Vukovi Srbije: Lovac u fabuli Na svakih deset hiljada ljudi u Srbiji ivi po jedan vuk. Glavni grabljivac severne hemisfere je vrsta koja je u Srbiji tradicionalno izloena najveem progonu, ali se vuk odlino prilagoava novim uslovima ivota i opstaje, uprkos tome to jedva da se vodi ikakva politika njegovog ouvanja

opor e dugo lutati dok ne pronae pogodno prirodno stanite. U ogromnom prostranstvu svoje lovne teritorije, smestie se uvek na najnepristupanijem podruju, daleko od naseljenih oblasti, u kakvoj gustoj i niskoj umi, u zaraslom ipragu ili trsci movare. Na takvom mestu sa razvijenom vegetacijom i blizu vode, opor pronalazi plitko udubljenje brlog, kakvih ima pod korenom prevrnutog drveta, u pukotini stene, u strani jaruge ili vetrolomu.Sivi, obini evropski vukovi, , po prirodi su lutalice koje prelaze stotine kilometara u potrazi za plenom, ali za leglo gde e odgajati mladunce biraju to skrovitije mesto. Za njega su slabo vezani i ak sumnjiavi u pogledu bezbednosti ovi grabljivci bez prirodnih neprijatelja koji se na evropskom kontinentu hiljadama godina nalaze na vrhu lanca ishrane, danas pre nego to odu ili se vrate u brlog, gotovo uplaeno zameu tragove i dugo krue oko legla, kako ne bi za sobom doveli jedinu opasnost od koje strepe oveka."Vuk je veoma oprezna ivotinja i izbegava bilo kakav kontakt sa ovekom", kae za "Vreme" magistar Milan Paunovi, vii kustos i naelnik Sektora zatite u Prirodnjakom muzeju. Takva opreznost je vie nego opravdana nekadanji suparnici u lovu, ljudi su u veem delu Evrope, naroito na zapadu, gotovo istrebili vukove. Kao i u drugim zemljana na istoku i krajnjem jugu kontinenta, u Srbiji je ovaj krupni predator jo daleko od izumiranja, ali je vrsta koja je po tradiciji izloena najveem progonu. U kakvom se stanju danas nalazi populacija srpskog vuka, ijim se imenom plae deca i rasteruju natprirodne sile?EVROPSKO PRIBEITE: "Populacija vuka u Srbiji je stabilna", objanjava Paunovi i dodaje da su vukovi na Balkanu ouvali "kontinuitet svog postojanja", ali da to ne znai da nije potrebno izraditi i sprovoditi nacionalni plan upravljanja. Vuk je ugroena evropska grabljivica koja je zatiena veim brojem meunarodnih konvencija, a naroito Bernskom konvencijom o zatiti evropske divlje faune i flore i prirodnih stanita i Berlinskom konvencija o biolokoj raznovrsnosti, kojima je Srbija pristupila, ali jo nije razvila nikakav mehanizam zatite vukova.Nedavno je Direktorat E za ivotnu sredinu Evropske komisije uputio zahtev nadlenim institucijama i nekolicini istraivaa za informaciju o stanju populacije i merama zatite vukova u Srbiji. Ova znatielja Evropske unije, podstaknuta informacijom da se oekuje povean uvoz trofeja vuka iz Srbije, posle mnogo godina je skrenula panju na mitsku zver o kojoj su, skrivenoj u divljini, brinuli samo biolozi istraivai, revnosniji lovci i drugi ljubitelji grabljivaca.Najpodrobniji prikaz stanja vukova u Srbiji daje dokument koji su napravili dr Miroljub Milenkovi sa Instituta za bioloka istraivanja "Sinia Stankovi", mr Milan Paunovi iz Prirodnjakog muzeja i mr Duko irovi sa Biolokog fakulteta u Beogradu. Pod nazivom "Akcioni plan za ouvanje vuka u Srbiji", ovu studiju je u okviru jednog istraivakog projekta pre dve godine naruilo Ministarstvo zatite ivotne sredine, ali ga nije publikovalo, budui da takve dragocene preglede dravni organi ne uspevaju da predstave javnosti zbog nepostojanja odgovarajuih meuresornih komisija. No, kad je Evropska komisija pokazala interesovanje za srpske vukove, postojei akcioni plan je odlino posluio, pa su ga, uz saglasnost ministarstva, sami istraivai poslali u Brisel.Po podacima koji su u ovoj studiji prikupljeni, trenutno u Srbiji ivi izmeu 700 i 800 jedinki, to znai da po jedan vuk ivi na svakih deset hiljada ljudi i da uz Bugarsku, Makedoniju, Grku i paniju, naa zemlja ima jednu od najveih populacija ovog grabljivca na jugu kontinenta. Vuji opori naseljavaju brdsko-planinske i umovite oblasti Srbije koje grade "potkovicu sa umadijskim hijatusom gde se vuk samo retko kree" (videti okvir). U junom Banatu ive karpatski vukovi, dok ostatak zemlje naseljava naroiti balkanski vuk, takozvani dinarski tip sivog vuka, koji se samo uslovno moe smatrati podvrstom.SEZONA LOVA: Po srpskim zakonima, osim u doba lovostaja vuk nije zatiena vrsta. Ubijanje vukova je stoga svuda dozvoljeno, osim na podruju Deliblatske peare i Vrakih planina, gde inae ivi najgua populacija vukova na svetu, koji su poreklom sa Karpata. Na osnovu Zakona o lovstvu iz 1993. godine i Naredbe o lovostaju divljai iz 2002. godine, lov na vuka je zabranjen u toku cele lovne godine samo u Deliblatskoj peari. Mada ih je Autonomna Pokrajina Vojvodina na celoj svojoj teritoriji zatitila Uredbom o zatiti prirodnih retkosti, vukova ima samo u ovom delu Banata."Lov na vuka ima dugu tradiciju u Srbiji i ona se shvata kao deo istorijske borbe vuka i oveka", kae Paunovi, dodajui da poto svako moe sasvim po zakonu, mada na propisane naine usmrtiti vuka, oni se ponekad love nehumano i bez evidentiranja odstrela. Populacija trenutno nije ugroena, ali takav zastareo sistem zatite je u praksi nedovoljno efikasan i moglo bi se rei, ponekad budi najnie ljudske nagone.Lovci povremeno organizuju hajke na vukove, to se najee zavrava bez ulova, samo kao povod za dobru trpezu i pijanku, ali ponekad dovede do odstrela celog opora, to je sasvim poguban oblik lova. Uz to, folklorna obeleja lova na vukove izrodila su se u nekim delovima zemlje u neukusno poniavanje mrtve ivotinje. Lovci, jo uvek krvavo truplo ulovljenog vuka sa iskeenim vilicama nose kroz lokalna naselja, ponekad ga vezuju za haubu vozila i uz pucnjavu, slave njegov odstrel. "To najmanje od svega lii na sportski lov", kae Paunovi.Vukovi stradaju i od udara vozila, a zabeleeno je i da ih truju i njihova legla unitavaju, to se esto inilo u ranijim decenijama. Procenjuje se, ak, da se oko 30 vukova trenutno dri u zarobljenitvu, to je protivzakonito, poto se kao ni ostale divlje ivotinje vuk ne bi smeo muiti i drati u kavezu. Jedan od najveih problema jeste to se u Srbiji trenutno ne vri nikakav sistemski monitoring stanja populacije. Prema nepotpunim, ali jedino dostupnim podacima Lovakog saveza, godinje se odstrelom iz populacije izlui oko 170 do 230 vukova. Ove brojke ne obuhvataju one jedinke koje stradaju na druge naine, pa i krivolovom u Deliblatskoj peari.

KRVOLONA TETOINA: Odakle tolika revnost u lovu na vukove? Glavni argumenti za njegov odstrel jesu teta koju nanosi i njegova navodna krvolonost. Rasprostranjeno je vienje da vuk napada i ugroava oveka, mada za to gotovo da nema potvrda. Svi zabeleeni sluajevi potvruju da vuk samo ponekad posmatra oveka iz daljine i uglavnom bei od njega, osim kad je re o ve napadnutoj ili bolesnoj ivotinji (videti okvir). Sa druge strane, seljaci tvrde da im vukovi ubijaju stoku, a lovci da unitavaju plemenitu divlja, srndae, jelene i druge papkare. Sve te povike na vuka nisu sasvim bez osnova. injenica je da se vuk prilagodio savremenim uslovima, to mu je i omoguilo opstanak pored oveka. Tako, vuk hranu ponekad pronalazi i na deponijama, a esto lovi i stoku koja je putena u samopas. Paunovi kae da u sezonama kad opada brojno stanje divljai, vuk prilazi blie ljudima i pritisak na stoku postaje vei. A kad vuk ubije ovcu ili kravu, njihov vlasnik u Srbiji nikako ne moe da nadoknadi tetu, ne samo zbog statusa vuka kao nezatiene vrste ve i zbog niza drugih prepreka za to. "Nemamo regulisan sistem kompenzacije", objanjava Paunovi, dodajui da je svega dva do tri odsto stonog fonda uopte osigurano u osiguravajuim kompanijama. Uz to, u Srbiji jo uvek postoji ekstenzivno stoarstvo stoka se u ispau puta sama ili boravi u nezatienim torovima, bez elektrinih pastirica, pravih pastira ili pasa koji samim svojim prisustvom uspeno odvraaju vukove od lova."Vuk je nauio da koristi propuste oveka", kae za "Vreme" doktor Miroljub Milenkovi, nauni savetnik na Institutu za bioloka istraivanja "Sinia Stankovi", dodajui da vuk, osim to lovi krupne papkare, ima irok meni i da se prilagodio uslovima ivota. Ta vrsta lova na domau stoku se, inae, naziva sinantropna ishrana i moe se lako reiti briljivijom zatitom same stoke."ovek i vuk su dva predatora koja uporedo love od pamtiveka", objanjava Milenkovi konkurentnost izmeu lovaca i vukova, koja se zaotrila jer je sve manje plena. "Svaki lovac bi vie voleo da se srna nae u njegovom zamrzivau nego da je ulovi vuk", kae i dodaje da nije tano kako je vuk krvolona zver jer on, mada opasni grabljivac, nikad ne ubija vie ivotinja nego to mu je potrebno. Osim toga, u ekosistemu vuk regulie brojno stanje divljai, odstranjujui samo jedinke koje ne mogu da preive, to je oigledno na primeru Deliblatske peare. "On je jak evolutivni faktor ouvanja genofonda", smatra Milenkovi.AKCIONI PLAN: Naravno, sve to ne znai da je najbolje reenje potpuna zabrana lova na vukove, koju zagovaraju "ekstremni zatitari". Besmisleno je samo prepisati restriktivne norme koje su usvojene u zemljama gde su vukovi decenijama, vekovima unazad istrebljeni, kao to su Francuska, Britanija ili Nemaka. Sa druge strane, u Srbiji postoji itava vojska od 90.000 lovaca, koje zapravo treba integrisati u jedan nov, kvalitetniji sistem ouvanja, koji bi "podrazumevao smislenu i adekvatnu redukciju".Autori pomenutog Akcionog plana za ouvanje vuka predlau da se novi sistem uspostavi na suoavanju sa realnim uzrocima "vekovnog konflikta izmeu oveka i vuka". Jedan od predloga je da se status vuka u Zakonu u lovstvu promeni izmetanjem iz kategorije nezatiene vrste u kategoriju lovne vrste sa specijalnim nadzorom. "Takav status podrazumeva niz mera koje polaze od demokratije. O vuku bi se starali lovci, biolozi, umari, nevladine organizacije zatitari, i stoari", smatra Paunovi.Nova strategija bi podrazumevala moderno praenje stanja brojnosti i osnivanje odgovarajuih timova, potpunu obustavu krivolova, obavezno evidentiranje odstreljenih i na bilo koji drugi nain stradalih vukova, ali i stradale stoke, zatim osnivanje fonda za isplatu tete od vuka, prihranu vukova i divljai, kao i itav niz prateih istraivanja i takozvane transgranine kooperacije. "Idealna slika je da se u ivotnoj sredini povea brojno stanje divljai tako da vuk nema potrebe da ugroava stoku", smatra Milenkovi.Slobodan Bubnjevi

Canis lupusPrema podacima Meunarodnog centra za vukove (www.wolf.org), na planeti ive tri vrste vuka: najpoznatiji sivi vuk (Canis lupus), crveni vuk (Canis rufus) i etiopski, abisinijski vuk (Canis simensis) koga neki istraivai smatraju za akala, a ne vuka. Sivi vuk naseljava severnu hemisferu, a na teritoriji Evrope ima vie podvrsta. Vuk je snano graena zver srednje veliine. Kako ocenjuju nai biolozi, Milenkovi, Paunovi i irovi, vuk ima univerzalni tip grae mesodera koji je kod njega "doveden do visokog savrenstva". Sa velikom glavom i snanom eljusti, muskuloznim vratom i jakim dugim nogama, vuk je posebno "osposobljen za lov brzim i istrajnim tranjem". Vuk se hrani gotovo svim kimenjacima, pre svega papkarima i kopitarima, a potom su mu na meniju zeevi i razne druge ivotinje. Ponekad se hrani i ostacima uginulih ivotinja. Prema podacima Evropske inicijative za velike mesodere (www.lcie.org), mujaci vuka u proseku tee od 20 do 60 kilograma, a enke od 15 do 55 kilograma. Vukovi su monogamne ivotinje i jednom formiran par vuka i vuice nikad se ne raskida. Oni se pare od januara do marta, vuica nosi plod od 62 do 75 dana, a u jednom leglu ona u proseku oteni est vuia.RasprostranjenostVukovi na zapadu Evrope gotovo su istrebljeni. Na jugu Evrope i u regionu Balkana zadrao se velik broj sivih vukova populacioni trend je u porastu u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji i Albaniji, stabilan u Maarskoj, Grkoj i Bugarskoj, a u opadanju samo u Bosni i Hercegovini, to je povezano sa ratom. Pritom, vuk nije zatien u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Albaniji. Brojnost populacija je sledea:Srbija: 700800 vukovaCrna Gora: 200300 vukovaMakedonija: vie od 1000 vukovaBosna i Hercegovina: oko 400 vukovaHrvatska: 100150 vukovaSlovenija: 3050 vukovaMaarska: manje od 50 vukovaGrka: 15002000 vukovaBugarska: 8001000 vukovaRumunija: 2500 vukovaAlbanija: 250 vukovaNapadi na ovekaVuk nije nikakva pretnja oveku. U literaturi jedva da ima zabeleenih sluajeva neizazvanog napada vuka na oveka, a neki istraivai smatraju da u poslednja dva veka ne postoji nijedan. Uz to, uprkos njegovom mitskom, religioznom i tradicionalnom znaaju, pojedini biolozi veruju da je "vrlo mali deo ljudske populacije imao bilo kakva direktna iskustva sa ovom vrstom". Strahu od napada vukova doprinose melezi, koji nastaju ukrtanjem divljih pasa i vukova i koji zadravaju instinkt velikog predatora, a pritom smeju da se priblie oveku. Kako kau biolozi Milenkovi, Paunovi i irovi, od svih iskaza o navodnom napadu samog vuka, dobijenih usmenom anketom sa naeg podruja, "veina se posle kritike analize svela na sluajeve radoznalog i slobodnog posmatranja ili praenja ljudi na distanci". S druge strane, ima dosta primera kad su ljude napali vukovi zaraeni besnilom, to je najei motiv napada vukova na oveka. Pored sluajeva sa bolesnom ivotinjom, Milenkovi, Paunovi i irovi kau da postoje mnogobrojni, isprovocirani sluajevi "kada domain nasre golim rukama ili vilama na zateenog vuka u staji u koju je upao i ne moe da iskoi, pa eventualno u odbrani ugrize", to se po njima, ne moe osnovano kvalifikovati kao napad vuka na oveka.

ivot u oporuKao napredni grabljivac, vuk ima visoko razvijena psihika svojstva. Smatra se da je to povezano sa injenicom da su vukovi visoko socijalno organizovana vrsta. Vukovi ive u oporima sa razvijenom hijerarhijskom strukturom. Svaki opor ini dominantan par (alfa mujak i alfa enka) i njihovi potomci prve i druge generacije, koji su stari od dve do tri godine. U oporima kakvi ive u Srbiji obino je pet do osam vukova, a ponekad mu se prikljui vuk samotnjak koji nije u srodstvu sa ostalim vukovima. opor prevaljuje ogromne razdaljine, ak i po stotine kilometara dnevno, a svi vukovi zajedno love. Hrana se raspodeljuje prema hijerarhiji, tako da mladi mujaci koji su nisko rangirani vrlo teko preivljavaju i gotovo su gladni. To ih podstie na migraciju, traenje novih teritorija i osnivanje svojih opora. opor zauzima teritoriju od 100 do 1000 kvadratnih kilometara i vrlo retko zalazi u teritorije drugih opora.(Slika - DA LI E NESTATI: Vuji trag)

Copyright 1998-2014 Vreme, Beograd