vreme, 1998. június 20

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-junius-20 1/74

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 80

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

2200.. JJUUNN 11999988..

GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 440000

CCEENNAA 1122 DDIINN

TTAAJJNNOO SSRRPPSSKKOO OORRUUÆÆJJEE

ÅÅeekkaajjuuñ ñ ii NNAATTOO--aa

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


r e t r a g u V r e m e n a n a o v o m

e r 3 . I n s t a l a c i

o n e v e r z i j e z a

n a l a z e s e u d i r e k t o r i j u m u

p e r a t i v n i s i s t e

m p o k r e t a n j e m

( M a c O S ) . D e t a l j n o u p u t s t v o z a

u m e n i j u H e l p

/ O n l i n e g u i d e .

d a v a m p o m o g n e o k o

d i r e k t o r i j u m u

A R C H I V A n a l a z e

a “ i s p e c i j a l n i m d o d a c i m a .

d i s k a u r a å u n a r , a u t o m a t s k i ñ e

k o g a m o æ e t e d a o d a b a r e t e æ e -

e . K A : S a m o p r i p r v o m k o r i ã ñ e n j u

e k s n i f a j l u

A c r o b a t R e a d e r u

n d e x e s , z a t i m k

l i k n u t i n a A d d

i n d e x n a d i s k u . P r e t r a g a t e k -

a T o o l s / S e a r c h / Q u e r y .

t o v a m o g l i k o r i s t i t i i d

i j a k r i t i c i

r e d M a c C u s t o m W i n

2 3 0 ,

Ã = 0 1 9 5

, Å = 0 1 9 7 ,

s t i j e d a n z n a k

z a l j (

0 2 5 3 ) i n j

t e r a i n u m e r i å

k o g d e l a t a s t a -

n o g n a d i s k u . K o r i s n i c i M a c O S

u f a j l S

y s t e m u

S y s t e m f o l d e r u

o r e d S r p s k a t a

s t a t u r a ) .

b e z p i s m e n o g o

d o b r e n j a

N P V R E M E .

v e c . S v a p r a v a s u

z a d r æ a n a .

o b e S y s t e m s I n c .

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME No 400PolitikaTema broja: Miloãeviñ-Jeýcin 6Kosovo: Besteæinsko staçe 10Krað e:Sluåaj oklopnog transportera 12Crna Gora: Vratite regrute 13Opozicija: Jel’ ovo neãto ozbiýno 14VJ: Avione, baci mi bombone 16NATO: Lete ãtuke, lete avioni 18

DruãtvoZdravstvo: Tuæiteýi bez lica 22Univerzitet: Posledça odbrana 24Suð eça: Und i End 26Intervju: Milan Nikoliñ 28Biznis: Prosta matematika 31

KulturaIntervju: Bruno Ganc 36Lice sveta: Koliko koãta propast 38Kçiæevnost: Parodija bajke 40Premijere: “Mrtve duãe” 41Prava kompozitora:Udruæivaçe za dæabe 43

ForumPrilog jednoj polemici 45Feministkiçe, Srbi, kompozitori 47

SvetBelorusija:Lukaãenkov diplomatski rat 49Austrija: Na beåki naåin 50BiH: Rastakaçe HDZ-a 52

PodlistakVreme fudbala 55

MozaikNBA: Majkl je bog 60

Nedeýa 4

Peåat vremena 5Duh Vremena 15Ako ñemo pravo 21Ljudi i vreme 34Nus pojave 42Scena 44O çima se govori 53Meridijani 54Zona sumraka 61Reagovaça 64Poãta 65Vreme uæivaça 66

Fotografija na naslovnoj strani:Draãko Gagoviñ

Tema broja: Miloãeviñ-JeýcinDa li ñe predsednik SRJ biti u staçu da pomiri obavezu da ne preduzimarepresivne mere prema civilnom stanovniãtvu sa namerom da zadræi oruæanu

silu na Kosovu. Tekst moskovske deklaracije ne pomiçe nikakve ruskeobaveze, pa ni najavu kako bi Rusija mogla glasati u Savetu bezbednostistrana 6

Leteñi cirkus (I i II)

Aeromiting “Batajnica 98” nije pokazao niãta novo, osim da JAT nema niãtaprotiv da mu se zabrane meðunarodni letovi, te da se u VJ budi poslovni duhdostojan velike kineske armije. Na drugoj strani, manevri NATO nad Make-donijom i Albanijom bili su spektakularna pretça koja je oznaåila novo dobaSaveza. Barem ñe se jednog dana sve to upisati u dostignuña SlobodanaMiloãeviña strana16

Afere u zdravstvu:Tuæiteýi bez licaAko je suditi po akterima, u borbu za preuzimaçekonaåne prevlasti u zdravstvu najpre su krenuli pri-padnici SPS-a. Usledio je odgovor, po intonaciji i ak-terima, po svemu sudeñi, julovske provenijencije

strana 22

Intervju: Bruno GancÃvajcarski glumac govori za “Vreme” o saradçi saDenisom Hoperom, Vimom Vendersom i Teom An-

gelopulosom, o svojoj reputaciji i planovima, razlika-ma izmeðu Kana i Holivudastrana 36

Kosovo: Besteæinsko staçeBez obzira na sve diplomatske i ratne igre, staçe naKosovu se i daýe pogorãava, dok problem politiåkekontrole nad UÅK-om izbija u prvi plan. “Ne radi se otome da se mi, politiåari, militarizujemo, veñ da seUÅK politizuje”, kaæe izvor “Vremena”

strana 10

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.4

Detalji o pretplati na strani 65

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

V.D. GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKATeofil Panåiñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ,Slobodan Kostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik

fotografije), Milan Miloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ,Roksanda Ninåiñ, Duãan Reljiñ, Seãka Stanojloviñ(svet), Nenad Stefanoviñ, Hari Ãtajner, Filip Ãvarm(politika), Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã

Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina, DuãanVeliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),Aleksandar S. Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;

Daktilograf: Zorica Nikoliñ; Lektori: StanislavaMijiñ, Katarina Pantiñ Korektori: Boãko Blaæiñ,Ivana Milanoviñ, Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,3241-633, Telefaks: 3238-662

E-mail: [email protected]: http://www.vreme.com

"VREME INTERNATIONAL" ZeitschriftenverlagsGes.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien,

Austria, USSIN: ATU 37757904Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME20. JUN 1998.

BROJ 400 NEDELJA

▲ ▼

Åetvrtak 11. junBuenos Ajres. Argentina je odbacila zahtev jugoslovenskih vlasti za izruåeçenekadaãçeg komandanta jasenovaåkog logora Dinka Ãakiña.Brisel. Ministri odbrane NATO-a usvojili deklaraciju o Kosovu u kojoj se kaæe da ñebiti nareðena izrada vojnih planova "za zaustavýaçe i razbijaçe nasiýa" na Kosovu.

Petak 12. junPodgorica. Izborna komisija Crne Gore saopãtila konaåne rezultate parlamentarnihizbora odræanih 31. maja. Koalicija DPS, NS i SD dobila 42, SNP 29, LS 5, a pojedan mandat pripao DSCG i DUA.

Subota 13. junKragujevac. Roditeýi vojnika prekomandovanih na Kosovo protestovali ispred Ko-mande korpusa; poãto od nadleænih oficira nisu dobili nikakve informacije, odluåilisu da otputuju za Priãtinu.Vaãington. MMF odluåio da za joã ãest meseci odloæi odluku o ponovnom prijemuJugoslavije u svoje ålanstvo; prijem SRJ razmatrañe se ponovo 14. decembra.

Nedeýa 14. junSent Etjen. Na Svetskom prvenstvu u fudbalu Jugoslavija pobedila Iran sa 1:0.

Ponedeýak 15. junBeograd. Slobodan Miloãeviñ, predsednik SRJ, primiodelegaciju Vojske Jugoslavije i åestitao im praznik.Moskva. Slobodan Miloãeviñ, predsednik SRJ, stigao udvodnevnu posetu Moskvi na poziv ruskog predsednikaBorisa Jeýcina.Avijano. Veæba "Odluåni soko" uspeãno je zavrãena nadMakedonijom i Albanijom – saopãtio komandantNATO-a za juænu Evropu general Majkl Ãort.

Podgorica. Na konstitutivnoj sednici parlamenta Crne Gore poslanici ponovo, potreñi put, izabrali Svetozara Maroviña za predsednika republiåke skupãtine.Grupa roditeýa ispred Skupãtine Crne Gore optuæila Ðukanoviña ãto nije odræao

obeñaçe da neñe poslati nijednog regruta na Kosovo.Leposaviñ. Dragan Æivkoviñ, komandant garnizona u Kosovskoj Mitrovici, primio sto-tinak roditeýa vojnika iz Kragujevca i obeñao im da ñe biti informisani o svojoj deci.

Utorak 16. junMoskva. Zavrãeni razgovori Jeýcin – Miloãeviñ potpisivaçemizjave o Kosovu, u kojoj se poziva na dijalog i osuðuje "svakivid oruæanih aktivnosti koje pogaðaju civile".Podgorica. Svetozar Maroviñ, predsednik Skupãtine Crne Gore,primio delegaciju roditeýa åija deca sluæe vojsku na Kosovu.Baçaluka. Poslanici Skupãtine Republike Srpske razreãiliduænosti predsednika skupãtine Dragana Kaliniña i potredsed-nika Nikolu Poplaãena. Za novog predsednika izabran PetarÐokiñ (SPRS), a za potpredsednika Safeta Biåa (Koalicija za

jedinstvenu BiH).Sreda 17. jun

Podgorica. Skupãtina Crne Gore izabrala delegaciju za Veñe Republika koju åinesamo poslanici Koalicije "Da æivimo boýe".Skupãtina Crne Gore usvojila rezoluciju kojom se traæi zaustavýaçe nasiýa na Kos-ovu, u suprotnom zahteva se premeãtaj crnogorskih regruta u druge kasarne.Priãtina. Lideri kosovskih Albanaca odbacili ponudu srpskih vlasti za nastavak pre-govora zbog borbi na Kosovu.

Savezni zavod za statistiku: "Deficit zaprvih pet meseci ove godine dostigao1,011 milijardi dolara." (Izviçavamo

se zbog posledica nastalih zamenomzareza taåkom.)

"Vreme", 13. jun 1998. godina, broj399: "Za pet meseci deficit u robnojrazmeni sa inostranstvom iznosi 1.011

milijardi dolara."

Reåi i Fakti

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


520. JUN 1998.■ VREME

4 0 0 4 0 0 4 0 0 4 0 0 4 0 0

Ne znam da li je "ludilo" prava reå, ali da ima neke jezivo originalne patologije u svakodnevnom æivotuovodobnih Srbaýa jedva da je joã potrebno dokazivati.Dok mu nad glavom lete domañi i NATO generali,kojekakvi Specijalni Izaslanici odavde i odande, paniå-

ni Voða koji hita u Moskvu po zaãtitu i ostali likovi kojiupravýaju naãim sudbinama, Srbin se udobno zavalio ufoteýu, otvorio ’ladno pivo i do besvesti gleda Mondijal(v. str. 55-59). Da li je Nigerija boýa od Kameruna, iliih, pak, Åile bije za dva kopýa? Koliko je napredovala juænopacifiåka ãkola fudbala u poreðeçu s 1959? Kakoñe proñi istorijski meå Maldiva protiv Grenlanda? Hoñeli se u finalnoj grupi sastati Sovjetski Savez i Mesopot-amija? Imaju li Vizigoti ãanse u susretu s favorizovan-om Vizantijom, koja je puna internacionalaca iz treñenorveãke lige – grupa sever-severozapad? Ta i sliånaegzistencijalna pitaça ovih se dana ne mogu izbeñi. Sve je to, naravno, tako normalno ("najvaænija sporednastvar"... bla-bla, truñ-truñ), a opet nekako – blesavo. S

druge, pak, strane, eskapizam je jedini preostali suvisliodgovor poraæenih. Naroåito onih – a baã je to sluåaj saSrbima – koji su za svoj istorijski poraz, politiåku pro-past, moralno posrnuñe, ekonomsko srozavaçe i kultur-nu degeneraciju najveñim delom sami krivi. I u meðu-vremenu im je priliåno dojadilo åak i, jedno vreme

tako popularno, optuæivaçe drugih za svoje ne-voýe. Veñina je, naime, uvidela da za to

beslovesno gunðaçe niko ne daje ni petpara. Zato joã samo zuri u ãarene slike,da se uteãi time ãto, ipak, negde na svetuima i nekog drugog i drugaåijeg æivota.

Dok se Nebeski Narod u ostavcizablenuo u fudbal i zagçurio nos u kri-

gle, Albanci se uglavnom bave konkret-nijim radno-ratniåkim delatnostima, i samo

joã neodgovorne patriotske zamlate opãtegsmera mogu da veruju da ñe sa çima lako izañi na

kraj. Na Kosovu besni rat, masivna vojna intervencija jesve realnija opcija, a Srbi bi, kao, da ratuju, ali ne baãliåno, nego viãe nekako preko predstavnika; staçe du-hova u vezi s Kosovom jednako je truleæi opãte dru-ãtvene atmosfere: nema ni ratniåko-nacionalistiåkogzanosa, ni doslednog, osveãñenog, slobodno iskazanogi masovnog antiratnog raspoloæeça. U "najboýem"sluåaju, ovo prvo se tek teatralno glumata, a ovo drugose ispoýava tek stidýivo, nemuãto i nespretno, u znakuveåitog straha Graðanina Pokornog da, nedajboæe, neispadne "slab rodoýub". Tako se kreñe niotkud i stiæese nikuda, u bestragiju jedne zemýe koja nema ni ned-vosmislene granice, ni jasan sistem, ni prav(n)e insti-tucije, ni odgovornu vlast, ni ozbiýnu i jaku opoziciju,ni graðane koji su ikada bilo åime dokazali da umejuda se brinu o sebi i da prepoznaju ãta je za çih dobro,a ãta ne.

Gledajuñi malo u ekran malo u nebo, apatiåna Srbi- ja povremeno duboko uzdahne i "mudro" procediizreku smiãýenu da uteãi slabe: proñi ñe i çihovo. O, da,proñi ñe; ali, proñi ñe i "naãe", moæda joã bræe. Proñi ñesve, a godine koje su Srbiji pod Voðom pojeli skakavciniko i niãta ne moæe da vrati. A i te bombe, ako veñ

moraju da padnu, vaýda neñe baã za vreme nekog istor-ijskog meåa?! To im ne bismo oprostili! ■

TEOFIL PANÅIÑ

Apatijo bajnaDok mu nad glavom lete domañi i NATO generali iostali likovi koji upravýaju naãim sudbinama, Srbin seudobno zavalio u foteýu, otvorio ’ladno pivo i dobesvesti gleda Mondijal

obeñaçe da "niko ne sme da ga bije"; çegova suprugaåak u pitoresknoj Æagubici otvara radio-stanicu; generalLjubiãa Veliåkoviñ, komandant Ratnog vazduhoplovst-

va i protivvazduãne odbrane Vojske Jugoslavije, unekom sokoñalu izvodi lupinge iznad Batajnice i oko-line dokazujuñi svojim primerom da nam niko niãta nemoæe (v. str. 16-17); piloti gotovo nauånofantastiånihaviona iz eskadrile NATO-a putuju albanskim i make-donskim nebom blizu granice sa SRJ, æeleñi da dokaæuda se i nisu baã preterano uplaãili od naãih "gale-bova" koji su gotovo vrãçaci pok. DæimaMorisona (v. str. 18-20); roditeýi vojnikaodvedenih u kosovske kasarne i u planin-ske åuke kojima je Bog odavno rekao"laku noñ", bez voýe da se çima daýebavi, putuju u juænu pokrajinu po svojudecu, a vrañaju se kuñi poniæeni i uvreðe-

ni nadobudnim lekcijama likova poputZorana Anðelkoviña zvanog Baki,ovdaãçeg socijalistiåkog uglednika i åovekakakav samo u Miloãeviñevoj Srbiji moæe da "uspe uæivotu"(v. stranu 61); Ljubiãa Ristiñ ode åak u Meksikoda ãiri istinu o Srbiji i vabi investitore koji najboýeoboæavaju da ulaæu pare u zemýu koja je izvan svakogglobalnog politiåkog i ekonomskog sistema, i oko kojese roje borbene letelice najmoñnije svetske vojne alijanse...

Za to vreme, vrli "obiåan svet", dakle onaj mitskiProseåan Srbin, onaj koji je izvikao Voðu i – legend-arnim nemarom prema vlastitom æivotu i nepre-poznavaçem elementarnog graðanskog interesa –odræao ga na vlasti ovako nepodnoãýivo dugo, ãñuñu-rio se kod kuñe, uvukao se u sebe, obezvoýen deseto-godiãçim glaviçaçem nekada tako nadobudne Srbijepo bespuñima povijesne neozbiý nosti. I joã samo imavoýe i interesa da pazi da mu mlaðe dete ne umre odneuhraçenosti, da starije dete ne pogine uludo negde uprokletijskim gudurama, da mu se roditeýi-penzioneri,usled beznaða i oåajaça prevarenih pa opýaåkanih, nepoveãaju po tavanima na kojima su nekada stajaleãunke, da mu æena ne pobegne u Beli Svet s nekimtrulim buræujem koji zaraðuje viãe od 200 DEMmeseåno, a da on sam, po moguñstvu, ne poludi baã to-talno, a fakat je da nije baã sasvim åitav, jer da jeste, ne

bi bio tu gde je i ne bi mu bilo tako kako mu je, ili akobi i bio tu, i ako bi mu i bilo tako, ne bi to viãe mirnopodnosio...

vih dana Srbi i oni koji se çima profesionalnobave uglavnom putuju: Slobodan Miloãeviñ odeåak u Moskvu, da od Jeýcina i ekipe iznudiO

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.6

Miloãeviñ-Jeýcin

Spasiba! You're welcome!Da li ñe predsednik SRJ biti u staçu da pomiri obavezu da nepreduzima represivne mere prema civilnom stanovniãtvu s namerom

da zadræi oruæanu silu na Kosovu

ãvercovanog iz Albanije.U moskovskim pregovorima angaæo-

vani su, s ruske strane, ministar spoýnih

poslova Jevgenij Primakov i ministarodbrane marãal Igor Sergejev. I jedan idrugi su u predveåerje ovih razgovoradavali izjave, u kojima je sadræan ton pro-tivýeça intervenciji NATO-a, bez odlukesaveta bezbednosti. Sergejev je protest-ovao zbog toga ãto nije bio blagovremenoobaveãten o namerama NATO-a da izvedepreteñu veæbu. Ruski predstavnik NATO-aotputovao je u Moskvu zato ãto mu istiåeviza, ãto liåi na "povlaåeçe na konsult-acije", ali ti nesporazumi nisu dramatizo-vani.

Dr Vladimir Vereã, saradnik Centra zastrategijske studije, ekspert za Rusiju, pos-matra da Rusi moæda paæýivo gledaju na

kojoj bi taåki bilo zgodno da kaæu "ne" zaNATO, a da ne ugroze svoje vitalne inter-ese. Predsedniku Jeýcinu je stalo da po-

pravi imidæ Rusije, da zadræi çen uticaj naBalkanu, da se pokaæe kao pismejker i daponovi nedavni uspeh kada je pomogao daZapad odustane od vojne intervencije uIraku.

BRAT I OBAVEÃTAJAC: Najveñupikantnost moskovskih pregovora pred-stavýa jedan nestandardni detaý – uåeãñeãefa ruske obaveãtajne sluæbe VjaåeslavaTrubnikova. Vereã takoðe smatra da todosta neobiåno prisustvo ãefa obaveãtajnesluæbe moæda znaåi i da je on jugosloven-sku stranu upoznao sa ruskim saznaçima

o tome da su planovi NATO-a ozbiýni.Jeýcin je, kaæe Vereã u razgovoru snovinarom "Vremena", posle zavrãetka

trenutku kada je SlobodanMiloãeviñ putovao u Mosk-vu, a Srbiji pretili bombar-

dovaçem, zavrãena je pre-teña veæba NATO-a u Make-

Udoniji i u Albaniji; povodom Dana VojskeJugoslavije dato je nekoliko izjava da ñe, ipored nadmoñnosti NATO, vojska branitigranicu; u nekoliko gradova roditeýivojnika poåeli su proteste, da bi im poslevodaça od adrese do adrese bilosaopãteno da je vojska izvedena na logor-ovaçe da ne bi u kasarnama åekala kao umiãolovci. Oslobodilaåka vojska Kosova(UÅK) napala je jedan vojni transport iranila åetiri vojnika, ubila jednog

rezervnog policajca, otela dvojicu Srba.Jugoslovenska vojska je objavila da je nagranici zaplenila nove koliåine oruæja

R E U T E R S

TEMA Vremena

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 720. JUN 1998.

▲

rekao kako su razgovori sa SlobodanomMiloãeviñem "çeprastie", sloæeni. Jeýcin,koji balkanske prilike poznaje u globalu, s

jugoslovenskim predsednikom je najvero-vatnije ugovorio opãte principe, a svojim

saradnicima prepustio da dogovor pre-ciziraju."Dediçoloãki" gledano zanimýivo je i

to ãto je liåni prevodilac predsednikaMiloãeviña bio çegov roðeni brat BoraMiloãeviñ, po nacionalnosti Crnogorac,koji je inaåe bio liåni prevodilac tokomprethodnog susreta çegovog brata Slo-bodana Miloãeviña i predsednika Jeýcina1993. Bora je, uzgred reåeno, bio i Titovliåni prevodilac, na primer u razgovorimas Breæçevom, kada su Sovjeti tokomlibijske krize sedamdesetih traæili da imJugoslavija ustupi neke naãe aerodrome.Tadaãçi politiåari s jugoslovenskog vrha iiz Srbije danima su traæili Boru Milo-ãeviña, ne bi li saznali ãta je Tito rekaoBreæçevu, ali je ovaj jednostavno u ze-mýu propao. Jeýcinov prevodilac bio jeinaåe Oleg Levitin, prvi sekretar ruske am-basade u Beogradu, za koga se moæe pret-postaviti da dobro poznaje jugoslovenskeprilike.

OSIGURAÅ: To ãto je Jeýcin poseb-no naglasio da ñe dogovor biti javno ob-

javýen kako bi se znalo na ãta se koobavezao, moæe biti opomena za predsed-

nika Miloãeviña – Rusi se inaåe åuvaju daih neka od balkanskih vlada ne uvuåe ukonflikt, kao ãto se to 1914. desilo CaruNikolaju, åije posmrtne ostatke ovih danasahraçuju na neobiåan naåin.

Najveña psiholoãka cena za Miloãeviña je to ãto je na pedesetu godiãçicu pismaInformbiroa i Titovog "ne" Staýinu iãao uMoskvu po zadatak, ãto je to joã jedansada pisani trag o internacionalizaciji kos-ovskog problema, i ãto srpski referendumo iskýuåeçu stranih posrednika nijepomenut. Vereã ima utisak da je Jeýcinstekao utisak da je Miloãeviñ primioobavezu da on liåno nastavi pregovore sRugovom, mada iz samog teksta doku-menta to ne proizilazi direktno. (U Dek-laraciji se govori o neodloænom nastavkupregovora izmeðu delegacije Albanaca saKosova i Metohije i "dræavne delegacije",a da se ne pomiçu ni Srbija ni Jugoslavi-

ja.)Predsednik Miloãeviñ se nije obavezao

da oruæane snage napuste Kosovo i nijemu izdiktirano da u pregovorima uåest-vuje meðunarodni predstavnik.

Ne vidi se nijedan racionalan razlog da

on to upropasti tako ãto ñe da zanemariono ãto je obeñao. Ne samo zbog jednogglasa u Savetu bezbednosti, veñ zbog jake

ekonomske vezanosti Srbije za Rusiju(gas, robna razmena), on ne bi smeo daýuti Moskvu.

KOL – JELJCIN: Moguñe je, smatraVereã, da je Jeýcinovo insistiraçe na jav-

nom preciziraçu dogovora upuñeno i nadrugu stranu, na zapad, da se taåno zna oåemu se ko dogovorio, kako se od Jeýcinakasnije ne bi traæilo neãto viãe. Jeýcin je,prema agencijskim vestima, zamoýen odålanova grupe G8 da ubedi predsednikaMiloãeviña, a moguñe je da se on indirekt-no i ponudio da taj posao obavi. Verovat-no je taj posao ugovoren u çegovim kon-taktima sa nemaåkim kancelarom Helmu-tom Kolom, s kojim ruski predsednik imadobre odnose i gaji liåno prijateýstvo.

Predsednik Miloãeviñ je u Moskvipristao na pregovore o angaæovaçu os-matraåa OEBS-a paralelno sa pregovori-ma o povratku Jugoslavije u OEBS,obeñao je da ñe nastaviti pregovore sapolitiåkim predstavnicima kosovskih Al-banaca, ali ne i sa voðama çihovihoruæanih formacija.

Povlaåeçe snaga bezbednosti povezao je sa stepenom smaçeça teroristiåkih ak-tivnosti. Taj deo sporazuma, kako lucidnozapaæa Vereã, upuñuje na to da je u origi-nalu napisan na ruskom: "Po meri presta-

jaça teroristiåkih aktivnosti, snage bez-bednosti ñe smaçiti svoje prisustvo izvanmesta svog stalnog boravka". "Po meri" jeruska sintagma, srpska bi bila "sao-brazno", ili u "skladu sa"... Tekst zajed-niåke deklaracije predsednika Jeýcina iMiloãeviña, inaåe, naoruæane grupe kos-ovskih Albanaca dosledno naziva teroristi-ma, ãto se razlikuje od zapadne termi-nologije koja je u tom pogledu neujed-naåena i eufemistiåka.

LOPTA: Kada je Primakov rekao da je "lopta sada u albanskom dvoriãtu",predsednik Miloãeviñ je zahvalio na

ruskom: "Spasiba!"Na koje se Albance to moæe odnositi?

Inicijativu u poslovima nacionalnogujediçeça Albanaca vodi Priãtina, a neTirana u haosu (600.000 komada oruæja

ukradeno tokom nereda, 1000 mrtvihproãle godine).Predsednik Miloãeviñ je u Moskvi re-

kao da neñe pregovarati sa UÅK-om, kojion smatra teroristiåkim, i da tu formacijune priznaje åak ni politiåko voðstvo kos-ovskih Albanaca. To je na neki naåin in-direktno potvrdio Rugovin savetnik Feh-mi Agani, koji je posle objavýivaçamoskovske deklaracije izjavio kako verujeda je UÅK samo oblik samoorganizovanezaãtite Albanaca od policijske represije,ma koliko to bilo u suprotnosti s faktomda se ta samoodbrana prethodnog danasastojala od napada na vojni transporthrane, napada na civila i od ubistva jednogpolicijskog rezerviste. Neki beogradskieksperti (Slobodan Samardæiñ iz Institutaza evropske studije, Miroslav Hadæiñ izInstituta druãtvenih nauka, u Press klubuMedija centra) skloni su zakýuåku da surazlike izmeðu politiåara ("Rugova") ioruæanih grupa ("UÅK"), maçe nego ãtose to javnosti predstavýa, uglavnom tak-tiåke, da se te dve grupacije ne razlikuju u

pogledu ciýa, da poli-tiåari daju faktiåku

podrãku i ekspoloatiãuefekte oruæanih akcija,itd.

Primakov je sintag-mom o lopti i dvoriãtumoæda poruåivao da jeruska strana obavilaposao, a da je na reduneko ko je zaduæen zaAlbance. Ko to moæebiti? Ako su to Ameri-kanci, oni premanaoruæanim kosovs-kim Albancima zasadne pokazuju odluånostkakvu ispoýavaju pre-

ma Srbima, kojima i "posle Moskve" pretebombardovaçem – na listu teroristiåkihorganizacija nije stavýen UÅK koji polakostiåe medijsku promociju (KristianaAmanpur sa CNN-a imala je intervju saportparolom UÅK-a, izvesnim Kras-niñijem, dan poãto se on pojavio nadræavnoj televiziji u Tirani).

Posle razgovora s Jeýcinom, ameriåkipredsednik Klinton je izjavio da se stvarikreñu u dobrom pravcu, ali je çegov

dræavni sekretar Medlin Olbrajt dva putarekla da to nije dovoýno i da Miloãeviñmora povuñi oruæane formacije s Kosova,

Tekst moskovskedeklaracije nepomiçe nikakveruske obaveze,pa ni najavukako bi Rusijamogla glasati uSavetu

bezbednosti

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.8

Do ð e, reåe i – pobediSPECIJALNO ZA VREME IZ MOSKVE

Jedina senzacija radne posete jugoslovenskog predsednikaSlobodana Miloãeviña Moskvi jeste to ãto se on, poznat poizbegavaçu susreta sa ãtampom, posle pregovora u Kremýu –pojavio pred novinarima. U svemu ostalom, rezultati pregovo-ra – prvo sa predsednikom Borisom Jeýcinom u åetiri oka, oko50 minuta, potom, viãe od tri sata, sa ãefom ruske diplomatijeJevgenijem Primakovom, ministrom odbrane marãalom Igor-om Sergejevom i ãefom obaveãtajne sluæbe generalomVjaåeslavom Trubçikovom – mogli su se naslutiti, ili bar nisuneoåekivani.

Miloãeviñ je, prema zajedniåkoj izjavi koju su potpisali oni Jeýcin, pristao na sve na ãta je i ranije pristajao:

- na nesmetan povratak izbeglica,

- na slobodan pristup stranim diplomatama i predstavnici-ma meðunarodnih organizacija,

- na nastavak pregovora sa kosovskim Albancima.Kýuåne zahteve Kontakt-grupe, Evropske unije i NATO-a

da prekine borbene operacije i etniåko åiãñeçe i povuåe trupei specijalne policijske snage – prikazao je kao marginalne ilineosnovane. I u zajedniåkoj izjavi, a pogotovo u odgovorimana konferenciji za stampu, Miloãeviñ je akcije snaga bezbed-nosti prikazao kao suzbijaçe terorizma radi zaãtite civila.Nema etniåkog åiãñeça – rekao je. Naprotiv, albanski teroristiubijaju ne samo Srbe nego i svoje sunarodnike lojalne jugoslovenskoj dræavi. Armija mora biti prisutna u svim delov-ima suverene dræave, pa i na Kosovu, a specijalci mogu bitipovuåeni u baze samo srazmerno smaçivaçu teroristiåke ak-tivnosti!

(NE)SUMNJIV USPEH: Zvaniåna Moskva oceçujeishod susreta Jeýcin-Miloãeviñ kao svoj veliki uspeh, jer je jugoslovenski lider, koji se pokazao kao tvrd orah za Zapad, uruskoj prestonici – kako je to ovde prikazano – prihvatio dasedne za pregovaraåki sto sa kosovskim Albancima, kao i nizdrugih obaveza.

Zajedniåka obaveza stvarno jeste uspeh, ako su prezentacije

Beograda i Moskve prirode i tema susreta u Kremýu, neposrednopred Miloãeviñev dolazak, bile dijametralno suprotne. Rusi nisukrili da je kosovska drama jedina kýuåna tema, s obzirom na sveãto se nadvilo nad pokrajinom, a jos vise nad Jugoslavijom, åak ibez obzira na demonstraciju "Odluånog orla". Naãa strana je, me-

ðutim, naglasak stavila na bilateralu, htevãi da i svi drugi uMiloãeviñevoj poseti vide "snaæan impuls daýem produbýivaçuprijateýskih odnosa i saradçe".

Ãto se Kosova tiåe, ono je bilo na margini i, mada se neñe moñimimoiñi kao tema, sugerisano je da ñe se o toj krizi razgovarati "uduhu poznate pozicije Rusije da je primena sile u çenomreãavaçu – neprihvatýiva".

To je, naravno, bila fasada, ali se dobro znalo da ñe Moskvadobro pritisnuti buduñi da je dobrovoýno preuzela odgovornost zaosetýivu i ne baã laku misiju da privoli jugoslovenskog lidera napopustýivost. Liåno Jeýcin se na to obavezao pred svojim zapad-nim partnerima, pre svega pred ameriåkim predsednikom, "pri- jateýem Bilom" Klintonom i drugim svojim prijateýem, nem-aåkim kancelarom Helmutom Kolom.

ULOGA PRIMAKOVA: Glavni åin je u ovoj predstavi – zarazliku od teatra – bio prvi, Miloãeviñev susret sa ruskim predsed-nikom Jeýcinom. Oni su se od 11 pre podne u utorak, pa do neko-liko minuta pre 12, zatvorili i "u åetiri oka" razgovarali u kabinetudomañina. Svedoci su bili samo Jeýcinov zvaniåni prevodilac iMiloãeviñev roðeni brat, bivãi diplomata sada na sluæbi u Moskvi(van diplomatije), poznat inaåe i kao izvrsni znalac ruskog. Ãta suJeýcin i Miloãeviñ jedan drugom rekli – ne zna se, sem da su se prisusretu toplo pozdravili: "Drago mi je da ste doãli", rekao jedomañin; "Veoma mi je drago da vas ponovo vidim", uzvratio jegost.

O prirodi pregovora delimiåno svedoåi Jeýcinova opaska da subili "nimalo jednostavni".

Poãto je domañin za podne veñ imao u rasporedu susret samoskovskim gradonaåelnikom – da podele prava na dræavnu im-ovinu u prestonici – pregovori su nastavýeni "u ãirem sastavu".Miloãeviñ je uz sebe imao svog ministra inostranih poslova Æivo-rada Jovanoviña i naãeg ambasadora Danila Markoviña, dok jenasuprot sedeo Primakov, a çemu zdesna i sleva jedan marãal(armija) i jedan general (ãpijunaæa u inostranstvu), åije su infor-macije o stvarnom staçu na terenu trebalo da odigraju ulogu adu-ta, ako argumenti ãefa diplomatije ne budu dovoýno ubedýivi. I

da ñe pripreme za intervenciju biti nas-tavýene i da Amerikanci mogu interveni-sati i sami. Taj stav, mada u blaæem tonu,podræavaju Francuzi i Britanci, koji sehvale da su obezbedili veliku podrãku zarezoluciju Saveta bezbednosti.

SLOVENSKA BRAÑA: Tekst mo-skovske deklaracije ne pomiçe nikakveruske obaveze, pa ni najavu kako bi Rusijamogla glasati u Savetu bezbednosti. Ni u iz-

javama ruskih politiåara nema nekihobeñaça ako se ne raåuna da je Jeýcin sim-boliåno rekao da Rusija neñe zaboraviti da

je ona slovenska i prijateýska zemýa. Rus-ki mediji, kao privatni ORT Bjerezovskog,oceçuju da je susret Jeýcin-Miloãeviñ otk-lonio neposrednu opasnost od intervencije,

a izvestan ton olakãaça s razliåitim stepen-ima nezadovoýstva vidýiv je, ipak, i u za-padnim reagovaçima.

Ishod zavisi od toga koliko ñe srpskipotpisnik moskovskog dokumenta biti ustaçu da pomiri obavezu da nepreduzimarepresivne mere prema civilnom stanov-niãtvu s namerom da ograniåi teroristiåkuaktivnost. Taktika albanske strane bila je,dosad, da izazove obraåune u kojima ñestradati civili, a sada nezadovoýstvoMiloãeviñevim rezultatom u Moskvi moæevoditi ka provociraçu intervencijeNATO-a. Karakter srpske policije je takavda su posledçe dve çene akcije (u Dreni-ci u januaru, i u blizini granice kod Ðakov-ice) izazvale ili velike kolateralne civilneærtve, ili velika razaraça i izbegliåki talas.Hoñe li obaveza da se diplomatskim pred-stavnicima i akreditovanim meðunarod-

nim organizacijama omoguñi uvid u situ-aciju pojaåati samodisciplinu policije?Nije, doduãe, poznato kako ñe Evropýani

reagovati na dogovor o istovremenim pre-govorima o angaæovaçu posmatraåaOEBS-a i o povratku SRJ u ovu organiza-ciju.

BEZ ETNIÅKOG ÅIÃÑENJA: Predodlazak predsednika Miloãeviña u Mosk-vu, srpska strana je bila pod optuæbom za"etniåko åiãñeçe", po åemu je gazila al-banska propaganda, a zapadni politiåari imediji bez rezerve prihvatali. Bojan Dim-itrijeviñ, saradnik Instituta za savremenuistoriju i nezavisni analitiåar vojnih poten-cijala angaæovanih na Kosovu, u jednomod razgovora o Kosovu u beogradskomPress klubu kaæe kako je malo verovatnoda vlasti u Srbiji pomiãýaju da etniåkioåiste teritoriju na kojoj dominira skoro

dvomilionska albanska veñina.Dræavna propaganda bila je nepopra-výivo neuspeãna u dokazivaçu takve teze.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 920. JUN 1998.

nisu bili, poãto je razgovor potrajao dobrano duæe nego ãto je bilopredviðeno: progutao je i vreme odreðeno za ruåak i termin zaka-zan za konferenciju za ãtampu.

Primakov je trebalo da "slomi" Miloãeviñevu upornost, tako daMoskva moæe da stvar predstavi tako kao da je gost pristao na

ozbiýne ustupke, kao ãto je to i uåiçeno tekstom zajedniåke izjave.NEMA MESTA OPTIMIZMU?: Iz uvodnog dela ovog tek-

sta se vidi kako to izgleda, a joã je jasnije sve postalo kad je poåe-la konferencija za ãtampu, u åuvenoj diplomatskoj vili "Spiri-donovka". Ona je bila zakazana za pola tri i pred novinarima jetrebalo da se pojavi samo Primakov. Tu je trebalo i da se nastavepregovori, po okonåaçu runde sa Jeýcinom, i da se ruåa, ali jetemperatura, izgleda, nametnula da se gubi vreme.

Konferencija za novinare pomerena je za sat, pa joã za sat, padovedena u pitaçe, a kad je na kraju saopãteno da ñe je ipak biti,iznenaðeçe je bilo da ñe se pred novinarima pojaviti liåno i jedi-no – Miloãeviñ, na ãta je svaka od 21 TV kamere joã boýe post-avýena na svoj stalak, a viãe od stotinu novinara napreglo se da

åuje i izbliza vidi liånost koja zadaje tolike glavoboýe najveñimsvetskim moñnicima. (Interesovaçe za Miloãeviña je uistinu biloveliko: naãa ambasada je dobila 14 molbi za intervju, ali jeMiloãeviñ – kad mu je to reåeno – navodno uzvratio: "Pa ja u svojoj fioci imam najmaçe sto takvih".)

Miloãeviñ se pojavio miran, staloæen i samouveren, prañendvojicom ministara spoýnih poslova Primakovom i Jovanoviñemi dvojicom veñ pomenutih prevodilaca. Novinari su, meðutim,imali åast da liåno Miloãeviñ vodi konferenciju – da odreðuje åijeñe pitaçe biti postavýeno i da na çega spremno odgovori. (Iz-gledalo je da mu to nikad ne bi dosadilo, tako da je stvarno nesh-

vatýivo zaãto izbegava intervjue i konferencije za ãtampu kadtako veãto radi taj posao; pri tom niko ne moæe da ga izazove dakaæe neãto ãto ne æeli, a svi moraju da åuju ono ãto on æeli dakaæe.)

Tajna leæi, moæda, u zavrãnici: kad su pitaça preãla na

opasan teren, da se dobiju iole konkretniji odgovori – Primakov je, kao dobar domañin, podsetio Miloãeviña da ga patrijarh Ale-ksije veñ dugo åeka u Svetodanilovskom manastiru).

U DLAKU ISTA POZICIJA: Ma kako da su glasila pitaçai ma kojeg aspekta krize se ticala, Miloãeviñ je precizno ob- jaãçavao da u stavu i delovaçu Beograda nema greãke. Bilo dasu od çega traæili da kaæe kojim se argumentima posluæio Jeýcinkad ga je privoleo na "ustupke", bilo da su hteli da åuju da li ga je viãe prelomila demonstracija sile NATO-a ili poziv u Moskvukao znak podrãke, ãef jugoslovenske dræave je izlagao glediãtekoje je ne jedanput bilo sadræano u izjavama povodom ove ilione odluke Kontakt-grupe, ili Evropske unije, ili famozne vojno-politiåke alijanse Zapada. Niãta nije moglo da pomuti çegov miri sigurnost çegove argumentacije.

To je, verovatno, najviãe uticalo na one moskovske komenta-tore koji su zakýuåili da je Rusija, u stvari, "pretrpela diplomats-ki poraz". To je malo preteãka ocena, buduñi da se realno nije nimoglo oåekivati da ñe Miloãeviñ tek tako da napravi zaokret od180 stepeni. Miloãeviñ nije upadýivo popustio, ali je demonstr-irao spremnost da postupi baã tako kako se to traæi, pod uslovomda mu druga strana (kosovski Albanci i Zapad) to omoguñi: on nemoæe da povuåe srpske specijalce, "neprijateýske snage", da bionda teroristi, banditi, gerilci ili heroji "okupirane teritorije" –nazovimo ih kako ko æeli – ostali da vrãýaju u pokrajini.

Mora da su i oni najrigorozniji meðu autorima ultimatuma Mi-loãeviñu poneãto od toga priznali kad nisuglatko odbacili moskovski dogovor Jeý-cin-Miloãeviñ. Mogu da tvrde da je to tekmali napredak, da glavno tek predstoji, åi-çenica je da ga uzimaju u obzir. Da li zbogprestiæa Moskve ili zato ãto to ipak "stvaraozbiýne ãanse", svejedno. U svakom slu-åaju, ako i nije otklonio sve ãto preti, Jeý-cin je sigurno malo popustio omåu koja sezateæe oko Miloãeviñevog vrata. ■

BRANKO STOÃIÑ

Grupa diplomata odvedenih na mesto nakome su voðene borbe vratila se otud snepovoýnim utiscima. Joã u toku oper-acija kod Ðakovice, biciklistiåka trka

"Kroz Srbiju" provuåena je kroz deloveKosova da bi se pokazalo da tamo gde nedeluju teroristi ýudi æive mirno, ali to

nije imalo efekta.Srpska vlada je dva dana pre Milo-

ãeviñevog polaska u Moskvu pozvalaizbeglice da se vrate kuñama i obeñala

pomoñ za popravku kuña i vozila zatransport, ali do sada nisu poznati efektitih postupaka. Neke procene kaæu (vidi

tekst i mapu na strani...) Rojters, poziva- juñi se na UNHCR, pomiçe oko 13.000izbeglica u Albaniji, oko 10.000 u CrnojGori, neki podaci govore i o izbeglicamana Sandæaku, ali najveñi broj (moæda oko45.000 ýudi) nesumçivo je na samomKosovu, neãto pod zaãtitom srpskepolicije, a neãto u zbegovima koje kon-troliãe UÅK.

UNHCR situaciju opisuje kao veo-ma opasnu. Bilo kako bilo, jedan od re-zultata moskovskih pregovora, zaobiåne ýude moæda najvaæniji, jeste ob-

javýivaçe neometanog povratka svihpremeãtenih lica i izbeglica na osnovuprograma usaglaãenim sa UNHCR-omu MKCK. Sudbina raseýenih biñe sig-

urno najboýi test za sve namere i pos-tupke. ■

MILAN MILOÃEVIÑ

R E U T E R S

PREVODIO ZA TITA, PREVODI ZA BRATA: Bora Miloãeviñ izmeð u Slobodana i Primakova

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.10

Kosovski åvor

Besteæinsko staçeBez obzira na sve diplomatske i ratne igre, staçe na Kosovu se idaýe pogorãava, dok problem politiåke kontrole nad OVK-omizbija u prvi plan

okolnim selima mnogo gore, ali je zbogprepreka koje postavýaju obe strane teãkoprobiti se na lice mesta. Iako su izveãtaji oteãkoj gladi koje ãire neki albanski izvori

izvesno preterani, do toga bi ubrzo zaistamoglo da doðe. Meðunarodne humani-tarne organizacije, poput Visokog kome-sarijata za izbeglice (UNHCR), i poredobeñaça srpskih vlasti joã nemaju pristupu ta podruåja. Nadaju se da ñe se poslemoskovskog sastanka stvari popraviti.

Obe ove pojave – pojaåane borbe ipoåetak humanitarne katastrofe – direktnesu posledice operacije åiãñeça saobraña- jnog pravca Ðakovica-Deåani-Peñ krajemmaja i poåetkom juna. Narod koji je æiveou selima uz put (oko 60.000 ýudi) razlio se

u tri glavna pravca: na zapad, u Albaniju,otiãlo ih je oko 12.000, neãto maçe je pre-ko Peñi i Roæaja izbeglo u Crnu Goru, ali

ih je najviãe ostalo na Kosovu, nalazeñismeãtaj gde je ko mogao. Istim pravcimarasula se i UÅK: neki u Albaniju, pooruæje, a neki prema Orahovcu, Maliãevu idaýe na sever, u Drenicu. Njihova pojaåa-

na koncentracija u tim krajevima pred-stavýa sve veñi problem za srpsku vojsku ipoliciju. Postoji i sve ozbiýnija bojazan dabi se borbe mogle preneti i na jugoistok,duæ puta Ðakovica-Prizren-Ãtimýe. Re-porter “Vremena”, koji je u nedeýu proãaotim putem, osim jakih policijskih i vojnihpatrola nije primetio niãta neobiåno. Ipak,

petnaestak minuta posleprolaska kroz kontrolnipunkt u selu Crnoýevo, jugozapadno od Ãtimýa,taj kontrolni punkt je na-padnut, a pucano je i navojnu patrolu nedalekoodatle. Raçeni vojniciprebaåeni su u Ãtimýe ok-lopýenim vozilom BBC,koje je tuda naiãlo ne-posredno nakon incidenta.Iako su se britanski novi-nari pozivali na pravilo pokome im nije dozvoýenoda u vozilo primaju pri-padnike oruæanih snaga,vojsci nije bilo do ãale.Sada se ovi novinari pri-

bojavaju da bi ubuduñemogli da imaju problemasa UÅK-om.

PUÃKA I POLITI-KA: Nakon operacije åiã-ñeça Deåana i okoline,srpska policija se hvalilada je zadala ozbiýanudarac UÅK-u, ipak, posvemu izgleda da je ova

organizacija joã viãe ojaåala, zahvaýujuñinovom prilivu regruta iz redova izbeglica.Nedavno imenovani portparol UÅK-a, sre-doveåni profesor Jakup Krasniñi, koji sediu svom “ãtabu” u Drenici, s ponosom istiåeda UÅK sada kontroliãe celu opãtinu Mali-ãevo i “veliki deo teritorije Kosova”. U is-tom mestu (koje jedino, osim Priãtine, imaolimpijski bazen) navodno se pripremaju“prvenstvo UÅK-a u plivaçu” i druge pa-triotske igre. Ogranci vaænijih politiåkihpartija kosovskih Albanaca po unutraãços-ti praktiåno su se utopili u lokalnu struktu-ru UÅK-a i praktiåno viãe ne priznajusvoje centrale u Priãtini, veñ samo koman-dante na terenu. Mada je samo Adem De-mañi, lider Parlamentarne partije Kosova,

javno potvrdio ovu pojavu, isto vaæi i zaDemokratski savez Kosova Ibrahima Rug-ove, kao i za nedavno otcepýeno krilo iste

sedeo po kafiñima, uæivajuñi u blagomletçem danu i razgovarajuñi uglavnom ofudbalu. Predveåe, Srbi su izaãli na ulice

da bi uz razvijene zastave i glasnotrubýeçe proslavili pobedu nad Iranom.Uopãte, ne bi se moglo reñi da je u graduvladala preterana nervoza, bilo zbog even-tualne intervencije NATO-a, bilo zbog mo-guñnosti izbijaça nasiýa u samom gradu.

Ovi prizori iz civilnog æivota ipak suvarýivi. Samo nekoliko dana ranije, dvapolicajca su ubijena u Obiliñu, svegadesetak kilometara od centra Priãtine, a joãdvojica su stradala u napadu na policijskupatrolu u predgraðu Vraçevac. Mladi Al-banci sve slobodnije nose modne detaýe sa

slovima UÅK (Oslobodilaåka vojska Kos-ova), dok brojne parole od istih slova,ispisane sveæom crvenom bojom, svedoåeo rastuñoj popularnosti ove organizacijemeðu narodom. Prvi kontrolni punktoviUÅK-a nalaze se odmah iza Komorana, 20kilometara zapadno od Priãtine. Na jednomtakvom punktu nedavno je zaustavýenaekipa danske televizije: zapalili su im vozi-lo, a çihovog vodiåa, 22-godiãçeg Al-banca iz Priãtine, na licu mesta su mobil-isali. Ipak, prodavnice su pune, kao i resto-rani i kafiñi, mada su noñu ulice uglavnomprazne.

PATRIOTSKE IGRE: U unutraãços-ti Kosova, staçe je mnogo dramatiånije, ito iz dva razloga: prvi su sve intenzivnijeborbe izmeðu UÅK-a i srpskih snaga bez-bednosti u okolini Orahovca i Suve Reke,severno od Prizrena; drugi je veliki prilivraseýenih lica iz okoline Deåana i Peñi udruge krajeve Kosova, najviãe u Ðakovicui Drenicu. Iako srpske vlasti nastoje daumaçe znaåaj ovog problema, ti ýudi su uizuzetno teãkoj situaciji, jer je snabdevaçeu nekim krajevima veñ mesecima oteæano,a seýaci ne smeju da izaðu na çive i na

poýa. U samoj Ðakovici, u kojoj je dosadæivelo neãto maçe od 50.000 ýudi, sada ihima bar 15.000 viãe; sumça se da je u

nedeýu, 14. juna dok su avioniNATO-a zujali po albanskom i ma-kedonskom nebu, u Priãtini je narodU

OVK SE UBRZANO POLITIZUJE: Portparol Jakup Krasniñi A P

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 1120. JUN 1998.

stranke koje se svrstalo uz Hidajeta Hiseni- ja.

Ovo osipaçe baze, pa prema tome i le-gitimiteta glavnih politiåkih figura al-banske scene, glavni je razlog za pesimi-

zam u vezi sa dometom srpsko-albanskihrazgovora na nivou radnih grupa. Ti razgo-vori su veñ mesec dana u prekidu, jer je al-banska strana svoje uåeãñe uslovilaprestankom srpskih ofanzivnih akcija ipovlaåeçem specijalnih jedinica MUP-a.Meðutim, i ako se razgovori za nedeýu-dve nastave, biñe problem naterati UÅK daprihvati bilo koji eventualan sporazum kojibi albanski pregovaraåi potpisali. Legitim-itet ãireg (tzv. G-15) i uæeg (G-14) al-banskog pregovaraåkog tima i ranije je biougroæen odlaskom Hidajeta Hisenija i Ade-ma Demañija sredinom maja ove godine. IDemañi i Hiseni, svako za svoj raåun,raåunaju da bi UÅK mogao da ih prihvatikao svoje politiåko krilo, jer bi time naglodobili na politiåkoj teæini. Demañi je poået-kom nedeýe izneo otvoreni poziv UÅK-uda se svrsta iza çegove partije. Izneo je isvoje uslove da se prihvati uloge çihovogpolitiåkog predstavnika: 1) da UÅK priznada “politika mora da kontroliãe puãku, a nepuãka politiku”, 2) da UÅK usvoji pro-gram Parlamentarne partije Kosova”; 3) daUÅK prihvati Demañijevu ideju o “Bal-kaniji”, konfederaciji Srbije, Kosova i

Crne Gore. Za sada se UÅK nije direktnooglasio o toj ponudi, ali je çihov portparolKrasniñi dan kasnije izjavio da je, po çiho-vom miãýeçu, “politiåki pluralizam za ko-sovske Albance u ovoj situaciji luksuz” i da je “UÅK jedina ozbiýna vojna i politiåkasnaga na Kosovu”. Drugim reåima, puãkanema ni najmaçu æeýu da dozvoli politicida çome upravýa, i to je poruka za sve, nesamo za Demañija.

Najviãe je na teæini izgubio IbrahimRugova, koji se tek pre nekoliko dana vra-tio iz viãenedeýne turneje po Americi i Za-padnoj Evropi. Rugovu je oãtetilo ne samoto ãto nije bio tu kad su çegovi sunarodni-ci isterivani iz svojih domova i ginuli, veñ ineke izjave koje je dao u inostranstvu.Pogotovo su ãupýe odjeknule çegove reåida “UÅK ne uæiva ãiroku podrãku u nar-odu”, jer se dokazi o suprotnom vide nasvakom koraku. Ono ãto posebno zabriça-va je ãto se u saopãteçima UÅK-a, uz reåi“clirimin” (osloboðeçe) Kosova, kao ciýçihove borbe odnedavno uredno pomiçe ireå “beshkimi” (ujediçeçe). Misli se, jas-no, na ujediçeçe sa zapadnom Makedoni- jom i ostalim krajevima koji ulaze u sastav

Velike Albanije.VAN ÃATORA: Albanski politiåkilideri nisu jedini koji imaju teãkoña da ost-

vare uticaj na UÅK.Zapadna diplomati- ja je, doduãe sasvimpolako, poåela dauviða da ne moæe

da pronaðe naåin dase UÅK nekakopripitomi i podvedepod bilo kakvu kon-trolu, jer bi VelikaAlbanija mogla dase uspostavi jedinopo cenu velikogregionalnog rata.Upravo je taj ratono ãto Zapad posvaku cenu æeli daizbegne, i opasnostod çega je glavnirazlog ãto oni ovihdana toliko pritiska- ju Miloãeviña, ãtopoåiçe da izgledapriliåno para-doksalno. Naime,lakãe ñe biti nateratiMiloãeviña da pov-uåe paravojne po-sebne jediniceMUP sa Kosova,nego nagovoritiUÅK da prestane

da napada policiju. Sem toga, kontakt sagrupom koju svet ne naziva teroristiåkom,ali koja se oåigledno zalaæe za reãavaçekosovskog problema nasilnim putem, ukontradikciji je sa nastojaçem Zapada dapostigne srpsko-albanski kompromis. Sto-ga Zapad u ovom trenutku jednostavnonema polugu kojom bi ozbiýno pritisnuoUÅK. S druge strane, pritisnuti Miloãeviña je lako, pa Zapad sve viãe podseña na onogpijanca koji je izgubio sat ko zna gde umraku, a traæi ga ispod lampe “jer se tamoboýe vidi”.

Jedan od naåina da se taj problem pre-vaziðe izneo je u razgovoru za “Vreme” jedan od ålanova albanskog pregovaraåkogtima, koji nije æeleo da mu se objavi ime.Prema ideji koju taj tim ovih danarazmatra, trebalo bi konstituisati “parla-ment Republike Kosovo” na osnovu ne-davno odræanih izbora, a zatim u taj parla-ment ukýuåiti “delegate” iz UÅK-a. Zatimbi ovo telo izglasalo zvaniånu platformu zapregovore sa Srbima i ovlastilo G-15 da jesprovede. Time bi problem sa legitimite-tom albanskog pregovaraåkog tima bioprevaziðen, a UÅK ne bi mogao da tvrdi

da je iskýuåen iz procesa. “Ne radi se otome da se mi, politiåari, militarizujemo,veñ da se UÅK politizuje, jer ñemo u su-

protnom svi morati u ãumu, a meni setamo rado ne ide”, kaæe ovaj izvor. Reå je otaktici najboýe opisanoj u anegdoti koja sepripisuje ameriåkom predsedniku TeodoruRuzveltu. Naime, kada su Ruzvelta jedn-om pitali zašto je u svoj kabinet ukýuåio jednog naroåito neprijatnog politiåkogkonkurenta, ovaj predsednik, inaåe poznatkao strastven lovac i kamper odgovorio je:“Boýe da mi bude u ãatoru, pa da piãanapoýe, nego da ga ostavim napoýu, pa dami piãa unutra”. Postoje, meðutim, dvenepoznanice: prvo, kako ñe na to reagovatiSrbija, koja bi to mogla okarakterisati kaopodrãku terorizmu, a zatim da li je UÅKuopãte zainteresovan da uðe u taj ãator.

Vreme za prefiçene politiåke igre po-lako istiåe, jer se rat polako pribliæava Priã-tini, ma koliko se to malo videlo na prvipogled. Privid normalnog æivota i odsustvonervoze opisan na poåetku ovog teksta ustvari je odraz opasne rezignacije:ýudi kaoda su prihvatili neizbeænost rata. Åovek serata najviãe boji dok nije izvesno da ñe gabiti, a maçe kad smrt postane svakodnev-ica – onda se uz rat æivi kao uz neizbeænuokolnost. A ratni poæar na Kosovu, ako mu

se dozvoli da se sasvim razbukti, trajañevrlo, vrlo dugo. ■DEJAN ANASTASIJEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.12

Holandija je 1975. naruåila prvih 880 ko-mada od ameriåke firme FMC, da bi seuskoro holandski DAF prikýuåio i postaofinalista u koprodukciji. Od 1981. proz-vedeno je joã 840 komada. Holandija je

prodavala te transportere armijama nekoli-ko zemaýa (Filipini, Belgija itd.).Kad se ispostavilo da je MUP Srbije

uhvañen sa rukom u cegeru, tj. da postojiosnovana sumça da koristi motorno vozi-lo spornog porekla, holandska vladazatraæila je objaãçeçe i povrañaj vozila odvlade SR Jugoslavije. Ishod tog diplo-matskog demarãa, ostao je, naæalost, zasada nepoznat. Osim holandske vlade i jav-nosti koja se uzbunila, za sluåaj su se zain-teresovali i Haãki tribunal i Ujediçenenacije. Naime, kada je Vojska RepublikeSrpske zauzela Srebrenicu, tamoãçi

holandski bataýon UNPROFOR-a bio jepraktiåno razoruæan i opýaåkan, åime jeHolandija, osim ãto je bila poniæena, pretr-pela i materijalnu ãtetu od 25 miliona dola-ra, koje sada potraæuje od UN. Bataýon jeimao ukupno 14 oklopnih transportera tipaYPR-765 razliåitih konfiguracija; osam jekasnije naðeno, bili su temeýito oåerupanii neupotrebýivi. Ãest transportera je nesta-lo bez traga, a UNPROFOR i Holanðani sudo pre dve nedeýe smatrali da ih je VRSnegde sakrila. Sada je ispalo da je barem jedan sporni transporter preãao Drinu...

Stvar jeste krajçe neprijatna, ãtaviãe,bila bi i skandalozna – ali u nekom drugomsistemu vrednosti. U dræavi u kojoj nije ni-malo jasno koliko bi sluæbenih automobilasmelo da preðe granicu i bude puãtenokroz evropske policijske kompjutere bezopasnosti, jedan oklopni transporter maçeili viãe ne znaåi mnogo. Veñ se deãavalo dasluæbeni automobili budu zapleçeni uMaðarskoj i Austriji, jer se ispostavilo daprolaze kroz evidenciju ukradenih kola.Ljudi koji se u to razumeju godinama upo-zoravaju da se kradena kola urednorazmeçuju izmeðu dejtonskih dræava –Jugoslavije, Hrvatske i Bosne. Veãtijiumetnici u staçu su da vozilo ukradu uNemaåkoj i dopreme ga, preko Italije iCrne Gore, u Hercegovinu za maçe od 24sata. Uostalom, zar pre nekoliko godina jedan strani diplomata nije prepoznao svojukradeni mercedes na parkingu SkupãtineJugoslavije, sa beogradskim åetvorocifren-im tablicama? Ispostavilo se da je to vozi-lo, za kojim je bila raspisana uredna potra-ga, Savezna uprava carina zaplenila nagranici i poklonila servisu saveznih organa.

Po svemu sudeñi, izgleda da je i ovajsporni oklopni transporter bio bratski pok-

lon Republike Srpske bratskoj srbijanskojpoliciji. ■M.V.

Trgovina kradenom robom

Sluåaj oklopnog

transporteraOtkriñe da MUP Srbije na Kosovu koristi "nestali" holandskitransporter zapaçilo je Holanðane. U dræavi u kojoj se ifunkcioneri voze kradenim kolima policija nije izuzetak

Prekaza, u neznaçu je snimila kadar na

kome se u drugom planu vidi nekakvo pla-vo policijsko oklopno vozilo na gusenica-ma. Snimci su poslati u London, dokumen-tarna emisija je smontirana i emitovana.Pre dve nedeýe ta ista emisija prikazana jeu Holandiji i – nastao je skandal. Nekolikovojnih lica prepoznalo je to oklopno vozilokao jedan od oklopnih transportera holan-dskog bataýona UNPROFOR-a koji su mubili oteti u trenutku pada Srebrenice, jula1995. Nastala je frka: snimak je vrañan,uveliåavan, napravýena je fotografija uboji i dovedeni su eksperti. Zakýuåakoficira oklopnih jedinica podræao je britan-

ski major Hejman, urednik referentnog al-manaha "Jane's World Armies" i struåçakza tumaåeçe izvidniåkih fotografija i sni-

maka: sa 90 odsto verovatnoñe zakýuåeno je da je vozilo sa snimka BBC-a holandskioklopni transporter tipa YPR-765 PRI/I,lokalna verzija najviãe nalik na ameriåki

M-113. Koliko je poznato, ni Vojska Jugo-slavije, ni ministarstva unutraãnih poslova(nijedno od tri) ne raspolaæu, niti su ikadaraspolagali takvim oklopnim vozilima.Moguñnost zabune skoro da je sasvimiskýuåena, kaæu Holanðani: jedini oklopnitransporter iz sastava jugoslovenskihoruæanih snaga i policije koji bi mogao liåi-ti na onaj snimýeni jeste stari M-60, ali jeçegova silueta drugaåija, kao i gabariti.

Oklopni transporter YPR-765 PRI/I jeamfibijsko guseniåno vozilo sa posadomod ukupno deset vojnika. Naoruæano je mi-traýezom sistema "Browning" kalibra 12,7

mm, ima motor od 264 koçske snage imaksimalnu brzinu od 60 km/h. Teãko je13,7 tona, dugaåko 5,2 i ãiroko 2,8 metara.

Za sve je kriva televizija – kao iobiåno: jedna ekipa BBC-a, radeñipoåetkom marta na terenu kod

IZGUBLJENONAÐENO: Holandski oklopni transporter na poligonu

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 1320. JUN 1998.

Crna Gora oåigledno ne æeli da çenigraðani ginu zbog greãaka najodgo-vornijeg u dræavi. Tom odluånom stavuprethodila su iskustva Crnogoraca naratiãtima od Dubrovnika do Knina i sliåno.

Åiçenica da majke, ali i oåevi, demonstr-iraju pred crnogorskom skupãtinom traæeñida im se vrate sinovi odvedeni na Kosovo,dodatno uvijerava o prolasku vremenakada je majka s pjesmom slala sina ubojeve, o vremenima kada su sa æeýom dapomognu pravoslavnoj brañi Crnogorciizlazili na megdane i sa samurajima u dale-kom Japanu. Trabuçaça o patriotizmunijednog momenta nijesu pokolebala par-lamentarnu veñinu, koja je jasno saopãtilada stav meðunarodne zajednice o Kosovugarantuje opstanak te pokrajine u Srbiji,odnosno Jugoslaviji, a da politika rata ne

znaåi niãta drugo do novo stradaçe i nakraju gubitak Kosova.DILEME: U parlamentu, meðutim,

nije bilo, po opãtem uvijereçu ovdaãçe javnosti, zastupnika Slobodana Miloãeviñau liku poslanika Socijalistiåke narodnepartije Momira Bulatoviña. Predrag Bula-toviñ, potpredsjednik te partije, izjavio jeda bi Milo Ðukanoviñ trebalo da se obrati

majkama koje protestujuispred parlamenta i da imkaæe ãta je to odluåio naVrhovnom savjetu odbra-ne. Tu izjavu Novak Kili-barda je prokomentarisaorijeåima da Predrag Bula-toviñ pokuãava da se os-lobodi vruñeg krompira igurne ga Ðukanoviñu uruke, jer kako je rekaoKilibarda, iskýuåivi kri-vac za sva zbivaça naKosovu je politika Milo-ãeviña i Bulatoviña.

Na drugoj strani, cr-nogorska vladajuña ko-alicija liãila je SlobodanaMiloãeviña saveznika uVijeñu Republika. Deleg-

aciju od 20 poslanika sada åini 15 poslani-ka DPS-a, tri Narodne stranke i dva po-slanika Socijaldemokratske partije. Ostajepitaçe da li ñe verifikacija çihovih man-data proñi bez novih sukobýavaça i da liñe poslije toga izabrati i nova savezna vla-da.

To su dileme åije se razrijeãavaçe oåe-kuje narednih dana, ali, åini se, Crna Goraima rezervnu varijantu koju sada i ne krije.Jugoslavija, uopãte, izbor je graðana CrneGore, ali åini se da taj izbor i nije neki iz-

bor ako se u meðuvremenu Miloãeviñ nepromijeni ili ne smijeni. ■

V. BRAJOVIÑ

Crna Gora

Vratite regruteParlamentarna veñina jasno je saopãtila da stav meðunarodnezajednice o Kosovu garantuje opstanak te pokrajine u Srbiji,odnosno Jugoslaviji

Kosovu i izborom delegacije crnogorskogparlamenta u Vijeñe republika Savezne Sk-

upãtine, zvaniåna Podgorica je stavila doznaça da niãta ne prepuãta sluåajnosti. Is-tina, ostaje pitaçe kolikog ñe dometa bitipomenuti potezi Crne Gore, ali, u svakomsluåaju, jasno je da tek poåiçe bitka nasaveznom nivou.

Skupãtina Crne Gore, u vrijeme dok supred çom protestovali roditeýi vojnikakoji su iz kasarni ãirom Crne Gore i Srbijeiznenada i protivno voýi tihvojnika prebaåeni na Kosovo,stavila je na dnevni red rezolu-ciju kojom se od Miloãeviñatraæi da radi ãto se raditi mora,da se iz kosovskog sukoba iza-ðe mirnim putem. Ukoliko topak neñe, od vojnih vlasti sezahtjeva da sve graðane CrneGore na sluæeçu vojnog rokana Kosovu hitno prebaci ukasarne u Crnoj Gori ili Srbiji,ali van Kosova. Odluåeno je ida se formira parlamentarnadelegacija, koja treba da obiðekasarne na Kosovu u kojimase nalaze graðani Crne Gore, adræavni organi na nivou repub-

like i savezne dræave obaveza-ni su da zastupaju politiku kojañe sprijeåiti sukob sa vojnim snagama me-ðunarodne zajednice, kao i da obezbijedezaãtitu teritorije Crne Gore od eventualnogsukoba sa meðunarodnim snagama.

Zakýuåni stav usvojene Rezolucijeobaveza je vlade da pruæi pravnu i fiziåkuzaãtitu vojnim obveznicima.

NA NIÃANU: U raspravi do finalnogteksta Rezolucije åulo se mnogo toga izklupa pobjedniåke koalicije o krivici Slo-bodana Miloãeviña. Miloãeviñ se naãao ina niãanu Liberala, ali oni su optuæivali i

crnogorsku vlast za sve ono ãto se CrnojGori deãavalo do sada.No, Rezoluciju je predloæila Socijal-

demokratska partija Crne Gore, a çenpresjednik Æarko Rakåeviñ je u obra-zloæeçu ocijenio da je Miloãeviñ u Mosk-vi joã jednom promovisao farsu svoje poli-tike i da ñe na rate saopãtiti javnosti ãta je

sve prihvatio i obeñao s oåiglednom nam- jerom da poraz svoje politike narodu pri-kaæe kao pobijedu.

Bezmalo svi uåesnici u debati iz domi-nantne veñine oznaåili su predsjednika SRJugoslavije kao krivca za stradaçe naroda.Novak Kilibarda je åak predloæio daposlije svega Crna Gora raspiãe referen-dum na kojem bi se provjerilo da li je Crna

Gora za æivot u zajedniåkoj dræavi dok jena çenom åelu Miloãeviñ.

To je samo jedan od uslova koji se izCrne Gore emituje ãefu savezne dræave.Pitaçe je, dakle, hoñe li Miloãeviñ uraditiono ãto od çega traæi crnogorski parla-ment, odnosno, da li ñe vojna komandacrnogorske vojnike povuñi sa Kosova, tekskupãtina je jasno saopãtila nareðeçe vladida pruæi pravnu i fiziåku zaãtitu vojnim ob-veznicima. Istina, nije saopãteno decidnona ãta se to odnosi, ali je veñ taj stav proåi-

tan kao blagonaklonost prema dezertiraçucrnogorskih regruta budu gurnuti u rat naKosovu.

U SENCI DEMONSTRACIJA RODITELJA: Zasedanje crnogorskog parlamenta

F O T O

F O N E T

Usvajaçem rezolucije o zaãtiti pra-va graðana Crne Gore koji se na-laze na sluæeçu vojnog roka na

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.14

a tu je i Paniñ koji ima veze sa proiz-vodçom lekova), Savez za promene pred-stavýa do sada najozbiýniji pokuãaj srpskeopozicije da uåini neãto sa sobom, i daproduktivnije ispuni sopstveno vreme od

trenutka kada je nestala koalicija "Zajed-no". Neke informacije "iznutra" govore da je åitav projekat pravýen po raåunici da uSrbiji ima oko 40 odsto biraåkog tela kojesledi umerene politiåke opcije – ãto liberal-ne, ãto socijaldemokratske. Odnosno, da sesa åetvrtinom osvojenih glasova moæemoæda raåunati i na osvajaçe vlasti.

Ãto se osvajaça vlasti tiåe, postoje, me-ðutim, i neke druge raåunice koje kreatoriSaveza za promene izgleda nisu imali naumu. Da bi se u Srbiji osvojila vlast naizborima neophodno je pre svega izañi iz"kruga dvojke", i uñi u deo biraåkog dela

koji za sada åvrsto kontroliãu socijalisti iradikali. Iz istupaça ãestorice stranaåkihlidera na proãlonedeýnoj konferenciji zaãtampu ne vidi se gotovo nikakva ambicijada se u taj posao, pridobijaça razoåaranihsocijalista i radikala, uopãte uðe. Meðu os-nivaåima Saveza za promene malo je onihkoji za tako neãto uopãte imaju snage, malo je onih koji nemaju problema u sopstvenimstrankama i, na posletku, malo onih koji usrpsku politiku unose neku sveæinu. Åitavasrpska opozicija i çeni lideri odavno liåena jednu veliku ovlaæenu ãibicu.

Savez za promene svakako nije potpunonova politiåka adresa. Opozicija koja se go-dinama krpi od poraza, korumpiranosti,sopstvenih frustracija, alavosti i krtica u sop-stvenim redovima, morala je da ponovopoåne od neåega ãto ñe zasluæivati bar blag-onakloni pesimizam. Najlakãe je, uostalom,okrenuti se na svoju stranu kreveta. ■

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

Udruæivaçe opozicije

Jel' to neãto

ozbiýno?Savez za promene predstavýa do sada najozbiýniji pokuãajsrpske opozicije da uåini neãto sa sobom

preåesto umilno pevaçe u horu, Draãk-oviñu je poruåeno da moæe biti primýen uovo druãtvo ukoliko poãaýe molbu. Veñsutradan, Draãkoviñ, koji je prethodno ovukoaliciju podrugýivo nazvao "sve moj domoga", nastavio je sa podrugivaçem:poruåio je kako bi Savez za promene ust-vari morao da moli çega za prijem, ali daih on neñe.

Bez obzira ãta ko mislio o ovom novomprojektu opozicionog udruæivaça koji ne-odoýivo liåi na drugu staraåku braånu noñ(u meðuvremenu je pronaðena i "vijagra",

troãice sa esepesovskog stola vlasti, svenajave novog opozicionog udruæivaça ipregrupisavaça unapred su liåile na drugubraånu noñ dvoje staraca. Posle one prve,neuspeãne, u kojoj se uprkos pritajene nadenije dogodilo niãta. U drugoj bi sve trebaloda traje joã krañe. Dok se ubrzo svako neokrene ka svojoj strani kreveta.

Novi opozicioni projekt zvaniåno jenazvan "Savez za promene" i promovisan je poåetkom proãle nedeýe u prisustvuZorana Ðinðiña (DS), Vesne Peãiñ (GSS),Vuka Obradoviña (Socijaldemokratija),Nebojãe Åoviña (DA), Vladana Batiña(DHSS), Veýe Iliña (Srbija – Zajedno) i

Milana Paniña, bivãeg saveznog premijera.Kako je objaãçeno na promotivnoj konfer-enciji za ãtampu, Savez za promene osno-van je prevashodno s ciýem da se izbori zaprevremene izbore na saveznom nivou.Drugi ciý, neãto maçe potenciran prilikompromovisaça novog opozicionog saveza,okupýaçe svih umerenih politiåkih snagau Srbiji na koje bi najzad mogao da seosloni i reformski pokret Mila Ðu-kanoviña, za sada je definisan priliåno pov-rãno. Pojedini ålanovi Saveza za promenesmatraju da, u ovakvoj koaliciji na kojoj semora joã priliåno dugo raditi, ima mesta

åak i za jednog Draãkoviña koji sve åeãñepeva na sliåne note, kao i leviåarsko-radikalska koalicija. S obzirom na ovo

Otkada je koalicija "Zajedno" nesla-vno propala i skonåala u meðusob-nim cinkareçima i tuåama za

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

SAVEZ UMERENIH:Lideri na okupu

Najboýa investicija vaãeg æivota je internacionalnoobrazovaçe vaãe dece!

ÃKOLOVANJE UVELIKOJ BRITANIJIZa upis u ãkole jezika, osnovne i sredçe ãkole, koledæe i univerzitete,ili za specijalizaciju u Britaniji zovite EC Corporation!EC CORPORATION, 402 STRAND, LONDON WC2R ONE

european colleges educational consultancy

Telefon 99 44 171 836 4321Sve informacije moæete dobiti na srpskom jezikuFax 99 44 171 836 4310Uåeçe u uåiteýevoj kuñi!!! Budite ålan porodice svoga uåiteýa, uåiteåitav dan, druæite se sa çegovim prijateýima, obiðite sa çim ili çomzanimýiva mesta, igrajte sportove koje volite. Nauåite jezik iupoznajte Britaniju æiveñi sa çenim ýudima.

No vo!

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 1520. JUN 1998.

Duh Vremena

Veliko zamajavaçeMajke pokuãavaju da otmu sinove vojsci, a i profesionalnipolicajci hoñe da pýunu u ãapku kad ih pozovu na Kosovo

toga ni izdaleka nije uporedivo s Bosnom. Toãto Miloãeviñ iz svojih uvrnutih razloga izazi-va i priziva NATO joã ne znaåi da je NATOduæan da se smesta odazove. Kaãçeçe uBosni ne moæe se nadoknaditi æurbom na Ko-

sovu.Stvar je u tome ãto je veñ sad jasno da, up-rkos toj prekomernoj srpskoj sili, vreme i sveostalo radi za albansku stvar. Vrlo brzo ñe bitiznatno teæe spreåiti otcepýeçe Kosova izadræati ga u granicama bilo Srbije bilo SRJugoslavije, nego ga prepustiti Albancima. Aproblem koji tada nastaje ne zavisi odMiloãeviña i nije viãe ni toliko srpski kolikoalbanski, makedonski i balkanski. Ta perspe-ktiva meçaça balkanskih granica morala bida brine meðunarodnu zajednicu viãe negoMiloãeviñeve bedastoñe i marifetluci.

Ne æelim da kaæem da on nije ozbiýanproblem, ali je svakako maçi nego ãto sesam prikazuje. Kosovo je za çega posledçaprilika da joã jednom privuåe opãtu paæçu ignev. To znaåi da on, po obiåaju, radije biraspektakularan poraz nego mirnu, ziheraãku

igru s malim ulozima.Miloãeviñ, dakle, takoðeide na ruku nepoæeýnomishodu, ali ako Zapad æelito da spreåi, onda bi biloboýe da se, umesto ãtopreti NATO intervencij-om, malo usredsredi naçega. Ne znam baã taånoãta bi se tu dalo uraditi, alisam siguran da to nije uopisu radnog mesta Havi-

jera Solane. Ne verujemda se Kosovu iz avionamoæe vratiti autonomija.NATO moæe samo da seupotrebi protiv jedne ilidruge strane, a kako nijezamislivo da podræi Milo-ãeviña, preostaje da se ok-rene protiv çega. Ne vidise kako bi i zaãto, u tomsluåaju, Albanci stali napola puta. A ne vidi se ni

kako bi se, iz istih aviona, mogla u Srbiju ba-citi demokratija. Bojim se da je mnogo vero-vatnije da bi posle NATO intervencije reæimu Srbiji postao joã mnogo gori, beznadeænozatvoren i cementiran otrovnom mræçom inemoñnim besom. Pri svemu ovome, poã-tujem voýu i odluånost Albanaca da reãe svojnacionalni problem. Moæda je çihov prob-lem i najveñi, ali nije jedini, a neizostavno ot-vara veliku krizu s mnogo nasiýa i pomeraçastanovniãtva i granica. Oni mogu biti sprem-ni da plate svaku cenu, ali svetske sile bile biduæne da svakome poãteno odrede cenovnik,ako æele ovde da odræe minimum stabilnosti i

spreåe opãtu provalu nasiýa. ■STOJAN CEROVIÑ

posledicama. Ovoga puta niko ne æuri s for-miraçem dobrovoýaåkih odreda i gardi. Iz-gleda da åak ni patriotski profiteri i ãvercerine vide perspektivu za neki krupniji biznis, ane silazi im se u jame u Trepåi. Majkepokuãavaju da otmu sinove vojsci, a i profe-sionalni policajci hoñe da pýunu u ãapku kadih pozovu na Kosovo. Na sve to dolazi joã iMiloãeviñeva dræavniåka ambicija da ovajlokalni sluåaj pretvori u svetsko pitaçe. Nijemu dosta ãto Kosovo ne da Albancima, negohoñe da ga ne da Americi, Evropi i NATO-u i,

ãto je najlepãe, svi oni prihvatili su da se okotoga s çim prepiru i otimaju. Prosto kao da ih

je upecao onim referendumom protiv stranogposredovaça, pa se takmiåe ko ñe priñi bliæeovom zabraçenom mestu i svi su pomaloýubomorni na Jeýcina.

Biñu veliki duænik onome ko uspe da miobjasni logiku NATO pretçe Srbiji, odnosnovezu izmeðu te pretçe i proklamovanihstavova Zapada o Kosovu. Svi se jasno i s do-brim razlozima protive otcepýeçu Kosova,ali pretçe stiæu Srbiji, ãto Albanci nikako nemogu razumeti drugaåije nego kao podrãkutom otcepýeçu. Razumem zabrinutost zbog

preterane sile, zbog bombardovaça sela,zbog civilnih ærtava i izbeglica, ali niãta od

alkan moæda jeste mesto hroni-åno rðave politike, a izvesno jeda deo Balkana po imenu Srbijau ovom trenutku predstavýatakvo mesto. Izvesno je takoðeB

da je kroz istoriju Balkan åesto konzumiraotuðe rðave politike, a åini mi se da, povodomkosovske krize, upravo prisustvujemo koã-maru svetske politike saåiçenom od nera-zumevaça, nemara, infantilne osvetoýubi-vosti, zluradosti i nejasnih interesa. Sluåaj

jeste malo zamrãen, ali ne baã toliko da opra-vdava poteze koji na lo-kalne gluposti odgovarajuglobalnom glupoãñu.

Kosovo je danas u sta-çu priliåno masovne al-banske pobune koja teæida postane totalna. Za Sr-biju to postaje sluåaj sli-åan, samo znatno teæi, on-ome ãto je Åeåenija pre-dstavýala za Rusiju. Rusi-

ja je neuporedivo moñnija,niko je spoýa nije priti-skao niti joj pretio, Jeýci-nov reæim nikad nije biotoliko kompromitovan iprezren kao Miloãeviñev,a åeåenski separatistiåkiargumenti bili su neãtoslabiji od albanskih.

Sukob na Kosovu nemoæe se za Srbiju zavrãitipovoýnije nego rat u Åe-åeniji za Rusiju. To bi sva-

ko ovde razumeo bræe i bezbolnije kad ov-daãça vlast ne bi imala posebne interese dastvar razvlaåi i zamajava sopstveni narodpriåama o svetoj zemýi. Osim toga, da je po-stavýeno pitaçe o srpskim interesima na Ko-sovu, mnogi Srbi dali bi boýe i trezvenijeodgovore nego kad se to pitaçe postavi kaoproblem albanskog separatizma.

Verujem, naime, da je sad veñini Srba doKosova stalo viãe zato da ne bi neãto daliAlbancima, nego zbog Deåana i Patrijarãije.Ali, ovde je veñi problem u slabosti nego uvrsti motiva. Srbi oåito nisu spremni da semnogo odriåu i ærtvuju zbog Kosova, poseb-

no ne ako ih na ærtvovaçe poziva reæim koji je to sasvim nedavno veñ radio, s poznatim

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.16

Leteñi cirkus (I)

Avione, bacimi bombonePošto vam pregledaju torbe, vaýda da

provere da li ste poneli novåanik, moæeteda kupite pýeskavicu (cena deset dinara),

jer od druge kapije poåiçu kiosci. Još nistepýeskavicu (ili pivo po popularnim cenama– polulitarska konzerva za šest, toåenih polalitre za deset dinara) ni naåeli, a veñ moæetedecu da slikate u helikopteru “Gazela”, sasve pilotskom kacigom (cena deset dinara).Moglo se, doduše, nešto i dobiti: “Geneks”

je delio bonove za besplatnu koka-kolu uMekdonalds restoranima.

GLADNI I “SITI”: Da bi se došlo docentralne taåke mitinga trebalo je proñipored izloæbe opreme i naoruæaça RV i

PVO. Vrsta na pisti poåiçala je samohod-nim protivavionskim topovima i nastavýalase radarskim sistemima i raketnim sistemi-ma zemýa-vazduh. Potom su sledili domañiavioni “Galeb”, “Supergaleb” i “Orao”, iruski mig 21 i mig 29. Bile su izloæene i ra-zliåite transportne letilice i helikopteri Mi 8i “Gazela”. U hangaru pored glavne aero-dromske zgrade prireðena je izloæba moto-ra i protivavionske municije.

Prve taåke programa posluæile su zazagrevaçe publike. Na primer, spustilo sešest vojnih padobranaca, prvi je nosiodræavnu zastavu, drugi zastavu sa znakom

VJ, a posledçi barjaåe s natpisom “Siti ra-dio”. Ãta ova medijska kuña, koja je i sazvaniånog razglasa åesto spomiçana, doðeVojsci ili Vazduhoplovstvu – nije objaš-çeno, nema je ni na spisku sponzora. Ali,paæçu okupýenog graðanstva više je priv-laåila centralna aerodromska zgrada. Nakrovnoj terasi, u visini drugog sprata, uzogradu je postavýen sto za kojim su sedeli(ovim redom) potpredsednik savezne vladeNikola Ãainoviñ, predsednik Srbije MilanMilutinoviñ, naåelnik generalštaba generalMomåilo Perišiñ i predsednik Crne Gore

Milo Ðukanoviñ (neko vre-

me i crnogorski ministarpolicije Vukašin Maraš).Kasnije je za sto do NikoleÃainoviña seo i ministar od-brane Pavle Bulatoviñ. Naistoj terasi su, nedostupnipogledu mase, sedeli i pot-predsednik republiåke vladedr Vojislav Ãešeý i srpskiministar policije Vlajko Sto-

jiýkoviñ, koji se kasnije ipakumuvao za glavni sto. Vetarim je mrsio kose, a kasnije,kad se naoblaåilo i zahlad-

nelo, svi su pristali da seogrnu maskirnim vojniåkimbluzama.

BATINA ZA LEÐI-MA: “Graðanstvo” se trudi-lo da priðe što bliæe zgradi, izagledalo okupýene “ve-likodostojnike”. Vaýda zatošto na terasu niko nijegledao sa oduševýeçem,skoro svi su bili nekako sm-rknuti (“Åekaj da vidim oneglavešine”, rekao je jedangledalac sredçih godina æe-

ni okruæenoj buýukom dece.“Ko im dade one foteýe,majke mu ga nabijem.”),

Aeromiting “Batajnica 98” nije pokazao ništa novo, osim da JATnema ništa protiv da mu se zabrane meðunarodni letovi, te da se uVojsci Jugoslavije budi poslovni duh dostojan velike kineske armije

tomobili su celom širinom puta punom brz-inom vozili u jednom smeru, prema Bata-

jnici, a na svakih tridesetak metara stajao jebar po jedan policajac. Policajci su bili do-bro raspoloæeni, ako im svirnete ili mah-nete, otpozdravili bi vam. Na batajniåkomaerodromu se toga dana odræavao aeromit-ing. Bila je to centralna manifestaci-

ja proslave dana Vojske Jugoslavije,16. juna. Miting je i sa samogzvaniånog razglasa nazivan “me-ðunarodnim”, iako je uåešñe, posleruskih, bugarskih, francuskih, ru-munskih i åeških pilota, otkazala iGråka, koja je umesto jednogMiraæa 2000 u Batajnicu poslala dvaF-16 na NATO veæbu u Makedoniji iAlbaniji.

Oko kapije aero-baze bilo je par-kirano na stotine automobila, svihmoguñih domañih registracija. Tu jeveñina posetilaca put nastavila peš-

ke, a policija je postala vojna. Nekisu kroz kapiju prošli automobilom.Unutra je parking – mesto koštalo 10dinara. Aerodromska zgrada, cen-tralna taåka dogaðaja, od glavnekapije udaýena je nekoliko kilomet-ara. S obe strane asfaltirane stazevojnici sa belim opasaåem, na svak-ih desetak metara. Umeju i da viknuako neko pokaæe nameru da skrenesa staze. Na drugoj kapiji (da bistestigli do odredišta morate proñi ikroz treñu) pregledaju torbe. Ima ihkoji su se na pretres prijavýivali

sami. “Deåko, ja imam samo dvo-gled. Evo vidi”, gura se preko reda jedan sedamdesetogodišçak.

Neobaveštena osoba koja je u nedeýuujutro mogla proñi Batajniåkimdrumom pomislila bi da saça. Au-

F O

T O

G

R A

F I J E :

D

R

A Ã K O

G

A G

O

V I Ñ

U POVERENJU: Milan Milutinoviñi Momåilo Periãiñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 1720. JUN 1998.

zgradu je åuvalo tridesetak posebno opre-mýenih vojnih policajaca. Nosili su specijalne jakne na åijem je desnom ramenu biozakaåen voki-toki, na levom vrlo upadýivakonzerva suzavca, u ostalim dæepovima ok-viri municije za automat. U ruci automat, na

jednom bedru pištoý, na drugom gas-mas-ka, a na leðima za jaknu zadenut pendrek,tako da se poteæe jednim pokretom. Poslesu mali deåaci gurali graçe u majice opo-našajuñi ih.

Posle “siti” padobranaca, leteli su mo-torni zmajevi, jedrilice, vojni padobranci izRepublike Srpske. Na avionu Utva 66 leteo

je, priliåno smelo, i osamdesetsedmogodiš-çi veteran iz aprilskog rata Mihajlo Ni-koliñ. Predstavili su se i kadeti Vazduhoplo-vne vojne akademije, Pilotske škole JAT-a,piloti poýoprivredne avijacije i JAT-ov DC10 prañen “supergalebovima” akrogrupeVJ “Leteñe zvezde” (“To simbolizuje jedin-stvo civilnog i vojnog vazduhoplovstva”,objasnio je zvaniåni spiker). Kasniji samo-stalni nastup “Leteñih zvezdi” bio je finaleletaåkog programa.

Primeñeno je da za glavnim stolomMilo Ðukanoviñ razgovara iskýuåivo sageneralom Perišiñem, koji je sluæio kao

medijum izmeðu srpske i crnogorske stranestola. Ãešeý je, ne mogavši da izdræi svojumedijski zabaåenu poziciju, sišao da puštazmaja. Vojni policajci su, i po dolasku svihpomenutih, nastavili da åuvaju prilaz zgra-di, kao da još nekog oåekuju. To su osetilineki gledaoci, pa su i oni nastavili da“straæare”. Da ne propuste eventualni dola-zak Slobodana Miloševiña.

ÅOJSTVO I JUNAŠTVO: “ÅekaåiSlobe” su uglavnom odustali kad su poåelevratolomije general-pukovnika Ljubiše Ve-liåkoviña, komandanta Ratnog vazduhoplo-vstva. General je praveñi veliku buku vozio

jedan od dvadesetak migova 29 kojima ko-manduje. “U tradiciji srpskih i crnogorskihkomandanata koji nikad nisu komandovali

‘Napred!’, veñ uvek ‘Za mnom!’”, objasnio je glas sa razglasa. Kada je isti glas objavioda ñe general Veliåkoviñ pošto se prizemýiproñi kroz masu, prema pisti su potråalaprvo deca, a za çima i roditeýi, tako da jedesetak vojnih policajaca imalo pune rukeposla da komandanta sprovede do mesta zaglavnim stolom. Ubrzo potom, dva sata prezvaniånog kraja centralne proslave, MiloÐukanoviñ i Vukašin Maraš su otišli. Mer-cedes ih je åekao ispred glavnog ulaza uaerodromsku zgradu, pa su isprañeni aplau-zuom (nije bilo nikakvog skandiraça, iakosu neke novine pisale o tome.)

Pošto je najavýeni desant 90 padobrana-ca 63. padobranske odloæen zbog meteoro-loških uslova, leteli su elisni “Kraguj”, koji

je spiker nahvalio kao avion “nameçensloæenim uslovima borbe”, “Galeb” i “Su-pergaleb”, “Orao” i mig 21. U više navratanastupila je i helikopterska akrogrupa VJ“Stršýenovi”. Potom su åetiri pilota, u na-

jboýim borbenim letilicama koje posedu- jemo, lovcima mig 29, pokazali kako bi dvaovakva aparata odbranila svog voðu grupeako ga napadne jedan mig 29. Radilo seuglavnom o leteçu u krug.

Da posetiocima vreme izmeðu Ðu-

kanoviñevog odlaska i nastupa “Leteñihzvezda” ne proðe uludo, pobrinuo se JAT,åiji je avion izbacio 50 minijaturnih pado-brana koji su nosili kutije sa poklonima. Usvakoj kutiji je bilo ponešto jestivo, a unekima papir sa obavešteçem da ste posta-li sreñni dobitnik sedmodnevnog odmorana Malti, ili avionske karte za meðunarodnilet po æeýi. Iako se narod polomio da uhvati“padobrance”, neki dobitnici su bili zbuçe-ni. “Gde ñu ja u inostranstvo?”, pitao seglasno jedan. Iz gomile je smesta stigaoodgovor: “U Crnu Goru”.

DOÐITE NAM OPET: Najzad su nas-

tupile i zvaniåne akrobate Ratnog vazdu-hoplovstva “Leteñe zvezde”. Oni su, takoðezbog “meteoroloških uslova”, bili prinuðeni

da prikaæu svoj rezervni program,ali je i on sadræavao demonstracijakako to što su se dva aviona ve-likom brzinom ustremila jedan nadrugi ne znaåi i çihov neminovan

sudar. Na kraju su se svi uåesniciaeromitinga rukovali sa generalomPerišiñem (koji je uåesnicima åesti-tao na pokazanoj veštini i izrazioæeýu da tu veštinu koriste u miru) ipreostalim visokim gostima, “Lete-ñe zvezde” su od naåelnika general-štaba dobile raåunar i tako je mitingzavršen. Posle toga se moglo jošsamo provozati JAT-ovim avio-tak-sijem iznad aerodroma – cena 150dinara po osobi.

Odræavaçe ove priredbe po-mogli su mnogi sponzori. Aero-

drom “Beograd” je priloæio 50.000 dinara,a Naftna industrija Srbije 300 tona gorivaza nastup. RTS je åastio besplatnom rekla-mom i direktnim prenosom. Ipak, aeromit-ing “Batajnica 98” nije pokazao ništa novo,osim da JAT izgleda nema ništa protiv damu se zabrane meðunarodni letovi, te da seu Vojsci Jugoslavije budi poslovni duh dos-tojan velike kineske armije, koja je najveñibiznismen te nama prijateýske zemýe.Dobar deo roditeýa sa decom, rodbine voj-nika koji vojsku sluæe u Batajnici i ýubiteýaavijacije (a åinilo se da glavnina od stotinakhiýada posetilaca pripada nekoj od ovih

grupa) moæda je i bio fasciniran viðenim,ali vojni struåçaci tvrde da je, recimo, mig29, ponos jugoslovenske vojne avijacije,avion sjajnih letnih osobina i beznadeænozastarele elektronike i naoruæaça, i da bistoga najpametnije bilo uopšte ga ne dizatisa zemýe u sluåaju napada NATO-a i takoizbeñi gubitak od 16 miliona dolara, kolikosvaka od ovih letilica košta. Posetioci kojisu u nedeýu popodne napuštali vazduhop-lovnu bazu u Batajnici, meðutim, nisu ima-li kad da razmišýaju o tome. Trebalo je (utome je svesrdno pomagala vojna policijasa svojim “sredstvima veze”) pronañi decu

koja su se u guævi izgubila, i izvuñi se izsaobrañajnog krkýanca. Problem je bio i štosu dotad mnogobrojni WC-i postali nedos-tupni publici u trenutku završetka zvaniå-nog programa. Centralna proslava dana VJbila je zaista dobro organizovana. Ujutro suorganizatori uåinili sve da posetioce lepoprime, a popodne da ih što bræe isprate. Åaksu i iz “Gazele”, za potrebe slikaça, izvuk-li samo sedište i kacigu (fotografisaçe je

još uvek stajalo deset dinara). Sada je sao-brañaj na batajniåkom drumu bio jednos-meran od baze ka gradu, a umorni policajcisu mašuñi rukama poæurivali “mitingaše”.

Kao da kaæu: “Ãta gçavite, videste li kadMilo ode?” ■ZORAN B. NIKOLIÑ

NEKA VIDI NATO:Nebeski ãou nad Batajnicom

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.18

F O T O G R A F I J E : M I L O Ã V A S I Ñ

Leteñi cirkus (II)

Lete ãtuke,lete avioni...Manevri NATO nad Makedonijom i Albanijom bili suspektakularna pretça koja je oznaåila novo doba saveza. Barem ñeto jednoga dana biti upisano u dostignuña Slobodana Miloãeviña

skom standardu... Meðunarodna ãtampaspavala je te noñi u gimnastiåkoj dvoraniameriåke gimnazije u bazi Avijano, nasedamdesetak poýskih kreveta, u sasvimvojniåkom stilu. Sutradan ujutro, telefonipres-centra su proradili, a naðeni su i praviadapteri; sa taåke glediãta ãtampe, manevrisu mogli da poånu.

PROBA I ILUSTRACIJA: Uponedeýak u pet izjutra svi su bili spremni.Na prvom brifingu, gen. Ãort je objasnioprirodu i svrhu veæbe "Odluåni soko":uåestvovañe 84 aviona ukupno (68 borbe-nih i 17 za podrãku) iz trinaest od ãesnaest

zemaýa NATO-a (dve nemaju ratnovazduhoplovstvo), osim Kanade (åiji avio-ni nisu stigli, ali je osobýe uåestvovalo).Poleteñe iz petnaest baza NATO-a u petdræava: Italiji, Gråkoj, Francuskoj, Nem-aåkoj i Velikoj Britaniji. Borbeni avioni su:F-16, F-18 A, "Sea Harrier" (sa nosaåa po-morske peãadije SAD USS "Wasp" naJadranu), "Tornado" i "Jaguar"; avioni zapodrãku su E-6 (elektronsko izviðaçe iometaçe), AWACS (leteñi radar, komanda,kontrola, elektronska dejstva), KC-135(avioni za puçeçe gorivom u vazduhu) iizvestan broj helikoptera za spasavaçe.

Najudaýenija baza bila je u Velikoj Brit-aniji, a najbliæa u Gråkoj; veñina avionaletela je iz baza u Italiji.

Svrha veæbe bila je, kako se izraziogen. Ãort, "da se isproba i pokaæe sposob-nost NATO-a da brzo i na veliku udaý-enost projektuje vojnu moñ". On je upotre-bio i termin "van domaãaja", ãto znaåi vandosadaãçeg uobiåajenog operativnogdometa Saveza, dakle van klasiånih teataraoperacija iz Hladnog rata. U politiåkesvrhe ove veæbe gen. Ãort nije hteo da ul-azi, pozivajuñi se na standardni vojniåkiizgovor: "Ja sam samo vojnik i izvrãavam

nareðeça; pitajte g. Solanu; NATO postu-pa na osnovu konsenzusa dræava ålanica"itd. Jedino ãto je rekao na jutarçem brifin-

general potpukovnik Majkl Ãort, koman-dant savezniåkog ratnog vazduhoplovstvaza Juænu Evropu. Odeven u letaåki ko-mbinezon bez odlikovaça, vidno neispa-van i uspeãno skrivajuñi tremu, general je

nastavio: "Prvi put se u tako kratkom rokuizvodi tako sloæena operacija. U åetvrtaksmo dobili nareðeçe, planirali smo prekovikenda, a idemo u akciju danas, uponedeýak". Prisutni novinari, çih okostotinak, bili su prethodne veåeri skeptiåni:prognozirali su se sudari, konfuzije, inci-denti i sliåno. Kao i obiåno, Amerikanci suse straãno potrudili na medijskom planu:specijalnim letovima "Herculesa C-130" izBrisela i Budimpeãte doveli su u Avijanosve zainteresovane novinare. Zanimýivo jeda je general Vesli Klark, glavnokomandu- juñi snaga NATO-a u Evropi, insistirao da

novinari iz Beograda svakako doðu; takose i desilo da je dvanaest specijalnih dopis-nika beogradskih medija u subotu popodne

AVIJANO, ITALIJA

eæba koju ñete danas videti uzor jeza NATO 21. veka", izjavio je nabrifingu u ponedeýak u ranu zoru"V

pozvano da se pridruæe ekipi u Avijanu.Bili su pozvani i novinari dræavnih medija,ali se nisu odazvali pozivu. Kao i veæba"Odluåni soko", tako je prisustvo ãtampeorganizovano nadvoje-natroje i na brzaka; jedino je prevoz bio besprekoran. Po dvan-aest beogradskih novinara doãao je specijalni "Hercules" u Budimpeãtu i sutradanih vratio tamo. Na licu mesta, meðutim,

novinari su se uverili da su sve vojske iste:uveåe je u celoj bazi u Avijanu nestalostruje, pa su i telefoni crkli; kad je prorad-io agregat (ali ne i telefoni), ispostavilo seda su svi prikýuåci za struju ameriåkogtipa, pa gospoda iz ãtampe nisu mogla danapune baterije mobilnih telefona... Trebareñi da je profesionalna solidarnost bila navisini: dopisnici hrvatskih i makedonskihlistova i agencija pozajmili su beogradskimkolegama svoje mobilne telefone, i na kraju su sve baterije bile prazne. Pokuãajiameriåke vojske – inaåe veoma ýubazne ipredusretýive – da nabave adaptere za

utikaåe trajali su do sutradan: uspeli su danabave britanske i italijanske adaptere, kojiinaåe ne odgovaraju evropskom i japan-

PARKIRANJE POSLEAKROBACIJE: ÃpanskiF-18A vraña se sa manevara

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 1920. JUN 1998.

vazduhu i za ostale, obezbeðeno je perma-

nentno prisustvo aviona-tankera nad juæn-om Italijom i nad Jadranom istoåno odBarija. Dva aviona AWACS preuzela su ul-ogu isturene kontrole leteça i koordinacijesa civilnim oblasnim kontrolama leteça.Kako je rekao gen. Ãort, tokom ta åetirisata veæbe (od 8 do 12) svih 84 avionaNATO-a bila su permanentno u vazduhu.Kad se uzmu u obzir udaýenosti aerodro-ma odakle avioni dolaze, çihove brzine,

potroãça goriva, atmosfer-ske okolnosti i moguñeneplanirane varijable(promene zadatih ruta u

toku operacije, moguñi inci-denti itd.), zadatak da se sveto uredno obavi, da svakouradi svoj posao, snabde segorivom i sreñno vrati kuñi javýa se kao skoro nemo-guñ.

Koliåina angaæovanihaviona, objasnio je gen. Ãortnovinarima, bila je ufunkciji politiåke poruke

Saveza Slobodanu Miloãeviñu: sve dræaveålanice dogovorile su se da uåestvuju. To jeznaåilo da ako za odreðenu koliåinu aviona

treba jedan avion-tanker, jedan avion viãkazahteva novi avion-tanker, ãto vaæi i za os-tale avione za podrãku operacije. Zato sebroj popeo na 84 aparata. Sama ta åiçeni-ca ukazuje na politiåki znaåaj ovih mane-vara: naime, za ta åetiri sata zastraãivaçapredsednika Jugoslavije SlobodanaMiloãeviña potroãeno je najmaçe stopedeset miliona dolara novca poreskih ob-veznika Atlantskog saveza; to je sloænaprocena prisutnih vojnih izveãtaåa, mada jegen. Ãort odbio da navede svoju cifru. Reåi"konsenzus svih zemaýa ålanica", "mir istabilnost na Balkanu", "prestanak nasiýa",

"politiåko reãeçe", "velika zabrinutost" i utom smislu ponovýene su bezbroj puta, ãtona brifinzima, ãto ovako, neformalno, za

gu bilo je da je "NATO izuzetno zabrinutzbog staça na Kosovu. Nije reå o pritiskuna predsednika Miloãeviña, ali NATO in-sistira na politiåkom reãeçu krize i na mirui stabilnosti na Balkanu". Gen. Ãort je pod-

setio da je çegova komanda od 1993. bilaveoma angaæovana na podrãci snagamaUNPROFOR-a, IFOR-a i SFOR-a u Bos-ni, kako u akciji zabrane letova, tako i uborbenim dejstvima i vazduãnim udarima.

Prvi avion uzleteo je iz vazduhoplovnebaze Avijano u 07:55; bio je to najsporijiod aviona za podrãku, tanker KC-135.Lovci F-16 iz 31. lovaåke eskadrile Ratnogvazduhoplovstva SAD i lovci-bombarderiF-18 A ãpanskog Ratnog vazduhoplovstvabili su u tom trenutku u fazi naoruæavaça,provere sistema i pripreme za poletaçe.Neãto posle osam sati, borbeni avioni iz

Avijana poåeli su da uzleñu. Oåiglednoobaveãteni o prisustvu novinara, piloti supozdravýali uzdignitim palcem, mahali, iz-vodili akrobacije pri uzletaçu i uopãtekoketirali sa medijima. Naoruæaçe koje sunosili avioni iz Avijana bilo je – koliko jevaã dopisnik mogao da vidi – samood-brambenog karaktera: rakete vazduh-vazduh i rakete HARM za gaðaçe nepri- jateýskih radara. Uostalom, gen. Ãort je izjavio da oåekuje da VojskaJugoslavije pokaæe razume-vaçe: "Ovo je miroýubivaveæba u vazduãnim prostori-

ma dve prijateýske dræavekoje su dale svoju saglasnost,a ne pritisak i pretça.Oåekujem da ñe odgovor VJbiti u istom stilu".

ZNAÅAJ: Sa åistovojne, to jest vazduhoplovnetaåke glediãta, veæba "Odluå-ni soko" bila je veoma bitna,moæda i od epohalnog znaåa- ja. Naime, ovo je bio prvi putda se toliko aviona u tako kratkom rokukoncentriãe na tako malom prostoru, itamo ostane u vazduhu i u simulaciji akcije

puna åetiri sata. Naravno da je tokom rata uZalivu bilo viãe angaæovanih aviona, ali jerok za pripremu operacije bio mnogo duæi,a prostor mnogo veñi i bez redovnihcivilnih letova; rat u Zalivu bio je pravi rat,sa punom slobodom planiraça. Problemsa ovakvim koncentracijama vazduhoplo-va na relativno malim prostorima i u krat-kom vremenu, a uz istovremeni nastavaknormalnog civilnog vazduãnog saobrañaja– ogroman je. Naime, vazduãni prostor juænog Jadrana i severnog Mediterana uovo doba godine priliåno je prometan. Sobzirom na to da je izvestan broj aviona

morao da doleñe izdaleka (Velika Britanija,Francuska i Nemaåka), a da je trajaçeveæbe zahtevalo dopuçavaçe goriva u

tih ni 24 sata boravka vaãeg dopisnika u

Avijanu. Odmah je bilo jasno da ovi misleozbiýno. Trebalo je to ilustrovati na terenu,na naåin jasan i ubedýiv – i da to joã shvatii javnost u Jugoslaviji, zbog åega su i pote-gli da beogradske dopisnike vuku åak uAvijano, kako je u ponedeýak to objasniodnevnik ameriåke vojske "Stars andStripes" na prvoj strani.

Plan je bio sledeñi: prvo postaviti nasvoje marãrute avione za podrãku:AWACS, E-6 i tankere. Zatim – zavisno odudaýenosti – dizati borbene avione (prvoBritanija, pa Francuska, pa Nemaåka itd.) iproraåunati – s obzirom na atmosferske

okolnosti tog jutra – çihov dolazak naprvo puçeçe gorivom, poãto sa svojim idopunskim rezervoarima ne stiæu da obaveposao nad Albanijom i Makedonijom, asve vodeñi raåuna da se oko tankera nepravi guæva i da niko ne stigne na sastanaks tankerom na posledçim kapima goriva(tu je reå o minutima). Pregrupisati pristi-gle borbene avione u planirane formacije isloæiti ih u borbenu formaciju sa avionimakoji stiæu iz bliæih baza. Obaviti glavni za-datak – obilazak granica SR Jugoslavije saMakedonijom i Albanijom. Rastaviti for-macije na avione koji prvi put uzimaju

gorivo (poãto se vrañaju na bliæe aero-drome, pa su stoga viãe i potroãili, jer senisu punili po dolasku nad Jadran) i onekoji ga uzimaju po drugi put (jer idu naveñu udaýenost, a punili su se veñ jednomu vazduhu, pa im je ostalo viãe). Paziti zato vreme da se niko ni sa kim ne sudari,dræati odvojene koridore i visinske nivoeza civilni i za vojni saobrañaj, imati u vidumoguñnost da se nekome pokvari avion, dadoðe do pograniånog incidenta, namernogili sluåajnog, da se naglo pokvari vreme – iimati rezervne opcije za svaki od tih mo-guñih sluåajeva. Kad se sve to uzme u

obzir, sasvim je jasno zaãto je gen. Ãort biotoliko zabrinut u trenutku poletaça prvihaviona iz Avijana.

Portugalski pilotkaæe da je bio nakratko uhvañenu niãanskiradar nekog PVO sistema sateritorije SRJ

PRES KONFERENCIJA: General Majkl Ãort

▲

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.20

Prvi avion, F-16 iz 31. eskadrona, Avi-

jano, vratio se sa zadatka po planu – upodne, uz aplauze osobýa, trijumfalnoleteñi nisko pored glavnog hangara, uzmalo akrobacija. Uskoro su u formacijamaod tri i åetiri aviona poåeli da se vrañaju iostali. Ãpanci sa F-18 A doleteli su u teãkoji uskoj formaciji od åetiri aviona, otpada- juñi akrobatski usput na svakih 500 met-ara; posledçi su stigli avioni za elektron-ske protivmere E-6, kada je veñ poåela joã jedna nepogoda. Povlastica da se predstaveãtampi pripala je Portugalcima, Ãpancima,31. eskadrili iz Avijana i posadi E-6. Ti suavioni priãli pred glavni hangar, gde je

obavýena procedura osiguravaça

naoruæaça, provere vitalnih sistema i

gaãeça, da bi posade bile prepuãtene namilost i nemilost novinarima poslezavrãnog brifinga.

"ÅAROBAN DAN": Zavrãni brifingodræao je general Ãort, u istom kombine-zonu, ali vidno raspoloæen i skoro potres-en. Prvo je pohvalio svog naåelnika ãtaba,italijanskog generala Arnalda Vanukija,iskusnog pilota koji je od 1957. naleteopreko 3000 sati i zavrãio sve moguñe vojneãkole. Onda se – kao svaki general svestanznaåaja odnosa sa javnoãñu – razneæio nadsvojim pilotima i uporedio ratno vazdu-hoplovstvo sa sreñnom porodicom koja

ima lepo vaspitanu i uspeãnu decu. Sebe igen. Vanukija opisao je kao "stare pilote"koji mogu mirno dase povuku sa ovakvimnaslednicima. Onda jepreãao na konkretnedetaýe: izjavio je da jeveæba "Odluåni soko"proãla bez problema,ako se ne raåunajudva kvara na aparati-ma koji su se vratili ubaze i bili odmah za-

meçeni. "Bio je to je-dan od onih åarobnihdana kada vam sve ãtopreduzmete krene odruke", rekao je gen.Ãort, sa vidnim olak-ãaçem i upadýivosreñan (ãto se dade ra-zumeti s obzirom naprethodno objaãçeneprobleme). Dodao jeda su posle mnogogodina gråki i turskipiloti opet leteli zajed-

no u istoj akciji. Re-kao je da su jugoslo-vensko Ratno vazdu-

hoplovstvo i protivvazduãna odbrana svevreme znali ãta se dogaða, pratili i bilisvesni svakog pokreta savezniåkih snaga.Jedan portugalski pilot rekao je da je u dvanavrata bio na kratko uhvañen u niãanski

radar nekog protivavionskog sistema sateritorije SRJ, "ali zaista na kratko". Gen.Ãort je dodao da tokom veæbe "Odluånisoko" nijedan savezniåki avion nije priãao jugoslovenskoj granici sa Albanijom iMakedonijom na bliæe od 15 miýa (27 km).

I tako je sve proãlo mnogo boýe negoãto se bilo ko nadao. GlavnokomandujuñiNATO-a u Evropi gen. Vesli Klark pristao je da iz Napuýa u ponedeýak, poslezavrãene veæbe, da intervju preko zatvo-renog TV sistema NATO-a; naredio je dabudu prisutni beogradski dopisnici i daimaju prednost u postavýaçu pitaça.

Tako se beogradska ekipa naãla u glavnomstanu 16. Vazduhoplovne armije SAD uAvijanu, pred velikim TV ekranom iz koga je strogo gledao gen. Klark. U uvodnoj izjavi, on je rekao da je "dosta bilo nasiýa naKosovu; vreme je za mir i to je poruka oveveæbe". "Integritet Jugoslavije", rekao jegen. Klark, "politiåko je pitaçe o kome ñelideri dræava-ålanica NATO-a raspravýatikad doðe vreme"; "Ne mogu da pro-rokujem kada ñe lideri NATO-a odluåiti dapostupe u ovom sluåaju, niti kako";"NATO je dobio mnogo opcija da ih razra-di pre konaåne odluke ãta ñe uåiniti";

"Verujem da ñe se Vojska Jugoslavije veo-ma potruditi da doprinese mirnom reãeçuna Kosovu"; "Veæbe kopnenih snagaNATO-a na teritoriji Albanije i Makedonijeplanirane su za ranu jesen ove godine".Kada se ove diplomatske izjave jednog vi-sokog oficira prevedu na jezik opãte ra-zumýiv, to znaåi sledeñe: integritet Jugo-slavije (po pitaçu Kosova, to jest) postao je sumçiva kategorija; u razradi su svimoguñi scenariji vojne intervencije; VojsciJugoslavije se sugeriãe da ne pomiãýa nasamoubilaåke akcije (ãtogod g. Zoran Liliñpriåao o novom boju na Kosovu i carstvu

nebeskom); nemojte da mislite da neñemointervenisati i kopnenom vojskom ako se jako naýutimo.

To se inaåe zove ozbiýna pretça iodneo ðavo ãalu. U celoj toj priåi, me-ðutim, upadýiv je jedan detaý – ubrzaçe.Za ciglih sedam meseci, velike sile iNATO stigli su do one taåke za koju im jeu Bosni trebalo tri godine. To samo znaåida su nauåili modus operandi i rukopisSlobodana Miloãeviña, da su shvatili ãta naçega nekako ostavýa najveñi utisak. A zatih par stotina miliona dolara potroãenih uponedeýak oni ñe se veñ naplatiti; od krize

talaca u Bosni znamo da NATO ne troãipare uzaman. ■MILOÃ VASIÑ

JATRAS/VRN- JAÅKA BANJA

PRETNJE: Ameriåki F-16 kreñe na veæbu

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 2120. JUN 1998.

Ako ñemo pravo...

Znacina koæiKako pomoñi Ninu Rosiju

i kako pomoñi Srbiji

i da nije baã sve tako loãe kako je u novina-ma opisano. Bio sam sklon da se delimiåno

sloæim s çim, ali uskoro se on sam nije sla-gao sa sobom. Zbog neke lakãe hirurãke in-tervencije dopao je bolnice, pa kad sedoåepao kuñe, pozvao me je i rekao: "I daýemislim da niste u pravu. Mnogo je gore!"Srbi su jedan od retkih naroda dovedenih upoziciju da stavove o kvalitetu æivota i pr-irodi sistema i druãtva formiraju na sop-stvenoj koæi, pa je tako i moj roðak staçe usrpskom zdravstvu shvatio tek kad je doãlovreme i çegovu koæu da seku.

Svestan sam da je uvod dug, ali ga vero-

nadi da ñete razumeti moju gråevitu borbuda spasim svoje dete i pruæiti mi pomoñ,pozdravýam vas s poãtovaçem. Dinarskiæiro raåun kod Beobanke u Beogradu,broj: 40811-620-6-16-341-51-6076734 na

ime Nino Rosi.Hrpicu uredno sloæenih papira åine ot-pusne liste, "okruænica" bolnice Royal

Free kojom se ova obraña za pomoñ brit-anskoj javnosti, par iseåaka iz domañihnovina koje su podræale akciju prik-upýaça pomoñi... I na kraju, izvod izkçige roðenih i krãtenih Srpske pravo-slavne crkve, kojim se potvrðuje da je Ni-novo crkveno ime Rastko, da je krãten1982. godine u zemunskom hramu svetogArhangela Gavrila, da su mu otac Miomir,

vozaå, i majka Milada, bibliotekarka, pravoslavni Srbi... dakle,sve ono ãto treba da otkloni sumçu da ñe pare biti date nekom kose tako nesrpski zove i preziva. Åujem da su u ozbiýnim instituci-

jama kojima su se roditeýi obrañali ýudi bili sumçiåavi zbogmoguñnosti da pomoñ odluta u tuð e ruke, da se çihov dinar isko-risti za leåeçe neåiste krvi, da su odmahivali glavom u stilu nek' ti tvoji pomognu, maskirajuñi bezduãje i sebiånost u stereotippoæeýnog patriotizma. Crkvenom taksenom markom u vrednostiod pet dinara overena je Ninova pravoslavnost, ali slutim da nipet para neñe dati oni koji u imenu traæe åoveka i koji bezduãnostzaklaçaju iza srpstva.

Tako dolazimo do univerzalnijeg ugla ove priåe. On nijesadræan samo u okolnosti da vam ime moæe odrediti sudbinu, atoga smo se nagledali u tragiånijim razmerama nego ãto je biloåiji pojedinaåni usud, veñ se najpre ogleda u bedi socijalnih insti-tucija i socijalnog staraça. Danas, ako ñemo pravo govoriti, ýudiumiru i od nezloñudnih bolesti, zbog opãte nemaãtine, nesaves-nosti, nedostatka elementarne prevencije, nehumanosti institucija,

jada i bede... Pravo na adekvatno leåeçe imaju oni koji imajupara, sirotiça umire od vrlo neekskluzivnih bolesti... Zapuãtenostdruãtva lako je prepoznati u tim znacima, nevoýa je u tome ãto tuvrstu bede prepoznajete tek kad vas pogodi, jer vi moæda slutiteda je tako ali ne verujete dok se dogaða drugom.

Negde u sredçem veku, taånije u drugoj polovini XV veka,Filip Dobri, vladalac Burgundije, na nekom sajmu u Briæu, madame za mesto ne dræite baã za reå, izloæio je dva sanduka puna zlat-nika, koje ni åetvorica najjaåih muãkaraca nisu mogla da podignu.Ovom vaãarskom taåkom Filip Dobri je pokazivao nevernim

graðanima svoju vladalaåku moñ. Prostom sredçovekovnomåoveku åinilo se da je nedodirýiv onaj ko ima dva takva sanduka,a Srbinu s kraja XX veka kao da je dovoýna jedna TV kutija – izkoje ga svake veåeri laæu da privredne stope rastu. Graðanin sas-vim prirodno hoñe da veruje da æivi u humanom druãtvu, da ufabriku ide da bi zaradio, u ãkolu da bi uåio, u bolnicu da bi seizleåio, on veruje da se druãtvo o çemu stara ne samo kada muide dobro, nego i kada mu krene naopako. I to tako biva dok nenapiãe svoj Predmet: Molba za pomoñ... Ako ñemo pravo,pretvorili smo se u jedno bezduãno, nehumano druãtvo gde se sol-idarnost podstiåe samo u loãe svrhe. Verujem da ñe se nañi do-voýno ýudi dobre voýe da pomognu porodici Rosi. Ja se samopitam postoji li efikasniji naåin da se obavestimo o karakteru reæi-

ma i teæini sanduka naãeg Filipa, osim da svakog od nas, pojedi-naåno, zadesi nesreña? ■

DRAGOÝUB ÆARKOVIÑ

Jedan moj roðak stalno se ýutio namene, odnosno na Vreme, tvrdeñi dami stvarnost slikamo najgorim bojama

vatno podsvesno oteæem jer ono ãto sledi muåan je opis ýudskenesreñe i druãtvene bede. Reå je o Ninu Rosiju, mladiñu roðenompre 21 godine koji je oboleo od teãkog oblika leukemije. Na momstolu leæi formalno bezduãan papir u åijem zaglavýu piãe – Pred-met: Molba za pomoñ radi leåeça. U potpisu Ninova mama, Mi-lada Rosi. A onda je proãle nedeýe na stolicu preko puta mog sto-la sela Milada Rosi i formalna priåa dobila je tragiånu dimenziju.Naãao sam se oåi u oåi sa nesreñom, slutça o ýudskoj patçi inemoñi postala je oåigledna – boæe mi oprosti na bednoj sposob-nosti poreðeça – kao ãto je mom roðaku postalo oåigledno danam je zdravstvo u oåajnom staçu tek kad ga je bolest dotakla.Tako je i mene dotaklo odsustvo suza u oku te krhke æene, is-plakala ih je ona za ceo æivot, a istovremeno sam joj bio zahvalanna oåuvaçu jednog, makar prividno poslovnog tona u komuni-kaciji izmeðu stranke i administratora, odnosno Milade Rosi i

mene. Ona me je prosto ãtitila od svog bola i çena uýudnost utraæeçu pomoñi obavezivala me je na pristojno ponaãaçe,odnosno da ne poånem ja da plaåem nad sudbinom åoveka koganikad nisam sreo.

Ali, ako ñemo pravo govoriti, ovo nije potpuna istina: sretaosam se sa slikom Nina Rosija, jedanput kod Beograð anke, drugiput na Trgu republike, gde çegove kolege, studenti, skupýaju do-brovoýne priloge za leåeçe ovog studenta arheologije. Kako to unaãim sirotiçskim æivotima biva, jednom u dæepu nisam imaoniãta, drugi put sam imao samo krupan novac, i tako sam oba putaproãao pored kutije za dobrovoýne priloge, s utehom milionaprolaznika da je svaki naã prilog nedovoýan za neåiju sreñu iliozdravýeçe.

Bedan je izgovor da se od kolektivne nesreñe ne moæe sagle-dati nesreña pojedinca. Beda tog izgovora poåiva u okolnosti da

je iskaz potpuno taåan. Ali, vratimo se Predmetu: Molba za po-moñ radi leåeça. Ono ãto sam nazvao formalnim ipak je jedininaåin da se prenese sadræaj. Dakle, u Predmetu piãe:

Obrañam se vama sa molbom da mi pomognete. Ja sam maj-ka Nina Rosija, studenta arheologije iz Grocke, koji je u svojoj21. godini oboleo od teãkog oblika leukemije. Njegova velikaæeýa za æivotom pomogla mu je da hrabro podnese teãke terapije.Jedini spas i çegovo izleåeçe je transplatacija koãtane sræi, kojase najuspeãnije obavýa u bolnici Royal Free u Londonu, za koju

je potrebno i mnogo novca. U malom mestu gde æivimo dobriýudi su se odazvali, tako da smo dosadaãçom akcijom prikupili60.000 DM. Za daýi tok leåeça potrebno je oko 100.000 DM. Ja

vas molim – zastanite i osluãnite svoje srce. Posluãajte ga, jer sva-ki dinar uplañen od vaãeg srca, spasiñe æivot mog sina! Æeýa ivoýa ýudi koji nam pomaæu budi u meni veru da ñemo uspeti. U

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.22

Afere u zdravstvu

Tuæiteýi bez licaAko je suditi po akterima u borbu za preuzimaçe konaåne prevlasti uzdravstvu mogli su prvi krenuti pripadnici SPS-a. Usledio je odgovor,

po intonaciji i akterima, po svemu sudeñi julovske provenijencije

navodno radnici optuæuju anonimno direk-tore klinika za enormne lopovluke koji semere milionima maraka. Pisma se urednoãaýu javnosti uz napomenu da je anonimnipodnosilac podneo i kriviånu prijavu, dok izlekarskih krugova nema ni potvrda ni de-mantija. Za sada ñute i prozvani i oni ãto ihprozivaju.

Poåetkom ovog meseca do sredstava in-formisaça stiæe prvo pismo sa uopãtenimpotpisom: zaposleni u Institutu za zaãtitu

zdravýa Srbije i Institutu za socijalnu med-icinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.Autori pisma skreñu paæçu na ulogu docen-ta dr Dragoýuba Ðokiña, direktora Institutaza zaãtitu zdravýa, u velikom poslu nabavkeskupe opreme za uvoðeçe informacionogsistema u zdravstvu, zbog koje je pre nekoli-ko meseci uhapãen dr Nenad Ðorðeviñ, bivãidirektor Fonda za zdravstveno osiguraçe ivisoki funkcioner JUL-a. Anonimni nezado-voýnici stavýaju na duãu dr Ðokiñu visokuproviziju koju je trebalo da dobije za obavý-eni posao, saradçu sa biznismenom Avra-mom Adizesom. Pomiçu se tu i Nebojãa

Maýkoviñ, takoðe funkcioner JUL-a i vlas-nik Asi banke, i Dojåilo Maslovariñ, a kaokrunski dokaz upozoreçe pokojnog gener-alnog sekretara JUL-a Zorana Todoroviñakoji je o celom sluåaju na sednici pomenutepartije pred septembarske izbore navodnodoslovce rekao: "U svemu ovome, naæalost,uåestvuje i moj kum Ðokiñ, em krade, emuvozi opremu, em prisluãkuje..."

ANONIMNA KOMBINATORIKA:Ovo prvo anonimno pismo jedino nije osta-lo bez odgovora. Punim imenom i prezi-menom od çega su se ogradili profesor drViktorija Cuciñ, direktor Instituta za socijal-

nu medicinu, i profesor dr Sneæana Simiñ,ãef katedre za socijalnu medicinu Medicin-skog fakulteta, docent dr Vesna Bjegoviñ,

asistent Dejana Vukoviñ i Radmila Vukiñ,sekretar Instituta. One se ograðuju od pisma,

demantujuñi da je bilo ko od zaposlenih"uåestvovao u pisaçu imenovanog teksta iliga potpisao". Gest oceçuju kao grubuzloupotrebu i Instituta i zaposlenih u çemu.

Novi nalet anonimne kombinatorike,sada u formi otvorenog pisma najviãim fink-cionerima i javnosti Srbije, iz medicinskihkrugova stiæe od 233 radnika Kliniåkog cen-tra Srbije, koji su umesto svojih imenastavili "odani sadaãçim direktorima KC Sr-bije Milivoju Stamatoviñu i profesoru drVasi Antunoviñu".

Odani protestuju protiv nedavnogdovoðeça dr Jovana Hadæi Ðokiña na mes-

to generalnog direktora Klin-iåkog centra. Po proceni odanih,za ustoliåavaçe dr Ðokiñazaduæeni su veñ pomenutiNebojãa Maýkoviñ i SrðanSmiýkoviñ: "Smiýkoviñ, kojiposeduje privatnu firmu za snad-bevaçe potroãnim medicinskimmaterijalom a koja se vodi naçegovog druga Zorana iz grad-skog odbora JUL-a, preuzeo bi sMaýkoviñem i ASI bankom ko-mpletno snadbevaçe Kliniåkogcentra, uz Hadæi Ðokiña kao

direktora. S çim veñ odavnoSmiýkoviñ diluje kroz nabavkuaparata i delova za hemodijalizui drugih artikala za centralnuapoteku Kliniåkog centra Srbije..." Na krajupisma, odani predlaæu MUP-u Srbije da ispi-ta "kriminalne radçe sve trojice kako zapos-leni u Kliniåkom centru u sluåaju imen-ovaça" ne bi bili prinuðeni da ih javnosaopãtavaju.

Nekada ponos i buduñnost zdravstva Sr-bije, u kome i danas u viãespratnoj zgradifunkcioniãu dva sprata a ostalo je prepuã-teno zaboravu, golubovima i razbijenim

staklima, Kliniåki centar samo tavori u siro-maãtvu bez odgovarajuñe opreme, sa dotra- jalim aparatima, bez lekova i elementarnog

sanitetskog materijala. Iz ustanove odlazenajboýi, taånije svi oni koji mogu negde u

svetu da naðu uhlebýe. Ostali ñute. Åinili suto i kad im je direktor Stamatoviñ naredio dapacijentima ne smeju reñi da nema lekova.Ñute i na optuæbe da veñina lekara izdravstvenog osobýa prima mito i da se up-rkos zvaniånom besplatnom zdravstvu ubolnicama zapravo sve plaña: i mesto, i lek,i operacija, i nega bolesnika.

Ñute i danas kada neko u çihovo imepiãe i potpisuje pisma o malverzacijama ipýaåkama u zdravstvu. Ovih dana na klini-kama anonimne poruke – koje, uzgred budireåeno, viãe podseñaju na partijske obraåunenego na stvarnu zainteresovanost da se

prekine lanac pýaåkaça ionakoosiromaãenog zdravstva – jesu hitliteratura. Svi o çima priåaju.Niko, meðutim, nije æeleo za no-vine da ospori ili potvrdi bilo ãta.I ne samo to. Niko od lekara idrugog medicinskog osobýa sakojim smo razgovarali o anonim-nim optuæbama za kriminal zasadnema nameru da bar javno kaæeda nije tvorac ili potpisnik pisa-ma. Ipak, niko nam nije ni negiraoda zdravstene pare na volãebnenaåine odlaze u privatne dæepove.

ÅAST I PARE: Po sadaãçemustrojstvu zdravstva, lekari, ãefoviodeýeça i osobýe i ne mogu znatiãta se dogaða s novcem. U svakoj

zdravstvenoj ustanovi kupovina opreme isnadbevaçe bolnica, ãto je, ako je suditi poanonimnim dostavama, glavni izvorpýaåkaça zdravstva, "privilegija" je malogbroja ýudi (direktora, ponekog naåelnika iliãefova raåunovodstva), koji jedini i komu-niciraju sa glavnim finansijerom Fondom zasocijalno i zdravstveno osiguraçe i Ministar-stvom za zdravýe. Meðutim, priåa o anonim-nim dostavama i cinkareçu prevazilazi pare

i dospeva do granice pitaça åasti: zloupo-trebe zaposlenih, çihovih organizacija isindikata.

DRUÃTVO

Pisma iza kojih ne stoji "niko"potresaju ovih dana naãu naju-

gledniju zdravstvenu ustanovuKliniåki centar Srbije. Kao unajtvrðe vreme staýinizma

Priåa oanonimnimdostavama icinkareçuprevazilazipare idospeva do

granice pi-taça åasti

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 2320. JUN 1998.

Najsveæiji primer lekarske ñutçe je inereagovaçe na uredbu Ministarstva zdra-výa o zabrani dopunskog rada na privatnim

klinikama. Lekarima je, inaåe, to po zakonudozvoýeno. Ni na ovu restriktivnu meru,dakle protivzakonitu, nije reagovalo nijednostrukovno udruæeçe. Od 10.000 lekara kojikao konsultanti zaraðuju za æivot po privat-nim klinikama tek je çih desetak u anketn-om upitniku potvrdilo da radi privatno. Os-tali su to negirali. Na privatnim klinikama ipo ordinacijama saznajemo da lekari zapos-leni u dræavnim medicinskim ustanovama idaýe rade kod privatnika. Kriãom, nedeý-om, ili posle osam uveåe, kad se pret-postavýa da inspektori, koje je najavila drLeposava Miliñeviñ, ministar zdravýa, neñe

obilaziti privatne klinike. Lekarima koji sene budu ponaãali po pomenutoj uredbizapreñeno je otkazom u dræavnoj ustanovi:po kratkom postupku i bez obrazloæeça.

SISTEMI I REÆIMI: Najopãirnije inajdetaýnije pismo koje je stiglo u redakci-

ju, "Vremena" a u kome, navodno, sindikatKliniåkog centra Srbije "moli nadleæne daodmah reaguju, dræavne organe da kazne iuhapse poåinioce, sredstva informisaça dapomognu pisaçu istine, a radnike oveustanove da nikako ne odustanu" – opet jebez potpisa.

U çemu se osam ýudi: lekara, direktora,

profesora, direktora firmi optuæuje za pron-everu teãku 100 miliona maraka. Pismo jeupuñeno na 32 adrese, a anonimnidostavýaå je navodno protiv pomenute os-morice podneo i kriviånu prijavu.

Glavni "komandant ove parade", kaæe seu dostavi, jeste dr Vasa Antunoviñ, zamenikgeneralnog direktora Kliniåkog centra Sr-bije, kome se stavýa na duãu da je åovek"svih sistema i reæima", da je "odanmupovskom lobiju na åijem je åelu biopokojni Badæa, koga je takoðe ukýuåio usnadbevaçe Kliniåkog centra. Badæa je takoslao firme Vasi, a uticajem "odozgo" oslo-

baðao novac za plañaçe, bilo iz Fonda socijalnog osiguraça bilo iz Budæeta. Najviãeod ovog sistema naplate profitirao je Spa-

soje Mihiñ iz "DATEX"-a, nerazdvojni Va-sin prijateý iz zemunskog "Zlatnika". Profe-sor Antunoviñ optuæuje se i za åesta pu-

tovaça u inostranstvo o troãku dræave. Sle-deñi na listi je Dragiãa Lukiñ, bivãi direktorZavoda za zdravstveno osiguraçe a sadasavetnik generalnog direktora, koga anon-imni okrivýuju da je sa Antunoviñem poredostalog, "preko naduvanih i fiktivnih raåunai cesija olakãalo Kliniåki centar i Zavod zazdravstveno osiguraçe za viãe od 30 milio-na maraka. Po nalazima autora pisma,dobijenim od nekih ýudi, Lukiñ je zajednosa Antunoviñem i prof. dr Borislavom Anti-ñem (takoðe åovek na listi, prim. red.), pred-sednikom Upravnog odbora Zavoda zazdravstveno osiguraçe Srbije, imao, navod-

no, "zajedniåku firmu koja je snadbevalaKliniåki centar i druge klinike potroãnimmaterijalom".

..."Strateãka oprema i sirovine nabavýa- ju se preko sledeñeg na listi MilutinaMrkiçiña, generalnog direktora CIP-a, Slo-bodana Ãarenca (takoðe na listi prozvanih),generalnog direktora Inter-eksporta Beo-grad, i Jovana Obradoviña (ãestog prozvan-og), direktora preduzeña"Adok."..."Da biodabrana oprema i roba imala i medicinskiatest, u ovu ãemu ulazi i profesor dr MiãaOstojiñ (takoðe na listi), direktor Klinike zakardiologiju Kliniåkog centra. On potpisom

overava da su nabavýene prave stvari."Prof. Ostojiñ se u pomenutom pismu-tuæbi optuæuje i za putovaça po celomsvetu, otkupe stanova: "Isto kao i Antunoviñ,dobija trosoban stan u Budvi, koji je "sluåa-

jno" izgradila firma "Adok", najveñiuvoznik lekova u Jugoslaviji, pri åemu trebaistañi da je prof. Antunoviñ predsednik ko-misije za uvoz lekova i potroãnog medicin-skog materijala – tela koje odobrava "kon-tingente" za celo zdravstvo i sve bolnice.Vasa, Dragiãa i Moma (Momåilo Mujoviñ,direktor sluæbe za marketing Kliniåkog cen-tra, prim. red.) videli su da posao moæe biti

otkriven ako se ne pokriju jakim firmama sapolitiåkom potporom: CIP-om, Inexom"...Autori pisma takoðe navode da su pomenu-

ta trojica uz "dobar procenat saraðivali i saMoãom Filipoviñem iz Mobexa, NebojãomMaýkoviñem iz Asi banke", koji je, kako senavodi, nezadovoýan profitom "sklopio"brak" sa Hadæi Ðokiñem, koga uskoro do-

vodi za direktora..."Uz pomiçaçe joã sijaset imena iz poli-tiåkog i medicinskog æivota, koji se, kao iizneti detaýi, zbog anonimnosti naæalostmogu svesti samo na senzacionalne stvaribez pokriña, autori pisma za sebe tvrde da sene plaãe istine, a ovaj svoj åin vide kaohrabrost uz veru da ñe uz pomoñ onih koji-ma su se obratili pismom raskrinkati "pýaå-ku stoleña".

AKTERI: Desetak dana, taånije 15. juna, oglasio se u listu "Naãa borba" pred-sednik odbora jedinstvene sindikalne orga-nizacije Kliniåkog centra Srbije, demantu-

juñi da sindikalna organizacija stoji iza pos-ledçeg navedenog pisma: "Na adresusindikalne organizacije takvo pismo nije sti-glo, a na drugoj strani tvrdi se da je upuñenona druge brojne adrese. Oåito se radi o anon-imnoj dostavi i zloupotrebi Sindikata Klin-iåkog centra".

Pomenuta anonimna pisma, çihovsadræaj i nereagovaçe zdravstvenih radnikana zloupotrebu åitave profesije govore na-

jpre o druãtvu i sredini u kojoj æivimo. Bilobi gotovo nepristojno komentarisati optuæbeiz anonimnih pisama o kraðama i lopovluci-ma u zdravstvu. Pogotovu uzeti ih zdravo za

gotovo. Ta vrsta priåe prenosi se usmeno odusta do usta veñ godinama, a anonimnepredstavke i tuæbe uredno stiæu i zavrãavajuu tuæilaãtvima.

U pismima su za sada verodostojnasamo imena i funkcije prozvanih. Svi pome-nuti pripadaju dvema aktuelnim i jakim par-tijama: JUL-u ili SPS-u. Ako je suditi po ak-terima koji su glavni junaci prva dva pis-ma, u borbu za preuzimaçe konaåne prev-lasti u zdravstvu mogli su prvi krenuti pri-padnici SPS-a. Usledio je potom odgovor,po intonaciji i akterima, po svemu sudeñi ju-lovske provinijencije. Meðu osam anonim-

no optuæenih, ako je verovati dokumentima,nema uglednih ålanova JUL-a. Dolazeñepostavýaçe novih direktora pokazañe ko jepobedio. Bitka anonimnim pismima se nas-tavýa o åemu svedoåe i optuæbe protiv pro-fesora dr Nikole Mitroviña, direktora Insti-tuta za onkologiju i radiologiju. Zamera muse "zloupotreba sluæbenog poloæaja i sti-caçe koristi u vrednosti od 30 miliona mar-aka". Opet potpisani radnici Instituta. Igran-ka se nastavýa, lekari se ne bune protiv blan-ko potpisa, ni osporavaça prava na rad.Pacijenti u celoj priåi nisu vaæni. Po onomeãto zvaniåno ili nezvaniåno moraju da plate

za svoje leåeçe potpuno se uklapaju u priåuiz anonimnih pisama. ■BRANKA KALJEVIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

KO PREÆIVI PRIÅAÑE:Bitka za vlast preko leð a pacijenata

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.24

Univerzitet

Posledça odbranaNovi Zakon o univerzitetu pred Ustavnim sudom Srbije, ali iMeðunarodne zajednice rada

ju temeý svakog sticaça znaça i çegovogprenoãeça drugima. Univerzitet nije kasar-na, ni fabrika, pa ni 'preduzeñe u dræavnojsvojini', kako to misle tvorci novog Zakona;on moæe da ispuni svoju osnovnu funkciju

samo kao slobodna zajednica profesora istudenata, koju ñe voditi liånosti izabranezahvaýujuñi svojim struånim i moralnimkvalitetima, a ne pojedinci postavýeni vla-dinim ukazom u skladu sa politiåkim potre-bama".

Na primedbe da je do sada samo oko 500profesora potpisalo otvoreno pismo moædabi najboýe bilo odgovoriti pitaçem: a koli-ko bi profesora potpisalo otvoreno pismokojim se podræava novi Zakon o univerz-itetu?

Na ulaznim vratima i zidovima mnogihfakulteta veñ danima stoji Deklaracija - etiå-

ki kodeks, kojim Beogradski odborUdruæeça univerzitetskih profesora inauånika Srbije poruåuje: "Neñemo dozvoli-ti da drugi upravýaju naãim sudbinama i danas poseduju, zato ne pristajemo da budemoålanovi upravnih odbora, nadzornih odbora,dekani i prodekani po odredbama novog za-kona. Taj deo liåne autonomije dajemo zaodbranu od nasrtaja na autonomiju univerz-iteta."

Po novom zakonu, Vlada Srbije bezikakvog uåeãña univerziteta i fakulteta im-enuje rektore i dekane, ålanove upravnog inadzornog odbora, Vlada ima status vlasni-

ka Univerziteta i fakulteta kao pravnih lica ivlasnika svih ýudi koji na univerzitetu rade!Pravni eksperti se slaæu: takvih odredabanema nigde na svetu!

"Treba koristiti sve moguñnosti kojepruæa princip legaliteta, ma kako defektan iograniåen, ali istovremeno se stalno pozivatii na stariji i snaæniji princip legitimiteta", re-kao je dr Milan Podunavac, profesorFakulteta politiåkih nauka na tribini Savetaza saradçu nevladinih organizacija naPravnom fakultetu u Beogradu.

Grupa od 16 profesora Pravnog fakultetau Beogradu poruåuje javnosti da s

gnuãaçem odbija da potpiãe "izjavu o lojal-nosti", a na adresu Ustavnog suda Srbije veñ je uputila i inicijativu za ispitivaçe

nosti pokazati kao Pirova pobeda pomahni-talog i bahatog reæima koji veñ godinamaostavýa iza sebe "spræenu zemýu" - odBosne i Krajine, do Kosova, privrede i obra-

zovaça. Nekada su nepodobni i neposluãni

leteli sa univerziteta. Strah se opet uvukao ukosti; jedan deo poniæenih, osiromaãenih iegzistencijalno ugroæenih ýudi sa univerz-iteta plaãi se velikih lomova i åistki kojimavlast otvoreno preti. Meðutim, javýaju se iorganizovani i pojedinaåni glasovi koji nepokazuju ni najmaçi "strah od leteça" i kojipokuãavaju da saåuvaju i odbrane autonom-iju univerziteta od pritiska osione, korumpi-

rane i neprosveñene crveno-crne koalicije.Ne treba zanemariti åiçenicu da je veñinabeogradskih fakulteta i instituta na svojimnauåno-nastavnim veñima podigla glas pro-tiv najrestriktivnijeg zakona u 160 godinadugoj istoriji BU, ostavke su podneli dekanii prodekani Filozofskog, Tehnoloãkog,Pravnog, Hemijskog, Matematiåkogfakulteta, FMU... Dekani su rekli i zaãto od-laze. "Donoãeçem novog Zakona ouniverzitetu uåiçen je pokuãaj potpunedegradacije duha i suãtine Univerziteta uBeogradu. Nastavnici, saradnici i studentiovog fakulteta nisu pokolebani u svojoj

reãenosti da i daýe, svim legitimnim vidovi-ma borbe, pruæaju kontinuirani otpor ovomnasrtaju na dignitet univerziteta", kaæe za

"Vreme" profesor dr Fedor Zdanski, dekanu ostavci Tehnoloãko-metalurãkog fakultetau Beogradu. Srðan Hofman, dekan Fakulte-ta muziåkih umetnosti, kratko poruåuje:"Neñu da uåestvujem u sahrani univerziteta.Zakon je jednostavno poguban za ãkolstvo".Dr Srbijanka Turajliñ, profesor Elektroteh-

niåkog fakulteta, tvrdi da je Zakon, izmeðuostalog, u suprotnostisa Magna Cartomevropskih univerzite-ta, åiji je potpisnik inaãa zemýa. "Preosta-

je nam borba protivovog zakona: naã Ele-ktrotehniåki fakultet

jedan je od 15 najboý-ih na svetu, i zar ñemodopustiti da nam tosada uniãte?"

Nije beznaåajna ni

åiçenica da vlast namnogim fakultetimane uspeva da naðenove dekane-termina-tore ili politkomesare,

kako ih veñ zovu u akademskim krugovima.Ima i ñutaça koje - govori.

NE PRISTAJEMO: Nekoliko stotinaprofesora Univerziteta u Beogradu obratilose javnosti otvorenim pismom kojimporuåuje da je novi Zakon o univerzitetu an-ticivilizacijski po svojoj osnovnoj zamisli dase åitav æivot i rad univerziteta potåinedræavnom diktatu: "Od Platonove Akadem-

ije i Aristotelovog Liceja, do modernihuniverziteta XIX i XX veka, slobodna rasp-rava i smelo tragaçe za istinom predstavýa-

Vivat academiaVeliki jubilej Filozofskog fakulteta u Beogradu - 160 godina od osnivaça - proslavý-

en je ove nedeýe vrlo sveåano. Kao da akademski hor nikada nije lepãe i poletnije pevaoVivat academia. Ministara prosvete, nauke, kulture, predsednika Skupãtine... naravnonije bilo.

Da li ñe iskre otpora koje se javýaju na mnogim fakultetima, ali i van univerziteta,uspeti da dovedu do ukidaça najrestriktivnijeg Zakona o univerzitetu u çegovoj istoriji?Da li ñe Univerzitet imati åvrstinu Filozofskog fakulteta koji je sedam godina odolevaoudaýavaçu "grupe profesora"? Da li ñe se, kada se razveje magla prvobitnog straha, kao

u "Travniåkoj hronici", neki ýudi i stideti i åuditi ãto su se toliko uplaãili i poneli gorenego ãto je stvarna pretça zahtevala?

oæda ñe se potajno i olako donetZakon o univerzitetu, ali i mlak ot-por univerzitetske, pa i ãire jav-M

DA LI ÑE PROFESORI ODUSTATI: Studentske demonstracije D R A Ã K O

G A G

O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 2520. JUN 1998.

ustavnosti i zakonitosti Zakona o univerz-itetu. Istoj instituciji istim povodom obratiose i Sindikat Elektrotehniåkog fakulteta uBeogradu.

SPORNI ÅLAN 165: Najviãe uzbu-

ðeça u celini spornog Zakona o univerz-itetu u akademskim krugovima izazvao jeålan 165, koji propisuje da "zaposleni nauniverzitetu, odnosno fakultetu, jesu uobavezi da zakýuåe ugovor o radu u rokuod 60 dana od dana stupaça na snagu ovogzakona". Da li to znaåi da oni zaposlenikoji odbiju da potpiãu ugovor o radu dobi-

jaju otkaz? Zakonodavac to izriåito nekaæe, a ovako kako je sroåen ålan 165 je ineustavan i nezakonit, dokazuju pravni ek-sperti. Nedoreåenosti u ovoj odredbi ima

joã: ne naglaãava se da poslodavac imaobavezu da svim zaposlenim na fakultetu

ponudi zakýuåivaçe ugovora o radu.Svemoñni dekan, koji dobija ovlaãñeçadirektora preduzeña, arbitrarno odluåuje skojim zaposlenima ñe zakýuåiti ugovor, asa kojima neñe. I po toj osnovi odredba jenezakonita i direktno je u suprotnosti saZakonom o radnim odnosima Srbije. Poredtoga, odredba ålana 165 Zakona o univerz-itetu je neustavna jer deluje retroaktivno,tumaåe struåçaci.

U Zakonu o univerzitetu postoji mnogozakonskih i pravnih praznina (izbor u nas-tavniåka zvaça, formiraçe komisija), ãtoãiroko otvara vrata manipulacijama, zloupo-

trebama i neminovno vodi univerzitet u na- jtamniji ñorsokak.Ustav Srbije sadræi izriåitu garantiju slo-

bode nauke. Meðutim, to novi Zakon ouniverzitetu negira: "... rektor je poslovodniorgan univerziteta i ima prava i duænostidirektora preduzeña. Upravýaçe univerzite-tom, po uzoru na upravýaçe preduzeñemkoje je profitno pravno lice, ukida slobodustvaralaãtva. Jer, ako se nauåno stvaralaãtvousmerava tako da donese profit, o slobodi sene moæe govoriti", naglaãava prof. dr Dani-lo Basta u Inicijativi za ispitivaçe ustavnostiZakona o univerzitetu u ime ãesnaest predl-

agaåa sa Pravnog fakulteta. Stavýaçe znaka jednakosti izmeðu upravýaça univerzite-tom i fakultetima i upravýaçem preduze-ñem dovodi do potpune arbitrarnosti pril-ikom izbora nastavnika i saradnika: dekanne mora da izabere åak ni kandidata kojiodgovara uslovima konkursa, ne mora ni daobrazloæi ovakvu svoju odluku, ne mora nida uvaæi miãýeçe izborne komisije!? Dis-kreciona vlast dekana je zapravo ogromna:otvara se prostor za "åistke" nepodobnih ineposluãnih, a za promociju moralno-poli-tiåki podobnih. Inicijatori postupka predUstavnim sudom Srbije naglaãavaju da ñe se

obratiti Meðunarodnoj organizaciji radakoja je veñ imala prilike da se izjaãçava umoralno-politiåkoj podobnosti kao uslovu

SOROS

za zasnivaçe radnog odnosa.Dr Vesna Rakiñ-Vodineliñ, agilni profe-

sor Pravnog fakulteta u Beogradu, veñ je, nazahtev kolega sa mnogih fakulteta koji suprisustvovali raspravi o novom Zakonu o

univerzitetu na beogradskom Pravnomfakultetu, sastavila "pravnu pouku" u kojojobjaãçava pravne posledice primene Zako-na u univerzitetu.

Odredba ålana 165 predstavýa tzv. leximperfecta, nije predviðena nikakva sankci-

ja za nepotpisivaçe ugovora. Ova norma jepravno nepotrebna i besmislena. Svi zapos-leni veñ imaju punovaæno zasnovane radneodnose, objaãçava profesorka Rakiñ-Vod-ineliñ, ali dodaje: "Buduñi da je izvesno daova dræava nije pravna dræava, ne mogu ga-rantovati da novi dekani neñe dobiti uputst-vo od Ministarstva prosvete da ove odredbe

drugaåije tumaåe, to jest da za odbijaçe pot-pisivaça ugovora daju otkaze. U tom sluåa-

ju, zaposlenom ostaje da pred sudom vodiradni spor." Za utehu svim zaposlenima nauniverzitetima Srbije, predstoji formiraçepravnog savetovaliãta koje ñe organizovatiprofesori Pravnog fakulteta u Beogradu.

Zoran Ivoãeviñ, predsednik Druãtvasudija Srbije, na pomenutoj tribini je rekaoda novi Zakon o univerzitetu doæivýava kaoduhovno nasiýe raãtimovanog zakono-davnog orkestra nad zdravim razumom, koji

je u nemilosti sveopãteg ãunda i kiåa. "Dasam kojim sluåajem nastavnik ili saradnikUniverziteta, izjavu o lojalnosti ne bih pot-pisao", kaæe Ivoãeviñ.

"Ako se Univerzitetu nametne ovaj Za-kon, jer se primeniti ne moæe, on ñe uniãtitiuniverzitet! Ne postoji pravni poredak ukome bi ovakav Zakon mogao biti prime-çen u pravnom smislu", kategoriåna je pro-

fesorka Rakiñ-Vodineliñ.■

SLOBODANKA AST

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


26 VREME ■ 20. JUN 1998.

sednika Privrednog suda Selimira Mak-simoviña. Zbog pisaça o dogaðajima uVaýevskoj ãtampariji – u koje se “uden-

uo” i predsednikov sin Goran – predsed-nik je tuæio novinara “Vremena” Draga-na Todoroviña. I suðeçe baã uzelo maha.Maha uzela i interesovaça za Vaýevskuãtampariju, koja je bila tema spornogteksta.

“GRABEÆ”: “Situacija” u ãtamparijise baã, i unekoliko, stabilizovala protiv

bivãeg direktora Jordana Radovanoviña,na kome je Privredni sud baã insistirao, utoku je istraga pred Opãtinskim i Ok-ruænim sudom – kad se javio JUL. I toAktiv pivrednika ove partije, reãen dadostabilizuje ãtampariju. To nije bilo zaneoåekivati nakon ãto je na okruænojizbornoj konferenciji JUL-a, u prisustvudoktora Bojiña i ministarke Leposave,opãtinski predsednik ove partije LjubaJevtiñ analitiåki poruåio da su oni “åvrs-ta, pouzdana i masovna organizacija”, ida åerez toga ‘oñe brojnije uåeãñe u org-anima vlasti i privrede. Obeñao je i boýerezultate samo da im se “pruæe uslovi”.

Sa takvom platformom trebalo je samonañi poligon za delovaçe. Odabrana jeãtamparija, joã rovita zbog iscrpýujuñeg

Suðeçe novinaru Vremena

Und i endTuæiocu i predsedniku Privrednog suda dogodila se penzija, sinGoran “prostoran” i leæeran, a levi elementi dosledno aktivni

navlaåeça oko izbora direktora, pro-ceçeno je da i novi direktor MilojeStepanoviñ, kao pasivni ålan Graðanskogsaveza, moæe biti “aktivan” za delovaçe.I ãta ñe, “nakon uvida u ukupno staçerada Vaýevske ãtamparije”, Aktiv

privrednika JUL-a saopãtiti – da je uãtampariji, nakon kaubojske smenedirektora, na sceni grabeæ druãtvene imo-vine; da rukovodeñi ýudi imaju privatnefirme iz iste delatnosti; da su ugroæeniperspektiva kolektiva i zaposlenost ka-paciteta, da se gube poslovi, da nemaplata i repro materijala; da je na sceni

odmazda nad po-raæenim radnici-ma; da rukovodst-vo teæi osiromaãe-çu firme i topýe-çu druãtvenogkapitala, kako bi je otkupilo za ma-le pare... ali da seJUL protivi svimzloupotrebama ipýaåki druãtve-nog kapitala. Ak-tiv saopãtava i da je otvoren za sveålanove, simpati-zere i buduñe ak-tiviste, te da je na

usluzi svim rukovodeñim strukturama iradnicima koji æele çihovu pomoñ. A dapomognu, kaæu, mogu i to “viãestruko ikorisno”, jer u razmatraçe problematikerada privrede Vaýeva aktivno ñe se uk-ýuåiti poslanici JUL-a, pre svih domañidirektor konfekcije “Uzor” Predrag Sa-viñ, jedan broj ministara i eminentni ål-anovi Direkcije JUL-a.

Kad im je stigla ‘vaka paæça, saopã-tiãe se i radnici ãtamparije. Radnici, bla-go reåeno, javno upitaãe drugove iz JUL-a ãto to trabuçaju, upoznavãi ih da jeposlovna politika preduzeña stvar çe-govih organa, a ne politiåke partije, te da

ovi to treba da shvate i prestanu sa nasr-taçem.Kako saznajemo od jednog ålana Up-

ravnog odbora ãtamparije, do susretadrugova iz Aktiva i radnika ipak je doãlo.Na konstataciju predstavnika ãtamparijeda bi svaka paæça drugova mogla imatiloãe odjeke u kolektivu, drugovi su

odgovorili da svi mi znamo da je Kosovounutraãça stvar Srbije, al’ nam se, eto,opet meãaju sa strane. Impresioniranitakvim stavovima, radnici su napustilisastanak sa drugovima. Pomenuti ålanUO ãtamparije kaæe nam da oni nadrugarsku kritiku o “grabeæi u ãtampar-iji”, mogu da odgovore jedino tako ãto ñese boriti protiv grabeæi stranaka kojehoñe da otmu firmu.

I joã poruåuje drugovima: “A da suneka stranka nisu, u svoje ålanstvo suprimili najveñi ãýam Vaýeva. Boýe bibilo da traæe da im damo dosijea o çi-

hovim ålanovima nego ãto se ‘bave’privredom. Da su sposobni kao privred-nici, prvi taj çihov poslanik Saviñ, vaý-da bi to pokazali tamo gde rukovode.Poãto su najavili da ñe se ‘baviti’ i dru-gim firmama, pozivam kolektive koji suim na repertoaru da se odupru, jer nemoæemo dozvoliti da izbeglica iz Bosnevodi politiku i misli dobro naãem gradu(poslanik Saviñ se krajem ’93. mako izZvornika u Vaýevo). Vaýda mi znamoãta je za nas najboýe, a ne oni koji su na-pustili svoj dom i opãtinu”. A na to da jebriga drugova za ãtampariju motivisana i

time ãto u çoj imaju 90 ålanova, ista os-oba odgovara da se moæe raditi samo onekoliko pobeguýa, prebega iz Novedemokratije, koji tako pokuãavaju da sespasu od organa goçeça. Ako im je doçih stalo, neka ih prime u radni odnos,takvi ãtampariji nisu potrebni, otpisujedrugovima ålan UO Vaýevske ãtampa-rije.

KIPAR I AMERIKA: Dodatno mo-tivisani ‘vakom paæçom drugova, radni-ci ãtamparije su po treñi put, saodomañenim bedæom “Vreme Todora”,ispunili sveåanu salu Vaýevskog suda,otvaranu samo za ovo suðeçe. Prisutni,dakle, svi. Iako je uredno istina usmeno,obaveãten, nedostajao je jedino privatnituæilac, predsednik Privrednog suda Se-limir Maksimoviñ. Moæda i stoga ãto muse u meðuvremenu dogodilo penzion-isaçe. Skupãtina Srbije je za Selimiro-vog naslednika imenovala sekretara opã-tine Acu Nikoliña. Za mesto predsednikakonkurisalo i åetvoro sudija Privrednogsuda, ali Aca imenovan bez problema.Imao rezultate, kao sekretar opãtinskeizborne komisije. U struci se nije isticao,

lokalne demokrate su saopãtile da Aca,zbog nekvalitetnog i neaæurnog rada, åaknije reizabran za opãtinskog sudiju, pa je

P

NAPISAO ISTINU: Predsednik UO ãtamparije Gordana Stefanoviñ

red opãtinskim sudom u Vaýevubi odræano i treñe roåiãte po pri-vatnoj tuæbi “oklevetanog” pred-

F O T O G R A F I J E : Z O R A N

Ð O R Ð E V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 2720. JUN 1998.

udomýen u opãtinu. Tu je Aca poloæioispit za predsednika – na svakim izbori-ma uspevao da izbroji pobedu socijalista.Obradovan penzionerskim reãeçem,svestan koju snagu predstavýa penzion-

erska organizacija, Selimir se, vaýda uime nezavisnosti sudstva, odrekao pravai obaveze da liåno prisustvuje suðeçu.Zato bio sin Goran, u svojstvu svedokaodbrane.

Svedok i sin privatnog tuæioca delo-vao je kao da je, eto, naãao vremena i zatu formalnost. Leæeran, “rejbanke”, te-æak sat, ruka u dæepu. Jedan od radnikaãtamparije bio je toliko impresioniran da je pitao da li moæe on da mu presudi“ovom kýakavom rukom (presa otkinulaprste), samo da ga u’vatim za guãicu”.Svedok Maksimoviñ se predstavio – od

oca Selimira, po zanimaçu tehniåar zaprostorno planiraçe. Kao takav opo-menut za kazivaçe istine i posledice

davaça laænog iskaza. Razumeo. Åimese bavi? Vlasnik privatne firme, prodajai servis kompjuterske opreme. Sudijapita, ima li joã firmi? Ima, “Exim Priz-ma”. Ugaãena. Da li je u bilo kom svojst-vu bio u vezi sa spornom firmom iz Beåa“M&CO”? Ni pod razno. Ima li u çego-voj firmi stranih vlasnika? Ima, u “SCITIME”, osnivaåi su ãvedske firme“Idab” i “Volent”. Da li je bio u poslovn-om odnosu sa Vaýevskom ãtamparijom?Da, ali sa firmom “IN TIME”, nabavioskener.

Da li se prepoznao u spornom tekstu?

Ne, ali se prepoznao preko oca, oseñaose, i oseña, pogoðen. Advokat odbraneBojana Ljubinoviñ-Andrejiñ pita svedo-

ka ima li joã firmi. Svedok odgovara sa

“jok”. A je li åuo za “MAX TIME”? Da,odgovara Goran, to je bila çegova ideja.Sudija pita dokle se ideja razvila?

Planirao da preregistruje “Prizmu”,zbog steåaja. Bi upitan o steåaju.Svedok uze da smatra da to nemaveze, da su to çegove stvari. Sudijaga upozori da nema ãta da smatra,nego da odgovara na pitaça. Steåajse dogodio na zahtev poverioca, in-aåe posao sa ãtamparijom åist. Da li je u poslu sa ãtamparijom bilo treñihlica? Ne, samo su “treñi” plañali ukorist ãtamparije. Zaãto firmi

“M&K” iz Minhena? Tako traæiopartner iz Ãvedske. To je malo ko-mplikovano, objasni svedok. Aodakle je skener? Iz Japana, zastup-nik je firma iz Ãvedske, obezbedilaga ona iz Nemaåke. Kako se zovefirma u Nemaåkoj? “M und K”,odgovara svedok. Da nije “end”, pitasudija. Jok, “und”, dræi se svedok. Jeli bio duænik te firme? Jok, sveplañ’o avansno, “ali to je ulaæeçe...”smatra svedok. Nije dugovao, niti jeostao duæan. Odbrana pokazuje

reãeçe Narodne banke o prebijaçu

izmeðu makedonske i Goranove firme sauplatom na “M end K”. Svedok objaãça-va da su bile sankcije, da nije vaæno kako je plañao, da je ãtamparija dobila skener.Je li u keãu? Na razne naåine, plañao saKipra iz Amerike, “ali to nije u kontek-stu”. Sudija ga upozna da ñe to sud ceni-ti, upita kako je plañao iz tih dalekih ze-maýa. Svedok pitaçe shvati kao smeãno,reåe da je Kipar i Ameriku naveo kaoprimer, da je bio u poslovnim odnosimasa firmama iz inostranstva koje suplañale za çega. Sudija ga smiri reåimada u kriviånom postupku mora biti spre-man na svakakva pitaça. Novinar Todor-oviñ upita svedoka zaãto ga, kad je toliko

bio pogoðen, tekstom, nije liåno tuæio

veñ je to prepustio tati. Zato ãto çegovipatneri i prijateýi znaju çegovekvalitete, dok je otac bio viãe pogoðen,nije bio u situaciji da poznanicima i part-nerima predoåi pravu istinu.

SKENER: Kao svedok odbrane pris-tupi i predsednik Upravnog odbora ãtam-parije Gordana Stefanoviñ. Izjavi da susvi navodi novinara u spornom tekstutaåni, te da je do svih podataka doãaorazgovorom sa radnicima ãtamparije.Reåe i da ne postoje papiri o plañaçuskenera, da naåin plañaça nije bio uskladu sa zakonom, ãto je utvrdila i

devizna inspekcija, te da bi svedokGoran Maksimoviñ mogao malo da svra-ti do ãtamparije zbog duga, od drugogposla, od oko 20.000 dinara, zbog kogasu ga tuæili Privrednom sudu. Inaåe,kako izjavi, danas ne vidi vezu izmeðusina Gorana i sporne firme “M&CO” izBeåa – u to vreme su verovali da su ta i“M&K” iz Minhena ista firma, jer ako“end” moæe da bude “und”, onda i “K”, upapirima, moæe da bude “CO” – kao ãto idanas sumça da je odluka Privrednogsuda o neregistrovaçu novog direktoraãtamparije bila u funkciji “pokrivaça”

poslova firme predsednikovog sina saãtamparijom. Ponovi, da sve ãto jenapisano u tekstu odgovara istini.

Tu bi kraj viãesatnog pretresa. SudijaSaãa Obradoviñ novi zakaza za 8. jul.Privredni sud ima da dostavi spisak svih“und” firmi Gorana Maksimoviña, nauvidu ñe biti i kriviåni spisi protiv bivãegdirektora Jordana Radovanoviña, kao ion liåno. Zbog toga ñe, kako nam reåeprisutna radnica ãtamparije Rada Ris-tovski, naredno suðeçe “biti jako zabav-no, naroåito za radnike ãtamparije”, pa seplaãi da li ñe svi moñi da stanu u sveåanusalu. ■

P. PAVLOVIÑ

Aktivni poslanikOkruæni predsednik JUL-a, direktor konferencije “Uzor” i republiåki poslanikPredrag Saviñ nedavno je, u povodu otvaraça novih poslovno-stambenih prostor-

ija, “saãio” nekoliko crnih kompleta, sa svetlim aplikacijama, za Miru Markoviñ.Na istog dana odræanoj okruænoj izbornoj konferenciji JUL-a, drugovi su se izjas-nili da hoñe viãe vlasti u opãtini, regionu i privredi. I veñ ima nagoveãtaja realiza-ciji pravilno zauzetih stavova. Aktiv privrednika levice aktivno se preporuåuje unekoliko kolektiva, a drug Saviñ je, u skladu sa podelom vlasti, “viðen” na mes-tu naåelnika Kolubarskog okruga. Ohrabren svekolikim uspehom akcionog de-lovaça lokalne levice, poslanik Saviñ je uzeo da aktivno deluje i u neposrednomokruæeçu. Kako saznajemo iz pouzdanih komãijskih izvora drug Saviñ je reãioda zavede red i u WC-u stana iznad çega, u kome stanuje porodica jednog odrukovodilaca ãtamparije. Izjavio je komãinici da ne moæe da æivi od sadræajaçene WC ãoýe. Kad ga je komãinica upoznala da je opãte poznato koji je sadræajãoýe, ovaj je uzvratio da se radi o “åistoj hemiji” te da ñe stvar isterati na sudu.

U PREPUNOJ SALOM: Sudija Saãa Obradoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.28

Intervju: Milan Nikoliñ, rukovodilac Centra za prouåavaçe alternativa

U Evropi za deset godina"Vlada oseñaçe da gde god neãto pipneã stvar ne vaýa, pa onda niãtane treba ni pipati. Mi, meðutim, mislimo da postoje rešeça"

je da pri ustanovýeçu staça budemonauåno objektivni. Drugi je da kod predla-gaça reãeça budemo realistiåni, pokuãa-vamo da naðemo reãeçe u datim okolnos-tima, sa datim sredstvima, datim ýudima iu okviru datih institucija, a treñe je da bu-demo konstruktivni u smislu da naã pristupbude viãe pozitivan nego kritiåki. Akcenat je uvek na tome ãta se moæe uraditi, uovom trenutku, u ovom druãtvu u vezi sproblemom koji istraæujemo. Naãe druãtvoobiluje problemima i tu ima posla zamnogo ovakvih centara. Mi se bavimo on-ima koji su po naãem miãýeçu najvaæniji,najurgentniji.

"VREME": Ko bira teme?U naãem centru postoji Nauåno-struåni

savet. Njegovi ålanovi su prominentnistruåçaci i nauånici u svojim oblastima, i

çihov posao je da pomognu u nalaæeçuteme i ýudi koji ñe se time baviti. Kadnemamo dovoýno naãih struåçaka ili

Prvog januara ove godine u Be-ogradu je poåela sa radom ne-vladina organizacija pod dvos-trukim imenom: Centar za pro-uåavaçe alternativa\ Center for

policy studies. Milan Nikoliñ, rukovodilacCentra, kaæe da se na Zapadu ovakve insti-tucije obiåno zovu policy studies center iliinstitute. Takve institucije do sada kod nasnisu postojale, a bukvalan prevod – centarza prouåavaçe politike – kod nas bi biopogrešno shvañen. Zato se pribeglo slo-bodnom prevodu. Åime se Centar za pro-uåavaçe alternativa razlikuje od klasiånihnauåno-istraæivaåkih institucija?

MILAN NIKOLIÑ: Mi se bavimo inauåno-istraæivaåkim radom, ali ne naklasiåan akademski ili institutski naåin.Problemski smo orijentisani i malo se

bavimo teorijom, uglavnom idemo naproblem i pokuãavamo da ga reãimo. Pritom, mi imamo neke svoje principe. Jedan

nemamo onih za koje verujemo da su do-voýno dobri, dorasli problemu, ondaidemo u inostranstvo i tamo traæimostruåçake, pre svega u onim zemýama zakoje znamo da taj problem boýe reãavaju,da se od çih ima ãta nauåiti. Za takvesluåajeve traæimo i stipendije stranih fon-dacija.

Na kojim problemima se trenutnoradi?

Dva tima sada zavrãavaju rad. Radi se oprojektima "Poýoprivreda u tranziciji" i"Socijalne potrebe i socijalna politika utranziciji". Imamo nekoliko timova koji suu procesu koncipiraça, razmiãýaça, pra-výeça timova, znaåi u razliåitim fazama.Posledçi tim koji je u formiraçu baviñe sealternativnim obrazovaçem. Imamo timkoji je ovog åasa takoðe u formiraçu, koji

ñe obraðivati temu "Sindikati u tranziciji".Teme koje su u procesu koncipiraça su ireforma zdravstvenog sistema, reforma

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O

V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 2920. JUN 1998.

obrazovnog sistema. Tu je i jedna tema åijibi radni naslov mogao biti "Obrazovaçe,nauka, tehnoloãke inovacije i reindustrijal-izacija". To je pokuãaj da se vidi åime ra-spolaæemo ovog åasa i u obrazovaçu i u

nauånoj sferi, i kako moæemo da odgovor-imo na nauåno-tehnoloãki razvoj u svetu i'industrijalizaciju treñeg talasa'. Dakle,traæeçe puta ka transformaciji naãezastarele metalske industrije ka elektronicii nekim drugim sferama. Kod nas niko nerazmiãýa o tehnoloãkim inovacijama. Kodnas se åak i uvoz kompjutera optereñujevisokim carinama, umesto da se otvore svavrata, umesto da dræava uåestvuje u kam-paçi kupovine u velikim serija-ma, ãto bi spustilo cene.

Naãi timovi obraðuju teme trido ãest meseci, pa i viãe, i ovo ñe

sigurno biti jedna od tih dugor-oånijih tema. Mi ñemo ove god-ine obraditi verovatno desetaktema. Naã princip je da radimodve vrste studija. Jedna je ek-spertska, nameçena struåçaci-ma, druga je medijska studija, nameçenaopãtoj javnosti. Kad obavimo istraæivaçe iobjavimo ga, iñi ñemo u kampaçu, u zas-tupaçe tih stavova. Objasniñemo zaãtomislimo da su promene potrebne, u kompravcu mislimo da treba da idu. Moæemoda predstavimo i tri-åetiri moguñnosti, aliñemo reñi ãta svaka od çih nosi kao pos-ledicu, i koje od ponuðenih rešeça smatra-mo optimalnim. Kad to obavimo, pokuãa-mo da ubedimo da je to pravi naåin,prepuãtamo odluku politiåkim subjektima,a to su partije, ali i biraåi koji na duæi rokodluåuju ko ñe da bude na vlasti i kako ñeda reãava odreðene probleme.

Kako je tekao, recimo, rad na projektu socijalne politike?

Grupa 17, koja je osnovana pre naãe in-stitucije, po svemu bi trebalo da bude çendeo. Da smo mi poåeli ranije ili oni kasnije,verovatno bi i bila. Ali, i ovako je dobro i

za çih i za nas, oni sve to vrlo dobro rade,pa i mi uåimo od çih. Meðutim, primetilismo da programu ekonomske reforme kojioni predlaæu jako nedostaju socijalni ele-menti. Onda smo odluåili da napravimo jednu kompatibilnu studiju. Prihvatili smoçihov koncept ekonomskih reformi, alidodajemo jedan element koji je vrlo vaæan– socijalni. Smatrali smo da koncept ekon-omske ãok-terapije nije dobar, jer se vrañakao bumerang onima koji ga usvoje. Ljudipolitiåki reaguju na grube reforme koje nebrinu o ýudima. Sve su to ipak biraåi, i mismo videli da posle pokuãaja ãok-terapija u

Poýskoj, Rusiji, pa i Maðarskoj narod opetbira socijaliste, bira one koji bar demagoã-ki omoguñavaju nekakvu socijalnu sig-

urnost. Zato je naã koncept da se ekonom-ske reforme moraju sprovoditi paralelno sareformom socijalnog sistema, sistema so-cijalne zaãtite, koji mora da bude sigurnos-na mreæa za sve one koji se nisu dovoýno

dobro ili dovoýno brzo snaãli u novimekonomsklim uslovima, a posebno za onekoji su na neki naåin hendikepirani un-apred, kao ãto su previãe mladi, nezaposle-ni, stari i bolesni. To je bila osnovna ideja.Onda smo traæili ýude koji bi takav sistemmogli da osmisle. Kontaktirali smo prvoprofesora Milosava Milosavýeviña, koji je jedan od naãih najboýih struåçaka za socijalnu politiku. S çim smo razgovarali o

sastavu tima. Onda smo okupili tim. Nekisu ålanovi kasnije izaãli iz tima, neki noviuãli. Tako smo sada stvorili jedan izuzetnodobar tim za ove teme. Ja sam uveren da suto najboýi struåçaci u zemýi.

Da li biste izdvojili neka imena? Ko-liko ålanova ima tim?

Tim ima 15 ili 16 ålanova. Tu su, naprimer, profesori Berislav Ãefer i BoãkoRaiåeviñ. Meðutim, mi mislimo da trebada uåimo od drugih, naroåito od zemaýakoje su u tranziciji daleko odmakle.Imañemo kontakte sa nekim poýskim imaðarskim struåçacima. Dolaziñe nam ieksperti sa škole Heler, sa univerzitetaBrendejs. To je jedna od najboýih ãkola so-cijalne politike u Americi. Ovde je bio pro-fesor Stiven Burk.

Naã pristup je da kad naãi autori doðudo preliminarnih zakýuåaka organizujemookrugli sto sa struåçacima koji nisu

uåestvovali u radu tima. Imamo dva okrug-la stola u toku rada jednog tima, jedan je sadomañim, a drugi sa stranim ekspertima.Tako stavýamo na probu rezultate radatima. Odræali smo jedan okrugli sto 28.maja na Fakultetu politiåkih nauka, natemu socijalne politike. Tu je bilo okoåetrdeset ýudi. Diskusija se nije razvila on-oliko koliko smo mi hteli, ali s obzirom da je upravo u tom trenutku Univerzitetugroæen donoãeçem novog Zakona i svemisli su bile usmerene na drugu stranu, mismo ipak zadovoýni rezultatom. Imañemoi internacionalni okrugli sto, sa struåçaci-

ma iz Poýske i Maðarske. Verovatno ñedoñi i neki ýudi iz Zapadne Evrope, a moæ-da i iz Amerike.

Kakvi su preliminarni zakýuåcitima?

Ja sad ne bih da govorim o zakýuåcimau ime tima, jer oni su brojni i raznovrsni.Ali, ipak se nameñe jedan generalni

zakýuåak: prvo, socijalna situacija je vrloteãka, drugo, ni mi nismo toliko siromaãnida se neki problemi ne mogu uopãte reãa-vati, veñ postoji jedno konceptualno slepi-lo, jednostavno se puãta da stvari idusvojim tokom, a to nije dobro. Mi smoubeðeni da postoji åak i daleko viãe sred-stava nego ãto se i vlastima i ýudima åini,ali da je potrebna izvesna preraspodela karealnim potrebama stanovniãtva. Ceo taj

sistem mora da se pretrese, da senapravi jedan savremeniji, fle-ksibilniji, a da se sredstva morajunañi iz smaçeça dræavne po-

troãçe, onog çenog dela koji nesluæe narodu.Zar ne mislite da je osnovni

problem to ãto ne postoji politiå-ka voýa da se problemi reãava- ju?

Verovatno je to jedan od problema, ali,s druge strane, åini nam se, i to je ono åimemi pokuãavamo da se bavimo, ne postoji niznaçe. Postoji apatija i strah od upuãtaçau reãavaçe problema. Kod nas se misli dasve mora da bude ovako kako jeste. Vladaoseñaçe da gde god neãto pipneã stvar nevaýa, pa onda niãta ne treba ni pipati. Mi,meðutim, mislimo da je moguñe stvarireãavati jednu po jednu, politikom malihkoraka. Niãta dramatiåno, niãta straãnovidýivo. Pametne demokratske partije,koje æele da, ili zadræe vlast ili jednog danadoðu na vlast, moraju teæiti tome da zado-voýe potrebe stanovniãtva. Naravno, ovdetako ne razmiãýaju ni politiåari ni narod.Mi joã uvek æivimo u jednom nenormaln-om politiåkom kontekstu gde Kosovo imateæinu veñu od svih socijalnih i ekonom-skih problema. Ja i to razumem, ali nadamse da ñemo ipak jednog dana doñi u situaci-

ju da ñe ýudi u Beogradu, Niãu, Subotici,pa i Priãtini, razmiãýati ne ko je od poli-tiåara veñi Srbin, ko se busa u grudi, negoko donosi boýi æivot, uredniji grad, maçekriminala. Mi æelimo da pomognemo poli-tiåkim reformama tako ãto ñe dobitireãeça na ekspertskom nivou koja moguda prisvoje i stave u svoj program. Mineñemo traæiti nikakve autorske poåasti,naã ciý je da vidimo da se naš program os-tvaruje. Naã strateãki ciý je da Jugoslavijauðe u Evropsku uniju u roku od, recimo,deset godina. Zato mi, kada pravimo naãeanalize, uvek jednim okom gledamo na

EU, da bismo joj se svojm reãeçima prib-liæili, pa da nam to uålaçeçe jednog danabude ãto bezbolnije.

▲

Ceo taj sistem mora da se pretrese, dase napravi jedan savremeniji, fleksi-bilniji, a sredstva se moraju nañi izsmaçeça dræavne potroãçe, onog çenog dela koji ne sluæe narodu

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.30

Mislite da je realno oåekivati, sve i dase sada sve odjednom promeni, da seJugoslavija za deset godina uålani uEvropsku uniju?

Mislim da bi to moglo da se dogodi.

Ako bi se Kosovo reãilo do kraja ove god-ine, i ako bismo krenuli u proces demokra-tizacije, ekonomskih reformi, borbe protivkriminala i korupcije, ako bismo us-postavili dobre kontakte sa svetom – mis-lim da je to realno. Jugoslavija joã uvekima neke potencijale koji su nevidýivi izapreteni. Mi ovde imamo struåçake inauånike koji su nevidýivi. Nema ih napolitiåkoj sceni, uglavnom su napustiliopozicione politiåke partije. Ovaj zakon ouniverzitetu polako poåiçe da ih izbacujena ulicu. Svi su oni potencijalni ålanovinaãih ekspertskih timova. Mi smo u

mnogim stvarima ispred Åeãke, Poýske, pai Maðarske, jer imamo sjajne struåçake.Ali çihov rad niti ima ko da plati, niti je koza çega zainteresovan. Mi hoñemo daplañamo znaçe. Koliko para dobijemo odnaãih donatora, toliko moæemo i da podeli-mo ålanovima ekspertskih timova, jer setrudimo da kancelarijske troãkove dræimoãto niæe. Mi nemamo nikakav profit. Sveãto zaradimo, jer mi radimo i po narudæbi-ni, vrañamo u naã istraæivaåki fond.

Ko su donatori?Ovog åasa to su pre svega strane fon-

dacije, a imamo i nekoliko domañih dona-tora. Niko od çih ne æeli da se pomiçuimena, naroåito domañi donatori.

Kakvim vrstama narudæbi se bavite?Evo, recimo, ako je "Vreme" zainteres-

ovano kako bi moglo da postane åasopis...... sa tiraæom od sto hiýada primera-

ka.Recimo. Mi bismo prvo uzeli nekog iz

"Vremena" da vidimo kakva je situacija.Onda bismo analizirali probleme, pre sve-ga distribuciju, finansijske tokove. Potombismo doveli nekog dobrog struåçaka izsredine koja je najpogodnija da se iz çe

uåi. Sigurno nekog sa Zapada, ali vrloverovatno i nekog iz uspeãnog åasopisasliånog profila iz zemaýa koje su malo od-makle u tranziciji. Moæda bismo doveli åaki nekoga ko je radio na sliånom pokuãajukoji je propao, da se uåimo na greãkama.Onda bismo doveli nekog menadæera, na- jboýeg baã za ovakav profil åasopisa. Za-tim bismo analizirali ãta treba meçati,kako reklamirati, kako popraviti distribuciju, izgraditi novi imidæ, eventualno. Kakose snañi na datom træiãtu, izgraditi finan-sijsku konstrukciju, posebno kako koor-dinirati finansijske tokove... Na kraju bis-

mo napravili dve-tri varijante, pa biste vimogli da birate ãta od svega toga hoñete.Na koji naåin ñete se u javnoj kam-

paçi obratiti politiåkim subjektima, ana koji naåin graðanima?

Mi ñemo svima dati studiju u pomenutedve varijante. Ponudiñemo medijsku verziju "Vremenu" i drugim novinama na ob-

javýivaçe. Ponudiñemo obe varijante poli-tiåkim partijama, posebno partiji na vlasti, iodreðenim ministarstvima koja mogu bitizainteresovana. Onda ñemo se truditi danaãi autori izlaze u javnost, da govore osvojim segmentima.

Recimo da uspeteda ubedite biraåe. Re-cimo da uspete dapostignete da se i poli-tiåke partije deklara-tivno izjasne za vaãereãeçe. Mislite li da je to dovoýno da to

reãeçe zaista poåneda se sprovodi? Åinise da to traæi nekepreduslove. Recimo,suzbiti korupciju...

Mi nameravamo dase pozabavimo pita-çem korupcije. Naime,mi saraðujemo sa jedn-om meðunarodnom or-ganizacijom koja sezove Transparensi in-terneãnl, koja se bavikorupcijom i koja imaogranke u 40 zemaýa.Njihovo reãeçe je daimate nezavisno sudst-vo, jaku demokratiju,civilno druãtvo, neza-visnu ãtampu i potpunutransparentnost svih fi-nansijskih, ekonomskihi politiåkih tokova. Dase taåno zna ko finan-sira koju partiju, kako je finansira. To reãeçe je dobro na duæi rok, ali

za nas koji kreñemo odavde put do togadug je i teæak. I tu je pravi problem. Mislimda taj problem treba napasti pre svega re-formama javne administracije, ali i pov-eñaçem transparentnosti finansijskih toko-va u javnoj administraciji. Joã je rano reñikako ñemo mi da operacionalizujemo tajprojekat, ali sigurno ñemo u çega uñi. Toneñe biti na naåin istraæivaåkog novinarst-va, da se ide na liånosti, institucije, pa seispituje ko je kako primio pare, nego nanivou sistema. Ma kako novinarsko is-traæivaçe bilo zanimýivo i nama sluæilokao uvodna åiçenica, ono ne pomaæe

mnogo. Vaæno je sistem uåiniti otpornimna korupciju. Ljudska slabost prema novcuili uæivaçu odreðenih privilegija uvek ñe

postojati. Polazimo od toga da prilika åinilopova, pa kad prilika ima maçe, onda ñebiti i maçe lopova.

Problem sa druãtvima istoåne Evropekoja su sada u tranziciji jeste da ona

poåiçu da ugraðuju korupciju kao sistem-ski element. Ako ona bude zaista ugraðenau same temeýe tog druãtva, plaãim se dañemo bitku protiv korupcije izgubiti. Zatoãto pre treba uåiniti sistem otpornim. Prvai najvaænija mera je da on bude transparen-

tan. Da budu vidýivi tokovi kapitala i moñii da javnost moæe da reaguje

Prvi projekat åije rezultate ñetepredstaviti javnosti je onaj koji se bavisocijalnom politikom?

Tako je predviðeno, ali nije sigurno.Moæda ñe ipak prvi biti zavrãen projekat opoýoprivredi, jer je socijalna politikamnogo sloæenija oblast.

Oba projekta ñemo svakako predstaviti javnosti do jeseni, a potom sledi projekat"Sindikati u tranziciji". Sindikati su znaåa- jni kao kontrateg nosiocima privatizacije.Nijedno druãtvo nije istinski bogato i istin-

ski razvijeno ako se tranzicijom obogatisamo elita. ■ZORAN B. NIKOLIÑ

KAKO SISTEM ZAÃTITITI ODKORUPCIJE: Milan Nikoliñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 3120. JUN 1998.

sreñnika iz "Balkan-stila", veoma ozbiýnikupci favorizirane ãvajcarske firme"Duferko", ali i ambiciozni makedonski"Rimako" ovdaãçeg poslovnog magaRiste Guãterova, koji je zastupao interese

jednog nepoznatog kupca, verovatno izGråke. Prodavci su krenuli od "maksi-malnih" 240 denara (oko 8 maraka) popojedinaånoj akciji, a kupci, normalno, odminimalne ponude – 85 denara (nekih 2,5

"orlova"). Prvih petnaestak minuta cen-kaça zainteresovane strane pribliæile su sena 180, odnosno 160 denara i takav omer je ostao åitavih sedam minuta, taånijedvadeset sekundi do prekidaça sesije. Utom trenutku je broker Agencije uåinioposledçu ponudu i spustio cenu na 170denara. Kao u uzbudýivoj zavrãnicikoãarkaãke utakmice, Balkanov broker jeuzviknuo: "Kupujem" i, dok su se ostalipribrali, gong se oglasio. Mada je cena (5,5gm) ispala neãto viãa negoli su kupci ranijeplanirali, Srbi su poåeli "bacati dresove uzrak". Neki ovdaãçi krugovi, osobito ne-

privredni lobiji, kasnije su prigovarali kako je åitava operacija bila neregularna.Navodno, Agencijin broker je zavrãnicu

reæirao u dogovoru sa "lihtenãtajncima",buduñi da nije ostavio dovoýno vremenaza pravovremenu reakciju ostalim brokeri-ma, ali berzanski struåçaci u åitavoj priåinisu naãli niãta neobiåno. Isti su krugovi

kasnije ãpekulirali kako su se Srbi samodobro zabavýali i kako niti imaju interesda kupe "Vaýaonicu", niti imaju dovoýno"keãa" da u zakonskom roku od pet danauplate 34,5 miliona maraka.

Dileme oko toga su, meðutim, navreme razreãene i "Balkan-stil" je postaoveñinski vlasnik jedne od uzdanica make-donske privrede.

Kretaçe cene na Berzi do kraja je up-rostilo matematiku u vlasniåkim odnosi-ma. Ispalo je, naime, kako jedan vlasniåkiprocenat vredi otprilike milion maraka, pa"Balkan-stilu" po tome pripada 34 odsto

vlasniãtva. To, naravno, nije dovoýno zanatpolovisni upravýaåki paket akcija, ali seceni kako ñe novi kupac bez ikakvih prob-lema moñi provoditi vlastitu poslovnupolitiku. Uostalom, na slobodnom træiãtu

ima joã viãe od 25 pro-cenata pojedinaånihakcija u rukama zapos-lenih, a sudeñi po"emocijama" koje pro-seåan Makedonac gajiprema "papirima", no-vim vlasnicima neñepredstavýati nikakvepoteãkoñe da potrebandeo kasnije otkupe.Ceni se, meðutim, ka-ko lihtenãtajnski Srbinemaju nikakve po-trebe da æure i kakokomotno mogu saåe-kati da konsolidujusvoje finansije poslijeovog ãokantnog "ke-ãiraça".

Kako god da bude,sve su prilike da je

"Balkan-stil" napravio dobar posao.Nominalna vrednost "Hladne vaýa-onice", kaæu neke ranije procene, kreñe seoko 200 miliona maraka, ãto bi reklo da suSrbi svoj deo vlasniåkog paketa, za jedanaktivni i obeñavajuñi privredni kapacitet,dobili u pola cene.

BIG BIZNIS: "Hladna vaýaonica", in-aåe, predstavýa srediãçi pogon u velikomsistemu Skopske æelezare i ima, zaovdaãçe prostore, impresivne kapacitete.

U çenim pogonima godiãçe moæe dase proizvede oko 300.000 tona hladnogvaýanog lima åija je trenutna cena na

svetskoj pijaci 360 dolara po toni.Pored toga, ukoliko rade pod punimpogonom, çene su prese kadre proizvesti

Biznismenski poduhvati

Prosta matematikaKako je Goran Tomiñ, vlasnik korporacije "Balkan-stil" izLihtenãtajna i sin potpredsednika vlade Srbije DraganaTomiña, kupio kontrolni paket skopske "Hladne vaýaonice"

izazvala, prvih junskih dana, pravu maluuzbunu meðu ovdaãçim privrednicima inaterala skopske medije da çihovomposlovnom potezu danima posveñuju malt-ene isto onoliko prostora koliko i kos-ovskim temama. Korpo-racija "Balkan- stil",vlasniãtvo Gorana To-miña, sina nadaleko po-znatog Dragana, pot-predsednika srbijanskevlade, pod "off-shore"zastavicom Lihtenãtaj-na, otkupila je, naime,veñinski paket akcija"Hladne vaýaonice",najvitalnijeg i najpers-pektivnijeg segmentaSkopske æelezare. Bio jeto, bez ikakve sumçe,najuzbudýiviji, ali i na- jznaåajniji dan za make-donsku Berzu od çenogosnivaça. Pre svega,zbog åiçenice da jemakedonska dræava tog junskog dana inkasirala

35,5 miliona maraka, ãto je najveña sumakoja je ovde ikad zaraðena od prodajebivãe druãtvene imovine. Radi se zapravoo dva paketa akcija, jedan vredan oko 25miliona, ãto ga je Vlada prodavala prekoovlaãñenog "dilera", dræavne Agencije zaprivatizaciju, i drugi koji je pripadao Fonduza penzijsko i invalidsko osiguraçe. Niãtamaçe paæçe ne zasluæuje ni fakat da jemakedonska Berza tom prilikom prvi put usvojoj istoriji liåila na pravu svetsku pijacukapitala.

GONG: Oåevici svedoåe o neverovat-no uzbudýivom toku aukcije u kojoj su, s

jedne strane, uåestvovali brokeri pomenuteAgencije, koja je istovremeno prodavalaoba paketa akcija, a na drugoj, pored

▲

SKOPLJE

rupa "maskiranih" Srba je svojomuspeãnom transakcijom na make-donskoj Berzi vrednosnih papiraG

SKOPLJE IMA I ÆELEZARU:Posao Tomiña iz Lihtenãtajna

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.32

100.000 tona pocinkovanog lima, koji seprodaje po 500 dolara i 10 hiýada tonaplastificirane limarije, za ãta se moæe dobi-ti dodatnih 760 dolara po toni. Radi se oproizvodima visokog kvaliteta i zavidnog

renomea na svetskim pazarima, pa jeMakedonija i do sada inkasirala oko 100miliona maraka godiãçe od sve tri vrsteproizvoda. Makedonski limovi, a to nije in-formacija za potceçivaçe, prodavani suåak i velikom "Krupu". Upravo blagodareñigarantovanoj prodaji na inostranom træiãtu"Vaýaonica" je i do sada radila uspeãno a,ãto je za ovdaãçe prilike istinski kuriozitet,çenim poslovnim uspesima i svojim trenut-nim zaradama bili su zadovoýni i zaposleni.Odatle, deo ovdaãçe javnosti sumçiåavovrti glavom povodom odluke nadleænih or-gana da se "Hladna vaýaonica" uopãte

prodaje na ovakav naåin.Meðutim, Vlada je oåigledno imalasvoju logiku, ãto je potvrdio i çen portpa-rol Zoran Ivanov, koji se nije izjasnio gdeñe ovaj zamaãni imput æive love bitirasporeðen. Opoziciji bliski mediji pomaloãpekuliraju sa izbornim potrebama aktuel-ne vlasti. Sigurno je jedino to da ñe onihdesetak miliona maraka dobijenih za akcijekoje su pripadale Fondu za penzijsko i in-validsko osiguraçe osveæiti iscrpýene kaseza ovu namenu i omoguñiti Vladi da penzi-

onerima isplati viãegodiãçe zaostatke od 8odsto, a to je, da podsetim, obavezna pre-ma odluci Ustavnog suda.

KOMBINATORIKA: Uostalom, itakvo se razreãeçe postavýa u izborni

kontekst. U celoj priåi oko prodaje "Hla-dne vaýaonice" posebno mesto zauzimaodnos koji su mediji, najveñim delom oniopozicioni, uspostavili prema kupcu, dakle"Balkan-stilu". Mada nigde nije eksplicitnoreåeno, u podtekstu se nasluñuju sum-çiåeça u vezi sa poreklom i kvalitetomnovca kojim je plañen deo Æelezare. Nekese novine viãe bave imenima koja, direkt-no ili posredno, stoje iza srpsko-lihtenãta- jnske "keãovine", pre svih famoznimDraganom Tomiñem i posebno "asocira- juñim" direktorom Aleksandrom Rank-oviñem, nego stvarnim poslovnim nam-

erama i dometima novih vlasnika. I okotoga, meðutim, ima upozoravajuñih tono-va. Novi se vlasnici unapred sumçiåekako ñe privremeno zloupotrebiti "Vaýa-onicu" za bræu dobit, usput u crno zavitiovdaãçu Elektroprivredu ne plañajuñi jojutroãenu struju, i onda netragom nestati.Ima i ãpekulacija kako se, ustvari, radi otajnoj investiciji srbijanske dræave kojapreko vlasniãtva u ovom makedonskomkapacitetu hoñe preduprediti eventualneposledice moguñeg embarga svetske za-

REUTERS(umontirati u okvir)

jednice prema Srbiji, a u vezi sa Kosovom.Deo opozicione ãtampe åak sugeriãe i

ideoloãke konotate. Navodno, socijalde-mokratska vlada u Makedoniji radije prih-vata sumçivi kapital iz Srbije, nego zdrave

zelene novåanice koje su u ovom, ali i unekim ranijim sluåajevima, nudile svetskipoznate kompanije. Tako se pomiçe neus-peli aranæman sa Audijem, koji je propaozbog navodne moguñnosti stranaca danametnu vlastiti upravýaåki koncept.Premijeru Crvenkovskom se spoåitavakako mu smeta naåin na koji bi rukovodioNemac, a ne smeta mu kako ñe to raditiSrbin. Latentni strah od srpskog kapitalamoæe se primetiti i u nekim nezavisnimmedijima, a delimiåno i kod onih provla-dinih. Utisak je, meðutim, kako se ovde neradi o prikrivenim ideoloãkim ili, pak,

ãovinistiåkim motivima, ãto su takoðepokuãali diskretno plasirati neki samozvanibraniteýi "politike ekvidistance". Napros-to, srbijanska ekonomska i finansijska poli-tika (da li samo ove dve) nisu uverileovdaãçe ýude u svoju verodostojnost iefikasnost. A, ruku na srce, proseånomMakedoncu pomalo je povreðena i sujeta,buduñi da se nekako podrazumeva da bi,kad je veñ reå o stranim ulagaçima, novactrebalo da doðe iz neke "prave" dræave. ■

BUDO VUKOBRAT

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


Da li ste se ‘izgubili’

u starim novinama?

Proteklihgodinu dana

nedeljnika VREMEna CD-u S vi brojevi i dodaci

od marta 1997 do

danas, svi tekstovi i sve

fotografije, ukljuåujuñi i

naslovne stranice u boji,

uz moguñnost

pretraæivanja pokljuånim reåima, na

PC ili Macintosh

raåunaru

Da li ste propustili

neãto znaåajno?

Moæete li baã

svega da se setite?

mi smo svezapamtili !mi smo svezapamtili !

011/3244-254

AN OFFER YOU

CAN’T REFUSE!We are offering you VREME

NDA English Archive 1991-

1997 on CD, which includes

the entire 325 of NDA

issues published in given

period, you will find every-

thing which happened in

the last seven years on the

territories of the formerYugoslavia

AN OFFER YOU

CAN’T REFUSE!We are offering you VREME

NDA English Archive 1991-

1997 on CD, which includes

the entire 325 of NDA

issues published in given

period, you will find every-

thing which happened in

the last seven years on the

territories of the formerYugoslavia

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


34 VREME ■ 20. JUN 1998.

Izjava nedeljeLJUDI I VREME

"Pobjegli smo i od

Ãiptara i od Srba"SAIT ALJIJA,Rom iz sela Drenovca,kod Peñi, sada izbeglicau Crnoj Gori

BOJANA MALJEVIÑ,beogradska glumica i vlasnica produ-centske kuñe “Monteroyal pictures inter-national”, dobila je licencu za srpskoizdaçe “Plejboja”. Za list “Argument”ona govori o svom novom projektu: “Na-ãa æeýa je bila da krenemo sa izdavaçemu maju, ali su na osnovu iskustva, da jeletça sezona najloãija za novine Ameri-kanci insistirali da to bude jesen. Tako ñeprvi broj “Plejboja” izañi u septembru ibiñe dvobroj. To ñe biti list drugaåiji odsvih koji ovde postoje.”

MILAN BEKO,ministar u vladi Srbije, u listu “Dnevni telegraf” odbijaoptuæbe da je, kao suvlasnik “Rapida”, nezakonito ul-agao u “Daliju”: “Uopãte ne æelim da branim neãto uåemu “Rapid” nije ni uåestvovao. U “Daliju” smo uãline samo sa odobreçem Vlade nego i uvidom u urednuregistraciju “Dalije” kod Privrednog suda. Smatram da je Vlada åak bila obavezna da “Rapid” kao zaintereso-vanog ulagaåa, odnosno akcionara, upozori ukoliko jepostojalo bilo ãta sporno u sluåaju çegove dokapital-izacije. Prema tome, “Rapid” je u ovom sluåaju ærtva,a ne vinovnik obmane. Ako postoje elelementi za pre-

ispitivaçe odgovornosti, ona ne poåiçe od mene,nego je nezaobilazno treba traæiti od Ministarstva zaindustriju.”

MILIÑ OD MAÅVE,srpski slikar, u listu “Argument” govori o angaæ-manu umetnika u politiku, i tvrdi da politika iumetnost ne mogu zajedno: “Politika je kurva.Ali poãto sam ja angaæovani i nacionalni umet-nik, onda to komplikuje stvari, kao da politikalupka na kapidæik – kuc, kuc! I osluãkuje ona!Hoñe da te namami u çeno druãtvo, kurva,droýa nad droýama. Nekad te i nasamari, paodeã sa çom u magluãtinu. Ti neiskusan, ona tisipa jaja u mengele. Mene je uåila moja mudramati Desanka da ne trpam svuda svoja muda...Tako sam ja pomislio 1988: evo mog vladarakoji ñe prihvatiti moj projekt o Srpskoj Vedanti.On mlaði od mene, hoñe sa mnom da razgovara,govori kao pravi nacionalistiåki voða, narod di-gao na noge, sve u æeýi da ga viãe niko ne pýaå-ka (Slovenci na primer), kad ono ni jedna grað-evina se ne podiæe. Naprotiv, narod srpski pos-trada tako æestoko i pogubi svoje etniåke terito-rije sa svojim imaçima, da samo tako taj pokorulazi u istoriju i – niãta viãe.”

DRAGAN VESELINOV,predsednik Narodne seýaåke stranke, u listu “Blic” opisuje politiåko ponaãaçesrpskog seýaka i objaãçava zaãto seýaci ne glasaju za “svoju partiju” (to ñe reñi zaNSS): “Seýak glasa za bilo koga, jer je politiåki inferioran. Na çemu svi oãtre sabýu,

svi uzimaju, a on je glup i nesposoban, åak ni da se sindikalno brani. Velik je samo unarodnoj pesmi, na traktoru je mali. Uostalom videli smo da je seýak glasao za nacio-nalnu partiju, a ne za svoju partiju hleba i znoja. On glasa za reæim iz straha. Ipakstaçe nije beznadeæno. Seýak je moderan åovek, on glasa za onog ko mu se dopadne,pa ñe uskoro i seýanke glasati za feministkiçe.”

NIKOLA MILOÃEVIÑ,akademik, povukao se sa mestapredsednika Srpske liberalne st-ranke, a povodom svog demisio-niraça u izjavi listu “Demokrati- ja” rekapitulirao je preðeni put:“Nakon sedam godina, kolikosam na åelu stranke, od çenogosnivaça, mislim da je demo-kratski da se povuåem. Ali to neznaåi da izlazim iz stranke i daosnivam novu. Iako od samog os-nivaça naãe stranke postoji na-log odozgo da nas sameýu mismo opstali. Za policiju Slobo-dana Miloãeviña mi smo najzna-åajnija stranka, a to nam je na- jveña åast.” Nikola Miloãeviñ jeu sveåanom delu skupãtine stran-ke doæiveo joã jednu åast – pro-glaãen je za poåasnog predsedni-

ka liberala.

MIROSLAV ÃOLEVIÑ,aktivista Srpskog pokreta otpora, u listu“Svedok” najavýuje “rezervnu varijan-tu” za reãeçe kosovskog problema:“Ako crvena osovina Ãeãeý – Miloãeviñizda Srbe na Kosovu, mi ñemo proglasitiSrpsku Republiku Kosovo u okviru ‘al-banske republike’. Mi nemamo drugogizbora. Naglaãavam: to samo ako bu-demo izdati. Episkop raãko-prizrenskiArtemije biñe naã Makarios. Njega ñemoproglasiti za ãefa te dræave, a MomåiloTrajkoviñ ñe biti predsednik Nacional-nog komiteta, koji ñe imati sve funkcijekoje ima vlada. Sve potrebne dokumenteza proglaãeçe jedne takve republike miimamo, ili su oni veñ u zavrãnoj fazi.Pripremamo i teritorijalno razgraniåeçe.Jedini koji neñe dopustiti da budu apso-lutno iznenaðeni, to smo mi. Mi veñformiramo delegaciju za razgovore saAmerikancima. U naãoj Platformi za tajrazgovor stoji da mi prihvatamo bezus-lovni dijalog sa Albancima, ma gde onibili. Prihvatamo i strano posredovaçe,zaãto da ne?! Istina je na naãoj strani, ali

je reæim nesposoban da sa çome upoznasvet. Nesposoban je da naãu istinu i naãaprava odbrani.”

G O R A N K A

M A T I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


20. JUN 1998. ■ VREME 35

ANTONIJE PUÃIÑ,poznatiji kao Rambo Amadeus, odluåio je da sebe poãaýe u pen-ziju oproãtajnim koncertom u Domu sindikata. Na koncertuRambo je rekao: “Dok u penziju ne odu oni koji treba da odu, jase povlaåim.” U intervjuu za list “Dnevni telegraf” Rambo

odgovara na pitaçe da li je ovo zaista çegov “radikalnioproãtaj”: “Dosta sam stvari u æivotu preduzeo ne bi li promeniosopstvenu okolinu. Ispucao sam sve moguñnosti i praktiåno os-tao bez municije. Kakvog ñe efekta imati ovaj potez nije bitno.Meni je vaæna moja simbolika i åiçenica da sam pred sobomåist. Trenutno po meni nema viãe smisla raditi.”

DRAGOLJUB BOÆIÑ, penzioner: “Nisu ti vojniciNATO-a nikakvi junaci. Njih treba pozvati na megdan paonda da se tuku, a ne da samo gaðaju iz aviona na daýinu.Kad bi oni bili poãteni borci i koristili svoju snagu junaåku,samleli bi smo ih i ojadili naåisto. Ovako im na daýinu, nemoæemo niãta.”MILESA JOVANOVIÑ, sluæbenik: “Da hoñe samo dadoðu mirno, da nas ne napadnu, ali da budu ovde, procveta-li bismo kao ceo zapadni svet.”SAVA GOJKOVIÑ: “Ne mogu oni nas tek tako napasti kadsu Rusija i Kina uz nas. Jaåe su Rusija i Kina od sve te gam-adi zajedno.”MILOÃ JOVANOVIÑ: “Ne verujem da ñe Rusi stati nanaãu stranu. Æirinovski se ýubio sa Martiñem, a nije podræaoSrbe, pa nas ovi bombardovaãe, tako ñe biti i sada.”ALEKSANDRA LUKIÑ, uåenica: “Da se borimo protivagresora moramo, a kako, to ne znam. Ja sam æensko i ne

moram da razmiãýam o tome.”VLADISLAV MARTINOVIÑ: “Nek taj NATO ide u

vraæiju mater. Ãta, bre, oni hoñe od nas i ãta ih uopãte briga? Pazar ne vide oni da su ti Albanci problem, a ne mi? Kako bi biloda se svi odavde pokupimo, naselimo, na primer Kaliforniju pakaæemo – ‘ajd’ sad vi napoýe ovo je naãe, ako neñete ima davas bombardujemo. Pa jel’ to lepo. Ako nas ipak napadnu, jañu da uzmem motku, pa kad poispadaju iz aviona, onda udri,da vide kako Srbi biju.”SLAÐANA RISTIÑ: “Mi treba da se branimo od nas samih, ane od nekog drugog.”SLAVICA JEFTIÑ: “Ovi naãi danaãçi momci su prave mla-koçe, ne mogu ni nacrtane ovce da åuvaju, a kamoli sopstve-nu zemýu. Vidim da je doãlo vreme da mi, æene, uzmemopuãku u ruke pa da gaðamo te avione kad poånu da bombardu- ju i da idemo u policiju, pa na Kosovo.”DUÃAN PAÃIÑ: “Ako nas budu i dok nas budu napadali jeãñukiflu i piñu jogurt. Ja se mogu braniti samo molitvom, kad suoni u pitaçu, samo to pomaæe.”

(“Dnevni telegraf”, 14. jun 1998. godina)

Referendum o NATO: Ãta ako nas NATO napadne?

VLADIMIR GOATI,sociolog politike, u listu “Danas” odgovara na pitaçe “da li susu SRS i JUL pojeli SPS, i mogu li socijalisti povratiti pozicijudominantne partije ili su osuðeni na stalnu podelu vlasti?”:“JUL je stranka sa oåiglednom parlamentarnom snagom. Ali, to je partija koja nikada u Srbiji na izbore nije izaãla samostalno.

Ono ãto ja znam, na osnovu istraæivaça, to je da JUL ima zane-marýivu izbornu snagu, negde oko 0,7 do 1,5 odsto glasova.Ostaje pitaçe zaãto je SPS u koaliciji tako velikoduãna prema

JUL-u. O maloj biraåkojsnazi JUL-a svedoåi ipropast ove stranke naizborima u Crnoj Goriãto je samo repriza çi-hovog debakla na izbori-ma ’96. Pravi partnerSPS-a su radikali. Sa es-kalacijom krize na Kos-ovu mislim da su u ko-aliciji radikali nadmoñni

i da ñe svaki sledeñi izbori, åak i ako ne budu zadovoýavalistandarde regularnosti, dati primat SRS-u. SPS je partija kojasigurno ne æeli u ovom trenutku izbore, jer su socijalisti koalici- ju sa radikalima uvek plañali gubitkom svojih pristalica. Postoji jedna pravilnost koja do sada nije naruãena: uvek kada su odno-si na relaciji SPS-SRS dobri, a do izbora doðe, radikali pobeðu- ju.”

NEBOJÃA POPOV,direktor Biciklistiåkog kluba “Åukariåki”, prema pisaçu lista“Blic” optuæen je, zajedno sa Miroslavom Bajåetom i Duãan-om Kremiñem, za zloupotrebu sluæbenog poloæaja kojim sustekli 1.573.500 dinara. U toku proãle godine ova trojka je naosnovu laænih virmana podigla bonove sa viãe benzinskihpumpi u Beogradu. Optuæeni su u istrazi priznali prevaru. Pop-ov je objasnio da je deo novca iskoristio za finansiraçebiciklistiåke trke “Bratislava – Beograd”. Isplañivao je hon-orare sudijama i takmiåarima, dok je 200 maraka dao trubaåi-ma, a 500 maraka Margit Savoviñ, kao ålanu Organizacionogkomiteta trke.”

LJUBOMIR MUCI DRAÃKIÑ, pozoriãni rediteý,uoåava dve strane fudbalskog prvenstva: “Dok mi budemogledali fudbal, æene mogu da nas prevare. Nisam siguranko je ovde u prednosti.”

DRAGAN ANDREJEVIÑ, seýak: “Ja da sam neka vlast– ja bih sve terene preorao i zasejao krompirom, a ne onimangupi ãto tråe za loptom da se kerebeåe.”

SLOBODAN GAVRILOVIÑ, smeçeni potpredsednikDS: “Oni su mene smenili u nedeýu, dok sam gledao fud-balsku utakmicu.”

Loptaãi

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

D E J A N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.36

Bruno Ganc, glumac

Zarobýenik veånosti"Ti definitivno viãe nisi anðeo", odgovorio je Vim Venders Brunu

Gancu kad mu je poznati glumac prigovorio zbog snimaça nastavkafilma "Nebo nad Berlinom"

jateý i iz Amerike, Nebo nad Berlinom...)æivi u Italiji, radi u Evropi. Za malo kojifilm u kojem je radio ima po neku lepu reå.Kaæu da veoma åesto gubi uloge zbog"teãkog" karaktera. Iako je poåeo na pozo-riãnim daskama, i voli da govori o teatru,çegova filmska karijera åini ga jednim odnajmarkantnijih filmskih glumaca.

"VREME": Kad sam posledçi put

razgovarao, sa vama pre desetak godi-na, rekli ste mi da razmiãýate o pov-laåeçu sa filma...

BRUNO GANC: Podsetite me gdesmo to razgovarali?U Beogradu 1987. godine, kada ste

snimali seriju Hemingvej u kojoj ste ig-rali Ezru Paunda.

To je verovatno moja najgora uloga uæivotu, a vi me podseñate na çu.

Zar je zaista bilo tako loãe?U postprodukciji, zbog nekih nereãenih

pitaça oko ugovora, moja uloga se svelana pijeçe åaja. Znate veñ. Mladi Hem-ingvej åita starom Paundu svoje ævrýotine,a ovaj mudro klima glavom i pije åaj. OBoæe, kakva glupost.

Ali to je bila samo epizoda. Naãapublika je imala priliku da vas vidi i ufilmu Jana Selara Prag u kome igrate

direktora kinoteke u Åeãkoj prestonici...Bilo je to u eri onih "europuding filmo-va". Rediteý iz Britanije, glumica iz Fran-cuske...

Mislite na Sandrin Boner...... da, a pare iz åitave Evrope. I onda

sve to lepo snimite u Pragu. Scenario je biotakav da smo bilo ãta mogli da uradimo urealizaciji.

Da li ste se iznenadili kad je Vendersodluåio da snimi nastavak filma Nebonad Berlinom, ( Far Away so Close)?

Pa u prvom telefonskom razgovorusam mu rekao: da li si normalan, tu priåaã

kako su ameriåki film ubili nastavci, a samradiã isto...... i kako je reagovao...

vajcarac (Cirih, 1941) kojegNemci smatraju svojim na- jboýim posleratnim glumcem.Zaãtitni znak najuspeãnijeg delakarijere Vima Vendersa ( Pri-Ã

KULTURA

JA SAM PRAVI NAMÑOR: Scena izfilma "Veånost i jedan dan"

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 3720. JUN 1998.

... pa, nije mu bilo pravo, ali je nakonduæe pauze rekao: ti definitivno viãe nisianðeo.

Vaãa saradça poåela je u Prijateý u iz Amerike.

Prvobitno mi je namenio ulogu Kami-kaze u filmu (U toku vremena )kod naspoznat kao Kraý evi drumova, op.a.), ali Prijateý a... pamtim kao prvi pravi film ukojem sam nosio piãtoý i dugi mantil, iubijao loãe momke, ãto je za mene kaonekog ko dolazi iz pozoriãta bilo pravo ot-kroveçe.

Vaã "prijateý" u filmu bio je DenisHoper...

Veoma åesto sam dolazio u iskuãeçeda promenim scenario, okrenem piãtoý iprvo koknem çega. Posle snimaça jepriåao kako je bio nezgodan prema meni

kako bi mi pomogao da izgradim lik.Ipak, posledçih godina glumili ste u

razliåitim internacionalnim produkcija-ma, susretali se sa razliåitim glumaåkimãkolama i stilovima rada...

U evropskom filmu ima izuzetno maloglumaca koji dolaze sa pozoriãnih i filmskihakademija. Najteæe je kad igrate u sceni sakolegom koji nikada neñe ponoviti ono ãto je raðeno na probi. Ja cenim improvizaciju,ali... Najgore mi je kada radim u Italiji, gdesada i æivim. Iako sasvim dobro govorim jezik, obiåno me posle nasinhronizuju.Kaæu da imam teæak "ciriãki" akcent.

U Italiji vas je sreo Teo Angelopulos iponudio vam ulogu u filmu Veånost i jedan dan...

... tek poãto je umro Mastrojani. Ali tekto mi je bio ogroman kompliment. Znate,Teo odliåno govori italijanski, a ipak kadase zamisli iskýuåivo govori francuski, adok snima samo gråki. Kad smo se up-oznali, imao sam utisak da mu se nijedopalo niãta od onoga ãto sam rekao o sce-nariju. Kasnije mi je priznao kako mu jeizgledalo da æelim da odbijem ulogu, ali danisam znao kako to direktno da kaæem. I to

ga je privuklo da odabere mene...On ima reputaciju åoveka teãkog zasaradçu...

Ma to je samo maska. Ja sam pravi na-mñor. Ispriåañu vam jednu anegdotu. Ne-gde na polovini snimaça radili smo komp-likovanu scenu sa malim deåakom oko ko-ga se vrti radça filma. Teo, kao ãto znate,snima duge i komplikovane kadrove, kojeposle koristi bez montaænog reza. I u tome je pravi majstor. Ali baã toga dana kockicenikako nisu htele da se sloæe. Kad bi kam-era obavila posao kako treba, deåak bi ne-gde pogreãio, ili bi autobus prekasno kren-

uo, ili bi sunce izaãlo iza oblaka... Konaå-no, u dvadeset i nekom pokuãaju, kada jesve teklo savrãeno, ja sam se potpuno neo-

åekivano sapleo jer mi se razvezala cipela.Teo je zaurlao: "Stop!". Nastala je ledenatiãina. Neko iz gråke ekipe je da bi spasaostvar, poåeo da se smeje, ali kako ga je An-gelopulos oãinuo pogledom, odmah je

uñutao. Ipak, statisti, çih stotinak, nisumogli da izdræe, i na kraju su se svi smejaliosim Tea i mene. On mi je priãao, nekimkoåopernim korakom, i stao licem u lice.Malo sam viãi od çega, ipak. Imao je sk-upýene pesnice, a i ja sam, Boga mi, biospreman... Onda je, iznenada, kao loã glu-mac, poåeo da se smeje. E to je bilo najs-meãnije od svega. Rekao mi je: "Vidiã kakosmo mi Mediteranci otvoreni ýudi. Uvekspremni za ãalu. A vi severçaci ste takozatvoreni". U stvari je hteo da me ubije.

Da li ste se na kraju nasmejali?Pa joã uvek se smejem kad pomislim na

to. Ali sam se prvi put zacerekao tek kadasam stigao u hotelsku sobu, i bio siguran da

me niko ne vidi.Kaæu da Angelopulos nije "red-

iteý glumaca"...

Kojeãta. Kritiåari umeju svaãta daizmisle. Pa nisu vlajda bez razlogakod çega igrali Mastrojani, Jozefsonili Kajtel.

Koliko vam je bila bliska temaazilanata...

Ja sam emigrant po sopstvenomizboru, ali je stara dobra Evropaprepuna nesreñnih ýudi bez domovine. Vi-dim mnogo dece koja imaju prazninu uoåima. Plaãim se za çihovu i naãubuduñnost. Sreñan svet ne mogu da gradenesreñni ýudi.

Kaæu da ste imali velike ãanse za

Zlatnu palmu...Imam ja svoju (smeh) loãu reputaciju,na kojoj joã uvek radim.

A planovi za blisku buduñnost?Moj agent, inaåe drag åovek, stalno me

ubeðuje da prihvatim ulogu u nekomameriåkom filmu. Takve uloge stalno pris-tiæu. Znate veñ, ludi nauånik, bivãi nacista i

takvi stereotipi. Ali on i daýe insistira."Bruno, prihvati. Uzeñemo lepe pare, ineñemo da radimo niãta sledeñe dve god-ine." Jednom sam se opekao sa holivud-skim iskustvom...

... u filmu Momci iz Brazila...

... da. Prestravila me je ta obezglavýenamaãinerija u kojoj nikoga ne zanima krajçirezultat. Sada sam mnogo stariji i sve bi mi joã teæe palo.

Neki drugi planovi...U Kanu sam dobio desetak scenarija

koje bih voleo na miru da iãåitam. Teo sekune da ñe da me zove u svoj novi film, ali

ne verujem. Kad god vidim Mika Dæegerai pomislim da smo vrãçaci, shvatim da

sam negde omanuo u æivotu.Volite rokenrol. Pre neki dan, kad ste

potpuno inkognito ãetali po Kanu, imaliste vokmen.

A ne, uopãte. Pomalo Rolingstonse.Señate se kako mi Hoper peva u Prijateý u

iz Amerike: Baby you're out of time... E,tako se i oseñam. ■

DINKO TUCAKOVIÑ

"Teo mi je priãao, nekimkoåopernim korakom, i stao

licem u lice. Malo sam viãi odçega, ipak. Imao je skupýenepesnice, a i ja sam, Boga mi,bio spreman... "

GLUMAC I REDITELJ: BrunoGanc i Teo Angelopulos uKanu

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.38

Lice sveta u naãoj kçiæevnosti

Koliko koãta

Koga zanima kçiæevnost dok je na dnevnom redu propastikrvava balkanska tragedija?

Åak i oni zainteresovani samoza propast mogli bi o çojmnogo saznati iz kçiga. Ugodinama uæasa koje nikakoda nam ostanu iza leða svako

je prevalio jedan deo straãnogputa kroz sumrak Srbije

Dela nekih srpskih pisaca, kao ãto je, re-cimo, Ljubomir Simoviñ, åuvaju trag ovogposrtaça i sunovrata za åitaoce, ili istoriåarekçiæevnosti i kulture, boýe nego naãe varýi-vo pamñeçe. Iz tog pamñeça brzo bi, naprimer, iãåilela slika ponora koja na Simov-iñevom putu po Srbiji spaja Gazimestan iNegotin, da ona nije pribeleæena na stranica-ma çegovih kçiga. U kçizi zapisa i ko-mentara, eseja i beseda, razgovora i odgovo-ra "Galop na puæevima" (Stubovi kulture,drugo, dopuçeno izdaçe, 1997) Simoviñ jeocrtao tu putaçu od kraja osamdesetih dokraja devedesetih. Kakva se Srbija priviðalana kosovskoj godiãçici danas ne vredi nipodseñati, osim ako se sa jetkim cinizmomne æeli reñi da je prizivaçe kosovske pogi-bije urodilo plodom. Za Kosovo je Simoviñvezao, kako kaæe u jednom razgovoru iz1989. godine preãtampanom u kçizi"Kovaånica na Åakovini", "pogled u vis",bez koga se pada u ponor. U negotinskoj be-sedi iz nove kçige, meðutim, Simoviñ jeumesto pogleda u vis izabrao pogled uãirinu, na kulturnoistorijsko pamñeçe, naumetnosti i nauåna saznaça jednog naroda.Utoliko pre je Srbiju ugledao sateranu u"miãju rupu" u kojoj se "ne vidi: ni ono ãto jeproãlo ni ono ãto dolazi". A "ãto je najgore",kaæe on, "mi pristajemo da ono ãto se moæevideti iz ove miãije rupe priznamo kao ceosvet, i kao ceo horizont". Ako su kosovskiborci "svoju liånu i kolektivnu egzistencijupoistovetili sa egzistencijom evropske civili-zacije i hriãñanske vere, i poginuli braneñi tucivilizaciju i tu veru", kao ãto Simoviñ kaæeiste godine, ali u drugom razgovoru iz"Kovaånice na Åakovini", onda je ono ãto jeiãåezlo s vidika ne samo pogled u nebo ihriãñanska vera, veñ i pogled na evropskucivilizaciju. Kada se razilazi sa evropskomcivilizacijom, kakvu istorijsku sreñu moæepronañi jedna mala evropska dræava i narodkoji æivi u çoj?

MIÃJA RUPA: Åitalac pesme "Uzi-maçe Uæica", prve u ciklusu "Doçi grad"kojim poåiçe zbirka "Igla i konac", znañe,meðutim, joã neãto o toj miãjoj rupi. Jer to

propast?

PISAC I ISTORIJA:Ljubomir Simoviñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 3920. JUN 1998.

nije "uzimaçe Uæica" iz narodne pesme niti je reå o "zlatnom dobu" bojeva sa Turcima,u åemu su Srbi Evropýani. Reå je o slici gra-da kroz koji, kaæe pesnik, kao da je proãaomiãji nakot za kojim niãta ne ostaje i od

kojeg se niãta ne moæe sakriti. Ti miãevi ne jedu samo slaninu i sir, nego "vosak,/amove,sedla, uzengije, uzde", ili "sijalice,/eksere,sapun, testije, testere!" – pa åak i miãolovke,dodaje pesnik. Miãja rupa je, dakle, mestoodakle dolazi poãast, a zemýa kojom suproãli miãevi pusta sirotiça. Kada se viãeniãta i ne vidi osim miãje rupe, Simoviñevasimbolika dobija na snazi. Alikada Simoviñ za Negotin ka-æe da spada "meðu one retkenaãe gradove koji nisu do-pustili da budu saterani u tumiãju rupu, iz koje ñe im se

ukazati miãji horizonti i pers-pektive", onda je to neopros-tiv greh suviãe ýubaznog gos-ta, spremnog da prehvali, kojinije samo preterao, veñ, izgle-da, zaboravio gde se stvarnonalazi. Domañini su, meðu-tim, pohitali da ga na to, po-sebno grubo i neåasno, od-mah podsete. Oni, doduãe, ni-su znali da ti koji su uzimaliUæice "åitaju manifest mesto

jevanðeýa", kako je Simoviñ pisao u drugojpesmi istog ciklusa, ali im je ipak bilo jasno

åiji su potomci i do åega im je stalo. O Srbi-ma i o srpskim gradovima ne sme se govori-ti lepãe nego ãto zasluæuju.

Ko ima bar malo voýe i strpýeça da åitakçige, moæe iz çih da dozna o svetu ukome æivi viãe nego ako samo gleda u ruænolice sveta. U kçigama niãta nije ni naivno ninevino, åak i kada se piãe ili govori omiãevima, moæe se iz toga ãtoãta razumeti.Åitalac koji se zamisli nad druãtvenoistor-ijskim ponorima koji dele Simoviñeva dela,recimo zbirku pesama "Istoånice" (1983) idramu "Boj na Kosovu" (1989), ili eseje irazgovore iz "Kovaånice na Åakovini"

(1990) i "Galopa na puæevima" (1997), ilizbirke pesama "Igla i konac" (1992) i "Ljus-ka od jajeta" (Stubovi kulture, 1998), boýeñe razumeti svoje doba i sudbinu kojoj nemoæe da umakne. Parabolu o nama i naãojistoriji otkrivaju tri razliåite slike inflacije izdrame "Boj na Kosovu", ciklusa "Kråma naKonderu" iz zbirke pesama "Igla i konac", iSimoviñeve najnovije zbirke pesama "Ljus-ka od jajeta", a na kraju ñe se opet javiti imiãevi.

U drami, inflacija je vezana za rat i pro-padaçe sredçovekovne dræave. Posle uvod-nih slika srpskog dvora i odgovora Muratu,

Simoviñ spuãta pogled na obiåan, svakod-nevni æivot na pijaci u Novom Brdu. Razgo-vor prodavaåice ribe i Vojãe otkriva ko plaña

dodaje ovaj glas, pokazujuñi spram kojecene se meri ono ãto se sada u kråmi dobija.Koliko je nekada "koãtao" Bog, pa onda ze-mýa, sada je od toga skupýi zemýani lonac,a moæe se dobiti posno, neslano, nezabiber-

eno jelo.CENA PROPASTI: Cena rata i propas-ti dræave, sa jedne strane, a cena Boga i ze-mýe, sa druge, oblikuju okvir za Simoviñe-vu sliku inflacije. Iskustvu hiperinflacije ibesmislu brojeva koji ona stvara Simoviñ jeposvetio nekoliko pesama koje su se naãlena kraju izbora "Uåeçe u mraku" (1995), asada su i u zavrãnom ciklusu "Åasovi raåu-na" zbirke "Ljuska od jajeta". U pesmi"Kvantaãka pijaca" stoji da ono "ãto je juåekoãtalo 20 dinara,/danas koãta 20 hiýada! Asutra ñe 20 miliona./Neñe proñi ni 20 minu-ta,/a tih ñe se 20 miliona/popeti na 20 mili-

jardi". Za ono za ãta se moglo kupiti Vaýe-vo, za to se danas moæe kupiti "zeýe". I daima novca, nema se ãta kupiti kada je "Tezgaprazna,/pod poklopcem praznina./O klinuvisi/samo senka klina." Inflacija i um-noæavaçe nula iza svakog broja prerasla jeu narastaçe niãtavila. U Simoviñevoj "Nul-toj pesmi" sve se pretvara u nulu. Sve ãtokraý ima odneto je u nulu, a i kada sve"zanemi i nestane – i bogovi,/i oni kojibogove slave i hvale,/i oni koji na bogovehule – /åuñe se naãe disaçe iz nule!". Nula

je naãe posledçe staniãte. Mnoæina Simov-iñevih uzvika, koja se vidi i iz ovih navoda

stihova, na kraju pristiæe do prepoznavaçanule u svemu, i svega u nuli. Zato u drugomdelu pesme on kaæe "Mi sve ãto imamo zas-nivamo na nuli!", nastavýajuñi da kontrasti-ra svet ideja i obiånih stvari, "nulu na istoku,nulu u oblaku" sa kokoãkom koja "ãta ñe dasnese drugo, nego nulu?". Svet Simoviñevihæivotiça, od mrava, vaãi i raznih buba dodomañih æivotiça, vredelo bi u jednojdrugoj prilici posebno istraæiti, ali ono ãto jeovde vaæno jeste da kraý koji sve ãto imaodnosi u nulu – "sledeñi miãa". "Kada smoshvatili da nema izlaza,/kada viãe nigde niã-ta, nigde nikog", kaæe Simoviñ, "nismo u

mraku ni videli, ni åuli,/spazismo kako miãnestade u nuli!". Tako se miã na samom kraju Simoviñeve nove zbirke pesama vraña uçegov pesniåki svet da dovrãi onu sliku pro-pasti koja je drugde bila nagoveãtena.Demonski miãevi opusteli su Uæice, demon-ski miãevi opusteli su Srbiju. Beograd je u"Ljusci od jajeta" dospeo u srediãte Simov-iñeve pesniåke imaginacije, ali miãevi nasopet dovedoãe do nule, samo sada na jedannovi naåin, dodeýujuñi nule naãem æivotu,nule u kojima se izraæavaju sve tri cene:cena propasti dræave, cena prodaje Boga icena æivota u kome viãe nema niåega. Dok

se novi poraz na Kosovu doda ovom raåunu,eto koliko koãta propast. ■ALEKSANDAR JERKOV

za rat: svi graðani, koji za svoje proizvodedobijaju maçe vredan novac. Dinar seumesto od jednog grama kuje od 0,80 gramai razlika je zapravo cena za rat, mera in-flacije u treñoj sceni prvog åina drame. Veñ

u ãestoj sceni "Roðeçe prizrenskog dinara"Lazerev dinar od 0,80 grama zameçuje di-nar Vuka Brankoviña od 0,51 grama, ãtoviãe nije mera rata, veñ mera propasti jednedræave. Kada na kraju drame prodavaåicariba viãe ne prima ni Lazerev dinar od togistog Vojãe, koji je u boju izgubio nogu,onda se uprkos kosovskoj tragediji i uz-

viãenoj sahrani kneza nascenu vraña princip ekono-mije i træiãna logika cena.Nije to samo izdaja ekon-omskog razuma, kome jedrag tuði novac jer viãe vre-

di, nego pokazateý da inter-esi svakodnevnog æivotanisu isto ãto i dræavni ra-zlozi i uzviãene sudbine.

KOBNI RAÅUN: Åi-talac ove drame, ili çen gle-dalac, u godinama pre ve-like inflacije mogao je presvega da razume onu logikuumaçivaça koja govori opropasti dræave. Trinaestapesma iz ciklusa "Kråma na

Konderu" iz sredine zbirke "Igla i konac"predstavýa jednu drugaåiju demonsku sk-

upoñu. U ovoj pesmi åuju se reåi nekoga kose æali na cenu u kråmi. Tome je za "posno ineslano" jelo naplañeno 30, a onaj ko je takoprecenio "bi i za Hrista uzeo 30!". Svi sti-hovi, meðutim, ne pripadaju istom glasu.Prvi se æali, drugi åudi i osuðuje, a treñi ko-mentariãe i zakýuåuje da su ta dvojica dobroproãla, jer da je onaj koji je skupo naplatio"posolio, naplatio bi 60,/da je pobiberio, 90,/ a da je zamastio, platili biste glavom!". Kak-vo je to jelo, i kakav je to kobni raåun, to sene doznaje. Konaåna cena, da se plaña gla-vom, utoliko snaænije deluje, jer pomiçaçeJudinih trideset srebrçaka otkriva karakter

onoga ko prodaje. U sledeñoj pesmi, åe-tranestoj, isti glas komentariãe koliko bi oni"kukali zbog 200,/ili zbog 300, ili zbog iý-ade" kada toliko "bogorade zbog 30!". Izbe-gavajuñi da kaæe koji je to novac, åegatrideset, Simoviñ je proãirio metaforu cene iplañaça, ali se slika propadaça najboýedoåarava u sledeñoj strofi kada se glas kojizna cene, i to da se i glavom moæe platiti,pita "ãta moæe da se kupi za 30?" i odmahodgovara: "Nekada je mogla çiva lonåare-va,/a danas ne moæe ni zemýani lonac!".Mera inflacije nije samo stvarna – u odnosuzemýe i zemýane posude, veñ i simboliåna;

lonac je neãto krhko, lomno, za razliku odzemýe. "Nekada su za 30 nesreñnici igreãnici/pod maslinom prodavali Boga!",

"Kada se razilazisa evropskomcivilizacijom,

kakvu istorijskusreñu moæepronañi jednamala evropskadræava i narodkoji æivi u çoj"

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.40

Kçiæevnost: Kuverova "Trnova ruæica"

Parodija bajke Joã jednom se, posle Bartelmijevih "Kraýa" i "Sneæane", posle"Grendela" Dæejmsa Gardnera, pokazalo da se u surovomeksperimentisaçu sa bajkom i legendom moæe ãtoãta i postiñi,i upropastiti

junak istoåçaåke priåice koji svomgvozdenom pojasu mahinalno prinosi sva-ki oblutak u nadi da je baã on kamenmudrosti koji ñe pojas pretvoriti u zlato.Kao ãto taj junak ne primeti kad se pojas

pozlatio, pa krene nazad istim putem, takoi princ åeka na obeñano iskuãeçe, samozato da bi se s çime mimoiãao.

Priåa one zagonetne æene koja se u Pe-roovoj bajci pojavýuje samo u jednoj sceni– kao starica sa vretenom i tkaýa princez-ine sudbine – predstavýa mreæu zbuçu- juñih verzija bajke. Princezu je, prema jed-noj od çenih priåa, probudila beba koja jeisisala trn iz çenog prsta dok je traæila ma- jåine grudi. Otkud beba? Princezu su,naime, tokom çenog stogodiãçeg snaposeñivali razni prinåevi. Oæeçeni,uglavnom. Njihove su ýubomorne æene

(inaåe, sve od reda ýudoæderke) lepotiåinudecu poroðenu u hibernaciji bacale naraæaç ili od çih kuvale supu koju su delilesiromasima. Ili je princezu silovala grupa

pijanih seýaka,pa ju je jedansluåajni poýu-bac probudio zavreme tog gnus-nog åina; saçom se probu-dio i ceo dvor,pa su kraýevivitezovi pohva-tali seýake i po-veãali ih, obudo-

vevãi tako joã uvek neudatu princezu koja jeveñ bila bremenita. Ili su, po drugom nekompredaçu, princezu silovali upravo vitezoviiz kraýeve pratçe. Ili je, pak, princeza os-uðena na veåni san – nikad se neñe probuditi jer çena priåa ni ne postoji...

VIDEO IGRA: Kuver kao da je åitaopriåicu nemaåkog pisca Jirga Amana,pisanu krajem osamdesetih, u kojoj jeprinc po imenu Jozef K. skonåao u trçakune stigavãi do princezine posteýe. No, zarazliku od Amanove realistiåke priåice,"Trnova Ruæica" podseña pre na video igrunego na narativni tekst. Njeni se rukavcinigde ne zavrãavaju, suoåeni smo sa zas-traãujuñom otvorenoãñu dela koje nemakraja ni poåetka, sa delom u kom se samonaizgled parodiraju arhetipi. Joã jednomse, posle Bartelmijevih "Kraýa" i "Sne-æane", posle "Grendela" Dæejmsa Gard-nera, pokazalo da se, u surovom eksperi-mentisaçu sa bajkom i legendom, moæeãtoãta i postiñi, i upropastiti. Naprosto,obreli smo se u svetu u kome je nemoguñei ispriåati bajku, a kamoli u çu verovati.

Priåa viãe ne postoji, iako joã uvek dajeznake æivota.... ■

VLADISLAVA GORDIÑ

reæavaçu, frag-mentiraçu, dis-perziji – ne samo

nasleða kolektiv-ne svesti nego iliånog identiteta.Zavrãetak priåe jeneizvestan, kao içen poåetak.

ProtagonistiKuverove hiper-tekstualne bajkesu princ koji bezuspeãno pokuãavada se kroz trçak probije do zaåaran-og zamka, lepa princeza koja nesaça o "onom pravom" nego o bu-ýucima prinåeva, i starica koja pri-poveda nebrojene, sve moguñe, verz-ije bajke o uspavanoj lepotici. SpregaKuverove neobuzdane imaginacije sastrogo kontrolisanim zanatskim umeñemrezultira priåom o pokuãaju ispuçeçaæeýe, ali i priåom o potrazi za identitetom.Junaci bajke pokuãavaju da "pronaðusebe" tako ãto beæe od svoje funkcije, oduloge koja im je dodeýena, samo zato da bise osvedoåili da van dodeýene im uloge nine postoje. Prinåeva potraga (tragaçe je,kaæu neki, "tipiåno muãka metafora"!) iprincezina hibernacija samo su razliåite

strategije istovetnog traæeça (ili nepos-tojeñeg, ili zaturenog, ili fiktivnog) ident-iteta.

RAÃTIMOVANA BAJKA: U ovojraãtimovanoj bajci princ nije voðenýubavýu nego iskuãeçem: on ne traga zaidealnom æenom nego za åaãñu i znaçem(u Peroovoj verziji bajke on je "teæio zaýubavýu i slavom"- kod Kuvera se priori-teti meçaju). On ne æeli da dobije æenunego da otkrije tajnu i da, za poåetak,odabere svoju pustolovinu. Stoga jepoýubac utisnut na usne uspavane lepoticezadatak ravan nalaæeçu svetog grala ili

zlatnog runa. Princ, meðutim, ne zna da li je taj tekst hrabrosti i izdræýivosti ispredçega ili veñ iza çega – on se ponaãa kao

kad ranije, reklo bi se, oznaåiteýi prostora,vremena i identiteta nisu bili u toj meriproizvoýni i "nesigurni" kao danas. Ili, dakaæemo jasno – istorija kçiæevnosti nepamti disperziju narativnih konvencijakakva se dogodila u ove posledçe åetiridecenije, otkako se vreme raåuna premaroðeçu frankenãtajnovske formacije zv-ane "postmodernizam".

U prilog tom paranoiånom åitalaåkomoseñaçu – paranoiånom stoga ãto nasneprestano ohrabruju da u svemu vidimoznakove neåeg ãto ni ne postoji – govori ipetnaesta po redu kçiga Roberta Kuvera,

pripovest koja isprva deluje kao krajçenepretenciozna verzija bajke o Uspavanojlepotici iliti Trnovoj Ruæici. Autor nevelikepripovesti nazvane "Trnova Ruæica" (BriarRose, 1996) uvuñi ñe nas, bez prevelikepompe, u vrtlog raspojasane fabule iz kognema izbavýeça ni piscu, ni junaku, ni åi-taocu.

FIKCIONAR MUTANT: Åelnikameriåke metafikcije (ili, kako bi se to dan-as u Americi s pravom reklo, "fikcionarmutant") Robert Kuver ne zadovoýava se

parodiraçem poznate bajke – on jepotpuno izobliåava,ali na drugaåiji na-åin nego ãto åini saelementima zapleta u"Bebisiterki", "Ãiba-çu sluæavke" ili "Jav-nom spaýivaçu". Na-

rativna igra ãezdesetihi sedamdesetih nije ista

kao devedesetih, a zna-mo i zbog åega... NovoKuverovo delo svedoåio blagom ali odluånomzaokretu postmodernis-

tiåke imaginacije premabeskonaånom umnoæa-vaçu i elektronskom um-

Nikada ranije, åini se, u kçiæevnostiheterotopija nije bila sinonim zapotpuni haos i dezorijentaciju; ni-

EKSPERIMENT:Robert Kuver

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 4120. JUN 1998.

Premijere: “Mrtve duãe”

Me†stofelovske igre

pojaåanog Jelisavetom Sekom Sabýiñ, Bra-nimirom Brstinom i Radetom Markoviñem.Ostajuñi dosledno na liniji Gogoýevog liter-arnog realistiåkog prosedea, rediteý otkrivai paæýivo akcentuje mesta u kojima pre-

poznajemo snagu piãåeve poetske fantastikei gde Mijaå smeãta glavni zamajac radçesvoje predstave. Baã ñe tu on odrediti pros-tor za manevrisaçe sveprisutnog Nep-oznatog – u ovim Mrtvim duãama igra gaSlobodan Beãtiñ, predstavýajuñi Ðavolakao glavnog Igraåa koji ñe se kameleonskimeçati iz scene u scenu da bi ipak u sva-kom åasu bio prepoznatýiv. Upravo ñe on,kao svojevrsni dramaturãki lajt-motiv, pro-voditi Åiåikova kroz mrakove i stranputicespahijske stvarnosti onovremene Rusije, alii kroz nama tako prepoznatýivu realnost nakoju smo danas osuðeni.

GLUMAÅKE EGZIBICIJE: Na- jnovija premijera JDP-a je potvrdila da jeBranimir Brstina glumac posebnog senzi-biliteta, muçevitih reakcija i oãtrog pokre-ta, sklon egzibiciji na fiziåkom planu, spo-soban da persiflaæu razvija do groteske. Is-tovremeno, podsetila je i na dobro poznatusugestivnu moñ kojom Jelisaveta Sabýiñgradi efektnu karikaturu u kakve se ubrajai çena kreacije spahinice Koroboåke.Osim toga, Mrtve duãe na sceni Jugoslov-enskog dramskog pozoriãta pokazale su ida gipkost Slobodana Beãtiña nije samasebi ciý veñ da ona puni smisao dobija ukontekstu sloæenih glumaåkih zadatakakoje je ovaj glumac u staçu da realizuje.Visok rejting glumaca ovog beogradskogteatra potvrdili su i Dragoýub Milosavýe-viñ Gula, Ivan Bekjarev, Milo Miranoviñ,Dejan Paroãki, Marko Bañeviñ, GoranDaniåiñ, Vlasta Velisavýeviñ, Saça Milo-savýeviñ, Ljiýana Meðeãi, Branka Petriñ,Radmila Radovanoviñ. No, ova predstavaotkrila je i sasvim novog Miãu Janketiña,podsetila nas je na åiçenicu da je ovajdramski umetnik savrãeni komiåar koji jelik Maçilova ostvario upotrebom svede-nih, diskretno plasiranih sredstava, ali iz-vanredno upeåatýivo.

Pa ipak, nejasno je zbog åega je DejanMijaå u samom finiãu dozvolio da se pred-stava naglo ubrza, da priåa o sudbini Åiåik-ova bude dramatiåno zgusnuta i dajdæesti-rana do mere koja je onima koji ne pozna- ju sadræaj Gogoýevog romana onemoguñi-la da razumeju finale predstave. Moæda jeovaj problem posledica dramatizacije, anije iskýuåeno ni da je reå o danku koji su Mrtve duãe morale da plate neregularnimuslovima u kojima je predstava nastajala, au åasu kada se na temeýima zgariãta Jugo-

slovenskog dramskog pozoriãta diæe novoteatarsko zdaçe? ■

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIÑ

Me†stofelovske igreIdentifikacija Gogoýeve Rusije sa Srbijom danas neñe sereflektovati bukvalno i direktno, niti ñe biti plasirana kaopolitikantski pamflet, veñ ñe biti ostvarena kao jasna aluzija

Ðavo. Otuda se dramatizacija ovog roma-na koju je, pretpostavýamo, saåinila TaçaMandiñ Rigonat, inaåe potpisana kao adap-tator i pomoñnik rediteýa, zasniva na teziMihaila Bulgakova ( Majstor i Margarita),koja je uostalom gogoýevske provenijen-cije, o veåito prisutnom Mefistofelesu koji,s jedne strane, precizno vuåe konce svihpoteza åime åovek samo iznova potvrðujepoziciju izmanipulisanog gubitnika, dok je,s druge, u pitaçu Provokator kojeg pre-poznajemo kao silu koja samo kanaliãe os-novne tokove ýudske prirode, u samoj svojoj osnovi, nepopravivo rðavoj.

POETSKA FANTASTIKA: Poåev odfascinantne i æestokom energijom nabijeneprve slike u kojoj odmah savrãeno pre-cizno definiãe pozicije junaka predstave,

Dejan Mijaå postavýa okvire za scenskuigru moñnog glumaåkog ansambla Jugo-slovenskog dramskog pozoriãta, ovog puta,

romanu Nikolaja VasiýeviåaGogoýa Mrtve duãe Dejan Mijaå smnogo vaýanih razloga prepoznajeU

priåu o slomu moralnih vrednosti naãegdruãtva i duhovnoj krizi koju upravoproæivýavamo. Pa ipak, ova identifikacijaGogoýeve Rusije sa Srbijom danas neñe sereflektovati u predstavi nastaloj na sceniJugoslovenskog dramskog pozoriãta buk-valno i direktno, niti ñe biti plasirana kaopolitikantski pamflet, veñ ñe biti ostvarenakao jasna aluzija koja nadilazi dnevno-politiåku dimenziju i prati suãtinske idejeslavnog ruskog spisateýa koji, uostalom, nisam nije bio zainteresovan za politiku negose prevashodno bavio analizom åovekoveprirode. A ona je, zna se, oduvek bila nesa-vrãena i kao takva podloæna najraznovr-

snijim iskuãeçima, a ponajpre onim pro-vokacijama koje na svoj specifiåan i vazdaperverzan naåin ume da aranæira sam

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.42

od svih listova! – proåitao vrlo blagonak-lon prikaz koncerta koji je Lepa Brena, es-

tradna folk-megazvezda sa jugoistoånih prostora, odræala u tamoãçoj dvoraniTivoli. Koncert je, naravno, bio nameçen"juæçaåkim" gastarbajterima i çihovojneizleåivoj "balkanostalgiji" i dertu opãteprakse, tako da je pojava dugokosog sre-doveånog lika recenzenta u crnoj "Ra-mones" koænoj jakni u tom "kontekstu"morala izgledati krajçe åudno... Nareåenitekst napisao je, naime, Marjan Ogrinc,

jedan od vodeñih slovenaåkih rok-kritiåara, inaåe izrazito nakloçen alterna-tivnom, beskompromisnom rokenrolzvuku! "Kulturoloãki i civilizacijski" kon-trast bio je nedvojben, i teãko je bilozamisliti neãto suludije od scene u kojojýudi kao Ogrinc uæivaju u Breninim pes-mama, i zatim, puni predivnih utisaka, hi-taju kuñi da (joj) piãu hvalospeve. Ali,naravno, o tome i nije bila reå. Kao ãto jefilozof Slavoj Æiæek, jedna od intelektu-alnih "sivih eminencija" famoznog "slove-naåkog proleña", pisao u odbranu Lai-bacha a da – po vlastitom leæernompriznaçu – nikada nije zaista sluãao çiho-vu muziku, tako je i Ogrinc blagonaklonopisao o Breni kao o fenomenu Drugog: ne,

dakle, o neåemu "ãto ja volim"nego o znaåajnoj (sup)kulturnojpojavi koja predstavýa oliåeçe"juæçaåkog sna". To ñe reñi da jeBrena bila centralni simbol jed-nog apsolutno deprivilegovanog,radikalno marginalizovanog kul-turnog obrasca, onog koji je sasobom kao zaviåajnu "poput-binu" u hladnu, mitteleuropsku

Ljubý anu donosila masa "imi-granata" sa Juga, koji su peåal-barili u Sloveniji. Pravi, dakle,underground – zvuk, stil, imidæ,kodovi i vrednosti onih nad koji-ma Pristojni Graðani nadmenodiæu (zapuãeni) nos! Kako datome odoli neko ko je doslednousmeren ka prepoznavaçu,ohrabrivaçu i promovisaçuDrugaåijeg?! Moæda zvuåi uvr-nuto, ali bez tog i takvih tekstovaýudi kao Ogrinc ne bi zvuåaliautentiåno i ubedýivo.

To samo dokazuje fundamen-talnu vaænost konteksta u pro-ceçivaçu neke pojave: bilo je

nezamislivo da se tih dana uBeogradu, u novinama koje dræedo sebe, pojavi tekst sliåan

Ogrinåevom. Ovde je, naime, Brena bilasimbol dominantnog, gotovo hegemonogkulturno-medijskog modela, onog koji jesve viãe i viãe guãio i gutao sve ãto nijeNovokomponovano. Njeno gugutaçe

"Åaåak, Åaåak, ãumadijski rokenrol"sveåano je oznaåilo poåetak – ili prelazakna "viãi" kvalitet – pogubnog procesa ukojem ñe cela zemýa postati jedan velikiÅaåak (taånije: Poæarevac...), dok od ro-

kenrola neñe ostati gotovo niãta.Skoro deceniju i po kasnije, FahretaÆivojinoviñ roð. Jahiñ alias Lepa Brenaboravila je sa suprugom Slobodanom –zvanim Boba – bivãim teniserom isadaãçim biznismenom, u privatnoj i rad-noj poseti Hrvatskoj. Braåni par Æivoji-noviñ dogovarao je tamo, naime, nekeposlove izmeðu svoje firme i tamoãçih(potencijalnih) poslovnih partnera. Vestsama po sebi i nije toliko spektakularna,poãto poslovni ýudi veñ naveliko cirkuliãuautoputem Beograd-Zagreb, kupoproda-

juñi srpski tante za hrvatski kukuriku, iobrnuto. Poãto se, ipak, radi o medijskimliånostima, posetu je u Hrvatskoj pratioogroman publicitet, a ni beogradski medijinisu bili ãkrti u çenom "pokrivaçu".

Kako stoje stvari, braåni par B-B uZagrebu i na Kvarneru se lepo proveo, a ioposlio poneãto za dobrobit svog skrom-nog domañinstva. Problemi su, meðutim,iskrsnuli åim je Zagreb Breni i Bobi videoleða: neãto ãto se joã od poåetkadevedesetih predstavýa kao Hrvatskaglazbena unija (HGU), i ãto je odavno sebidalo zadatak da bude danonoñno budni åu-

var Zdravog Hrvatskog Duha odãtetnih muziåkih uticaja sa Isto-ka, promptno je reagovalo naovu posetu. Brena je, naime, op-tuæena – taånije: prijavýena na-dleænim organima hrvatskedræave – da je u Zagrebu, nimaçe ni viãe nego – radila nacrno! A to je, bogami, u svakojpravnoj dræavi strogo kaæçivo.Fahreta Æivojinoviñ, naravno,nije odræala u Zagrebu, ni drugdeu Hrvatskoj, nikakav solistiåkikoncert ili javni nastup; ono naãta se HGU-domoýubi pozivajuzapravo je mala poluprivatna pe-vaåka taåka prilikom ugodneveåere u uglednom zagrebaåkomrestoranu Ãumski dvor; proglasi-ti to javnim nastupom, pa joã i"radom na crno" bilo bi isto kaokada bi neko, recimo, opore-zovao nadobudne "pevaåe" uameriåkim karaoke barovima.

Stvar je, dakle, "pravno" ap-surdna. Ako se sloæimo da niko,pa ni åelnici HGU-a, ne moæe

biti toliko maçkavo inteligentanda to ne shvata, biñemo za korakbliæe pravom problemu. A on se,

Nuspojave

Rad na J oã se señam blagog ãoka koji sam

doæiveo kada sam, negde sredinomosamdesetih, u ýubýanskom Delu –

M I R K O S .

P E T R O V I Ñ

Kako god okreneã, ispada da jeLepa Brena – moæda ni sama ne

shvatajuñi ãta je, i zaãto, periodiåno

snalazi – tokom osamdesetih idevedesetih svojevrsni lakmus zaispitivaçe granica tolerancije i

otvorenosti ka Drugom na "ovimprostorima", a pre svega na zapadu

nekadaãçe SFRJ

crno

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 4320. JUN 1998.

Prava kompozitora

Uæivaçe za dæabeRTS izbegava da plati 13 miliona dinara domañim i stranimkompozitorima zbog åega je podignuto dvanaest tuæbi

Ivan Tasiñ, direktor SOKOJ-a, kaæe daRTS nije jedini korisnik muzike çihovihålanova koji izbegava obavezu, ali je na- jveñi. "Ugovor iz 1995. godine obavezujeih da plañaju naknadu od jedan odstoiznosa koji dobiju od takse na elektriåno

brojilo. To nije naivna suma, ali je niska uodnosu na evropske tarife. Gråka, namanajbliæa, odvaja 2,20 odsto od istog togbrojila. Dok su bile sankcije, svake godinesmo dobijali, iz svake zemýe åije ugovoreimamo, uredan izveãtaj o çihovom dug-ovaçu prema naãim autorima. Nismomogli da ga naplatimo zbog obustave plat-nog prometa, ali smo znali kolika je tasuma. A nama RTS ne ãaýe ni koãuýice,spisak muzike koju su koristili. I, moralismo na sud. Pet tuæbi su veñ izgubili. Sva-ki taj spor koji traje po godinu i po ekon-omski nas iscrpýuje. Meni je Milanoviñ,

direktor RTS-a, zamerio da je novac kojitraæim za autore u stvari novac graðana Sr-bije. I novac koji RTS treba da plati zbogkamate i zbog sudskih troãkova, a to je okopolovine glavnice, takoðe je novac tih istihýudi, pa Milanoviñu to nije zasmetalo. Re-kao mi je da oni taj novac nemaju, a uãtampi je objavýeno da je proãle godineRTS od brojila naplatio 690 miliona di-

Prvih dvadesetak godina sve je biloda boýe biti ne moæe. A onda jeneko odluåio da treba prekinuti

ugovor po kome RTS plaña SOKOJ-u ko-riãñeçe muzike. Koincidencija ili ne, to sedesilo nakon akcije protestnog kleåaça

protiv rata koje je s jeseni 1993. pokrenuloUdruæeçe kompozitora Srbije. Zatim jenakon intervencije Meðunarodne konfed-eracije druãtava autora i kompozitoraCISAC, kod tadaãçeg predsednika SrbijeSlobodana Miloãeviña, taj ugovor obnový-en decembra 1995. godine. RTS ga je ne-davno otkazala. Od tada do ovog maja RTSduguje SOKOJ-u 12.981.667 dinara. Nasudu je tim povodom bilo 12 tuæbi.

TARIFA: Savez organizacija kompozi-tora Jugoslavije ãtiti autorska prava takoãto daje dozvole za koriãñeçe muzike6500 svojih autora i u çihovo ime po-

traæuje naknadu po odreðenoj tarifi. Tako je po zakonu i tako je svuda u svetu.SOKOJ je ovlaãñen da zastupa interese ikompozitora oko 60 svetskih autorskih or-ganizacija, kao i interese domañih autora usvetu preko tih istih agencija. Zato je prob-lem jugoslovenske organizacije kompozi-tora ujedno i problem Meðunarodne kon-federacije.

▲

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

dakako, krije u osetýivim podruåjima"kulturne politike", a ne u neåijem radu nacrno ili na belo. I tu se vrañamo na onuslovenaåku priåu s poåetka. Kako godokreneã, ispada da je Lepa Brena – moæda

ni sama ne shvatajuñi ãta je, i zaãto, peri-odiåno snalazi – tokom osamdesetih idevedesetih svojevrsni lakmus za ispiti-vaçe granica tolerancije i otvorenosti kaDrugom na "ovim prostorima", a pre sve-ga na zapadu nekadaãçe SFRJ. Brena je,naime, u "vaskolikim srpskim zemýama",a i ãire na juænom i sredçem Balkanu,svojevrstan znak trijumfa Velikog Po-seýaåeça; ona je, "kao metafora" dakle,otelotvoreçe trijumfa balkanske nega-tivne utopije u kojoj ñemo se svi – dokkaæeã bum, Cile, bum! – ponovo utopiti umelasu Velikog Jednog, u nametnuti kole-ktivni identitet Univerzalnog Dæibera, itako beriñetno postati deo sveopãteý akse-kulture, na koju smo se, budimo pravedni,neoprezno samoosudili joã mnogo preBrenine pojave. Jedino ãto naãa sela viãeneñe imati dve stotine ili dve hiýadestanovnika, nego dvesta hiýada ili cela dvamiliona duãa, a naãa prela i posela neñemoviãe organizovati na slami, sveudiý drnda-

juñi vunu, nego pod býeãtavim neonom, ugigantskim sportskim halama kakvedrugde pune megapopularni rokenrol ben-dovi. U Sloveniji, pak – jednako dok je ta

dræava bila deo SFRJ kao i sada kad je sa-mostalna – Brena je tek veselo ospoýeçeautentiånog fenomena Drugog. Zato ñeliberalni umovi prema çoj biti blagonak-loni, isto kao ãto ñe vesela ýubýanska om-ladina poletno ðipati na muziku Fejata Se-

jdiña ili padati u sevdah uz ciganski bluzÃabana Bajramoviña, onako autentiåan ineponovýiv kakav moæe da se rodi samo uniãkoj cigan-mali. Sve je to, bre, world music! Hrvatska je, meðutim, negdeizmeðu, na pola puta izmeðu Srbije, u ko-

joj je Brena ovaploñeçe neofolka kao opi- juma za mase, i Slovenije, u kojoj je "ñiril-ica-sound" samo neãto poznatija egzotika.I tu, prirodno, dolazi do fenomena "strahaza granicu": kako da Mi ostanemo Mi, akone tako ãto ñemo se nedvosmisleno razlik-ovati od Njih. A Oni piju brýu i sluãajuLepu Brenu. Zato je sirota Brena, ozbiýnaposlovna æena koja brine za svoj i porodiå-ni biznis, odjednom, na vlastito zapre-paãñeçe, postala hrvatski nacionalni prob-lem. A ona zapravo nema niãta s tim. Nijetamoãçim cenzorima, zapravo, do toga dagçave Brenu, nego se boje Brene u sebi.A od te boýke leka nema, pa makar Fahr-

eta Æivojinoviñ viãe nikada ne kroåilanogom (i grlom) zapadnije od Ãida. ■TEOFIL PANÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.44

nara. To je dva puta viãe od budæeta Mini-starstva kulture."

Sa nedavno osnovanom "Asocijacijomautora DOO" (Oliver Mandiñ i Æika Aj-daråiñ) RTS hoñe da saraðuje, o åemu su

autore SOKOJ-a pismeno obavestili. Da li je to moæda najnoviji naåin za izbegavaçeduga prema SOKOJ-u? RTS je i Meðunar-odnoj konfederaciji preporuåio saradçu sapreduzeñem Olivera Mandiña. "Ne moæeRTS da bira sa kim hoñe da saraðuje. Onmora da plaña svakoj organizaciji na-doknadu za repertoar koji ta organizacijaãtiti. Sastanak Izvrãnog biroa Meðunar-odne konfederacije je 25. juna i oni ñe sig-urno reagovati na ponaãaçe RTS-a. Ljuditamo jednostavno brinu o svojim parama",kaæe gospodin Tasiñ. "Asocijacija autora" inije organizacija. To je preduzeñe registro-vano za dvadesetak delatnosti kod Privred-nog suda. Po Zakonu o autorskim i srod-nim pravima, koji je usvojen 12. maja ovegodine, definisano je da onaj ko se bavikolektivnom zaãtitom autorskih prava nesme da ima nijednu drugu delatnost, a dadozvolu takvoj organizaciji izdaje Saveznizavod za intelektualnu svojinu.

NEZADOVOLJSTVO: RTS i "Aso-cijacija autora" koriste izvestan stepen ne-zadovoýstva ålanova SOKOJ-a zbog vred-novaça muzike u Pravilniku o poentiraçumuziåkih dela. Autori narodne i zabavne

muzike smatraju da su çihova dela prema-lo vrednovana u odnosu na dela ozbiýnemuzike. Gospodin Tasiñ najavýuje da ñenajverovatnije biti korigovan, objaãçavada je pravýen po nemaåkom pravilniku, ida omoguñava ravnoteæu u zaradi izmeðuautora popularne narodne pesme i autorasimfonije, "zato ãto simfonija za najviãedva izvoðeça dobije onoliko ili, åesto,maçe bodova od narodne pesme koja sepo ceo dan vrti na svim radio i TV sta-nicama."

A od svih jugoslovenskih radio stanicasvoje obaveze prema SOKOJ-u ispuçava- ju RTV "Politika", TV "Pink", Radio B92,"Art kanal", Udruæene lokalne stanice Sr-bije, "Komuna" i drugi. Ivan Tasiñ kaæe daRTV Crne Gore, "BK" TV i Studio B ko-riste muziku godinama bez naknade. NaSkupãtini odræanoj 14. maja autoriSOKOJ-a obavezali su Upravni odbor idirektora da informiãe ålanove o igri kojuRTS pokuãava sa Mandiñevim preduze-ñem i o pogodnostima novog Zakona."Mediteranski festival" u Budvi 20. junabiñe prva prilika za to.

Zakonski rok za prekid ugovora RTS-a

istiåe 1. avgusta. Ãta posle? Gospodin Ta-siñ kaæe "niãta, opet sud". ■SONJA ÑIRIÑ

SCENA

Nova “Profemina”Sa velikim zakaãçeçem izaãao je novi broj “Profemine”, u

kojem se, izmeðu ostalog, nalazi najnovija proza svetski poznatoganglo-frankofonog prozaiste Rejmonda Federmana, koji ispisuje svo-

ju post-postmodernu prozu. Sneæana Bukal i Vladimir Piãtalo, autorikoji od poåetka rata u Jugoslaviji ne æive viãe u Beogradu, objavýujunove zanimýive prozne radove. Nemaåka prozaistkiça Alisa Valzerprvi put se prevodi na srpski jezik. Jedna je od najboýih mlaðih autorki sa nemaåkog go-vornog podruåja. Prozu objavýuju i autorke: Nevenka Stankoviñ, ãvedska prozaistkiçaMare Kande i Neda Zdravkoviñ. Prvi put se na srpskom objavýuje poezija poznate fran-cuske autorke An-Mari Albijak i poezija Danice Vukiåeviñ, dobitnice nagrade ,,ProFemi-na”, i vrãaåke pesnikiçe Jelene Marinkov. Kako se multietnicitet reflektuje u poeziji post-komunistiåkih spisateýki moæe se videti na primeru poýske pesnikiçe jevrejskog porek-la Julije Hartvig. Predstavýena je i poezija slovenaåkih pesnikiça Vere Pejoviñ i VesneFurlaniñ-Valentinåiñ, kao i poezija Æeýke Jovanoviñ. U Teorijskom diskursu åitañetepoznatu ameriåku teoretiåarku Suzan Rubin Sulejman. Glavna urednica ProFemine Svet-lana Slapãak u tekstu ,,Kradýivice jezika” obraðuje problem kojem se feministiåkakçiæevna kritika bavi: kako su spisateýice ukrale jezik muãke kçiæevne kulture. Portretsavremenice ovoga puta je posveñen radu Nine Æivanåeviñ, a portret prethodnice jednojod prvih feministiåkih spisateýki Kejt Ãopen. Predstavýen je rad slikarke Darije Kaåiñ, ao filmu, kao i uvek, zanimýivo piãu: Nevena Dakoviñ, Branka Arsiñ, Marina Blagojeviñ iSaãa Radojeviñ. Kçiæevnu kritiku ispisuju: Bojana Stojanoviñ-Pantoviñ, Duãica Potiñ,Zorica Beñanoviñ-Nikoliñ, Alen Beãiñ, Damjana Mraoviñ, a na kraju se nalazi pozoriãnakritika u vidu epistolarne kçiæevnosti koju ispisuju mlaðe pesnikiçe Snezana Zabiñ iNatalija Markoviñ.

“Evropskipozorišni pokreti”

Crnogorsko narodno pozoriãte izPodgorice pokrenulo je novi projekat

"Evropski pozoriãni pokreti" u okviru kogañe ove godine, od 16. do 25. juna, biti orga-nizovane "Pozoriãne radionice plesa". Svojrad predstaviñe znaåajni evropski plesaåi ikoreografi koji svojim ostvareçimapomeraju granice plesnog teatra. To ñe bitipozoriãta iz Slovenije, Nemaåke, Make-donije, Rusije i Italije, a od domañih Centarza kulturnu dekontaminaciju iz Beograda,Pozoriãte "Dodest" iz Podgorice,Plesni teatar "Pokret 21" iz Beo-grada i Teatar AS iz Herceg-No-vog.

voj temi akvarel je adekvatno oda-brana tehnika, aprecizan crteæpun detaýa iprozirne, blage a

jasne boje odliå-na predstava se-ñaça.

Silva Vujoviñ je javnosti poznata po"Zabavnikovoj" nagradi za ilustraciju naposledçem "Zlatnom peru Beograda".Izuzev prve izloæbe, na kojoj je izlagalatapiserije, na ostale tri bili su izloæeni ak-vareli.

ZbirkeseñaçaVeñ sam naziv izloæbe Silve

Vujoviñ Zbirke, asocira na neãtoliåno, samim tim i dragoceno.Njenih 18 akvarela u galerijiSingidunum skupovi su predme-ta koji asociraju na dirýive ineæne uspomene: ãkoýke u pes-ku na neke davne plaæe, sitnice jedne fioke na sve one æivotnobitne nepotrebnosti, venåiñi i]ur]evak na snove, bakine teg-

lice na spokojstvo, kýuåevi nasve naãe poåetke, uskrãça jajana postojanost porodice... Ovak-

Razgovor u senci ñutljive veñineprotiv nacionalistiåke konspiracije ñu-tanja za minimalni konsenzus nenasil-

ne denacifikacije

Odgovornost kao samoodgovornost

Okrugli sto

BEOGRADSKI KRUG

"POST-DEJTONSKA SRBIJA IPITANJE ODGOVORNOSTI

ZA RAT"

hotel Metropol,Beograd, 19. jun, 10h

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 4520. JUN 1998.

FORUMPosle prepiske dvojice istoriåara

Prilog jednoj polemiciuzroåno-poslediåno objaãçeçe. Dijalektiå-ka protivreånost je maksimum nedoumicakoja se u takvom sistemu uputstava i formu-la dopuãta. Totalitarno druãtvo oformýenona toj osnovi ima stoga neminovno odliketehniåkog i planskog konstruktivizma, dakleizgradçe.

Nasuprot tome, nacizam je vrsta teistiåke

ideologije. Pozitivistiåko nasleðe XIX veka’ Atlas doktora Lombroza i sliåne pub-likacije’ nacizam je usvojio samo uslovno,kao spisak usputnih ãovenskih dokaza zakonaåni ciý koji je, nema sumçe bio, nep-ozitivistiåke vrste. Bespravno druãtvo ofor-mýeno na takvim osnovama ima po svemusuprotan smer izgradçe, åak i kada postojesluåajne pojavne sliånosti. Ciý mu jevrañaçe: nacionalnom telu i jedinstvenomduhu kreiranom u nemaåkoj filozofiji XVI-II i XIX veka. Niko tu nije bez krivice, od"åistog uma" Imanuela Kanta do "fe-nomenoloãke svesti" Edmunda Huserla,

mada bi mnogi nemaåki filozofi bili,nema sumçe, optuæeni bez stvarneliåne krivice. Moæda bi bez krivice biooptuæen i Edmund Huserl, åijem ñe asis-tentu zapasti da postane nacistiåki rektorna Frajburãkom univerzitetu. Reå je,naravno, o Martinu Hajdegeru, tvorcu åu-vene filozofske krilatice koja veli da je "po-trebna opuãtenost prema stvarima, aotvorenost ka tajni".

2) Komunizam je pobedio revolucionar-no, oktobarskim prevratom i topovima saAurore. Prvi organi vlasti, pa i svi potoçiiznikli iz ovih prvih, imali su zato neãto "pr-

iruåno", vanredno, ãto je i mnogo kasnije, udoba staýinizma, ostalo u osnovi neredovno.Komunisti su do kraja ostali opsednuti tom"nedovrãenoãñu", pa je ta nesigurnost nudilaplodno tle za stalne opasnosti od "pete kolo-ne", "revizionista", "bele emigracije u sprezisa imperijalistiåkom osovinom", "trockis-ta"... "Spavam malo", izjavio je jednomKirov, "ako zaspim duæe, åini mi se da ñesve ãto smo uradili propasti za jednu noñ".

Nacisti su formirali vladu posle novem-barskih izbora 1932. Bilo je to 30. januara1933. godine. Maçe je znano da je joã odneuspeãnog pohoda na Minhen, 1923. god-

ine, DAP, pa potom nakratko DNSAP iubrzo NSDAP (Nemaåka radniåka partija iNacionalsocijalistiåka nemaåka radniåka

partija) vodio neizvesnu politiåku borbu i,kako u poåetku, tako do samog uspona navlast, trpeo ozbiýne izborne poraze. Hitler jedoæivýavao politiåke neuspehe åak i u 1932.godini. Prvi put je poraæen na izborima zapredsednika republike. U dva odmeravaçasnaga za Rajhstag u julu i novembru 1932.godine NSDAP beleæi åak i pad broja po-

slanika sa 230 u julu na 196 u novembru1932. (Navedeno prema kçizi AndrejaMitroviña Vreme netrpeý ivih.) Vidi se potome sa koliko su "politiåke prekaýenosti"nacisti stupili na vlast i koliko u çihovim or-ganima nije bilo niåeg "privremenog ili rev-olucionarnog". Nacisti, dakle, nisu biliopsednuti "nedovrãenoãñu", pa ipak nisu bilibez opsesija. Jedna od najåuvenijih çihovihbila je da "nemaju vremena". Bez ikakve

sumçe, ova "borba sa åasovnikom i kalen-darom" u velikoj je meri poticala od samemaniåne firerove liånosti, ali su je kao lajt-motiv åitave partijske organizacije veomabrzo usvojile hiýade nacista i nebrojeni sa-porteri reæima.

3) Nema vaýda pogreãnije tvrdçe od

one da su i komunizam i nacizam napali istiorgan – "demokratiju" i ono ãto se i danaspomalo neodreðeno oznaåava pojmom"graðansko druãtvo". Nije potrebno potroãi-ti mnogo prostora na dokazivaçe da Rusijanakon 1905. godine nije bila demokratskazemýa, da su oktroisane slobode od-luåivaça iz Oktobarskog proglasa davalesamo skuåena, uvek nedovoýno operativnaprava narodnim deputatima i da je ukidaçekmetstva bez pravog instrumentarija zaukýuåivaçe ovog sloja u graðansko druãtvoostale samo mrtvo slovo na prestoniåkompapiru.

Za demokratiju Vajmarske republike nemoæe se reñi da je po bilo åemu sliåna"ruskoj demokratiji", osim ãto je i ovo us-

Sa paæçom sam u listuVreme (br. 387-392)pratio polemiku gos-pode Noltea i Firea natemu razlika i sliånostidva najrasprostraçeni-

ja totalitarna reæimaovog veka: komuniz-

ma i nacizma (faãi-zma). Bez æeýe da su-mçam u autoriteteuåesnika u ovoj speci-

fiånoj epistolarnoj raspravi, s neobiånim in-teresovaçem, kako rekoh, proåitavãi çi-hove argumente i protivargumente, æeleo samna istom mestu da ukaæem na neke, åini senespornim, suãtinske razlike izmeðu ova dvanedemokratska reæima, Jer, mnogo je u epis-tolama koje smo pratili kazano o raznim aspe-ktima ove osetýive teme, ali kako biva u rasp-ravama ove vrste: "s naroåitim ãtovaçem",dakle u rukavicama, tako da bude nameçeno

samo poznavaocima teme, s nedovoýno jas-nim zakýuåcima o tome jesu li nacizam i ko-munizam u genetiåkoj, istorijskoj, struktural-noj, socijalnoj, politiåkoj vezi ili nisu.

Svestan sam da jasno izreåen zakýuåakkako komunizam i nacizam nemaju suãtin-skih srodnosti na sasvim odreðen naåinstavýaju pod sumçu i teoriju meðuzavis-nosti i uticaja totalitarizama XX veka Fran-soa Firea, kao i fenomenoloãko-genetiåkudoktrinu o nedemokratskim reæimima u svo-

joj epohi Ernsta Noltea. Nedeýama, naime,pratim feýton u posledçim brojevima "Vre-mena" i åudim se sa koliko se æara, up-

uñenosti u literaturu i nesporne struånostiosvetýava problem totalitarizama, a okokýuånih postavki obilazi se gotovo sa zazo-rom. Otud i ova mala analiza. Piãem je nekao istoriåar, veñ kao pisac koji je o toj tem-atici pisao u ranijim, pa i u najnovijoj kçizi,sa saznaçem da bi o ovoj tematici imali premene toliko da kaæu i mnogi drugi, a presvih profesor Mitroviñ.

Dakle, o razlikama. Suãtinskim.1) Komunizam je autentiåno ateistiåka

ideologija, iznikla iz åitavog niza sukce-sivnih pozitivistiåkih pokreta XIX veka koji,bilo da se bave literaturom, poreklom vrsta,

istraæivaçima podsvesti, ili uzrocima izra-býivaça u druãtvu, imaju isti ciý: svoðeçesvih pojava na racionalnu osnovu i çihovo

▲

F

PIÃE: AleksandarGatalica

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.46

F

trojstvo oktroisano. Slaba i bezvoýna, op-tereñena reparacijama koje je po Jangovomplanu trebalo da plaña do 1988. godine (Na-vedeno prema kçizi 20th Century world af-

fairs), nemaåka republika postala je plodno

tle za svekolike marginalce, ne samo za na-cionalne socijaliste, veñ i za razne okultiste,magove, laæne barone i zvezdoåatce. Utakvom druãtvu demokratija zacelo nije bilaona najtvrða karika koju je najpre trebaloruãiti.

4) Za komunistiåku ideologiju bi se mo-glo kazati da je samoizgraðujuña, dakle pov-ratan fenomen, zatvoren u sebe samog. La-icistiåka predstava u samoj osnovi uvek jeprevratniåka. Ona ne poznaje provere, nepriznaje razvoj tokom generacija. Zato se ukomunizmu troãilo mnogo vremena i en-ergije na odreðivaçe svetovnih autoriteta.

Od çih se odmah potom oåekivalo prokla-movaçe svoje "vere". I svi su oni odista to iåinili. Brojne popravke komunistiåkih idejaotud su bile neminovne. Veñ je u neku rukuMarksa popravýao Engels; potom je Leçinispravýao Marksa i Engelsa, pa LukaåLeçina i kasnije Staýina; najzad StaýinLeçina, pa åak i u nas Kardeý klasike mark-sizma itd.

Naci-ideologija, mada bi se u osnovimogla okarakterisati kao semiteistiåka (Sic!Samo jedno slovo napoýe i postañe semitis-tiåka), ima utvrðen kodeks vere. Niko nika-da nije ozbiýno popravýao Hitlerovu Moju

borbu i svi potoçi spisi – od Boý ãevizam od Mojsija do Leçina. Razgovora udvojeizmeð u Hitlera i mene Ditriha Ekarta, preko

Mita XX veka Alfreda Rozenberga, do pos-ledçih Gebelsovih spisa – mogu se okarak-terisati jedino kao pripev, terciraçe uz Hitle-rov Mein Kampf. Po nekim, nikad do krajapublikovanim ispitivaçima, Moja borba jezato, odmah posle Biblije, kçiga ãtampanau najviãe primeraka u ovom stoleñu. Dræaosam u rukama primerak jednog od izdaça iz1942. godine koji je publikovan u 12 milio-na primeraka!

5) Poãto su komunisti grupacija koja je

sve poslove sveta i druãtva spustila sa nivoakolektivne svesti na ravan pojedinaånihakcija, za sve çih i sve komunistiåke for-macije (od politiåkih, do vojnih i policijskih)moglo bi se kazati da su aktivistiåke (gdeovo aktivistiåko ne treba meãati sa prak-tiånim ili prakticizmom). Duh dinamizma iopsesivnih promena dobro je znana znaåaj-ka tipiånih uzoraka komunistiåke svesti. Åu-vena je reåenica Roze Luksemburg u govo-ru na osnivaåkom kongresu Komunistiåkepartije Nemaåke, Spartakovaca: "Mi komu-nisti ne treba da se bojimo ãto je åitav svetprotiv nas, kad upravo åitav svet namerava-

mo da reformiãemo" (navedeno po Interna-tional Communisam ih the era of Lenin, pr-iredio Helmut Gruber).

Suprotno tome, nacizam je u svojim or-ganizacijama razvio specifiånu formu pasiv-izma. Prikýuåivãi se kolektivu Partije, kaootelotvoreçu narodnog tela i ukupnog nor-dijsko-gråkog uma (Hitlerova kovanica sa

kongresa razgraniåeça), svaki nacistamirno je åinio najstraãnija zlodela, uverenda on tu ne mora naroåito da bude pojedi-naåno aktivan ili inventivan. Ovo su pot-vrdili brojni iskazi nacista na suðeçima odNirnberga do Jerusalima. Svi su tvrdili kakosu bili samo vaýani i priýeæni sluæbenici,åak i kada su dojavýivali viãoj komandi da

je "danas" likvidirano 10.070 "jedinica" ugasnim komorama (navedeno po kçizi Hit-lers willing executioners, Davida JohanaGoldhagena).

"Gospodine Ãper, da li ste kao ministarnaoruæaça u nacistiåkoj vladi uåestvovali u

masovnim ubijaçima", pitao je tuæilac tre-ñeoptuæenog Alberta Ãpera na Nirnberãkomprocesu, a ovaj je odgovorio: "Nisam, baremme niko o tome un-apred nije obaveãta-vao" (Stenogramskizapis sa suðeça uNirnbergu 20. juna1946. godine. Premakçizi Albert Sper, hisbattle with truth, GiteSereni). I Hajnrih Ha-rer, pisac popularnekçige Sedam dana

na Tibetu, po kojoj jesnimýen istoimeni film, priteãçen dokazi-ma danas priznaje da je bio nacista, ali i ontvrdi da je uåestvovao "pasivno". Zvuåi togotovo groteskno kada se zna da je tek ne-davno otkriveno da je Harer, kao i veñinaostalih austrijskih alpinista, bio ålan "Austr-ijskih juriãnih odreda".

6) Ma kako paradoksalno zvuåalo, ko-munistiåki reæim je ubijao "nepraktiåno":uvek sa imenom i prezimenom, uvek sa sud-skim procesom (makar i montiranim), bezrazlike uz isleðivaçe i sa uputnicom za gu-lag na severu ili radni logor na istoku. Tek

pomalo uproãñeno, moglo bi se kazati da jekomunistiåki totalitarizam odstraçivao pro-tivnike "pojedinaåno". Smelo bi se utvrditi,samo naoko filozofski, da je to bilo i stogaãto je sekularizam uvek sekularan, daklenekoherentan, nedosledan, otud uvek sa do-zom neodluånosti.

Drugaåije se ponaãao nacizam, u osnoviteistiåki reæim kako rekoh, reæim koji jevaýda joã polovinom druge decenije XXveka raãåistio svoje idejne osnove i ubrzoposle 1934. godine ostao dosledno okrenut"praksi". Nacistiåki reæim ubijao je bez "la-icistiåke nedoslednosti": bez procesa, bez

upuãtaça u pojedinaåne sudbine. Odstra-çivao je u konvojima: grupno, industrijski,kako se danas vrãi pomor pernate æivine u

fabrici pileñih proizvoda. Neñe se na toj sli-ci epohe mnogo promeniti novi "revizionis-tiåki" zakýuåci o konstrukciji krematoriju-ma u Auãvic’Birkenauu iz samo jednog ra-zloga. Porediti ærtve komunistiåkih progona

sa nacistiåkim "bioloãkim odstraçivaçi-ma", brojati ih i kçiãki se nadbijati o raznim"racionalnim jezgrima" barem je tolikopogreãno koliko i porediti ukupan broj poje-dinaånih ærtava od davýeça na plaæama, saspiskom ærtava kakve ogromne poplave.

7) Komunistiåki reæim, utvrðeno je veñ,"jeo je svoju decu". Teãko ñe se, meðutim,dokazati da ogroman deo onih iz "gulaga"nisu bili javne liånosti umeãane u javneposlove. Obiåni ýudi, nevaæni radnici zavo-da i oni koji su mahali zastavicama prilikomvojnih parada nisu iãli u logore, to je åiçen-ica. Ubijali su se meðusobno, politiåki

cinkarili i progaçali aktivisti u partijskimorganizacijama, KGB-u, udruæeçima umet-nika, vojnim i kominternovskim organizaci-

jama. Liãeni pravihideja, tek sa neãtomalo praktiånih up-utstava koje su vo-leli da zovu idejamamaterijalizma, ovi"zakleti prevratnici"i nisu mogli druga-åije. Filozofski ka-zano, komuniste ni-

je povezivalo niãta

supstancijalno i ve-ñina ærtava komunizma bili su zato "onisami". Za ovo nema potrebe navoditinijedan pojedinaåan deo, veñ moæda åitavukçigu Roja Medvedeva Neka istorija sudi.

I za nacizam bi se moglo tvrditi da je"jeo svoju decu", ali to se nije deãavalo uobliku dvoipodecenijskih neprestanih repre-salija i åistki. Samo dva puta je Naci-partijaåistila svoje redove: 1926. godine na kon-gresu razgraniåeça, kada su stradala brañaOto i Gregor Ãtraser i çihovi levo-naciona-lni istomiãýenici. Drugi put dogodilo se to1934. godine, u "noñi dugih noæeva", kada

su u jednoj noñi nestali mnogi neistomiã-ýenici, kako oni unutar partije, tako i drugi.Tada je uhapãen Ernst Rem, ubijen je veñ odranije marginalizovani Gregor Ãtraser, kao igenerali Ãlajher i Bredof. Sledeñih deset go-dina svi ostali istrajavaju kao koherentno isolidarno udruæeçe boraca za novu veru isvetski poredak. Po jednoj statistici, viãe od95 procenata ålanova iz 1926. godine Adolf Hitler i Paul Jozef Gebels vodili su do sa-mog kraja. Pa åak i pod veãalima mnogi dræeganutýive epitafe partiji i sebi u åast, kaoKalten-Bruner koji je uzvikivao da ñe Nem-aåka tek u iduñem veku shvatiti ãta su sve

nacisti za çu uåinili. Novi vek nastupa zanepune tri godine. Hoñe li Nemci shvatiti ãtasu nacisti za çih uåinili? Bilo kako bilo,

Tek pomalo uproãñeno,moglo bi se kazati da jekomunistiåki totalitarizamodstraçivao protivnike"pojedinaåno", dok je naci-zam ubijao u konvojima

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 4720. JUN 1998.

vaýa na ovom mestu spomenuti joã ovo:veñina nacistiåkih ærtava ostali su "oni dru-gi", razni neistomiãýenici, ometajuñi faktori,nosioci judeo-masonske zavere i ini.

8) I na socijalnom i porodiånom planu

postoje ogromne razlike izmeðu komunista inacista. Komunisti, zapravo, nikad nisu ima-li porodice. Vezivali su se sa æenama beznaroåitih formalnosti, raðali su decu bezvaýanog upisivaça u kçige roðenih, te seza mnoge roðene u SSSR-u ni danas sa sig-urnoãñu ne moæe kazati koje su godiãte.Staýin je imao dva, po nekima åak tri "bra-ka" koji nisu nigde ozvaniåeni, pa je do kra-

ja ostalo pitaçe da li su ove veze bili brak-ovi i da li ih je Hazjajin moæda imao joã.

Nacisti su bili izrazito porodiåni ýudi.Kult porodice, majke koja raða nemaåke si-nove, povratak veri oåeva i sliåna "topika"

bili su stalni lajt-motivi nacistiåke propagan-de. Najsvirepiji zloåinci bili su, saznaje se izmnogih izvora, vaýani i paæýivi oåevi. Ot-kud taj dvostruki moral, pitali su se mnogi.Nije to dvostruki moral, ukoliko se vaýanoshvati sve ono ãto je obeleæilo nacizam kaospecifiåni poredak semi-teizma. Åak i posleporaza u Drugom svetskom ratu i bega uLatinsku Ameriku, nacistiåke familije ostajugotovo netaknute. Po jednoj argentinskojstatistici iz 1953. godine, porodice iz nem-aåke populacije bile su najsigurnije i najsta-bilnije. U toj nacionalnoj grupaciji raðalo senajviãe dece, razvoda praktiåno nije ni bilo. I

druga generacija iseýenika zavrãavala jemahom visoke ãkole i vatreno podræavalasvoje oåeve.

Toliko o razlikama, åini se suãtinskim.Uz joã samo dve napomene. Oba druãtva, inacistiåko i komunistiåko, bila su besprav-na, totalitarna, koncentrisana oko mita liderai neograniåene vlasti jedne partije koja se nerazlikuje od dræavnih aparata i dræavnih or-gana koji se ne mogu odvojiti od partijskih(vidi li se u tome i neka sliånost s naãomsituacijom?), ali su to u suãtini bile dve sas-vim nesliåne formacije. Pomeãati ih bilo bikao pobrkati uzroke bolesti za dve istovetno

visoke temperature kod bolesnika. Jer, ko-munistiåka ideja ostala je zasnovana na or-ganizaciji laicistiåki nastrojenih pojedinacakoji su sve opãte probleme nastojali dasvedu na zajedniåki pozitivistiåki imeniteý,a nacistiåka na organicistiåkom delovaçusvih jedinki koji za sebe uzimaju pravoboæanskog delovaça.

O italijanskom faãizmu, tako åestomeãanim i åak poistoveñivanim sa nem-aåkim nacizmom, trebalo bi govoritidrugom prilikom. Njegovo mesto pronaãlobi se, bez sumçe, negde izmeðu nacizma ikomunizma, baã kao ãto se i liånost Benita

Musolinija moæe u svom razvoju pratiti odkomuniste, do faãiste i naposletku mario-netskog socijalnog pragmatiåara. ■

Povodom jedne TV-emisije

Feministkiçe,Srbi, komunistiZaãto bi lepa i pametna æena morala da ñuti (ako nije ozbiýnoprehlaðena), i kako je kçigu moguñno reklamirati ñutaçem?

U emisiji"Pres-klub" za-grebaåke TV, 9. juna, voðen je ra-zgovor o patrijar-halizmu i æenama.Sem feministki-ça Vesne Kesiñ iRade Boriñ, pot-predsednika Sa-bora koja je zastu-pala patriotsko-

ornamentalnu verziju, i neke gospoðe koja je uporno pomiçala porodicu i pleteçe; urazgovoru su uåestvovala i dva gospodina,Igor Mandiñ i Milan Ivkoãiñ, novinarVjesnika i snabdevaå-udarnik rubrike"Greatest Shits" splitskog Feral Tribjuna.Predvidýiva podela, moglo bi se reñi – alikada se jedanput dadne slo-boda, dakle prilika ivreme, bar deo posledicanije predvidiv. Priliånoiznenaðeçe bila je anke-ta na zagrebaåkim ulica-ma, u kojoj je najveñi brojupitanih muãkaraca izjavio da je pred-

stavýenost æena u javnosti izrazito slaba.Milan Ivkoãiñ, vidno zlovoýan zbog tokarazgovora, u jednome je trenutku femi-nizmu zamerio ãto, zajedno sa drugimmaçinama, muåi stalnim i nepredvidimzahtevima "hrvatsku veñinu", isto kao Aus-trija, Srbi i komunisti, veñ dva stoleña, doko hrvatstvu, eto, niko ne brine. Izjava jenezaboravna, åak i ako se ne izbori za ob- javýivaçe u "Greatest Shits". Ona sadræitri osnovne strategije iskýuåivaça femi-nizma: izjednaåavaçe sa trenutno aktu-alnim javnim neprijateýem, ukidaçe sva-kog maçinskog glasa, i prigovor da je

"sada" suviãe ozbiýna opãta situacija zabavýeçe maçe vaænim stvarima. Biñuslobodna da ove tri strategije prevedem na

jednostavne izraze: 1. "Bu!"; 2. "Dokle,bre!"; 3. "Pa zar sad!". Jednaåeçe Srbi-feminizam, koliko god zabavno i pouånobilo, ne izlazi iz veñ utvrðene simptoma-tike (Albanci-feminizam samo ãto nije), alibar jasno pokazuje koliko slabo stoji onodrugo, naizgled racionalnije jednaåeçe, sakomunizmom. Daleko zanimýivije bilo jepratiti Igora Mandiña. Buduñi da se poo-davno odluåio protiv nacionalizma i stilskimu odgovarajuñe gluposti, ovaj autor koji je deo imidæa stekao prepiruñi se sa femi-nistkiçama, nije mogao drugaåije nego dabude na çihovoj strani. Odluka pameti ikulture, rekla bih. Pozdravýajuñi pre neko-liko godina çegov povratak u Beograd,Mihajlo Pantiñ ga je slavio kao niãtiteýaæenske kçiæevnosti – tipiåni faux-pasnekoga ko ne razume vreme i okolnosti, a

ni elegancija mu nije jaåa strana. Ðavo jeodneo ãalu: "rat" ukojem je Igor Mandiñmahao crnim halterima,u kojem je DubravkaUgreãiñ opisivala prizor

sa katranom, perjem i balonom i u kojem je

pisaçe Daãe Drndiñ odreðeno kao "ku-hiçsko", ostao je u drugome vremenu.Daãa Drndiñ je oterana iz Beograda, Du-bravka Ugreãiñ iz Zagreba. Igor Mandiñdanas govori o "suoseñaçu" za æenama, saozbiýnoãñu åitave svoje neautocenzurisaneæivotne priåe. Njegovo nepristajaçe na laæo sebi i na lagaçe u/o laænoj javnosti,dovelo ga je u novo prirodno savezniãtvo.Pre trideset godina i otprilike dve nedeýe,studentkiça Neda Nikoliñ zatraæila je, nazboru u dvoriãtu Filozofskog fakulteta uBeogradu, da se u teze Akcionog odboraunese i neãto o æenskim pravima i poloæa-

ju. Oni koji se nisu smejali ili dobacivali,smatrali su da je situacija "sada" suviãeozbiýna politiåki, a rasprava takoðe suviãe

PIÃE: SvetlanaSlapãak

▲

F

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.48

F

nesrazmerno: primera radi, koji je smisao

reklame za publikaciju (kçigu) na kojoj jenaga æena skrivenog lica, uz tekst "Lepa,pametna, a ñuti... gde to ima?" Zaãto bilepa i pametna æena morala da ñuti (semako veñ nije ozbiýno prehlaðena), i kako jekçigu moguñno reklamirati ñutaçem?Struåçaci koji se bave tranzicijskim kul-turama Evrope, tvrde da postoji sasvim

jasan i masovni fenomen osvete nad æena-ma, ne zato ãto su pod komunizmom imale

posebne privilegije nego zato ãto podkomunizmom oåuvana patrijarhal-nost omoguñava simboliåne merepodjarmýivaça drugoga, ostvarýive

u slabo shvañenoj "demokratiji". Ili –umesto precizne i opasne, priruåna ibezopasna osveta. Recimo da sutraume u nasiýu guãenih postjugo-slovenskih druãtava joã mnogoozbiýnije, i recimo da je rat prekomere traumatizovao polno kodiranukulturu. No da li se to zaista sme

pokazivati u onome delu druãtva koji je bioi jeste protiv rata, nasiýa, tranzicijskih i ko-munistiåkih pojednostavýeça? "Dokaæi dasi muãko, postani feminista!" Ovu paroluvidela sam na jednom od ãtandova davne1980, na festivalu åasopisa Andi ("Protiv") u

Atini, velikoj politiåkoj manifestaciji svegaãto nije bilo kripto-militaristiåko. Promena je bila u vazduhu, spremala se veñ ãest god-ina, od pada diktature. Veñina mojih pri- jateýa bili su feministi, premda su glasali zarazne politiåke partije. Andi je danas umer-eno nacionalistiåki åasopis, gråko-srpskobratstvo stoji sjajno, ali Hrvati putuju uGråku bez vize. Neki prijateýi su partiji ifeminizmu dodali pravoslavýe. Primeriznosim samo zato da ukaæem na brzinumoguñih promena, na ogromnu odgovor-nost i ne maçe zadovoýstvo medija kojimogu da mere svoj uåinak. Ako gråka meraod pre 18 godina izgleda preterana, pred-laæem bar saoseñajnost Igora Mandiña. ■

Razmatrati ozbiýno reæimski stav prema stvari besmisleno je veñzbog toga ãto izvan ubilaåkog,ruãilaåkog, prevarantskog ipohlepnog, drugih strukturnihelemenata ideologije i nema

skog pokreta, raznolike, fluidne ali mas-

ovne, brzo pokretýive i dokazano hrabrepolitiåke snage, i onoga ãto jedino spadapod definiciju antinacionalistiåke gru-pacije. Nañi druge objediçujuñe elementeza ovu grupaciju priliåno je teãko, ne samozbog konvertitske mobilnosti u svimpravcima i realnog odlaska ýudi, veñ, presvega, zbog nedovoýno fiksiranih mini-malnih politiåkih ciýeva, zbog åega se istilski dobro oblikovano beznaðe smatra

vrhuncem analitiånosti. No neki ugled joãstanuje tu, inaåe vlast narodnog jedinstva ispasa, minut pred terminalni rat i vazduãnenapade, ipak ne bi gubila vreme na un-iãtavaçu nezavisnih medija i univerziteta.Ili bi? U svakom sluåaju, izvesno je da

nezavisni mediji funkcioniãu, bar kao mes-to reakcije i terapije, ako veñ ne kao koãni-ca politiåkih programa i ideja. Koji je ondasmisao primene strategija 1, 2 i 3 iiskýuåivaça æenskog pokreta i feminizmau toj situaciji? Paralela moæe izgledatisurova i nepravedna, ali i treba da protrese:moæda je reå o onoj istoj autodestruktivnojtvrdoglavosti koju zapadni posrednici ni-kada nisu mogli da shvate u kontaktimadiýem balkanskih prostora, o izvesnim is-torijsko-antropoloãkim refleksima polnokodirane kulture. Jednostavnije, topografi- ja Ivkoãiña je ono ãto zabriçava. Åak ikada nije reå o retoriåkim strategijama 1, 2i 3, investiraçe u skupe ali gluve viceve je

ozbiýna teorijski, da bi se oni bavili tim pi-

taçem. I tako do danas. Feminizam je zasebe morao da naðe poloæaj na rubu ili pre-ko ruba disidentske kulture, i premda jebilo åasnih izuzetaka koji su ne samo is-traæivali problematiku feminizma nego iomoguñavali prostor izraæavaça, kao reci-mo Nebojãa Popov, feministiåko opre-deýeçe je za popriliåan broj æena u jav-nosti, kulturi i nauci moralo ostati striktnoprivatno. Ili taånije, to je bilo jednostavnijereãeçe. "Striktno privatno" je u meðu-vremenu stvorilo svoje institucije,publikacije, mreæe, ãkole, åak prodrlona univerzitet. U normalnim okolnos-

tima i u normalnim druãtvima, svi us-lovi, raåunajuñi i licemerje, bili biispuçeni za miran, paralelan suæivot,u kojem veliki muãki umovi ne bi ni-kada morali posezati za strategijama 1,2, 3, a ne bi morali ni pomiãýati nafeminizam i æenske studije, sem akone nastupaju u javnosti, bave se poli-tikom ili druãtvenim naukama. A u tim pri-likama, sem korektnosti, informisanosti ipametnog politiåkog planiraça, morali bina pameti imati i svu komplikovanuproãlost æenskog i uopãte polnog pitaça il-iti "istorijske krivice". Pomiçem ih zato

ãto su osnova svih afirmativnih akcija,politiåke korektnosti i drugih sliånih pravi-la koja, bar u druãtvu daleko od normal-nosti i demokratske tradicije, niko nemapravo da odbacuje (v. primer Ivkoãiñ, i ini).No kako izvesno nije reå o takvim druãtvi-ma, vratimo se znaåaju i upotrebi strategija 1, 2. i 3.

Razmatrati ozbiýno reæimski stav pre-ma stvari besmisleno je veñ zbog toga ãtoizvan ubilaåkog, ruãilaåkog, prevarantskogi pohlepnog, drugih strukturnih elemenataideologije i nema: ona je proizvod naciona-listiåke elite i nacionalistiåke lumpen-kul-ture, podjednako, i uglavnom je potroãena.Vredan razmatraça je samo odnos æen-

OZBILJNOST ÆIVOTNE PRIÅE: Igor Mandiñ PROTERANA: Dubravka Ugreãiñ D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

R O B E R T R A J T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 4920. JUN 1998.

▲

P

Kremýa. Dobrodoãlica je bila u skladu saznaåajem tog gesta, jer je vlastima u Min-sku bilo stalo da steknu ãto boýi imidz,posebno u zemýama bivãeg protivniåkogbloka. Jer, u meðuvremenu Berlinski zid

je pao, hladni rat se okonåao, svi su se jed-ni drugima smeãili, s obzirom na to da senovi zidovi izmeðu starog Zapada i novogIstoka joã nisu ni nasluñivali. Ambasade sudobile zdaça po sopstvenoj æeýi, a am-basadorima je obezbeðen "privremenismeãtaj" u naseýu Drozdi – gde "ptice (to

jest, kosovi) pevaju", i koje po privlaånos-ti i ekskluzivnosti moæe da se uporedi sabeogradskim Dediçem.

NALOG ZA PROTERIVANJE:Drozdi su punih ãest godina izazivali

zadovoýstvo na obema stranama. Ambas-adorima se mesto toliko svidelo da viãenisu ni mislili na selidbu, veñ su, naprotiv,

Drozdi su punih ãestgodina izazivalizadovoýstvo na obema

stranama. Ambasadorimase mesto toliko svidelo daviãe nisu ni mislili naselidbu, veñ su, naprotiv,gotovo svi obavili tzv.evropski remont,preuredivãi vile posopstvenom ukusu i zasvoje (budæetske) pare, unekim sluåajevima –popriliåne

Beloruska farsa

Lukaãenkov diplomatski rat

gotovo svi obavili tzv. evropski remont,preuredivãi vile po sopstvenom ukusu i zasvoje (budæetske) pare, u nekim sluåajevi-ma – popriliåne. Amerikanca je taj poduh-vat, na primer, koãtao neãto maçe od mil-ion dolara, ãto je sada dodatni razlog da senajglasnije opire operaciji iseýeça koju

vlasti u Minsku æele da sprovedu u na- jkrañem roku. I DIP-servis, vladina sluæbaza pruæaçe usluga diplomatskim i drugimstranim predstavniãtvima, morala je bitizadovoýna aranæmanom, iako je zaboravi-la na prvobitni plan. Naime, svaki novistanovnik naseýa Drozdi unapred je bioupozoren da mu to neñe biti "veåno lov-iãte", veñ ñe mu u nekom pogodnom tre-nutku biti ponuðen novi smeãtaj – bilo ve-liki komforan stan u gradu, bilo plac zaizgradçu rezidencije na sopstveni raåun.Nikome, meðutim, takva ponuda nijeuåiçena, jer je DIP-servis u meðuvrmenu

zakýuåio da ne treba kvariti dobar posao –prihodi su iz godine u godinu rasli.

Mnoge ambasade, izgleda, nisu bile ustaçu da izdræe te izdatke, pa su same po-traæile reãeçe van ekskluzivnog centra.

Trenutni bugarski ambasador MarkoGanåev, inaåe doajen diplomatskog kora uMinsku, sam se iselio pre ove frke, jer mu

je nova rezidencija upola jeftinija. Zaãto seDIP-servis (ili vlada, ili predsednik Be-lorusije liåno – jer je malo verovatno da sebez çih moglo krenuti u antiambasador-sku ofanzivu) predomislio, niko ne zna.

Tek, ambasadori 22 zemýe dobili su nalogza iseýeçe po kratkom postupku, sa obra-zloæeçem da su kanalizacija, elektro-

SVET

SPECIJALNO ZA VREME IZ MOSKVE

rimýeni sa velikom pompompoåetkom devedesetih, am-basadori stranih zemaýa uBelorusiji suoåili su se s plan-om vlasti da im pruæi privre-

meni smeãtaj; navodno, zbog potrebe dase izvrãi tzv. kapitalni remont zgrada kojesu im proteklih godina sluæile kaozvaniåne rezidencije. To je rezultiralosporom, bez naznake da neko iz çega iz-iðe kao pobednik ili da se postigne kom-promis.

Kad je Belorusija posle raspada sov- jetske imperije postala jedna od 15 samo-stalnih dræava, morala je da obezbedi

gostoprimstvo prvom talasu stranih diplo-mata koji su u çen glavni grad poæurili dapotvrde priznaçe çene nezavisnosti od

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.50

mreæa, sanitarije i ostalo toliko izraubo-vani da one – beloruske vlasti – jed-nostavno ne smeju daýe da rizikuju datako drage, strane liånosti dræe u timzdaçima, za koja je samo pitaçe dana kad

ñe poåeti da smrde ili da izazivaju drugeneprijatnosti.RAT SA ZADRÃKOM: Ambasadori,

kao diplomate koje znaju ãta je red, na-ravno, i ne pomiãýaju da kaæu da ne veru-

ju ni reå beloruskim vlastima, ali niãta ma-çe ne skrivaju reãenost da se tom nalogune povinuju. Utoliko pre ãto je DIP-servispoåetkom godine produæio ugovore zarezidencije u Drozdima na joã dve godine(uz uobiåajeno poveñaçe kirije). Svi su se

jednoduãno, bez obzira na to kakvi su in-aåe odnosi meðu çihovim vladama i ze-mýama, ogluãili o rok koji im je bio post-avýen – da do 10. juna isprazne zdaça.

U meðuvremenu se Ministarstvo inos-tranih poslova Belorusije "iskreno izviniloambasadorima izloæenim neprijatnosti-ma", ali im nije garantovalo da ñe naloziza iseýeçe biti stavýeniad acta.

Izgleda da je i samo ministarstvo bilostavýeno pred svrãen åin i da celom oper-acijom rukovodi neki viãi organ, jer jeneposredno posle tog izviçeça usledionovi rok DIP-servisa: 17. jun.

Ovaj tekst je napisan 24 sata pre istekatog roka (u utorak), ali se bez obzira na to

moæe reñi da se situacija neñe bitno izmen-iti: zarañene strane ñe ostati svaka u svom"rovu", beloruske vlasti jednostavno neznaju ãta daýe da åine, zato ãto ih pro-tivnik åini bespomoñnim. Ambasadori sunezadovoýni i odluåni, ali nisu ratoborni,naprotiv.

U ime svih pogoðenih, g-ða DæesikaPirs, ambasadorka Velike Britanije (kaozemýe koja predsedava Evropskom uni-

jom), zatraæila je prijem kod ministra inos-tranih poslova zemýe domañina g. IvanaAntonoviåa i stavila ga pred izbor: ili daim se dozvoli da ostanu u rezidencijama,bez obzira na remont – s tim ãto niko neñegunðati, veñ ñe trpeýivo izdræati sveneugodnosti koje takva opseæna rabotamoæe da donese, ili da im se rok znatnoproduæi – da se ne bi selili na brzaka.Druga solucija moæe da bude prihvañena ubeloruskom vrhu, jer garantuje postizaçeciýa – da se Drozdi isprazne od stranaca.

Jedini izuzetak ñe biti ruska rezidencija. Njeno zdaçe je vlasniãtvo Rusije.Uostalom, predsednik Aleksandar Lukaãe-nko, koji je dugo ñutao, ali se ipak oglasiopovodom ovog spora, izjavio je da "vlas-

nici (zdaça) u Drozdima neñe izgubitivlasniãtvo". ■

BRANKO STOÃIÑ

Letçe austrijske afere

Poãteno, nabeåki naåinZa skandal se pobrinuo do tada mahom nepoznati poslanikultradesniåarske Slobodarske partije (FP) Peter Rozenãtingl

æenskog manastira.Ove godine za skandal se pobrinuo do

tada mahom nepoznati poslanik ul-tradesniåarske Slobodarske partije (FP)Jerga Hajdera, Peter Rozenãtingl. Preciz-na statistika pokazala je da je, na primer,dræavna televizija samo 6,6 odsto vreme-na u informacionim emisijama tih danaposvetila izveãtaju ministra unutraãçihposlova o borbi protiv kriminala, a 65odsto Rozenãtinglu koji je traæen poRusiji, gde ga je navodno krila tamoãça

mafija, ali je najzad

uhapãen u Brazilu.KLUPKO: Ãto je jedan poslovni åovekuspeo prevarom dase domogne zamaãnemilionske sume dola-ra – kolika je, joã ñemorati da se dokaæena sudu – samo posebi ne bi zasluæilotoliko paæçe. Prob-lem je u tome, ãto jetaj åovek lako dobi-

jao kredite upravozahvaýujuñi politiå-kom poloæaju, pa åaki garancijama svojepartije. Klupko ra-zliåitih prevara u koj-ima se prepliñu poli-tiåke funkcije i poslo-vne mahinacije poåe-lo je lagano da se od-motava. Rozenãtingl

je povukao sa sobomi druge kolege. Nabeåkom aerodromu

Ãvehat uhapãen je ipredsednik "slobo-dara" za pokrajinu

K ad u Austriji visoko dotiranidræavni teatri zatvore vrata i çi-hovi ansambli poðu na odmor ili

gostovaça po brojnim festivalima, re-dovno poåiçe druga vrsta letçeg pozoriã-ta. Proãle dve sezone åitaoce novina igledaoce televizije zabavýalo je pitaçe dali je penzionisani kardinal Gror zloupotre-bio svoj visoki poloæaj u rimokatoliåkojcrkvi za homoseksualne igre sa malolet-nicima? Ispostavilo se da jeste. Stari pederza kaznu je ukloçen u samoñu jednog

SKANDAL NA LEPOM PLAVOM DUNAVU: Panorama Beåa

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 5120. JUN 1998.

Doça Austrija, Bernhard Gracer, o komesu kompromitujuñe podatke policajci naã-li u zapleçenoj arhivi Rozenãtingla.

Zvaniåno je Rozenãtingl bio savetnikza poreske probleme i ekonomska pitaça.

Osim toga, i vlasnik ili suvlasnik åitavogniza stvarnih ili samo formalno prijavý-enih firmi. Svoj superprofit ostvarivao je ikrio prebacujuñi novac sa jednog tekuñegraåuna na drugi. Kada bi negde nastala"rupa", jer je novac nenamenski potroãio,zapuãivao bi je pomoñu sve novih i novihkredita. A to je uspevao samo zahvaýujuñisvom prestiæu politiåara. Opisujuñi Ro-zenãtinglovu liånost psiholog grada BeåaStefan Rudas retoriåki se zapitao: "Da li vimoæete da dobijete kredite u tom iznosu?"

U postojbini Sigmunda Frojda naravnoda ne izostaje ni psihoanalitiåki pristupsluåaju Rozenãtingl. Tako Gernot Zonek,ãef instituta za medicinsku psihologiju,objaãçava da su buduñe "hohãtaplere"åesto maltretirali u detiçstvu. "Ãta god dasu kao deca radili, uvek bibilo premalo ili nedovoýnodobro. Kasnije bi to oma-lovaæavaçe kompenziralipredimenzioniraçem sop-stvenog ega".

Politiåki se diskusija sadakoncentriãe na pitaçe ãta jevoða FP Jerg Hajder znao o

aferi pre nego ãto je izbila u javnost. Njegov kabinet jeprvo tvrdio – ama baã niãta.Zatim je dokazano da je onpre viãe godina obaveãten osumçi u Rozenãtingla, joã1994. godine upozorio ga jetadaãçi ålan predsedniãtvaFP Hajnhrih Haltmejer, a 6.marta ove godine primio jepismo o svim detaýima teku-ñe afere. Poãto se to viãe nijemoglo poreñi, Hajder je rekao da prima15.000 pisama godiãçe i ne stiæe sva da ihprouåi.

PAD POPULARNOSTI: Sve to moæ-da i ne bi bilo sasvim nelogiåno, da Haj-derova politiåka kampaça ne poåiva nanaglaãavaçu sopstvenog poãteça. Njego-va predizborna parola bila je: "Jed-nostavno poãteno – jednostavno Jerg!"Napadao je velike politiåke partije zbognavodne ili stvarne zloupotrebe politiåkihpoloæaja za liåno sticaçe dobiti. A sadaupravo çegovu partiju, koja je na tajdemagoãki naåin pridobijala pristalicemeðu maçe imuñnim svetom, radnicima i

seýacima, potresaju takvi skandali. Zahv-aýujuñi aferi Rozenãtingl popularnost FPpala je sa 25 odsto na 19 odsto. Na osnovu

jedne ankete koga smatraju "verodos-tojnim" meðu politiåarima, 43 odsto ispi-tanih graðana navelo je aktuelnog pred-sednika vlade, socijaldemokratu ViktoraKlimu, 19 odsto predsednika Narodne

stranke i ministra spoýnih poslova Volf-ganga Ãisela, a samo 11 odsto Jerga Haj-dera. Viãe nije pomoglo ni ãto su na pred-log Hajdera – Rozenãtingl i Gracer – pohitnom postupku iskýuåeni iz partije.

Hajder je svoj politiåki imidæ gradio nadevizi "Austrija – Austrijancima". Ob-

jaãçavajuñi kako stranci Austrijancimaoduzimaju radna mesta, kako se Austrijapretvorila u obeñanu zemýu najrazliåitijimizbeglicama koje ovde uæivaju socijalneprivilegije opet na raåun Austrijanaca,Hajderova popularnost godinama je neza-ustavýivo rasla. Sve do afere Rozenãtingl.

ODSUSTVO: Zabavno je posmatratinapore da se Rozenãtinglu oduzme po-slaniåki mandat, a time i imunitet, ãto je uAustriji dosta komplikovano. Jedan od ra-

zloga bilo bi neopravdano izostajaçe sasednica parlamenta. Ako ne doðe na sed-nicu plenuma ili odbora åiji je ålan, austr-ijski poslanik mora da se opravda kao ðakpred razrednim stareãinom ili radnik predposlodavcem. Preko svog advokata Ro-zenãtingl se iz svoje zatvorske ñelije u bra-zilskom gradiñu Fortaleca izvinio da je"opravdano odsutan". Sad se u parlamentupostavilo novo pitaçe, da li je izostanak sasednica "opravdan" ako su razlog hapãeçazbog milionske prevare?

Austrijske novine postavile su i zan-imýivo pitaçe, da li je Peter Rozenãtinglinteligentan åovek? Dnevni list "Kurir"

otiãao je tako daleko da se zapita: "Da li jePeter Rozenãtingl tako lukav, kao ãto bivaýalo oåekivati od jednog narodnog po-

NAGLI PAD POPULARNOSTI: Lider slobodara Jerg Hajder

slanika?" On je, doduãe, uspeo da se zakratko vreme domogne nekih 200 milionaãilinga (oko 85 miliona maraka), ali on jeiz svog skroviãta u Brazilu pisma za Austr-iju ubacivao u poãtansko sanduåe u nep-

osrednoj blizini hotela u gradiñu Trairi gdese nastanio, ãto je policiji olakãalo da muuðe u trag.

Desniåarski list "Kronen Cajtung" joã je 3. juna pisao o susretu sa Rozenãtin-glom u jednoj moskovskoj kafani. Za tajdesni list sve ãto je loãe mora da je poveza-no sa "ruskom mafijom", pa nestalog po-slanika odmah povezao sa çom. Is-postavilo se da se radilo o potpuno nevin-om åoveku, koji je ispao sumçiv, jer jeusred ruskog glavnog grada govorioizrazito austrijskim akcentom. Hajderovposlanik sa Rusima nije imao nikakveveze.

Rozenãtinglov advokat Georg Canderse brine da li ñe u Austriji moñi korektnoda se sudi çegovom klijentu, jer se radi o

"politiåkom pritisku" protiv partije FP. Fi-nansiraçe odbrane ojaðenog prevaranta ipolitiåara preuzeo je najtiraæniji austrijskiilustrovani åasopis News, koji je s çim içegovom ýubavnicom Kornelijom Greczakýuåio ugovor o ekskluzivitetu çihovihizjava.

Na pitaçe da li ñe ovaj sluåaj u Austr-iji naãkoditi ugledu politiåkih partija i sa-mog parlamenta, eksperti tu opasnost od-bacuju sa osmehom i kaæu, na jesen, kadopet bude stvarnih problema, sve ñe pastiu zaborav. A leta 1999. sigurno ñe doñi donekog novog zabavnog skandala. Za sada,meðutim, 47 odsto ispitanika misli da je

sluåaj Rozenãtingl problem åitavog poli-tiåkog sistema. ■

ANDREJ IVANJI

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.52

Previraça u Federaciji BiH

Rastakaçe HDZ-aKreãimir Zubak ñe ostati upamñen kao prvi åovek iz vladajuñehrvatske partije koji je pokrenuo proces slamaça

jednostranaåke monolitnosti

stranku, u Hrvatskoj je ovo izazvalo praviãok. Hrvatski predsjednik je 5. juna uZagreb pozvao predstavnike suprostavý-enih frakcija. Pod pritiskom Tuðmana iteze da raskol unutar HDZ-a jedva åekaju

Boãçaci i Srbi, ali i meðunarodna zajedni-ca, postignut je kompromis po kojemJelaviñ i daýe ostaje predsjednik, ali znaåa- jna funkcionerska mjesta dobijaju i ýudi izZubakove partije. No, samo dva dana kas-nije, Kreãimir Zubak je poslao pismo pred-sjedniku Tuðmanu, u kojem, pod izgo-vorom da su razlike u stranci suviãeduboke, obavjeãtava da ga zagrebaåkidogovor ne obavezuje i da nastavýa sa ra-dom na osnivaçu nove partije. Osnivaåkaskupãtina Zubakove partije zakazana je za27. juni; do kada ñe se definitivno utvrditiime i kadrovska struktura stranke, ali je veñ

sada izvjesno da ñeZubak biti kandidatza PredsjedniãtvoBiH.

SR E D N JA K :Kreãimir Zubak jerat poåeo kao vojnikArmije BiH kod Do-boja. Zahvaýujuñistranaåkoj aktivnostiu HDZ-u ubrzo seizvukao iz vojske iposvetio intenzivn-om politiåkom djelo-vaçu. Iz politiåkeanonimnosti je iza-ãao nakon stvaraçaboãçaåko-hrvatskefederacije 1994. go-dine, kada je, i to popreporuåi Fraçe Tu-ðmana, zasjeo u Pre-dsjedniãtvo BiH. Umjeãovitom je braku(oæeçen je Srpki-çom). Bio je aktivnisudionik dejtonskihpregovora i velikiprotivnik ostavýaçaPosavine Republici

Srpskoj. Nakon rata ostvario je prvezvaniåne kontakte izmeðu Federacije BiH iRepublike Srpske posjetivãi Baça Luku.U Predsjedniãtvu BiH åesto je igrao ulogutzv. sredçe linije pokuãavjuñi da pomiriduboko suprostavýene stavove Alije Izet-begoviña i Momåila Krajiãnika. Ratnabiografija Zubaka navodi na zakýuåak dase radi o kooperativnom politiåaru. I çe-govi trenutno najblizi saradnici NikolaGrabovac i Perica Jukiñ, pa åak i Ivo Loz-

anåiñ, spadaju u umjerenije kadrove. Nijesluåajno da su svi iz Bosne (ne i iz Herce-govine), svjesni da u boãçaåkom okruæe-

Hrvata u BiH. U Sarajevu je vrlo brzoodræan sastanak privremenog inicijativnogodbora nove stranke (to navodi nazakýuåak da stranaåka neslagaça postojedugo), kojem su, pored Zubaka, prisus-tvovali potpredsjednik u Vladi Federacije

BiH Drago Bilandæija i ministri NikolaGrabovac i Perica Jukiñ, te jedan od åelni-ka HDZ-a u sredçoj Bosni Ivo Lozanåiñ,koji se spomiçe kao jedan od kandidata zapredsjednika buduñe stranke. Lozanåiñ jeosoba koja izaziva veliku paæçu, jer je uratu vrlo kontradiktorno djelovao. Tokomboãçaåko-hrvatskog rata organizovao jeaktivnu vojnu saradçu izmeðu jedinicaHVO i Srpske vojske, åime je dopriçeo dai Hrvati i Srbi poprave svoje ratne pozicije

u tom dijelu Bosne.Iako Zubak tvrdi da je obavjestio pred-sjednika Tuðmana o namjeri da osnuje

utraãçi raskol. Jednopartijska monolitnosttri konstitutivna naroda prvo je popustilakod Boãçaka, neposredno nakon rata,

kada se Haris Silajdæiñ odvojio i osnovaoStranku za BiH. Sliånu sudbinu je godinudana kasnije doæivjela Srpska demokratskastranka, s tim ãto je Biýana Plavãiñ koali-cionim djelovaçem svog Srpskog narod-nog saveza uspjela da nakon vanrednihizbora preuzme vlast, a ãto je dovelo dokorjenitih promjena unutar RepublikeSrpske. I na kraju, treñi "veliki" disident jeKreãimir Zubak, koji ovih dana uvelikoprivodi kraju pripreme za osnivaçe novehrvatske stranke u BiH, sastavýeneuglavnom od nezadovoýnika iz HDZ-a.

Sukob unutar vladajuñe hrvatske

stranke prvi put je ozvaniåen krajem majana Saboru HDZ-a u zapadnom Mostaru. Ipored izriåitih instrukcija Fraçe Tuðmanada Boæo Ljubiñ, ministar zdravýa Fed-eracije BiH, bude izabran za novog pred-sjednika stranke, sabornici su povjereçeukazali Anti Jelaviñu, aktuelnom ministruodbrane Federacije. Podrãku Jelaviñuuglavnom su dali hercegovaåki kadrovi,koji u HDZ-u BiH imaju izrazitu veñinu.Ovo je prvi put da je HDZ BiH uåinio neã-to mimo voýe hrvatskog predsjednika,tako da je to neke podsjetilo na raskolizmeðu SDS-a i Slobodana Miloãeviña, joãtokom rata u BiH. Zvaniåni Zagreb je upoåetku bio zaprepaãñen, ali je nekolikodana kasnije HDZ Hrvatske izdaosaopãteçe u kojem se izraæava nada "da ñenovo rukovodstvo Hrvata u BiH dosýednozastupati hrvatske interese", åime je oåi-gledno prihvañena voýa hercegovaåkihHrvata. Meðutim, tek to je izazvalo pravuburu meðu bosanskohercegovaåkim Hrva-tima.

NOVA STRANKA: Ålan Predsjed-niãtva BiH Kreãimir Zubak, inaåe jedan odpotpredsjednika HDZ-a BiH, saopãtio je

da ñe osnovati novu stranku zbognedemokratskih metoda unutar HDZ-a irazliåitih politiåkih gledaça na sudbinu

Hrvatska demokratska zajednica jetreña vladajuña stranka u Bosni iHercegovini koja je doæivjela un-

KOOPERATIVAN: Kreãimir Zubak

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 5320. JUN 1998.

çu ne mogu zastupati iskýuåivu i naciona-listiåku politiku. "Lako je biti nekooperati-van kada æivite na stoprocentnom hrvat-skom teritoriju", rekao je jednom Zubak.Åak i jedna od varijanti buduñeg naziva

stranke – Bosanskohercegovaåki HDZ(umjesto HDZ BiH) sugeriãe da ñe se radi-ti o neãto "bosanskijoj" stranci. Meðutim,to ne znaåi, kako sam Zubak kaæe, dastranka neñe biti hrvatska. Jedan od os-novnih ciýeva stranke je dosýedna borbaza ravnopravnost hrvatskog naroda u BiH,pod åime se podrazumjeva poãtovaçe iliuvoðeçe nacionalnog konsenzusa umnoge segmente æivota. Primjera radi,boãçaåka SDA ovih dana inicira revizijuDejtonskog sporazuma kako konsenzualnoodluåivaçe ne bi koåilo normalan raddræave.

Iza raskola u HDZ-u vjerovatno stoji imeðunarodna zajednica koja posledçihmjeseci, åesto vrlo otvoreno, zagovararuãeçe nacionalnih stranaka sa vlasti. Na-kon promjene reæima u Republici Srpskoj,ameriåki meðunarodni posrednik Æak Kla- jn rekao je da je na red doãla Federacija.Pored snaæne podrãke opozicionim partija-ma u boãçaåkom dijelu Federacije, traæilase moguñnost za razbijaçe hrvatskestranaåke monolitnosti. Koliko je kumo-vano ovom raskolu, teãko je procjeniti, ali je sasvim izvjesno da ñe Zubakova partijadobiti snaænu podrãku meðunarodnih fak-tora. O tome jasno svedoåi podatak da jenakon saopãtavaça Zubakove odluke o os-nivaçu partije, Privremena izborna ko-misija, koja je pod patronatom OSCE –iako je rok za registraciju stranaka zaizbore uveliko proãao, dozvolila mo-guñnost da se ova partija naknadno regis-truje pod izgovorom da je rijeå o disoluciji jedne veñ registrovane partije.

Tako ñe se Kreãimir Zubak i Alija Izet-begoviñ u septembru ponovo nañi u utrciza Predsjedniãtvo BiH. Meðutim, ako je zaIzetbegoviña, gotovo izvjesno, mjestorezervisano, Zubak ñe se morati dobro po-muåiti. Hercegovci su potpuno ostali vjer-ni HDZ-u, ãto je oko 50 odsto hrvatskogbiraåkog tijela. Zubak moæe raåunati na dioHrvata iz sredçe Bosne i Posavine kojismatraju da "hercegovaåka linija" radi pro-tiv çihovih interesa. Ipak, to je za pobjedunedovoýno. U svakom sluåaju, KreãimirZubak ñe ostati upamñen kao prvi åovjek izvladajuñe hrvatske partije koji je pokrenuoproces slamaça jednostranaåke monolit-nosti. Prvi put od uvoðeça viãestranaåjana ovim prostorima, dvije vladajuñe partijeu Federaciji BiH u izbore ulaze sa jakim

opozicijama. Za ovdaãçe uslove, i to jeneãto. ■

RADENKO UDOVIÅIÑ

O çima se govori:Vesli Klark

Bez blata na åizmamaObojica su odrasli u Arkanzasu – otprilike su vrãçaci – obojica su posle diplomiraçanastavili studije na engleskom Oksfordu. Vesli, meðutim, nije "stari FOB" ( Friend of Bill– Bilov prijateý) – jedan je predsednik SAD, drugi je vrhovni komandant savezniåkihsnaga u Evropi. Ipak, kada je Bil Klinton posledçeg dana marta proãle godine saopštio da je odluåio da generala Dæulvana na mestu komandanta NATO snaga, kao i ameriåkih tru-pa u Evropi, zameni Vesli Klark, nije ãtedeo komplimente.

Ameriåki predsednik je tom prilikom govorio o novoj ulozi koju NATO ima u posth-ladnoratovskim vremenima, o novim oblicima evropske bezbednosti, o proãireçu Sever-noatlantskog saveza, o partnerskim odnosima sa Rusijom, o znaåaju koji SFOR ima uBosni. Na kraju je pohvalama, koje su daleko prevazilazile potrebe sveåanog trenutka,izrazio åvrsto uvereçe da ñe novi komandant biti u staçu da sve te zadatke izvrãi na na- jboýi moguñi naåin.

Naimenovaçe Klarka bila je prilika da se o jednom od najmlaðih generala sa åetirizvezdice u ameriåkoj istoriji åuju mnoge pohvale. Jedan predstavnik Pentagona izjavio jekako na tom mestu "æelimo liånost koja je istovremeno i vojnik i politiåar, oficira sa poli-tiåkim i diplomatskim iskustvom", a drugi zvaniånik je za Klarka rekao da je "pametan,obrazovan i prijatan, da moæe da pregovara sa predsednicima i vladama, baã kao i saoficirima". Agencija Rojters je tada prenela i ovu izjavu jednog oficira: " Klark je intele-ktualac, momak koji nema blata na åizmama kao çegov prethodnik Dæulvan, åovek kojinema obiåaj da bilo koga tapãe po ramenima, ali koga vojska voli."

Vesli Klark u stvari nije imao spektakularnu karijeru. Moæda je samo zvezdice reðaobræe i na poloæaje dolazio lakãe od drugih. Kao prvi u klasi, sa 22 godine zavrãio jeprestiænu vojnu akademiju u Vest Pointu, kasnije je proãao sve formacije od åete do diviz-ije. Uåeãñe u vijetnamskom ratu donelo mu je "Bronzanu" i "Srebrnu zvezdu". Ipak, viãevremena je sluæio van trupe – åeãñe je bio instruktor i predavaå nego neposredni koman-dant. Posle Vest Pointa, baã kao i Klinton, dobio je Rodsovu stipendiju za Oksford, gde jepohaðao postdiplomske studije iz filozofije, ekonomije i politike.

Uporedo sa vojniåkom karijerom Vesli Klark je sve åeãñe imao prilike da iskaæe idruge, nevojniåke vrline. Tako se naãao u Beloj kuñi, gde je 1975/76. bio pomoñnik direk-tora predsedniåke kancelarije za menadæment i finansije, da bi dvadeset godina kasnijepostao ålan Holbrukovog tima. Novembra 1995. bio je glavni pregovaraå o vojnim pi-taçima koja su, najåeãñe, ipak bila viãe politiåka. Prema nekim vaãingtonskim izvorima,kada je trebalo nañi zamenu za Dæulvana koji je bio pred penzijom, predsednik Klinton iministar odbrane Koen odluåili su se za Klarka, jer je on upravo u Dejtonu i u Bosni iska-zao ne samo izuzetno vojniåko, veñ i veliko diplomatsko-pregovaraåko umeñe. Kaæu da je tada bio tvrd pregovaraå, beskompromisni analitiåar, krajçe neposredan, izuzetno in-teligentan.

U Dejtonu, prema iskazima oåevidaca, general Klark bio je u svom elementu u jednojprostoriji ispuçenoj velikim kompjuterskim ekranima na kojima su bile detaýne mape

Bosne. Kada je doãao na red koridor izmeðu Sarajeva i Goraæda Klark je predsednikuMiloãeviñu objaãçavao kako taj koridor zbog specifiåne konfiguracije terena, za razlikuod onog kod Bråkog, ne moæe da bude ãirok samo pet kilometara. Bio je oåigledno uverý-iv, jer je Miloãeviñ pristao na koridor od petnaest kilometara.

General Klark je i kasnije, veñ kao vrhovni komandant NATO snaga, imao prilike darazgovara sa Miloãeviñem. I tada, kao i u drugim prilikama, Klark je najåeãñe insistirao nabespogovornom ispuçavaçu dejtonskih odredbi, pri åemu je posebno isticao da se NATOneñe libiti da primeni sva sredstva "kako bismo zaãtitili svoje snage i uspeãno nastavili naãumisiju". U viãe navrata posebno je insistirao na sprovoðeçu odredbi o predaji svih op-tuæenih za ratne zloåine Haãkom sudu, a Radovana Karadæiña je pozivao da se sam preda.

Najnovija kriza na Balkanu, ona na Kosovu, donela je novu glavoboýu i vrhovnomkomandantu NATO-a. Joã pre mesec dana izrazio je veliku zabrinutost za moguñe ãireçesukoba i ujedno rekao kako se nada da ñe diplomatski napori zaustaviti sukob. Po çemu,to umnogome zavisi od predsednika Miloãeviña. "On je najodgovorniji, on je najiskusniji

politiåar i taktiåar na Balkanu. I on ñe oceniti kada je u çegovom interesu da preduzmeodreðene korake." ■HARI ÃTAJNER

I . D

O B R I Ã I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.54

ja, pre svega usmerena na zamenu kultura,smaçeçe potroãçe i kaznene ekspedicije("naði i spali"), koãtañe oko pet milijardidolara. U Arlaåijevu energiånost ne treba dase sumça – upravo se vratio iz Avganistana,gde je ubedio Talibane da spale dve toneopijuma, vrednog 150 miliona dolara,obeñavãi novu fabriku koja ñe zaposliti8000 ýudi. Treba, meðutim, zadræati skepsuprema obeñanoj saradçi. Amerikanci sig-urno neñe hteti da podmiñuju nikoga u Bur-mi, a Meksikanci traæe izruåeçe ameriåkihtajnih agenata, za koje kaæu da su neov-laãñeno vrãýali po çihovoj zemýi. Ima i pri-tisaka u drugom pravcu – na dan samita u UN500 prominentih ýudi iz celog sveta, ukýuåu-

juñi i bivãeg gen-seka Svetske organizacijePeresa de Koeýara, traæilo je legalizaciju delanarko-industrije, tvrdeñi da objavýeni ratnanosi viãe ãtete od same industrije.

TEHERAN

ReformePredsednik Irana Muhamed Hatami

priprema se da objavi paket najãirih reformiod revolucije 1979. godine, opisujuñi struk-

turu strogo dirigovane domañe privrede kao"bolesnu". Iran je optereñen dramatiånimpadom cene nafte na globalnom træiãtu,obolelom valutom i dvocifrenom inflaci-

jom. "Nadam se da ñu uskoro imati dobrevesti o ekonomiji", rekao je nedavno Hata-mi, reformski orijentisan ãiitski sveãtenik,ubedýivo izabran za predsednika dræave umaju proãle godine. Iako nema nikakvu "os-novu" iz ekonomije, ima ogromna ov-laãñeça, kaæu analitiåari, i stvar je voýehoñe li reforme da primeni ili neñe. Iran,koji "sedi" na desetini poznatih svetskihrezervi nafte, ima ogroman potencijal. Me-

ðutim, zemýa ñe morati da proðe kroz"mnogo bolnih promena" da bi poåela boýeda ga iskoriãñava, ocenio je jedan zapadni

diplomata. Prema zvaniånim podacima, in-flacija u prethodnoj fiskalnoj godini, do kra-

ja marta, bila je 17 odsto, mada je verovatnoprekoraåila realnih 20 odsto. Nezavisniekonomisti kaæu da je i stopa nezaposlenos-

ti znatno veña od zvaniånih 9,5 procenata.Iran 80 odsto deviznog priliva i 40 odstosvih prihoda ostvaruje prodajom nafte, koja

je pala na najniæu cenu u posledçih 10 god-ina. To je vladu u Teheranu nateralo dazauzda ambicije i revidira budæet,raåunajuñi na zaradu od 12 umesto 16 dola-ra po svakom od 2,2 miliona barela naftednevno. Osim ãto ñe smaçiti cenu, Iran ñe,kao i druge ålanice Organizacije proiz-voðaåa i izvoznika nafte (OPEK), morati daograniåi proizvodçu ne bi li podstakaocene, potisnute toplim zimama i nagomi-lanim zalihama. Mada je OPEK obeñaonove redukcije u isporukama od 1. jula, barelsirove iranske nafte u ponedeýak je na evrop-skim berzama pao na 9,5 dolara. Bilo da sadaizabere reformu centralno planirane privre-de, favorizovanu iz ministarstva ekonomije ifinansija, ili prelazak na slobodno træiãte, popredlogu centralne banke i dræavne organiza-cije za budæet i planiraçe, Hatamijev pro-gram stupiñe na snagu sa narednim peto-godiãçim planom, 2000. godine.

ÅIKAGO

Bikomanija

Svet je u fudbalskoj groznici. Åikagoboluje od bikovskog ludila, jer su MajklDæordan i "Bulsi" (Bikovi) obezbedili os-tanak titule NBA u gradu, ãeste u ovoj de-ceniji. Najboýi koãarkaã sveta, moæda i is-torije, dao je u nedeýu uveåe u Solt LejkSitiju pobedonosni (åetrdeset peti) koã Juti,poslavãi kuñi signal da se poåne sa slavýem,igraçem, voæçom u krug... i, uzgred budi,tuåama, prevrtaçem automobila i pýaåka-çem. Pred poåetak pete i ãeste utakmice(peta je mogla da bude odluåujuña, ali Juta

je pobedila u Åikagu) Dæordan, kolega su-perzvezda Skoti Pipen, trener Fil Dæek-

son i "loãi momak" Denis Rodman poruåilisu graðanima Åikaga da "odgovorno" slave.Zaista, ceremonija je proãla sa maçe povre-ðenih, mrtvih i uhapãenih nego prethodne,ali, kako kaæu posmatraåi, viãe zbog kiãe ipolicije, pouåene dogaðajima posle titula inereda 1990/93. i 1996/97. Pre sedam godi-na, razbijeno je i opýaåkano mnogo izloga,paýena su kola, pucalo se, a uhapãeno jeviãe od 1000 ýudi. U nedeýu je saopãtenoda je bilo samo maçih neprilika i obraåunapijanih navijaåa, kao i sporadiånih razbi-

jaça i pýaåke. Snage bezbednosti bile suvrlo prisutne na ulicama (troãak – miliondolara), obeshrabrujuñi svako razularenoponaãaçe. ■

NJUJORK

KokainTako plemenit, nedefinisan i mnogo

puta objavýivan "rat protiv droge" morao jeda zavrãi pred Ujediçenim nacijama. Pred-vidýiv rezultat je poplava dramatiånih go-vora o "globalnom izazovu", viãejeziånegalame po hodnicima ("lakãe je snañi se uzemýi Treñeg sveta tokom dræavnog udara",progunðao je jedan TV-snimateý), nere-alnih obeñaça i ñutaça o sitnom problemufinansiraça obraåuna sa lordovima kokai-

na, heroina i drugih droga. Na incijativupredsednika Meksika Ernesta Zediýa navanrednoj sednici Generalne skupãtine UNove nedeýe odræan je samit o drogi, sa 30ãefova dræava, ukýuåujuñi predsednikaSAD Bila Klintona, i predstavnicima 150zemaýa. Prema UN globalni posao sadrogom teæak je viãe od 400 milijardi dola-ra godiãçe, u poreðeçu sa 650 milijardi uautomobilima, 500 milijardi u nafti, 430milijardi u turizmu i 300 milijardi u far-maciji. Praçe novca, vrlo tesno povezano sanarko-trgovinom, godiãçe pojede dva odstosvetskog bruto-domañeg proizvoda. Bez

obzira na taånost tih brojki, jedno je jasno –droga je, u najmaçu ruku, jednako vaæandeo globalne ekonomije kao i hamburgeri.Za razliku od "regularnih" poslova, industr-ija droge ne zarezuje politiåke razlike – ona

je savrãeno multinacionalna. Dramatiåno sesuzio jaz izmeðu beraåa maka u Avgani-stanu i narkomana u Luksemburgu. Izabraniãef programa UN za borbu protiv drogePino Arlaåi sa optimizmom je ukazao da jeza dogovor vlada o globalnoj strategiji tre-balo samo godinu dana (ãto je, mereno sa-tom UN, ravno milisekundi "normalnogvremena", piãe nedeýnik "Ekonomist"). Pri-

marni Arlaåijev ciý – a on je postao poznatu borbi sa italijanskom mafijom – je gaãeçeproizvodçe maka i koke do 2008. Strategi-

Meridijani

PRIPREMA AGENCIJA BETA

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME fudbalaNo.2

VREME

R E U T E R S

Od prvog nastupa jugos-lovenske reprezentacije naSvetskom fudbalskom pr-

venstvu proãlo je dovoýnovremena da se proseåni do-mañi navijaå oslobodi noñnihmora u kojima sa zverskimizrazom lica davi selektoraSantraåa ili nekog od igraåa.Sad je muåenik iz foteýe sp-reman da prihvati svakoobjaãçeçe, izgovor i oprav-daçe koje selektor, fudbalerii funkcioneri nude, a medijiprenose.

Pre svega, krive su ko-paåke. Naãi su na zagreva-

çu ustanovili da je terentvrd i shodno tome odabraliobuñu sa odgovarajuñim kra-

Na Zapadu niãta novo

▲

Samo joã engleski navijaåi, koji se mlate s kim stignu, pruæaju otpor "politiåkoj korektnosti" na16. svetskom prvenstvu u fudbalu

mponima. Kad je utakmicapoåela, otkrili su da je terenipak mekan, pa su se klizali,

gubili lopte... U poluvreme-nu su promenili kopaåke ionda je veñ bilo boýe. Osimtoga, naãi mnogovoýeni ma-nekeni "Nikolasa" debitujuna svetskom ãampionatu –samo su Piksi i Dejo Genijeigrali 1990 – pa su sagoreliod silne æeýe da se predstaveu ãto boýem svetlu. Optere-ñivala ih je uloga favorita, asmetala im je i besramnataktika Iranaca, koji su sebranili sa osam igraåa i, za-

mislite, nikako nisu hteli daprime gol! Protivnik se slu-æio i prýavim sredstvima –

posle svakog dobijenog due-la, Mijatoviñevi åuvari mrm-ýali su neãto sebi u bradupomiçuñi Alaha. Ne trebazaboraviti ni da je posle nemnogo boýeg posledçeg tes-ta za Mondijal protiv Ãvaj-carske selektor SlobodanSantraå lepo objasnio da suse igraåi umorili od napor-nih priprema.

PILS: Uostalom, vaæno je da su osvojena tri boda."Boýe igrati loãe i pobediti,nego igrati dobro i izgubiti",zakýuåuje Siniãa Pils Mi-hajloviñ, strelac jedinog gola.

(Inaåe, ãutirao je na sopstve-nu odgovornost, jer je povre-dio levu nogu za koju mu,

kako je priåao pre Mondija-la, "traæe oruæni list".)

Åulo se joã i da ñe, vero-vali ili ne, protiv Nemacabiti lakãe jer su oni favoriti imorañe da napadaju. A to ot-vara prostor za naãe brzekontre. Baã tako je rekaoMihajloviñ: brze! Njegovi sa-igraåi joã kaæu da sad, poãtosu spremili tri bodiña "uðep", mogu da kalkuliãu. Se-lektor Santraå se joã ranijepotvrdio kao verni sledbenikfudbalskog druida naãeg plemena Miýana Miýaniña:"Ekipa koja ne ume da se

brani nema nikakve ãansena Svetskom prvenstvu.Åak je nekako boýe ne biti

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.56fudbala

dovoýno efikasan, a imatisigurnu odbranu..."

Kad se sve sabere, evo vi-zije taktike protiv Nemaca unedeýu 21. juna: svi u odb-

ranu, loptu ãutirati ãto daýeod gola, pa Mijatoviñ ãtauradi – uradi; ili dati Piksijuda je dræi jedno deset minu-ta, da ostali predahnu, a on-da da neko padne na 20-25metara od gola po sredini,da bi Mihajloviñ nekakoopet... Joã ako se Dejo Geni- je oporavi...

NAUKA: Da li ñe igratiStankoviñ i Ogçenoviñ, dvojica najpristojnijih za ne-puno poluvreme protiv Ira-na? Videñemo, polako, mladisu, ima vremena... Uosta-lom, nikad nije bivalo da navelikim takmiåeçima za Jugoslaviju igra talentova-na, motivisana i hitra de-åurlija. Nije fudbal igra, to je, bre, nauka. Pa vaýda nas je g. Miýaniñ za ovolike de-cenije neåemu nauåio?

A Nemci polako vare lakiameriåki doruåak (2:0) i åe-kaju da im iznesu neãtokonkretno. Taman ñe da izg-ladne do nedeýnog ruåka.

Nacionalnu åast na po-åetku svetskog prvenstvaopet je morao da åuva jedan jugoslovenski "gastarbajter" – Bora Milutinoviñ. Selekto-ru Nigerije ovo je åetvrto pr-venstvo sveta i åetvrti nacio-nalni tim koji vodi. Proãliput je Amerikance nauåioosnovnim stvarima i uveo ihu drugi krug; sada dovodiolimpijske ãampione iz Ni-gerije, na koje zbog loãih re-zultata u pripremnom peri-

odu (åak ih je Jugoslavijatukla sa 3:0) niko nije raåu-nao. A, eto, `ladno biju Ãpa-niju, favorita iz senke koji jeza åetiri godine izgubio samo

jednu utakmicu. Napoklon voýenom voði,generalu Saniju Aba-åi, koji je ispustio svoju plemenitu duãu baã

pred utakmicu. Ili izradosti zbog smrtidiktatora, ko zna. BoriMilutinoviñu su posleove pobede (3:2) am-bicije porasle pa uãtampi objaãçava dabi cela Nigerija bilasreñna da nacionalnitim uðe u åetvrtfinale,ali da je çegov ciý –osvajaçe trofeja. Nje-gov optimizam moæda je baziran i na nekak-vom tajnom oruæju: kaæu daafriåke reprezentacije oba-vezno vode plemenske vra-åeve na takmiåeça da im po-mognu svojim vudu-vragoli- jama. Ako je to taåno, onda je nigerijski kler urekaoãpanskog golmana Zubizare-tu. Siroma` Zubi! Prvo mu jena Mundijalu u Italiji 1990.godine Piksi dao dva gola: je-dan kroz noge, a drugi iz slo-bodnog udarca; posle ga je ufinalu Kupa evropskih ãam-piona Dejo Genije lobovao sadvadeset metara skoro iz"mrtvog ugla"; sad je samsebi poåeo da daje golove! Alidobro, popraviñe se, mlad je,tek mu je 37 godina.

Da nije bilo posrtaçaÃpanaca na utakmici protivNigerije, moglo bi da se kaæeda se poåetak Svetskog pr-venstva odvija gotovo u dla-ku prema oåekivaçima. Ita-lijani su opet poåeli loãe, iopet su se provukli zahvaýu- juñi sumçivom penalu (2:2

protiv Åilea). Ima neka taj-na veza izmeðu fudbalskihsudija i Roberta Baða: åimga "ýudi u crnom" vide da semota oko ãesnaesterca, ruka

prokletnica sama kreñe kapiãtaýci i tura je u usta. Åu-do jedno.

Razume se da nikome nepada na pamet da otpisujeÃpaniju i Italiju. Nije se jed-nom desilo da ekipa koja lo-ãe poåne zavrãi u finalu. In-aåe, ostali favoriti s polasnage su nalupali ñuãke svojim prvim protivnicima: En-gleska-Tunis 2:0, Nemaåka-Sjediçene Dræave 2:0, Ar-gentina-Japan 1:0, Francus-ka-Juænoafriåka republika3:0... Posle tuçavog poåetkaprotiv Ãkota (2:1), Brazilcisu sa zastraãujuñom la-koñom odrali Marokance sa3:0, i joã su ih pustili da i onimalo igraju, ali nije vredelo.

PARE: Prvi utisci saMondijala, dakle, navode nazakýuåak da ñe se ovo pr-venstvo razlikovati od pre-thodnih samo po zaradi. Sre-broýubiva FIFA dozvolila jeda se u Francuskoj pojaveåak 32 nacionalna tima, ãto

obara kvalitet takmiåeça,ali diæe profit. Reprezent-acije poput Japana, Juænoaf-riåke Republike, Austrije, Juæne Koreje, Irana, Jama- jke etc. doãle su da bi naçima ozbiýne ekipe oãtrilezube. Izuzeci poput Nigerijesluæe samo za odræavaçe il-uzije kako, eto, u modernomfudbalu nema favorita i danikome neñe biti lako. Upoåetku moæe malo da seigra, ali u drugom krugu,

ako se autsajderi izbezobra-ze, sudije ñe veñ umeti dasviraju nepostojeñi penal za

Italijane, da zaæ-mure kad Francuziili Nemci daju goliz ofsajda, a Argen-tinci rukama... Po-

sledça mala zem-ýa koja se probilau finale Svetskog prvenstva bila jeÅehoslovaåka joã1962. godine, i teã-ko je verovati da ñetako neãto da seponovi. Suviãe senovca vrti oko fud-bala da bi se stvariprepustile stihiji.

Nova pravilaprotiv grube igre,

ruku na srce, sudije baã i nepoãtuju. Kad je Ðentile1982. kasapio Maradonu,Sokratesa i druge, to je bilou redu. Sada, kad neko op-lete Ronalda, Mijatoviña iliZidana po gepavicama, mafi- jaãi iz sveåanih loæa hvatajuse za glavu i vriãte: "Jao,moji milioni!" Svako od po-menutih igraåa vredi koliko jugoslovenske devizne re-zerve i sad treba neka buda-la da mu izlomi noge. Otuddreka na sudije da striktnoprimeçuju pravila i da se neãale.

Ne treba preterivati –ipak se na Mondijalu u Fra-ncuskoj igra relativno dobarfudbal, padaju golovi, imaãansi i lepih poteza, a Mek-sikanac Blanko patentirao jenovi dribling. Na tribinamapublika ofarbanih lica navija mirno i dostojanstveno,odaje poãtu preminulom fra-ncuskom fudbalskom funk-cioneru i sluãa sladuçavu

himnu francuskih sredçoã-kolki o tome kako treba poã-tovati protivnika i sliåno.Svakoga dana na duænosti je25.000 æandarma, policaja-ca, vojnika i antiteroristiå-kih specijalaca. Zato niko nesme da pisne, osim engles-kih navijaåa, koji su se uMarseju pobili sa policijom,sa navijaåima Tunisa (varoã je prepuna Arapa), sa osta-lim meãtanima i, na kraju,izmeðu sebe. Tek da neko

pruæi otpor "politiåkoj korek-tnosti" na Mondijalu.UROÃ KOMLENOVIÑ

Smaraå nedeýeSuprotno oåekivaçima, reklamni spotovi nisu mnogo

prekidali utakmice i bili su dovoýno kratki da ne smetaju.Oglaãivaåi, izgleda, nisu pokazali oåekivani interes, ãto sezakýuåuje iz åiçenice da je, kako ãampionat odmiåe, sveviãe spotova reklamne agencije preko koje se svi ostalioglaãavaju. Da se privuåe joã poneko. Ako naãi dogurajudonekle, privremeno zamrznuta rubrika "Smaraå nede-ýe" biñe aktivirana.

F O N E T / A P

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 5720. JUN 1998.fudbala

Ako señaçe ne vara, uproleñe 1991, negde predkraj one Jugoslavije, RTS iHTV, tada joã pod krovomiste dræave, poåele su duploda prenose pojedine sports-ke dogaðaje. Åini se da jesve poåelo od one åuveneutakmice Dinamo-Zvezda,kada je po jednima Bobantukao miliciju, a po drugimamilicija tukla Bobana, od-nosno kada su po jednimaza sve bili krivi Bad Blue

Boy's, po drugima Delije.Teãko je sada prisetiti se nakoga je u ovom konkretnomsluåaju bilo prikopåano Sa-rajevo – na studio u Beo-gradu ili u Zagrebu. Åitavastvar je tada i imala nekog smisla – naveliko se govorilone samo o cepaçu zemýe,veñ i o ogromnim jeziåkim

razlikama, pa je mnogimaåak i bilo normalno da seprenosi i na srpskom i na

da odatle izveãtavaju. Barne za gledaoce u Srbiji. Prviåovek RTS-a je izgleda stra-hovao da bi neko od Crnogo-raca mogao da zloupotrebi

mikrofon, i posle pobede na-ãe reprezentacije u nekomsusretu uzvikne neãto nalikna: evo boýeg æivota za svenas! Posle toga åelni ýudiRT Crna Gora odluåili su dane pristanu na poniæava- juñu poziciju svojih report-era i najavili kako ñe ubu-duñe, najverovatnije od pre-dstojeñeg Svetskog prvenst-va u koãarci (Atina, jul-av-gust), zakupiti posebno ko-mentatorsko mesto i liniju iparalelno prenosti utakmice jugoslovenskog tima za po-druåje Crne Gore.

Istorija duplih prenosapoåela je, meðutim, ranijenego ãto je planirano. RTCrne Gore uspela je u pos-ledçi åas da obezbedi (i pla-ti) posebnu trasu za svojereportere, koji uporedo sakolegama iz nekada zajed-

TV IGRE

Sjaj u traviIstorija duplih prenosa poåela je ranijenego ãto je planirano

hrvatskom. Pa ko je voleogolmana, beka, tim, selekto-ra, ili ofsajd – mogao je dasluãa Milojka Pantiña. Ko jepreferirao vratara, braniåa,momåad, izbornika, ili zale-ðe – mogao je da sluãa Mu-tiña.

Svetsko prvenstvo u fud-balu koje se upravo odræavau Francuskoj, prvi je sports-ki dogaðaj koji se u ovoj sk-rañenoj i novoj Jugoslavijitakoðe prenosi duplo, a iz-gleda i plaña duplo. RTS iRT Crna Gora odavno su,naime, formirali zajedniåki jugoslovenski pul za prañe-çe ovog velikog sportskog dogaðaja i akreditovali nov-inare. Onda je prvi åovekRTS-a Dragoýub Milanoviñodluåio da u jugoslovens-kom pulu ima mesta samo

za ýude iz RTS-a, a da Cr-nogorci mogu da putuju nasvetsko prvenstvo, ali ne i

Teorijski je moguñe da neka reprezentacija zauzmedrugo mesto u grupi i plasira se u osminu finala osvojivãisamo dva boda. Za takav razvoj dogaðaja potrebno je daprvoplasirana ekipa ostvari sve tri pobede, a da ostale trireprezentacije u meðusobnim susretima remiziraju.Drugo mesto zauzela bi jedna od tri reprezentacije sa podva osvojena boda, i to ona sa najboýom gol razlikom;ako je gol razlika ista, onda ona ekipa koja je postigla na- jviãe golova, a ako je i to jednako odluåivao bi æreb (sobzirom na to da su meðusobni susreti zavrãeni bez po-

bednika). Izgleda da je ovakav rasplet moguñ u A grupiukoliko u treñem kolu Brazil pobedi Norveãku, a Ãkotskai Maroko odigraju nereãeno.

S druge strane, moæe se desiti da se ekipa sa pet os-vojenih bodova ne plasira za daýe takmiåeçe. To bi bilomoguñe u sluåaju da tri ekipe u meðusobnim susretimaigraju nereãeno, a da sve te tri ekipe pobede åetvrtog åla-na grupe. Tada bi se napravio krug tri reprezentacije sapo pet bodova i opet bi odluåivala gol razlika, najviãepostignutih golova i na kraju æreb.

Naravno, moguñe je i da sve åetiri ekipe zavrãe sa potri boda ukoliko svi meåevi u grupi budu nereãeni. Re-dosled bi bio odreðen po prethodno navedenom principu.

Recept za siguran prolaz u osminu finala sastoji se oddve pobede u tri utakmice.

V. M. i N. Ñ.

Kroz iglene uãido osmine f inala

niåkog jugoslo-venskog pulaprenose utakm-ice sa Svetskog prvenstva u fud-

balu. Tako je, na primer,utakmicu Jugoslavija-Iranuporedo sa Milojkom Pant-iñem (koji je, uzgred, svevreme tvrdio da igramo pro-tiv Peruanaca) za TV CrneGore prenosio urednik spor-tskog programa ove kuñeBranko Vujisiñ. Milojko jesedeo na stadionu, Branko ureportaænim kolima, jer sukomentatorska mesta bilazakupýena mnogo pre po-åetka ovog prvenstva, kadase raåunalo da ñe Srbija iCrna Gora zajedniåki pok-rivati ovaj dogaðaj. Milojko iBranko inaåe koriste istereåi za ofsajd, golmana ilibeka. U Beogradu i Podgori-ci se, na primer, isto kaæe iDejo, Mijat ili Piksi, ali Mil-anoviñ sa RTS-a, ipak, na- jviãe voli kada su svi ålanovi jugoslovenskog pula sa çe-

F O N E T / A P

▲

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.58fudbala

EKONOMIJA

Mreæa puna novcaKoliko se para vrti u svetskom biznisu – fudbalu

SPECIJALNO ZA VREME IZ SENT ETJENA

Pogledajmo ovaj tim: Vi-tor Baia (14)-Maldini (15),Samer (21), Roberto Karlos(13)-Desai (15), Ins (16),Stojkoviñ (15), Meler (20),Rivaldo (21)-Batistuta (19),Ronaldo (23). Ne, nije reå oidealnom timu posle prvog kruga na 16. ãampionatusveta u Francuskoj (uosta-

lom, obaveãteni ýubiteýifudbala znañe da je VitorBaia Portugalac i da neuåestvuje jer se çegova ze-mýa nije plasirala, takoðe ida je Matias Samer povre-ðen i da ga nema u nemaå-koj ekipi). U zagradamanisu brojevi çihovih dresovaveñ milioni franaka (fran-cuskih) koje godiãçe zara-ðuju i ãto ih svrstava u ovajekskluzivni svetski tim naj-

boýe plañenih igraåa. Njiho-va ukupna zarada po sezoniiznosi 186 miliona franaka,ili prevedeno u nama bliæedojå-marke neãto preko 58miliona. U proseku, svakood çih prima 5,3 milionamaraka, raspon je od “siñe”Roberta Karlosa od 4 milio-na DEM do Ronaldovih 7,2.Moæda podaci nisu baã taåniu marku, ali veñih odstu-paça ne moæe biti.

Ako 11 najboýih igraåa

sveta zaraðuje toliko kolikozaraðuje, logiåno je pitaçekoliko i kako zaraðuju onikoji imaju interes da ih toli-ko plañaju. Niko, sigurno, neåini to iz altruistiåkih ra-zloga. Iza svega je biznis, ve-liki biznis koji je fudbal pos-ledçih desetak godina pret-vorio u globalnu svetsku in-dustriju. Odlazeñi predsed-nik FIFA Æoao Avelanæ istiåeda je 1974, kada je izabran,

u kasi svetske kuñe fudbalau Cirihu zatekao pauåinu;danas ostavýa, raåunajuñi

svu imovinu i veñ potpisaneugovore, 4 milijarde dolara.Kao da je reå o nekoj ugled-noj svetskoj banci a nesportskoj organizaciji...

Danas zvuåi neverovatnoda je jedan Miãel Platini pre20 godina u Nansiju zarað-ivao 6250 franaka meseåno(nepunih 2000 maraka). Ka-da je 1979. preãao u SentEtjen u kome je kapiten bio

Ivan Ñurkoviñ, primaça sumu znatno poveñana ali jeprvi pravi ugovor potpisao1982. kada je otiãao u Ju-ventus – 2 miliona franaka,mada i tih 870.000 marakadanas izgledaju smeãno. Da-nas David Æinola, Francuzkoji igra u Totenhemu, zara-ðuje 20 miliona franakagodiãçe (8,7 miliona mara-ka) i to je, otprilike, “relacijaprogresa” novca u posledçih

20-ak godina.Tako je, recimo, “Zanusi”finansirao Udine, skromnuekipu koja je mogla da doz-voli sebi luksuz da kupi jed-nog Zika u punoj snazi,“Fiat” je odavno pravi gazda Juventusa, prehrambreniitalijanski gigant Barila“uãao” je u Romu dok je uNemaåkoj farmaceutski gi-gant "Bajern" poåeo da brineo lokalnom bundesligaãuBajeru. U Francuskoj je

"Matra" (automobili) finan-sirala Rasing i Bordo...Posle sponzora, ili para-

lelno s çima, stigli su proiz-voðaåi sportske opreme åijesu pare izazvale mnoge su-kobe unutar mnogih repre-zentacija na velikim tak-miåeçima. Setimo se samonaãih gorkih iskustava izÃpanije 1982. kada je FSJimao ugovor sa “Adidasom” aigraåi, pojedinaåno, sa raz-

nim proizvoðaåima... Prob-lem je odavno reãen tako ãtoigraåi imaju “slobodne no-

gove liste. Iza kamera ko-lege iz nekada istog "ju-goslovenskog pula" sasvimlepo saraðuju. Beograðanikadkad pozajme Podgoriå-

anima kameru kada oviprave prilog iz Sent Etjena opripremama jugoslovenskog tima. Naravno, da Milano-viñ ne zna.

Tako su oni koji nemajupriliku da sluãaju komenta-re Milorada Ðurkoviña, sva-kako najboýeg znalca ovog posla na ovim prostorima, ilinemaju satelitsku antenuda Svetsko prvenstvo uFrancuskoj gledaju prekoEurosporta, osuðeni na "sjaju travi". Tako se u æargonubeogradskih klinaca zapra-vo zove naåin na koji fudbal-ske utakmice prenosi Zvon-ko Mihajlovski. Iz radioniceovog legendarnog i neumor-nog autora i çegovih sarad-nika (Koviçalo, Æakula) mo-gli smo ovih dana da åujemomnogo toga, poput: "Ako jeerupcija prirode vulkan,onda je volej erupcija fudba-

la", "Iskusni Stoiåkov umeda nadmudri svoje i pro-tivniåke saigraåe", "Prekidimogu biti onaj jeziåak daprevagne na tas jedne ili

druge vage", "Lopta je ok-rugla, bar tako izgleda naprvi pogled", "U Marseýusunce sija 2593 dana u godi-ni", "Åuli smo Marseýezu" ito posle intoniraça italijan-ske himne.

Za Mihajlovskog inaåekaæu da utakmice prenosisa sveskom u ruci. U çego-voj beleænici ispisano je nastotine fraza i metafora kojepaæýivo bira i iznova upotre-býava, u vremenskim raz-macima, kako se ne bi su-viãe åesto ponavýao. Na in-ternoj "vremenskoj" kladi-onici, na pitaçe – kako biZvonko okonåao prenosutakmice na kojoj bismo (nedaj boæe) eventualno izgu-bili od Nemaca, za sadaubedýivo vodi fraza: "Ostao je samo sjaj u travi. I niãtaviãe."

N. LJ. S.

Televizori za bugarske vojnikeBugarsko ministarstvo odbrane stavilo je armiji na ra-

spolagaçe televizore, kako bi vojnici mogli da posmatra- ju utakmice sa Svetskog prvenstva u fudbalu u Fran-cuskoj. Prema nareðeçu bugarskog ministra odbraneGeorgija Ananijeva kasarnama ñe biti poslato oko 130televizora. Ministarstvo ñe povuñi televizore iz kasarni pozavrãetku Mundijala.

Lud je svako ko radi za vreme prvenstvaIstaknuti vijetnamski pozoriãni reæiser Doan Hoang

Giang toliko je zagriæen za fudbal, da je zatvorio svoj stu-dio u narednih mesec dana, kako bi na miru mogao daposmatra utakmice sa Svetskog prvenstva u Francuskoj."Svako ko radi za vreme ãampionata je lud", rekao je Gi-ang, dok je oåiju "prikovanih" za TV ekran, gledao utak-micu Brazil – Ãkotska. On je na ulazna vrata stavio nat-pis: "Zbog fudbala – molim uðite, zbog posla – vratite sekuñi". Umetnik je toliko zaluðen fudbalom da je sebi na-pravio frizuru kakvu ima i åuveni italijanski fudbalerRoberto Baðo.

Najboýem strelcu – 263 buteýke vinaNajboýi italijanski strelac na Svetskom prvenstvu u

fudbalu dobiñe kao nagradu 263 buteýke najboýeg domañeg vina. Nagradu je ustanovilo italijansko

Udruæeçe vinarskih gradova (ACV) sa sediãtem u Firen-ci.

(BETA-ROJTERS)

(BETA-AFP)

(BETA)

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 5920. JUN 1998.fudbala

je ogromne prihode od pro-daje televizijskih prava priåemu je fudbal, naravno, na- jkurentnija roba. Pogledaj-mo progres visine ugovora oprodaji tv-prava za svetskaprvenstva od 1978. godine:1978-54 miliona maraka,1982-119, 1986-176, 1990-275, 1994-365, a veñ ove,1998-587 miliona maraka.

FIFA veñ ima potpisaneugovore za 2002. i 2006, aiznosi su 2,23 milijardeDEM za naredni ãampionatkoji zajedniåki organizuju Japan i Koreja i 2,56 milijar-

di DEM za 2006. u joã uveknepoznatoj zemýi. Prava jeza naredna dva ãampionataotkupio nemaåki biznismenLeo Kirã. Da bi se shvatiored veliåina, evo suma kojese istim povodom troãe zaneke druge velike sportskedogaðaje.

Olimpijske igre ñe od1996. do 2008. doneti MOK-u 2,7 milijardi maraka, en-gleska liga je prodala tv-pra-va od 1996. do 2001. za 1,8milijardi maraka.

VLADIMIR STANKOVIÑ

ge”, a ostali delovi oprememoraju biti u skladu sa ugo-vorom federacije.

U Francuskoj “igra” 10proizvoðaåa sportske opre-me: “Adidas” je obukao Ne-maåku, Argentinu, Ãpaniju,Francusku, Japan, Rumuni- ju i Jugoslaviju, “Najki” kaomanekene ima Brazil, Juæ-nu Koreju, SAD, Italiju, Ni-geriju i Holandiju, “Pu-ma” je dobila posao sa fede-racijama Austrije, Bugar-ske, Kameruna, Irana i Ma-roka, "Ribok" je prisutanpreko Åilea, Kolumbije i

Paragvaja, "Umbro" ima En-gleze, Ãkote i Norveæane,"Kappa" Juænu Afriku i Ja-majku, "Loto" Hrvatsku iTunis, "ABA sport" Meksiko,“Diadora” Belgiju, "Hjumel"Dansku i "Shamel" Saudi Arabiju.

Koliko plañaju ? Ako sezna da je ugovor Brazilskefudbalske konfederacije sa“Najkijem” 100 miliona do-lara (na 10 godina), sve osta-lo je maçe od toga ali do-voýno veliko da “boli glava”.

Ekspanzija sporta donela

F O N E T / A P

Prvih devetKo su ýudi koji danas, preko biznisa, vladaju

svetskim fudbalom? Ta lista bi mogla izgledati ovako:1. Æan Klod Darmon, Francuz, 57 godina, vlasnik

“Grupe Darmon” koja se bavi publicitetom svih vrsta nastadionima ãirom sveta, jedan od ålanova famozne kor-

poracije ISL.2. Daglas Ajvester, Amerikanac, 60 godina, vlasnik“Koka Kole”. Ima ugovor sa FIFA za narednih 8 godina iza to plaña blizu 20 miliona maraka godiãçe.

3. Leo Kirã, Nemac, 72 godine, vlasnik “Grupe Kirã”koja je otkupila prava za dva naredna svetska prvenst-va. U Nemaåkoj poseduje prava za Bundes-ligu. Poåeo jekao filmski producent, 1954. je finansirao Felinijevu “Ul-icu”. Danas ima 20.000 filmova i 55.000 sati tv-progra-ma. Nova “ýubav” je fudbal.

4. Pier Leskur, Francuz, 51 godina, predsednik“Kanala plus” koji u Francuskoj ima viãe od 4 milionaabonenata, a u Ãpaniji je za samo 7 godina stigao do 1,5miliona. Sa pretplatnicima u Nemaåkoj, Belgiji, Holan-diji, Poýskoj i Engleskoj stiæe do 10,5 miliona ýudi kojigledaju iste prenose, iste filmove, iste dokumentarce...Svakim pretplatnikom çegova proizvodça pojeftiçuje.“Kanal plus” ima prava za englesku ligu, a u çegovomvlasniãtvu su Pari Sen Æermen i Servet; priåa se da suna listi åekaça Lacio i ...Ajaks.

5. Dæozef Luis, Englez, 61 godina. Smatraju ga na- jbogatijim åovekom Engleske, çegova “teæina” pro-ceçuje se na 10 milijardi maraka. Poseduje akcije Vi-ñence (99%), AEK-a iz Atine (79%), Slavije iz Praga(51%), Glazgov Rendæersa (25%)....

6. Mark MekKormik, Amerikanac, 67 godina. Gaz-da firme IMG (International Management Group) sa

prometom od 4 milijarde maraka godiãçe. Sferaposlovaça: sportski marketing.7. Rupert Mardok, Australijanac, 75 godina. Jedan

od svetskih kraýeva medija, posebno u SAD i Engleskoj. Vlasnik prava za NHL ligu i ameriåki fudbal, u Aus-traliji i Engleskoj ima sva prava za ragbi koji je izuzetnopopularan.

8. Kis Van Nojvenhauzen, Holanðanin, 54 godine.Direktor “Najkija” za Brazil, bivãi sportski novinar.Åovek koji zavrãava poslove sa najveñim brazilskimzvezdama, od Ronalda pa nadaýe. On je najzasluæniji za“ugovor snova” izmeðu brazilske federacije i “Najkija”teæak milijardu dolara (100 miliona godiãçe na 10 godi-na).

9. Æan-Mari Veber, Francuz, 56 godina, vlasnik ISL.Dugogodiãçi prvi saradnik Horsta Daslera. Proceçujese da ISL (marketing) izmeðu dva svetska prvenstvaobrne milijardu maraka. ISL se veñ udruæio sa “GrupomKirãa” za eksploataciju tv-prava naredna dva svetskaãampionata.

Svi pomenuti, direktno ili indirektno, imaju velikeposlovne interese i na tekuñem ãampionatu sveta... Fud-bal je fudbal, ãto bi rekao Vujadin Boãkov, åesto citiran uÃpaniji, ali fudbal je, oåito, i veliki biznis u kome zaraðu- ju igraåi, klubovi, federacije, fabrikanti, turistiåke agen-cije, ugostiteýi, prevoznici... Drugim reåima svi, osimonih zbog kojih se ceo “cirkus” montira: gledalaca. Oni i

daýe misle da je çihova pasija prema fudbalu neãto ãtoima veze sa sportom. V. S.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.60

najteæe je doãao. Prepreke na putu nisu bilisamo timovi æeýni uspeha nego i ýudi izsopstvenih redova.

Koãarka jeste sport, ali je NBA liga bi-znis, u kome su igraåi godinama smatrani

robom. Ta liga je na poåetku bila rezervatbelih igraåa, u koji crnci nisu imali pristu-pa. Uporno i s mnogo truda crne zvezde suse nametale i probijale led rasizma kojiniko nije hteo da razbije.

Reñi da je Majkl Dæordan prva crnazvezda bilo bi preterano, ali reñi da je onprva prava crna zvezda je apsolutno taåno.Njegovi prethodnici su posmatrani kao do-bre cirkuske atrakcije. Njihova reå nije od-luåivala. Njih niko ni za ãta nije ni pitao.

NEUSPELI PUÅ: Majkl Dæordan jeigraå koji je i crnim i belim kolegama vra-tio dostojanstvo, i uåinio ih ravnopravnim

pregovaraåima koji imaju ãta da kaæu oiznosima koje dobijaju za potpis ugovora.

Zato pokuãaj rukovodstva Åikaga darazbije sopstveni tim i rasproda deo igraåai trenera nije uspeo. Dæordan je ponovopostavio uslove koji su morali da ispune.Njegovi finansijski zahtevi su toliko visokida se ne moæe ni pretpostaviti o kojimiznosima je u stvari reå.

Ali, ti zahtevi odgovaraju realnomstaçu stvari. U NBA prihodi nezadræivorastu u skladu sa kvalitetom igraåa kojinastupaju u toj ligi. Malo koji menadæer nasvetu sme da preuzme odgovornost i uniã-ti tim koji vlada koãarkom. To nisu uradilini menadæeri Åikaga.

Oni su samo priæeýkivali da ovo-godiãçi juriã na titulu ne uspe i da se ekiparazbije bez traga. Ova unutraãça borba,puå vlasnika protiv igraåa, obeleæila je se-zonu u tolikoj meri da smo se u posledçimutakmicama plej-ofa pitali da li åak i pro-tivnici priæeýkuju da ih Åikago pobedi iopet osvoji titulu.

Vlasnicima Åikaga, igraåima najboýegtima na svetu i ýubiteýima koãarke pred-stoji leto puno strepçi. Tokom pauze u ligi

doneñe se mnogo sudbonosnih odluka."Bikovi" iz Åikaga igrañe u novoj sezo-ni u ovom sastavu, dakle sastavu koji jeodredio Majkl Dæordan, ili ih viãe neñe biti.

Znaåaj ove odluke najboýe opisuje na- jkontroverzniji, ali i najkorisniji igraåNBA, Denis Rodman:

"Majkl je Bog koji je od 'crnåuga' naåin-io ravnopravne ýude. Ako on pobedi, idaýe ñemo to biti. Ako izgubi, onda ñe iToni Kukoå, najboýi belac meðu koãarka-ãima, takoðe postati 'crnåuga'".

Najboýi igraå u istoriji koãarke, na- jpoznatiji sportista planete, Majkl Dæor-

dan, dosad je stanovao u Åikagu. Hoñe liBog i daýe æiveti u vetrovitom gradu? ■

LJUBOMIR PAJIÑ

MOZAIK

NBA: "Bulsi" ponovo ãampioni

Majkl je bog Ni u 52. sezoni najjaåe koãarkaãke lige na svetuiznenaðeça nije bilo – "Bikovi" su ponovo pobedili, ali setaj uraganski juriã na titulu moæda dogodio posledçi put

ledçih osam godina postali prvaci najjaåekoãarkaãke lige na svetu: NBA. Dva puta utom periodu nisu bili prvi, ali tada na ter-enu nije bilo Majkla Dæordana.

Reñi da se u sportu, i to jednom od naj-neizvesnijih, pobednik unapred zna nezvuåi samo neodmereno nego suludo.Ipak, teãko da je i neko od najvatrenijihpristalica onih timova, koji su se u ovo-godiãçem pohodu na titulu ispreåili naputu timu iz Åikaga, u dubini duãe verovaoda ga je moguñe zaustaviti.

USPONI I PADOVI: Ãampioni izÅikaga su i u ovo prvenstvo uãli opuãteno,ali ne prepotentno. Analitiåari ñe zabeleæiti

da je start bio loã, da je na poåetku ova eki-pa imala mnogo poraza, i da je tek postepe-no uãla u formu.

Nije bilo malo onih koji su priæeýkivalida se ta serija pobede prekine, da bi i ostalitimovi lige malo doãli do izraæaja. Ipak,Åikago je iz utakmice u utakmicu igrao sveboýe, stvari su tekle uhodanim putem pre-ma finalu plej-ofa i pobedniåkom peharu.

Mnogi od onih koji su priæeýkivali dase prekine dominacija "Bikova" iz Åikaga,plaãili su se monotonije prvenstva i plej-ofa, ali se ni to nije dogodilo. Prvenstvo jeodigrano punom snagom, uz sva uzbuðe-ça koja prate koãarku.

Kada Majklu Dæordanu nije iãlo, nascenu je stupao Skoti Pipen, a kada su

obojica "blizanaca" imala loã dan, blistala je evropska zvezda Toni Kukoå.Neverovatni tim iz Åikaga do ove titule

ada se neãto podrazumeva,onda je teãko reñi da topredstavýa dogaðaj. "Bik-ovi" iz Åikaga ("ChicagoBulls") ãesti su put u pos-

K

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


■ VREME 6120. JUN 1998.

Zona sumraka

Ukor pred isk ýuåeçe

Baki joj na licu mesta oprosti greh i devizni prekrãaj rekavãi da toãto ima potroãi i da viãe ne prima novac od duãmana. Gomilom sepronese glas da je ministrova kosa lekovita, greãnici okruæiãe vla-dinog izaslanika, dodirivahu mu kosu pitajuñi ga da li se rodiotako kudrav, ili mu je brica stavio trajnu...

Do katarze je doveden i susret zabrinutih Niãlija sa nezabri-nutim pukovnikom Mirkom Staråeviñem, pomoñnikom za in-formisaçe u Treñoj armijskoj oblasti: ispostavilo se da su vojnicine samo na sigurnom, nego se tamo gde su i kupaju u jezeru(svaki vojnik ume da upravýa gliserom, imaju besplatne kurseve jedreça, od sunca se svi ãtite namazom koji za Armiju pravi jedanrodoýub sa Prokletija; i vojnici i stareãine bave se sportskim ri-bolovom, u sledeñem broju "Vojnika" treba da bude slika desetarakoji je ulovio babuãku teãku 29 kg); pukovnikovu priåu potkrepio je jedan roditeý: dobio je pismo, nije, dakle, taåno, da se o vojnici-ma na Kosovu niãta ne zna, dobio je pismo pisano baã na obalipomenutog jezera – sin mu se, kaæe, ugojio nekoliko kilograma.

Kragujevaåko-niãki diptih pokazuje da stvari stoje dobro i pre-dobro, potrebno je samo da istina prodre do roditeýa: razmatra se

moguñnost da komandiri fotografiãu vojnike svakih deset dana, ida po dve slike ãaýu roditeýima, ali i javnosti. Kao u reklami sred-stva za mrãavýeçe, samo posuvrañenoj, stizale bi, jedna do druge,slike BEFORE i AFTER, iz kojih bi se videlo da je vojnik ne samoæiv nego i da je sve zdraviji i zdraviji.

Da se tome pristupilo ranije, roditeýi ne bi brinuli, ne bi dangu-bili (neki Kragujevåani su izgleda napustili i ãtrajk u "Zastavi"). Iministar sporta ne bi na vakele poput kosovomitrovaåke morao datroãi svoje dragoceno vreme, nego bi po sluæbenoj duænosti – ali ikao åovek koji prezire politiåke govorancije, a istaknuti je ro-doýub – bodrio plave u Francuskoj. ■

LJUBOMIR ÆIVKOV

Graðani åiji sinovi sluæe armiju na svetoj kosovskoj zemýi nemaju razloga za brigu: svi vojnici i stareãine Vojske Jugoslavijeukýuåeni su u akciju "Igraj sigurno – koristi kondom", kontaktivojske sa civilnim stanovniãtvom i narkomafijom svedeni su nanajmaçu meru, a garant da mladeæi ne preti nikakva opasnost jeste liåno Zoran Anðelkoviñ, ministar za sport i omladinu, åovekkoji je joã kao prodavac nameãtaja uz svaki prodati kauå muãterijibesplatno davao osamdeset prezervativa (za braåni krevet stotinu,za otoman trideset).

Poãto im se sinovi, verovatno usled tipiåne vojniåke nebrige ibahatosti, nisu jav-ýali nedeýama,

Kragujevåani suse, stotinak çih, ipotpredsednik op-ãtine sa çima, za-putili u Priãtinu "danaðu svoju decu".Jedni su hteli samoda vide i zagrlemezimca, drugi dautanaåe malo re-dovnije javýaçe,treñi su pak bilinamerni da sina nalicu mesta demo-

biliãu i vrate kuñi.Znajuñi sve to, amoæda i joã neãto,narodna milicija jediskretno skrenulakonvoj u drugu,isto tako kosovskui niãta maçe svetuvaroã; posle nepu-na dva sata åeka-

ça, u simpatiånoj salici kosovomitrovaåkog sreza roditeýima seobratio general Æivanoviñ, jako fini åovek, Gradimir vaýda, nijevaæno, da bi pola sata docnije prostrujao glas da ñe doñi liåno min-istar Anðelkoviñ.

I zaista, u punoj svojoj ukovrdæanosti, sa osmehom koji je go-vorio da mu se iz Moskve sa Borinog mobilnog javio sam Sloba,pojavio se drug Baki: "A mi mislili da je otiãao u Francusku safudbalerima!", otelo se samohranoj majci. "Bog te blagoslovio,sinko!...", zaustila je druga graðanka, ali ju je ministar za sport iomladinu presekao rekavãi da mu je muka od çihovih politiåkihgovorancija, da nije video ýude kojima patriotizam toliko ne-dostaje...

Teãke, ali nadasve umesne i istinite reåi Bakijeve uåiniãe svoje: jedanaestoro roditeýa uglas izgovoriãe kako se stide i kaju,åetrdeset dvoje priznadoãe da imaju politiåke ambicije i da sudeåje toboæçe vojevaçe hteli da iskoriste za liånu promociju ikandidaturu na sledeñim lokalnim izborima; pred åistotom i

pravednim gnevom Bakijevim postarija æena stræe maramu saglave, hitnu boãåu sa gurabijama, puåe vitraæ, dika kosovsko-mitrovaåkog neimarstva, æena priznade da je strana plañenica,

naãaborba

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


JUNSKI BROJ U PRODAJI

Izmeð u proãlosti ibuduñnosti

Ãta o istoriji Kosova usvojim novim knjigama piãu Miranda

Vikersi Noel Malkolm

Moæete da budete ponosni. Sreñni smo š to smo prvombroju Biblioteke Alexandria i mi dali svoj skromni do-prinos. Veoma bismo voleli da nastavimo i proš irimosaradnju Foreign Policy , Vašington

Izvanredan åasopis. Dopada mi se i naziv. Sve ñe jed-nog dana, kao i Biblioteka u Aleksandriji, izgoreti ilinestati. Baš zbog toga je vaæno š ta danas piš emo ikakve åasopise objavljujemo,

Peter Ebner, austrijski pisac

...reå je o kompaktnom i sadræajnom intelektualnomobzorju u kome je moguñe zadovoljiti åitalaåku pro-

birljivost najš

ireg spektra, Danas, BeogradPrvi broj sadræi mnoš tvo odliånih priloga...,

Vijesti, Podgorica

Åestitam na sjajnom åasopisu. Nadam se zasluæenomuspehu i kontinuitetu,

Stojan Vujiåiñ, Budimpešta

To je åasopis visokog nivoa, koncipiran da zadovolji iåitaoce se najviš im zahtevima. Tople åestitke saæeljom da proslavimo i hiljaditi broj,

Spiridon Hatzaras, šef odeljenjaza štampu Gråke ambasade

Åestitke za uspeš ni poåetak. Najbolje æelje i ubuduñe, Washington Post

SIMOVIÑBiogra†ja

KASTANEDIN

DRUGI SVET

Riåard Birn:

KOKA - KOLA MADONA

Solomon Volkov: JEVTUÃENKOI KGB

ROKFELER

KAO TOLSTOJ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v l a da

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


VREME ■ 20. JUN 1998.64

Åasopisi: BYTE

Legenda koja traje

lista Byte, koji je, istini za voýu, zaista "vi-sio" u neizvesnosti jedno nedeýu dana, ãtonije prijatno, ali je neizbeæno kada su ovakvitransferi u pitaçu. Bilo kako bilo, J. R.,nekad poznata u delu domañe javnosti po

ýupkim tekstovima u odbranu piratskogsoftvera, danas pokuãava da stane u odbranuzaposlenih na drugom kontinentu koje tamoneke zle kompanije poput CMP-a u gnusn-om kapitalistiåkom maniru naåisto pot-ceçuju i hoñe da bace na ulicu, misleñisamo na lovu, niãta ýudi. O, moj Boæe!

Okreni-obrni, naravno da to sve nemaveze s mozgom. Byte je bio i ostañe vodeñamultiplatformska tehnoloãka publikacija,åak i ako baã svi ýudi iz matiåne ameriåkeredakcije ne ostanu u istoj redakciji. Re-dakcijski timovi ni tamo ni ovde nikada nisubili, niti ñe biti okameçene sfinge, doæivot-

ni urednici i sliåne gluposti. Tråeñi za novi-narskom patkom po svojoj kuhiçi, J.R. oåi-gledno nije imala prilike da åuje da je jedanod kýuånih ýudi u SMP-u na koji se takookomila, gospodin Fred Langa, bivãi dugo-godiãçi legendarni urednik åasopisa Byte. Ida nije jedini. Svet je i preko okeana baãmali, zar ne?

Jeffrey L. Strief, naimenovan za iz-vrãnog potpredsednika novoformiranegrupe za biznis raåunarstvo i komunikacije(kojoj pripada i Byte), kaæe: "Mi Byte vidi-mo kao publikaciju broj jedan za one åijiposlovi zavise od znaça naprednih teh-

nologija sa posebnom koncentracijom naaplikacionoj infrastrukturi..."No, pogledajmo, za kraj ovog teksta, ãta

akvizicija åasopisa Byte na ameriåkoj teri-toriji znaåi za domañu åitalaåku publiku iovdaãçe poslovne partnere. Prvo, jugoslov-enski izdavaå Byte-a potpisao je joã jedanugovor sa ameriåkom kuñom CMP MediaInc., kojim dobija licencu i za sva izdaçaove kompanije (Network Computing, Inter-ent Week, Windows Magazine i joãdvadesetak åasopisa), a rezultat toga je da ñe

Byte na srpskom izlaziti na poveñanom broju strana i sa joã boýom podrãkom. Drugo,

redakcija jugoslovenskog Byte-a staviñeakcenat na promociju domañih kompanija,domañih informacionih projekata i na teri-toriji SAD i Evrope.

Jezikom J. R. reåeno, Byte Jugoslavija je jedna velika ameriåka kompanija "prodala"drugoj velikoj ameriåkoj kompaniji u paketuinternacionalnih partnera na tri kontinenta,kao i matiåno USA izdaçe. Big dil! A J. R.nisu pitali, pa se bacila u frku, joj! Jedan odstarih Byte-ovih – mcgrow-hill-ovskih slo-gana ionako glasi: IT'S NOT FOR EVERY-ONE! Ja ga "nosim" na BYTE majci. Idemodaýe. ■

VESNA ÑOSIÑglavni i odgovorni urednik BYTE Jugoslavija,internacionalnog partnera CMP-a

REAGOVANJA

ka, uspela je da napabiråi par poruka (saZDNet Talk Back, web sajtu za kontakt saåitalaãtvom, kako sama reåe), sve ih pobrka,iskrivi i za "Vreme" broj 399 skuva nevero-vatno beskrupulozan tekst, u poznatommaniru ogranka srpske æurnalistiåke ãkolekoja dozvoýava lagaçe, sviraçe u tankeæice, lansiraçe novinarskih patki (tzv patk-ovgrad) i manipulisaçe informacijama, popotrebi.

Zanimýivo je da dotiåna tekstokuvaricakao izvor informacija navodi Ziff-Davissajt, iako i medijski poåetnici znaju da suZiff-Davis (poznat kao izdavaå PC Magazi-na) i McGraw-Hill, odnosno CMP (bivãi isadaãçi izdavaå åasopisa BYTE) ýutakonkurencija, a da ne govorimo o tome dasu McGraw-Hill i CMP sajtovi besplatni idostupni najãiroj åitalaåkoj publici, kao isvim surferima sveta, samim tim i J. R.

Uzgred, Ziff-Davis su svojevremenokupili Japanci, otprilike u vreme kada je J.R.kråkala inventivni tekst o vezi Windows imake-up za æenskiçe (objavýen u nekom

"Vremenu", åasna reå), pa nije primetila, in-aåe bi isto bilo frke.Inaåe, pristojan novinarski svet, åak i

kad natrapa na neãto ãto miriãe na senzaciju,dræi do obiåaja da informacije proveri, akoni zbog åega drugog, a ono da medij u kome

je nameran da pusti buvu (u ovom sluåaju"Vreme") ne dovede u ozbiýnu nepriliku. J.R. je imala priliku da se nakaåi na sajtove saizvornim informacijama za javnost, kao i dae-mailom ili telefonom prosto pita redakciju

Byte Jugoslavija, koja je internacionalnipartner McGraw-Hill-a, a od aprila i CMP-a.J. R. to nije uåinila, iako se iz teksta koji je

uvalila "Vremenu" da naslutiti da je fan åa-sopisa Byte ("åasopis takvog kalibra", "izvorsvekolikog znaça" – piãe J. R.).

Umesto toga, J.R. u svom privatnom lon-cu za topýeçe informacija "ukida" i "sahr-açuje" Byte (uzgred, staýinistiåka termi-nologija neprimerena ameriåkim medijima ibiznisu, pa i kompjuterskom), malo ronca za

jadnom obrazovanom publikom, koja, jelte,neñe imati ãta da åita, da bi na kraju i samauskoåila u roðenu zaprãku i, zaboravivãi daga je upravo ukinula, otkukala ãto ñe Byte-ov novi vlasnik CMP ubuduñe da se naåistookrene oglaãavaåima (?).

J.R. u maniru domañice meke duãe nijepropustila ni da malo otkmeåi nad egzisten-cijalnom sudbinom dela uredniåkog tima

U "Vremenu" broj 399, frustriranadomañica J. R., iz nepoznatih pobuda,masno je slagala i obmanula åitaoce da

je BYTE "ukinut" i "sahraçen" (?) – tekst: Kraj legende – somnambulnotraåajuñi i o crnoj rolki (?) koja putuje

DHL-om za uredniåke fotke tamo-vamo po planeti (dokaz ameriåke dekadencijei rasipniãtva, vaý da, koji su im, eto,

doakali), i joã kojeãta – pokazavãi samoda Marfijev zakon da "svako ima plankoji ne pali" funkcioniãe i kada su ovakvimirisi iz kuhiçe u pitaçu.

ada je aprila ove godine, ispred TheMcGraw-Hill Companies, gospodinMcGraw Treñi potpisao ugovor o

akviziciji åasopisa BYTE – koji fanovi videi kao kompjutersku Bibliju – od strane CMPMedia Inc. (Waltham, Ma), u åijem vlasniãt-vu su i Windows Magazine, EE Times, Net-work Computing, Internet Week i joã tride-setak uticajnih åasopisa, gospodin Kenneth

D. Cron, prezident izdavaãtva kod CMP, re-kao je: " Byte je ime dostojno poãtovaça samoñnim globalnim prepoznavaçem, i mismo ushiñeni da ga imamo u portfoliju naãihizdaça".

To ãto je CMP kupio Byte za 28.6 milio-na dolara samo je deo ãire pogodbe izmeðudve kompanije – u okviru koje je CMP, in-aåe jedna od najbogatijih, najpropulzivnijih inajjaåih ameriåkih kompanija u oblastimedija, advertajzinga (dræe oko 30 odstooglasnog prostora), informacionih teh-nologija i Internet biznisa, preuzeo, poredlistova Byte i Lan Times, Tele.com, Data

Communications, kao i NSTL (NationalSoftware Testing Laboratories), sa åijim ek-spertnim i validnim testovima hardvera isoftvera svakog meseca imaju prilike da seupoznaju i domañi åitaoci Byte Jugoslavija,internacionalnog partnera USA Byte-a. Sa-radça i podela posla na Istoånoj Obali obu-hvatila je i podrãku CMP za Business Weeku oblasti IT, inaåe udarnog åasopisa ko-mpanije McGraw-Hill.

Na globalnoj informatiåkoj sceni stvarise, u skladu sa Moorovim zakonom tradicio-nalno dogaðaju brzometno. Iako ni raåunar-ski kvantni skokovi viãe nikoga ne åude, a

ponajmaçe akvizicije åitavih IT kompanija,çihovih delova ili projekata, nesreñna J. R.,surfujuñi po Internetu izmeðu doruåka i ruå-

K

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


6520. JUN 1998. ■ VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(time,vreme), hamburãki "Cajt" (die zeit,vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Cilj nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Privatnicima, vlasnicima preduzeña i radçi nudimo da uzpunu cenu polugodiãçe ili godiãçe pretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu

"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se na

o pola godine (26 brojeva)

o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ✁

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 300 din 280 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 600 din 560 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-2-2031530 ili40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Up-lata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvuizvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 2.5.1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Kada nam stigne ovaj kupon naãa marketing sluæba ñe vaskontaktirati i dogovoriti se oko saradnje. Dobrodoãli u klub!

POÃTANisam ukrala

"Napredak i u krað ama","Vreme" br. 399

U tekstu "Napredak i u kraðama", koji jevaã list objavio u proãlom broju, BranimirÆivojinoviñ me optuæuje da sam potpisalatuðe prevode. Ja nisam pokrala gospodinaÆivojinoviña, Soçu Peroviñ ili Paulinu Al-balu. Njihove prevode Hermana Heseadoslovno sam citirala u spornoj antologiji"Sreñan je ko ume da voli". Dogovor sa iz-davaåem je bio da prevedem samo dosadneobjavýene, kod nas neprevedene tek-stove nemaåkog pisca, a da se za odlomkeiz poznatih dela, koje navodi B. Æivoji-noviñ, koriste veñ postojeñi prevodi. Tako

sam i uåinila. Za neprecizan dogovor s ýu-dima koji su realizovali kçigu, koji samodelimiåno mogu da opravdam uæasnompresijom kratkog roka koji sam za taj posaoimala, prihvatam odgovornost i krivicu –moguñe su i teæe kvalifikacije, ali kralanisam. Pod ovom optuæbom, jasno je, de-luje apsurdno moj napor da pronaðemsvaku reåenicu ukoliko je veñ prevedenapostojala u nekom od dela koje Æivojinoviñnavodi, kao i moja napomena izdavaåu dase ti tekstovi åak ni ne lektoriãu.

Mislila sam da na to nemamo pravo.

Propust je oåigledan, deo odgovornosti je, ponavýam, svakako i moj, ali ono ãtopod punom odgovornoãñu odbacujem jesteoptuæba da sam potkradala tuðe prevode.Razumem gnev gospodina Æivojinoviña iuåiniñu sve ãto je u mojoj moñi da se unarednim izdaçima ovo ispravi. U razgo-voru za radio "Dojåe vele", moæda se novi-nar M. Petroviñ seña, prvo ãto sam mu rek-la bilo je da sam prevela samo dosad neob- javýene zapise Hermana Hesea. Bajka"Iris", koju je Æivojinoviñ takoðe pomenuo,nije prevod J. Despotoviña, i to se moæelako utvrditi.

Optuæba za kraðu, svakako najteæa mo-guña, jedina je od koje hoñu i moram da sebranim. Ãto se ocene mog rada tiåe, uz svepoãtovaçe koje Branimir Æivojinoviñ uovoj oblasti nesumçivo zasluæuje, doz-voliñu sebi da parafraziram jednu Heseovumisao iz sporne zbirke: kçigu ne trebabraniti – ako vredi, æiveñe.

Mirjana Ðukiñ-Vlahoviñ

infotelefon BEÅ

+431 - 15-10

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


66 VREME ■ 20. JUN 1998.

K

VREME uæivanja

Ona stvarsve ãto treba reñi, a sad ispada da postoji neãto ãto ne treba nipomisliti da se kaæe. Ne znam zaãto i ona veruje da je asoci-

jacija dve neodreð ene reåi nepogreãiva. Kao da zamenica “ona”potcrtava znaåaj i dovoýno je izdvaja od svih drugih stvari. Jezik

jeste dokument o pojavama, ali je i odraz liånosti. U naãem je jeziku bar ona bogato zastupýena, a i koristi se. I pored togase smatra da je çeno pomiçaçe nepristojno. Zato je alegor-ija çen konvencionalni svet, a najradije se zlurado imenuje prioslikavaçu ýudskih karaktera. Razgovor o onoj stvari uvek po-

drazumeva mnoãtvo preterivaça, eufemizama i metafora,a uobiåajena posledica je nesporazum. I to govori o çenojvrednosti, jer se preko çih ne prelazi lako. Ekspresije sekreñu od uspaýenosti do samog ignorisaça. Pri tom, nadah-nuñe igra vaænu i nezgodnu ulogu. Govornika ono moæe dauznese do visine dovoýne za pad u vlastito razobliåavaçe.Pred decom, u druãtvu i pred nepoznatima koristi se ezop-ovski govor, mimika i konvencionalni simboli: da se Vlasi nesete o åemu je reå. Kao da ni deci ni strancima ona nije pred-met interesovaça. O pripadnicima suprotnog pola da i negovorimo.

Razliåiti jezici je drugaåije slove, ali se u æargonima i udeminutivima koriste isti koreni. Ipak, svaka banalna asoci-

jacija je vulgarizuje. Njen znaåaj, poetika i mit zasnivaju sei na istoriji i na liånom iskustvu. Predaça, mit i vlastiti ego

je utvrð uju u red svetiça: pomiçe se retko, prisutna je i umolitvama i kletvama. Odræava se, ali se i pazi. Ãtedi se kada

joj poodmakne rok upotrebe. Ovo ne da bi duæe trajala, veñzato ãto s godinama sve viãe postaje stvar bez ikakve drugeodrednice. Ne pozajmýuje se olako ni komãiluku ni prijateý-ima, a ponajviãe se ãtiti od kolekcionara. S druge strane, na çojse da zaraditi. Ona je predmet i uzrok najsloæenijih druãtvenihigara, alat i moneta sama.

Pisati o onoj stvari nije niãta maçe sloæeno. Naprotiv,pisaçe vodi u javno suåeýavaçe sa normativnom kulturom.Pesnici su oduvek bili najveãtiji u çenom slavýeçu iprokliçaçu, mada ovo drugo reð e. Samo u narodnoj poeziji

i kod nekolicine avangardnih pisaca åita se izvorno. U klasiånojliteraturi i u herc-romanima o çoj se govori implicitno. Nenaziva se onom stvari, veñ se koriste epski jezik, asocijacije ilistrancizmi kako bi se ona reð e opisala, a åeãñe poãto-poto ugu-rala u siæe priåe. Pa ipak, otvaraçe zaostavãtine kçiæevnihklasika otkriva da ni oni nisu bili imuni od kreativne igre vul-garnim. Savremena umetnost je nekako izbegava iako je u svimkulturama na mitoloãkim predstavama eksplicitno prikazana.Tek je slikama Kurbea i skulpturama mog prijateýa AnteMarinoviña povrañeno neãto od çene sloæene i neporecivevizuelne moñi.

Ona stvar! Osnov bioloãkog opstanka, a istovremeno sadræa-lac mnoãtva protivreånosti. Rod nam se deli na one koji je imajui one koji je nemaju. Posedovati onu stvar ima dvostruki smisao:

prednosti i mane. Cela civilizacijska piramida na çoj poåiva iod çe, pored svog napretka joã uvek zavisi. Ne kaæu bez ra-

zloga da ona gospodari svetom. Svi bi çu birali, a i nema poli-tiåara koji çenom zovu moæe odoleti. Zbog çe su neki kan-didati izgubili izbore, a drugi su doãli i pred sud. Zna se da jeput mnogo uspeãnih karijera çom utrt. Ne samo zato ona jei politiåko pitaçe. Marginalne grupe, one koje agituju samo za

æenska ili samo za muãka prava, prema çoj imaju isk ýuåivodnos. U naåelu, one je jednako relativizuju, izbegavajuñi je kaotemu, smatrajuñi je onespokojavajuñim defektom, preprekom

jednakosti. Verovatno zato i jesu na margini?I u mnogim drugim pogledima ona ima dvostruko i åesto

kontradiktorni smisao. Na primer, svi istovremeno i æele da jedobiju i da rod od çe saåuvaju. Da bi se do one stvari doãlo,åinile su se, åine se i åiniñe se nebrojene ludosti. U potrazi zaçom odlazi se od kuñe, poseñuju udaýeni egzotiåni predeli,napuãta porodica i osniva nova. Ona je oduvek velika briga.Ogromna odgovornost jer je uzrok moralnih dilema, krãeçadruãtvenih normi i uzrok nepojamnih zloåina. Pa ipak, i zakon-om je tek posredno zaãtiñena, a pred sudom je najteæe doka-zati na koji naåin se do çe doãlo: za novac, milom ili silom.

Mnogi su zbog çe otrovani sekirom. Ko ne veruje nek se latiBiblije i gråkih epova. Sve religije o çoj vode posebnu brigui zapovedaju da se ne aråi bez razloga. Povod je jasan: nemaveñeg izazova i nadahnuña od çene blizine. Ipak, u naåelu jeodnos prema çoj ambivalentan – povrãan i privræen, istovre-meno.

Do çe se ipak najlakãe stiæe voýom, strpýeçem i upornimradom – angaæmanom celog biña. Put od pomisli do neke od

formi pitaça: “Hoñete li mi dati onu stvar?” åesto je dug. Mane, u stvari, nema pravila. Isto tako, pogreãan pristup,preuraçen, kao i zakasneli gest, reå i sa tom stvari je priåazavrãena. Moæe se traæiti druga koja ñe propuãtenu zameniti,ali ñe u srcu ostati pukotina a u duãi opori ukus neuspeha. Ishodçenog osvajaça je isk ýuåivo liåno dostignuñe ili poraz. Pro-puãtena prilika biñe “izgubýena u vremenu kao suza u kiãi”,rekao bi melanholiåni android, a mnogi su se, ipak, sasvim odalipiñu. Kada se i ako se dobije, tada nastupa vreme graniånogstaça. Ona poniãtava sve granice i poimence vraña civilizaci-

ju izvoru u trenu predavaça “mistiånoj radosti uæivaça”. Ne,bez one stvari se ne moæe, bez çe je æivot nemoguñ. Samoo-dricaçe od çe znak je zapuñenosti u ludilo osame. “Kakvaguæva”, kaæem najzad. “Da svratimo do mene na piñe”, doda-

je neki nekontrolisani glas. Kasno je, igra je pri kraju.MILOÃ BOBIÑ

K ASNO JE. Moja prijateýica tvrdi da se bez one stvari moæe.Zastanem, zaåuð en. Merkam. Zaãto koristi taj izraz? Dovoýnose dobro poznajemo. Dobro, o onoj stvari se govori i sa æaromi sa prikrivenom nelagodom. Veñ prema prilici i sagovornici-ma. Ali, mislio sam da mi moæemo jedno drugom da kaæemo

I V A N A

G R U J I Å

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


1

29. 08. 1996.

13. 08. 1996.08. 07. 1996.

01. 01. 1996.

26. 02. 1996.

26. 02. 1996.

03. 09. 1997.

21. 03. 1997.

28. 09. 1996.01. 09. 1996.

29. 01. 1997.

10. 10. 1996.

Dæordæa Sorosa jednoj nacionalnoj fondaciji.Projekat otvorenih klubova je, u með uvre-

menu, prerastao svoju humanitarnu dimenziju i

okrenutost potrebama samo dece i mladih izbe-glica. Danas se u otvorenim klubovima okupýa,druæi i radi oko 8000 dece i mladih svih uzrasta,porekla, nacija i vera. To je postao projekat kojisvojom uspeãnoãñu privlaåi i “inficira” i drugezemýe u Istoånoj Evropi, gde su deca i mladinajåeãñe bez ikakve druãtvene podrãke iprepuãteni sami sebi. Otvoreni klubovi tako sveviãe postaju svojevrsni centri lokalnih zajednicagde je zajedniåki rad sa mladim ýudima uslov

odbrane nade, normalnosti i pristojnog æivotaza sve.

Otvoreni

klubovi

U

U leto 1995. godine Soros fond Jugoslavijesuoåio se sa najveñim izazovom. Hiýade izbegli-ca iz Krajine potraæilo je utoåiãte u SR Jugo-

slaviji. Sredinom avgusta, dok je nepreglednakolona ýudi prelazila granicu, predsednik Sorosfonda Jugoslavije Soça Liht otputovala je uNjujork da gospodinu Dæordæu Sorosu predoåirazmere ove humanitarne katastrofe. Od poået-ka je bilo jasno da ñe se ova situacija najteæeodraziti na poloæaj dece izbeglica. Soça Liht jepredloæila Dæordæu Sorosu da se pokrene pose-ban projekat pomoñi za decu u iznosu od sedammiliona dolara. On je, með utim, odmah odo-

brio 15 miliona dolara za period od dve godine.Tako je ostvarena najveña humanitarna pomoñ

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


2

O Otvoreni klubovi su sastavni deo lokalnezajednice. Iako postoji mnogo istih ilisliånih programa – poput onog za uåeçeengleskog jezika ili programiraçe – kao izajedniåka metodologija rada, klubovi semeð usobno veoma razlikuju upravo zbog regionalnih i kulturnih razlika koje postojeu naãoj zemýi.

Ako je u poåetku i bilo nekesumçiåavosti prema klubovima (pogo-tovo politiåke), danas je atmosfera sas-vim drukåija. U çima se veoma vodiraåuna da se ãto viãe ýudi, prvenstvenoroditeýa, uk ýuåi u upravýaçe i od-luåivaçe. Duh povezanosti sa lokalnomzajednicom i slobodne inicijative glavnisu pokretaåi okupýaça i rada u klubovi-ma, pa oni ne razvijaju samo posebneveãtine nego i ãire demokratsku i poli-tiåku kulturu. Stvaraju se posebni savetiroditeýa, saveti uglednih grað ana i savetidece, a negde i deåji parlamenti.

Otvoreni klubovi su centri iz kojih sepokreñu novi projekti i ideje. Ciý je da sestvore uslovi za ãto viãe razliåitihkreativnih inicijativa i okupýaça, presvega mladih ýudi. Neki od najus-peãnijih projekata vremenom prerastajuu posebne nevladine organizacije i kul-turne grupe. Tako je iz novosadskogOtvorenog kluba izraslo i organizovalose Otvoreno omladinsko pozoriãte iStvaralaåka omladina Novog Sada. Iznovinarske radionice vaýevskogOtvorenog kluba pokrenute su posebneãkolske novine, a u Novom Sadu sumnogi novinari Radija 021 potekli izKluba. Vrãaåki klub ima odliånu sa-radçu sa malim preduzetnicima, a os-novao je i centar za nevladine organiza-cije. U Novom Sadu postoji “Tin tele-fon” koji vode mladi i koji je nameçenmladim ýudima.

Tribine okrenute celoj lokalnoj zajed-nici, tribine o problemima odrastaça,narkomaniji, alkoholizmu, sidi...odræavaju se po svim gradovima i kolek-tivnim izbegliåkim centrima gde postojeklubovi. Prikupýaçe pomoñi i poseteizbegliåkim i gerontoloãkim centrima,åiãñeçe okolnih ulica i organizovaçeekoloãkih akcija, zdravstveno pros-veñivaçe, psiholoãka savetovaliãta,veåeri zdrave hrane na koje se poziva

komãiluk... Kulturna aktivnost otvorenihklubova sva je okrenuta lokalnoj zajedni-ci. Bez otvorenih klubova, slobodno semoæe reñi, mnoga mesta u Srbiji i Crnoj

Lokalna zajednica i

slobodna inicijativa

Gori bila bi znatno siromaãnija. Saradçasa lokalnim medijima, pogotovolokalnim radio stanicama, posebno jerazvijena preko novinarskih radionica uklubovima, tako da se na nekim radio-

stanicama nedeýno emituje po nekolikosati samostalnog programa koji sepriprema u klubovima.

Posebno mesto u saradçi sa lokalnimzajednicama predstavýa Letçi kamp,kroz koji godiãçe proð e oko 500 dece imladih iz cele Jugoslavije. Ovaj kampradi tokom leta na Rtçu i predstavýapravi festival prijateýstva, tolerancije i

kreativnosti za mlade ýudekojima je, kao ãto znamo,mnogo ãta uskrañeno.

Deo saradçe sa lokalnimzajednicama svakako je i

projekat biblioteka. Putu- juñe biblioteke, realizovaneu saradçi sa Með unarod-nim Crvenim krstom i pol-umesecom i Crvenim krs-tom Srbije, veñ putujuokolinom Beograda, Niãa,Kragujevca, Vaýeva iZajeåara. ●

Kuña na pola puta“To ja nisam hteo niãta drugo nego da pokuãam proæiveti ono ãto je samo od sebe htelo

da izað e iz mene. Zaãto je to bilo tako mnogo teãko?” Ovim reåima Herman Hese u romanu “Demijan” najtaånije opisuje adolescenci-

ju, razvojno najuzbudýiviji period u æivotnom ciklusu åoveka.Adolescencija je prekretnica. Prekretnica izmeð u detiçstva i odraslog doba,

prekretnica izmeð u zaãtiñenosti i samostalnosti, uãuãkanosti i odgovornosti, prekret-nica izmeð u maãtaça o æivotu i stvarnosti. Za relativno kratko vreme mlad åovek treba da premosti jaz izmeð u detiçstva i odraslog doba i pronað e odgovore na pi-taça o sopstvenom identitetu, sopstvenim ciýevima, sopstvenom projektu zabuduñnost.

Æivimo u teãkim vremenima. Nemaãtina i brutalizacija svakodnevnog æivotapostaju uobiåajen okvir odrastaça. Zbog toga ne åude sve åeãñi natpisi u novinamasledeñe sadræine:

“Susret sa drogom veñ u petom razredu... Od 13.000 anketiranih beogradskihosnovaca i sredçoãkolaca åak 90% priznalo da puãi marihuanu...” (“Politika”, 19. IV

1998). “Politika”, dva meseca ranije (8. II 1998): “Eksplozija u Drugoj ekonomskojãkoli... Åetvrta u nizu ovakvih tragedija... Bombe u Kragujevcu, Zajeåaru, NovomBeogradu... Ubistvo noæem na igranci u Uæiåkoj gimnaziji... Með usobne, åesto ba-nalne nesuglasice uåenici reãavaju piãtoýem ili noæem... Horor-scena u Arhitekton-skoj ãkoli...”

Po ko zna koji put potvrð uje se teza da nasiýe rað a nasiýe.Odrastaçe je sloæen proces. Odgovornost za nesmetan i konstruktivan proces

odrastaça snose, nesumçivo odrasli. U ovim tegobnim vremenima oni su duæni daponude mladima drugaåiji modus odrastaça i drugu vrstu iskustva.

Omladinski otvoreni klub je kuña mladih. U toj kuñi moguñe je uåiti, razgovara-ti, pokuãavati, odustajati, tragati, razmiãýati, odbacivati, stvarati, proveravati. Mo-guñe je, isto tako, samo sedeti i osluãkivati “ãta je to ono ãto samo hoñe da izbije izmene”.

Omladinski otvoreni klub je kuña na pola puta. To je iskustvo na putu izmeð udetiçstva i odraslog doba, mesto izmeð u kuñe detiçstva i sopstvenog doma. Omla-dinski Otvoreni klub je, istovremeno, i zaãtita i podsticaj razvoju.

PROF. DR JELENA VLAJKOVIÑ, RUKOVODILAC PROJEKTA “OTVORENI KLUBOVI”

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


3

D Ãta radimo u NiãuDakle, joã jedan “pun” mesec (a kojinije!?). U Klubu, osim programa opãteg znaåaja (kompjuteri, engleski, hronikaklubova Jugoslavije, debatni klub, psi-holoãko savetovaliãte), radi joã 13 radioni-ca: izdavaåka, fotografija, video, mali orke-star, prirodni put do zdrav ýa, origami,obuka za S.O.S. volonterke, pozoriãna,reãavajmo probleme, tkaåka, leteñi ñilim, jakreiram i psiholoãki ateýe za rast i razvoj.

Dakle, maksimalno smo puni, a i pre-ko toga. U prijavi novih projekata de-

taýnije sam obrazloæiodaýe planove tako da sene bih ponavýao. Dokraja meseca sa radomprestaje osam radionica,neke ñemo ponoviti, aubacujemo i nove. Nov-ina je da kreñu i “komer-cijalne” radionice: Mili-ca Raduloviñ, naãa “st-ara” saradnica za engles-ki jezik, pokrenula je ra-dionicu za mlað i i starijiuzrast (od predvið enog

za osnovni kurs en-gleskog za sve klubove)i uåeãñe u vidu “pov-eñane” ålanarine od 100dinara plañaju svi po-laznici. Do sada ih se pr-ijavilo 9, a ima joã najava tako da ñe ihbiti oko 15. Ja sam zadovoýan da odtoga, za sada, pokrijem çen honorar, azarada ñe vaýda doñi kasnije. Planiramo ipokretaçe ãkole za violinu za malepoåetnike (umesto malog orkestra), kojuñe voditi Jelena Markoviñ i naplañivañeåasove. I tu ima interesovaça.

Ãto se vanradioniåkih aktivnosti tiåe,mesec je bio jako dobar. Da poånem re-dom.

1. april U Klub dolazi novinar iz“Videla” i pravi intervju sa mnom. Go-vorim o Klubu, aktivnostima koje teku.Pojaviñe se u prvom narednom broju zanekoliko dana.

4. april Na Niãkoj televiziji emitujureportaæu o Klubu koju su snimili... neznam ni ja pre koliko nedeýa. Ipak,zadovoýan sam i saznajem da su je mno-gi videli.

5. april Sastanak redakcije “Kruga”.

Intenzivno poåiçe priprema novog broja, veñ imamo koncepciju i skoro sve pri-loge.

Poåiçe prijavýivaçe za komercijalnuradionicu “engleski jezik za mlað e iodrasle” (dve grupe). Kurs oglaãavamointerno, na tabli u Klubu, i usmenoobaveãtavamo zainteresovane.

7. april Redovni sastanak s voditeýi-ma radionica. Pravimo pregled aktivnos-ti u toku nedeýe i razmeçujemo tekuñeinformacije. Dogovaramo poåetak radana pripremi uskrãçih jaja i pravimospisak zainteresovanih za odlazak nakoncert Lajka Feliksa.

9. april Poåiçe farbaçe jaja. Velikoveseýe, svi uåestvujemo, i mladi i stariji.

11. april Radimo prelom novina sko-ro åitavog dana. Verovali smo da ñemosada iñi bræe, imamo iskustvo s prvimbrojem, ali uvek neãto zapne. Neka, ovoiskustvo para vredi.

12. april Nastavýa se farbaçe jaja,

paralelno rad na prelomu i pripremi zaãtampu. Naveåe, u prostorijama Kluba,ålanovi engleske radionice dolaze u gostePozoriãnoj, plus dovode i ålanove “TheNew Globe Theatre”, amaterske pozo-riãne druæine sastavýene od studenataanglistike sa Filozofskog fakulteta. Divnoveåe, mladi uvek nað u sjajan zajedniåki

jezik!14. april U “Narodnim novinama”

pojavýuje se napis o Kinoteci Otvorenogkluba u Niãu i naãoj saradçi s Domomkulture. Lepo.

17. april Druga “tradicionalna” izloæ-

ba uskrãçih jaja u TC “Kalåa”. Ponovosve prolazi veoma lepo, vrlo su nam radoustupili prostor, bilo je puno interes-

ovaça, prodali smo dosta jaja po sim-boliånim cenama, ali i napravili punolepih fotografija i promovisali Klub.

18. april Uk ýuåujemo se, aktivno, uakciju OGI-ja (Odbora za grað anskuinicijativu) “Bukom protiv droge”. Izlaz-imo na glavnu ulicu, uåestvuje i Deåjikulturno-obrazovni centar, puãta semuzika s razglasa, deca igraju i crtaju,delimo plakate i bedæeve. Vrlo zapaæenaakcija, prate je mediji, reportaæa je nanekoliko televizija, radiju, novinama...

21. april Redovni sa-stanak s voditeýima. Te-kuñi dogovori, novine,akcije u gradu, promoci-

ja u Beogradu (pripre-ma), dogovaramo redos-led i termine za roditeý-ske sastanke. Dogovara-mo akciju ureð eça dvo-riãta Kluba, ãtampaçenovog Informatora o ra-dionicama, tribinu nakojoj ñe gostovati drDragan Stamenkoviñ,

lekar i ð akon SPC-a satemom “Ikona”. Naru-åujemo Bobiju da namnapravi oglasnu tablu zadvoriãte, modele zaslikarsku radionicu, ku-

tije u kojima ñemo na promociji u Beo-gradu izloæiti farbana jaja, novine,bedæeve. Puno posla!

23. april Pripremamo transparent idogovaramo scenario za snimaçe filmao Klubu, koji ñe se prikazivati na pro-mociji u Beogradu. Snimaçe obavýamosledeñeg dana.

24. april Snimaçe priloga u Klubu.Istog dana podiæemo drugi broj “Kruga”iz ãtamparije. Razoåaraçe – jako je loãeispalo. Vrañamo ceo tiraæ, vratiñe namnovac i angaæujemo drugu ãtampariju.Veñ smo u cajtnotu, puno nerviraça,telefoniraça, jurçave.

27. april Kontakt s dr NevenomPetruãiñ, profesorom s Pravnog fakulte-ta. Osim ãto je moj prijateý, ona je jedanod osnivaåa S.O.S.-a za æene i decu ærtvenasiýa i sada predsednik novoosnovaneNGO “Æenski istraæivaåki centar zaedukaciju i komunikaciju”. Rekla mi je

da raåuna na saradçu s nama, i çuobaveãtavam o uslugama koje ñemomoñi da im pruæimo.

▲

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


4

28. april Redovni sastanak s voditeý-ima. Dajem svima konaånu informacijuo proslavi u Beogradu, biramo one kojiñe iñi, pravimo konaåni pregled liånekarte Kluba na srpskom i engleskom,

dogovaramo dizajn naãeg panoa i sl.- Istog dana, u kancelariji USAID-a, uçihovoj organizaciji, Slobodan i japrisustvujemo sastanku NGO-a i pred-stavnika medija. Sastanku prisustvuju iAmerikanka Frensis i Branka Petroviñ izCentra za neprofitni sektor iz Beograda.Sastanak je dobar, dogovara sepoboýãaçe moguñe saradçe i vezaNGO i medija. Obaveãtavaju nas o orga-nizaciji Foruma NGO u Beogradu, biñeih oko 150 iz cele zemýe, usmeno naspozivaju da se spremimo jer ñemoobavezno biti pozvani kao velika i aktiv-

na NGO. Lep kompliment. Na sastankusam iskoristio da prisutne gosteobavestim o planovima Druãtva da, kadadobije ãtampariju za koju je konkurisalakod domañina (USAID), svoje dobre i

jeftine usluge stavi svima na raspola-gaçe. Svi su se sloæili da je to izvrstanpotez i da im je takva saradça veomapotrebna (doduãe bilo ih je malo, 5-6.Ipak, ohrabrujuña reakcija).

29. april Uveåe je roditeýski sas-tanak, i to vrlo buran. Pozvani su rodit-eýi åija su deca na Kompjuterskoj, Pozo-riãnoj i Psiholoãkom ateýeu za rast i raz-

voj. Jedan roditeý skoro paranoidno ispi-tuje o svemu i svaåemu, ja, naæalost,nisam prisutan (opravdano), ali su tu svivoditeýi, sastanak vode Vesna i Sneæana.Kaæu da je bilo dosta muåno, ali su se nakraju svi roditeýi zahvaýivali i izviçava-li ako su bili presumçiåavi. Naroåito suse dvoje zakaåili za program Psiholoãkograsta i razvoja. Gordana Grbeãa im je de-taýno objasnila i ko je ona, i gde radi, ipokazivala program. Åak i viãe od uo-biåajenog, vaýda ih je to zadovoýilo.

30. april Zavrãne pripreme za pro-mociju u Beogradu. Sve je spremno.

Bobi je zavrãio kutije, novine su u redu.31. april Izabiramo eksponate (fo-tografije, ikone), Slobodan sinhronizujefilm o Klubu, pakujemo bedæeve i jaja ukutije, naã radioniåar iz Slikarske ispisujenam ruåno naziv Kluba, Micko je osmis-lio izgled liåne karte. Sve je spremno, mismo umorni ali zadovoýni.

Tako je joã jedan mesec za nama.Æeýno iãåekujemo odlazak za Beograd, ida vidimo çihov Klub i da predstavimosvoj. Mislim da je dosta, uvek seraspiãem na kraju. Puno pozdrava i veli-ko izviçeçe ãto ovoliko kasnim s iz-

veãtajem, to zaista ne volim, ali jed-nostavno nisam stigao. Puno pozdravaod svih nas. ●

Pokretne biblioteke za izbeglice

Kçige i sudbineIdeja o projektu po-

kretne biblioteke ro-ð ena je u Niãu juna1997. godine. Tokomleta stizale su kçige, umaçem i veñem druã-tvu, pa ih je ujesen biloneãto viãe od 500. Bib-liotekar Miroslav Re-sanoviñ Maki nije åekaoda se sve uredno komp-

juterski sredi i zavede,veñ je krenuo da obilazikolektivne izbegliåkecentre u Niãu i okolini.

Tako je pokretnabiblioteka Fonda zaotvoreno druãtvo postala vedriji deo sive svakodnevice prognanih ýudi smeãtenihu motelu “Mediana”, hotelu “Park”, hotelu “Srbija” u Niãkoj Baçi, vrtiñima “Ane-ta Andrijeviñ” i “Lane”, Centru za vaspitaçe omladine na Paliluli, Domu kulture(akcijaãko naseýe poznato kao ORA) i “Duãku Radoviñu” (“Dom porodica”). Sobzirom na to da su kçige nameçene isk ýuåivo deci i izbeglicama, zaobið en je

jedino niãki Gerontoloãki centar, u kome je sastav starih ýudi meãovit. Bilo bi zais-ta teãko ne dati kçigu na åitaçe nekome ko je “izbegao” iz svoje kuñe u Niãu.

Pokuãano je da se putujuñom bibliotekom pokriju i potrebe za åitaçem u pet kolektivnih izbegliåkih centara van Niãa, u Kurãumlijskoj baçi, Doçem Duãniku,Jelaãnici, Siñevu i Divýani. Með utim, za tako neãto neophodno je viãe kçiga i viãebibliotekara. Una hirundo non facit ver , kako su nas uåili u gimnaziji, a takoð e i ukafani, zahvaýujuñi pesmi Ãabana Ãauliña “Jedna lasta ne åini proleñe”.

Prirodno, ýudi koji su mnogo propatili, a patçi se ni danas ne nazire kraj, upoåetku su bili nepoverýivi prema bibliotekaru pokretne biblioteke. “To je joã

jedan od onih humanitaraca koji masti brke na naãoj nesreñi”, gunð ali su. A jednagnevna æena je uzviknula: “Ãta ñe nama Dostojevski, kad smo svi dobri ýudi, a onidrugi su idioti! Nama treba posla, stanova...”

Kasnije, sve je doãlo na svoje mesto, upornoãñu bibliotekara, koji je istovre-meno i neka vrsta terapeuta. Dok merkaju kçigu koja bi im olakãala sumornedane, mnogi imaju potrebu da ispovede svoju æivotnu priåu. A sve su, uglavnom,teãke i muåne, sudbine åitalaca komplikovanije su od romana.

Sada u kolektivnim izbegliåkim centrima Niãa ima oko hiýadu izbeglica, a ugradu ukupno oko tri hiýade. Bilo ih je viãe; neki su otiãli, pokuãavajuñi da se vratekuñi, a neki da se domognu prekomorskih zemaýa, da sve zaborave.

Od ukupnog broja onih u zajedniåkom smeãtaju, åetvrtina – çih 250 – ð aci suosnovnih i sredçih ãkola. Viãe od 140 izbeglica ima otvorene kartone u pokretnojbiblioteci Fonda za otvoreno druãtvo, a åitalaca je mnogo viãe, jer se kçige uzima-

ju porodiåno. Mlað i uglavnom åitaju ãkolsku lektiru, a stariji naruåuju ono ãto biæeleli. Bibliotekar se trudi da im æeýe ispuni, u tome uglavnom uspeva, ali bilo bi

joã boýe kada bi novija izdaça bræe stizala.Miroslav Resanoviñ sarað uje sa Radnom grupom za socijalna pitaça (TAKSE

FORCE), koja okupýa sve sluæbe, organizacije i lica koja brinu o izbeglicama.Uåestvovao je i u podeli ãkolskog pribora koji je obezbedio Fond i åini se kao da jei sam postao jedan od “ýudi iz traktora”, naãe varijante “ýudi iz åamaca”. U çego-vom automobilu proseåne jugoslovenske starosti (preko dvadeset godina), dok smo obilazili izbeglice u kolektivnom smeãtaju u Niãu, zak ýuåio je: “Znam sveýude po imenu. Odgovaram za kçige, a nekako kao da sam odgovoran i za åi-taoce. Volim da ih obradujem kçigom koju su traæili. Mislim da ovaj projekat pokretne biblioteke ima smisla.”

Tako je u Niãu. Pretpostavýamo da je sliåno i u Beogradu, a da je tako bilo i uVaýevu. ●

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


5

O

Pustolovina

Jedna od radionica subotiåkog Otvorenog kluba oæivjela je stari buçevaåkizanat ili boýe reñi buçevaåku umjetnost. To je slamarska radionica, a slamarst-vo se slobodno moæe nazvati primjeçenom umjetnoãñu. Voð a radionice je åu-vena subotiåka slamarka Jelena Balzam, inaåe åest uåesnik slamarskih kolonija imnogobrojnih kolektivnih i samostalnih izloæbi.

Slamarska radionica je u klubu od çegova osnivaça, stalna je, a karakteriãu je tromjeseåni tematski ciklusi. Raznolike teme, koristeñi slamu, obrað uje 35 ål-anova radionice, koji su podijeýeni u dvije grupe. Jednu grupu åine djeca od pet do sedamnaest godina, a drugu odrasli bez starosnih ograniåeça. Grupe se sastaju jednom nedeýno i tri sata zajedniåkog boravka ispuçavaju pravýeçemrukotvorina i slika od slame.

Buçevci, nama u amanet Buçevci, nama u amanet

Ideja radionice PUSTolovina novo-sadskog Otvorenog kluba jeste oæiv-

ýavaçe tradicionalnih zanata. Voð a oveneobiåne radionice, neobiåne zarad za-nata kojim se bavi, jeste Neli Balaæ,diplomirani psiholog (etnoekolog).

Pust je tradicionalni mongolskizanat, kojim se od neåeãýane vunestvaraju odjevni i dekorativni predmeti.Za zanat su neophodni neåeãýana vuna,sapun, vruña voda i mnogo truda, jerizrada i najmaçeg predmeta traje dvado tri mjeseca.

Radionica PUSTolovina sa dvade-setak ålanova, egzistira u klubu veñ ãest mjeseci i radiñe do kraja juna tekuñe go-

dine. Ona okupýa sredçoãkolce i starijeod devetnaest godina. Sastaju se subot-om u terminu od 18 do 21 åas, imijeãaçem neåeãýane vune sa sapun-om, vruñom vodom, velikim trudom,dobrim raspoloæeçem i razgovorima otradiciji i eko-æivotu, stvaraju raznolikepredmete.

Ova zamisao zasnovana je na stavu da je svako osoben talenat i tihi borac za vred-nosti, za integralnu humanost u çenom na-

jplemenitijem vidu. Darovitima je stva-ralaåki put obeleæen tragaçima u oblastiizraæavaça.

Radionica kreativnog pisaça trajala je,u Niãu, u dva navrata po tri meseca.Odvijala se u dve ciýne grupe razliåitoguzrasta. Kompletnim uvidom – analizarukopisa u nastajaçu, prerada, dorada iistraæivaçe moguñnosti za çegovo

dovrãeçe – poãtovan je postupak poste-penog razvoja kreativnih moguñnosti ioblikovaça rukopisa, naroåito kada su upitaçu pravi poåetnici, kojima je biloneophodno posvetiti mnogo napora i vre-mena.

Joã se señam Kristine Tarailo, sa Her-cegovinom u srcu, i çenog napora dapisaçem saåuva uspomene iz sivog kof-era. Ninoslavu Ðorð eviñu, za kojunedeýu, ugledni åasopis “Gradina” objav-iñe priåu nastalu u Radionici kreativnogpisaça. Uredniãtvo je obeñalo da ñe unarednim brojevima objaviti i prozna ost-vareça Alekse Anð elkoviña, Dragana Il-iña i Pavla (tako se potpisuje), gimnazija-laca “Bore Stankoviña”, novih literarnih

glasova stasalih upravo zahvaýujuñi niãkojRadionici kreativnog pisaça.

Vitalna svojstva pesniåkog oblikovaçaslike sveta osmislili su svojom individual-noãñu Miodrag Æivkoviñ, Jelica Stoãiñ,Ruæica Petroviñ, Ljiýana Goluboviñ-Jank-oviñ i Ivana Brankoviñ, izmeð u ostalih.Joã osnovci, ovde su prvi put “propisali”Milena Cvetkoviñ i Marko Kaleziñ, iz is-tog odeýeça “Voædove” ãkole u Niãu.

Radionica kreativnog pisaça

Reåju, otvoreno

Nesumçivo obogañeçe literarnograda polaznika bilo je uåestvovaçe u nas-tanku koautorski potpisanih priåa i pesa-ma – reåenica po reåenica, do zavrãnogpasusa, u krug. Stvaralo se i – na zadatu

temu; posle kratkog boravka u obliæçemmiýeu nastajale su pesme i priåe – povið eçu.

U nastavku Radionice kreativnogpisaça proãiren je çen sadræaj rada. Nag-lasak je bio na kritiåkom i analitiåkompristupu kçiæevnom delu i kçiæevnomstvaraçu. Na ovaj naåin podræane su æe-ýe i potrebe polaznika za åitaçem i pi-saçem. Åitaçe i pisaçe, uopãte uzev,osmiãýeni su kao kreativna igra; i kao nu-ænost, posveñeno i radosno, ostvarena. ●

Kreativni miã Rad na raåunarima odvija se kroz dve

radionice: kompjuterske radionice i kre-ativne upotrebe raåunara. Razmiãýajuñi o tome kako da upoznavaçe sa kompjuterskom tehnikom uåinimo ãto prihvat ýivijim polaznicima koji isk ýuåivo vizu-elno razlikuju tastaturu od miãa doãli smo do sledeñih premisa: 1. Raåunari iãpanska sela za mene imaju isto znaåeçe. 2. Raåunari me plaãe. 3. Raåunari ñezavladati svetom. 4. Åemu sve to? (Zvuåi poznato, zar ne?)

Polazeñi od toga, organizovali smo radionice tako da kod polaznika najpreslomimo famu o raåunarima i da od çih naåinimo produktivno oruð e. (Ovde semisli na raåunare, naime...) Sledeñi korak je postepeno upoznavaçe sa tehni-kom, operativnim sistemima, programima za obradu teksta, grafike, komuni-kaciju i, najzad, sa osnovama programiraça i aplikacijama za 3D modeling i ren-dering. Svesni toga da ovo posledçe zvuåi bombastiåno i zastraãujuñe, rado gakoristimo jer najboýe opisuje put od potpunog nepoznavaça rada na raåunari-ma do pristojne veãtine. Svaka tri meseca, koliko traju radionice, 32 nova po-

laznika með u kojima su osnovnoãkolci, sredçoãkolci i studenti upuãtaju se uborbu sa tehnikom – da osete ukus pobede!

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


6

P

Psiholoãko savetovaliãte

Katkad se

okreni sebiPitam se gde su devojåice na ovom,

najranijem ãkolskom uzrastu? Bilo je najava, zakazivaça i konsultacija sa rodit-eýima, konsultantom ili voditeýima radi-onica, ali su to uglavnom ostali smo dogo-vori. Priseñam se da je sliåno bilo i udrugim savetovaliãtima u koja su dolaziladeca. Ãta je sa decom iz tih savetovaliãta? Za decu iz Kluba znam, i to je naãa anadam se, i çihova prednost. Mi smo tu,u istoj kuñi, na zabavama, u kuhiçi ilidvoriãtu, na izletu, sa roditeýima ili bezçih, u istim ili razliåitim, veñim ilimaçim grupama.

Deca neãto starijeg uzrasta, ali joã os-novci, radije se okupýaju u grupe. Dok je trajala Psiholoãka radionica, bila jepuna i veoma dinamiåna, a i sve ostaleradionice nameçene ovom uzrasturado su i redovno poseñivane.

Adolescenti, oni mlað i, skoro dazadræavaju naåin funkcionisaça iz pre-thodnog razvojnog perioda. Teãkoñe uuåeçu, strah od oceçivaça, vred-novaça i samoprocene, kao i polna iden-

tifikacija preokupacija su ovog uzrasta.Pitaçe profesionalne orijentacije, ãtobi moglo biti çihova tema, izgleda da se

razmatra i reãava na nekom drugommestu. Gde? U porodici – oni su joãznaåajni u çoj. Moæda i u ãkolama – saãkolskim psihologom ili vrãçacima. Ko-liko nas je upisalo neku sredçu ãkolu jer nam je tamo otiãlo druãtvo?

U rad Savetovaliãta najreð e seuk ýuåuju sredçoãkolci zavrãnih razre-da. Njihove profesionalne a i ostale pre-okupacije, tako znaåajne za æivotnoopredeýeçe, verovatno doprinose da su

upuñeni na sebe ne beæeñi od preuzi-maça odgovornosti za tako vaæne od-luke. Ako tu nastanu problemi, oniverovatno dovode do teãkoña koje pre-vazilaze okvir rada savetovaliãta Otvo-renog kluba.

Najåeãñe dolaze studenti: uspeãni, uzastoju, sa adekvatnim ili neadekvatnimizborom partnera, oni koji su nepre-stano zapitani “kom se carstvu privole-ti”, koji ne bi sa roditeýima a ne mogusami, koji ne bi da budu kao roditeýi aipak se prepoznaju. Ima i onih sa os-eñaçem krivice i strahom da nisu decasvojih roditeýa kada sebe prepoznajukao razliåite. ●

Vedri zvuciU Aleksincu, gradu sa oko dvadeset

hiýada stanovnika rade dve velike os-novne i tri sredçe ãkole sa ukupno oko3500 uåenika, koji posle ãkolskih obavezasvoje slobodno vreme provode na ulici ili ukafiñima jer, poput svojih vrãçaka umalim mestima, osim poneke sportske ak-tivnosti i nemaju drugog izbora. U takvimuslovima, 17. maja 1997. godine poåiçeda radi Otvoreni klub kao mestodruæeça i kreativnog stvaraça, dobrihsusreta i edukativnog rada u viãeraznovrsnih radionica: likovnih, muz-iåkih, literarnih, dramskih, raåunarskih.Deca sa oduãev ýeçem prihvataju pon-

uð ene sadræaje i ubrzo okupiraju klupski prostor. Broj ålanova Kluba muçevitoraste.

Petnaestak dana nakon otvaraça,Klub veñ ima viãe od 200 ålanova i star-tuje sa sedam radionica, a sledeñegmeseca veñ radi 13 radionica. Tokomleta organizovan je i odlazak pedesetorodece na Rtaç gde, zajedno sa decom izostalih klubova, uåestvuju u Letçemkampu Fonda za otvoreno druãtvo.

Od jeseni pa nadaýe, Otvoreni klubu Aleksincu ima konstantno viãe od 20radionica i po nekoliko akcija u toku

meseca. Bilo je viãe muziåko-scenskihprograma u klupskom prostoru ili saliDoma kulture, performansa u glavnojulici, pozoriãnih predstava za decu imlade, prezentacija prve kçige uizdaçu Kluba, muziåke kasete i intern-eta, razmena programa sa vaýevskimklubom, kçiæevnih susreta, muziåkihveåeri, æurki itd.

Klub je prepoznat ýiv po muziåkojradionici Vedri zvuci, deåjem orkestruod 22 ålana uzrasta od 10 do 14 godina,po deåjim kostimiranim pozoriãnimpredstavama i listu Izazovi koji peri-

odiåno izlazi u tiraæu od 1000 primera-ka. Poåetkom ove godine u izdaçuOtvorenog kluba ãtampana je zbirkapesama Reåi bez zlata grupe mladih au-tora, ålanova radionice kreativnogpisaça poezije.

Posle gotovo godinu dana rada, Klubima preko 700 ålanova, od kojih decedo 14 godina 470, mladih 150 i odraslihoko 80. Shodno uzrastu ålanova, na- jbrojnije su radionice iz programa zadecu – 13, zatim radionice iz programaza mlade – 6 i radionice iz programa zaodrasle – 5. Daýi razvoj Kluba vezan jeza ãto kvalitetnije programe i atrak-tivnije radionice nameçene svim uzras-tima.●

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


7

O

Danica Stefanoviñ, Novi Sad

OK: Otvoreno pozoriãteNaã boravak je bio proprañen

stalnim, dnevnim vestima i, rekla bih,veoma prijateýskim odnosom svih ýudisa kojima smo se sreli. Gradonaåelnik Volingforda nas je primio i tom pril-

ikom smo predali simbol naãeg grada,golubicu, i predstavili Novi Sad, koji jeovom naãom posetom, u to sam sigur-na, stekao velikog prijateýa u Volingfor-du.

Devetog aprila, u veåeri dodelepriznaça povodom 50-godiãçice Pov-eýe o ýudskim pravima UN gospoð iSoçi Liht, naãe pozoriãte je imalo dese-

tominutni performans etno-karakterapod nazivom “Kumaåeçe”. To je obiåajbanatskih Srba o uskrãçim praznicima:bratimýeça i zaboravýaça ýutçe. Mismo ga samo malo proãirili na etniåkoãarenilo Vojvodine i pokazali kako mimoæemo zajedno uz saradçu i slogu daæivimo. Izvanredna igra naãih mladihglumaca, odliåna reæija voditeýa iprekrasna muzika Lajka Feliksa uåinilisu da smo dobili ovacije prepune saleArt centra u Volingfordu na koledæuChoat.

Kakvu saradçu ima Otvoreno pozo-

riãte sa drugim radionicama u okvirunovosadskog kluba?Otvoreno pozoriãte, iako je poåelo

kao program Fonda, veoma brzo jepostalo neodvojivi deo kluba. Razlogtreba traæiti u otvorenosti naãeg kluba,pruæaçu ãansi i moguñnosti, ali istotako i voditeýima ovog programa, koji

su i sami postali deo klupskog miýea.Mladi iz ovog programa uk ýuåeni su i udruge radionice, poãto su to deca æeýnanovog, istraæivaåi po osnovnoj karakter-istici i traæe mnogo. Zbog toga nije åudoãto su sami predloæili scenario naãeg

performansa povodom Danaborbe protiv side, a i sada, pril-ikom promocije kluba u Beo-gradu.

Koliko je Otvoreno pozoriãteskup ýubiteýa teatra, a kolikoprofesionalna institucija?

Otvoreno pozoriãte je

naravno i skup ýubiteýa pozoriã-ta, ali je i mnogo viãe. Znate, mine spremamo ni ove veñe“glumce”, a ni one mlað e za pro-fesiju glumac. To nije naã ciý.Ako neko od çih postane glu-mac, mi ñemo naravno bitiponosni i presreñni. Ali to zapra-vo nije naã prvenstveni ciý. Miæelimo da ovim programimastvaramo buduñe odrasle koji ñeznati da cene teatar, koji ñe poã-tovati rad glumaca, jer ñe znatikoliko oni ulaæu sebe u svojposao. Mi æelimo da vaspitava-mo jednu novu generaciju ýudikoji ñe i umetnost kao kategorijupoãtovati, koji ñe znati kako da

se ponaãaju u pozoriãtu, jer ga poznajusa svih strana. ●

Otvoreno pozoriãte nastalo je kao æeýada se sredçoãkolcima Novog Sada omo- guñi da upoznaju i prepoznaju umetnost,teatar u celini, da razviju svoje kreativnesposobnosti. Program okupýa 15 sred-

çoãkolaca koji pod umetniåkim voð stvomJelene Antonijeviñ i Gordane Kamen-aroviñ, glumica Srpskog narodnog pozoriã-ta, uspeãno savlað uju sopstvenu dramskukreaciju. Otvoreno pozoriãte steklo je pov-ereçe i kluba i grada.

Gostovaçe u Sjediçenim Dræava-ma od 2. do 12. aprila 1998. imalo jezapravo vredniji smisao od poåetne

zamisli. Boravak Otvorenog pozoriãta uAmerici ostvaren je u saradçi Fonda zaotvoreno druãtvo i “Albert Ãvajcer insti-tuta”.

Kakav je bio program gostovaça?Bili smo na univerzitetu Jel, u Nju-

jorku, Nju Hejvenu, Hartfordu. Naãiprijateýi i ýubazni domañini iz Institu-ta trudili su se da nam omoguñe da vi-dimo Ameriku u potpunosti i ja im sezahvaýujem zbog toga. Posetili smodva sredçoãkolska dramska teatra i jedno profesionalno pozoriãte. Velikaåast nam je ukazana prijemom u

Ujediçenim nacijama, kao i razgo-vorom u ovoj með unarodnoj insti-tuciji.

7/29/2019 Vreme, 1998. június 20.


D

Intervju: Dr Jelena Vlajkoviñ

Otvoreni klubovi izatvoreno druãtvo

Rekla bih da danas ni za jednu kon-struktivnu inicijativu uslovi nisu pov-oýni. S druge strane, konstruktivneinicijative su nam potrebnije nego ika-da. Na svu sreñu oko ovog projekta ok-

upili su se ýudi koji to znaju i svesni suda je potrebno neãto odmah uraditi,bez obzira na uslove u kojima æivimo.

Koliko se ovaj projekat razlikuje odranijih?

To je teãko reñi. Sasvim je sigurnod j k t “Ot ih kl b ”

Dr Jelena Vlajkoviñ, kliniåki psiholog i profesor mentalne higijene na Filozof-skom fakultetu u Beogradu, rukovodilac

je projekta “Otvoreni klubovi”. Os-novno poýe delatnosti dr Vlajkoviñ je

prevencija i preventivni rad sa mladi-ma. Autor je “Ãkole za æivot”, projektakoji je pre desetak godina realizovan unekoliko sredçih ãkola u Beogradu. Zataj rad je dr Jelena Vlajkoviñ dobila re-

publiåku nagradu za popularizacijusavremene psihologije koju dodeýujeDruãtvo psihologa Srbije. Pored “Ãkoleza æivot” dr Vlajkoviñ je uåestvovala ukoncipiraçu “Omladinske radionice”,

programa nameçenih mlað im adoles-centima. Dr Vlajkoviñ je objavila 40struånih i nauånih radova i åetiri kçige:“Teorija i praksa Mentalne higijene”

(1989), “Æivotne krize i çihovo preva-zilaæeçe” (1992), “Psihologija izbegliãt-va” (1997) i “Sluãam te, razumem te,

prihvatam te... – nedirektivna psihoter-apija Karla Rodæersa” (1998).

Kakav je prijem otvorenih klubovau javnosti?

Reakcije javnosti bile su razliåite urazliåitim sredinama. Intenzivan rad naformiraçu Otvorenih klubova bio jetokom jeseni 1996. i zime 1997, uvreme grað anskih protesta ãirom Srbijei dolaska koalicije “Zajedno” na vlast umnogim gradovima. To pomiçemzbog toga ãto je prihvataçe otvorenihklubova u prvom trenutku zavisilo odlokalne vlasti. Tamo gde se vlast promenila, otvoreni klubovi su doåe-kani dobrodoãlicom. Naæalost, takoij bil t d l t ij

utkala znaçe i iskustvo koje sam stica-la tokom proteklih godina. Ima tu i“Ãkole za æivot” i “Omladinske radion-ice”, i ima tu mog opredeýeça za ko-munalni pristup jer se nekoliko godina

unazad bavim komunalnom psihologijom, odnosno psihologijom u zajednici.Ima tu svega, ali je projekat “Otvoreniklubovi” sasvim svoj, jedinstven i nov.

... A çihova mreæa brzo se ãirila?Kada pogledam unazad, vidim da je

to bilo brzo, za godinu i po danaformirali smo otvorene klubove u dva-naest gradova Jugoslavije i sedamklubova u izbegliåkim centrima. Me-ð utim, dok smo moj saradnik NenadStoãiñ i ja putovali danima po Srbiji åi-nilo mi se da se to sve sporo razvija.

Da li je teãko biti otvoren uzatvorenom druãtvu?

Da bih odgovorila potvrd-no, trebalo bi da imam maçeprofesionalnog i æivotnog is-kustva. Predrasuda ñe uvek biti,i u zatvorenom i u otvorenomdruãtvu. Razlika je u tome ãtose u otvorenom druãtvudemokratski naåin miãýeça iponaãaça smatra vrednoãñukojoj treba stremiti. Deca imladi vaspitavaju se u tomduhu. Kod nas, naæalost, joã

nije tako.Ima li neåega åime ste neza-dovoýni u dosadaãçem radu?

U ovom trenutku sviotvoreni klubovi pulsirajuizuzetnom energijom. Ovdemislim na viãe od pet hiýadadece i mladih, i na preko åetiristotine saradnika. Time sam,mislim, najzadovoýnija. Sada,með utim, predstoji jedan teæak i sloæen zadatak: saåuvati u sva-kom klubu taj duh kreativnosti,

inicijative, duh zajedniãtva. Najtuænijebi bilo da se crv birokratskog naåinamiãýeça i ponaãaça uvuåe u klubove.Na svu sreñu, takve opasnosti smo svisvesni. O tome åesto razgovaramo irazvijamo razliåite strategije kojima se

i b i ●

vreme, 1998. június 20

Documents