekuje da ñe predsedniåki izbori bitiponiãteni jer "ko ñe priznati da je krao", alioåekuje "velike nemire" koji ñe dovesti dovanrednog staça. Na pitaçe nije li ga strahod takvog ishoda, odluåan odgovor glasio jeda je ovo sad "gore od vanrednog staça", ada bi se u uslovima vanrednog staça "lakãekomuniciralo s narodom". Ovaj Bulatoviñevpristalica dodao je da bi i deset odsto dokazao izbornoj kraði koje poseduju trebalo dabude dovoýno da se poniãte izbori, a da bi20 odsto bilo dovoýno da se "uhapsi Ðu-

kanoviñ". Rekao je joã :"Vi ste u Srbiji kuka-li zbog pokradenih izbora, a ovo nije kuku,ovo je lelek", a na opasku da je u Srbiji pro-testovala opozicija, kazao je da je "partijaMomira Bulatoviña u Crnoj Gori jedinaopoziciona partija".

Kad je reå o riziku od nasiýa, MomirBulatoviñ je u intervjuu "Blicu" izjavio da se"svako razuman sukobýava sa zebçom istrahom. Ali mi ne æelimo i ne moæemo dase pomirimo sa ovom izbornom kraðom...Mi smo doneli odluku da krenemo u mirnigraðanski protest iskýuåivo voðeni oseña-

jem odgovornosti".

Pored "dogaðaça naroda"(koje MiodragVukoviñ kvalifikuje kao "karikaturunekadaãçeg dogaðaça naroda", jer ovde sediæe samo maçi deo naroda), joã jedan me-tod stvaraça vanrednog staça u Crnoj Gori

je dezavu isaçe çenih insti tuc ija . ZoranÆiæiñ, potpredsednik crnogorske skupãtine,

je 26. ok tobra na RTS izjavio da "u CrnojGori viãe nema organa koji moæe reñi ãta je

bilo", te da "dræava ne funkcioniãe", a 28.oktobra je u intervjuu Radio Pýevýima na-

jav io prenoãeç e sukoba Bulatoviñ-Ðu-kanoviñ u Beograd. "Imamo moguñnost, i natome naã tim advokata radi, da se obratimo i

saveznim institucijama, da na jedanozbiýan,profesionalan, zakonit, åastan ipoãten naåin, uz saradçu meðunarodnih or-ganizacija i naãih pravosudnih institucija, in-stitucija SRJ, dokaæemo da ovo ãto se deãa-va u Crnoj Gori ne vodi dobru", rekao jeÆiæiñ. Ko se seña kako se savezni sudponaãao u vreme autentiåne izborne kraðe uSrbiji proãle godine, i kako se savezni ustav-ni sud dosad stavýao u zaãtitu Momira Bula-toviña, ne bi trebalo da sumça da ñeMiloãeviñev åovek i ovoga puta u Beogradudobiti punu podrãku. Meðutim, i MiodragVukoviñ i Blagota Mitriñ, predsednik

Ustavnog suda Crne Gore i drugi ned-vosmisleno su rekli da su za izbornesporove u Crnoj Gori nadleæni iskýuåivo re-publiåki pravosudni organi, ãto su potvrdili ibrojni pravni eksperti iz Beograda.

UPOTREBA VOJSKE: Postoji li zais-ta opasnost od upotrebe vojske u CrnojGori?

Neimenovani visoki oficir Vojske Jugo-slavije koga je u nekoliko navrata citiraoRadio B 92 smatra da se Vojska neñe meãati,izmeðu ostalog i zato ãto je "nemoguñe pro-ceniti broj oficira i vojnika koji bi u sluåajuizbijaça graðanskih sukoba u Cr noj Gori

jednostavno odbili da izvrãavaju nareðeça".Kad je o moguñnosti vanrednog staçareå, Crna Gora ima problem i utoliko ãto nepostoji mehanizam ustavne zaãtite od takvemere, koju inaåe donosi savezna skupãtina.Naime, nije predviðena obaveza davaçasaglasnosti Republike ukoliko bi se takvaodluka donela u saveznoj skupãtini, tako dabi se moglo desiti da svi dræavni organi uCrnoj Gori budu protiv, a da se vanrednostaçe ipak proglasi. Sam premijer je na pi-taçe novinara nemaåkog "Ãpigla" o mo-guñnosti vojne intervencije u sluåajupokuãaja otcepýeça Crne Gore rekao da je

Ustav nedvosmislen i da su se "graðani CrneGore referendumom izjasnili za Jugoslaviju,pa referendumom mogu da istupe iz fed-eracije". Joã je rekao da o upotrebi vojskeodluåuje Vrhovni savet odbrane u kojem,pored Miloãeviña, sede predsednici dve re-publike i savezni premijer "koji je delegiranod Crne Gore" i "koji bi bio smeçen akoglasa protiv predsednika Crne Gore".

Pomiçu se, meðutim, i druge vojske.Podgoriåki dnevni list "Vijesti" je 27. okto-bra, pozivajuñi se na izvore iz NATO-a, pre-neo da su "snage NATO-a spremne da usluåaju potrebe interveniãu u Crnoj Gori u

roku od 20 minuta, sa pet hiýada vojnika izbaze Lurde nedaleko od italijanskog gradaBarija, i joã da su "u centru paæçe snaga

Bicefalna vlast Kakva je to funkcija oko koje su u Crnoj Gori isukane politiåke sabýe?Miodrag Vukoviñ, potpredsednik Vlade Crne Gore, za "Vreme" objaãçava da je

predsednik Crne Gore po republiåkom ustavu jaåi nego ãto je to predsednik Jugo-slavije prema saveznom ustavu, mada je "sadaãçi predsednik Jugoslavije van sis temai funkcioniãe onako kako on misli da treba, a ne onako kako piãe".

Predsednik Crne Gore, meðutim, ima maça ovlaãñeça od predsednika Srbije. "U Jugoslaviji teoretski postoji kancelarski sistem u kojem spoýçu i unutraãçu poli-tiku vodi Vlada, u Srbiji postoji predsedniåki sistem, a u Crnoj Gori postojiuravnoteæen parlamentarizam sa åistom podelom zakonodavne, izvrãne i sudske vlas-ti", kaæe Vukoviñ. Crna Gora ima takozvani bicefalni sistem izvrãne vlasti, gde najveñideo izvrãne vlasti pripada Vladi, dok predsednik ima samo tri izvrãne funkcije. PoUstavu, on predstavýa dræavu u zemýi i inostranstvu, proglaãava Ustav i zakone(moæe Skupãtini da vrati zakon u roku od sedam dana od usvajaça, s tim ãto zakonmora da proglasi ako ga parlament po drugi put usvoji u neizmeçenom tekstu), pred-laæe mandatara Vlade i predsednika Ustavnog suda, raspisuje referendum i daje pom-ilovaça. Uz to je predsednik Saveta za pitaça nacionalnih i etniåkih grupa i ålan

Vrhovnog saveta odbrane. Ne komanduje oruæanim snagama, kao predsednik Srbije,ne uvodi vanredno staçe, niti deli pripadnicima policije generalske åinove.

v

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



NATO-a trenutno Crna Gora i Kosovo".Takoðe prema "Vijestima", komandantJuænog krila NATO-a general Dæozef Lopeznajavio je "moguñnost da ñe u sluåaju eska-lacije nasiýa u Crnoj Gori NATO veoma

brzo intervenisati.Na velikoj veæbi, odræanojovih dana, uåestvovale su snage Juænog kri-la NATO-a, i to pet hiýada ýudi iz komand-nog kadra, spremnih da istovremeno koor-diniraju operacije sva tri roda i to na viãeæariãta".

Za sve to vreme Milo Ðukanoviñ, uprkosnestabilnoj poziciji u samoj Crnoj Gori, pre-ko brojnih medijskih nastupa ãaýe porukena sve strane. U intervjuu "Ãpiglu", premijerCrne Gore izjavio je da se predsednikSavezne Republike Jugoslavije SlobodanMiloãeviñ "ubuduñe neñe meãati u stvari zakoje nije ustavno ovlaãñen", jer "Miloãeviñ

je za predsednika Jugoslavi je izabran odparlamenta i ako to nije u interesu naroda,onda parlament mora da ga smijeni. Ja ñubiti prvi koji ñu u takvom sluåaju zahtijevatiglasaçe o povjereçu". U istom intervjuuobjasnio je da bi "trgovinski embargo Srbijeteãko pogodio Crnu Goru", ali da bi " tri iliåetiri velika strana investiciona partnera biladovoýna da saniraju crnogorsku privredu". (Riåard Majls, ãef ameriåke diplomatskemisije u Beogradu, predao je Ðukanoviñupre dva dana, prilikom posete Podgorici,specijalno pismo Roberta Gelbarda i s no-

voizabranim predsednikom razgovarao omoguñnostima "ekonomske podrãke SADreformskom kursu".)

ÅEKAJUÑI RASPLET: Istovremeno,Momir Bulatoviñ govori sasvim druge

stvari. U intervjuu "Blicu" kaæe, recimo, dasu "dogaðaji u Crnoj Gori ærtva viãeg ciýa",a "ciý je da se ojaåaju one snage koje mogunanijeti viãe ãtete gospodinu Miloãeviñu.Treba ozbiýnije proåitati komentare za-padne ãtampe u kojima se smatra da je koris-no da na ovim izborima pobijedi åovjek koji

je pro tiv Miloãeviña umjesto åovjeka zakoga se sigurno zna da je sa Miloãeviñemtoliko mnogo godina". Dodao je da se nemoæe pomiriti sa kraðom, "pa makar tozahtijevale i SAD". Bulatoviñ je takoðe na-

jav io da nema nameru da napusti mes topredsednika pre isteka mandata 11. jaunara,

veñ da ñe se do tada "svim silama boriti dadokaæe da je åast i obaveza predsednika Re-publike pripala onom ko je na to mjestodoãao kraðom izborne voýe graðana".

Dok se åeka na rasplet u Crnoj Gori,Miloãeviå nema razloga da bude nezado-voýan: on haosom najlakãe vlada. Milo Ðu-kanoviñ nema ãansi da neãto ozbiýnije pora-di na najavýenom reformskom idemokratskom kursu dok se prilike u CrnojGori ne stabilizuju, ãto je predsedniku SRJverovatno najbitnije. Teãko je pretpostavitida bi mogla da proradi takoðe najavýena

politiåka veza Ðukanoviñ Zoran Ðinðiñ Biýana Plavãiñ u situaciji kakva u CrnojGori jeste, ãto takoðe Miloãeviñu odgovara.Ðukanoviñ, pre "demokratske ofanzive"koju je najavio u Jugoslaviji, hteo-ne hteo

mora prvo pokuãati da sredi prilike kodkuñe, a to ñe po svemu sudeñi potrajati.Moæda bi mu to bræe i lakãe poãlo za rukomkad bi malo proåistio redove svojih saradni-ka, jer ih ima dosta koji mnogo viãe ãteteÐukanoviñu i imidæu koji gradi nego ãto mukoriste (dobar primer je dræavni tuæilacVladimir Ãuãoviñ koji je javno, uz pesmu ivatreno oruæje, proslavýao izbornu pobedu).

Zatim, Momir Bulatoviñ polaæe punonade u vanredne parlamentarne izbore kojibi trebalo da se odræe na proleñe, jer se veñi-na nekadaãçe jedinstvene Demokratskepartije socijalista svrstala uz çega prema

nekim procenama, na çegovoj je strani dvetreñine stranke. Mila Ðukanoviña tek åekaveliki posao formiraça sopstvene brojåano

jake str anke pre d par lam entarne izbore ukoliko na çih ne bi izaãao u koaliciji saopozicijom, a i to bi zahtevalo dosta posla.Samim tim, stavýene su na led i nemalenade koje je opoziciona Srbija polagala uCrnu Goru kao novu demokratsku ekspozi-turu Jugoslavije. Do daýeg. s

ROKSANDA NINÅIÑ

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

VELIZAR BRAJOVIÑ

Najava potpredsednika crnogorskog par-lamenta Zorana Æiæiña da ñe se raspravao rezultatima predsedniåkih izbora "pre-seliti na savezni nivo" nije previãeiznenadila åelne ýude Narodne stranke.Potpredsednik ove stranke Dragan Ãoñkaæe u razgovoru za "Vreme" da jeÆiæiñeva najava potez koji je testiran joãletos kada je Momir Bulatoviñ prekosaveznog ustavnog suda postao predsed-niåki kandidat. "Demokratska partija so-cijalista tada nije htela da zaoãtravastvari, pa je tolerisala ovu neregularnuBulatoviñevu kandidaturu, åime je

otvoren prostor za sliåne manipulacijeubuduñe", kaæe Dragan Ãoñ. "Mi smo joãletos, kada se to dogodilo, upozoravali dase time pravi opasan presedan, da se timeozbiýno naruãava ustavno funkcion-isaçe federacije, a time i ustavnepozicije Srbije i Crne Gore. Ako se obis-tini ono ãto Æiæiñ najavýuje, uñi ñemo uozbiýnu ustavnu krizu. U tom sluåaju,trebalo bi oåekivati energiånu odbijajuñuakciju iz Crne Gore. Miloãeviñ i ýudioko çega koji podstiåu takve ustavnepresedane morali bi da znaju da takvipotezi dovode Crnu Goru u poziciju u

kojoj ñe se zaoãtriti ionako komplikova-na situacija, i u kojoj ñe se formirati jav-

Bengalskavatra

obiðe deo dræave na åijem se åelu nalazi."Crna Gora ipak nije RS i tako neãto ovdenije moguñe", kaæe Dragan Ãoñ. "U CrnojGori postoji priliåno razvijenadræavotvorna svest, zna se ãta znaåi parla-ment ili vlada, i svako bezvlaãñe je pot-puno iskýuåeno. Ovim ãto trenutno radipo severu Crne Gore,, Momir Bulatoviñdirektno seåe granu na kojoj sedi. Te tzv.narodne skupãtine liåe na onaj decembar-ski kontramiting u Beogradu, a znamokako je on proãao. To su okupýaça kojaimaju sliånu formu, ali nemaju nikakvusadræinu. Sednica crnogorskog parlamen-

ta zakazana za åetvrtak trebalo bi zato dadonese politiåki obrt. Oåekujem da ñe sena toj sednici Bulatoviñu jasno reñi kako je ovo ãto sada radi opasno igraçe vatro mpo Crnoj Gori . Nikakve paralelne skupã-tine ovde ne mogu proñi jer u Crnoj Goripostoji jak politiåki front protiv svakogbezvlaãña. Ponavýam, ovo nije RS i ovdeñe stvari lagano doñi na svoje mesto. Pre-ma naãim saznaçima, i Bulatoviñevi ýudisu priliåno razoåarani onim ãto su dobilina mitinzima po severu Crne Gore, jer suoåekivali neuporedivo viãe. Oåekivali supravu vatru, a ono ãto su dobili liåilo je

uglavnom na bengalsku", kaæe za"Vreme" Dragan Ãoñ.

no miãýeçe da je dovedena u pitaçe åita-va ustavna koncepcija savezne dræave."

Za proãlonedeýne dogaðaje u BijelomPoýu, kada je program lokalne televizijenekoliko sati preko satelita bio prikopåanna studio u Beogradu, umesto na onaj uPodgorici, sagovornik "Vremena" tvrdi dapredstavýaju "puåistiåki akt". "Upad u

televiziju je oåigledan znak pobune i deo jednog ãireg plana koji joã nije realizovan.Ali, taj plan moæe biti aktiviran ako odgo-vor dræavnih organa bude toliko uzdræan imlak kao ãto se u Bijelom Poýu reagovalona upad u zgradu lokalne televizije. Drugiput bi se moglo pokuãati neãto ozbiýnije",kaæe Dragan Ãoñ.

Potpredsednik Narodne stranke nestrahuje, inaåe, od moguñnosti da se uCrnoj Gori uspostavi dvovlaãñe sliånoonom u Republici Srpskoj, odnosno daosim zvaniånog parlamenta ubuduñe zase-da i onaj "narodni" na beranskim ili

pýevaýskim livadama. Ili da, kao u RS,predsednik dræave jednostavno ne sme da

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



v

Dokumenti: Sukob Bulatoviñ – Ðukanoviñ

Kad kumovi preðu na Vi"Vreme" objavýuje nastavak izvoda iz stenograma sa zatvorene sednice Glavnog

odbora Demokratske partije socijalista Crne Gore, odræane 24. i 25. marta 1997, nakojoj je rascep u crnogorskom DPS-u æestoko najavýen. Na toj sednici MiloÐukanoviñ je podneo ostavku na duænost potpredsednika partije

Momir Bulatoviñ:Postoje tri pitaça i postoje tri odgovora. Moæemo da damo odgo-

vore "da" ili "ne", a kao pametni ýudi izvuñi ñemo konsekvence izsvega toga, neñete glasati ni za Momira ni za Mila, ali ja ñu pred vasda stavim nekoliko drugih pitaça, a to sam duæan da uradim ne zatoãto æelim da izgubim ili da pobijedim, nego zato ãto me na to obave-zuje Statut Demokratske partije socijalista koji reguliãe poloæaj, pra-va i ulogu i vas kao ålanova Glavnog odbora. Ono ãto je neophodnoda se uradi, a to je da nam vi nametnete jedinstvo, nema ko drugi. Ja

se uvijek ýutim na svog prijateýa Dragana Ðuroviña, a on kaæedogovorite se po svaku cijenu... Vi ñete nam reñi koja je to cijena, viñete da kaæete kojim naåinom i kojim sredstvima uz afirmaciju kojih

principa smo duæni daýe da nastavimo svoj rad. U interesu jedinstvaDemokratske partije socijalista i obezbeðeça ostvarivaça çenihprogramskih i statutarnih naåela, a u skladu sa ålanom 25. StatutaDemokratske partije socijalista, ja kao predsjednik Demokratskepartije socijalista pred Glavni odbor stavýam predlog za iz-

jaãçavaçe, moæete da se izjasnite, moæete da glasate, moæete danapustite salu, ali svako vaãe izjaãçavaçe je sasvim demokratsko iono u bilo kojoj varijanti sa "da" ili "ne" ili "uzdræano" odluåuje osudbini predloga koji vam ja dajem; ako predlog ne proðe ja viãe

nemam ãta da traæim na ovom mjestu; ako predlog proðe, suoåiñemose sa daýim politiåkim konsekvencama. Ponavýam, nemate åak nimoguñnosti da se uzdræite od glasaça, jer svako vaãe uzdræavaçe

CRNA GORA:Rat plakatima

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



od glasaça je u suãtini glas protiv predloga. Ja koristim svoju statu-tarnu privilegiju i svoju statutarnu obavezu da pred vas stavim pred-log. Izvolite, odluåite se za çega. Ovo je, ponavýam, koliko god tovama izgledalo teãko, test politiåke zrelosti Demokratske partije so-cijalista. Odluka se mora donijeti i od çe ne moæemo pobjeñi(...)

Moram prije nego ãto podnesem prijedlog da vam kaæem da ñekakav god bio rezultat ovoga naãeg izjaãçavaça Demokratskapartija socijalista biti zrelija politiåka snaga, moæda ñemo se mi pos-le toga i pocijepati, moæda ñemo imati i politiåke probleme, aliDemokratska partija socijalista kroz ovo mora da proðe, jer ona nesmije da vezuje svoju sudbinu ni za jednog od pojedinca. Ovo nijeliderska partija i ne treba da bude liderska partija. Ja sam zbog togaveåeras zadovoýan. Apsolutno sam nezadovoýan, ali o tome ñemonekom drugom prilikom, ako bude prilike, opãtim staçem u naãojCrnoj Gori i u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Predlaæem da se Glavni odbor Demokratske partije socijalistaizjasni o tri moja predloga koja su vezana u paketu.

Prvi stav je: Savezna Republika Jugoslavija je programDemokratske partije socijalista koja nema alternativu i nema ni-

kakvih preduslova.Drugi elemenat je: Demokratska partija socijalista ostaje privræe-na punom ostvarivaçu svog izbornog programa i izgraðuje vodeñuulogu u kreiraçu dræavne politike Crne Gore.

I, treñi elemenat: Promjene u Vladi su nuæne radi stabilnostiDemokratske partije socijalista i stabilnosti same Vlade; u skladu saDemokratskom partijom socijalista treba izvesti te promjene.

Promjene u Vladi treba uraditi da ova Vlada ne bi bila dovedenau poziciju da se na çu napadne nekim drugim statutarnim sredstvi-ma. Znaåi, preciziram, ja zahtijevam smjenu nekolicine ýudi u Vla-di. Ukoliko se to ne prihvati, ja ñu to javno zatraæiti i koristiti apso-lutno mehanizme koji mi po Statutu stoje na raspolagaçu, ukýuåu-

juñi moje pravo obrañaçe naãem Klubu poslanika.Glavni odbor bi mogao da se izjasni o cjelini ovih predloga, s

time da ostane da se na Izvrãnom odboru Glavnog odbora definiãekonkretni politiåki sadræaj i usvoje odreðena pravila oko toga na kojinaåin da daýe organizujemo intenzivni partijski rad i da ne pravimoovako velike razmake izmeðu zasijedaça Glavnog odbora.

Ãto se tiåe saopãteça za javnost, moæete da ga napiãete kakohoñete, zato neka vas izrazi ne optereñuju i posebno vezuju.

Milica Pejanoviñ-Ðuriãiñ:Pa, dobro, uvaæavajuñi Momirovo pravo... predsjednika naãe

Partije, da da ovakav predlog, objaviñu zavrãetak rada po ovoj taåkidnevnog reda. Predlaæem da napravimo pauzu u trajaçu od polasata; slaæete se? U meðuvremenu moæemo da otkucamo, i da imamopredlog, mada raåunam, nije dug predlog, da smo svi... i da moæemoda iskoristimo pola sata za razmiãýaçe o predlozima, a mi ñemonapraviti tehniåke pripreme za glasaçe koje nam slijedi.

Momir Bulatoviñ:Imate predlog i molim da se izjasnite o çemu.U interesu jedinstva Demokratske partije socijalista i obezb-

jeðeça ostvareça çenih programskih i statutarnih naåela, u skladusa ålanom 25. Statuta Demokratske partije socijalista, predlaæem dase Glavni odbor izjasni o cjelini tri zakýuåka. Prvi je: Savezna Re-publika Jugoslavija i za Demokratsku partiju socijalista program bezalternative i bez preduslova.

Drugi: Demokratska partija socijalista Crne Gore ostajeprivræenost ostvareçu svog izbornog programa i izgraðuje vodeñuulogu u kreiraçu dræavne politike Republike Crne Gore i

Treñi: Promjene u Vladi Republike Crne Gore su nuæne radi sta-bilnosti Demokratske partije socijalista i opstanka Vlade.

Molim Milicu da pristupi glasaçu.

Sveto Maroviñ:Samo ako mogu rijeå?Momir Bulatoviñ:

Ne moæeã, poslije glasaça.Sveto Maroviñ:Molim vas, molim vas, vi sigurno nemate pravo da mi oduzmete

rijeå. Ja imam pravo kao ålan Glavnog odbora da traæim rijeå.Momir Bulatoviñ:

Poslije glasaça.Sveto Maroviñ:Nemate pravo da mi uskratite pravo na rijeå. Ja imam pravo da se

izjasnim o predlogu zakýuåaka.Momir Bulatoviñ:Nemaã pravo nikakvo pravo, po statutu...Sveto Maroviñ:Gospodine Bulatoviñu, vi jeste predsjednik moje Stranke, ali

niste åovjek koji je apsolutista u mojoj stranci, ja vas doæivýavamkao demokratu, dajte mi rijeå, gospodine Bulatoviñu.

Momir Bulatoviñ:Samo trenutak, ne mogu da vam dam rijeå uopãte, moj dragi pri-

jateýu i kume, kad smo preãli na vi...Sveto Maroviñ:

Dopustite da vaãe kumovske veze ostanu privatna stvar, a menidajte rijeåMomir Bulatoviñ:Ne mogu da vam dam rijeå, dobiñete rijeå kad se izjasnite...Sveto Maroviñ:Vi ste demokrata zaboga...Momir Bulatoviñ:Ja sam legalista i demokrata, demokratija je poãtovaçe proce-

dure, to smo hiýadu puta åuli od vas.Sveto Maroviñ:Ja vas molim da mi date rijeå, pitajte Glavni odbor da li mi daju

rijeå!Momir Bulatoviñ:Evo rijeå, hvala.

Sveto Maroviñ:Znate ãta bih sada rekao da vam se zahvalim na vaãu rijeå, alineñu zbog obaveze prema ovim ýudima. I ne razumijem zaãto sveovo, stvarno ne razumijem, jer smatram da je ovo ozbiýna partija ukojoj ýudi imaju pravo da iznesu svoje miãýeçe. Vi ste se pozivaliåitavo vrijeme na princip demokratskog jedinstva, i ja hoñu da imampravo da u svojoj partiji iznesem svoje miãýeçe...

Momir Bulatoviñ:Samo pojaãçeçe, moæe se reñi da netko nije imao pravo na

rijeå, poåeli smo jutros u petnaest do deset. Ovo je po Statutuiskýuåivo pravo predsjednika. Molim vas imate zakýuåke, nemojtemisliti da ne dangubimo. Nemate moguñnost da me natjerate dapromijenim jedno jedino slovo, moæete da izglasate da ne prihvatateove Zakýuåke i biñu vam ýudski veoma zahvalan. Ma nemojte da

troãite i jednu jedinu minutu naãeg zajedniåkog vremena, jedan satpo ponoñi je, u uvjereçu da ñu promijeniti jedno jedino slovo: neñu, jer na to imam pravo po Statutu. Vi moæete da priåate. Od vas samotraæim da se izjasnite, nemojte da prihvatite ili prihvatite – to je vaãepravo.

Sveto Maroviñ:Ja se ne ýutim na vas, mogu li samo da nastavim, jer sam shva-

tio da ste mi dali rijeå, ålanovi Glavnog odbora. Prije svega ne vidimrazloga za vaãu ýutçu. Vi imate pravo da predloæite ãta smatrate da

je bitno i ãta smatrate da je vaæno. Naravno, osim vas kao predsjed-nika, pravo na zakýuåke imaju i ostali ålanovi Glavnog odbora. Ja neæelim, naravno, da ugroæavam niåije pravo, ali æelim samo da u vezisa vaãim predlogom zakýuåaka kaæem sledeñe:

Prvo: Mislim da je veoma pogreãno izjaãçavati se kumulativno,

znaåi istovremeno o ovim zakýuåcima, zato ãto je nemoguñe do-pustiti da moj odnos prema Jugoslaviji bude uslovýen odnosom pre-ma Vladi Republike Crne Gore. Ja mogu o Vladi da mislim i da je

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



dobra i loãa, ali sam uvijek za Jugoslaviju. Ako bih prihvatio predlogkakav daje naã predsjednik Partije, znaåi moj odnos prema Vladidefiniãe i moj stav prema Jugoslaviji i obratno. Ja hoñu da imam pra-vo da se izjasnim i o Jugoslaviji, jer sam za çu, ali isto tako hoñu dase izjasnim i o treñem pitaçu koje ste vi ponudili. Ako bih prihvatioono ãto vi nudite sada, to bi znaåilo da jednostavno moæemo dazakýuåimo da je svako ko ne bude glasao kumulativno za ovezakýuåke protiv Jugoslavije. Ja ne æelim da budem u toj grupi...

Momir Bulatoviñ:Ne, ne, liãiñu vas odmah te dileme, ovo su interni zakýuåci, neñe

biti uopãte izveden takav zakýuåak.Sveto Maroviñ:Hvala, pojasnili ste mi prvu stvar. Meðutim, ja i daýe predlaæem

da se glasa o ovome pojedinaåno, ne istovremeno. Drugo, pred-laæem, takoðe, da se umjesto treñeg stava koji, evo u meðuvremenunijesmo dobili kucano i ako je reåeno da ñe biti otkucano, tako da neznam kako on glasi, ali predlaæem korak ka kompromisu; treñizakýuåak koji je predloæio naã predsjednik glasi: "Promjena u Vla-di Republike Crne Gore radi stabilnosti Demokratske partije soci-

jalista i opstanka Vlade..." Mislim da je to priåa uopãte, ne formu-lacija, s obzirom da se ovdje na Glavnom odboru vodila rasprava opojedinim izjavama koje su mogle da izazovu politiåku ãtetu. Pred-laæem da treñi zakýuåak bude drugojaåije formulisan.

Treñe, dakle umjesto ovog stava da glasi ovako: Glavni odborkonstatuje politiåke ãtete nastale pojedinim izjavama i zaduæuje Iz-vrãni odbor da u vezi sa tim utvrdi nivo politiåke odgovornosti. Ve-oma je konkretna i veoma precizna, istovremeno izlazi u susret oni-

ma koji su smatrali da je ovdje napravýena politiåka ãteta i da o çojtreba Izvrãni odbor da se na odgovarajuñi naåin izjasni. To je mojemiãýeçe. Ja nisam æelio da budem destriktivan, joã uvijek, naravnos nadom da me moj prijateý i predsjednik moje stranke nijepogreãno razumio, izraæavam æaýeçe zbog çegovog napora da mesprijeåi da iznesem svoje miãýeçe i svoje... Hvala.

Momir Bulatoviñ:Naæalost, nisam te pogreãno razumio, ålan 25 na koji se ja pozi-

vam iskýuåivo meni daje pravo da predloæim mjere koje obezbeðu- ju jedinstveno i cjelovito funkcionisaçe Partije i zastupaçe çenihinteresa u odnosu sa dræavnim organima, tako piãe u Statutu. Nem-ojte da se igramo, ozbiýni smo ýudi, prijateýi smo mnogo godina. Jakoristim pravo da pozovem na glasaçe, hoñu da vam kaæem nikakveapsolutne ýutçe nema. Nemojte da se iscrpýujemo ovim drugim

zakýuåcima, moj stav i miãýeçe ne moæete promijeniti. Menemoæete da promijenite i ja ñu vam biti zahvalan. Ali vas molim dapristupimo glasaçu.

Sveto Maroviñ:Izviçavam se jer sam bio prekinut, zabo-

ravio sam da napomenem da smo se u tokurasprave sasvim precizno izjaãçavali da naãodnos prema Saveznoj Republici Jugoslaviji

treba vezati za programska izborna opre-deýeça naãe Partije. Ona kaæe da je SaveznaRepublika Jugoslavija izraz voýe veñinegraðana Republike Crne Gore i daDemokratska partija socijalista Crne Gore os-taje vjerna opredeýeçima iz Ustava CrneGore i Ustava Savezne Republike Jugoslavije.Mislim da je to preciznija formulacija, jer ovaformulacija bez alternative i bez preduslovasuviãe je iskýuåiva.

Momir Bulatoviñ:Ovo je procedura u kojoj ja koristim svoje

pravo, izvoliMilo Ðukanoviñ:

Samo kratko, znaåi oko procedure, urpavo,o proceduri je rijeå, ni o åemu drugome, o politiåkim stavovima smose veñ izjasnili. Smatram da nije korektno nuditi ultimatum Glavn-om odboru DPS-a ili ñe biti ovako ili ne moæe biti drugaåije. Predlogzakýuåaka otvara moguñnost za raspravu o tim zakýuåcima, ili, akonema moguñnosti za raspravu o tim zakýuåcima, onda otvara mo-guñnost da neko, u ovom sluåaju potpredsjednik Svetozar Maroviñ,ili, svejedno, potpredsjednik Milo Ðukanoviñ, ili bilo koji drugi ålan,ponudi takoðe predlog zakýuåaka.

Svetozar Maroviñ je ponudio jedan predlog zakýuåaka. I, drugo,mislim da nije korektno – da ne upotrebim teæu rijeå – u istom pa-ketu nuditi sve zakýuåke, nije korektno pod broj jedan nuditi iz-

jaãçavaçe o Jugoslaviji a pod broj dva nuditi svoju ocjenu onuænosti promjena u Vladi, jer to je liåna ocjena, a ovo je ocjena opã-

ta i pitaçe naãeg zajedniåkog opredeýeça oko Jugoslavije. Ako æe-limo da dobijemo precizan uvid ãta misli Glavni odbor a ne da ma-nipuliãemo Glavnim odborom kroz paket zakýuåaka, onda treba daomoguñimo Glavnom odboru da se izjasni o svim zakýuåcima poje-dinaåno, pa da znamo ãta misle.

Momir Bulatoviñ:Radi se o politiåkoj reakciji na åiçenicu koju åak i Svetozar

Maroviñ sad priznaje u ovome predlogu zakýuåaka – da je napravý-ena politiåka ãteta. Reagujuñi na politiåku ãtetu, ja u ovim zakýuåci-ma, pod jedan, dva i tri, nudim predlog reãeça i politiåkih aktivnos-ti za koje mislim da mogu u cjelini da obezbijede oåuvaçe jedinst-va Demokratske partije socijalista Crne Gore. Na to imam pravo.Nisam ja nijednom svojom javnom izjavom doveo do potrebe da re-afirmiãemo Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ovde je predlog radnih

zakýuåaka, ja sam rekao u saopãteçu sa sjednice dajte formulacijukakva je u naãem izbornom Programu. Ovo je ono ãto ja smatram damoæe biti minimum koji upravo ovako u paketu obezbijeðuje oåu-vaçe jedinstva Demokratske partije socijalista. Izvolite, izjasnite seo tome – "da" ili "ne". Posle toga moæemo da otvorimo svaku drugudiskusiju... Zahtijevam od vas da se izjasnite u cjelini odmah. Sa svihskidam moguñu anatemu da su glasajuñi protiv ovih zakýuåaka, gla-sali protiv Jugoslavije i protiv Demokratske partije socijalista. Ali nemogu i neñu da vam predlaæem mjere na paråe da bih obezbijedio

jedinstvo. To je apsolutno nemoguñe. Smatram da su ove tri mjere, sobzirom na ono ãto se desilo apsolutni minimum. Vi, izvolite, izjas-nite se o tome. Mogu åak i da izaðem dok se izjaãçavate, nikakveýutçe nikada ni na koga od vas neñu da imam. Samo da znate, akoýudi u politiåkom smislu imaju i uvjereça i dostojanstva, ja sad pred

vas stavýam i svoje uvjereçe i svoje dostojanstvo. Siguran sam dañete vi to znati da prihvatite. I kako god odluåili, znam da ste touradili iz najdubýih uvjereça. Ali, molim vas, poãtedimo se,

v

BITKA ZA REÑ: Milo Ðukanoviñ, Milica Pejanoviñ Ðuriãiñ i Svetozar Maroviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



neñemo promijeniti ni za jotu ono ãtosada stoji kao predlog. Zato sam vamprije rekao najteæi vam je dio posla dakaæete "da" ili "ne", a vjerujte, ja tajposao radim osam godina, znam koli-

ko je teãko i znam da nekada treba, up-ravo tako da se donese odluka åiste imirne savjesti. Imate tri predloga i jamolim Milicu Pejanoviñ-Ðuriãiñ da or-ganizuje glasaçe, a posle toga moæe-mo nastaviti raspravu.

Miãko Laliñ:Druæe predsjedniåe, mislim da

Glavni odbor dovodite u vrlo neprijat-nu i teãku situaciju, da glasajuñi "za"ili "protiv" u oba sluåaja napravegreãku.

Druæe predsjedniåe, ovim glasa-çem, budite svjesni, izazivate rascjep

u DPS-u i sve posýedice koje iz togslijede. Zbog toga molim da razmisli-mo o tome da se vratimo na predlogDragana Ðuroviña koji je ovdje po-dræao bar desetak govornika, a koji po-drazumijeva da Izvrãni odbor joã

jedanput pogleda zakýuåke, formira jedinstveni stav oko toga i daonda precizira Glavnom odboru da se o tome izjaãçava. Ovako, vimi dajete alternativu da biram hoñete li me objesiti ili streýati.

Momir Bulatoviñ:Ja samo drugu Miãku Laliñu i svima ostalima dajem alternativu

sasvim demokratsku i jasnu da se opredijele prema mom predlogu.Nadam se da je lapsus, kada je rekao legitimno izabrani organ, kaoãto je Izvrãni odbor, jer nadam se da ne spori da sam ja legitimno iz-

abran predsjednik Demokratske partije socijalista. Po Statutu jedinikoji vodi raåuna o jedinstvu i interesima Partije jeste predsjednik ponaãem Statutu ãto znaåi ni Izvrãni odbor niti bilo ko drugi. Nijesam

ja to izmislio, tako piãe. Napraviñu greãku zato ãto neñu moñi dasmaçim greãku koja je veñ napravýena. Sluãao sam od desetak ýudikako su nama dali nalog, i meni i Milu Ðukanoviñu, da naðemo ko-mpromis. Ne bismo doãli ovdje kod vas da smo se oko toga moglidogovoriti. Moæda ñemo mi uñi u neke rascjepe, ali jednostavno mis-lim da smo zreli i kao politiåki ýudi dovoýno jasni. Åuli ste i vidjeliãta je u suãtini...

Molim Milicu da organizuje glasaçeEvo ja bih vas, samo prosto zamolila da malo ohladimo glave, je

li da...Milo Ñetkoviñ:

Drugovi, potpredsjednici imaju pravo da ne usvoje, kao i ostaliålanovi Glavnog odbora, zakýuåke koje je drug predsjednik prihva-tio. Ali, nemaju pravo da ih mijeçaju ili ih dopuçuju, jer to viãe nijeçegova formulacija predloga za koju smatram da moæe daobezbeðuje jedinstveno funkcionisaçe Partije. Joã jednu stvar!Molim vas zaãto nijeste prije ove pauze postavili pitaçe, nego steåekali da se neposredno, prije nego ãto je dato na glasaçe, traæi rijeåda se otvori rasprava. Znate ãta, neugodno mi je da sad citiram onunarodnu poslovicu, znate o onoj stvari reãetu i gubýeçu vida itd.Dajte, bre, da zavrãimo posao!

Milica Pejanoviñ-Ðuriãiñ:Ja bih vas samo molila da o tome ne poteæemo teãke rijeåi. Po-

tencirajuñi åiçenicu da mi danas cio dan vodimo finu raspravu, ukojoj neki ýudi shvataju suãtinu a neki ne shvataju zato ãto se prvi

put susreñu sa problemom, da dozvolimo Momiru Bulatoviñu kaopredsjedniku Partije, koji je, mi smo svjedoci, mnogo vremena po-troãio pokuãavajuñi da Glavni odbor ne dovede u situaciju u kojoj se

on nalazi danas, a to je bilo neus-pjeãno. Jedini izlaz potpuno demo-kratski zapisan u Statutu koji smo svizajedno pisali, doduãe pisali ga u at-mosferi velikog prijateýstva, drugars-

tva, nepostojaça razlika u to vrijemene anticipirajuñi åitav niz problema ukoji smo sad uãli, ali Statutu kojimoæemo da koristimo, doãli smo doovog Glavnog odbora na kojem smoveåeras. Njegova procjena kao pred-sjednika Partije jeste da ovim setomzakýuåaka postiæe jedinstvo u funk-cionisaçu partije. Ono ãto je akomogu da primijetim, sporno, jesteåiçenica da se tu pojavýuje treñizakýuåak koji nije problemskog tipa.Proåitajte ovo ãto piãe u treñoj taåki apiãe "da obezbijedimo stabilnost

Demokratske partije socijalista i op-stanak Vlade". O tome vodimoraspravu cijelo vrijeme. Neko mislida je moguñe, a neko misli da je nem-oguñe. Dakle, razlikujemo se po on-ome ãto smo i rekli, da li je moguñe

da Vlada opstane a da padne jedan, odnosno, da se razrijeãe dva min-istra, je li? Predsjednik naãe Partije i veliki broj ýudi koji su ovdjedanas diskutovali smatraju da to moæe.

Todor Bakoviñ:Pa ja, pravo da vam kaæem, imam dojam, odnosno strah da ñemo

posle jedne izvanredne rasprave koju smo danas imali, na presjekdonijeti zakýuåke i tako neñemo privesti kraju sastanak adekvatnoçegovome toku. I zato ja joã jednom molim, joã jednom zaista

molim – dajte da uåinimo... Imao bih nekako dojam da nijesmo uåi-nili sve ãto smo mogli da ovu raspravu dovedemo do kraja onakokako smo je vodili. I molim vas dajte da uradimo sve ãto je u naãojmoñi, onako kako smo i diskutovali, da oåuvamo jedinstvo naãePartije, oåuvamo jedinstvo Glavnog odbora, oåuvamo jedinstvonaãega rukovodstva. Budite sigurni, samo jedinstvom rukovodstva iPartije koja je na vlasti, mi moæemo imati jedinstvo zemýe. Ãta nassve åeka, ãta nam sve predstoji, nemojte da na brzinu ispadnemokratkovidi, nijesmo svjesni socijalnih problema koji nas åekaju, sas-vim sigurno i u najkompaktnijoj naãoj slozi. Nijesmo svjesni meðun-arodne situacije koja je daleko teæa nego ãto je mi primamo i prih-vatamo. Nijesmo sigurno sagledali dovoýno privredne probleme.Zato nam treba snaga veña nego ãto smo je imali dosad, jedinstvoveñe nego dosad, slogu veñu nego dosad, i nemojte da posle onako

brilijantne izborne pobjede damo ãansu opoziciji kakvu joj je dalaSPS u Srbiji, da se sladi i da nam se smije. Dajte da uradimo sve ãto je u naãoj moñi da oåuvamo jedinstvo i da dovedemo do kraja ovusjednicu onako kako smo je vodili! Zaista je bila milina sluãati dis-kusije, åak i u onoj nijansi u kojoj se razlikuju, ali rasprava je imalaizvanredan tok. Dajte da tako izvanredno i zavrãimo! Dajte da vaszamolim da se prihvati onaj predlog da se zaduæi predsjednik...

Momir Bulatoviñ:Todore, da ti pomognem, poãto oåigledno... nije dovoýno za je-

dinstvo Demokratske partije socijalista, mi smo stari dugovremeniprijateýi, poznanici, molim glasaj protiv, ali nemoj mi uskratiti pra-vo da nakon ne ovih 12 sati, nego nakon 25 sati predloæim neãto. Tismatraã da ovo nije dovoýno za jedinstvo, molim te glasaj protiv, aliudostojite me makar toga da glasate o mom predlogu (...)

Todor Bakoviñ:Kako god glasam, smatrañu da ñu da pogrijeãim, eto o tome seradi. I dajte da vas zamolim da malo i posluãamo jedni druge. Mis-

ÃTA TU PIÃE: Srða Boæoviñ i Momir Bulatoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



lim da dijelim miãýeçe veñine ålanova Glavnog odbora, dajte daodloæimo izjaãçavaçe i da ovlastimo predsjednika i Glavni odbor,odnosno Izvrãni odbor da za Glavni odbor pripreme zakýuåke zanarednu sjednicu, da ne prelamamo stvar preko koýena i imamtakav dojam, to je moja molba, i ja zaista molim da ovako privedemo

kraju ovu sjednicu.Vojin Ðukanoviñ:U pitaçu je i Crna Gora, jer su ekonomske tenzije takve da sjutra

moæe sve da... Ja ne æelim takvu odgovornost da snosim... Ako stepredsjednik i potpredsjednici, stav ovoga Glavnog odbora treba dapoãtujete i vas åetvoro. Dajte ovo ãto je Sveto predloæio, da vidimoprihvatamo li to, pa onda moæemo o ovim zakýuåcima.

Momir Bulatoviñ:Po kojoj to logici, evo veñ dva glasa protiv; Vojo, glasaj protiv,

nema nikakvih problema, samo vas molim makar me toliko uvaæite,nemojte da me poniæavate. Nakon ovoliko dana i godina zajed-niåkog rada, mogu izuzetno dobro da prihvatim da sam pogrijeãio irecite "ne", ali nemojte mi uskratiti neãto na ãto imam pravo i poStatutu i po nekom politiåkom uticaju i doprinosu i, konaåno, po

ovom naãem zajedniåkom radu. Posle ovoga moæete da pravitezakýuåke kakve god hoñete.Dragan Koprivica:Ja ñu stvarno kratko, stvarno nas ovakve priåe nikud neñe odves-

ti, stvarno dolazim u situaciju da se sa krajçim poniæeçemponesemo prema onome prema kome niko ovdje ne bi smio. Izvoli-mo, gospodo, glasajmo "za", "protiv", ili "uzdræano". Ne pravimofarsu od onoga na ãto predsjednik ima puno pravo po Statutu... Ovostvarno prelazi u najobiåniju farsu...

Miãko Vukoviñ:Volio bih da se na Izvrãnom odboru na osnovu globalnog

zakýuåka Glavnog odbora, razgovara o odgovornosti.Momir Bulatoviñ:Åitava naãa danaãça rasprava je bila demokratska tekovina, ali i

demokratija ima taåku, izvolite izjasnite se, sa velikim nestrpýeçem isa ogromnim zadovoýstvom sluãam kako moji dugogodiãçi prijateýiu suãtini kaæu da nikako ne mogu da izaberu izmeðu onoga ãto pred-stavýam ja u Demokratskoj partiji socijalista i jedan Ñaño Drýeviñ iSito Rakoåeviñ koga branite kroz ove zakýuåke. Mislim da je jakodobro da smo se sa tim suoåili s obzirom da ñe pred nama biti joã poli-tiåkih susreta i rada i mislim da pokuãamo da prekinemo bilo kakvoubjeðivaçe. Ko zna po koji put vam kaæem, izvolite, izjasnimo se, izatoga ñemo svi biti posle toga pametni i mirni, ovako ne pomaæe,vjerujte mi, kolega, razmislio sam, razmislio sam i danima i mjeseci-ma o ovome svemu, ja moæda nekim svojim usudom imam neku svo-

ju viziju. Recite mi da ta vizija nije dobra, ili recite mi da je dobra. Ovo je apsolutni minimum za koji smatram da moæe da pomogneDemokratskoj partiji socijalista, i mislim da imam pravo da od vas

dobijem sasvim direktan odgovor slaæete li se sa mnom ili ne.Milica Pejanoviñ-Ðuriãiñ:Evo joã jednom da vam proåitam predlog predsjednika

Demokratske partije socijalista Crne Gore, ålanovima Glavnogodbora.

1. Savezna Republika Jugoslavija je za Demokratsku partiju so-cijalista program bez alternative i bez preduslova.

2. Demokratska partija socijalista Crne Gore ostaje privræenaostvareçu svog izbornog programa i izgraðuje vodeñu ulogu u krei-raçu dræavne politike Republike Crne Gore.

3. Promjene u Vladi Republike Crne Gore su nuæne, radi stabil-nosti Demokratske partije socijalista i opstanka Vlade.

Podsjeñam vas, takoðe, da su ovo predlozi koji su formulisaniradno, dakle, da svakako çihovu publikaciju i sliåno traæi doradu,

naravno, i usaglaãavaçe sa terminima koje imamo u Programu naãePartije, odnosno Izbornom programu, posebno kad je rijeå o ovojtaåki koja je oznaåena brojem jedan.

Prema Statutu naãe Partije glasaçe je javno i evo ja vas pozivamda se svi pojedinaåno izjasnimo sa za ili protiv.

(Proziva ålanove Glavnog odbora)Imali smo u povodu predloga zakýuåaka predsjednika naãe

partije 64 glasa "za", 7 glasova "protiv" i 22 uzdræana, odnosno 22

prisutna ålana Glavnog odbora se uzdræalo od glasaça.Momir Bulatoviñ:Samo da ne zaboravimo, ovo je bio prvi korak, ja odmah nudim

da napravimo drugi korak i mislim da je taj drugi korak suãtina i pr-vog koraka, sad idemo prema punom jedinstvu Demokratske partijesocijalista, to nudim, i molim vas da me paæýivo sasluãate.

Znaåi, iznijeli smo argumente, glasali smo shodno svojoj savjes-ti i ubjeðeçu, donijeli smo odluku koja nikome od nas nije bila jed-nostavna i laka. Sada vas pozivam da na bazi ovih osnovnih princi-pa ostvarimo i puno i akciono i programsko jedinstvo Demokratskepartije socijalista. To znaåi, mi nismo glasali da bismo se podijelili,nego da bismo vidjeli gdje je veñina Demokratske partije socijalista.Pravi smisao moga predloga jeste u tome moæemo li sada, znajuñigdje je veñina da pokuãamo da na tom tonu obezbijedimo da ko-

mpletan Glavni odbor bude tamo (...)Ja sada nudim da u suãtini kompletno Glavni odbor stane iza es-encije iza okosnice ovih zakýuåaka...

Moj predlog je da iz ovoga samo pokuãamo da izaðemo osnaæe-ni i ojaåani kao Demokratska partija socijalista. Ako æelimo da sedijelimo, to moæemo da napravimo ali smo svi konstatovali da jed-nostavno to nije u interesu nikoga od nas. Zato samo znamo gdje jeotprilike neko veñinsko raspoloæeçe, ali predlaæem da na tom ra-spoloæeçu ne jaãemo ni kao pobjednici ni kao gubitnici, jer u suãti-ni nema ni potrebe na tome da se dijelimo.

Sveto Maroviñ:Prije svega mislim da je ovo ãto je Momir rekao, vrlo korektno s

çegove strane. Uopãte ne sumçam, a nadam se da ga neñu sadairitirati, i da ga neñu uåiniti nervoznim, ali za mene kao åoveka koji

vjeruje u demokratska pravila ovakve ponude nisu neophodne, onemogu da znaåe dio moralnog aspekta prema nama, ali ja ne mislimda je iko povrijeðen zbog toga ãto je ostao u maçini, niti treba iko daslavi zato ãto je u veñini, moæda je neko priæeýkivao veñinu a nekomaçinu. Ja sam priæeýkivao jedino dobru odluku za moju stranku.

Prema tome, uz sve poãtovaçe predloga moga prijateýa pred-sjednika naãe stranke, mislim da je çegova ponuda suviãna.

Milica Pejanoviñ:Milo je traæio rijeå.Milo Ðukanoviñ:Samo par reåenica... Prvo, znaåi, glasao sam "protiv", æelim da

budem sasvim jasan, zato ãto sam protiv... bez alternative i bez pre-duslova kao ãto sam kazao. To smatram politiåki glupim, da budemsasvim jasan.

Drugo, glasao sam "protiv", zato ãto ne mislim da treba da se nabazi veåeraãçeg razgovora izriåe ocjena o nuænosti promjena u Vla-di Republike Crne Gore, ne slaæuñi se sa takvim zakýuåcima i ãto is-tovremeno obavjeãtavam da podnosim ostavku na duænost potpred-sjednika Demokratske partije socijalista.

Naravno, o ovakvom ishodu ñu obavjestiti Vladu, a o stavuVlade tim povodom obavijestiñu nadleæni organ koji je tu Vladu bi-rao.

Filip Vujanoviñ:Mogu da kaæem da se osjeñam krajçe muåno, jer sam kao

åovjek, koji je roðen u Beogradu, koji je studirao u Beogradu, koji jeradio u Beogradu, koji ima srpsku slavu, i åije su najveñe ýubavi bileSrpkiçe... izjasnio protiv Jugoslavije da bih saåuvao pravo predsjed-nika Vlade da inicira sastav Vlade po svom opredjeýeçu, poãtujuñi

program Partije. Ne vidim naåin kako se iz ovoga izvuñi... Ovo znaåirazdvajaçe i vodi neåemu ãto je veñ krenulo.... s

Oprema teksta redakcijska

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Ounazad. Broj "Sluæbenog glasnika", naprimer, u kome je zvaniåno objavýeno dañe se sedmog decembra odræati novi pred-sedniåki izbori, jer su prethodni propali,nosi datum 21. oktobra, a u zaglavýu"Sluæbenog glasnika" u kome ñe biti objav-ýeni zvaniåni rezultati tih propalih izborapisañe 22. oktobar.

Izgleda da se uspeçe u viãe sferekonaåno desilo i Srpskom pokretu obnove.Anðelko Trpkoviñ, portparol predsednikate stranke, u utorak je izjavio da ñemoponovo na primeru Vuka Draãkoviña videti

kako izgleda predsedniåka kampaça na"evropskom nivou", i samo onako usputspomenuo Glavni odbor, koji tek treba daodluåi o Draãkoviñevojkandidaturi.

I najglavniji od svihodbora – Glavni odborSPS-a pokazao je protek-le nedeýe zavidnu au-tonomiju u odluåivaçudonevãi jednoglasno (napredlog SlobodanaMiloãeviña) dve vaæneodluke. Prvo: na pred-

stojeñim predsedniåkimizborima koalicija SPS-JUL-Nova demokratija neñe kandidovatiZorana Liliña, veñ Milana Milutinoviña, jugoslovenskog ministra spoýnih poslova.Priåa se da je Liliñ jednostavno odbio da seponovo obruka, izgovarajuñi se nogamakoje mu podmeñu Gorica Gajeviñ, Milo-mir Miniñ i Dragoýub Milanoviñ. Drugaodluka Glavnog odbora je da ñe SPS u re-publiåkoj skupãtini imati 86, JUL 19, aNova demokratija pet mandata. Tako onajko u vreme kad se bude formirala novasrpska vlada bude vrãio duænost predsedni-ka Srbije, ma ko to bio, neñe morati da otome razgovara sa Vojislavom Ãeãeýem,

Srpski izborni krugovi

Podmetaçe nogeNovi kandidat je mlad, plav i lep – mora da je Dragoslav Avramoviñ

pet se pokazalo da je tamogde obitavaju vladari Srbijesve drugaåije nego u predeli-ma koje naseýavaju obiåni

smrtnici. Tamo i vreme teåe

åijih je radikala u Narodnoj skupãtini"samo" 82, jer je "predsednik obavezan dasasluãa samo predstavnika najjaåe par-lamentarne stranke".

NEZADOVOLJSTVO: Ispostavilose, meðutim, da ovom oåinskom i mudrompodelom izbornog plena niko nije zado-voýan. Socijalistima je jasno da je JULparazit na çihovoj grbaåi, spomenutiparazit se, opet, zaintaåio da za sebe is-posluje baã 23 skupãtinska sediãta, a DuãanMihajloviñ, predsednik treñe ålanice ko-alicije (koju niko nije pitao ni kojih ñe petod çenih dvadeset kandidata postati po-slanici), podneo je ostavku. On je, naime, joã u julu obeñao da ñe se broj republiåkihposlanika Nove demokratije do kraja god-ine udvostruåiti i da ñe, ukoliko se to ne

ostvari, podneti ostavku na mesto predsed-nika stranke. Sada je to i uåinio. Takoreñi.Jer, ostavka nije trenutna i neopoziva, veñ

je samo ponuðena, a Predsedniãtvo strankeñe o çoj odluåivati tek 8. novembra.Odmah su svi organi Nove demokratije, odIzvrãnog odbora i Predsedniãtva do nekihopãtinskih odbora, skoåili da odbrane svogpredsednika od çega samog. "Jeste,obeñao je, ali mi nismo nezadovoýni ãtosada imamo jednog poslanika maçe,naprotiv, baã nam odgovara. Uostalom, zartreba kazniti åoveka ãto je tako neuobiåa- jeno visokomoralno postupio i odræao datoobeñaçe." Mihajloviñ je na sednici Pred-sedniãtva objasnio da je greãku u pro-raåunu prouzrokovala viãa sila. "Slobodan

Miloãeviñ mi je obeñao dvocifren brojmandata", rekao je. V. d. predsednikaNove demokatije potpredsednik RadivojeLazareviñ objasnio je "Blicu" da su oni

ionako odavno na sve pristali: i da SPS sa-mostalno odreðuje zajedniåkog predsed-niåkog kandidata i da im Miloãeviñ liånoudeýuje mandate.

Nije da Nova demokratija baã ni naåemu ne insistira. Eto, Nebojãa Lekoviñ, jedan od pet novodemokratskih sreñnikakoji ñe dobiti koænu poslaniåku taãnu, od-luåno tvrdi da çegova stranka neñe uvladu zajedno sa radikalima. To ñe, ukolikoÃeãeý i Miloãeviñ ugovore koaliciju, bitizgodan izgovor ãto Nova demokratija viãenema ministara.

Socijalistima je sada svejedno. Bilo da

se odluåe na koaliciju s radikalima ili saSrpskim pokretom obnove, to sa ovimbrojem poslanika mogu da ostvare i sami,bez JUL-a i Nove demokratije. Velika ko-alicija u koju bi uãli i Ãeãeý i Draãkoviñmalo je verovatna, jer bi eventualni savezkumova mogao da ih nadglasa. Pitaçe jedakle – Ãeãeý ili Draãkoviñ? Savez saprvim odveo bi socijaliste (a i nas sa çima)u mraåne predele sukoba sa svima. Usledposledica takvog sukoba socijalisti bi sva-koga dana bili sve slabiji, a radikali sve jaåi. Ãta bi bilo sa ostalima ionako nikoganije briga.

PAZAR: Ukoliko vladajuña stranka zanovog koalicionog partnera izabere VukaDraãkoviña, to bi znaåilo da je sadaãçezaoãtravaçe situacije na svim poýimasamo zavrãno tvrðeçe pazara pred nemi-novne ustupke. Samo, kako sada stvaristoje, pitaçe je koliko bi takav koalicioniaranæman bio stabilan. U SPO-u su dosadshvatili da su im za ostvareçe Draãk-oviñeve ambicije da se useli u predsed-niåke dvore potrebni novi biraåi. Ne slaæuse samo oko toga gde ih treba traæiti. MilanBoæiñ, Draãkoviñev savetnik i faktiåki gra-donaåelnik Beograda (koga sa tog mestaDraãkoviñ ne moæe ukloniti bez pomoñiostalih odborniåkih klubova gradske sk-

Ko je "vitez na belom koçu" VesnePeãiñ? Da li je majka u Srbiji ikadrodila junaka tih osobina? GoranSvilanoviñ za 'Vreme' kaæe da supregovori joã u toku, a da se naslutiti

da je razgovarano sa viãe liånosti

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



upãtine), zastupa tezu da su protesti u zimu96/ 97. samo ãtetili Srpskom pokretu ob-nove. Njihov najtrajniji efekat je, tvrdiBoæiñ, to ãto su reæimski mediji ovoj stran-ci utisnuli æig izdajniåke i nepatriotske or-

ganizacije. To je, po Boæiñevom miãýeçu,glavna prepreka izmeðu Draãkoviña ipredsedniåke foteýe i zato bi najboýe bilopotpuno se otarasiti nasleða graðanskogprotesta. To bi olakãalo i eventualnu ko-aliciju sa socijalistima. Prvoborci SPO-a,meðutim, misle da im Boæiñ ovakvimsavetima namerno rastura stranku, jer Vukima åemu da se nada samo ako graðanekoji su bojkotovali propale predsedniåkeizbore ubedi da se ovoga puta pojave nabiraliãtima. U koaliciju sa "crvenom ban-dom" neñe ni za æivu glavu. Isto stanoviãtezastupa i veñina espeovaca koji su se

diýem Srbije dokopali kakve funkcijice ulokalnoj upravi. Prvi put u istoriji SPO-aålanstvo se zapitalo – ko ako ne Vuk. Po-gledi se zasada najduæe zadræavaju na Ve-limiru Iliñu, gradonaåelniku Åaåka, åijem

upravýaçu ovim gradom ni socijalisti joãuvek ne umeju da naðu manu. Sve dokDraãkoviñ svoju saradçu sa socijalistimakrije, pa makar i samo maramicom, i dokposledice te saradçe trpe samo demokrate,

ova unutarstranaåka opozicija nema izborado da se i sama pravi luda. Ali, ukoliko vrhstranke bude otvoreno paktirao saMiloãeviñem, doñi ñe u pitaçe i pozicijasamog Vuka Draãkoviña. Dok Draãkoviñivode SPO, socijalistima bi zakon kojije svemandate dao na ra-spolagaçe strancigarantovao stabil-nog koalicionog pa-rtnera; bez Draã-koviña, isti zakon biradio protiv socijalista. Draãkoviñ

zasad uspeva dabalansira izmeðugubitka Beograda igubitka stranke. Neda na Boæiña, ali in-

sistira na graðanskoj i demokratskoj legiti-maciji. Jer, tek kao praktiåno nesmeçivipredsednik Srbije dobio bi odreãene rukeza daýu trgovinu.

LICITIRANJE:Ali, ni "vanparlamen-

tarne stranke", kako Draãkoviñ sada nazivasvoje dojuåeraãçe partnere iz koalicije"Zajedno", nemaju nameru da mu tek takoprepuste svoje biraåe i odu na smetliãte is-torije. Goran Svilanoviñ, portparol Gra-ðanskog saveza Srbije, dao je proãlog

Duãan Mihajloviñ

Za kvalitet æivota Jednom predsednik, vazda predsednik

Po sopstvenom “priznaçu” (mioniåki “Zapis”, april ’94),Duãan Mihajloviñ je – otkad je u sedmom razredu izabran za“predsednika pionirske organizacije” – uvek bio predsednik.Roðen 1948, Mihajloviñ je po zavrãetku prava radio u RSUP Sr-bije, da bi potom bio potpredsednik SO Vaýevo, predsednikgradske vlade, a sa mesta predsednika opãtine, u septembru ’89,odlazi za potpredsednika republiåke vlade, za mandata StankaRadmiloviña. Danas je predsednik Nove demokratije i predsed-nik UO poslovnog sistema “Lutra”.

Na mesto potpredsednika RIV Mihajloviñ je doãao sa imi-dæom åoveka koji je preporodio Vaýevo – taåka oslonca u timradovima bila je “kultura u najãirem smislu”. Personalni oslonci

bili su slikar Ljuba Popoviñ, koji je “dobio” galeriju da dem-etropolizuje kulturu, i Desanka Maksimoviñ, kojoj je za æivotapodaren spomenik. U odboru za “podizaçe Desanke” bio je 101akademik na åelu sa predsednikom SANU Duãanom Kana-zirom. Desanka je, kao prva poetesa i recenzent “Godina rasple-ta”, bila lepa preporuka mladom Mihajloviñu, mada se ovaj isam preporuåio proglasivãi Slobodana Miloãeviña poåasnimgraðaninom Vaýeva (kasnije su se i drugi setili). U to vreme,Vaýevo i Mihajloviñeva vikendica na Povlenu bili su mesto aka-demske zapitanosti nad Srbijom na raskrãñu. Sa Mihajloviñemsu na tu temu imali Dobrica Ñosiñ, Matija Beñkoviñ, BranaCrnåeviñ, Klara Mandiñ, Ljubomir Tadiñ...

Edukovan od takve srpske pameti, Mihajloviñ se opredeýujeza sredçi put, za “treñu ponudu biraåima”, i preuzima “reform-ski” deo Saveza socijalistiåke omladine, koji se transformiãe uSocijaldemokratski savez mladih Srbije – Nova demokratija.

Nova partija postala je pravni, i imovinski, sledbenik soc. omla-dine, poãto su socijalisti veñ uzeli ime SK i SSRN. Ubrzo zatim,kao preteåa republiåke organizacije, formira se Nova demokratija – pokret za Vaýevo, koja se definiãe kao “neideoloãka i prag-

matska partija centra”. Kum partije sredçeg puta bio je DobricaÑosiñ (“na terasi svoga doma”), za predsednika je planiran Mat-ija Beñkoviñ, a Mihajloviñ je sebe video kao “izvrãnog direkto-ra” ovog projekta. No, Mihajloviñ je postao prvi, i, za sada, jedi-ni i posledçi predsednik.

Kao politiåki pragmatiåari koji “svoj program æele da ost-vare za æivota” – “osposobýeni” za saradçu i sa levim i sadesnim partijama – novodemokrate su bile i u desnim i u levimsavezima. Sve za opãtu dobrobit, “da bi podigli opãti kvalitetæivota u konkretnim sredinama”. Istina, za sada su novo-demokrate konkretno uspele da podignu samo svoj kvalitet æivo-ta, ali poãto su oni partija buduñnosti – ne treba sumçati da ñeusreñiti i ostale. Naravno, ãanse za to sa Mihajloviñem, koji jeuvek bio predsednik, znatno su veñe. To najboýe znaju oni kojisu veñ podigli kvalitet æivota, pa mu zato i ne daju da ih “ostavi”.

R. V.

v

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



åetvrtka javnosti, gladnoj dobrih vesti,novu gumu za ævakaçe. Objavio je da, baãu trenutku dok se obraña novinarima, pred-sednica stranke åiji je on portparol prego-vara o predsedniåkoj kandidaturi sa åo-vekom za koga svi nemoguñi izborni us-lovi predstavýaju maåji kaãaý. Joã je rekaoda je u pitaçu vanstranaåka liånost åijeime ne sme da kaæe i da novinari imaju åastda o tome niãta ne saznaju pre nego ijednaod stranaka bojkotaãkog bloka. Iako je Zo-ran Ðinðiñ posle razgovora sa Robertom

Gelbardom i sam pomenuo moguñnost dase ova grupa stranaka ipak ukýuåi u pred-sedniåku trku, ubrzo je to potpuno zabo-ravio, pa Demokratska stranka (a iDemokratska stranka Srbije) do dana dan-aãçeg negira da iãta zna o ovoj inicijativi iodluåno se dræi priåe o minimalnim iz-bornim uslovima.

Baldisala ãtampa jedva je doåekalanovu temu koja je obeñavala dovoýno de-man tija da se za popuçavaçe bar polastranice dnevno ne mora brinuti åitavihnedeýu dana. Odmah je poåela da sas-tavýa foto-robot maskiranog osvetnika.Te mlad je, te lep je, te plav je, te popula-ran. Odmah su u ovom opisu prepoznatiDragoslav Avramoviñ, Slobodan Vuåetiñ iMilan Paniñ. Slobodan Vuåetiñ je sam de-mantovao tu "vest", odbijajuñi politiåkiangaæman bilo koje vrste. Milan Paniñ jeuãao u razmatraçe i zbog svog imovin-skog staça, koje vaýda moæe kao dæokerda zameni bilo koju od gore navedenihosobina.

Umalo da se novine, poãto su atentatorimnogo zanimýivije muãterije za rekon-struktivnu fotografiju, manu ñorava posla,

kad tamo "tajanstveni jahaå" viðen na sed-nici Saveta Saveza slobodnih gradova,odræanoj u subotu u Kikindi. Tamo je sek-

retar Saveta Nebojãa Popov, inaåe predsed-nik politiåkog saveta GSS-a, predstavnici-ma Demokratske stranke koji su traæili dase razgovara i o naåinu na koji je smeçengradonaåelnik Beograda i vodeñi ýudi opã-tina Vrãac i Srbobran predloæio da se usputpopriåa i o moguñem zajedniåkom opozi-cionom predsedniåkom kandidatu. Pro-ãireçe dnevnog reda ovim taåkama nisudozvolili predstavnici SPO-a, koji u Savetuimaju veñinu. Zoran Miñoviñ, potpredsed-nik opãtine Ariýe, u hodniku je novinarima

dobacio da je ime predsedniåkog kandidatapoznato, da je ON po struci privrednik i daga iza zavese dræe da ga ne bi ulitala reæim-ska propaganda. Miñoviñ je rekao da jeinicijativa potekla od "predstavnika nekoli-ko srpskih gradova u kojima vlast dræe ko-alicije 'Zajedno' i 'Vojvodina'" i da su je po-dræale koalicione vlasti iz Ãumadije, Po-moravýa, Novog Sada i nekih beogradskihopãtina. I Popov i Svilanoviñ objaãçavajuda sve ãto se deãavalo u Kikindi nema ni-kakve veze sa inicijativom GSS-a. Grupaålanova saveta Saveza slobodnih gradovapokuãala je da na toj sednici promoviãesopstvenog predsedniåkog kandidata. Iz-gleda da åelnici Demokratske stranke, åiji je Miñoviñ ålan, ni o tome niãta ne znaju."Zar je Savez slobodnih gradova faktorkoji ñe isticati predsedniåke kandidate",obrecnuo se u nedeýu Zoran Ðinðiñ. Sed-nici nije prisustvovao Velimir Iliñ, predse-davajuñi Saveta, koga su upravo tada ucentrali stranke u Beogradu ubeðivali dasednica Predsedniãtva samo ãto nije poåe-la. Kada je za put u Kikindu bilo kasno,zakazali su sednicu za sredu. Dnevne no-vine su posle pisale da je baã Velimir Iliñ

trebalo da bude promovisan u predsed-niåkog kandidata Saveza slobodnih grado-va, ali je on to nedvosmisleno opovrgao,

rekavãi da ñe "podræati predsedniåkog kan-didata stranke åiji je ålan".

PREGOVORI: Ko je "vitez na belomkoçu" Vesne Peãiñ? Da li je majka u Srbijiikad rodila junaka tih osobina? Svilanoviñza 'Vreme' kaæe da on nije spomenuo nijed-nu od osobina koje je ovoj tajanstvenojliånosti pripisala ãtampa. Kaæe da su pre-govori joã u toku, a da se naslutiti da jerazgovarano sa viãe liånosti i da su Paniñ iAvramoviñ jedini ozbiýni kandidati. "Naãaideja je, prosto, da stvari pokrenemo s

mrtve taåke, i stranke sa kojima saraðuje-mo navedemo na razmiãýaçe", kaæe Svil-anoviñ. Joã je neshvatýivije ãta bi se odNJEGA oåekivalo. Predsednik Srbije bezpodrãke Vlade ne moæe koristiti nijedno odsvojih komotnih ovlaãñeça. Osim pro-glaãeça vanrednog staça. ON ne bi imaoni parlamentarnu podrãku. Mogao bi raåu-nati na najviãe 12 poslanika koji ne pri-padaju nijednom od tri velika bloka. Semako i Nova demokratija, nezadovoýnabrojem dodeýenih joj sediãta, ponovo nepromeni stranu. Ili ako kormilo SPO-a nepreuzme Velimir Iliñ. Åak i kad bi se desilisvi ovi spektakularni obrti, broj poslanikademokratskog bloka u Skupãtini Srbijedostigao bi svega ãezdeset i neãto. ToSPS-u ostavýa moguñnosti za joã 180 fig-urae veneris sa JUL-om i radikalima."Ipak, to bi bio joã jedan porazMiloãeviña, i to prvi u Srbiji", kaæe GoranSvilanoviñ. "Demokratski predsednik bimogao da traæi obrazloæeçe za svaki pos-tupak Vlade. To bi bila neobiåna situacija." U svakom sluåaju, kada bi novi pred-sedniåki kandidat proizveo bar neku odsenzacionalnih posledica koje se daju iz-

maãtati, vredelo bi ga izmisliti. Kad je bal,nek je pod maskama! s

ZORAN B. NIKOLIÑ

JEDAN SIGURAN I DVA POMENUTA: Milan Milutinoviñ, Milan Paniñ i Dragoslav Avramoviñ D

R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



zvaniåno zove naã juæ-ni sused. Nameravalisu da tamo, urednopozvani, prisustvujusimpozijumu "Ident-itet, dræava, religija isvetovnost u Evropiposle pada Berlinskogzida". Meðutim, ne

lezi vraæe (oprosti miBoæe): makedonskigraniåari su se pokaza-li krajçe neraspolo-æenim da ih pripuste nateritoriju svoje dræave,i to zato ãto su vladikai protoðakon bili, ponavici kojoj su mnogisveãtenici skloni, ode-veni u karakteristiåne sveãteniåke odeædeiliti – mantije. Nastalo je povuci-potegni nagraniånom prelazu: skinite mantije, pauðite; nikud bez mantija!; onda, neñete

videti Makedoniju; e pa i neñemo, Bog svama! I odoãe svojim putem, nazad u Sr-biju.

Apsurdne situacije sa srpskim popovi-ma na makedonskoj granici stalno se pona-výaju, i åini se da su veñ svi oguglali namontipajtonovske prizore sa subverzivnimsveãtenicima. Stvar je, naravno, politiåkeprirode, i joã kako se tiåe identiteta,dræave, religije i svetovnosti u Evropi posle pada Berlinskog zida: SPC, kao "majåins-ka", uporno odbija da prizna autokefalnostMakedonske pravoslavne crkve, pravda- juñi to unutarcrkvenim dogmatsko-kanon-skim razlozima. U Makedoniji se to shvatakao izraz nepriznavaça autohtonog ident-iteta makedonskog naroda, i velikosrpskihteritorijalnih pretenzija prema onome ãtogradonaåelnik Zemuna rado, punih usta,naziva "juæna Srbija", dok neki "liberalniji"Svesrbi, bez zadçih misli, tu i tamo pod-sete da je Skopýe bilo "Duãanova preston-ica"... Makedoncima se – vidi åuda! – baãne dopada takav istoriografsko-geografskipristup çihovoj naciji i dræavi, ãto se, uskladu s bizarnim "balkanskim pravilima",najåeãñe ogleda u onemoguñavaçu

sveãtenika SPC da uðu u makedonskudræavu u kojoj ima vernika i verskih objekata SPC. Zapravo, ni to nije baã nespor-

Dnevnik uvreda

Provokativnemantije

Vladika Irinej, epi-skop baåki, i ugledniteolog protoðakon Ra-dovan Bigoviñ, poz-nati velikodostojnici

Srpske pravoslavnecrkve, åilo su se za-putili ka Bivãoj Jugo-slovenskoj RepubliciMakedoniji, kako se

Dræavna granica snamrgoðenim polica- jcem kao otelotvore-çem proizvoýne silekoju ne vaýa ýutiti (jerhoñe i da se ritne) post-ala je veñ omiýeni ar-hetip u reportaæama, abogami i putopisnoj

prozi, racionalnih za-padçaka koji, za lakupopodnevnu zabavusvojih åitalaca, krstarePoluostrvom åuda.Ãarolika sveãteniåkabratija svih lokalnihnacija i veroispovestisavrãeno se uklapa utaj (meseåev) pejzaæ.

Onako ozbiýni i nerafinirano jurodivi,veåito zabrinuti za svoj napañeni narod(drugi narodi, naroåito susedni, uvek sunenapañeni), oni su – hteli, ne hteli – hoda-

juñi dokaz ispravnosti teze jednog an-glosaksonskog cinika da balkanski narodiproizvode viãe istorije nego ãto su u staçuda svare, i da iz toga izvire veñina çihovihproblema sa sobom, susedima i belim sve-tom. Ceh redovno plañaju pogreãni klijen-ti, a iracionalne omraze produæavaju svojvek trajaça do u loãu beskonaånost.

Teãko je normalnom umu – dakleonom koji nije "istorijski potkovan" – objasniti zaãto bi bilo koji sveãtenik bilo kojecrkve trebao da se stidi ili odriåe svojeodeæde, i da je skida na prelazu iz jedne udrugu dræavu, a joã je teæe shvatiti zaãtoSPC i ostale "kanonske" pravoslavne crkveuporno zvaniåno ignoriãu postojaçe – ipravo na postojaçe! – Makedonske pravo-slavne crkve, ako se veñ istoåne hriãñanskecrkve organizuju nacionalno. Iz ogromnekoliåine negativne energije raðaju se be-smisleni represivni postupci, ili arogantnonepriznavaçe Drugog, ãto, opet, svakomepotvrðuje da je u pravu ãto ne odstupa odsvog tvrdog stava. I tako dok svi nepocrkamo u konaåno ostvarenoj IdealnojSamoñi, silno uvreðeni ãto nas niko ne ra-zume. Ili dok svako ne dobije svog liånog

carinika. U meðuvremenu, ispada da je na- jpametnije: "sedi di si, ni za di si – nisi"...sTEOFIL PANÅIÑ

no: makedonska stranadrugaåije vidi porekloi pripadnost tih objekata... Siroti Naza-reñanin! Ako bi po-

gledao na Balkan,mogao bi defetistiåkizakýuåiti da nije imaoraãta ni legati ni usta- jati!

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



62

Pregovori sa Londonskim klubom

Sreñni †jaskoZaãto je krenulo naopako i kako na kraju nije loãe ispalo

Konferencija iz snovaJugoslavija ñe 5. i 6. novembra dobiti jedinstvenu priliku da konaåno i napokon pre-

meri sve razloge za i protiv prevoðeça svoje obamrle privrede u otvorenu træiãnuekonomiju. U ta dva dana ñe se u beoradskom hotelu "Interkontinetal" odræati konferen-cija pod nazivom "Izazovi i moguñnosti ekonomske tranzicije u Jugoslaviji", a od brojnihsliånih skupova na tu temu ovu konferenciju izdvajaju ambicije organizatora i spisakuåesnika.

Novembarski susret organizuju Agencija SAD za meðunarodni razvoj (USAID) iEkonomski institut iz Beograda i on predstavýa povratak USAID-a posle ãest godina naovaj prostor na velika vrata: oåekuje se dolazak Dejvida Liptona, podsekretara uameriåkom ministarstvu finansija (Treasury) na åelu ameriåkih struåçaka meðu kojimañe se nañi i takva imena kao ãto su Robert Strahota, pomoñnik direktora Komisije zahartije od vrednosti i berze (SEC), i Riki Helfer, nekadaãçi direktor Savezne korporacijeza osiguraçe depozita (FDIC). Amerikanci, kako kaæe Kit Ãerper iz USAID-a, ne dolazeda nameñu svoja reãeça veñ da predoåe svoja znaça i iskustva i da razmene miãýeça.

Meðu zvuånim imenima vaýa izdvojiti i Lajoãa Bokroãa, direktora Svetske banke inekadaãçeg maðarskog ministra inostranih poslova.

A ono ãto konferenciji daje poseban peåat jeste åiçenica da su pozvani gotovo svi rel-evantni predstavnici jugoslovenskih vlasti (saveznih, republiåkih i åak gradskih), s tim daDanko Ðuniñ, potpredsednik savezne vlade, bude najistaknutiji domañin. Oåekuje se idolazak izuzetnog broja predstavnika jugoslovenske privrednoposlovne vrhuãke. I novi-nara, svakako.

A Aleksandra Poãarac, ålan organizacionog odbora, ocenila je da je reå o "konferencijio kojoj ekonomisti saçaju".

advokatske firme "Simson, Tiåer & Bart-let" na Leksington aveniji i, uz ponekisendviå i kafu, åekali i åekali... Onda im jereåeno da odu do hotela pa ñe ih pozvati"kad doðe åas". Tako su ålanovi jugoslov-enske delegacije nastavili ceo naredni danda dreæde, ovoga puta u hotelu "Helmli

park lejn", spremni "na gotovs". I opet –ñorak! Danko Ðuniñ je obaveãten da kon-trapredloga neñe biti; svima je bilo nepri-

jatno, pa se smatralo da izlaz vaýa potraæi-ti u diplomatskom saopãteçu tipa "leposmo se druæili, pregovori su napredovali inastavýaju se". G. Ðuniñ je, kaæu ne uafektu, odluåio da krene drugim putem:ocenio je ponaãaçe predstavnika London-skog kluba kao "potpunu i neobjaãçivutvrdoglavost".

I zaista, tehniåki nema objaãçeça zarazvlaåeçe i zavlaåeçe. Niãta od podata-ka koji se uobiåajeno iznose u ovakvimprilikama (projekcije ekonomske politike,druãtvenog proizvoda, deviznog bilansa,spoýnotrgovinskih tokova...) predoåenih

komiteta banaka kreditora (Londonskiklub), nakon oãtre reakcije jugoslovenskedelegacije na jalovu zavrãnicu trodnevnihpregovora u Njujorku o reprogramiraçu

duga SRJ. Oãtrina zastupnika SRJ otiãla je, naime, tako daleko da je sadræala åak ikonstataciju Danka Ðuniña, potpredsedni-ka savezne vlade, da su se predstavnici ba-naka "neuåtivo" ophodili sa zvaniånomdelegacijom iz Beograda.

Bila je to neprijatna kulminacija nizakrajçe neuobiåajenih reakcija, koje su se,ipak, za jugoslovensku stranu zavrãile sat-isfakcijom oliåenom u izjavi predstavnikaLondonskog kluba "Fajnenãel tajmsu" dase prihvataju svi zahtevi delegacije SRJizuzev onoga o otpisu 80 odsto duga. I makako to neverovatno zazvuåalo u odnosuna iskustva ranijih inferiornih pregovaraåau ime SRJ, to je naåin na koji su bankariokupýeni u Meðunarodnom komitetukreditora spasavali obraz, jer oni vrlo do-bro znaju da jugoslovenska strana ne insis-tira na procentu otpisa od 80 odsto.

Odlazak u Njujork nije nagoveãtavaonikakve komplikacije. Nakon viãe-meseånih, kako se åinilo vrlo korektnihrazgovora dve strane, predstavnici bana-ka-kreditora pozvali su jugoslovenske pre-govaraåe u Njujork. "Bili smo navedeni dapoverujemo da ñe Londonski klub izañi sa

(svojim – prim. V.K.) predlogom spora-zuma" reñi ñe kasnije g. Ðuniñ. U skladusa takvim uvereçem potpredsedniksavezne vlade je u dæepu na put poneo iovlaãñeçe da potpiãe prednacrt spora-zuma o reprogramu duga SRJ prema ko-mercijalnim bankama.

POLITIÅKE OKOLNOSTI: Nakonãto su ovdaãçi eksperti ispriåali ãta suimali, predstavnici Londonskog kluba suse, po veñ standardnoj proceduri, povuklina meðusobni dogovor, uz obeñaçe da ñeza oko pola sata izneti svoj kontrapredlog.Tih pola sata se pretvorilo u pola dana, uzgomilu objaãçeça tipa "sad ñemo, samoãto nismo". Naãi su sedeli u kancelarijama

sa jugoslovenske strane nije osporeno –naprotiv, komplimenti ovdaãçimstruåçacima tim povodom su pýuãtali sasvih strana. Zato su na kraju ostala samopitaça: zaãto i ãta je krenulo naopako uzadçi åas?!

Odgovori su prvo potraæeni na terenupolitike: pregovori sa bankama poverioci-ma poklopili su se sa crnogorskim izbori-ma i naãli su se u sendviåu izmeðu dvaizbora srpskog predsednika. Dok su sve

"Niko nas nikad nije nazvao neuå-tivim", primetio je Robert Dæenga,predsedavajuñi Meðunarodnog

OVLAÃÑENJE U DÆEPU: Danko Ðumiñ D R A Ã K O

G A G O V I

Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



REUTERS

Igra sa cenomNajveñi deo jugoslovenskog duga danas se nalazi u rukama finansijskih kuña

poznatih pod nazivom hedæing fondovi ( çihova uloga, po definiciji, podrazumevazaãtitu od rizika buduñih promena cena, ali se u praksi svodi na igru zarade upravo na

razlici u cenama).Smatra se da su baã hedæing fondovi zatezali postizaçe dogovora izmeðu SRJ i

Londonskog kluba, jer bi predoåene moguñnosti otplate duga za çih znaåile gubitak(ili bar ne dovoýno visok dobitak). Ovi fondovi su dug kupili uz popust: do svakogdolara jugoslovenskog duga doãli su, recimo, po ceni od åetrdesetak centi. Za pos-ledça dva meseca cena naãeg duga na sekundarnom træiãtu skoåila je sa oko tridesetakna preko 40 centi za dolar, iza åega, kako se smatra u ovdaãçim krugovima, stoje up-ravo hedæing fondovi.

Jugoslovenske moguñnosti otplate, prezentirane u Njujorku, meðutim, odgovarajuceni duga od oko 30 centi. Hedæing fondovi, prirodno, nisu voýni da lako odustanu odoåekivanih åetrdesetak centi.

Ali, poãto ova cena zavisi i od uspeãnosti pregovora SRJ i Londonskog kluba, ona je, kako se moglo i oåekivati, pala posle oãtrog saopãteça Danka Ðuniña. A izjavapredstavnika banaka – poverilaca "Fajnenãel tajmsu" moæe se posmatrati i kao pokuãajda se ta cena nanovo podupre naviãe.

zemýe koje neãto u svetu (pa i onom fin-ansijskom) znaåe "sa radoãñu" pozdravý-ale pobedu Mila Ðukanoviña, iz Beogradasu stizala ne samo osporavaça veñ i rasis-tiåki obojeni pozivi na obraåun sa pobed-

niåkom strujom. A nad srpskom predsed-niåkom foteýom nadvila se ogromna na-cional-faãistiåka figura Vojislava Ãeãeýa.Interes koji su inostrani bankari u Nju-

jorku pokazali za takav razvoj dogaðajasasvim je legitiman, imajuñi u vidu åiçen-icu da je politiåki rizik sastavni deo sva-kog iole ozbiýnijeg finansijskog aranæma-na. Meðutim, dobrodoãlica sa kojom jeDanko Ðuniñ doåekivan u krugovimazvaniåne ameriåke administracije (mini-starstvu finansija i centralnoj banci SAD) ipodrãka koju liåno, kao osoba u kojojSAD vide reformatora, ima na istim mes-tima unekoliko relativiziraju ove uzrokeçujorãkog fijaska.

MIMOILAÆENJA POVERILACA:Druga pretpostavka je da sami jugoslov-enski poverioci nisu mogli izmeðu sebe dase dogovore ãta æele, ãto je, na posredan ineformalan naåin, predoåeno i u Njujorku.I to je razumýivo: originalni kreditori –poput Siti, Kemikal ili Åejs banke – dosada su se oslobodili najveñeg dela

jugoslovenskog duga, a çihovi pred-stavnici pregovaraju u ime Londonskog

kluba. Zato se interesi pregovraåkog tima ifinansijskih institucija – Indo Suec banke,recimo – koje su zateåene sa visokim izno-sima naãeg duga, ne poklapaju. Eto, zgod-nih razloga za razmimoilaæeça unutarLondonskog kluba.

Za sada se sve, ipak, dobro zavrãilo:uprkos krajçe neprijatnom propadaçuaviona DC 10 kompanije "Nort Vest-KLM" – zbog koga su se åak i stjuardese

uspaniåile – ålanovi jugoslovenske deleg-acije su se bezbedno vratili u zemýu. Dvadana kasnije, preko "Fajnenãel tajmsa",saznali su da je "Londonski klub spremanda prihvati sve zahteve jugoslovenske del-egacije osim glavnog da se SRJ otpiãe 80odsto duga". Kako svi znaju da 80 odstonije çihov "glavni" zahtev, nemaju ra-zloga da budu nezadovoýni. s

VESNA KOSTIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



LJUDI I VREME

Izjava nedelje"Tito je

Isus Hrist dvadesetogveka."STEVANMIRKOVIÑ,general u penzijii predsednik no-

vog Saveza komunista Jugosla-vije (SKJ) ("Demokratija")

RATKO KRSMANOVIÑ,predsednik jugoslovenskog odbora Saveza komunista (Pokret za Jugoslaviju), upozo-

rio je jugoslovensku i svetsku javnost da ñe u sluåaju Ðukanoviñeve predsedniåke inaugu-

racije ionako ozbiýan odliv mozgova iz naãe zemýe biti nastavýen: "Ako Ðukanoviñ pos-tane predsednik, sreñno mu bilo, ja odlazim u drugu zemýu." ("Dnevni telegraf")RATKO DMITROVIÑ,glavni i odgovorni urednik "Argumenta", dræi da se Jugoslavija neñe raspasti dokle

god na planeti bude duvana i juænoga voña: "Izborni rezultati govore da ñe Bulatoviñ[Momir-Momo] na sledeñim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori osvojiti najviãe gla-sova. Na tim izborima Ðukanoviñ [Milo] neñe moñi da raåuna na glasove Ãiptara, musli-mana, Peroviñevih liberala i ostale åeýadi koja je, ovoga puta, glasala ne za çega, negoprotiv Bulatoviña. Uzeo je on od çih priliåan kredit, ali ne bih stavio ruku u vatru da ñe gaikada vrañati. Uostalom, i to oko odvajaça Crne Gore od Srbije, na veliku æalost Srbaæeýnih sopstvene dræave, neñe iñi kako se nekim åini. Kome ñe u samostalnoj Crnoj GoriÐukanoviñ i çegovi momci moñi da prodaju toliko cigareta, banana i pomorandæi. Znateli vi, gospodo, koliko Crna Gora ima stanovnika?"

MLADEN LOJOVIÑ,privatni detektiv, tvrdi da domañi

kriminalci i kriminalci arapske pro-venijencije imaju razliåita shvataça le-pog odevaça, pa ga izveãtaj MUP-a opýaåki libijskog diplomate navode napretpostavku da naãi razbojnici nisuuzeli uåeãña u ovom neobiåno brzozaboravýenom dogadjaju: "Ubeðensam da su to uradili Arapi, a ne naãiýudi, moæda åak i neko od ålanovalibijske ambasade. Pogledajte samozvaniåno saopãteçe MUP-a Srbije. Uçemu piãe da su i pýaåku izvrãila licaobuåena u tamna odela i cipele. Naãikriminalci tako ne rade! Njihova uni-forma su koæne jakne i patike. To vamgovorim iz svog policijskog iskustva.Señam se da su svi Arapi koji su dilova-li drogu bili obuåeni u tamna odela iãpicaste cipele. Ma ãta krali, oni su takoobuåeni." ("Argument")

KOSTA BUNUÃEVAC,multimedijalni umetnik: "Roðeni smo kao

proizvod oca i majke i to prirodno staçe stvari je moguñe izmeniti. Ljudsko biñe moæe da seãeta od forme do forme – danas si ovaj, sutrasi onaj. Stvarnost baã ne voli takvo ponaãaçe, jer se smatra da åovek treba da bude konstan-ta. Oboæavam to pitaçe kako izgledati i de- jstvovati na razne naåine da postanem ovo,ono, ovaj, onaj, ova, ona. Pristup promeniliånosti je divan eksperiment, veliki trijumf dejstvovaça liånosti. Åovek u suãtini ostaje

ono ãto jeste, ali spoýa gledano – on postajeumetniåko delo. Za mene mnogi koji me neznaju kaæu 'Ju, Boæe saåuvaj!', a kad se upozna-mo sledi: 'O, pa ti si OK åovek." ("Blic")

ALEKSANDAR ILIÑ,pevaå narodnih pesama, priseña se au-

dicije u Americi: "Moj prtýag se u meðu-vremenu izgubio, a ja sam bez iåega doãaona pasoãku kontrolu. Ispostavilo se da je iviza bila sumçiva, pa su se pomno raspiti-vali ko sam i ãta sam. Pravilo je da uAmeriku ne moæe da se uðe bez trista dola-ra, a ja sam u dæepu imao samo sto. Nisamimao radnu vizu, pa sam ipak morao dapriznam kako sam pevaå i kako ñu pare tekzaraditi. Nisu mi verovali. Moju tvrdçu dasam jugoslovenska folk-zvezda hteli su da

provere. Traæili su da neãto otpevam. I ãtañu, kud ñu, ja zapoåeh 'Ne daj se, generaci- jo'. Umrli su od smeha." (Sabor")

SUZANA MANÅIÑ,pevaåica i voditeýka, æivela je izvesno

vreme u Rusiji: "I onda sam mislila, ãta bih ja mogla da radim? Da se aktiviram na çi-hovoj ruskoj estradi? To je åista utopija.Njihova estrada je dostigla takav nivo, dami tamo nemamo viãe ãta da traæimo, jersada imaju novac i tehniku, znaçe i ãkolu.Mi to ne moæemo da zamislimo. U svemuãto rade nema improvizacije, nema kiksa,sve je uveæbano i dovedeno do perfekcije.To je ono åega mi nemamo veñ dugo. Jasam realna osoba i bila sam svesna da ja tunemam ãta da radim." ("TV Novosti")

RADIÃA UROÃEVIÑ,estradni umetnik i zagovornik doslednog pragmatizma, ovako razmiãýa o festivalima:

"Svi su nameãteni. I treba da budu. Moje kolege [pevaåi] su previãe sujetne. Festivale tre-ba posmatrati sa aspekta biznisa. Neka se malo osvrnu i na sliåne manifestacije u svetu. Itamo je sve u funkciji biznisa, pa zaãto ne bi bilo i kod nas. Ako neka disko-kuña stoji izanekog mladog pevaåa, onda je i logiåno da ñe ga isforsirati da pobedi. To je i humano na-mestiti [!], jer od tog tiraæa æivi hiýadu ýudi. Ja bih, recimo, Cunetu uvek davao prvomesto, ali ãta vredi kad on ne moæe da proda ni dvesto primeraka: ja nisam hteo da pevam

na posledçim 'Moravskim biserima' da ne bih Mileta Igçatoviña dovodio u neprijatnusituaciju. Njemu ta nagrada mnogo viãe znaåi nego meni. Vidim da 'Diskos' ulaæe ogrom-na sredstva u çega, pa zaãto onda spreåavati momka da napreduje?" ("Sabor")

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



BORISAV JOVIÑ,penzioner, rado se seña stahanovskog zala-

gaça i demokratiånosti kakva je u çegovo dobakrasila SPS: "Kad sam ja bio predsednik SPS-a, uGlavnom odboru se raspravýalo i po dvadeset sati.Sada toga viãe nema. Videli ste kako je izgledaoKongres. Mogao si samo da glasaã ili ne za sastavkoji je ranije, u åetiri oka dogovoren. Tako izabra-no rukovodstvo moæe biti samo posluãniåko, nes-posobno da izbegne greãku, kao ãto je ona tragiå-na sa poniãtavaçem lokalnih izbora. Pri tom je ipredsednik partije izgubio dosta od svog ugleda,na åemu je i SPS kao partija dugo vremena gradi-

la svoju dobrobit. Sad ni na to viãe ne moæe da raåuna."Dr Joviñ smatra da su greãke poåiçene u SPS-u tolike da ni promena predsedniåkog

kandidata neñe biti od velikog znaåaja: "Ne mislim da je Milutinoviñ gori ili boýi od Lil-iña, niti da je Liliñ bio slab, prosto, situacija je sliåna za obojicu. Biraåi se ne opredeýujuza Liliña ili Milutinoviña, veñ za socijalistiåku vlast ili protiv çe. A kao ãto se vidi, slabo

se uvaæavaju uspesi, greãke su ih nadjaåale." ("Dnevni telegraf")

TOMISLAV NIKOLIÑ,zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, ne proriåe veliku

buduñnost ni Duãanu Mihajloviñu iz Nove demokratije, ni novosmiãýenompredsedniåkom kandidatu SPS-a: "Ko je taj Milan Milutinoviñ? Obojicu [i Mi-hailoviña, dakle] ñemo da zgazimo kao vaãke." Biñe da se u tom trenu za-menik spomenuo stranaåkoga spota u kojem se veliåa lepota srpskih krajolika,pa se u narednoj reåenici od gamadi okrenuo åistoj ekologiji: "Zgaziñemo ihkao plitak potok." ("Demokratija")

SLOBODAN VUKSANOVIÑ,potpredsednik Demokratske stranke i ålan up-

ravnog odbora Studija B: "Æao mi je ãto je gospo-din Kojadinoviñ [Dragan], koga pamtim iz drugihvremena i okolnosti, dopustio da ga zloupotrebe iiskoriste, a onda i çega eliminiãu, uklone iponize, kao ãto su uåinili sa prethodnim direktor-om i glavnim urednikom Studija B, koji su takoðebili izbor SPO-a.

Zapaçujuñe je da bilo koji novinar ili urednikprihvati odluku po kojoj najbrojnija stranka uBeogradu nema svoje mesto na gradskoj televiziji.I RTS objavýuje barem konferencije za novinaremnogih opozicionih stranaka, a sad to ne åini naStudiju B. Ako se svi zakliçu da Studio B pripadasvim Beogradjanima, kako je moguñe da najbrojnija stranka u Gradskoj skupãtini nema nisekundu za svoje oglaãavaçe?"

DRAGAN KOJADINOVIÑ,direktor, glavni i odgovorni ured-

nik [?] Studija B: "Ja sada, naæalost,nisam direktor i glavni i odgovorniurednik Nezavisnog Studija B. Mo-ram, znaåi, da sprovodim odluke Up-ravnog odbora, koji je postavila Sk-upãtina grada, pod åijim je patrona-tom Studio B, tako da ih molim[Demokratsku stranku] da se ubuduñene obrañaju meni, veñ predsedniku

Upravnog odbora Aleksandru Åot-riñu." ("Demokratija")

NEBOJÃA LEKOVIÑ,potpredsednik Nove demokratije, daje veoma

kratak æivotopis åetniåkog vojvode, inaåe æiteýaBatajnice, i izraæava ne tako ni blagu sumçu da bipovratak Srbije u svet trebalo da se obavi podvojvodskim rukovoðeçem: "Lider radikala Vo- jislav Ãeãeý, kao åovek koji je doskora mahaozarðalom kaãikom, tukao prosvetne radnike i pen-zionere, vadio piãtoý na studente i 'bombardovao'sve glavne gradove po svetu ne moæe da bude fak-tor koji bi Srbiju vratio u svet." ("Graðanin")

RADIVOJE LAZAREVIÑ,vrãilac duænosti predsednika Nove

demokratije, ne spori da je konaånureå prilikom raspodele mandata u re-publiåkoj skupãtini imao SlobodanMiloãeviñ: "Logiåno je bilo da to uradi jedna osoba, jer tri politiåke stranketeãko da mogu postiñi dogovor kada seradi o tako bitnoj stvari. Sigurno bisvaka imala dovoýno argumenata daubedi drugu da je çen kandidat u datoj

izbornoj jedinici boýi." ("Blic")

MIRJANA BOÆIÑ,novinarka, o jednom troãku piãe i ãta se

desilo u Ãpaniji, i ãta je pisalo u "Naãoj Bor-bi", i ko su sadaãçi simpatizeri koalicijeZajedno: " 'Naãa Borba' izveãtava o PRO-

TESTU ãpanskih pastira: 'Pastiri u ovodoba godine vrañaju stada sa paãçaka, aliim NIJE DOZVOLJENO da koristeTRADICIONALNE PUTEVE, kojim suto åinili 800 godina. Zato su doãli sa oko2000 ovaca u Madrid, koji se nalazi na jednom od tih puteva, piãe 'Naãa Borba' itekst objavýuje pod naslovom: OVCEDEFILOVALE ulicama Madrida.

Eto, pa posle kaæi da zimski ULIÅNIPROTESTI koalicije 'Zajedno' nemajuODJEKA i UTICAJA u SVETU.

OVCE nisu ostale RAVNODUÃNE".("Borba")

ÆELJKO SIMIÑ,mag vaterpola i

mode, proslavýeni sa-vetodavac, rado se i sa blagodarnoã-ñu seña vremena provedenog u blizi-ni: "Dugo sam godina proveo u ne-posrednoj blizini g. Miloãeviña ismatram da sam zbog tog iskustvamaksimalno privilegovan. Privilego-van psiholoãki i politiåki." ("Sve-dok")

D R A Ã K

O

G A G O V I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



KAKO PROTIVKONKURENATA:Romano Prodi

Ncuza bez posla, a ako im se dodaju i svi kojirade na odreðeno vrijeme ili pohaðaju razneteåajeve za doãkolovaçe i prekvalifikaciju,brojka se podvostruåuje. I lijeve i desnevlade uvrãñivale su borbu protiv nezaposle-nosti u svoje prioritete – nezaposlenost nesamo da koãta dræavu i porezne obaveznikeveñ je prava socijalna bomba. Idealnog lije-

Francuzi i Italijani ranije idu kuñi

Socijalna laboratorijaPristajaçe na zakon o 35-satnoj radnoj nedelji nije liãen taktiåkedimenzije; deo je Æospenovog izbornog programa i duga prema levomkrilu socijalista i koalicionim partnerima komunistima i ekologistima

ka za ovaj fenomen kraja stoýeña za sadanema – svijet se nalazi na joã jednoj teh-

noloãkoj prekretnici koja traæi redefinicijurada i radnog vremena.

Protiv nezaposlenosti se u Francuskojdo sada borilo uglavnom socijalnim mjera-ma i podsticaçem poduzeña da zapoã-ýavaju, poglavito mlade, uz izdaãne dræav-ne subvencije i oslobaðaça od obaveznihdavaça. Buduñi da se sama stopa privred-nog rasta, iako u usponu veñ neko vrijeme,pokazala nedovoýnom da apsorbira maso-vnu nezaposlenost, te imajuñi u vidu fran-

Açeli smatra da je vlada, time ãto se umeãalau sferu koja pripada sindikatima ipreduzetnicima, poåinila smrtni greh

"Da li ñe 'Ferari' lakãe postati svjetskiprvak Formule 1 nego ãto ñe Italija uñi uEuro" – pitaçe je koje su novinari, predpresudnu trku u Maranelu, uputili evrop-skom komesaru za zajedniåku valutu Ivu

Tibou de Silgi. "Neka boýi pobjedi. Ãto sepak Eura tiåe, siguran sam da ñe Italija,ako uåini ono ãto joj preostaje, uspjeti" –odgovorio je on diplomatski.

Pokazalo se da Ferari nije bio boýi, pañe se veñ u proýeñe iduñe godine vidjeti dali je komesarov "euroentuzijazam" bio namjestu kad je o Italiji rijeå. Pravih razlogaza pesimizam, ipak, nema. Dræavni deficit je pao na 3 posto BNP i oåekuje se da ñese tu i zadræati. Inflacija bi, po predviðaçima, trebalo iznositi 2,1posto, ãto je, po De Silgijevim rijeåima, "åak boýe od Njemaåke".Treñi parametar – odnos javnog duga i BNP, koji u Italiji iznosiviãe od 120 posto – dvostruko je veñi od dozvoýenog. Odskoro je,

meðutim, u talijanski politiåki i ekonomski æivot uãao novi ele-ment: tridesetpetosatna radna sedmica. Vlada je, naime, na ime

"danka" za vlastiti opstanak, postigla sporazum sa Partijom komu-

nistiåke refundacije o uvoðeçu 35-satne radne sedmice do 2001.godine. Tako ñe, nakon Francuske, i Italija u praksi poåeti sprovoditiåuveni slogan "raditi maçe da bi radili svi".

I, odmah su poåele polemike. Pored stare dileme ima li ovamjera efekta u modernim uvjetima proizvodçe, pojavila se i jednanova: ugroæava li ona, moæda, Euro? De Silgi je kategoriåan: krañaradna sedmica nema direktan upliv na pomenute parametre, pa gastoga ne moæe ugroziti. Evropski komesar, ipak, preporuåio je da sesa "formulacijom 35-satne sedmice ne ide na ãtetu konkurentnosti"

i da se redukcija "izvrãi pododreðenim uvjetima i u odre-ðenim sektorima". Naroåitoda se u proces uðe "dijalo-gom i pregovorima svih

druãtvenih snaga".Nakon petodnevne "kli-niåke smrti", dok mu je vladabila pred padom, RomanoProdi se vratio premijerskomposlu. Ovih dana posjetio jenajprije Singapur, a zatim iJapan, zemýe koje problemradnog vremena tretiraju sas-vim drugaåije. Ipak, paralela

se nametnula. Da li ñe Italija, ali i ostali Evropýani biti u staçudræati korak sa zemýama koje joã imaju 70-satnu radnu sedmicu?"Nemojmo govoriti gluposti" – kratko je odbrusio Prodi. "Kadasindikati, poduzetnici i vlada sjednu za pregovaraåki stol, kako je i

predviðeno, problem ñe se mnogo, ponavýam, mnogo, redimenzi-onirati" – objasnio je Prodi. Isto to samo drugim rijeåima rekao je i

Kako dræati korak

ezaposlenost je glavni politiåkii socijalni problem Francuske

veñ gotovo dvadeset godina, stendencijom stalnog rasta. Da-nas je viãe od 6 milijuna Fran-

SVET

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



cusko zaziraçe od liberalnih recepata kaoãto su veña fleksibilnost zapoãýavaça, ra-da i plaña, socijalistiåki premijer LionelÆospen je joã za predizborne kampaçe usvoj program upisao skrañivaçe radnogtijedna sa dosadaãçih 39 na 35 sati, vodeñise logikom da je podjela postojeñe maserada moæda posledça prilika da se izbjeg-ne socijalna kriza.

PROJEKT: Izborno obeñaçe nije os-talo samo obeñaçe. Åetiri mjeseca nakon

lider najjaåe partije vladajuñe koalicije Masimo d'Alema: 35-satnoradno vrijeme predstavýa "ciý unutar velikog zajedniåkog projektapromjene kvaliteta æivota", kaæe on.

Znaåi li to da je sporazum, koji je spasio æivot Prodijevoj vladi,viãe naåelne prirode, neka vrsta "predogovora", koji treba tek for-mulirati za pregovaraåkim stolom? Ili se, moæda, izmeðu ko-alicijskih partnera ponovo raðaju nesporazumi. Vladini ciýevi osta-li su nepromijeçeni: ulazak zemýe u Evropsku monetarnu uniju uprvom krugu i çena modernizacija. Uspjeh je moguñ samo ukolikose sprovedu ozbiýne institucionalne reforme i uvedu rigoroznemjere ãtedçe, kao ãto su intervencija u socijalnu dræavu i podsti-caçe privatizacije. Lider Komunistiåke refundacije Fausto Bertinoti javno je osporio ovakvu vladinu politiku. Ipak, kada je izgledalo dasu sve laðe potopýene, Prodi i Bertinoti su postigli kompromis.Sada je svima jasno da je u vladino vino sipana voda. Pitaçe jesamo koliko.

Za industrijalce – i previãe. Poåasni predsjednik "Fijata" i simbol

talijanskog kapitalizma Ðani Açeli rekao je da je pomenuti spora-zum "opasan za Italiju". On smatra da je vlada, time ãto se umijeãa-

la u sferu koja pripada sindikatima i poduzetnicima, poåinila smrt-

ni grijeh. "Dogovor podrazumijeva kada, koliko i kako. Dvijepretpostavke su veñ definirane zakonom. Nama ostaje samo da sedogovorimo kako."

Treñi partner u ovoj igri – sindikati tek treba da povuku svojpotez. Serðo Koferati, lider nekadaãçeg "crvenog" sindikata(CGIL), naãao se u vrlo osjetýivom poloæaju. Samo koju godinuunazad bilo je nemoguñe zamisliti da bi ovaj sindikat branio zah-vataçe u socijalnu dræavu argumentima konzervativaca. No, ako je 35-satna radna sedmica rjeãeçe svih problema, sindikati neñeimati velikih teãkoña u pregovorima. Ovaj zahtjev, oni su, naime,veñ istakli u svojim platformama.

Debata o tridesetpetosatnoj radnoj sedmici u Italiji ima dakle,osim ekonomskog, i politiåki karakter. Glavno pitaçe je ipak da liskrañeçe radnog vremena dovodi i do smaçeça nezaposlenosti?

Miãýeça su podijeýena. Po jednima, ova veza je neosporna. UNizozemskoj, skrañivaçe radne sedmice na 31 sat pratio je i padnezaposlenosti. Drugi, pak, smatraju da izmeðu ove dvije kategor-ije ne samo ãto nema mehaniåke veze veñ su se one definitivnoudaýile uvoðeçem treñe – automatizacije i robotizacije.

Ðovani Açeli djed Ðanija Açelija zagovarao je tridesetih go-dina, u vrijeme velike ekonomske krize, skrañivaçe radnog vre-mena. Pokazalo se da je bio u pravu. Zahvaýujuñi tome, tokomovog stoýeña rijeãeni su veliki socijalni problemi. Danas zaistafasciniraju podaci da se u posýedçih 120 godina populacija ud-vostruåila, da je BNP, bar u razvijenom svijetu, uveñan za 23 puta,a produktivnost åak za 24 puta. Zaposlenost je porasla za 87 posto.Radno vrijeme je, u meðuvremenu, samo prepolovýeno.

Svijet se, dakle, duboko promijenio i to sedamdesetogodiãçi

Ðani Açeli, doskoraãçi prvi åovjek "Fijata", sasvim dobro zna.sMARIZA KREVATIN-MAJSTOROVIÑ

Koliko ko radiZaposleni u Italiji sedmiåno rade prosjeåno 39,9 sati. Æeneneãto maçe (36,3 sati), dok muãkarci neãto viãe (42 sata). Unutarovog prosjeka postoje i podgrupe: oni koji rade 18 sati (nepot-puno zaposleni) åine 2 posto zaposlenih. Nasuprot çima su tzv.prezaposleni (12,7 posto) koji rade 52 sata sedmiåno. Privatniciprosjeåno rade 47 sati sedmiåno. Kada bi samostalni profesional-ci i zanatlije radili 40 sati, a profit investirali u nova radna mjesta,broj zaposlenih u tom sektoru poveñao bi se za 530.000.

dolaska na vlast Æospenova vlada je izradi-la projekt zakona o skrañivaçu radnogvremena bez naåelnog smaçivaça plaña,od 2000 godine Zakon bi trebalo biti izgla-san poåetkom slijedeñe godine. Nije dugotrebalo da se ovaj potez nazove "revolucio-narnim". Od vremena Narodne norme1936. godine kada se preãlo sa 48 na 40sati tjedno, veñeg skrañivaça radnog vre-mena nije bilo. Prema Francuskom opser-vatoriju za prañeçe ekonomskih kretaça

tridesetpetosatno radno vr-ijeme bi trebalo u tri slije-deñe godine napraviti prosto-ra za 1,4 milijuna novih rad-nih mjesta i vratiti radnoj ak-

tivnosti treñinu nezaposlenih.Naravno, u idealnom sluåaju.Skeptici su odmah primjetilida prethodno skrañivaçeradnog vremena sa 40 na 39sati koje je uslijedilo po dola-sku Fransoa Miterana navlast, nije dovelo baã ni dokakvog znaåajnijeg otvaraçaradnih mjesta.

Rasprave oko prijedlogazakona bile su burne do temjere da je zamalo doãlo dorazilaæeça izmeðu ministra

ekonomije i financija – Dominika ÃtrosKana i ministrice zapoãýavaça i solidar-nosti Martine Obri. Nakon ãto je najavýe-no da ñe prijedlog zakona imati obavezu- juñi karakter i da ñe se poåeti primjeçivatiod odreðenog datuma, ostavku je podniopredsjednik udruæeça poslodavaca, koje je, uz sindikate, partner vlade u pregovori-ma. Oåekivalo se, naime, da se skrañivaçeradnog vremena ne nametne zakonom svi-ma u viãe-maçe isto vrijeme, veñ da se

v

PREMIJEROV RIZIK:Lionel Æospen

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



utanaåava pregovorima unutar struka iproizvodnih grana, ãto je veñ viãe od godinudana na djelu: 4 i po milijuna Francuza dan-as radi krañe. Stvar funkcionira u industr-ijskim sektorima u kojima je produktivnost

tako narasla da zahtijeva maçe radne snage,odnosno otpuãtaçe sa posla. Radi se sk-rañeno kako bi se oåuvala radna mjesta. Uzto, svaki zaposleni je potroãaå koji stimuliradruge grane proizvodçe, ãto nije sluåaj sanezaposlenima kojeg izdræava dræava.

VEÑA CENA: No, nisu rijetki ekono-misti koji smatraju da nametaçe skrañiva-ça radnog vremena na makroekonomskomplanu moæe imati veñeg uåinka na borbuprotiv nezaposlenosti. Skrañivaçe radnogvremena, naime, nuæno ne dovodi do redis-tribucije poslova; dapaåe, poveñava se cije-na pojedinaånog rada i stimulira, osobito u

tercijarnom sektoru, porast produktivnostikojom se moæe nadoknaditi maçak radnihsati a da se ne zapoãýavaju novi djelatnici.Osim toga, nije izvjesno da su svi poslovizamjeçivi, kao i da "zamjenici" imaju istustruånost i iskustvo kao netko tko je radioviãe godina u istom poduzeñu. Pitaçe je,takoðer, hoñe li skrañivaçe radnog vremenadjelovati na zapoãýavaçe slabije kvalificir-ane radne snage åija je nezaposlenost struk-turne prirode. Uz sve to dræava nastavýasubvencionirati otvaraçe novih radnihmjesta, ãto naravno koãta. Moæe se, uosta-lom, postaviti i pitaçe kako izdræati meðun-

arodnu konkurenciju u situaciji kad drugirade viãe.

Premijer Æospen i çegova vlada svijesnisu rizika predloæenog zakona. Prije çego-vog definitivnog prihvañaça, za tri godine, joã jednom ñe se prebrojati rezultati i ukoli-ko se pokaæe da nije otvoren oåekivani brojradnih mjesta, ili da se pogorãala ekonoms-ka situacija u zemýi, mogli bi se ublaæitineki modaliteti zakona, pogotovo onaj dio ododatnom oporezivaçu prekovremenihsati. Æospen i çegova ekonomska ekipa subez ikakve sumçe pragmatiåari, bliæi centrunego socijalistiåkoj ýevici. Konaåno, vlada je uspjela progurati poveñaçe obaveznihdavaça u blagajnu socijalnog osiguraça iukinula viãe socijalnih i poreskih olakãicana åemu joj desnica moæe zavidjeti.

U tom kontekstu, pristajaçe na zakon o35-satnom radnom tjednu nije liãen tak-tiåke dimenzije. On je dio izbornog pro-grama i duga prema lijevom krilu socijalis-ta i koalicijskim partnerima komunistima iekologistima. U meðuvremenu glatko suodbijeni zahtijevi tzv. moralne ýevice zapotpunu promjenu zakona o imigraciji inastavýaçe privatizacije. Djelomiåna pri-

vatizacija Frans-teelkoma potukla je sverekorde potraæçe. s

MILENA PAVLOVIÑ

Pred palatom Kiði bila je veñ dobro znana guæva – lideri politiåkih partija smeçivali suse kod ãefa dræave na razgovorima koji je trebalo da odrede novog premijera. Jer, åinilo seda se Romano Prodi, posle 17 meseci boravka u Rimu kao predsednik prve posleratneleviåarske vlade, sprema da se vrati u Boloçu i nastavi raniji posao profesora ekonomije.

Niãta neobiåno – Italijanima bi to bila 57. posleratna vlada. Neobiåno je bilo samo to ãto je ovu vladu levog centra nameravala da sruãi – levica. Doduãe, ona ekstremna, ona koja idanas joã, kao predstavnik "autentiånih komunista", predstavýa jedinstveni relikt evropskeproãlosti. To je Partija komunistiåke refundacije (PRF), maçina nekadaãçe moñne KP Ital-ije koja je 1991. godine odbila da se prikýuåi veñini i uðe u reformisanu Demokratsku parti-

ju levice (PDS). Reformisani komunisti su u meðuvremenu postali najjaåa italijanska partija, a PRF je po broju poslanika tek åetvrta stranka. Ali, upravo çenih 35 poslanika su onaj jeziåak na politiåkoj vagi koji Prodijevoj koaliciji osam stranka, poznatoj kao Maslinovostablo, obezbeðuje potrebnu veñinu u Parlamentu.

Punih sedamnaest meseci – ãto je veñ Prodijevu Maslinu uvrstilo u red dvanaest vladasa najduæim staæom – poslanici PRF dræali su se dogovora i glasali za koaliciju levog cen-tra. Kada je na dnevni red doãao budæet za iduñu godinu, lider neokomunista Fausto Berti-noti tvrdoglavo je od Prodija traæio nemoguñe. Dostojanstveni profesor ekonomije naUniverzitetu u Boloçi trebalo je da se odrekne osnovnih naåela ekonomske politike koja jeza çegovog predsednikovaça Italiju uvrstila u red sigurnih kandidata za ålanstvo u Evrop-skoj monetarnoj uniji (EMU).

Pre Prodija, politiåki nestabilna zemýa, uz to sa ogromnim budæetskim deficitom, vi-sokom inflacijom i enormnim socijalnim davaçima, EMU je za Italiju bila daleki san. Up-rkos domañoj neverici i sumçiåavosti evropskih partnera, Prodijeva vlada je veñ ispunila triod åetiri mastrihtska uslova za prijem u EMU. I onda se javio Bertinoti zahtevajuñi da se ubudæetu ne kreãu socijalna davaça, da Italijani i daýe mogu da idu u penziju i sa 35 godinaradnog staæa, åak i ako nemaju viãe od 50 godina, da im se istovremeno radna nedeýa skratina 35 sati i da se na jugu zemýe, maltene preko noñi, zaposli 350.000 novih radnika.

Posle neuspeãnih, viãeåasovnih pregovora, Prodi se pokupio i ãefu dræave Skalfaru po-nudio ostavku. Pet dana kasnije Bertinoti se pokajao i pristao da i daýe podræava Maslinu.Tako je "jedna od najluðih politiåkih kriza"(Prodi) u bogatoj istoriji kriza italijanskih vladapostala i jedna od najkrañih. Sve ãto je lider komunista uspeo da iskamåi jeste obeñaçepremijera da ñe od 2001. godine uvesti 35-åasovnu radnu nedeýu i da ñe predviðena kre-saça budæeta u iznosu od 25.000 milijardi lira smaçiti za oko deset odsto.

Ãta je to Crvenog Petra Pana, ãto je samo jedan od mnogih Bertinotijevih nadimaka,nagnalo da odustane od ruãeça vlade levog centra? Pre svega dogodilo se ono ãto "velikizaãtitnik radniåke klase" nije oåekivao – protiv Bertinotija su se pobunili radnici, sindikati,åak i onaj leviåarski. Jer, Maslina nije samo prva posleratna leviåarska vlada, neuspehProdija i çegove koalicije znaåio bi gotovo izvesno i neuspeh zemýe da se u prvoj rundiprikýuåi EMU, ãto bi Italiju ostavilo na periferiji Evrope.

Bertinoti, koji nikada nije verovao u ujediçenu Evropu, kome je do Mastrihtskih ugo-vora i EMU stalo kao do laçskog snega, morao je da podræi Prodijevu evropsku orijentaci-

ju. On sigurno nije odustao od svojih doktrinarnih pogleda na "pravi komunizam" ("FidelKastro je na pravom putu", ålanove kineske KP ne moæe da nazove komunistima jer "kakoneko ko otpuãta radnike moæe da bude komunista"), on je lider koji i daýe zagovara klasnuborbu i revoluciju, a sa crvene zastave ne skida srp i åekiñ. Bertinoti ipak nije mogao sebi dapriuãti da uðe u istoriju kao komunista koji je sruãio leviåarsku vladu.

Za utehu sinu milanskog æelezniåara, ovom, po opãtoj oceni, najelegantnijem itali- janskom politiåaru, nekadaãçem sindikalnom funkcioneru,kome je i Papa idol ("Jasam nevernik, ali nisam ateista"!), ostaje saznaçe da joã nije izgubio svaku podrãku –proãle subote åak 200.000 ýudi demonstriralo je rimskim ulicama podræavajuñi zahtevza 35-åasovnu radnu nedeýu. s

HARI ÃTAJNER

O njima se govori:Fausto Bertinoti

Crveni Petar Pan

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



dugoroåna "politiåka investicija" bila dobropromiãýen potez: u izuzetno kratkom razdo-býu samostalne vladavine Ðijang je poka-zao osobine za koje je malo ko verovao da ihon ima.

KONTO: U izuzetno stabilnim okol-nostima Kina je prebrodila bioloãki odlazakDeng Hsijaopinga, trijumfalno preuzela suv-erenitet nad Hongkongom i, konaåno, poået-kom jeseni na partijskom kongresu odlukomo privatizaciji na hiýade dræavnih firmi pre-duzela najdubýi reformski zahvat ikadaizveden pod okriýem marksistiåke ideolo-gije.

Sve to na svoj konto prilaæe Ðijang Ce-min koji je na istom kongresu konsolidovaosopstveni poloæaj i, tvrde pekinãki anali-tiåari, uspeãno eliminisao usput dotadaãçenajozbiýnije konkurente.

Na drugu stranu Pacifika, u goste trenut-no najmoñnijoj svetskoj sili, Ðijang Ceminstigao je tako kao samosvesni, sigurni liderzemýe koja ñe u stoleñu koje dolazi na glo-balnoj sceni biti najopasniji (ako ne i jedini)izazivaå ameriåke moñi. Ãarm sa kojim nas-toji da "osvoji" Ameriku istovremeno je ipokriñe za åvrstinu sa kojom sigurno vodidijalog sa Klintonom. Pogotovu kada je reåo pitaçima zbog kojih se Kina najåeãñe"proziva" u Americi. Oznaåena je, u na-

jkrañem, sa tri "T", kako ih, najavýujuñi ki-nesko-ameriåki samit rangira magazin "Nju-svik , Tijenanmen (brutalna intervencija pro-

tiv nenasilnih studentskih demonstracija, juna 1989), Tibet (kao i Tijenanmen u ãiro-kom kontekstu ýudskih prava, odnosno çi-hovog krãeça u Kini) i Tajvan. Niãta maçeznaåajno je, meðutim, i åetvrto "T" – trgovi-na, odnosno, stalni ameriåki deficit u razme-ni sa Kinom koji ñe ove godine doseñi 43milijarde dolara. U tom sloæenom komple-ksu kinesko-ameriåkih odnosa,vidýivom i utome ãto Ðijanga na gostovaçu u Americi,

joã od Havaja, osim ceremonijalnog "cr-venog tepiha" doåekuju i grupe demonstra-nata, Klinton i çegov kineski partner traga-

ju za delikatnom ravnoteæom koja ñe zado-

voýiti obe strane. I Kina i Amerika su tokomposledçih godina u viãe navrata pokazale dadobro vladaju ovim diplomatskim umeñem.Kad god bi, naime, meðusobno "natezaçekonopca" doãlo do ivice pucaça (posledçiput se to dogodilo u proleñe proãle godine,kada je Kina izvodila vojne manevre u bliz-ini Tajvana, a Amerika to "nadgledala" sasvojih bojnih brodova), odnekud bi se po-

javio – kompromis. Dve pacifiåke sile, kojese preko okeana koji ih deli sve viãe gledajukao strateãki partneri u nekom buduñem"novom svetskom poretku", rukovaçem Ði-

jang Cemina i Bila Klintona u Vaãingtonu

toj viziji daju viãe od simboliånog dopri-nosa. s

S.STANOJLOVIÑ

Kina i Amerika

Ðijang "osvajaå"Na drugu stranu Pacifika Ðijang Cemin stigao je kaosamosvesni, sigurni lider zemýe koja ñe u stoleñu koje dolazi naglobalnoj sceni biti najopasniji izazivaå ameriåke moñi

na vrh kineske hijerarhijske lestvice stica- jem dramatiånih okolnosti popeo joã preosam godina (u junu 1989),

Ðijang Cemin svoju pravu dræavniåkudimenziju pokazuje na delu tek u posledçihosam meseci. Sve do februara ove godineãtitila ga je senka Deng Hsijaopinga koji ga

je 1989. godine doveo iz Ãangaja u Peking,

postavio na upraæçeno mesto generalnogsekretara kineske Komunistiåke partije i odtada, sve do svoje smrti, strpýivo i uporno

nastojao da ga proizvede u buduñe "jezgro"treñe generacije kineskih komunistiåkihlidera. Sada se pokazuje da je i ova Dengova

dræave i partije Ðijang Cemin briæýivo sepripremao. Osim ãto je ponovno prelistaokçige svog omiýenog pisca Marka Tvena,intenzivno usavrãavajuñi engleski (Ðijanginaåe dobro govori ruski i rumunski), po-gledao snimke nekolikoameriåkih mjuzikla, koje in-aåe voli, upuñeni tvrde da jesa najveñom paæçom odg-ledao i video-trake snimýeneprilikom posete Americi çe-

govog harizmatskog prethod-nika Deng Hsijaopinga preskoro 20 godina (1979).

DRÆAVNIK: I ovi, usvetskim medijima ovih dananaãiroko eksploatisani detaýikompletiraju sliku o liderukoji je u ovom trenutku, sobzirom na narastajuñi poten-cijal zemýe koju predstavýa,

jedna od najintrigantnijih fig-ura na svetskoj politiåkoj sceni. Ðijangovasadaãça poseta Americi – prva na tomnivou sa kineske strane u posledçih dvan-

aest godina – ujedno je i çegova prva velikameðunarodna promocija, do åijeg mu je us-peha iz mnogo razloga veoma stalo. Iako se

Za svoje dugo putovaçe po Americi –dræavniåka poseta trajala je praktiånocele ove sedmice – ãef kineske

R E U T E R S

PRVASTANICA:Ãef kineskedræave naHavajima

PRETHODNIK: Deng Sijaoping sa kaubojskim ãeãirom

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Uoåi kritskog samita

Povereçe ili ñorsokakKao "prst u oko" Ankari su doãli ove godine zdruæeni gråko-kiparski vazduhoplovno-kopneni manevri

ma oduvek obeleæenim maçim ili veñimtrzavicama, åak i ozbiýnim vojnim krizama,poåela je januara 1996, kada su se flotedveju zemaýa preteñi postrojile oko grebenaImija u jugoistoånom Egeju, poãto je Turskaosporila gråki suverenitet nad nenaseýenimãkoýem.

Na politiåkom terenu, usledile su oãtre

amplitude vruñeg i hladnog, tokom kojih sudve zemýe koristile razliåite taktike u pristu-pu problemima koji ih dele. Atina predlaæemetod "korak po korak", odnosno reãavaçe

jednog po jednog spornog pitaça nezavisnood ostalih, poåevãi od ure-ðivaça pitaça grebenaImije arbitraæom Meðun-arodnog suda u Hagu.Turska, kao i ranije, traæidijalog o svim spornim pi-taçima, koja ukýuåuju ipoãtovaçe demilitariza-cije gråkih ostrva opasno

bliskih turskim obalama,podelu podvodnog epi-kontinentalnog pojasa, ut-vrðivaçe suvereniteta nad

joã nekim "sivim zonama"na Egeju...

Uz paæýivo meðunar-odno "ohrabrivaçe", odr-æano je nekoliko bilateralnih sastanaka naministarskom nivou, koji su doprineli "oto-pýavaçu klime", koje je iskoristilo holands-ko predsedniãtvo EU da januara 1997. pred-loæi formiraçe meãovite "ekspertske ko-misije" za reãavaçe problema.

VIDEO-IGRE: Paralelno, maratonskipregovori o merama za uspostavýaçe pov-ereça na Egeju su dospeli u (joã jedan) ñor-sokak, ali je pod åvrstom rukom ameriåkogdræavnog sekretara Medlin Olbrajt pripre-man gråko-turski samit na marginama sas-tanka NATO-a u Madridu poåetkom jula.Atina je doåekala dogovor s pomeãanim os-eñaçima, ali ga je prihvatila kao "znak do-bre voýe". Ali samo nakratko, jer pre krajaleta turski zvaniånici su u viãe izjava ponovoizazvali revolt Atine i – "madridski duh" jepao u vodu, a zajedno sa çim i sastanakpredsednika Republike Kipar, kiparskog

Grka Glavkosa Kliridisa i ãefa nepriznatetursko-kiparske Republike Severni KiparRaufa Denktaãa.

U tom kontekstu, kao "prst u oko" An-kari su doãli ove godine zdruæeni gråko-ki-parski vazduhoplovno-kopneni manevri,kojima su dve zemýe u praksi htele dapotvrde kontroverznu doktrinu o "jedin-

stvenom odbrambenom prostoru". Premagråkim izveãtajima, turski ratni avioni subez propisne najave upadali u prostor podoblasnim kontrolama Uprava za civilnuvazduãnu plovidbu Atine i Nikozije, gråki suih presretali. Pravih sukoba nije bilo, pa takoni ærtava, ali je ostalo neizvesno ko je pobe-dio u simuliranim okrãajima preko elektron-skih ureðaja u letelicama, nalik video-igra-ma.

Vrhunac je dostignut kada su se, opetprema gråkim izveãtajima, turski avioniopasno pribliæili åak i vojnom avionu ukojem je gråki ministar odbrane Akis Cohat-

zopulos iãao na manevre na Kipru i otvorinovu vazduhoplovnu bazu nameçenugråkim avionima. Ameriåke sluæbe su tadaizjavile da çihovi ureðaji nisu registrovalitaj dogaðaj, a predstavnik Stejt departmanta

je rekao da je, uostalom, gråki vojni trans-portni avion trebalo da poãtuje moratorijumna nadletaçe Kipra... Na burnu reakcijuAtine oglasio se i sveprisutni Riåard Hol-bruk, koji je rekao da mu je ta izjava Vaãing-tona pokvarila posao u Ankari, gde je bio u

misiji opipavaça pulsa.Predstavniku za ãtampu Stejt departmen-ta ostalo je samo da se izvini i kaæe da se nijedobro izrazio...

Ceo taj koloplet odigravao se na malojudaýenosti od Krita, i neposredno uoåi Krita,za koji je Simitis veñ bio nezvaniåno najavioda ñe pozvati na odvojeni sastanak svakogaod gostiju, pa i turskog kolegu Jilmaza. Stoganije åudo ãto Atina nezvaniåno poruåujepremijerima Albanije, Bugarske, Rumunije,Turske i predsednicima Makedonije i SRJ dañe na balkanskom samitu akcenat biti nazajedniåkim pitaçima multilateralne sa-

radçe, a nipoãto ne na bilateralnim – da se nebi pokvarila atmosfera i sastanak propao. s

SOÇA SEIZOVA

vaçe "Sastanka na vrhu jugoistoåne Evro-pe" od 2. do 4. novembra na Kritu, alizvaniånici su tajanstveni do posledçeg åasa

åak i kada su u pitaçu elementarne stvari,kao ãto je, na primer – zvaniåna lista uåesni-ka. Premijer Kostas Simitis je o okvirnomprogramu obavestio samo goste – ãestoricubalkanskih ãefova dræava ili vlada, dok seoåekivaça domañina o ishodu skupa izra-æavaju sve maglovitije kako se pribliæavaçegov poåetak.

Atina nezvaniåno, kao najvaæniju, sadaistiåe åiçenicu da ñe se prvi put balkanskisastanak na vrhu uopãte odræati, ãto seoceçuje kao uspeh sam po sebi. Moglo bi sezakýuåiti da ñe domañini biti zadovoýni akoto – dakle çegovo odræavaçe – ostane i je-

dini uspeh kritskog samita, koji posledçihnedeýa pada u senku zaoãtrenih odnosaizmeðu domañina i jedne od uåesnica – Tur-ske. Pod pritiskom Vaãingtona, koji æeli dase oæivi "klima detanta" izmeðu Atine i An-kare, za Krit je planiran i odvojeni sastanakSimitisa sa turskim kolegom Mesutom Jilm-azom; od tog sastanka se – zvaniåno – neoåekuje niãta, niti se za çega vrãe ikakveposebne pripreme, bar ne javno.

SMIRIVANJE LOPTE: A verovatnobi trebalo, jer intenzivno interesovaçe Stejtdepartmenta za gråko-turske incidente dokojih je u posledçe vreme dolazilo na Ege-

jskom moru i nebu iznad çega tokom uzas-topnih vojnih manevara, ima za krajçi ciýpripremu terena za otpoåiçaçe novih pre-govora o reãavaçu kiparskog problema. Upraksi, i za poåetak, traæi se poãtovaçeobeñanog moratorijuma na gråke i turskevojne letove iznad podeýenog Kipra i dogo-vor o merama za izgradçu povereça naEgeju i o naåinu reãavaça dugog spiska bi-lateralnih problema, traæi se i ublaæavaçeklime u medijima i zvaniånim izjavama...Ukratko, smirivaçe lopte na obe strane, ãtoposebno iritira Atinu koja smatra da turska"provokativna" i "agresivna" politika

ugroæava çena suverena prava, i prematome ne zasluæuje jednak tretman Vaãingto-na. Posledça faza u gråko-turskim odnosi-

T

ATINA

erminologijom i sintaksom ãou-bi-znisa tipa – "prvi put u vaãem gra-du", gråki mediji najavýuju odræa-

TOPLO HLADNO: Kostas Simitis i Masud Jilmaz

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Romi u Sloveniji

Neprijatno jodlovaçeDok se javnost naslaðuje æuånim raspravama sukobýenih strana,nije na odmet dodati da je deãavaçe oko slovenaåkog pristupa"reãavaçu romskog problema" ipak ostavilo gorak ukus

Rome. Kao razlog za svoj uæasnutost i ne-pristajaçe na susede Rome, starosedeoci suponavýali parole sliåne onima koje je izgo-vorio g. Buåar: za çih su Romi, generalno,neradnici i siledæije, a uz sve to divýaju

seoskim putevima u neispravnim kolima, tesmradom zapaýenih guma zagaðuju oko-linu.

Romi su na optuæbe o ekoloãkoj neos-veãñenosti odgovarali konstatacijom da im je to jedini izvor prihoda. Da æive od pre-prodaje starog gvoæða i sliånih poslova, kojisu ispod åasti slovenaåkoj veñini. Konaåno je starosedeocima preostao joã samo jedanargument da objasne razloge za svojuýutçu. Razlog je otkriven u åiçenici da jevlada odobrila gradçu naseýa Oaza naobradivom zemýiãtu, dakle na zemýiãtuprve kategorije. Uprkos protivýeçu gra-

donaåelnika Grosupýa, koji se i daýe zalaæeza legalizaciju naseýa Oaza, opãtinsko veñe je uzelo u obzir protivýeçe graðana i odbi-lo da da saglasnost za izmenu prostornogplana opãtine. Konflikt je, u zavrãnoj fazi,prepuãten reãavaçu resornim ministrimaDrnovãekove vlade. Sve ovo je u slove-naåkim medijima ponovo iniciralo raspravuo joã rasprostraçenoj rasnoj i verskoj netol-eranciji u slovenaåkom druãtvu.

Zanimýivo je da Romi u Slovenijiuæivaju status maçine, za razliku od Srba,Hrvata, Muslimana i pripadnika nekihdrugih u Sloveniji æiveñih naroda (åiji je

broj åak i nekoliko puta veñi od broja au-tohtonih Roma). Meðutim, i tu postoji onoåuveno "ali". Jer, za razliku od italijanske imaðarske maçine, åija prava precizno ure-ðuje Ustav i ostali zakoni, prava Roma sudefinisana samo u 65. ålanu slovenaåkogUstava. Konkretno: "Poloæaj i posebna pra-va romske zajednice koja æivi u Slovenijiureðuje zakon." A tog zakona, naravno, joãnema. I dok se javnost naslaðuje æuånimraspravama sukobýenih strana, nije naodmet dodati da je deãavaçe oko slove-naåkog pristupa "reãavaçu romskog prob-lema" ipak ostavilo gorak ukus. Ako ne koddomañih, onda sasvim sigurno kod stranihposmatraåa. Dogodilo se da je konflikt es-kalirao baã u vreme posete generalnog sek-retara Saveta Evrope Sloveniji, tokom kojesu ovdaãçi mediji izrekli mnoge samopoh-vale o stepenu poãtovaça ýudskih prava uSloveniji. Komentatorima ipak nije pro-makla åiçenica da je visoki zvaniånik,pored mnogo toplih reåi upuñenih domañin-ima, izrazio i nadu da ñe Slovenija uskororatifikovati konvenciju o zaãtiti maçina.Ova konvencija dræavama nalaæe popriliånostroge obaveze, koje kasnije nije moguñe

tumaåiti prema arãinima i predrasudamameãtana bilo kog zaseoka. s

SVETLANA VASOVIÑ-MEKINA

stranu koliko kovanica o efikasnom "re-ãavaçu problema" bilo-koje-nacije podseñana sliåne ideje i pokuãaje u Evropi iz prvepolovine ovog veka, åiçenica je da su neka

zbivaça u ãiroj okolini Ljubýane uspela dapotisnu u drugi plan åak i predizbornu ko-mbinatoriku. Reklo bi se da raspoloæeçe javnog mçeça najboýe ocrtava miãýeçe jednog starijeg gospodina, izreåeno u TVanketi: "Romi su Cigani i Cigani ostajuCigani! Adio!"

Potom su usledile sasvim ozbiýne de-bate o tome je li kod Roma uroðena prýavã-tina, neradniãtvo i viãi stepen agresivnosti;koliko su "oni" drugaåiji od ostalog, slove-naåkog stanovniãtva; mogu li se "oni"uopãte socijalizovati, da li bi punoletni Ro-mi prihvatili javne radove gde su geta ukojima æive (uglavnom u Prekomurju, uokolini Murske Sobote), i sliåno...

ONI "DRUGI": Sve je poåelo bezazle-no, zahvaýujuñi dobroj voýi dræave da selati socijalizacije Roma koji æive u Doleç-skoj pokrajini, po ugledu na pozitivne rezu-ltate iz Prekomurja. Meðutim, zbog otporameãtana, "dobra voýa" se pretvorila u neãtoãto veñ miriãe na skandal. Sve je poåelokonfliktom izmeðu lokalne zajednice Romai meãtana Grosupýa, dvadesetak kilometaraod Ljubýane (tzv. Doleçska pokrajina). In-cident su åak i komentatori na nacionalnojteleviziji ubrzo poåeli da uporeðuju sa "ras-nim nemirima". Situacija je dovedena dousijaça u trenutku kada je opãtina Gro-supýe odluåila da legalizuje i proãiri divýeromsko naseýe tako ãto bi tamoãçe sta-novnike preselila na novu lokaciju, idiliånokrãtenu Oaza.

U pomenuto naseýe trebalo je preseliti iRome koji sada æive pored obliæçeg ðubri-ãta, poãto su slovenaåki stanovnici okolnihsela pripretili da ñe, ukoliko opãtina ne de-loæira nepoæeýne romske susede, jed-nostavno blokirati deponiju. Drnovãekovavlada je stoga odobrila proãireçe naseýa te

opãtini Grosupýe dala oko 70.000 nem-aåkih maraka za ureðeçe prostora. Osimtoga, vlada je pripremila i dodatna sredstva

za izgradçu oko 30 montaænih kuña, odkojih bi jedna koãtala oko 25.000 do 30.000nemaåkih maraka. Cela operacija je dove-dena u pitaçe u trenutku kada je vest o do-seýeçu romskih porodica procurela meðumeãtane. Posle prvih ogoråenih protesta,meãtani su preãli i na konkretne akcije –

blokirali su put do nesuðenog romskog na-seýa i organizovali prave demonstracije. Satransparenata se moglo razabrati da sta-rosedeoci "zahtevaju ista prava kao Cigani",da vlada u Ljubýani "çima olako otima aCiganima daje" i sliåno.

RUÆNI, PRLJAVI, ZLI: Predstavnikmeãtana g. Buåar bio je slobodan da neæeý-enim komãijama u javnosti izjavi sledeñe:"Ne radi se o tome da Cigane ne æelimo usvojoj blizini; da je tako, mi bismo ih veñprogaçali i proterivali, ali do sada to nismoåinili. Åiçenica je da Romi koji æive kodnas nisu ni pod kakvom kontrolom, nadçima nema nikakvog nadzora, rade ãtahoñe, voze se u automobilima koji nisu reg-istrovani, koji nemaju koånice i uopãte suneispravni, a çihovi vozaåi joã nisu nipunoletni, niti imaju vozaåki ispit... Taåkuna 'i' stavila je opãtina, koja je kod nas htelada im izgradi tridesetak kuña, kao i prostorza logorovaçe onoj vrsti Roma koji æive natakav naåin... Teãko bih rekao koje zemý-iãte i koja teritorija bi bili primereni za na-seýavaçe Roma, u svakom sluåaju – onokoje je niæeg kvaliteta, gde ñe biti defini-tivno prouzrokovana maça ãteta. Inaåe,kod nas u Grosupýu kultura naãih Romasvodi se na noñnu pucçavu i paýeçe ðu-breta. Naãi Romi nisu kulturni niti kolikooni u drugim krajevima Slovenije, gde imaju instrumente, sviraju i pevaju svoje rom-ske pesme..."

Romi su se tako naãli prikýeãteni: evi-dentno na dnu socijalne lestvice, bez mo-guñnosti da kupe instrumente kojima biuveseýavali "neromske" komãije koji ihproteruju iz trenutnih bivaliãta, dok novimsusedima niti na pamet ne pada da im dozv-ole nastaçivaçe blizu svojih ogçiãta. Ñor-sokak je bio potpun. Padale su teãke reåi,

posebno na slovenaåkoj strani. Meãtani su,naime, zapretili da ñe uzeti zakon u svojeruke i, bude li potrebno, vatrom rasterati

Ovdaãçi mediji su posledçih nekoli-ko nedeýa zaokupýeni pitaçem"reãavaça romskog problema". Na

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Bosna i Hercegovina

Mediji pod"tuðom rukom"Zamerke veñine medija u Sarajevu idu i na raåun kadrovskihreãeça u buduñoj komisiji za medije

meðunarodnom skupu o Bosni. Nakon ýe-toãçe posjete Sarajevu i Baça Luci,ameriåki dræavni sekretar Medlin Olbrajt jeizjavila da je jedan od ameriåkih strateãkihinteresa pospjeãivaçe objektivnog inform-

isaça u Bosni te da ñe SAD intenziviratiulagaça u Radio Slobodnu Evropu i GlasAmerike. I Kontakt grupa za BiH, koja ok-upýa ambasadore iz pet najuticajnijih zem-aýa svijeta, na svom posýedçem zas- jedaçu u Rimu znatan dio svoje izjaveposvetila je medijskim slobodama u Bosnii podræala ideju visokog predstavnika zastvaraçe medijske komisije sa ãirokim na-dleænostima. Ovakvo veliko davaçe vaæ-nosti medijima proizilazi iz veoma ra-ãirenog stava da je upravo "obojeno" i pro-pagandistiåko novinarstvo bilo generatorrata u bivãoj Jugoslaviji. Meðutim, ima i

onih koji tvrde da je uloga medija predi-menzionirana i da su oni izvjeãtavali samoonako kako je politika htjela, a narod odo-bravao.

ATAK NA JAVNU REÅ: I do sada susvi mediji u BiH bili pod nekom vrstom

nadzora OEBS-ove Komisijeza medije, koja je konstituisa-na da ukazuje na nepravilnostiu radu medija, pa åak i sank-cioniãe one koji svojim radomgrubo krãe Dejtonski spora-zum i izborna pravila. Kaæ-çavaçe se do sada svodilouglavnom na obavezu åitaçaizviçeça ili davaça demanti- ja u sluåajevima kada je nekimedij teãko povrijedio pravilao fer izvjeãtavaçu. Ova ko-misija je imala pravo i da oddræavnih organa zahtjeva iz-mjene nekih odluka koje nega-tivno utiåu na slobodno novi-narstvo. Najnoviji primjerovakve intervencije bio jekada je Komisija za medijeýetos zatraæila od policije ivlasti Sarajevskog kantona davrate zapleçene primjerkesatiriånog lista "Politika" oci- jenivãi ovaj postupak kao atakna slobodu javne rijeåi.

Najteæu "sankciju" je ne-sumçivo pretrpila Radio-televizija Republike Srpske saPala kojoj su, po nalogu OHR-a (uz saglanost OEBS-a), trupeSFOR-a zauzele sve predajni-ke sa kojih je emitovan pro-gram.

Srpska televizija sa Pala,

naroåito nakon izbijaça poli-tiåke krize u RS i odvajaçabaçaluåkog studija intenzivi-

raåunajuñi OBN (televizija koja figurirakao meðuentitetska), za koji neki tvrde da je sama potroãila 10 miliona dolara.

Ogromna vaænost slobodnih medija uBiH potencira se na gotovo svakom

imala vrlo ãiroke ingerencije u uvoðeçureda u bosanski medijski prostor. Nazadçem sastanku medijskiheksperata ovog Ureda na- jzad su date konture budu-ñeg tijela zvuånog naziva –International Media Stan-dards Licensing Commis-sion (IMSLC) ili Meðunar-odna komisija za licencir-açe medijskih standarda.Komisija ñe sadræavati triodvojene komponente i sas-tojañe se od ureda zaduæe-nog za razmatraçe ili onihkoji smatraju da su oãteñeniili uvrijeðeni "antidejton-skim pisaçem", odjela zadodjeýivaçe frekvencija i jednog pravniåkog tijelakoje bi razmatralo sluåajevekrãeça medijskih pravilakoje je postavila meðunar-odna zajednica u Bosni.

Iz samih ingerencijaIMSLC jasno je da je rijeå osveobuhvatnom i nadasveskupom projektu. Meðutim,uspostavýaçe ovakve me-ðunarodne administracijenad BiH medijima samo jelogiåna posýedica ogrom-nih ulagaça koja su veñuåiçena (ili postoji namjerada se uåine) na ovom me-dijskom prostoru. Od poået-ka rata svjetski donatori su

u raznim vidovima pomoñiu bosanske medije uloæilipreko 10 miliona dolara, ne

UUredu visokog predstavnika zaBiH (OHR) veñ duæe vremena radise na stvaraçu komisije koja bi

SPORNA INTERVENCIJA: Pripadnik SFOR-a na straæi

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



rala je svoj propagandni program. Vodilase prava kampaça protiv predsjedniceBiýane Plavãiñ i veñine opozicionih partija. Meðunarodna zajednica je nazivana ok-upatorom, a u jednom video spotu, koji se

emitovao u udarnim terminima, trupeSFOR-a su izjednaåene sa nacistiåkim SS jedinicama za vrijeme Drugog svjetskograta, dok je predsjednica Plavãiñ uporeðe-na sa ustaãkim kvislinãkim reæimom. Izmeðunarodnih institucija u BiH (OEBS-a,OHR-a, SFOR-a) stizala su upozoreça izahtjevi da se prekine sa ovakvom vrstomprograma. Poåetkom septembra, grupeSFOR-a bile su zauzele predajnik Udrigo-vo kod Bijeýine. Nakon pregovora vi-sokog predstavnika sa srpskim ålanomPredsjedniãtva Momåilom Krajiãnikom,predajnik je vrañen u SRT-u. Meðutim,

Srpska televizija je morala pristati na strik-tne uslove.AROGANCIJA: Srpska TV je samo

djelimiåno poãtovala ovaj dogovor, i to seprvenstveno iskazivalo uåestalim nastupi-ma predstavnika meðunarodne zajednice.Meðutim, i u takvim prilikama su nekivoditeýi SRT-a pokazivali svoju netrpeýi-vost. Na primjer, prilikom gostovaça ek-sperta IRC-a (International Criesis Group)Krisa Beneta, voditeý je na Benetovo "hv-ala vam ãto ste me pozvali", arogantnoodgovorio: "Nismo vas pozvali, nego sunam vas poslali".

Prvog oktobra u ranim jutarçim sati-ma, snage SFOR-a su zauzele predajnikesa kojih je Srpska televizija (Studio Pale)emitovala program (Sarajevo, Bijeýina,Doboj, Trebiçe). Direktni povod za ovakooãtru akciju bili su iskrivýeno izvjeãtavaçei krivotvoreçe rijeåi sudije Haãkog tribu-nala Luis Arbur sa konferencije za ãtampuu Sarajevu. Iz ovako prepravýenog iz-vjeãtaja obiåan gledalac je mogao zakýuåi-ti da je Haãki sud za ratne zloåine politiåkainstitucija usmjerena protiv Srba u cjelini ida su Karadæiñ i Mladiñ optuæeni samo

zbog toga.OHR je od Studija Pale, kao uslov za

ponovno emitovaçe, zatraæio promjenuureðivaåke koncepcije i odlazak upravnogodbora televizije politiåkih liånosti meðukojima je bio i Momåilo Krajiãnik. Zahtjev je glatko odbijen, a OHR je donio odluku o

imenovaçu prinudnog meðunarodnog up-raviteýa za Srpsku TV. Meðutim, ovakvaodluka se moæe sprovesti samo silom, åega je svjestan i OHR, tako da za sada imasamo psiholoãko dejstvo.

Iz dobro obavjeãtenih novinarskihkrugova saznaje se da neki oficiriSFOR-a izraæavaju sumçu u "dejton-sku" vaýanost ovih akcija. Strana ãtam-pa tvrdi da je i u meðunarodnoj zajedni-ci doãlo do podjele. Navodno, Evropý-ani su protiv ovakvih poteza i vrãe priti-sak na SAD da i one odustanu od, kako je napisao "Njujork Tajms", "ovakve

vrste medijske cenzure".Nakon poåetnog oduãevýeça, i uFederaciji BiH sada se opreznije gledana zbivaça oko srpskih predajnika. Unekim krugovima postoji bojazan da biOHR mogao sliåan potez povuñinaspram TV BiH, ako bi se kojimsluåajem radikalizirao çen program.Pomiçaçe "meðunarodnog upravit-eýa", pa makar i za Srpsku televiziju usvim medijskim kuñama stvaraodbojnost. Urednici nezavisnih listova"Slobodna Bosna" i "Dani" Senad Av-diñ i Ozren Kebo su najavu o sankcion-isaçu svih medija u BiH od straneOHR-a, nazvali neprihvatýivom. Oni mis-le da OHR nema pravo vuñi nikakvepoteze prema privatnim medijima. Na- jpopularniji voditeý TV BiH SenadHadæifejzoviñ je, åak, nakon vijesti da suPale probile informativnu blokadu, rekao:"Mora im se priznati da su ovog puta imalipetýu".

U izjavi za "Vreme", glavni uredniknezavisnog lista "Dani" Senad Peåaninkaæe da je program TV Pale bio toliko de-gutantan, da se nije mogao trpiti. Stoga on

podræava osnivaçe jedne meðunarodnemedijske komisije, ali, kako kaæe, ona tre-

Haos Po podacima Instituta za istraæivaçe i razvoj medija "Media plan" izSarajeva, u avgustu ove godine u BiH je radilo 490 medija – 220 u Re-

publici Srpskoj i 270 u Federaciji BiH. Od tog broja, 208 su elektronski mediji (156radio stanica i 52 TV stanice).

Ovom bujaçu medija doprinijelo je haotiåno staçe u koriãñeçu frekvencija tokomrata, politiåko-propagandne potrebe, nepostojaçe medijskog træiãta koje bi po principukonkurencije saåuvalo samo najboýe i najkvalitetnije, donatorska psihologija i naiz-gled jeftina proizvodça u kojoj se ne plañaju ýudi i autorska prava. Ogroman znaåajsu imali i pozitivni podsticaji – liberalni uslovi osnivaça medija u Federaciji (u Repub-lici Srpskoj se medijska ekspertiza odigrala tek nakon potpisivaça Dejtonskog spora-zuma),

privatna incijativa, razliåite interesne potrebe, komercijalni interesi, te podrãkameðunarodne zajednice razvoju otvorenih i slobodnih medija.

ba sankcionisati samo one medije ãto ãirerasizam. "Ukoliko bi nekome palo na pam-et da ocjeçuje i analizira svaki tekst iprilog i u çemu traæi elemente za nekakveeventualne sankcije, to ne bi bio medijski

protektorat, veñ medijska diktatura. Akoneko misli da na taj naåin pravi Bosnu,onda za çu nema nade", kaæe Peåanin.

Analitiåar Instituta za razvoj medija 'Mediaplan' iz Sarajeva Duãan Babiñ misli da jeovakav nastup meðunarodne zajedniceuvoðeçe protektorata. "Kako objasnitiåiçenicu da meðunarodna zajednica post-avýa nekoj televiziji meðunarodnog uprav-iteýa, pa åak i çegove zamjenike? To zais-ta jeste protektorat, mada ni u kom sluåajunemam saæaýeçe za TV sa Pala", kaæeBabiñ.

Zamjerke veñine medija u Sarajevu idui na raåun kadrovskih rjeãeça u buduñojkomisiji za medije. Nezavisni medijismatraju da je u dosadaãçoj OEBS-ovojkomisiji bilo mnogo takozvanih reæimskihýudi, dok su neki predstavnici meðunar-odne zajednice bili potpuno nekompetent-ni. (U Bosni nije rijedak sluåaj da nekistranac zapoåne karijeru kao vojnik, pre-vodilac i humanitarni radnik, a zavrãi kaoekspert za izborni sistem ili medije). Mno-gi se plaãe i da OHR-ova komisija ne budenapravýena po sliånim arãinima. Ipak, svisu jedinstveni u tome da je u ovom trenut-ku u Bosni arbitriraçe meðunarodnezajednice neophodno, pa tako i u oblasti

medija. Razlike su samo na koji naåin i ukojem obimu. s

RADENKO UDOVIÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Kambodæa

Teror i vreme smrtiPol Potov jezivi imidæ ostaje nepromeçen i posle prvogintervjua koji je dao nakon 18 godina

su sinonim za najveñe zlo. Pol Pot, liderpokreta, odgovoran je za ubistvo najmaçemilion svojih sunarodnika Kambodæanaca

za vreme svoje surove vladavine 70-ih go-dina, åime je objedinio zlo i brutalnost Hit-lera, Staýina i Maocedunga u jednoj miste-rioznoj liånosti.

Nedavno je Pol Pot dao prvi intervjuposle 18 godina – jeziva slika o çemu os-taje netaknuta. Sada u kuñnom pritvoru, uposledçim uporiãtima Crvenih Kmeranegde u dæunglama Severne Kambodæe,Pol Pot je rekao ameriåkom novinaru Nej-tu Tejeru iz lista “The Far Eastern Eco-nomic Review” da se ne kaje zbog svojihzloåina protiv åoveåanstva.

“Savest mi je åista. Sve ãto sam uradioi u åemu sam sudelovao uåinio sam presvega i iznad svega za kambodæansku naci- ju, rasu i Kambodæu.”

Pol Pot moæda pokuãava da se opravda.Ipak, iz ovog intervjua pre se moæezakýuåiti da na smrt bolesni 72-godiãçakpodseña na nekakvog Hitlera koji ima

strasnu æeýu da istrebi Vijetnamce, istor-ijske neprijateýe i muåiteýe Kambodæe,nego na nekakvog Staýina ili Maocedungakoji su pokuãavali da stvore svojevrsnuekonomsku utopiju.

Ovo otkriñe moæe da ima uæasne pos-

ledice za danaãçu Kambodæu, gde je joãveoma jako antivijetnamsko raspoloæeçe.Propaganda Crvenih Kmera nastavýa dapogaða ãovinistiåku æicu kod seýaåkihmasa, ali i kod gradskog stanovniãtva.

Pol Pot se priseña kako su, dok jestudirao u Parizu pedesetih godina, çego-vu paæçu viãe privlaåili nacionalisti kaoNehru, nego marksisti. Kaæe da ga je ko-munistiåki list “L' Humanite”- plaãio.Ozloglaãeni Pol Pot i dan-danas tvrdi da seodluåio na borbu zbog uslova u kojima seKambodæa naãla: francuska okupacija jekoristila Vijetnamce kao administratore.On je, kaæe, “spasao” Kambodæu od vijet-namske dominacije ubijajuñi, zlostavýajuñii istrebýujuñi sve koji bi mogli imati bilokakve veze sa susednim drugovima komu-nistima.

“Ako ovaj åovek nastavi da krije svojeizdajniåke veze i aktivnosti, treba ga pogu-

Ovekoveåeni gomilama mrtvaåkihlobaça, holivudskim filmovima itajnovitoãñu, Crveni Kmeri postali

biti i ne dozoliti da i daýe igra igru”, citiraTejer jedan dokument kojim je Pol Potnaredio muåeçe i ubistvo jednog par-tijskog druga koji je bio osumçiåen daodræava veze sa Vijetnamcima. “Moæete

na silu u tu svrhu primeniti i 'vruñu metodu'(vrsta torture), i to u duæim periodima, åaki ako ako pogreãite i ubijete ga”, nareðujePol Pot.

Tejer, koji prati Crvene Kmere odpoåetka osamdesetih, komenatriãe:

“Bio sam ãokiran jaåinom rasne mræçei paranoje, i odluånoãñu sa kojom je biospreman da istrebi svoje neprijateýe...Åaksu i æene i deca bili dozvoýena meta jer subili povezani sa Vijetnamcima, ãto ih je uçegovim oåima åinilo Vijetnamcima, ne-prijateýima. U poreðeçu s çima, neona-cisti koji æele da izbace iz zemýe imigrante

su maåji kaãaý. Crveni Kmeri jednostavnoporuåuju: pobijte ih!”.“Ja sam zadovoýan jednom stvari: da

se nismo borili, Vijetnamci bi pokorili Ka-mbodæu 1975", kaæe pol Pot.

Tejer poredi Pola Pota sa onimameriåkim generalom koji je za vreme ratau Vijetnamu rekao: ”Morali smo da uniãti-mo selo, da bismo ga spasli.“

Vijetnamci jesu planirali da osvoje Ka-mbodæu. Pol Pot se priseña dogaðaja, a idrugi to potvrðuju, kada se susreo sa vijet-namskim revolucionarima Le Dianom i LeDuk Toom 1970, kada su mu ponudili darukovodi zajedniåkom kambodæansko-vi- jetnamsko-laoskom armijom koja bi zajed-niåkim snagama oslobodila Pnom Pen iSajgon. Pol Pot je ponudu odbio, znao je dabi on morao da osvoji Pnom Pen pre negoãto Severnovijetnamci zauzmu Sajgon. s

("FINANCIAL TIMES")

HITLER, STALJIN I MAO U JEDNOM:Pol Pot se ne kaje zbog svojih ærtava

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



MERIDIJANI

TIRANA

PrvaMaksude Kadena, 36-godiãça bivãa

radnica u fabrici obuñe i prva vlasnica ãte-dionice za brzo bogañeçe u Albaniji koja je u januaru objavila bankrot, osuðena je uutorak na pet godina zatvora. Kadena jeprva u Albaniji otiãla u zatvor zbog pre-vare hiýada ýudi koji su privuåeni ogrom-nim kamatama ostali bez æivotnih uãteðev-ina. Mnogi bivãi vlasnici sliånih ãtedionicapobegli su iz zemýe kada je ãema pukla.Sud u Tirani kaæe da je presuda blaga zatoãto je Kadena jedina vlasnica piramidalneãtedionice koja se dobrovoýno vratila uzatvor iz koga je umakla kada su se svezatvorske kapije otvorile i zatoåenici pobe-gli u haosu koji je tokom marta zahvatiozemýu. Kadena je bila odmah uhapãenaåim je u januaru prestala da isplañuje no-vac ulagaåima. Protest ãtediãa ispredçenog stana pretvorio se u opãtu pobunuprotiv tadaãçe vladajuñe Demokratske

partije bivãeg predsednika Salija Beriãe,koji je optuæen da je tolerisao te ãeme iimao korist od çih. Viãe od 2000 ýudi jeubijeno kada su opýaåkani vojni arsenalipo zemýi i kada je pucçava postala deosvakodnevice. Prema zvaniånim podaci-ma, Kadena je imala 19.000 ãtediãa koji sukod çe uloæili oko 60 miliona dolara. Idaýe nije jasno gde su pare.

BUDIMPEÃTA

Plañenik

Dva miliona gledalaca maðarsketelevizijske porodiåne serije navikli su sena neobiåni lik koji je iz sveta politike pre

dva meseca uskoåio u çihovu subotçu ra-zonodu. U uãtirkanoj vojniåkoj uniformi, junak pod imenom Lajoã Korda korist isvaku priliku da porodici Zep, oko koje seserija vrti, kaæe neãto o vrlinama NATO-a.Lajoã je uvek spreman da pomogne, pa ikad se æuri na put u sediãte NATO-a uBrisel. Nisu svi gledaoci "Porodice DD"svesni da je lik Lajoãa plañen iz kasemaðarskog ministarstva odbrane u okvirukampaçe upoznavaça ãirokih masa saNATO-m pred novembarski referendum o

maðarskom uålaçeçu. "Veoma je teãkopisati tekst za ovaj lik poãto naã programnipoãto nije politiåki", kaæe reæiser serijeMikloã Zuradi. "Ali, mi æelimo da imamoteme o kojima svi govore, a NATO je jed-na od çih." Vlada je producentima "Po-rodice DD" dala sedam miliona forinti(35.000 dolara) da NATO materijal unesuu scenario. Ciý je pridobiti ýude da glasaju na ref erendumu koj i je obavezan poustavu i koji izaziva nervozu kod ruko-vodilaca NATO-a u Briselu. Mnogi ref-erednum vide kao "opasan korak", jer akou Maðarskoj ne pobedi snaæno "da",ãireçe Saveza biñe dovedeno u pitaçe.Protivnici uålaçeça, kao ãto su ekstremnoleviåarska Radniåka parija i pacifistiåkiAlba krug, smatraju da je kampaça kra- jçe jednostrana. "Sasvim je jasno da nemaravnoteæe izmeðu snaga za i protiv", kaæeTomaã Åaspodi iz Albe. "To nije komuni-kacija, veñ propaganda." Alba, koja seopire ålanstvu u NATO-u jer smatra daMaðarska ne sme biti deo nijednog vojnogsaveza, uspela je da Maðarsku televiziju(MTV) izvede pred komisiju za prituæbenacionalnog autoriteta za medije ORTT,

zbog primaça dræavnog novca za emi-tovaçe programa u korist NATO-a. Ko-misija je presudila da u sluåaju "Porodice

DD" MTV mora jasno da naznaåi da jeLajoã Korda lik sa platnog spiska ministar-stva odbrane.

PANMUNDÆOM

Odvrañaçe"Dobrodoãli na najopasniji teren za

golf na svetu", piãe na tabli pored miniran-og poýa koje se pruæa duæ granice podeý-enog Korejskog poluostrva. "Ne skupýajtezalutale loptice", stoji na drugom upozo-reçu ispred ameriåkog vojnog logora upograniånom selu Panmundæom. Teren zagolf, od samo jedne 175 metara dugetravnate trake, danas je znatno maçeopasan nego ãto je bio. Donedavno je biosa tri strane okruæen minama. Sada je samo jedna strana minirana, a ameriåki vojnici

tvrde da taåno znaju gde je svaka zakopa-na. Zapravo, 25 metara ãiroki minirani po- jas pored terena za golf proteæe se 248 ki-lometara, presecajuñi celo poluostrvo, i na- jveñe je akt ivno minsko poýe danas nasvetu. Sa juæne strane granice ono sluæikao "sredstvo odvrañaça" eventualnog na-pada sa severa i glavni je razlog zaãto jeameriåki predsednik Bil Klinton odbio dapotpiãe meðunarodni sporazum o zabraninagaznih mina. Viãe od 90 dræava saglasi-lo se proãlog meseca u Oslu da ñe to oruæjezabraniti, a formalno potpisivaçe spora-zuma zakazano je za 3. decembar u Otavi."Mine spasavaju æivote", izjavio je DæimKols, predstavnik ameriåkih snaga u Kore- ji i Komande UN. "Mine spasavaju æivotezato ãto su deo naãe fiziåke barijere i zatoãto su veoma tvrd orah za svakog nepri- jateýskog komandanta." Demili tarizovanazona (DMZ) koja deli Koreju zapravo jenajmilitarizovaniji predeo na planeti, saminskim poýima, protivtenkovskimzaprekama i æiåanom ogradom kroz kojuteåe struja od 3000 volti, pored koje patro-liraju nervozni graniåari. Na juænoj strani,"nekih 37.000 ameriåkih vojnika stoji

naspram viãe stotina hiýada severnokore- jskih", kaæe Kols. Na severu, usred poýapirinåa i retko poãumýenih brda, nalaze sekamuflirani bunkeri, tenkovi, artiýerija,nervni gas i bioloãko oruæje, raketni silosi i minska poýa. Gotovo dve treñine od 1,14milion pripadnika severnokorejske armije ãeste po veliåini na svetu rasporeðeno je duæ demili tar izovane zone, kaæu vojnianalitiåari u Seulu. Kols tvrdi da su minena juænoj strani ceni se da ih je znatnoviãe od milion sigurne. "Mi taåno znamogde su i sve su van dosega civila. Zatoovde nema tragedija kakve se dogaðaju u

drugim zemýama". Ipak, tragedije sedogaðaju.PRIPREMA AGENCIJA BETA

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



42. meðunarodni sajam knjiga

Rasuta slikaMoñ ovog sajma je u tome ãto jednom u godini uspe da ostvariprivid interesovanja za knjigu

Odræan je joã jedan sajam kçiga. Beo-gradski, 42. po redu. Ovaj je otvorio pisac.Da li je na çegovom mestu mogao bitineko drugi? Vasilije Panteliñ, na primer.Ako su ãuster i pesnik jednaki u smrti, oni

moraju biti jednaki i u æivotu. Isto je, dak-le, pisati kçige i kuckati blokeje, ãto radiVasa Panteliñ u svojoj maloj radçi na

Dorñolu. Ipak, dela pesnika i ãustera se ra-zlikuju. Zato je besmisleno poreðeçe çi-hove smrti, kao ãto je besmisleno pitaçeda li je æivot pesnika znaåajniji od æivotaãustera. Zbog toga sajmove kçiga otvarajupisci.

Jedino je æivot ãustera na prostorimakoje povremeno poseñuje Peter Handkenaporniji. Obuña je sasvim pohabana, saiskrivýenim potpeticama i izlizanimðonovima. Ãuster je ovde tragiåna figura.

Za Petera Handkea je, naravno, smrtpomenutog pesnika tragiåna. On se zoveMilan Miliãiñ i poginuo je kada je srpskaartiýerija bombardovala Dubrovnik. Oçemu je Handke govorio otvarajuñi Sa-

"Tada sam se upitao: da li je smrtpesnika znaåajnija od smrti ãustera. Zamene je smrt ãustera isto ãto i smrtpesnika. Bio sam razoåaran ãto je smrtpesnika upotrebýena u demagoãkesvrhe"

— Peter Handke(otvaraçe Sajma; señaçe na pro-

mociju Pravde za Srbiju u Ljubýani,kada je piãåevo pitaçe da li je Du-brovnik bio potpuno razoren ili samodelimiåno oãteñen prekinuto reåima da je tamo ubijen jedan pesnik)

jam, ne pomenuvãi mu ime. Moæda zatoãto je çegova smrt "upotrebýena u dema-goãke svrhe"?

Mogao je, ipak, Peter Handke daprimeti posthumno objavýenu kçigu Trep-ereçe Milana Miliãiña, kada se kasnijezatekao na ãtandu izdavaåa koji je objaviotu zbirku. To ne bi bila demagogija.

DISPERZIVNA SLIKA: Dakle,odræan je 42. meðunarodni sajam kçiga.Nemamo çegovu sliku u krupnom planu;ona je disperzivna i razbijena na frag-mente. Takav je doæivýaj koji u sebi nosi jedan sluåajno izabrani, zainteresovaniposetilac, kakvih nije bilo mnogo meðutrista pedeset ãest hiýada ýudi koji suproãetali sajamskim halama.

Njegov doæivýaj je teãko preneti jersvako opisivaçe poåiçe da podseña na

v

KULTURA

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Kçige, laæi i stari sjaj Kada se u jednu manifestaciju, kao i svake godine, ugradi ve-

lika laæ odmah na poåetku; kad se pregrãt simpatiånih laæi kaæena otvaraçu, tada se ni od sajma ne moæe oåekivati mnogo viãe

od ãarene laæe. Ali, krenimo od poåetka. "Posveñenicima kçigekoji su i ove godine pohrlili pod kupole sajamskih hala, u æeýi dapronaðu jeftinu i dragocenu kçigu" malo je poznata neveselapriåa na kojoj se zasniva svaki, pa i ovogodiãçi Sajam kçiga uBeogradu.

Naime, joã od vremena objediçenih fondova, raznih SIZ-ovai komisija, dakle joã od onog doba kada smo bili najsreñnija ze-mýa na planeti negde izmeðu Istoka i Zapada, organizovaçe Sa- jma kçiga u Beogradu povereno je dræavnoj organizaciji koja jenazvana Udruæeçe izdavaåa i kçiæara Jugoslavije. Ova nevelikaali, tada se mislilo, dragocena spona izmeðu proizvoðaåa i proda-vaca kçige trebalo je da ãtiti prava pisaca, pomaæe izdavaãtvo i,kao kruna svega, da organizuje meðunarodne sajmove kçige.

Tako je trebalo da bude da i ova interesna organizacija socijal-

istiåkog tipa nije nekako usput poklekla pod teretom klasnih inter-esa i druãtvenih izazova i pretvorila se u druãtvance od desetakzaposlenih koje danas bez mnogo srameæýivosti brine samo o sop-stvenim interesima, a na åelu mu je uvek spremni retor starije gen-eracije Ogçen Lakiñeviñ. Ova grupacija i danas se zove Udruæeçeizdavaåa i kçiæara Jugoslavije, mada viãe ne povezuje nikog, neãtiti niåija prava, niti se bilo kome nalazi na usluzi.

Princip rada simpatiåne posredniåke grupe o kojoj je reå – dakaæem jasno ono ãto veñ svi meðu kçiæevnim profesionalcimaznaju – jeste da mesec dana radi, a ostatak godine uteruje dugoveod izdavaåa koji su preko çih zakupili, a joã nisu otplatili sajam-ski prostor.

A kako se do ovakve situacije stiglo? Jednostavno. Kako se

Srbija joã nalazi u posledçoj fazi u razvoju socijalizma i sve se"zaledilo" na nivou dræavnih monopola, tako se dogodilo da idan-danas (nakon ãest ili sedam zapoåetih privrednih reformi)Udruæeçe izdavaåa i kçiæara ima ekskluzivno pravo da zakupi

najveñu i prateñe hale Beogradskog sajma. Jednostavnijim reåi-ma kazano, to znaåi sledeñe: "Udruæeçe" zakupýuje sajamskiprostor, sajamske stolice, sajamsku vodu, sajamsku struju, sajamske telefone, sajamski vazduh na veliko i onda sve to prodaje na malo izdavaåima koji su i ove godine stisli posledçu parui neñe da je daju "Udruæeçu", nesvesni da je Sajam kçiga i

daýe "kultno mesto okupýaça svih poklonika pisane reåi".Rezultat je dobro poznat i golim okom predvidýiv. Cene

ovogodiãçeg zakupa znatno su viãe nego prethodne godine, aprethodne su bile znatno veñe nego prethodne, a prethodne odprethodne... I uzalud se izdavaåi bune i trgaju taj kratki lanac.Okom starog socijalistiåkog poslenika g. Lakiñeviñ ih je veñprozreo. Zna on da ñe oni negodovati (na ýudske slabosti seuvek mora raåunati), ali poznato mu je i da ñe uoåi svakog Saj-ma kçiga dobiti ogroman prostor na reæimskoj televiziji, gde ñepo ko zna koji put doåarati "magiju kçige", u ukusno odabranimglorijama skicirati razvojni put Sajma i, dakako, napasti sve kojisu se iznova drznuli da na sve to ustanu samo zato ãto prokletepare joã jednom idu iz çihovih dæepova.

Ko se i daýe bude bunio, pomiãýao na bojkot Sajma ili musamo padne na pamet da organizuje neku paralelnu sajamskumanifestaciju moñi ñe da oåekuje oãtriji sukob sa "svetim egoiz-mom", po dobro poznatim metodima medijskog iznurivaça. Nina veåite ãtrajk-brehere ne treba zaboraviti.

Potpisnik ovih redova se, pre bezmalo deset godina, u imeBIGZ-a borio protiv ovih literarnih vetreçaåa i veñ tada prime-tio kako veñina druãtvenih izdavaåkih kuña ima bogobojaæýivodnos prema ovoj situaciji i izdvajaçe ogromnog novca za sajamski prostor smatra bezmalo sudbinskom neizbeænoãñu. Re-cept je i danas isti. Kad se na jednom mestu naðu "Prosveta","Matica srpska", "Srpska kçiæevna zadruga i "Narodna kçiga",onda ñe u tu hladnu vodu morati da skaåu i, citiram, svi koji uizdavaãtvu neãto znaåe, kraj citata. Doñi ñe 22, 25. ili 24. okto-

bar, veñ kako padne utorak, i neki od osvedoåenih prijateýa Sr-bije iz inostranstva otvoriñe Sajam kçiga biranim reåima, uzneizbeæne citate na lokalnom dijalektu. s

ALEKSANDAR GATALICA

onu sliku u krupnom planu (koje nema). Paipak: viãe posetilaca nego ranijih godina;dosta novih naslova, ali malo kçiga kojese zaista poæele; najviãe novih naslova jena ãtandovima velikih izdavaåa; maloprevedenih izdaça; najznaåajnija dela suobjavile tzv. male kuñe; kada je reå odomañoj kçiæevnosti, ovo je godina proze,krize romana, oporavka priåe uz hrpu

beznaåajnih pesniåkih zbirki; nema stranihizdavaåa; slab je izbor teorijskih dela.

To su rasute åiçenice o ovogodiãçemSajmu. (Kada na zavrãnoj konferenciji zaãtampu o tome govori Ogçen Lakiñeviñ,predsednik Udruæeça izdavaåa i kçiæaraJugoslavije koje organizuje Meðunarodnisajam kçiga, to zvuåi ovako: "Izdavaåi sunapravili neviðeno åudo; predano i samo-pregorno poslovaçe i objavýivaçe zaistasu za oduãevýeçe".) Izdavaåi, meðutim,nisu napravili neviðeno åudo i nema ra-zloga za oduãevýeçe. Bilo bi razloga zaradovaçe kada bi onaj zainteresovaniposetilac mogao da dopuni svoju bib-lioteku sa dvadesetak novih kçiga. Ali, on

to ne moæe jer mu ni sajamski popust to nedozvoýava. Odlazak i povratak pretvarajuga u deo pomahnitale gomile koja kidiãe navrata autobusa, ãto ñe dokusuriti çegovuveñ dotrajalu obuñu. (Ako upitate Petra Æi-vadinoviña, generalnog direktora Paideie,o siromaãtvu tog sloja åitalaca, on vamkaæe: "Pauperizovani su oni koji æelekçigu; ostale kçiga i tako ne zanima.

Mada mogu da kupe sve ãto poæele, pred-stavnici naãih elita i ovde oåekuju da im seneãto pokloni. Onima koji kçige æele a nemogu sebi da priuãte to ne pada na pamet.Ãta je to? Beskrupuloznost intelektualnesirotiçe i stid ovih drugih zbog poloæaja ukome su se naãli.")

"VELIKI" I "MALI": Dakle, kao ãtou jednom segmentu nagoveãtava ona dis-perzivna slika, na Sajmu je izbrisana gran-ica izmeðu "velikih" i "malih" izdavaåa.Ove godine su pokleknule i one velikedræavne kuñe koje su bez veñih potresa us-pele da prebrode godine krize. Druge suspustile sasvim nisko svoje kriterijume,iznajmýujuñi ugled i ime zbog jednog

naslova viãe, koji obiåno finansira sam au-tor. (Kada o tome razgovarate sa MihajlomPantiñem, kçiæevnim kritiåarem i piscem,on ñe primetiti: "Svaki drugi posetilac Saj-ma ima kçigu u vlastitom izdaçu.")

Ovi izdavaåi nisu ispunili svrhu svogpostojaça. Kapitalna dela su retka, encik-lopedija gotovo da nema, kompleti pisacase preãtampavaju bez nove recepcije. Po-

javilo se nekoliko kompleta sabranih i iz-abranih dela na ãtandu Zavoda za udæbeni-ke i nastavna sredstva, ãto se ne moæeprenebregnuti: dela Boãka Petroviña,Miloãa Ðuriña, Ivana Laliña, Milutina Mi-lankoviña, Branislava Petronijeviña idrugih. Moæda ñe neko odmahnuti glavomna pomiçaçe Brane Petronijeviña, naprimer. To je onaj znameniti srpski filozof koji je u svojoj Istoriji novije filozofijeizostavio Imanuela Kanta, poãto je on samrazreãio problem koji se kod Kanta javýa,pojednostavýeno reåeno, izmeðu åistog ipraktiånog uma. Prireðivaåi su kasnije sh-vatili da stvar nije baã tako jednostavna, pasu tu prazninu popunili jednim Petron-

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



ijeviñevim esejom o ovom filozofu. No, to je ono ãto reprezentuje ovu kulturu. To sunaãi klasici. Drugih nema. (Kada pesnikaDragana Kolundæiju pitaju ãta misli o Sa- jmu, on kaæe: "Najlepãi i najboýi uvid u

rast i zrelost svakog naroda, pa i nas Srba,video sam i vidim na Sajmu kçiga".)SAVREMENA KNJIÆEVNOST:

Dakle, neki pisci sredçe i mlaðe generacije,na sreñu, i daýe piãu ono ãto se zove lepomliteraturom, ãto se vidi na ãtandu Stubovakulture koji uglavnom objavýuju novekçige domañih pisaca. (Ãta o tome kaæePredrag Markoviñ, glavni urednik kuñe?"Pristupaçem Ljubomira Simoviña mi smozatvorili krug autora koji mogu da zadovoýestandard u svojim delima. Taj krug ñe seubuduñe proãirivati samo mlaðim piscimakoji dolaze.") Zainteresovani åitalac ñe veñ

tu nañi priåe Ljubice Arsiñ, Vladimira Piãta-la, Nemaçe Mitroviña ili Ðorða Pisareva.Za ostalim naslovima ove kratke prozneforme, koja se vidýivo oporavila ove god-ine, tokom åitavog dana traga od ãtanda doãtanda. (Kada piãe o tome, Tihomir Brajo-viñ, kçiæevni kritiåar, kaæe: "Skromnija popublikovanom obimu, najnovija srpskapriåa kao da nadmudruje autorski i izdavaå-ki favorizovan roman, unoseñi preko potre-ban duh tematske i stilske raznolikosti inudeñi pregrãt narativnih medaýona koji seuzimaju sa zadovoýstvom i bez åitalaåkogzamora".)

Na ostalim ãtandovima onaj zaintereso-vani posetilac pronalazi prozne zbirke Da-nila Nikoliña, Vladimira Tasiña ili LjiýanaÐurðiñ. Moæda baã on tokom tog obilaskasreñe neka karakteristiåna lica (VladimirDimitrijeviñ, direktor L 'Age d' Homme:"Ovakva lica posetilaca sajma kçiga videosam samo u Rusiji") i pisce koji govore oåudnim stvarima. (Zoran Kostiñ, pesnik:"Æao mi je ãto sve veñi broj izdavaåa ãtam-pa kçige latinicom; kao da smo zaboravilida je Sveti Sava pisao ñirilicom".) U po-trazi za delima drugog (da li zaista posust-

alog?) æanra zainteresovani åitalac prelista-va romane: Opsada Crkve svetog Spasa( Narodna kçiga) Gorana Petroviña, Mrak Davida Albaharija ( Narodna kçiga), Infin-itiv Sretena Ugriåiña (Stubovi kulture),Oslobodioci i izdajnici ( Filip Viãçiñ) Milo-vana Danojliña, Zlotvori ( Narodna kçiga)Dragoslava Mihajloviña.

PREVEDENA LITERATURA:Prevedenih dela je malo. Ako zastanete naãtandu Kçiæevne opãtine Vrãac i popriåatesa glavnim urednikom Petrom Krduom,on ñe vam reñi: "Vlada opãta anemija kri-terijuma jer su stari urednici umorni. Jasno

je vidýiva demarkaciona linija izmeðumakulature i vrednih izdaça. Ko ima nov-ca, ãtampa rukopise koji mu dopadnu do

ruke; Rilke ili Cvetajeva mogu da priåeka-

ju". To ãto se objavi od prevedene litera-ture plod je poznavaça, obrazovaça,stalnih putovaça, zainteresovanosti i ra-doznalosti urednika koji vode pojedinekuñe. Ãta kaæu kada razgovarate sa çima?Vladislav Bajac, Centar za geopoetiku:"Kçiga ima svoj æivot neovisno od mar-ketinga koji je prati; kvalitetni naslovi preili kasnije nalaze put do åitalaca". JovanÆivlak, Svetovi: "Nije u pitaçu odgovor-nost prema odreðenoj kulturi, nego i odgo-vornost prema samom sebi; åitam i izda- jem kçige koji na drugaåiji naåin pristupa- ju dosadaãçem znaçu, jer je znaçe na-

jznaåajniji åinilac savremenog doba". Zo-ran Hamoviñ, Clio: "Mi ne brojimo kçige;'broj' naãih naslova je çihov kvalitet". Petru

Krdu KOV : "Urednik mora da deluje kao

anticipacija". Petar Æivadinoviñ, Paideia:"Pokuãavamo da krpimo rupe i praznine uovoj kulturi koje, u odnosu na svet, postojeu svim oblastima".

Da, sajam se zove Meðunarodni sajamkçiga. Meðunarodni je koliko su i nekeboýe opremýene kçiæare meðunarodne. Ito je deliñ one rasute slike, moæda jedan odonih koji se uoåavaju tek na kraju, jerpanoi sa imenima stranih kuña ãire prividda su ti izdavaåi zaista prisutni. A çihnema. Kao ãto, zapravo, nema ni interes-ovaça za kçiæevnost. Ali, to je jedna odstvari koje Meðunarodni sajam kçiga sig-

urno moæe: da jednom u godini ostvari tajprivid. s

SLOBODAN KOSTIÑ

Jedan moguñi izborVrlo subjektivan i ekstremno liåan izbor novih knjiga vrednih paænje sa 42. Sajma knjiga u Beogradu - TOP 20 (redosled nebitan):Douglas Copland: Generacija X (Solaris)Irvin Velã: Trejnspoting (BIGZ)Ljiljana Ðurðiñ: Slike iz prethodnog æivota (Filip Viãnjiñ)Vladimir Piãtalo: Priåe iz celog sveta (Stubovi kulture)Vilijem Trevor: Felisijino putovanje (Nolit)Vilijem Trevor: Rujevina san Pjetra (Clio)Danijel Goleman: Emocionalna inteligencija (Centar za geopoetiku)Ðerð Konrad: Vrtna zabava (Stubovi kulture)Sol Belou: Stvarna (Narodna knjiga)Peter Esterhazi: Jedna æena (Stubovi kulture)Fransoa Æongen: Prikljuåenija lutajuñeg Belgijanca (B92)Vilhelm Rajh: Åuj, mali åoveåe! (B92)Nikolaj Koljada: Drame (Lapis)Vojislav Despotov: Jesen svakog drveta (Stubovi kulture)Fransoa Fire: Proãlost jedne iluzije (Paidea)Remon Aron: Demokratija i totalitarizam (Izdavaåka knjiæarnica Zorana Stojanoviña)Hulio Kortasar: Tango povratka (Rad)Hose Donoso: Jolie madame (Rad)Dæon Le Kare: Panamski krojaå (Narodna knjiga)Marina Micau: Kako se pravi martini (Clio)

T. P.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Film: Vienale '97.

San o EvropiBeåka formula bi, sa nekim izmenama, mogla da bude uspeãanputokaz i za Fest, ukoliko sami postanemo svesni da nam jeneophodan kao tradicija, ali i veza sa filmskim svetom

specijalne nagrade u Kanu, na kraju, uzimena autora nalaze se i zastavice zemaýaiz kojih vode poreklo, ãto bi bio interesan-tan eksperiment za neki naã film.

“Jugoslavija je bila raj na zemýi. Tako

mi je govorila moja majka, koja je æelelada se preselimo i æivimo tamo. A ja samverovao da se Evropa raspada i snimaosam filmove o tome”, kaæe kultni danskiautor Lars fon Trir u izuzetno zabavnomdokumentarcu koji je o çemu snimio StigBjerkman, a iz filma saznajemo da je onizuzetno paranoiåna osoba, da se najviãeplaãi lekara, labudova i æena, i da filmovekoristi kao terapiju.

ZVEZDE: Na festivalu su joã jednompredstavýeni i pobednici Kana Imamurina Jeguýa i Kiarostamijev Ukus treãaça, ali idaýe ostaje dilema o çihovom istinskom

kvalitetu. Na svoje su doãli i oboæavaocikinematografija Dalekog istoka jer jeprikazan veliki izbor izuzetno kvalitetnihfilmova. Oni koji poznaju imena kaoKavse, Suva, Kitano... znañe o åemu je reå.U stvari, “azijski” deo programa åini i na- jkvalitetniji deo festivala. Konaåno, Ameri-kanci joã ispituju teren na Vienalu. DæejmsKoburn je bio i ostao najveña zvezda festi-vala a predstavio se sa åak tri filma. Kaonarator u dokumentarcu o glumcu BenuDæonsonu Treñi kauboj sa desne strane, ufilmu Drugi graðanski rat Dæoa Dantea i,konaåno, u Konfliktu Pola Ãredera, gdebriýira u ulozi dominantnog oca oko kojegse obmotava klupko intriga i strasti. Nje-gove sinove glume Nik Nolt i ViýemDafo. Ãreder je bazirao novi film na kçiziRasela Benksa, åiji je roman Slatka nebesaveñ ekranizovao Egojan, i time nagovestioveliki filmski potencijal ovog trenutnoizuzetno aktuelnog autora.

Dæim Dæarmuã se predstavio doku-mentarcem o svom muziåkom idolu NiluJangu Godina koça, gde je oåigledno nasvom terenu. Ljubiteýi Mire Sorvino os-tañe pomalo razoåarani visokobudæetnim

horor filmom Giýerma del ToraOponaãaçe, koji joã jednom razvija aktu-elnu paranoju koju ãiri genetski inæeçer-ing. Tokom najveñeg dela filma çeno lepolice je prekriveno blatom kojim zavaravagigantske insekte koji je progone, u stvarisopstvene genetske potomke.

NEZAVISNA PRODUKCIJA: Beo-graðani su na Sinemaniji imali priliku davide Seåivo Bilija Boba Torontona, osk-arovca za najboýi scenario, i rediteýskidebi glumca Kevina Spejslija, film Albino Aligator, koji su potvrda da nezavisni fil-movi sve viãe ugroæavaju primat, velikih

studijskih hitova, od kojih je ovde pred-stavýen novi hit komiåara Majkla Majersa. Meðunarodni misteriozni åovek je vudiale-

nekih novih Austrijanaca sa proãloãñu gdesu oåevi moæda imali i neãto krvi na ruka-ma, ãto su briæýivo krili od svojih potoma-ka. Sa druge strane, mladi Edgar Ho-netãleger u filmu Mleko smeãta svoje

junake u daleki Japan, praveñi film kao za-nimýiv spoj eseja na temu japanskih filmo-va i lucidne kritike domañeg (austrijskogmentaliteta), otkrivajuñi kako su i oni samiponegde u svetu stranci, odnosno gastarba- jteri. Uopãte, mladi autori æele da videEvropu kao dovoýno veliku kuñu za sveçene narode. Tako u filmu Vestern, Eman-uela Poarijea, dva junaka koja krstareBretaçom i imaju velikog uspeha sa

domañim lepoticama jesu jedan Katalonaci jedan Italijan ruskog porekla. U ovoj di-vnoj romantiånoj komediji, dobitniku

koja je otkazala posetu zbog obaveza u no-vom filmu Lea Ksaraksa. Gospoða Denev, u

veoma ýubaznom telegramuizviçeça organizatorima Vi-enala, kaæe da je çen rediteýñudýiv, ali veliki umetnik ikako sledeñih ãest meseci nemoæe da napusti Pariz. Nirediteý Olivije Asajas, çenzemýak, nije uspeo da uskla-di obaveze oko svog novogprojekta i posete festivalu, pase u obliku rezerve pojavioToni Gatlif, Francuz i Ciga-nin, kako sam sa ponosomkaæe, sa novim filmom åiji

romski original glasi Gaðodilo (u prevodu Moj ze-mýaåe). Gatlif se intenzivnoraspitivao za novi projekatEmira Kusturice i izrazioæeýu da sa çim porazgovarao çegovoj fascinaciji rom-skim temama.

Beå, koji sve viãe na-seýavaju stanovnici bivãegIstoka, veoma teãko primanovi talas gastarbajtera, paviãe nikoga ne åudi kada ul-iåni pevaåi usred Beåa pevaju ruske pesme, mada, do-mañini baã i ne uæivaju utome. Jedan austrijski kole-ga, ne znajuñi odakle dolazim, kukao mi jekako dobra stara Viena sve viãe liåi na gradiz Treñeg åoveka i da samo nedostaje inter-nacionalna policija. Naravno, ruska mafijase veñ instalirala.

ROMANTIÅNA KOMEDIJA: Ikakve sve to veze ima sa festivalom? To jerealnost kojom se bave novi austrijski fil-movi koji su promovisani u specijalnomprogramu. U Ãtitu æivota rediteý Andreas

Gruber, uz omiýene Vendersove glumceHansa Åiãlera i Rudigera Foglera i Fran-cuskiçu Sandrin Boner, govori o vezama

Plakati sa kojih posmatra Beålijemlada Katrin Denev ostañe, na-æalost, jedina veza festivala sa divom

NEZAVISNI UGROÆAVAJU HITOVE: "Seåivo"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Dæejms Koburn za "Vreme"

Najboýe uloge sa Semom

Postoje samo tri stvari. Prva, da uvek budeã u svetlu.Druga, da ñutiã dok drugi glumci govore i treña – da oniñute kad ti govoriã. I danas glumim po tim pravilima

Neophodnu koliåinu glamura ovogodiãçem Vienalu doneo jeveteran Dæejms Koburn, koji i privatno izgleda kao da je iskoraåiosa ekrana. On za sebe kaæe kako je smesa tradicionalizma i dobrihnamera, i da je kýuå çegove dugoveåne karijere uåiçenici ãto je bio sed joã pre trideset godina. Onoãto razgovor sa çim åini drugaåijim od bilo kojegklasiånog intervjua jeste to ãto Koburn vrlo åestosam sebi postavýa pitaça.

KOBURN: Dakle vi ste iz Beograda? Verovat-no znate da sam u Jugoslaviji radio Gvozdeni krst sa

Pekinpoom. Sem je moj omiýeni rediteý. UGvozdenom krstu smo imali sjajnu glumaåku ekipu,ali veñ tada je strasno mnogo pio, ãto ga je i odvelou smrt. Pamtim sa snimaça jednog deåaka Slavka,kojeg sam i kasnije viðao kod Sema u gostima. Ãta lion radi sada?

Glumi. Upravo je zavrãio novi film...Da, kao ãto sam rekao, sa Semom sam napravio

svoje najboýe uloge. Pet Garet i Bili Kid je moj omiýeni film. Onsvoje junake nikada nije posmatrao iskýuåivo crno-belo. Señam sekada je Krisu (Kristofersonu), koji nije hteo da puca u kokoãke napoåetku filma, rekao: ”Ako ti ne budeã pucao u çih, ja ñu da pucamu tebe”. I stvarno je to mislio. Ali znao je da nas motiviãe tako dauvek pred kamerama budemo u najboýoj formi. Bio mi je i veliki

prijateý. Kada je zaglavio sa onim glupim filmom Konvoj , zvao me je da mu pomaæem kao rediteý druge ekipe, pa sam dobio jednogkamermana i dvadesetak kamiona da slikam kako prolaze. Na kra-

ju je bacio sav taj materijal i rekao kako nemam pojma. Mnogo minedostaje.

Ipak da li moæete da kaæete neãto viãe o svojim poåecima...Mnogi misle da sam poåeo kao kauboj. U stvari, ja sam jedan

od retkih ãkolovanih glumaca u Holivudu. Proãao sam ãkolu SteleAdler, koja mi je mnogo pomogla u karijeri. Imao sam sreñe dadobijem posao na audiciji za reklame jedne firme koja je proiz-vodila æilete. Za godinu dana sam zgrnuo mnogo para i otiãao izNjujorka, gde sam æiveo i uæivao u dæez klubovima, u Holivud. Oglumi na filmu sam sve nauåio za jedno popodne u kuñi glumcaHjuma Kronina koji mi je rekao: ”Postoje samo tri stvari. Prva, da

uvek budeã u svetlu. Druga, da ñutiã dok drugi glumci govore i

treña – da oni ñute kad ti govoriã.” I danas glumim po tim pravili-ma. Prve tezge dobio sam na televiziji u seriji Zona sumraka, aonda sam debitovao u vesternu Ride lonesome, uz velikog Randol-fa Skota. Bio sam negativac i to je oznaåilo poåetak moje karijere,kada sam uglavnom igrao loãe momke.

Dva puta ste saraðivali i sa Blejkom Edvardsom.

Nije mi trebalo mnogo da shvatim da on nema pojma o reæiji.Ali, uvek je znao da izabere ýude oko sebe. Kada smo snimali Ãtasi radio u ratu tata ili Doktor detektiv; govorio je “Odliåno,odliåno...”, a mi smo radili ãta smo znali i umeli. Piter Selers je odçega napravio genija.

Nadam se da o Serðu Leoneu imate sasvim drugaåijemiãýeçe...

Serðo je autentiåni genije. Kada smo radiliSakrij se, u Ãpaniji, Italiji i Irskoj, iako je znao tekdve tri reåi engleskog umeo je da snaæno prenesesvoju viziju.

Na Vienalu se pojavýujete åak u tri filma.Moj agent je bio izuzetno vredan (smeh) u fil-

mu o Benu Dæonsonu. Imam dubok maåo glas i

producenti to vole, samo to nikada nisu shvatilimomci iz Diznija pa su Dæeremiju Ajronsu dali daigra zlog lava. A zamislite mene: grrrrauuuu . . .(Smeh) Drugi graðanski rat je sjajna parodija,koju smo radili za televiziju. Dæo Dante je sjajan,radio je film kao da ga radimo za bioskope (unekim zemýama film ñe biti u bioskopskoj dis-tribuciji). Scenarista je jedan mlad Kanaðanin,

zbog åega je moæda ova satira teãko svarýiva za proseånog Ameri-kanca. Igram predsednikovog savetnika koji svojim idiotskimsavetima direktno dovodi zemýu u staçe novog graðanskog rata.Kada sam scenaristu pitao na kome je bazirao moj lik, odgovorio

je: ”Pa, znaã veñ one momke iz Bele kuñe, ãto te gledaju u oåi ilaæu. Pa vaýda gledaã CNN.”

Kakva je bila saradça sa Polom Ãrederom?Izuzetno volim taj film i smatram ulogu u çemu jednom od

svojih najboýih. Odliåno sam saraðivao sa Nikom Noltom, kogasam upoznao tek na snimaçu filma. On je i otkupio prava za kçigu

joã pre ãest godina i zajedno sa Polom bio duãa projekta. Mnogosmo improvizovali, a mi glumci u tome uæivamo. Jedino sam odbioda obrijem åelo i izgledam proñelav kada je Ãreder to traæio. Pol jeveñ izgubio dosta kose, pa je verovatno æeleo da izgledam kao on.Rekao sam mu: “Ja se kao glumac uvek prepuãtam rediteýu.Moæeã da me bijeã, da me bacaã u vodu, da me pýujeã (snimili smoscenu u kojoj me Nolte pýune i ponavýali je åak ãest puta, a Nik mepýuvao i u probama), ali samo jednu stvar ne smeã da mi diraã –kosu. Na kraju me ipak ofarbao u crno. Sjajan je tip i lako zna da teuveri kako je, u stvari, on u pravu i kada nije, ãto je osobina svih

velikih rediteýa.

novska parodija na temu superagentaãezdesetih godina. U devedesetim DæemsBond gotovo da i nije potreban, jer i pred-sednik SAD (Harison Ford u Air Force 1)moæe sam da sredi gomilu terorista.

Konaåno smo doåekali i trosatni austr-ijski dokumentarac Godinu dana nakon Dejtona Nikolasa Gejrhaltera, koji jeiskren u nameri, ali ostaje u realizaciji tekkompilator gomile razliåitih slika tragedija,åiji zbir ne donosi neki novi pomak na

temu naãeg joã aktuelnog uæasa. Sam krajfestivala doneo je i nekoliko prijatnihiznenaðeça na åelu sa novim filmom vet-

erana Kloda Ãabrola, åija fascinacija i daýeostaje pakao malograðanskih drama izazatvorenih vrata. Tom di Silo ( Æiveñi uzaboravu) dokazao je joã jednom da je be-skonaåno duhovit u novom ostvareçu Prava plavuãa, dok je åast da zatvori festi-val pripala joã jednoj komediji Moj æivot uruæiåastom Alana Berlinera.

Vienale 97 je u svojih l3 dana i 17 filmo-va u åetiri sale, doneo sjajan presek raznihtendencija u savremenom filmu, ali izgleda

da ñe u buduñnosti selektor Hans Hirã mora-ti da radi joã mnogo na profilisaçu festiva-la. O vaænosti Vienala najboýe govori i

åiçenica da su, osim 300 akreditovanihnovinara iz inostranstva, Beåom krstarili ipredstavnici drugih velikih filmskih smotriiz Venecije, Berlina ili Singapura, koji nisuãtedeli komplimente na raåun organizatora iprograma. Dok Vienale spuãta svoju zavesu,filmski karavan kreñe u Ljubýanu, pa Lon-don, a nadamo se da ñe u februaru stiñi i uBeograd. Beåka formula bi, sa nekim izme-nama, mogla da bude uspeãan putokaz i zaFest, ukoliko sami postanemo svesni da

nam je neophodan kao tradicija, ali i veza safilmskim svetom. s

DINKO TUCAKOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



zmeðu "Posveñeça proleña" IgoraStravinskog i oratorijuma "Ilija" Fe-liksa Mendelsona proteklo je sedam-

naest muziåki dinamiånih dana u kojimasu mnoge veåeri zasluæile da budu okar-akterisane kao vredna umetniåka dostig-nuña i koncerti koji ñe obeleæiti 29. Be-mus. Iako su stilski i æanrovski postavý-ene veoma raznoliko, sa mnogo prog-ramskih osveæeça – premijernih iz-voðeça dela i domañih i stranih autora,kurioziteta ili retko izvoðenih kompo-zicija – atraktivnost ovogodiãçih Beog-radskih muziåkih sveåanosti poåivala jenajviãe na izvoðaåima.

Ukoliko bismo se upustili u nezahval-

no i obiåno besmisleno tragaçe za naj-boýim koncertom festivala, onda bi tosvakako bilo veåe jedinstvenog kamer-

Gidon Kremer, violinista, zvezda Bemusa

Sloboda u muzicinog sklada, ali i individualno vrlo izrazi-to, besprekorno muziciraçe dve velikemuziåke zvezde – violiniste Gidona Kre-mera i pijaniste Vladimira Afanasjeva.Sa programom koji ne povlaðuje ukusunajãire publike, a zahteva puni angaæ-man sluãalaca (F. Ãubert – Briýantnirondo h-moll op.70, Fantazija u C-duruop.159, A.Pjacola – Dve tango etide iL.Desjatnikov – "Kao stari verglaã"),svirao je, kao i uvek, veoma sigurno iprecizno, promiãýajuñi svaki detaý in-terpretacije. Boraveñi u Beogradu maçeod 24 åasa, Gidon Kremer je, kao i çe-gov klavirski saradnik, uzbudio auditori- jum pre svega izraæajnoãñu, emotivnim

bogatstvom i individualnoãñu."VREME": Poznati ste kao izvo-ðaå koji na vrlo liåan naåin åita parti-

turu. Kako postavýate osetýivu gran-icu izmeðu poãtovaça autora i izvo-ðaåke slobode?

G. KREMER: Sloboda u muzici – to je najboýi naåin izraæavaça. Ali, narav-

no, mi smo sluge kompozitora. Da bistese do neke mere osetlili slobodnim, mor-ate da se pazite da ne postanete nelojalnikompoziciji, dakle, da radite veomamnogo, veoma teãko, da vam kompo-zicija uðe u krv, i tek onda moæete da seosetite slobodnim.

Postoji i druga sloboda, malo ãira slo-boda, kakvu daje, recimo, Astor Pjacola– kada vam ono ãto propisuje partituradopuãta da uæivate u slobodi koja nijetaåno zapisana, tako da pomalo postajetekompozitor. Iako sam lojalan kompozi-toru, oseñao bih se samo kao rob kada ne

bih mogao da gradim svoju scenskuprezentaciju sa sopstvenim emocijama.Pomenuli ste Astora Pjacolu. Za

mene je bilo veliko iznenaðeçe kadasam proåitala da izvodite i da ste sni-mili muziku Astora Pjacole – nedavnose pojavio CD "El tango". Åinilo mi seda su u pitaçu nespojivi senzibiliteti...

Da, ali ja strogo odvajam tango posebi i Pjacolu. Pretpostavýam da se isam Pjacola mnogo udaýio od onoga ãtopredstavýa tradicionalni tango. On jesamo upotrebio tango kao ãto su Ãubertili Ãopen koristili valcere i, u stvari, sa-

mo je bio izvanredan kompozitor. Ni janisam mogao da zamislim da sam ustaçu da sviram çegovu muziku. Me-ðutim, pre nekoliko godina, kada samdiskretno poåeo da ulazim u taj svet, os-etio sam se sasvim kao kod kuñe i joãuvek se tako oseñam.

Jedan od autora kojima ste veñ de-cenijama verni, a åije stvaralaãtvo ivrlo osoben stil zauzimaju specifiånomesto u savremenoj muzici jeste ArvoPert. Koje aspekte çegove muzikesmatrate kýuånim za vas kao izvo-ðaåa?

Moja veza sa Arvom Pertom veoma je duga, posebno sa çegovom delom"Tabula rasa", koje je roðeno pre 20 go-dina i koje joã uvek sviram. Oseñam daArvo Pert ne piãe nepotrebne note. Onpronalazi samo one apsolutno korisne ipune znaåeça. Umetnost je graditi ko-mpoziciju na taj naåin. Nisam skoroimao priliku da sviram çegovu muziku jer se u posledçe vreme viãe koncentriãena vokalnu muziku. Ali, svaki put kadasam svirao çegova dela to mi je pruæaloveliko zadovoýstvo jer u çima ima

neåeg vrlo intenzivnog, vrlo tihog, mir-nog i vrlo koncentrisanog. Kada se jedn-om odluåite da svirate muziku Arva Per-

"Mislim da ñe muzikakoja je pisana iz srca

uvek imati ãansuda preæivi"

I

"Violina je za mene oruðe kojim se prenose odreðene poruke, ane samo instrument åija lepota osvaja svet"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



ta, morate da pazite na to da ne falsifiku- jete osnovni ton çegovih namera.

S obzirom na to koliko ste posveñe-ni izvoðeçu savremenih dela, pret-postavýam da se ne slaæete sa onima

koji u sadaãçem pluralizmu muziåkihstilova kakav ne poznaje nijedna dru-ga epoha, vide kraj muziåkog i åaksveukupnog umetniåkog stvaraça.

Mislim da ñe muzika koja je pisana izsrca uvek imati ãansu da preæivi. U 20.veku, moæda viãe nego u proãlosti, mno-gi kompozitori su pisali muziku za ko-mpozitore. Radili su traæeñi nove mo-guñnosti za izraæavaçe i pri tom je çi-hov pristup åesto bio vrlo racionalan. Nebi bila greãka reñi da je 20. vek, general-no, vrlo racionalan vek, mada se u çemudogodilo i mnogo iracionalnih stvari.

Sreñom, ima i pozitivnih iracionalnihstvari – kreativnost, na primer. Zatoåvrsto verujem da je najboýa stvorenamuzika uvek emocionalna i da ñe pre-

æiveti, tako da ñemo i u buduñnosti imatimuziku.

Jedna od odlika vaãeg stila sviraça jeste i prepoznatýiv ton koji se jas-noñom, åak oãtrinom bitno razlikuje

od uobiåajenog odnosa prema violinikakav su negovali ne samo pripadnicistare generacije virtuoza – Jaãa Haj-fec, Jehudi Meçuhin ili vaã priofesorDavid Ojstrah – nego na çemu insisti-raju i mnogi moderni violinisti. Kakoste se i zbog åega udaýili od tradicije?

I mene su uåili da na violini moratepre svega da pevate. Ali, kasnije sam sh-vatio da, u stvari, moæete da uraditemnogo viãe od samog pevaça. Povre-meno i ja pevam i ne mogu da zamislimda sviram Pjacolu bez sposobnosti dapevam, barem donekle. Ali, osnovna ek-

spresija i emocija violine izrasta iz mno-go aspekata – zvuånih i ne samo zvuå-nih. Violina je za mene oruðe kojim seprenose odreðene poruke, a ne samo in-

strument åija lepota osvaja svet.Zbog åega svirate baã na Gvarneri-

jevom instrumentu?Godinama sam svirao na Stradivar-

ijevoj violini, ali sam zakýuåio da je zan-

imýivije raditi sa Gvarnerijevom. Me-ðutim, ja uopãte ne zavisim od instrumen-ta. Nedavno sam napravio eksperiment –uzeo sam savremenu violinu i svirao naçoj na koncertu. Niko to nije otkrio.

Kamernom muziciraçu pridajeteisto toliko znaåaja koliko i solistiåkom,i u çemu ste imali iskustva sa najra-zliåitijim kombinacijama instrumena-ta. Da li je i za vas gudaåki kvartetsavrãeno sazvuåje?

Gudaåki kvartet je idealna kombina-cija, najteæa za kompozitore. Mislim dasu najboýa dela napisana upravo za gu-

daåki kvartet, jer u okviru ova åetiri gla-sa postoji neka harmonija koja ga åinisavrãenim. Ja sada, u stvari, citiram Kar-la Mariju Ðulinija koji je rekao da je naj-boýa muzika napisana za gudaåki kvar-tet. Dva puta sam pokuãao da osnujemkvartet jer mi je to bilo veoma vaæno ioba puta mi to nije uspelo zbog razlogakoji nemaju nikakve veze sa muzikom,naæalost. Joã saçam o tome da jednogdana moæda osnujem gudaåki kvartet, au meðuvremenu sam osnovao Astorkvartet. To je neãto drugaåije, ali ipak suu pitaçu åetiri glasa.

Kamernoj muzici je posveñen i vaãpoznati festival u Lokenhausu. Kakva je çegova buduñnost i da li veñ sadaznate çegov program za narednoleto?

Program joã ne znam. Uvek je izazovpronañi neãto sveæe, jer smo veñ mnogoeksperimentisali, mnogo kompozitora jegostovalo u Lokenhausu, izvanrednihkompozitora meðu kojima su Gubajduli-na, Desatçikov, Kanåeli, Kurtag, Taka-haãi, Holiger... Dakle, izazov je svaki putpronañi neãto interesantno. Osim toga,moram da mislim i na festival u Gãtatu,koji sam tek preuzeo, ali Lokenhauz mi je joã uvek veoma drag. On je kao mojedete jer sam sa çim æiveo i moja osnov-na, glavna iskustva sa kamernom muz-ikom potiåu iz Lokenhausa koji je sadastar 16 godina – dakle to je odraslo dete.

Ali, moje novo dete, moj novi projekat jeste "Kremerata Baltika" – orke-star koji sam osnovao u baltiåkim ze-mýama pre godinu dana i koji åine mla-di muziåari od oko 22, 23 godine iz tribaltiåke zemýe – Estonije, Letonije i Lit-vanije. Zajedno smo proveli ovo leto i

nadam se da ñemo preæiveti da bismo jednog dana doãli u Beograd. s

BOJANA ÆIÆIÑ

Nagrada "Dimitrije Parliñ"

viñ Laureat Soça Vukiñeviñ"Da bi trajno saåuvali uspomenu na vrhunska ost-vareça u baletskoj umetnosti koreografa DimitrijaParliña, UBUS je, u saradçi sa Ministarstvom zakulturu Republike Srbije, ustanovio nagradu Dimit-rije Parliñ da bi podstakao baletske umetnike na ori-ginalna istraæivaça u sferi koreografije i interpreta-cije uloga.

Nagrada ñe se dodeýivati svake godine na danroðeça Dimitrija Parliña, 23. X poåev od 1997. go-dine u Muzeju pozoriãne umetnosti Srbije", piãe upravilniku o dodeli ove nagrade Udruæeça baletskih umetnika Srbije.

Ovogodiãçi æiri (Katarina Obradoviñ – predsednik, Milica Jovanoviñ, Duãan-ka Sifnios, Biserka Cvejiñ i Jovan Ñirilov) jednoglasno je odluåio da se prvanagrada Dimitrije Parliñ dodeli Soçi Vukiñeviñ, balerini i koreografu, za inter-pretaciju uloge Ledi Magbet u autorsko-koreografskom delu "Magbet/Ono".

Reå je, izgleda, o nesumçivo opravdanom izboru, naroåito ako se imaju u vidusnaga i personalitet ove umetnice kojima ona "liåno boji" svaku svoju ulogu. Pos-

veñenost igri i ratniåki duh koji ne preza od granica, kao çeni imperativi, izrodilisu dramatiånu ekspresivnost i moñ pokreta, u ovom sluåaju "pokreta koji morabiti jaåi od teksta". Umetnost Soçe Vukiñeviñ, çen hod novim istraæivaåkimputevima, viãe je nego znaåajan iskorak naãe baletske umetnosti inaåe svedene naforme meðu kojima eksperiment skoro da ima status incidenta.

Zato je nagrada Dimitrije Parliñ doãla u prave ruke, takoðe, simboliãuñi karije-ru ove umetnice, koja je otpoåela iz "zlatnog doba" naãeg baleta kada su Parliñ,Vera Kostiñ i drugi pomerali granice scenske igre. U izjavi za "Vreme" SoçaVukiñeviñ naglaãava znaåaj duha i kreativnosti tog perioda, kao i Parliñev uticajna çenu umetnost: "Sasvim je sigurno da je Dimitrije Parliñ naã najznaåajniji ko-reograf, ne samo ovde, veñ u celoj staroj Jugoslaviji. Imala sam priliku da igramu brojnim çegovim baletima; on je veoma mnogo radio sa mnom i dobijala samuloge kao, na primer, ulogu Debore u 'Åoveku od blata'. U samom startu, Parliñme 'izbacio' i nauåio na koji naåin treba misliti i raditi u baletu. To je bio 'zlatni

period' naãeg baleta, vreme velikih koreografa i velikih igraåa, vreme uzleta, sa-radçe i vrhunskih ostvareça". I. M.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



duje glasi 'åuvajte se utopije, ona je opasnomesto'. Atraktivnost utopije je u ogromnomubrzaçu javnog æivota i dinamiånosti kojavas apsorbuje. Meðutim, utopija je opasnomesto zato ãto je poploåana gubitkom os-

eñaja za realnost, gubitkom racionalnog iulaskom u hiperemocionalno staçe. Poje-dinac gubi kontrolu ne samo nad svojimsopstvenim æivotom nego i nad oseñajempravca, integriteta i, naravno, morala. Idea-li koje su postavile ove tri utopije iztridesetih godina plañeni su cenom gubitkaliåne slobode, koja podrazumeva i gubitakneåije sopstvene potrebe za pravdom, åimese ostvaruje transformacija subjekta. Onpostepeno doæivýava eroziju koja nijesamo nametnuta spoýa. S druge strane,paradama koje su odræane u Moskvi, Rimui Berlinu pojedinci su postali samo deo jed-

nog gigantskog tela koje marãira; oni gubeåak i svoj fiziåki identitet. Za one koji nepristaju na ovakvu poziciju, preostajeotuðeçe i samoña, ãto mnogi ýudi nemogu da podnesu. Ovi reæimi su razdvaja-li ýude i proizvodili usamýenost i nep-overeçe, jer se iza nasmejanih lica voðanalaze mrgodna lica tajne policije."

Naãeg sagovornika pitamo ãta ima naumu kada danaãçem gledaocu prikazujeprizore masovnih parada i gigantskihformi umetnosti sistema odgovornih zasmrt miliona ýudi?

"Æeleo sam da prikaæem slike onoga ãto je prethodilo ratu, odnosno onoga ãto jevodilo ka ratu: dakle, estetiku moñi i pov-rãinu manipulacije slikama", odgovaraBeker. "Bitno je prepoznati kako su sedogaðaji tada percipirali, bez iskustavakoje mi imamo. S druge strane, mi kaoposmatraåi ovih slika nikada ih nemoæemo gledati bez svesti o onome ãta senalazilo iza çih: rat, uniãteçe, masovnaubistva i koncentracioni logori. Uæasi kojisu uniãtili Evropu i imaju i dan-danas svojeposledice, kao ãto je sluåaj u vaãoj zemýi."

Reæim u Srbiji ñe neko nazvati totali-

tarnim, ali svakako da on nikada nije raz-vio neku masovnu politiku tela kao totali-tarni reæimi o kojima ovde govorimo, ilikao ãto je to u mekãoj meri ostvario titois-tiåki reæim. Kolektivno telo nikada se nijestvorilo, veñ se mobilizacija provodilaiskýuåivo preko medija, rastelovýenomtelevizijskom slikom.

"Miloãeviñ i çemu sliåni pokuãavali suda mobiliãu ýude uz pomoñ javnih skupo-va, i bilo im je potrebno aktivno uåestvo-vaçe mase i javno deklarisaçe slagaça sçihovom politikom", primeñuje Beker."Åuo sam kako su dovoðeni ýudi sa sela i

iz malih gradova da bi se u Beogradu na-pravio kontramiting tokom opozicionihdemonstracija. To se radilo i ranije u totali-

Luc Beker u poseti Beogradu

Igraçe u

tuðim snovimaPoznati umetnik, rediteý, producent i istraæivaå arhivskog

filmskog materijala govori za "Vreme" o totalitarnim sistemima,kraju utopija i preispitivaçima savremene umetnosti

umetnosti koja je nastajala u totalitarnimreæimima veñ je u nekoliko puta bio u Beo-gradu, posledçi put 1987. kada je u SKC-u prireðena retrospektiva çegovih filmo-va, meðu kojima su bili i dokumentarci oTreñem rajhu “Hitler, jedna karijera”, ili“Posledçi åovek iz Ãpandaua”, ali i oni oposleratnoj Nemaåkoj, Americi za vremeprohibicije i o çegovoj velikoj preoku-paciji – umetnosti ruske avangarde. Beker je åovek koji je tim periodima prilazio kaopravi arheolog, te je u svojim istraæivaçi-ma otkrio neke neobiåne dokumente kao

ãto su kuñni filmovi Eve Braun, ili retkikolorsnimci Hitlera. Iako je poznat kaoslikar i kao predavaå na nekoliko akadem-

ija za likovne umetnosti i film u Britaniji (ukoju se doselio iz Nemaåke 1968), on je u

Beograd ovoga puta doãao da prikaæe seri- ju kratkih dokumentaraca o HitlerovojNemaåkoj, Musolinijevoj Italiji i Staýino-vom Sovjetskom savezu. Ovi dokumen-tarci predstavýaju uglavnom do sada malopoznate materijale o umetnosti totalitariz-ma prireðenih za veliku izloæbu “Umetnosti moñ” odræanu pre dve godine u Londonu.Bekerov boravak u Beogradu organizovalisu Britanski savet i beogradski Centar zasavremenu umetnost.

Razgovor sa ovim stvaraocempoåiçemo pitaçem o tri totalitarna siste-ma kojima se bavi i koje definiãe kao “tri

velike utopije tridesetih”."Reåenica koja se nalazi na naliåjuuvereça da åoveåanstvo moæe da napre-

A ktivnosti Luca Bekera nisu nep-oznate beogradskoj kulturnoj sceni.

Ovaj filmadæija, slikar i poznavalac

1988, 1997:Luc Beker na Slaviji

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



tarnim sistemima, ali Miloãeviñeva samou-vernost se sastoji u tome ãto on ostavýa javni prostor za ispoýavaçe drugaåijihmiãýeça, ali zato potpuno kontroliãemedijski prostor. Dakle, åitav sistem je na

ivici totalitarizma, ali se ta ivica ne prelazi.To je veoma åudan balans."Sa poznatim rediteýem razgovaramo o

filmovima koje je uradio i çegovom in-teresovaçu za modernistiåke, avangardis-tiåke utopije koliko i za totalitarizam.

Kako gledate na pozicioniraçe modern-istiåke utopije u odnosu na utopije koje supokuãavali da stvore totalitarni sistemi, pita-mo Luca Bakera koji kaæe: "Veza izmeðumodernizma i totalitarizma zasniva se naverovaçu da se svet moæe i mora oblikovatina osnovu åovekove voýe. Dobijate svetsuoåen sa pseudo-religijskom ideologijom

kojoj su, kako sam veñ napomenuo, potreb-ni iracionalni sistemi. Tu je i tehnologijakoja se razvija i dilema kako upregnuti moñi zaradu od industrijske proizvodçe. Takose stvara priåa o tehnokrati, onom ko kon-troliãe sredstva za proizvodçu, kapitalistikoji kontroliãe novac i birokrati koji imaduænost da struktuiãe dræavne formalnosti.Kada se osvrnemo na utopije iz tridesetih,ne vidimo samo sumanute fenomene veñ trirazliåita pokuãaja da se iskoriste moñi in-dustrijalizacije i energija masa zaraddruãtvenih i ideoloãkih aspiracija. Ove aspi-racije neumitno moraju da propadnu, patako utopije imaju ugraðenu samodestruk-tivnost. Ove egoistiåne zajednice razvijajuunutraãçu agresiju koja u jednom trenutkupronalazi neprijateýa i zavrãava u oruæanomsukobu. Uniãtavajuåi tuðe dostojanstvouzdiæete sopstvenu poziciju."

Uobiåajeno tumaåeçe je da su totali-tarne tendencije antimodernistiåke, dapredstavýaju reakcionarni obraåun satakvom vrstom umetnosti, ãto se sasvimlako moæe videti na primeru izloæbe “Izo-paåena umetnost” koju su nacisti organi-zovali da bi se obraåunali sa moderniz-

mom, i koja je i na jednom od filmova kojeste pronaãli. S druge strane, danas se po- javýuju provokativna miãýeça poputGrojsovog o staýinistiåkom projektu kaonastavku avangardistiåkih snova, u smislukreiraça åitavog sistema kao umetniåkogdela, pa Bekera pitamo, na kraju, kako onvidi pitaçe kontinuiteta izmeðu avangard-istiåkih utopija u umetnosti i totalitarizma?

"Ne vidim nikakav nastavak, i to nesamo kada je reå o 'stilskim poreðeçima'.Staýinistiåki napad na modernu umetnostbio je samo ponovno povezivaçe sa na- jgorim sluåajevima iz XIX veka. Politiku u

XX veku doæivýavam kao ostvareçe sno-va nekih intelektualaca iz proãlog veka:mi, u stvari, ne æivimo sopstvene æivote,

veñ igramo u neåijim tuðim snovima. Idejao nastavku implicira ideju o progresu, a jasvakako smatram da progres nije moguñ, jer uvek ima poåetaka i zavrãetaka. Sreñnisu oni koji æive u vreme kada neãto

poåiçe, dok mi, posebno imajuñi na umutotalitarne sisteme ovoga veka, æivimo uvremenu kada se neãto zavrãava. Teorije

koje ste spomenuli aberacija su preteraneintelektualizacije kada je reå o pogledu naumetnost danas. Takva intelektualizacijabila je neophodna za naãe vreme, esencijal-na faza za preispitivaçe i kritiku umetnos-

ti, ali to neñe trajati zauvek. Neãto drugomorañe da se dogodi." s

BRANISLAV DIMITRIJEVIÑ

Londona, prañen reputacijom pozoriãnoghita, da bi ovde potvrdio renome Ateýea212 kao pozoriãta koje, izmeðu ostalog,ima zadatak i da nas informiãe o aktuelnimzbivaçima u svetskom pozoriãtu. U pi-taçu je jedan od komada koji se bave sva-kodnevicom obiånih ýudi uhvañenih umreæu velegradskog æivota, a poãto je reå oveãto napisanom tekstu, gledaocima i åi-taocima neñe smetati ni åiçenica da Art ,istini za voýu povremeno na uzbudýivnaåin, barata i veñ odavno poznatim.Posebna vrlina Rezinog spisateýskog

umeña je ãto pruæa priliku vrsnim glumci-ma da realizuju efektne role. Ovu predsta-vu je u Ateýeu reæirala Alisa Stojanoviñ,

koja i ovoga puta pravi odliånu podelu ul-oga, diskretno usmerava glumce ka na- jboýim reãeçima, vodeñi raåuna o tome dakamernu atmosferu Rezine drame (tri lika, jedan prostor) nenasilno uklopi u prostorvelike scene popularnog beogradskog po-zoriãta. Ni scenograf predstave DarkoNedeýkoviñ i kostimograf Zora Popoviñnisu dozvolili da spoýaãça sredstva inategnuta vizuelna reãeça opterete pozor-nicu. Naprotiv, prepustili su je u potpunos-ti glumcima i çihovoj igri.

VLADANJE DIJALOGOM: Tako jedrama Jasmine Reze u beogradskoj scen-skoj verziji "prodisala" na rediteýski ele-gantan, a glumaåki moñan naåin, svedoåeñi

o problemima trojice Pariæana, sredoveå-nih muãkaraca, koji se posle dugog pri- jateýevaça, a u skadu sa krizom koja pril-

omad Art francuske spisateýiceJasmine Reze stigao je u Beogradiz Pariza, preko Berlina, Rima iK

v

POZORIÃTE: A RT

U mreæi æivotaArt Jasmine Reze nije vrhunska drama, daleko od toga, ali je predstava Ateýea 212 svakako odliåna prilika da se uæiva u

izvanrednoj glumi

REPUTACIJA POZORIÃNOG HITA: "Art"

Reå kritike Reå kritike

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



iåi çihovoj dobi i ostalim okolnostima çi-hovih æivota (koje postepeno upoznajemo),meðusobno sukobýavaju da bi na koncuspoznali ono ãto obiåno zovemo pravomistinom. Kako to uvek biva, razlog za çi-

hovu svaðu je banalan, ãto se ne moæe reñii za rezultate sukoba. Situacija u kojoj senalaze akteri komada provocirañe duge ipokatkad duhovite rasprave koje ñe ihpostepeno luksirati iz sfere estetike, u kojoj je svaða prvobitno zapoåeta, u predele psi-hoanalitiåkih poniraça, u skidaçe velovakojima su se skrivali jedni pred drugima,ali i sami pred sobom. Upravo tu, u stanu jednog od çih, pred belom povrãinomslike oko koje su se posvaðali, ogoýeni,oni ñe se suoåiti s istinom o sebi. JasminaReza maestralno vlada dijalogom, uspevada odræi neophodnu tenziju dramske priåe,

åak i u prividno neobaveznim razgovorimakoje vode junaci çene drame i uspeãno ihvodi kroz predele samoispitivaça. Pa ipak,autorka Arta ume da barata tom neoba-veznoãñu dijaloga, ona ume da sav taj priv-id lakoñe i jednostavnosti, u samo dva ili triefektna monologa, zaåas podigne na nivoæestoke drame koja otkriva pravo staçestvari. Tako u akterima drame vidimo gru-pu promaãenih ýudi – dva latentna ho-moseksualca, koji pravu seksualnu strastzameçuju jalovim nadmudrivaçima i nes-reñnika zanavek osuðenog na poziciju aut-sajdera.

ÃARM: Beogradskoj verziji Arta svojizuzetan ãarm podarili su Svetozar Cvetk-oviñ, Tihomir Staniñ i Branislav Zeremski.Njih trojica su ostvarili skladnu igru i sja- jno se glumaåki dopuçavali. Cvetkoviñ uulozi Seræa – novopeåenog kolekcionaraslika, naglaãeno sofisticiranog, isforsiranoprefiçenog da bi potencirao svoju distan-ciranost od ostalih aktera, pri åemu sveviãe otkriva svoju feminiziranu prirodu –prikazao je lik savremenog neurastenika.Staniñ je uspeãno gradio ulogu superior-nog, nervoznog intelektualca, racionalnogpragmatika koji neprestano mora da se borisa svojim emocijama i kontroliãe æestokestrasti. Ulogu smuãenog gubitnika, sme-teçaka koji pristaje na tuða maltretiraça, jer nije u staçu da se suprotstavi osnovn-om problemu svog æivota – teroru majke,Zeremski je odigrao uspostavýajuñi rav-noteæu izmeðu blage samoironije, umerenepersiflaæe i karikature koje, meðutim, ukýuånom momentu predstave prerastaju usugestivan monolog koji ñe otkriti tragiåkudimenziju Ivanovog lika.

Art Jasmine Reze nije vrhunska drama,daleko od toga, ali je predstava Ateýea 212

svakako odliåna prilika da se uæiva u iz-vanrednoj glumi. s

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIÑ

TEATAR NACIJA

Na prestiænoj smotri gostovali su i veåno avangardna La Mama sa izvrsnomobnovýenom verzijom Ãerbanovih "Trojanki", zatim Robert Vilson, Meredit

Monk i Magi Marin i mnoga druga poznata imena iz Evrope i Amerike

Teatra nacija i Svetskog kongresa meðun-arodne organizacije pozoriãnih instituta(ITI) pod pokroviteýstvom Uneska

na koji je doãlo 300 delegata iz preko50 nacionalnih centara. Tema skupabila je primer promena u civilizaciji iizvoðaåkoj umetnosti u XXI veku.Seul je prvi azijski grad u kome gos-tuju ove znaåajne kulturne manifest-acije.

Teatar nacija otvoren je krajemavgusta predstavom "Antigona" Atispozoriãta iz Atine u reæiji TeodorusaTerzopulosa, a zatvoren nedavnodvema japanskim predstavama –"Veliki doktor Jabuhara", koju je joã1973. godine postavio Koici Kimura, i

predstavom "Pas koji vidi okom", jedne odnajaktivnijih savremenih japanskih pozo-riãnih trupa Sindjuku Rjozanpaku, kojasvoj stil grotesknog nadrealizma zasnivana tradiciji noa i kabukija. Od Japanacatreba joã izdvojiti bizarnu i ãokantnu pred-stavu "Tokijski geto" avangardnog pozo-riãta Gekidan Kaitaiãa, åije ime bukvalnoznaåi "Pozoriãte dekonstrukcije". Tu je bilai veåno avangardna La Mama sa izvrsnomobnovýenom verzijom Ãerbanovih "Tro- janki", zatim Robert Vilson, Meredit Monki Magi Marin i mnoga druga imena izEvrope i Amerike.

Ono ãto je dalo posebnu åar Teatrunacija bilo je veliko prisustvo lokalnih iazijskih pozoriãta i baletskih trupa. Odazijskih trupa izdvaja se vodeñi indoneæan-ski koreograf i uåenik Marte Grejem Sar-dono Kusumo sa svojim kratkim baletom"Soloensis". Od lokalnih treba izdvojitipredstavu "Hodoåaãñe" trupe Smeãeñi ka-men (Laughing Stone), koju je posledvadesetogodiãçeg rada u Njujorku saAlvinom Nikolajem i Dæonom

Kejdæom, 1993. godine ponovo u Ko-reji osnovala Sin-Åa Hong, najpoznatija

korejska avangardna umetnica (balerina,vokalista, pisac) i koreograf svetskog gla-sa. Njena trupa skladno povezuje zapadna

iskustva sa budistiåkim i konfuåijanskimuticajima. Procvat muzike i modernogbaleta u Koreji, koji se do pre nekoliko go-dina nije mogao ni zamisliti, posebno jezanimýiv zbog jedinstveno korejske sin-

teze tradicionalnog i modernog istoånog i

zapadnog.Kao sporedni program, u Kvaåonu, juæ-

nom predgraðu Seula, paralelno se odvijaomeðunarodni festival pozoriãta na otvo-renom prostoru (Open Air Theater) koji jeimao za ciý da oæivi tradicionalne seoskesvetkovine. Na festival je stiglo 12 grupa izsveta, meðu kojima se izdvajaju VernerMiler sa "Noñnim morama i snovima" iPing Åong, Amerikanac kineskog porekla,koji se na çujorãkom festivalu Novi talasproslavio svojom Istoåno-zapadnom trilogi- jom. Dvadeset lokalnih trupa izvodile suvarijacije na "madang geuk" ili moderneverzije tradicionalnog korejskog pozoriãta imuzike. Istovremeno sa ovim dogaðajima uSeulu su se odræali i meðunarodni muziåkifestival, ISCM Svetski muziåki dani gde supredstavýeni novi kompozitori iz 40 zem-aýa, kao i Festival pan-azijskog baleta. Na-glim razvojem Koreje, koja je od nekadsiromaãne zemýe u posledçih ãest – sedamgodina uspela da se po bogatstvu i standarduæivota gotovo izjednaåi sa najrazvijenijomzemýom Dalekog istoka Japanom, Seul jepostao neobiåno æiva kulturna prestonica saoko tri stotine visokih ãkola i univerziteta

koji se po broju mogu moæda jedino pored-iti sa Bostonom. s

MAJA HERMAN – SEKULIÑ

Seul, glavni grad juæne Koreje, sep-tembra ove godine postao je kulturnicentar Azije. Bio je prvi put domañin

Bizarno i ãokantno

"Toko Geto", japanskogpozoriãta GekidanKaitaiãa

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



SCENA

Nagrada "Stubovima kulture"Nagrada za najbolju izdavaåku produkciju izmeðu dva Meðunarodna sajma knjiga,

koju dodeljuju akreditovani novinari, pripala je ove godine izdavaåkoj kuñi Stubovi kul-ture. Zahvaljujuñi se na nagradi, Predrag Markoviñ, glavni urednik ove kuñe, rekao je,

izmeðu ostalog, da mora da se raduje ãto su se i novinari, ljudi koji imaju uvid u svetlo isenku izdavaãtva, prikljuåili odluci åitalaca o najboljoj izdavaåkoj kuñi. “Ali, moram dapodsetim da su oba izbora samo potvrda ispravnosti izbora koji je prethodio: odlucisedamdeset najboljih pisaca sa ovog prostora da pristupe Stubovima kulture. Oni su pode-lili sa nama uverenje da je knjiæevnost najbolji deo ove kulture, a kultura najbolji deodruãtva”, rekao je Markoviñ.

Novi roman Sola BelouaIzdavaåka kuña Narodna kçiga objavila je najnoviji roman Sola

Beloua, ameriåkog nobelovca, jednog od najpoznatijih i najceçenijihautora savremene svetske proze. Delo pod naslovom Stvarna na sas-vim neuobiåajen naåin spaja ýubavnu i socijalno-psiholoãku tema-tiku, razvijajuñi niz drugih tematskih tokova, kao ãto su slika starosti,prikaz socijalne stvarnosti najbogatijih krugova ameriåkog druãtva,kriminalistiåki zaplet iskoriãñen, u maniru Dostojevskog, kao odskoå-na daska za oslikavaçe karaktera na prvi pogled sasvim obiånih lik-ova – reåeno je izmeðu ostalog o ovoj kçizi na redovnoj konferncijiza ãtampu Narodne kçige.

Postavýajuñi osnovnu priåu u veoma kratak vremenski period odsvega nekoliko dana, u kojima nema nikakvih izuzetnih, uzbudýivihni iznenaðujuñih zbivaça, Belou iznosi priåu o jednostavnoj i toploj,a ipak nesvakidaãçoj ýubavi izmeðu glavnog junaka (istovremeno ipripovedaåa) Harija i çegove nekadaãçe ãkolske drugarice i ðaåkeýubavi Ejmi. Smestivãi ih u miýe vrha ameriåkog kapitala i biznisa,Belou ñe u ovom romanu doñi do nekih najviãih pitaça åovekovepsihe i pokazati koliko je to nezavisno od svakog spoýaãçeg svetakoji je okruæuje, pa makar on bio i tako izuzetan kao ãto je to sluåaj skrugom najbogatijih ameriåkih biznismena. Tipiåna Belouova pri-povedaåka tehnika, koja se sluæi obiånim jezikom i naizgled jed-nostavnom romanesknom konstrukcijom, ostvaruje vrlo sloæenu pri-povedaåku strukturu nabijenu znaåeçima koja mnogostruko preva-

zilazi prvobitna åitaoåeva oåekivaça.J.S.

Politiåko slikarstvoNedavno je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena izloæba islandskog

slikara Gudmundura Gudmundsona, poznatijeg pod pseudonimom Erro. Reå je o umet-niku åiji se radovi nalaze u zbirkama svih veñih muzeja savremene umetnosti od Pariza doNjujorka. Njegov likovni opus obuhvata viãe hiýada slika i kolaæa organizovanih u veliketematske celine kao ãto su rat, politika, istorija, nauåna fantastika itd. Ovakvim izboromtema umetnik komentariãe realnost, ali i sliku te realnosti prezentovanu u mas – mediji-ma. Izloæba, åija beogradska postavka traje do kraja godine, nosi naziv "Politiåko slikarst-vo", a sam umetnik u izjavi za "Vreme" objaãçava: "Mnogi su mi postavili pitaçe zaãtobaã 'politiåko' slikarstvo. Odgovor je vrlo jednostavan; smatram sebe svedokom mnogihdeãavaça koja su obeleæila dvadeseti vek. Politiåki dogaðaji i ratne strahote nisu viãelokalnih, veñ globalnih dimenzija, pa i kada bih hteo da pobegnem od svega, ne verujemda bih uspeo u tome. Politika proæima sve aspekte ýudskog delovaça, samim tim i umet-nost. Zato, da bih bio na visini onoga ãto se danas podrazumeva pod angaæovanom umet-noãñu, moram postati svestan stvarnosti koja me okruæuje, ma koliko ona bila tuæna i ap-surdna". Kuriozum ove izloæbe je to ãto je sam umetnik na ovoj slici prelepio imena nekihpolitiåara (Slobodana Miloãeviña, Fraçe Tuðmana...), koja su ispisana na çoj, ali on nijeæeleo da govori o ovoj neobiånoj vrsti autocenzure.

J.S.

K. R.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Bæivot u danaãçem Beogradu uåinili joã"zanimýivijim", na naåin poznat iz one åu-vene kletve "dabogda æiveo u zanimýivavremena". Grupa maloletnih skinhedsa (oçima v. "Vreme" br. 366) iz Batajnice nas-rnula je na deåaka samo zbog tamnije bojeçegove koæe, i zatim ga doslovno ubila odbatina. Nakon ovog nepojamnog zloåinausledila je (sasvim razumýivo) lavina osu-da sa svih strana, a i gotovo svi beogradskimediji, uvek æeýni sveæih senzacija, poka-zali su veliki interes za ovu specifiånu sup-

kulturnu grupu, iz koje se regrutuju mladidesni ekstremisti, ali koja se nipoãto nemoæe u potpunosti poistovetiti sa çima.Skinhedsi su opisivani do u "sitna crevca",a javnost, koja najveñim delom nije znalani da tako neãto postoji ("sve su to nekakvipankeri..."), nije mogla, razume se, da zanekoliko dana i iz par novinskih tekstovasavlada finese globalnih urbanih supkultu-ra i çihove meðusobne – åesto nepomir-ýive – razlike. Iako je smrt na vlasti svugdeoko nas, iako se veñ skoro punu decenijuýudi meðusobno istrebýuju upravo zbogetniåke ili verske pripadnosti (a dobar deotoga åiçen je upravo pod patronatom vlas-ti koja stoluje u ovom gradu), iako je ubist-vo bliæçeg svog zbog "pogreãnog" imenaili "neåiste krvi" odavno postalo stvar ru-tine, iako su deca isterivana iz vrtiña, po-rodice iz stanova, a åitava sela po Sremu"åiãñena" i preimenovana zbog "etniåkenepoñudnosti" stanovniãtva, prava reakcija je izostajala. Razlog nije teãko pogoditi:sve se to deãavalo "negde drugde", pa sunaprasno osveãñeni humanisti mogli dazatvaraju oåi i prave se da ih se to ne tiåe, ai protagonisti tih faãistoidnih rabota bili su

dobro organizovani, opremýeni i naoru-æani, iza çih je stajala sva sila (para)dræav-nih represivnih sistema...

Skinhedsi i Romi: Ãakom na ãaku

Ritam neredaDok se Romi i skinhedsi tuku åime stignu po celom Beogradu, muzika i supkulturaponovo se pojavýuju kao moneta za potkusurivaçe u sukobu koji nije çihov

rutalno ubistvo trinaestogodiã-çeg Beograðanina romske na-cionalnosti Duãka Jovanoviña

izazvalo je lavinu dogaðaja kojisu, ionako ne preterano siguran,

U sluåaju ubistva Duãana Jovanoviñareå je o klasiånom brutalnom uliånomnasiýu sa rasistiåkom pozadinom (kakvog

ima dosta i po zapadnoevropskim met-ropolama, ili çihovim siromaãnijim pred-graðima), a poåinioci gnusnog zlodela sutek zaluðeni mladiñi koji "operiãu" met-alnim ãtanglama ili odvaýenim limenimolucima, pokuãavajuñi da udarcima potuðoj lobaçi zagluãe jezivu promaju uvlastitoj glavi. Radi se, dakle, o tipiånim"druãtvenim autsajderima" iza kojih nestoji nikakva moñna reæimska ili mafijaãkasnaga koja bi ih politiåki, finansijski imedijski pokrivala i ãtitila, onako kako jemazila i pazila svoje "patriotske" pulenekoji su nebrojenim hiýadama ýudi po Hr-

vatskoj i Bosni uåinili ono isto ãto su skin-

hedsi uåinili Duãku Jovanoviñu, jedinom(uz çegove nesreñne roditeýe i rodbinu)istinski neduænom i tragiånom "akteru"ovog zameãateýstva.

MOTKE, ÃTANGLE I PALICE:Politiåko licemerje i moralni nihilizamonih koji su tek ovih dana, naprasno, otkrilida meðu pripadnicima "nebeskog naroda"ima faãista, ãovinista i rasista priåa je zasebe. Ono ãto je mnogo aktuelnije jestelanac nasiýa koje je usledilo u danima na-kon Jovanoviñevog ubistva: grupa skin-hedsa je na Banovom brdu, u tramvaju,pretukla brata i sestru romske nacionalnos-ti; dve veåeri ranije, grupa od dvadesetakRoma je u Æarkovu – dakle, praktiåno u is-tom delu grada – bejzbol palicama i met-alnim ãtanglama napala dva maloletnamladiña i jednu devojku i nanela im teãketelesne povrede, pa neko moæe da zakýuåi

da je ono bila "osveta skinsa"; zato jenedugo nakon prebijaça u tramvaju brata isestre Ãiãiñ, grupa Roma napala je jednog

"skinhed" mladiña u Ljeãkoj ulici na Bano-vom brdu i izbola ga noæem; u utorak suãestorica "skinsa", nasred Trga Republike

napala jednog Roma, prodavca kokica,koji je zavrãio u Urgentnom centru. Ovo jeverovatno samo delimiåan spisak lakãih iteæih incidenata (sigurno postoje i oni koji javnosti nisu poznati) do trenutka pisaçaovog teksta, a izgleda da "prava stvar" tekpredstoji.

Za nedeýu, prvi novembar, u Stu-dentskom kulturnom centru (SKC) zaka-zan je koncert novosadske grupe "Ritamnereda", beogradskog sastava "Ãaht" i ben-da "Six pack" iz Smedereva. Svi ovi ben-dovi sviraju muziku koja je bliska åvrstomroku devedesetih, odnosno svojevrsnom

"pank-rivajvlu". Koncert je zakazanmnogo pre ovih traumatiånihdogaðaja, i niko ko ne sluãa tuvrstu muzike nije ni znao zaove grupe, niti je nalazio zashodno da se uzbuðuje zbogçihovih svirki. Nakon interv-

jua po novinama sa nekim beogradskimskinhedsima, od kojih su neki rekli da radosluãaju "Ãaht" i "Ritam nereda", svi su pre-ko noñi postali ovejani eksperti za rok ipank, pa su ove grupe u potpunosti izjed-naåili sa jednim minornim delom çihovihsluãalaca i posetilaca çihovih koncerata.Zato je vrlo brzo nakon straãnog ubistva uBeogradskoj 35 stigao zahtev da se zabraniodavno najavýeni koncert, koji su nekiraspevani komentatori odmah "definisali"kao "faãistiåki pir"... Zanimýivo je da seniko nije setio da traæi, recimo, zabranuodræavaça utakmica Fudbalskog kluba"Rad", iako neki najmilitantniji "skinovi"pripadaju grupama (bandama) çihovih or-ganizovanih navijaåa, i to su rado isticali uonim istim intervjuima. To pokazuje onugore veñ pomiçanu selektivnost u osudi ipokuãajima represije, odnosno "suptilno"

povlaåeçe crte izmeðu "oficijelne" mas-ovne kulture (fudbal), koja je "druãtvenoprihvatýiva" i iza koje stoji veliki novac i

ÆIVOT

"Danas ñemo mi da bijemo vas,sutra vi nas, pa onda ispoåetka"...

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



politiåki interesi, i marginalnih, podzemnihurbanih supkultura, koje su ovde uvek bile

pogodan teren za treniraçe strogoñe i"leåeçe druãtva" na mestu koje ga, zapra-vo, najmaçe boli. U pamñeçu generacijeautora ovog teksta ostali su sluåajevi poputideoloãko-medijske, a zatim i policijskehajke na fantomske "naci-pankere" saprelaza sedamdesetih u osamdesete, kadasu "zloåesti Slovenci" poput "Pankrta" ili,neãto kasnije, "Lajbaha" sablaæçavali åes-titu javnost "progresivnih" palanki diýemnaãe bivãe domovine. Zato je ideologijavaspitne palice, åiji zatoå(e)nici ne videsvet daýe od vrha svog nosa ili pendreka,pompezno traæila "energiånu druãtvenuakciju" protiv devojåica i mladiña sa ziher-nadlama i kuãtravim frizurama. Nije proãloni pet-ãest godina, i pokazalo se ko su pravi"nacisti". Osim ako neko ne veruje da supankeri osmislili, izazvali i vodili genocid-ni etniåki i verski rat u bivãoj SFRJ...Uostalom, kako propustiti tako retku pril-iku da se sloæimo sa drugom AleksandromVulinom, koji kaæe da faãisti danas nosekravate, govore strane jezike i sede udobnozavaýeni u foteýe po svojim prostranimkabinetima... Ono ãto vileni beogradskimulicama izigravajuñi bednu repliku "hitler-

jugenda" samo su çihova beslovesna ne-priznata deca.Priåa o ubistvu neduænog deåaka, po-

toçoj eskalaciji besmislenog na-siýa i zvaniånim zahtevima rom-

skih i nekih drugih organizacija dase zabrani odræavaçe koncerta uSKC-u jeste priåa o druãtvenimpredrasudama i netoleranciji. Akosu violentnost i rasizam pronacis-tiåkih skinhedsa transparentni, ãtoomoguñava druãtvu da ih lako pre-pozna i (zasluæeno) nedvosmislenoosudi, ne treba zaboraviti daneznaçe i predrasude – dakle, istimehanizmi (ne)miãýeça koji iza-zivaju netrpeýivost prema druga-åijim etniåkim grupama – mogu daizazovu i uliåno nasiýe i dræavnurepresiju prema neduænima na"drugoj" strani. Ako se dopusti da nekohara gradom i tuåe svakoga za koga mu seuåini da je skinhed, i ako proðe varijanta ukojoj svaka druãtvena grupa koja se osetipogoðenom moæe da zabraçuje koncerte iinkvizitorski presuðuje muzici, onda ñemo,bez sumçe, kao druãtvo ostati i bez onihmrvica pravnog poretka koji nas joã uvekdeli od "prirodnog staça" dæungle u kojojsvako jede svakoga, samo ako ima do-voýno jake åeýusti.

ZAMENA TEZE: Predrasude veñin-

skog, "belog" stanovniãtva prema Romimane datiraju od juåe, i nisu ovdaãçi izum.Stereotip o Romima kao kradýivcima i

dæabalebaroãima æilavo je ukoreçen, i onse ne moæe jednostavno "iãåupati" prekonoñi, a najmaçe se to moæe uåiniti tako ãtoñe se, umesto "razmontiraça" mehanizmanastanka svakovrsnih predrasuda, samopromeniti predznak i krenuti u hajku nanabeðene "faãiste", dok oni stvarni ostajuiza scene, zaãtiñeni bogatstvom, ugledom(?!) i moñi. Boban Petruniñ, frontmengrupe "Ritam nereda", ovih dana izjav-ýuje: "Posle 150 koncerata ãirom Jugo-slavije i åetiri albuma, probudio sam se pre

neki dan i iz novina saznao da sam faãista.Ljudi me sada drugaåije gledaju, nekakoispod oka, i ja ne znam ãta se ovo deãava".

v

G O R A N K A

M A T I Ñ

POZIVNICA NA ZIDU: Skinhedsi su "izbirljivi"

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



"P je poãla sa nama u kuñu pretuåene æene.Sluæbeno lice je brzo 'shvatilo' porodiånusituaciju i bez ulaæeça u detaýe obratilo seizubijanoj æeni: 'Pobogu, æeno, zaãto si mumeçala programe na TV, ne vaýa izazi-vati..." To je bilo sve ãto je on imao dakaæe..." Ovo je samo deliñ izveãtaja oiskustvima koja sa dræavnim organima imaju aktivistkiçe beogradskiog SOS telefonakoje svakodnevno primaju na desetinepoziva æena koje traæe pomoñ zbog fiziåkogili seksualnog zlostavýaça.

Neslavna statistika naãe metropole ozlostavýaçu æena upozorava da posledçihgodina nasiýe nad slabijim polom poprimaznake epidemije: samo u Beogradugodiãçe se registruje 200 hiýada sluåajevapretuåenih æena i devojaka. Nasiýem supodjednako ugroæene i æene, i deca, sestre,majke... Dræavna regulativa, bar na papiru,na prvo mesto zaãtite stavýa porodicu, kojoj i prepuãta reãavaçe sopstvenih proble-ma. Najrazliåitija seksualna zlostavýaça,åak i incesti u porodici teãko se dokazuju igotovo ne sankcioniãu.

"Ako sluãate priåe æena kojima mi nas-tojima da pomognemo, onda nema niãta ãtonije bilo povod da neko premlati æenu: ako jespremila ruåak i ako nije spremila ruåak, ako je poåistila kuñu-ako nije poåistila, ako decagalame-ako deca ñute, æene podjednako bijui pijani i trezni muæevi. Tu nema pravila. Upitaçu je, zapravo, neravnoteæa moñi i åita-va muãka i æenska istorija muãkarcu daje zapravo da je æena çegovo vlasniãtvo", kaæekoordinatorka Autonomnog æenskog centra iSOS telefona Nadeæda Ñetkoviñ.

NASILNICI I ÆRTVE: Prema is-traæivaçima napravýenim na osnovu bo-

ravka u sigurnim æenskim kuñama – u kojese od 1994. godine sklaçaju najugroæenijeæene, o kojima vode raåuna struåni timovi

Nasiýe nad æenama

Ne diraj mu televizor!Samo u Beogradu zvaniåna statistika beleæi 2oo hiýadasluåajeva pretuåenih æena i dece. Najåeãñe æene premlañujumuæevi koji profesionalno nose oruæje – oficiri VJ, policajci iosobýe zaãtite, mada ni drugi muãkarci nisu imuni. Dræava ñutiili sporo reaguje na upozoreça æenskih nevladinih organizacija

osle dugog ubeðivaça naãe vo-

lonterke (beogradskog SOS telefonaza æene i decu ærtve nasiýa), policija

aktivistkiça u æenskim organizacijama –na æene fiziåki najåeãñe nasrñu muæevi åijisu se oåevi isto tako ponaãali premasvojim suprugama. Po profesiji, u nasiýu

nad æenama predçaåe muãkarci koji pro-fesionalno nose oruæje: oficiri JA, mili-cioneri, osobýe zaãtite. Prema pozivima zapomoñ preko SOS telefona, æene su prem-lañivali i muziåari filharmonije, sveãtenici,bilo je i profesora univerziteta, dræavnihfunkcionera...

U sigurnim kuñama je proteklih godinakrañe ili duæe boravilo viãe od 5o æena,neke su joã tu, i 74 deteta. Polovina ih jestarosne dobi izmeðu 30 i 40 godina,polovina ih od obrazovaça ima zavrãenusredçu ãkolu, dve treñine ih je nezaposle-no ili sa minimalnim primaçima. U ove

kuñe sa tajnim adresama sklaçaju se odnasiýa sa svojom decom. Od ukupnogbroja çih 44 ima po jedno, dvoje, troje ili

HOBI ZA ODMOR RATNIKA: Pretuåena æena

Deãava se klasiåna zamena teze, omiýenihobi ovdaãçih laænih politiåkih mesija iduãebriænika. Muziåari ovih dana dræekonferencije za ãtampu, poseñuju romskeorganizacije podnoseñi im na uvid tek-

stovne materijale celokupnog dosadaãçegopusa svojih grupa traæeñi da im pokaæumakar jedan "faãistiåki" stih, ali svako os-taje na svojim pozicijama – i daýe se pretida ñe hiýade Roma doñi pred SKC i silomspreåiti koncert. Dragoýub Ackoviñ, pred-sednik Kongresne partije Roma, åak smeloizjavýuje da roditeýi treba da znaju da "negarantuje bezbedan povratak kuñi decekoja doðu na koncert"( DT, 27. 10)... Nadrugoj strani, meðu vrelokrvnim gradskimklincima to izaziva ogoråenost i oseñaçeugroæenosti zbog medijske hajke i isfabrik-ovanog "kolektivnog uålaçeça" svakoga

ko liåi na pankera ili skinhedsa u faãiste,ãto sve ide direktno na ruku onim malo-brojnim "pravim" naci-skinhedsima, kojisada mogu da im kaæu: "Eto, vidite kakvisu ti Cigani i oni koji ih ãtite"... Tako sezaåarani krug predrasuda i meðusobne ne-trpeýivosti nastalih usled straha i neznaçapotpuno zatvara, i svima ostaje samo da sezajedno kuvaju u loncu nasiýa: "Danasñemo mi da bijemo vas, sutra vi nas, paonda ispoåetka"...

Nasiýe koje je, u ime "vaskolikog srpst-va" i "svetog rodoýubýa", pre desetak god-ina pokrenuto iz Beograda (taånije, sa Dedi-

ça...) da æari i pali po raznim krajevimabivãe Jugoslavije – gde je bilo srdaåno prih-vañeno i kreativno obogañeno – polakookonåava "turneju" i vraña se kuñi. U graduu kojem ni prvi åovek policije ili blizak kuñ-ni prijateý Familije ne mogu da saåuvajuglavu na ramenima, roðeni "marginalci"poput Roma ili pripadnika getoizovanihgradskih supkultura unapred su osuðeni napotpunu nesigurnost. S tom razlikom ãtopripadnici veñ sasvim dekadentne vladajuñekleptokratije dobro znaju zaãto se biju i ubijaju (u igri su silni milioni konvertibilnihzelembaña), dok se ovi druãtveni gubitnicibiju iz oåaja, nesposobni da (u)vide da gatako samo dodatno produbýuju. Cela "kon-certna afera" polako postaje neãto "viãe odigre"; ako uliåno nasiýe i obraåuni neprestanu, to ñe znaåiti da se Beograd pret-vara u "dæunglu na asfaltu"; ako se koncertne odræi, ili ako çegovi posetioci buduizloæeni maltetiraçu, to ñe znaåiti da smodoãli do staça kada ñe svako ko se osetipozvanim biti i umetniåki kritiåar, i sudija, ipolicajac, i dæelat. Tako se "ritam nereda"definitivno pretvara u "ritam zloåina". Da li je i nama na "divýem istoku" suðeno sveo-

pãte bezakoçe, sve dok se ne pojavi neki"åovek koji je ubio Liberti Valansa"? s

TEOFIL PANÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



petoro dece. Najåeãñe u kuñe dolaze u

teãkom fiziåkom i psihiåkom staçu, preb-ijene skoro do smrti.

SIGURNE KUÑE: Sagovornica"Vremena" kaæe da su sigurne kuñe projekat æenskih organizacija i za sada jedinite vrste u nas: "Prema stepenu nasiýa iSOS pozivima, koji se meri hiýadama, ovo je minimalan broj æena kojima u kuñamamoæemo pomoñi. Åak 20 odsto zbrinutihæena pripada izbegliåkoj populaciji. U ve-likom procentu 'skroviãte' su ovde naãle iæene pripadnice nacionalnih maçina, åijise status znatno pogorãao ãireçemmeðunacionalne mræçe i netrpeýivosti. Teæene su postale åak i u sopstvenim porodi-cama vrlo ugroæene".

Najveñi broj æena se posle izvesnogvremena ponovo vraña u porodicu i kodmuæa od koga je sa decom pobegla: "Retkose odluåuju na razvod i samostalan æivot.Veñina ih razvod doæivýava kao svoju nes-reñu. Ima i onih koje su godinama trpelebatine, gledajuñi na nasiýe kao na sudbinusvih æena. Druãtvo im niãta ne pomaæe,uglavnom su nezaposlene i bez stanova.Dakle, potpuno zavise od muæeva koji ihmaltretiraju. Uostalom, svetska iskustva

govore da æena 20 puta pokuãa da izaðe izlanca nasiýa pre nego ãto to odista i uåini",pojaãçava Nadeæda Ñetkoviñ.

Dræava veñ godinama funkcioniãe pouhodanim ãemama gledajuñi da ima ãtomaçe bliskih susreta sa nevladinim æen-skim organizacijama. Utabana procedura sucentri za socijalni rad, policija, eventualnotuæilaãtva i sudovi. Najvaænije je, nekad i pocenu æivota, zadræati porodicu na okupu.

DRÆAVA: Prema meðunarodnoj kon-venciji, usvojenoj u Najrobiju pre 12 godi-na, ona stara Jugoslavija se obavezala, anova to prihvatila, da suzbija sve oblike

diskriminacije æena i nasiýa nad çima.Njena obaveza je da prati nasiýe nad æena-ma, da odgovarajuñoj komisiji UN piãe iz-

veãtaje o tome i da podræava sluæbe koje se

time bave."Dosad su dræavni organi tri puta slali

izveãtaje koristeñi podatke koje su sakupilevolonterke SOS telefona, a da nam åak niã-ta nisu za to platili", obrazlaæe odnosdræave prema æenskim organizacijama N.Ñetkoviñ, uz opasku da su preko tuðegrada deklarisali sebe kao nekog ko onasiýu nad æenama vodi i te kako raåuna:"Tu igru moramo da prekinemo. Mi æelimopartnerski odnos sa dræavom u reãavaçuproblema æena koje trpe nasiýe. Osimprostorije za SOS telefon, od dræave nismoniãta drugo dobili. Sigurne kuñe su naãprojekat i postoje veñ tri godine. One suskupe i zahtevne, ali dragocene. Tu se æe-nama i deci obezbeðuju smeãtaj, hrana, radsa terapeutima, omoguñava im se da rade uradionicama. Radi se o æenama i deci saizuzetno velikim traumama. Za sada ihodræavamo uz pomoñ humanitarnih orga-nizacija i prodajom onoga ãto æene samenaprave u naãim tkaåkim i krojaåkim radi-onicama. Neke od çih ostaju tu i po neko-liko godina. A dræava to kao da neprimeñuje. Stalno nas dovode u poziciju da joã neãto moramo da uradimo da bismo

imali legitimitet pred dræavom. Borimo sekako znamo i umemo: liånim vezama, pri- jateýstvima, protestima, pisaçem meðun-arodnim organizacijama da dræava neispuçava svoje obaveze".

U lancu dræavnih institucija koje se nemogu zaobiñi u pruæaçu pomoñi maltreti-ranim i pretuåenim æenama prva nezaobilaz-na stepenica su centri za socijalni rad. Æenemnogo zavise od çihove pomoñi. Tamo imse po slovu zakona odreðuje da li se mogurazvesti, da li ñe moñi da zadræe decu i kadañe ih i pod kojim uslovima oåevi viðati.

MREÆA PROTIV NASILJA: U viãe

beogradskih æenskih centara su nam reklida su prve probleme sa dræavnim centrimaimali kad su napravili skloniãta za æene.

Skloniãta su na tajnim adresama –radi zaãtite od muæeva nasilnika.Usledile su pretçe dræavnih insti-tucija da se odreðeni sluåajevi neñeni razmatrati zbog netaånosti

adrese. Bilo je i sluåajeva da sumuæevi upadali u sigurne kuñe imaltretirali æene i decu.

Samo jedanput su jednu od kuñaposetili sluæbenici Centra za socijalnirad Starog grada da bi videli u kakvimuslovima æive majka i çeno troje de-ce, koji su prethodno zatraæili pomoñod tog centra. Niãta boýe reakcije nisubile ni u sluåaju upozoreça da je jed-na mlada devojka suoåena sa inces-tom. Po priåama aktivistkiça, celastvar se u centru zavrãavala reåeni-com "ali on joj je otac".

U Beogradu, inaåe, ne postoji institucijakoja je nadleæna za veãtaåeçe incesta, nepostoji mesto gde bi ærtva mogla da ode dakaæe svoj problem i dobije odgovarajuñupomoñ ili terapiju. Devojke koje to doæiveteãko se usuðuju da se povere nekome. Akose i usude da same prijave nasiýe, prolazekomplikovanu i istu proceduru kao i ærtvesilovaça: "Bile smo kao volonterke u prilicida u Deæurnu sluæbu MUP-a pratimo æeneda bi prijavile silovaçe. Uobiåajena pitaçabila su: da li si meçala partnere, da li pijeã,da li uzimaã drogu, kako si bila obuåena, dali si se branila, zaãto nisi doãla odmah nakon

silovaça i zar ti je bilo potrebno nekolikodana da sve ovo prijaviã...", ilustrujeponaãaçe policije naãa sagovornica. "Æeli-mo da podstaknemo i policiju, i centre zasocijalni rad, i tuæilaãtva, i sudove, i ãkole dashvate teæinu problema nasiýa. Druãtvo,uostalom, mora priznati da ovaj problempostoji i, ako smo se mi potrudili daukaæemo na çega i ako o svemu imamo po-datke, da odrade svoj deo posla."

U sigurnim kuñama postoje pravilaponaãaça: ne toleriãu se æene koje kon-zumiraju alkohol ili uzimaju drogu. Ne tol-eriãe se ni tabletomanija, niti nasilna ko-munikacija. Iz çih se odlazi po liånoj æeýi,a ulazi po teæini sluåaja. Na vratima nemaobezbeðeça i u sluåaju da neki nasilni muæpokuãa da pravi problem – æene se opetsnalaze same.

Proletos je u Jugoslaviji napravýenamreæa æenskih grupa koje se suprotstavýa- ju nasiýu. Centri postoje ãirom Srbije.Ovih dana sa istim ciýem – umreæavaça –okupile su se u Beogradu æene iz dvade-setak zemaýa istoåne Evrope. Moæda ñebiti prilika da ugroæene æene odu i daýe odkuñnog haosa u koji se, u osamdeset odsto

sluåajeva, ipak vrañaju. Do novih batina inove beæanije. s

BRANKA KAÝEVIÑ

MALO PIJE, MALO BIJE:Maåo u akciji

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Formula 1

Tragovi u peskuÆak Vilnev je prvak. Mihael Ãumaher je veliki ãampion. To ñe iu buduñnosti jedino biti vaæno. Na proãlu sezonu ñe podseñatisamo tragovi crvenog ferarija u pesku pored staze u Heresu

ko ste gledali posledçu trku ovo-godiãçe sezone, znate zaãto je, pomnogim procenama, Formula 1

najuzbudýiviji i najpopularniji sport nasvetu. I matematiåare je u posledçih neko-

liko meseci bolela glava dok su pro-raåunavali moguñnosti da ãampion po treñiput postane Mihael Ãumaher, ili da se çe-gov konkurent Kanaðanin Æak Vilnev prviput okiti titulom.

Tolike promene na samom kraju ãam-pionata moguñe su i potpuno logiåno baã uovom sportu brzih i hrabrih. Ipak, kraj jedoneo ãok, ono åega su se svi pribojavali:odluka o prvaku doneta je sudarom dvojicekandidata za titulu, pred kraj posledçetrke.

Takav epilog nije neobiåna pojava u

A Formuli 1. I sam Mihael Ãumaher je do tit-ule stigao posle sudara sa DejmonomHilom, i to tako ãto su obojica ispali iz trke,a titula je pripala Ãumaheru koji je uoåitrke imao viãe bodova.

VEÑ VIÐENO: Ove godine je slikabila drugaåija. Posle sudara sa Vilnevom,Ãumaherov ferari se zaustavio u peskupored staze, a Vilnev je do kraja trke uspeoda dostigne i prestigne Ãumaherov bodprednosti.

O velikim borbama za titulu izmeðuAjrtona Sene i Alena Prosta, koji su takoðezavrãavani sudarima u posledçoj trci,pisano je veñ mnogo puta.

Uvek su posle svega vozaåi koji su sedo posledçeg kruga nadmetali u borbi zatitulu ostajali prijateýi. U sluåaju Sene i

Prosta to je bilo zauvek. Odnosi DejmonaHila i Mihaela Ãumahera ostali su kolegi- jalni, poãto nikada nisu ni bili izuzetno pri- jateýski, ali nikada meðu çima nije ostalasenka mræçe.

Posle trke u Heresu (Ãpanija) za Velikunagradu Evrope, u kojoj je doãlo dopomenutog sudara Ãumahera i Vilneva,ponovo su proradile strasti, poåelo je op-tuæivaçe za sudar, opet su na delu discip-linski organi.

Prema utisku koji je stekao direktor

NEDJELJNIKMONITOR

U NOVOM BROJU DONOSI:

Postizborni karavani:OSVETA OÅAJNIKA

Mitingovaçe po Crnoj Gori:KO JE PRIPREMAO NAPAD NAZGRADU MUP-a CRNE GORE

Komentari postizbornih deãavaça:BULATOVIÑ PRIÆELJKUJE VANREDNO STANJE

Crna Gora i savezna vlastposlije Ðukanoviñeve pobjede:

POBJEDA SA OGRANIÅENIM DOMETOM

INTERVJU: Boæidar JAREDIÑ:MEDIJSKA HARANGA PROTIV CRNE GORE

BUDITE NEZAVISNI - ÅITAJTE MONITOR!

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



trke, nemaåki ãampion Mihael Ãumahertreba da odgovara pred sudom svetske fed-eracije. To joã nije direktna optuæba da jeÃumaher namerno izazvao sudar, u kome je sam gore proãao, ali je izvanredna osno-

va za takve ãpekulacije.DVE STRANE ISTINE: Navijaåi Mi-haela Ãumahera nesumçivo krive ÆakaVilneva, koji je sa unutraãçe strane uleteou krivinu na mestu na kome je preticaçebilo nemoguñe bez sudara, jer je Ãumaherveñ bio u skoro idealnoj putaçi da prviproðe krivinu. Takvom miãýeçu sigurno je doprinela i prva izjava Æaka Vilnevaposle trke i osvajaça ãampionske titule:

"Mihael je udario u mene, a ja nisammogao da izbegnem taj sudar poãto sam

desnim toåkovima veñ vozio po travi".Paæýivim posmatraçem video snimka

trke jasno se moæe videti da Vilnev nijevozio po travi i da to nije razlog zbog koganije mogao da izbegne sudar.

Pravi razlog je to ãto je jednostavno æe-leo da pretekne i ãto je u tom trenutkupomislio da se nalazi u idealnoj prilici dase domogne titule. Iz ugla çegovih navi- jaåa i çegovog tima to je bilo potpunoopravdano. Nije teãko razumeti frustracijuMihaela Ãumahera, koji je åitavu godinu, uobjektivno slabijem bolidu, vodio gotovoneravnopravnu borbu, u kojoj je do samoåetrdeset kilometara pre kraja sezone uspe-vao da bude na åelu.

Iako je pred kraj sezone nepravedno ot-

da tada nepoznatog vozaåa dovede u For-mulu 1, ãto je uåinio Berni Eklston, prviåovek ovog sporta.

"Æak je mlad, brz i neverovatno am-biciozan. On, po mom miãýeçu, ima svepreduslove da postane prvak sveta."

Sve ocene Bernija Eklstona potvrðenesu u praksi: Æak Vilnev je u svojoj drugojsezoni u Formuli 1 postao prvak sveta.Iako je roðen u Kanadi, çegova pravadomovina je Evropa. Otac Æil, slavnivozaå "Ferarija", bio je vezan za Evropu,pa su se tamo preselili dok je Æak joã biomali. Simboliåno je ãto je i karijeru Æak

poåeo u Italiji. Posle vozaåke ãkolepreãao je 1993. godine u Japan da bi nas-tupao u çihovom ãampionatu Formule 3.Bila je to zaista muçevita karijera. Trigodine kasnije, okiñen pobedniåkimvencem ameriåke formule, opet je sedeou evropskom bolidu Formule 1. Napoåetku ove sezone Æak se oseñao poma-lo nelagodno.

"Veñ su poåeli veliki pritisci na meneda ove godine osvojim titulu, ali ja ñu seponaãati isto kao i proãle godine. Mislimda ñe to biti teãka sezona, jer je mnogo ti-mova napredovalo u odnosu na proãlu

godinu. Ipak, radujem se takvoj sezoni."Njegova prva titula prvaka sveta u For-muli 1 ima veliki znaåaj. Osim ãto je uãaou istoriju velikih ãampiona, Æak Vilnev jepostigao joã neãto ãto je pre çega uåiniosamo Najdæel Mensel, pobedio je i uameriåkoj formuli i u Formuli 1. Takavuspeh bi kod nekog drugog moæda znaåiopodsticaj da krene i daýe, prema novojtituli, ali Æakovi planovi nisu baã nedvos-misleni: "Postigao sam ono ãto sam æeleo.Moæda ñu se sada ipak vratiti skijaçu". Teã-ko je verovati da ñe na belim stazamauskoro voziti kao profesionalac. Kao am-

ater, sa skijaçem nikada nije ni prekidao.LJ. P.

bio je neprijatni debitant, koji je tadaglavnom kandidatu za titulu zadavao ve-like glavoboýe, a u svojoj prvoj sezonizauzeo drugo mesto. Dvadesetpeto-godiãçi Kanaðanin Æak Vilnev bio je ido tada za mnoge samo nepoznato detepoznatog oca.

Taåno je, svi su govorili da ñe sin "Fe-rarijeve" legende Æila Vilneva biti dobar ibrz. Ipak, drugo mesto u prvenstvu zapoåetnika je ogroman uspeh u Formuli 1,pogotovo za vozaåa koji æeli mnogo slo-bodnog vremena.

"Volim sportske automobile, ali

smatram da se æivot ne sastoji samo odtrka", izjavio je Æak Vilnev uoåi pos-ledçe trke proãle godine, u kojoj je çe-gov klupski drug iz ekipe "Vilijems" De- jmon Hil konaåno uspeo da pobedi nepr-ijatnog izazivaåa i osvoji svoju prvu titu-lu.

"Ako u boksovima nema viãe poslana dan testova ili treninga volim da po-segnem nekud i da sluãam muziku, åitami da se dobro najedem. Volim svoj malisvet i male svetove svojih prijateýa."Odmah je svakom posmatraåu Formule 1moglo i moralo da postane jasno da ñe

mladi Vilnev biti neãto posebno. Ne zatoãto je u Formulu 1 stigao kao ãampion

ameriåke K.A.R.T. serije (Indikar), nitizato ãto je kao debitant dobio mesto u tre-nutno najjaåoj ekipi "Vilijams" sa motor-

om firme "Reno", koji je vrhunacpouzdanosti.Gledali smo ga kako vozi i pobeðuje u

ameriåkoj formuli sa sigurnoãñu i sa-mopouzdaçem nekoga ko taåno zna kudaide. Testovi koje je tada vozio u zimskojpauzi zaista su bili impresivni, ali je tekprva trka koju je vozio u proãlogodiãçojsezoni sve pokazala.

U Albert parku u Melburnu ne samoãto je u svojoj prvoj trci startovao savodeñe pozicije, nego je i vodio u petkrugova pre kraja, kada ga je usporio kvarhidraulike zbog åega je bio drugi. Od pr-

vog dana je bilo jasno da je Æak Vilnev, zarazliku od ostalih vozaåa koji su izameriåke formule dolazili u Evropu, od-luåio da ovde postigne neãto.

"Odmah sam bio impresioniran profe-sionalizmom i prijateýskim pristupomtima. Bilo mi je mnogo teãko jer sam u pr-voj sezoni morao da upoznam mnogonovih staza. To je znaåilo da optimalmomogu da vozim tek negde posle tridesetkrugova u trci, a to zaista nije bilo do-voýno za veñi uspeh."

Æak je ponosan åovek, a posebno jeponosan na uspehe svog oca. Nema ni-

kakve sumçe da je oåeva slava presudnouticala na odluku rukovodilaca Formule 1

ada se proãle godine pojavio nastazi bio je samo novi klinac ukaravanu; posle nekoliko meseciK

Æak Vilnev, prvak sveta

Tatin sinÆaka Vilneva bi mnogi rado videli u bolidu ferari, u kome jeçegov otac Æil stekao svetsku slavu. On sam preferira skijaçe

pisan, Ãumaher je u posledçu trku uãao sabodom prednosti. Krenuo je sa druge start-ne pozicije, pre prve krivine pretvorio je uvoðstvo, koje je uspevao da odræi (a time ititulu) do fatalnog sudara.

Dogaðaji posle trke pruæiñe u narednimdanima mnogo materijala evropskoj bule-varskoj ãtampi. Disciplinski sud bi mogaoda kazni Mihaela Ãumahera zabranomnastupa u nekoliko trka naredne sezone, alito neñe niãta bitno izmeniti u Formuli 1.

Æak Vilnev je prvak. Mihael Ãumaher je veliki ãampion. To ñe i u buduñnosti je-dino biti vaæno. Na proãlu sezonu ñe pod-señati samo tragovi crvenog ferarija u pes-ku pored staze u Heresu. s

LJUBOMIR PAJIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



UOzbiýno naruãenog mentalnog zdravýa æivi u stanu bez WC ãoýe,vodokotliña, bojlera. O çoj nema ko da brine – udovica je, bezdece i bliskih srodnika. Neki daýi, koji se pojavýuju dva-tri putagodiãçe, uglavnom su zainteresovani za nasleðivaçe çenogstana. MZ "25. maj" prijavila je, pre dve godine, sluåaj Centru zasocijalni rad Novi Beograd. Trebalo je da on, u svojstvu organa st-arateýstva, po hitnom postupku podnese zahtev sudu za liãavaçeposlovne sposobnosti, angaæuje patronaænu sluæbu nadleænogDoma zdravýa i obezbedi mesto na Klinici za neuropsihijatriju"Dr Laza Lazareviñ". Ovde bi gospoði Joviñ pruæili neophodnumedicinsku pomoñ. Potom bi bila smeãtena u neki gerontoloãkicentar, gde bi ostatak æivota proæivela sa barem malo dostojanstva.

Nadeæda Joviñ je i daýe sama u svom stanu. A sluåaj nije jedi-

ni. Naime, prema posledçim podacima (jun 1996 – jun 1997), uBeogradu æivi 256.844 starih ýudi, ili 16 odsto ukupnogstanovniãtva starije je od 65 godina, åime je "probijena" kritiåna

granica od 12 odsto. Najnepovoýnija obeleæja starosne struktureBeograda imaju opãtine koje åine staro urbano jezgro Beograda(Vraåar, Stari grad i Savski venac). Gledano u celini, ovde je sva-ki åetvrti stanovnik stariji od 65 godina, indeks stareça iznosi1,22, ãto znaåi da na 100 mladih (do 19 godina) dolaze 122 stare

osobe.Analiza starosne strukture osnov je za sva druga demografskaistraæivaça, bez obzira na to da li je reå o kretaçu stanovniãtva ilio demografskim strukturama prema nekom drugom obeleæju. Rel-evantnost prouåavaça starosnog sastava populacije nije samo uokvirima demografije, tiåe se gotovo svih nauånih oblasti koje sebave åovekom. Veza izmeðu kretaça stanovniãtva i starosnestrukture neposredna je i uzajamna. Ona je najpre, izraz demograf-skog razvoja u duæem vremenskom periodu. Sa druge strane,formirana starosna struktura je odreðujuñi demografski faktorbuduñih procesa.

Åiçenica je da stareçe stanovniãtva Beograda karakteriãudugoroåne tendencije. Prvi znaci javýaju se krajem pedesetih go-dina. Narednih decenija intenzitet se poveñavao, naroåito poået-

kom devedesetih. Ukupno stanovniãtvo Beograda je u periodu1948 – 1991. (kada je bio posledçi popis stanovniãtva) uveñano3,5 puta, dok se broj starih poveñao 8 puta, uprkos ogromnom

Dosije: Treñe doba

Zemaýski dani tekuBeograd se, sudeñi po demografskim pokazateýima pretvara u gradstarih, a starost ovde najåeãñe znaåi – samoñu i siromaãtvo

"Hrabrosti, Ovidije. Nijedan bol nije duæi od æivota."

Beogradu, u Ulici narodnih heroja br. 11, æivi Nadeæda Jo-viñ, uåiteýica u penziji, pedagog "erste klasse", kako o çoj

govore çeni bivãi uåenici. Roðena je 1911. godine.

Z .

Ã A F A R

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



Indeks starenjaU demografiji se razlikuju sledeñe starosne grupe:- mlado stanovniãtvo (do 19 godina)- mlaðe sredoveåno stanovniãtvo (20-39 godina)- starije sredoveåno stanovniãtvo (40-59 godina)- staro stanovniãtvo (preko 60 godina)Indeks stareça u svetskim razmerama iznosi od 0,10 do 0,50.

Cene smeãtaja u

gerontoloãkim centrimaNa teritoriji grada danas ima 6 domova za penzionere. To su Beæanijska kosa, Voæ-dovac, Karaburma, Obrenovac, Mladenovac i stacionar u Dinskoj ulici, iskýuåivo zanepokretne korisnike. Cene su razliåite. Najskupýi je dom na Beæanijskoj kosi. Ovdesmeãtaj u dvokrevetnom apartmanu, ako je korisnik sam, meseåno koãta 2.686 dinara.Ako apartman deli sa nekim, cena je 1.580 dinara. Za delimiåno zavisne potrebno je1.106, a za potpuno nesamostalne 1.559 dinara. Sliåno je i u Mladenovcu. Najniæecene su na Karaburmi: od 834 do 1.260 dinara. Za stacionar u Dinskoj potrebno je1.399 dinara (podaci su dobijeni od Nataãe Raduloviñ-Subaãiñ, direktora DomaBeæanijska kosa i zamenika direktora Gerontoloãkog centra Beograd, osnovanog1991). Za duãevno obolele postoji nekoliko specijalizovanih zavoda: u Kragujevcu,Ãtimýu, Åurugu, Tutinu, nijedan u Beogradu. Proseåna cena smeãtaja je 950 dinara.

prilivu izbeglica meðu kojima, po pravilu,preovlaðuje mlad svet.

Indeksom stareça utvrðuje se odnosizmeðu najstarije i najmlaðe starosne gru-pacije. Promene tog odnosa karakteriãu

poveñane vrednosti indeksa. U prvom po-ratnom popisu iznosio je 0,22, u pos-ledçem 0,66. Dakle, na 100 mladih dolazi66 starih.

PREÆIVLJAVANJE UMESTO ÆI-VOTA: Stareçe stanovniãtva Beogradaima mnoge negativne posledice. Sa de-mografskog aspekta posmatrano, ovajproces utiåe na opadaçe nataliteta, koje jedovelo u pitaçe prirodnu obnovu sta-novniãtva. Sa socioekonomskog stanoviãt-va, on zahteva izdvajaçe znatnog dela na-cionalnog dohotka za obezbeðeçe socijal-ne sigurnosti starih koji su, pored dece, na-

jugroæenija grupa. Posledçih nekoliko go-dina imamo teãku socijalnu situaciju uBeogradu. Ovo staçe imalo je za posledi-cu raðaçe novog socijalnog fenomena –"preæivýavaçe". Meðutim, nije normalnoda se æivot zameçuje preæivýavaçem.Reåju, ne moæe se viãe govoriti o staçu so-cijalnih potreba, veñ o staçu socijalnenuæde. "Centralna aktuelna vlast izvrãila jesocijalno raslojavaçe na malobrojnebogataãe koje åine vladajuña nomenkla-tura, ratni profiteri, lovci u mutnom i çimasliåni, i ogromnu veñinu siromaãnih, gde jenajosetýivija kategorija – kategorija ostare-

lih graðana. Nema sistema socijalne zaã-tite, kao ãto nema ni ekonomskog, nizdravstvenog, ni obrazovnog, pa ni poli-tiåkog sistema. Ovde jedino funkcioniãesistem vlasti, u ciýu sopstvenog odræa-vaça, dok je sve ostalo disfunkcionalno.Kad kaæem sistem vlasti, mislim na dikta-

torski reæim dediçskog braånog para. Pod tim reæimom danas se uSrbiji ne vodi nijedna sistematska politika, a najmaçe socijalna.Taj reæim je socijalnu politiku pretvorio u instrument zaobezbeðivaçe socijalnog mira i stvaraçe privida o socijalnoj sig-urnosti i pravdi. Socijalna politika kao skup socijalno-politiåkihmera posledçih godina sluæi istom ciýu", kaæe TihomirMiloãeviñ, sekretar Sekretarijata za socijalnu zaãtitu Skupãtinegrada.

SIZOVANJE: Godine 1991. donet je Zakon o socijalnoj zaãti-ti i obezbeðivaçu socijalne sigurnosti graðana. Upravo taj zakon,umesto da bude strateãki akt u socijalnoj zaãtiti, jeste çen najveñi

koåniåar i sa çim socijalna zaãtita postaje socijalni problemdræave. Njime je, i kasnijim izmenama i dopunama, dostignuti

nivo zaãtite potpuno srozan, i to baã u Beogradu. Nestali su opãtin-ski centri za rad posle 35 godina postojaça. "U ciýu efikasnijeg iekonomski racionalnijeg delovaça", kako su govorili zakonopisci,integrisani su u Gradski centar, sa opãtinskim odeýeçima koja suservisi sa postepenim gubýeçem uloge organa starateýstva idrastiånim padom nivoa struånog rada. Osnivaå Gradskog centraza socijalni rad je Skupãtina grada, a finansijer Ministarstvo za rad,boraåka i socijalna pitaça. "Samo nekompetentni vlastodrãci iarogantni istoriåari, rudarski ili geoloãki tehniåari i ãta znam kakvisve ne, koji decenijama u ovoj oblasti sizuju, komitetuju ili minis-truju, mogli su da prirede struci takav zloåin. Oni koji su potpunouniãtili materijalnu osnovu za stvaraçe sistema socijalne sig-urnosti i daýe odluåuju o naãim sudbinama", dodaje TihomirMiloãeviñ. Zakonom je proãiren pravni osnov za sticaçe prava na

materijalno obezbeðeçe, subjekt zaãtite je porodica, a ne pojedi-nac, i jedinstveno je odreðen kriterijum za identifikovaçe nivoamaterijalne ugroæenosti koji åini opravdanom druãtvenu interven-

PREÆIVLJAVANJE:Stari su socijalnonajugroæeniji

Æ E L J K O

S I N O B A D

v

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



DemencijaPrimarijus dr Dragan Kaluðeroviñ,

neuropsihijatar na Klinici za neuropsihijatriju "Dr Laza Lazareviñ", u izjavi za"Vreme": "Starost je sama po sebi straã-na. U ovom gradu ne postoji mesto nakojem åovek moæe dostojanstveno daumre. Mi smo bolnica, imamo 80 æen-skih i 20 mesta za muãkarce, stare ýude.Kaæem bolnica, jer oni ovde ne mogu daostanu, mi ih poleåimo, dignemo nanoge, a onda moraju u neku ustanovu.Postoji dom u Dinskoj, Ãtimýe i nekidrugi. U Beogradu ima 250.000 starihýudi, od toga viãe od hiýadu sa duãe-vnim poremeñajima, prema evidenciji, a

viãe ih je... Potpuno su dezorijentisani,dementni, nesposobni da brinu o sop-stvenim fizioloãkim potrebama, a ne...Najåeãñe ih dovodi porodica, a akonemaju nikoga, onda komãije, centar zasocijalni rad, hitna pomoñ... Ne moæeteni da zamislite sa kakvom patologijomse ovde sreñemo, ne mislim samo naprofesionalnu, veñ pre svega druãtvenu.Ne brinemo viãe ni o kome i, bojim se,mislim na najãiru zajednicu, da nam sene piãe dobro."

ciju. Za definisaçe ovogposledçeg ne uvaæavajuse åiçenice o egzistenci- jalnom minimumu veñparametar druãtvenih mo-guñnosti. Ovu procenuprave "nosioci druãtvenemoñi".

Stvarnost izgleda ova-ko: u periodu jun 1969 –

jun 1997. godine, u Beo-gradu je 8457 starih ýudibez porodiånog staraça ipotrebnih finansijskih sred-stava koristilo usluge cent-ara za socijalni rad. Odovog broja je 4000 fiziåkiteãko obolelih. Pravo nasocijalnu pomoñ ostvarilo je 2806 lica (ãto ne znaåi dasu je i dobili, jer para nema– posledça isplata bila jeza novembar 1996), 2525ih je na smeãtaju u gerontoloãkim centrima, a 595 ih je pod starateý-stvom, ãto je zabriçavajuñe veliki broj. Duãevno obolelih je 625.

STARENJE DRUÃTVA: U izjavi za "Vreme", Ljiýana Mi- janoviñ, sociolog i rukovodilac Sluæbe za analitiåko-istraæivaåkirad u Gradskom centru, kaæe: "Starost je sama po sebi teãka. Uovakvom druãtvu i ovakvoj nebrizi joã je teæa. Bivãi komunistiåkisistem ostavio je nesagledive posledice, ali je, u odnosu na ovodanas, i on bio boýi. Ma koliko su se ovim problemima bavile or-ganizacije afeæeovskog tipa, bilo je rezultata, dovoýnih da barpokriju farsu humanog druãtva. Ovi sada doneli su apsurdan zakonkojim su zbrisane dve gradske ustanove, obe sa velikim struånimugledom i dugom tradicijom. To su Zavod za prouåavaçe socijalnih problema i Institut za socijalnu politiku. Osnovano je Mini-starstvo za rad, boraåka i socijalna pitaça i Ministarstvo za brak i

porodicu, verovatno samo da bi neki ýudi imali portfeýe, jer veñdve godine prave sebi opis poslova... Dok ne budemo imali jedno– ministarstvo za socijalna pitaça i prateñe struåne sluæbe, niãta

neñemo uraditi. Mi smo druãtvo bez hijer-

arhije vrednosti, sa razbijenom porodicomi srodniåkim vezama, i ãto je osnovno,druãtvo koje stari. Da ne pomiçem ekon-omsku bedu. Najmaçi je broj starih ýudisa pristojnim finansijskim moguñnostima,koji, u sluåaju da ne mogu sami o sebi dabrinu, odlaze u domove penzionera, kakose to nekada zvalo, odnosno sadaãçe ger-ontoloãke centre. Cene su visoke, a ti cen-tri najviãe liåe na svemirske. Ogromni ob- jekti, razuðeni, gde je otuðenost dramatiå-na. Kad star åovek tu uðe, a napusti svojprirodni ambijent, u najveñem broju sluåa-

jeva umire u narednih 30 dana. Mi zagovaramo vaninstitucionalan

smeãtaj, maçe sredine, viãe servisnih usluga, pomoñ u kuñi... Na- jteæe je sa duãevno obolelim. Ako su to ýudi bez srodnika, ondaCentar preuzima neposredno starateýstvo do liãavaça poslovnesposobnosti. Moguñ je i ugovor o doæivotnom izdræavaçu, aliovde su brojne zloupotrebe, åak su i agencije za nekretnine toradile, a sve da bi ostvarile materijalnu korist, åime je poloæaj ovihýudi uåiçen joã straãnijim. Kad sve doðe do nas – mi smo nemoñ-ni, nemamo para da ýudima ostvarimo predviðeno pravo, åime jeono obesmiãýeno. Zaãtita starih kao jedan od prioritetnih sadræajasocijalne politike prisutna je samo u ravni ideoloãkog opredeýeçaza druãtvo socijalne pravde."

Elem. Dok smo mladi, zdravi i radni – sve joã i nekako. Alikada viãe nismo, oåekujemo, s pravom, pomoñ, zdravstvenu i ma-terijalnu, od zajednice. Zemaýski dani teku, a kakvo smo druãtvonajboýe je, åini se, da ãto pre i isteku. s

GORDANA ÃORMAZ

A L E K S A N D A R

K E L I Ñ

BOLEST, SAMOÑA, SIRO-MAŠTVO: U Srbiji je sveteæe ostaritidostojanstveno

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


651. SEPTEMBAR 1997. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se na

o pola godine (26 brojeva)

o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

POÃTA

Ãeãeý, Zemun i "kolonisti""Patriotizam na daýinski",

"Vreme" broj 364

Ãta sam Bogu i redakciji "Vremena" skri-vio da me iz broja u broj optereñuje sapotpuno neosnovanim napadima izvesnogg. Bruna Zgage iz Bele Crkve? U posled-çem broju on me napada da ne mogu dase "oduprem istini, argumentima i primer-ima" (vaýda treba da prihvatim çegovutezu da Srbi naliåe na Turke" jer imaju ve-like uãi, velika usta i veliki dæep"?!), na-pada "Zemunske novine" iz 1964. godineiako ih nikad nije imao u rukama (u stilunovokomponovanih rodoýuba: nekad niã-ta nije vaýalo!), podmeñe mi da "potencir-

am svoj patriotizam na socijalistiåku Srbi- ju" i da sam zemýu napustio iz socijalnihrazloga, da bih sebe i porodicu "materijal-no obezbedio" i tako daýe – teãko je nab-rojati sve nebuloze iz ove koresponden-cije koja moæda zabavýa neke åitaoce"Vremena", a meni ide na æivce.

Jer, da se podsetimo, g. Zgaga niåimnije demantovao tvrdçu iz mog prvogpisma u kome sam kaæem da u Zemununikada nije postojala podela na "starosed-eoce" i doãýake-koloniste, da su pri-

doãlice prihvatile i vole ovaj grad isto kaoi roðeni Zemunci. Pobedu V. Ãeãeýa uovoj opãtini treba traæiti u izbornom kal-kulisaçu çegovih pokroviteýa sa Dedi-ça, a ne za to optuæivati potomke neka-daãçih "kolonista".

Dragoslav Petroviñ, Beå

IspravkaU proãlom broju "Vremena", u tekstu"Åaåanski glas", omaãkom piãe da je od-luka o rasformiraçu odbora SPO u Åaåkudoneta (umesto ukinuta) nakon razgovorau åetiri oka izmeðu Draãkoviña i VelimiraIliña. Takoðe, posledçi pasus antrfilea"Saopãteçe" ne treba da bude na mestuna kom je objavýen, veñ se tim pasusomzavrãava osnovni tekst.

IzviçeçeU ålanku "Sotona na Cetiçu" ("Vreme"br. 363, od 2. oktobra 1997) autoru seomakla greãka da funkciju gðe GordaneStevoviñ oznaåi kao "generalna sekretari-ca". Taåan naziv funkcije glasi: "generalnisekretar". Izviçavamo se gospoði Stevo-viñ, åitaocima i åitateýkama "Vremena".

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.



uæivanjaVREME

Intima

Koliko ste puta u æivotu poæe-leli da sa nekim budete intimni?

Najåeãñe, to je elegantan izraz za mnogo ãta. Åesto se za sekre-

taricu i çenog ãefa kaæe: "Onisu intimni". Ili, joã boýe, kada ivrapci na grani znaju da je u pi-taçu neãto veoma konkretno izmuãko-æenskih odnosa, kaæe se

da je u pitaçu intimnost.Svako to uæivaçe tumaåi se na drugi

naåin. Ljudi u razvijenom svetu poziv naveåeru smatraju uvodom u intimnost; po-drazumeva se da uz dobro vino, priguãenusvetlost i tihu muziku moæe da poåne i neã-to liåno. Nije vaæno gde ñe posle zavrãiti.

Vaæno je da uspostavite kontakt u kome sedogaða stvar liåne prirode. Privatna stvar.Intima.

Niste ni svesni koliko ste privilegovaniæivotom na Balkanu jer je tu privatnost joãneãto ãto se lako moæepodeliti sa onim drugim.Beskrajni sati za kafan-skim stolovima u kojimasluãate tuðu vrlo privatnupriåu, ulazite u intimu vo-deñih politiåara, fudbalera,glumaca, kriminalaca...Time se, tamo negde, daýe

od ovih prostora, bave tab-loidi, tako da sve te senza-cionalne priåe o kraýev-skoj porodici gube epitetprivatnog, postaju javnastvar i viãe nisu intima.

Antun Gustav Matoãdræi da se kçiæevno delone moæe razumeti bez in-timnog poznavaça pisca.Neki drugi su postali velikizato ãto su umeli da uðu uunutarçi æivot, intimusvojih likova. Istina tadapostaje intimitet (up. Veli-ki srpski reånik), a biti sanekim intiman teæça jesvakog ýudskog biña. U jedno vreme to je prostobila partijska obavezanaãeg druãtva. Bilo je pot-puno normalo da vas negde saåeka i reåni-ca: "Naæalost, vaã intiman æivot je sadapostao i naãa, sluæbena stvar". Tako su seåetrdesetih godina mnogi generali odricaliintimnosti sa, recimo, glumicama, tj. svimdrugaricama koje nisu umele da nose piã-

toý. Tada je jedan, danas veliki pisac i jedan od mnogorojnih "oåeva nacije", ose-tio potrebu da svoju ýubav – u stvari,

seosku dobru priliku, pretoåi u svoju prvuobjavýenu priåu.

Da li smo ikada uspeli da osetimo stvar-nu intimnost sa onim drugim, svejedno da li je to drug, drugarica, poznanik, provereniprijateý, verni ýubavnik, dete, otac, majka...Da li svaka privatna priåa podrazumeva in-timu? Neki su ýudi veoma skloni da vampriåaju sve ãto im se dogaða, ukýuåujuñi iveoma intimne detaýe. Neki drugi su tolikozatvoreni da ni posle petog piña neñe dazucnu o svom liånom æivotu. Najgori su onitreñe vrste, napola otvoreni. Niti umeju niti

hoñe da se potrude da osete onog drugog.Æivotiçe, sasvim sigurno, imaju neku svojuintimu koju mi ne razumemo ali je, ponekadbar, moæemo osetiti. Mnogi su svoju privat-nost sveli na svet koji dele samo sa svojim

åetvoronoænim, pernatim ili perajastim pri- jateýima.

Stvari koje se odvijaju u dubini duãe, teintimne teæçe, duboka oseñaça i tajneæeýe nekada su izgovarane samo sveãte-nicima. Danas, to se åini pred psihijatrom.

Oni ñe, po odreðenoj tarifi, sasluãati vaãuintimnu priåu i obavestiti vas kako se to içima deãava. Sruåiñe vam svoju intimu

besplatno, a vi ñete otiñi olakãani sazna-çem kako niste niãta gori od drugih.

Definicija intime ne postoji. Veliki psi-hijatar Erik Bern smatrao je da se ona ret-ko javýa, samo u onim trenucima kada u

odnosu izmeðu ýudi nema igre, kada seuspostavi komunikacija osloboðena svihograda, sumçi, kalkulacija. Takvo staçe jeretko, gotovo jedinstveno. Povrh toga,obiåno zavrãava ulaskom u neki od pos-tojeñih konvencionalnih modela igre.Samo kada ste spremni da se nekome toli-ko otvorite, ili da se vama neko otvori,moæe se govoriti o uæivaçu u intimi. To jeona razmena energija bez zadrãke, kojuimaju deca kada vas zagrle, ili kada se sanekim moæe ñutati i tako reñi sve.

Intima je, jednostavno, liåna stvar. Neã-to o åemu se retko govori jer je mnogo

lakãe prepriåavati tuðu intimu. Sopstvenaostaje zaãtiñena, a ona tuða ñe zabaviti iliãokirati sagovornike. U svetu se najboýeprodaju novine koje se bave intimom jav-nih liånosti. Ideal je: neåija intimnost na

naslovnoj strani i u boji. Åak i kada je nerazumete, ona moæe da vas svojom dubin-om i neposrednoãñu dodirne do suza. Na- jlepãa je, potpuna i intenzivna, kada jesamo vaãa. Ali, i ako postane javna, ne tre-ba se uzbuðivati; zaista ñe je razumeti i os-

etiti samo oni pravi. Uæivajte u svojoj ituðoj intimi dok joã moæete. s

DUBRAVKA MARKOVIÑ

N E B O J Ã A

S I M I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 1.


vreme, 1997. november 1

Documents