w12 07/15-sbo · svrha ˇ casopisastra ˇ zarska kula jeste da slavi jehovu boga, vrhovnog vladara...

ˇCLANCI ZASKUP

ˇSTINSKO RAZMATRANJE

��

27. AVGUSTA – 2. SEPTEMBRA

Jehova nas vodido prave slobodeSTRANA 7 ˙ PESME: 107, 27

��

3-9. SEPTEMBRA

Sluˇzi Bogu koji

daje sloboduSTRANA 12 ˙ PESME: 120, 129

��

10-16. SEPTEMBRA

„Pred kim da strepim?“STRANA 22 ˙ PESME: 33, 45

��

17-23. SEPTEMBRA

Jehova ujedinjujesvoju porodicuSTRANA 27 ˙ PESME: 53, 124

3456715. JUL 2012.

DI ZDANJE ZA PRO U

ˇC AVANJE

��

SVRHAˇ

CASOPISA Straˇzarska

kula jeste da slavi Jehovu Boga,

Vrhovnog Vladaraˇcitavog

svemira. Ovajˇcasopis nam

otkriva znaˇcenje svetskih

doga�aja u svetlu biblijskih

proroˇcanstava, ba

ˇs kao

ˇsto su se

sa straˇzarskih kula u drevna

vremena mogla pratiti deˇsavanja

u daljini. Teˇsi ljude dobrom

veˇs

ću da

će Bo

ˇzje Kraljevstvo,

koje je stvarna vladavina na

nebu, uskoro okonˇcati sve zlo i

pretvoriti zemlju u raj. Podstiˇce

nas da verujemo u Isusa Hrista,

koji je umro kako bismo mogli da

dobijemo veˇcni

ˇzivot i koji sada

vlada kao Kralj Boˇzjeg

Kraljevstva. Ovajˇcasopis izdaju

Jehovini svedoci joˇs od 1879. Ne

bavi se politikom i temelji se

iskljuˇcivo na Bibliji.

��

Ovajˇcasopis se ne prodaje. On se izdaje u

okviru me�unarodnog biblijskog obrazov-

nog dela, koje se podupire dobrovoljnim

prilozima. Ukoliko nije drugaˇcije nazna

ˇce-

no, biblijski stihovi u ovomˇcasopisu uzeti

su iz savremenog prevoda Novi svet.��

34567��

JULY 15, 2012��

SVRHAˇ

CLANAKA ZASKUP

ˇSTINSKO RAZMATRANJE

��

ˇCLANCI 1, 2 STRANE 7-16

Jehovaˇzeli da sva njegova stvorenja

obdarena razumom imaju najveću mogu

ću

slobodu. Iz ovihˇclanaka

ćemo saznati kako

nam njegova pouka daje tu slobodu. Tako�ećemo videti da Satana poku

ˇsava da nas

liˇsi prave slobode tako

ˇsto nas mami

takozvanom slobodom, koju nudi ovaj svet.

��

ˇCLANAK 3 STRANE 22-26ˇSta nam daje snagu da odva

ˇzno i revno

propovedamo uprkos protivljenju i sve teˇzim

ekonomskim uslovima u svetu? Mnogi razlozi

su istaknuti u 27. psalmu, na kom se temelji

ovajˇclanak.

��

ˇCLANAK 4 STRANE 27-31

Bogˇzeli da ujedini sva svoja stvorenja

obdarena razumom. Osmatranje nekih

delova Pavlove poslanice Efeˇsanima pomo

ći

će nam da razumemo kako se odvija

ispunjenje te Boˇzje namere i kako

moˇzemo

ˇziveti u skladu s njom.

TAKOÐE U OVOM IZDANJU

��

3 SPREMNO SU SE PONUDILI

DA SLUˇZE U EKVADORU

��

17 JEHOVA ME JE Uˇ

CIO DA VRˇ

SIM

NJEGOVU VOLJU��

32 „ISPUNIO MI SE SAN“

NASLOVNA STRANA:Propovedanje dobrevesti na brazilskomznakovnom jezikuu Rio de

ˇZaneiru,

u naselju Rosinja

BRAZILSKIZNAKOVNI JEZIK

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

BROJ SKUPˇ

STINA

358� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

BROJ GRUPA

460� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

BROJ POKRAJINA

18

Vol. 133, No. 14 Semimonthly

SERBIAN (Roman)

Straˇzarska kula je polumese

ˇcnik.

Izdavaˇc srpskog izdanja: Jehovini svedoci

— hriˇs

ćanska verska zajednica, To

ˇsin bunar

58-60, 11080 Beograd. CIP — Katalogizacija

u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije,

Beograd: ISSN 1820-5771. Odgovorni

urednik:ˇSandor Palfi. � 2012 Watch Tower

Bible and Tract Society of Pennsylvania.

Sva prava zadrˇzana. Printed in Germany

Druck und Verlag: Wachtturm Bibel- und

Traktat-Gesellschaft der Zeugen Jehovas,

e. V., Selters/Taunus. Verantwortliche

Redaktion: Ramon Templeton, Selters/Taunus

��

MLADI brat iz Italije, Bruno, naˇsao se pod pritiskom na-

konˇsto je zavr

ˇsio srednju

ˇskolu. Bio je najbolji u

ˇcenik u

svom razredu, pa su ga rodbina i profesori nagovarali danastavi sa

ˇskolovanjem. Me�utim, on je nekoliko godina pre toga

predao svojˇzivot Jehovi i obe

ćao da

će mu njegova volja biti va-

ˇznija od svega. Koju je odluku doneo? On ka

ˇze: „Obe

ćao sam Je-

hovi u molitvi daću

ˇziveti u skladu sa svojim predanjem i da

će

mi on biti na prvom mestu uˇzivotu. Rekao sam mu i da ne bih

ˇze-

leo da miˇzivot bude monoton, ve

ć ispunjen razli

ˇcitim aktivnosti-

ma u sluˇzbi.“

��

SPREMNO SU SEPONUDILIDA SLU

ˇZE

u Ekvadoru

„Mnogo sam se molila Jehovi i vodila duge razgovore

s duhovno zrelom bra´

com i sestrama. To mi je pomoglo

da shvatim da Jehova blagosilja one koji su spremni

da daju sve od sebe u sluˇzbi.“ (Kejla iz Sjedinjenih Dr

ˇzava)

3

Nekoliko godina kasnije, Bruno se preselio u Ju-ˇznu Ameriku, u Ekvador. On ka

ˇze: „Jehova je od-

govorio na moju molitvu i dao mi mnogo viˇse

negoˇsto sam o

ˇcekivao.“ Po dolasku u Ekvador,

iznenadio se kada je video koliko se mladih lju-di tako�e preselilo tamo da bi vi

ˇse slu

ˇzili Jehovi.

MLADI KOJI SU ’OKUˇSALI JEHOVU‘

Poput hiljada mladihˇsirom sveta, Bruno je pri-

hvatio Jehovin poziv: „Okuˇsajte me u tome, mo-

lim vas [...] zar vam neću otvoriti brane na nebe-

sima i izliti na vas blagoslov“ (Mal. 3:10). Kakosu oni ’oku

ˇsali Jehovu‘? Ljubav prema njemu po-

krenula ih je da svoje vreme, snagu i sredstva ko-riste slu

ˇze

ći u nekoj zemlji gde je potrebno vi

ˇse

objavitelja Kraljevstva.

Ubrzo nakonˇsto stignu na svoje novo podru

ˇcje,

ovi dobrovoljci iz prve ruke vide da je ’ˇzetva veli-

ka, a radnika malo‘ (Mat. 9:37). Primera radi,Jakline iz Nema

ˇcke je sa odu

ˇsevljenjem napisa-

la podruˇznici u Ekvadoru: „Ovde sam tek ne

ˇsto

viˇse od dve godine, a ve

ć prou

ˇcavam Bibliju sa

13 osoba, od kojihˇcetvoro redovno dolaze na sa-

stanke. Zar to nije predivno?“ˇ

Santal iz Kanadeka

ˇze: „Kada sam 2008. godine do

ˇsla u jedno po-

druˇcje na primorju Ekvadora, tamo je postojala

samo jedna skupˇstina. Sada ima tri skup

ˇstine i

preko 30 pionira. Niˇsta se ne mo

ˇze porediti s ra-

doˇs

ću koju ose

ćam

ˇsto toliko ljudi prihvata isti-

nu!“ Ona dodaje: „Nedavno sam se preselila ugrad koji se nalazi u Andima, na preko 2 700 me-tara nadmorske visine. Ovde ima vi

ˇse od 75 000

1 Jakline iz Nemaˇ

cke

2 Bruno iz Italije

3 Bo iz Kanade

4ˇSivon iz Irske

5 Dˇzoel iz Sjedinjenih Dr

ˇzava

6 Dˇzonatan iz Sjedinjenih

Drˇzava

7 Ana iz Estonije

8 Elke iz Austrije

9ˇSantal iz Kanade

10 Ines iz Austrije

1 2 3

4

5

15. JUL 2012. 5

stanovnika, a samo jednaskup

ˇstina. Mnogo ljudi se

zanima za Bibliju. Stvarnou

ˇzivam u slu

ˇzbi propove-

danja.“

NIJE UVEK LAKO

Naravno, sluˇzenje u stra-

noj zemlji podrazumeva i odre�ene poteˇsko

će. U

stvari, neki mladi su se i pre preseljenja suoˇcili

s problemima. Kejla iz Sjedinjenih Drˇzava ka

ˇze:

„Teˇsko mi je padalo to

ˇsto su me neki dobrona-

merni objavitelji odvraćali od toga. Nisu razume-

li zaˇsto

ˇzelim da se preselim u drugu zemlju i slu-

ˇzim tamo kao pionir. Ponekad sam se zbognjihovih komentara pitala: ’Da li je to prava od-luka?‘ “ Kejla je ipak odlu

ˇcila da se preseli. Ona

kaˇze: „Mnogo sam se molila Jehovi i vodila duge

razgovore s duhovno zrelom braćom i sestrama.

To mi je pomoglo da shvatim da Jehova blagosi-lja one koji su spremni da daju sve od sebe uslu

ˇzbi.“

Mnogima je uˇcenje novog jezika predstavljalo

problem.ˇ

Sivon iz Irske kaˇze: „Bilo mi je krivo

ˇsto

nisam uspevala da se izrazim onako kako samˇzelela. Morala sam da nau

ˇcim da budem strplji-

va, da savesno uˇcim novi jezik i da se smejem

na svoj raˇcun kad pogre

ˇsim.“ Ana iz Estonije do-

daje: „Navikavanje na tropsku vrućinu, pra

ˇsinu i

tuˇsiranje hladnom vodom nije bilo ni

ˇsta u pore-

�enju sa uˇcenjem

ˇspanskog jezika. Ponekad

sam jednostavno htela da odustanem od svega.

Morala sam da nauˇcim da budem zadovoljna

svojim napretkom, a ne da se stalno osvrćem na

neuspehe.“

Ne treba zanemariti ni nostalgiju. Dˇzonatan iz

Sjedinjenih Drˇzava iskreno priznaje: „Ubrzo na-

konˇsto sam do

ˇsao obuzela me je tuga zbog toga

ˇsto sam daleko od porodice i prijatelja. Prou

ˇca-

vanje Biblije i sluˇzba propovedanja su mi pomo-

gli da savladam takva osećanja. Imao sam mno-

ga lepa iskustva u sluˇzbi i stekao sam nove

prijatelje u skupˇstini. Zahvaljuju

ći svemu tome,

ubrzo sam ponovo bio srećan.“

Joˇs jedan problem su

ˇzivotni uslovi. U ve

ćini slu-

ˇcajeva, oni su druga

ˇciji od uslova na koje su na-

vikli objavitelji iz drugih zemalja. Bo iz Kanade

6

7 8 9

10

kaˇze: „Kad si kod ku

će, podrazume-

va se da imaˇs neke osnovne stvari,

kaoˇsto su struja i teku

ća voda. Ali

ovde ihˇcas ima

ˇcas nema.“ Siro-

maˇstvo, neudoban prevoz i nepi-

smenost uobiˇcajeni su u mnogim

zemljama u razvoju. Ines iz Austrijeizlazi na kraj sa svim tim tako

ˇsto se

usredsre�uje na lepe osobine ta-mo

ˇsnjih ljudi. Ona ka

ˇze: „Ovde su

ljudi tako gostoljubivi, prijatni, uslu-ˇzni i ponizni.

ˇSto je najva

ˇznije, ima-

ju velikuˇzelju da u

ˇce o Bogu.“

„BLAGOSLOV DOK NE BUDE

DOSTA“

Svi ovi mladi ljudi koji sluˇze u Ekva-

doru podnose nekeˇzrtve, ali su

ustanovili da im Jehova daje „ne-izmerno vi

ˇse od svega“

ˇsto su o

ˇce-

kivali (Ef. 3:20). Svi oni mogu pot-vrditi da Jehova daje „blagoslov dokne bude dosta“ (Mal. 3:10). Evo

ˇsta

su neki od njih rekli kako izgledaslu

ˇziti tamo:

Bruno: „Kada sam doˇsao ovde, prvo

sam propovedao na fascinantnompodru

ˇcju Amazona. Posle sam po-

magao braći prilikom pro

ˇsirenja po-

druˇznice, gde sada slu

ˇzim. Dok sam

bio u Italiji, odluˇcio sam da

će mi Je-

hova biti na prvom mestu uˇzivotu i

on je zaista ispunio mojuˇzelju da

imam uzbudljivˇzivot, pun razli

ˇcitih

deˇsavanja.“

Bo: „Poˇsto u Ekvadoru mogu sve

svoje vreme posvetiti teokratskimaktivnostima, pribli

ˇzio sam se Jeho-

vi kao nikada do sada. U isto vremeimam mogu

ćnost da posetim neka

fascinantna mesta,ˇsto sam oduvek

ˇzeleo.“

Ana: „Poˇsto nisam udata, mislila

sam da neću imati priliku da vi-

dim kako izgledaˇzivot misionara. Ali

sada znam da je to moguće. Pre-

srećna sam

ˇsto uz Jehovinu pomo

ć

mogu da pouˇcavam ljude Bibliji, po-

maˇzem u izgradnji Dvorana Kraljev-

stva i sklapam nova prijateljstva.“

Elke: „U Austriji samˇcesto molila Je-

hovu da imam makar jedan biblijskistudij, a ovde ih imam 15. Ne moguopisati koliko mi zna

ˇci kada vidim

ozarena lica tih ljudi kada nauˇce ne-

ˇsto novo o Jehovi.“

Dˇzoel: „Nezaboravno je iskustvo

doći na potpuno nepoznato mesto i

tu sluˇziti Jehovi. U

ˇci

ˇs da se jo

ˇs vi

ˇse

oslanjaˇs na njega i stvarno je pre-

divno videti kako on blagosilja tvojtrud. Kad sam pre godinu dana do-ˇsao iz Sjedinjenih Dr

ˇzava, grupa u

kojoj sluˇzim imala je

ˇsest objavite-

lja. U me�uvremenu se taj broj po-ve

ćao na 21, a na Spomen-sve

ˇcano-

sti bilo nas je 110.“ˇ

STA TI MISLIˇ

S O OVAKVOJ

SLUˇ

ZBI?

Mlada braćo i sestre, da li vam okol-

nosti dozvoljavaju da sluˇzite na po-

druˇcju gde je potrebno vi

ˇse objavi-

telja Kraljevstva, bilo da je to u vaˇsoj

ili u nekoj stranoj zemlji? Naravno,tako va

ˇzna odluka se ne donosi na

brzinu. Potrebno je sve dobro ispla-nirati. Za taj korak je najva

ˇznija ve-

lika ljubav prema Jehovi i ljudima.Ukoliko imate takvu ljubav i ispunja-vate druge uslove, usrdno se moliteJehovi da vam pomogne da slu

ˇzite

u drugoj zemlji. Osim toga, razgova-rajte o toj

ˇzelji sa svojim roditeljima

i skupˇstinskim stare

ˇsinama. Mo

ˇzda

ćete zaklju

ˇciti da i vi mo

ˇzete u

ˇcest-

vovati u ovom zanimljivom vidu sve-te slu

ˇzbe, koji

će vam sigurno done-

ti mnogo radosti.

Kako se pripremitiza slu

ˇzenje u stranoj

zemlji

˙ Stekni naviku da redovno i

temeljno prouˇcava

ˇs Bibliju

˙ Pogledaj Naˇsu slu

ˇzbu

za Kraljevstvo od avgusta

2011, strane 4-6

˙ Razgovaraj sa onima

koji sluˇze u nekoj stranoj

zemlji

˙ Upoznaj se s kulturom

i istorijom zemlje u koju

planiraˇs da ode

ˇs

˙ Upiˇsi po

ˇcetni kurs jezika

Neki koji sluˇze u

inostranstvu izdrˇzavaju

se takoˇsto.. .

˙ nekoliko meseci godiˇsnje

rade u svojoj domovini

˙ izdaju svoju kuću, stan

ili poslovni prostor

˙ rade preko interneta

6 15. JUL 2012.

VREME u kom zivimo prozeto je svevecom pohlepom, bezakonjem i nasiljem(2. Tim. 3:1-5). Da bi to suzbile, vlasti do-

nose jos vise zakona, jacaju policiju i koriste elek-tronski nadzor. U nekim zemljama, ljudi nastojeda se obezbede tako sto ugra�uju alarmne siste-me, stavljaju dodatne brave i cak imaju elektri-cne ograde. Mnogi se plase da iza�u iz kuce kadpadne mrak i ne pustaju decu da se igraju samanapolju, bilo da je dan ili vece. Ocigledno je daslobode ima sve manje i nema nagovestaja da cese to promeniti.

2 U edenskom vrtu, Satana je tvrdio da je ne-zavisnost od Jehove kljuc za pravu slobodu. Po-kazalo se da je to bezocna i zlobna laz!

ˇSto se vise

krse Bozja merila i nacela, to vise pati drustvo kaocelina. Sve teze stanje u svetu poga�a i Jehovi-ne sluge. Pa ipak, mi imamo nadu da cemo vide-ti kraj ljudskom ropstvu grehu i raspadljivosti iimati, kako se to u Bibliji kaze, „slavnu sloboduBozje dece“ (Rimlj. 8:21). Zapravo, Jehova je vecpoceo da priprema svoje sluge za takvu slobodu.Na koji nacin?

3 Odgovor nalazimo u onome sto je biblijski pi-sac Jakov nazvao „savrseni zakon slobode“. (Pro-citati Jakovljevu 1:25.) Ovaj izraz je u jednombiblijskom prevodu prenesen kao „savrseni za-kon koji osloba�a“ (Novi srpski prevod s napome-nama). Naravno, ljudi su navikli da zakon pove-zuju sa ogranicenjima, a ne sa slobodom.

ˇSta je

1, 2. (a) Zasto ljudi imaju sve manje slobode i po cemu seto vidi? (b) Kakvoj slobodi se nadaju Jehovine sluge?3. Koji je zakon Jehova dao Hristovim sledbenicima i kojapitanja cemo osmotriti?

JEHOVA NASVODI DO PRAVE

SLOBODE

„Udubi [se] u savrsenizakon slobode“(JAK. 1:25)

MOˇZE

ˇS LI OBJASNITI?

��

Koji zakon vodi do prave slobode

i kome on koristi?

��

Uˇcemu je tajna prave slobode?

��

Koju´ce slobodu dobiti svi koji

ostanu na putuˇzivota?

7

8

onda „savrseni zakon slobode“? Kakonas taj zakon osloba�a?

ZAKON KOJI OSLOBAÐA

4 „Savrseni zakon slobode“ nijeMojsijev zakon, preko kog su „pre-stupi postali ocigledni“ i koji je Hristispunio (Mat. 5:17; Gal. 3:19). Na kojije onda zakon Jakov mislio? On jegovorio o ’Hristovom zakonu‘, koji seu Bibliji naziva i ’zakonom vere‘ (Gal.6:2; Rimlj. 3:27). Prema tome, „savrse-ni zakon“ obuhvata sve ono sto Jeho-va ocekuje od nas. On koristi i poma-zanim hriscanima i ’drugim ovcama‘(Jov. 10:16).

5 Za razliku od zakonika mnogihzemalja, „savrseni zakon“ nije kom-plikovan i nije ga se tesko drzati.On se sastoji od jednostavnih zapove-sti i temeljnih nacela (1. Jov. 5:3). Isusje rekao: „Jaram je moj ugodan i te-ret je moj lak“ (Mat. 11:29, 30). Nada-lje, ’savrsenom zakonu‘ nije potrebnaduga lista kazni, jer se on zasniva naljubavi i urezan je u um i srce, a nena kamene ploce. (Procitati Jevrejima8:6, 10.)

KAKO NAS „SAVRˇSENI ZAKON“

OSLOBAÐA

6 Jehova je svojim stvorenjima ob-darenim razumom postavio odre�enegranice, koje su za njihovo dobro i za-stitu. Uzmimo kao primer fizicke za-kone koji upravljaju energijom i mate-rijom. Ljudi se ne zale da ih ti prirodnizakoni sputavaju. Sasvim suprotno,drago im je sto oni postoje jer uvi�a-ju da su neophodni za njihovu dobro-

4.ˇSta je „savrseni zakon slobode“ i kome on

koristi?5. Zasto nije tesko drzati se zakona slobode?6, 7.

ˇSta se moze reci o Jehovinim merilima i

sta nam zakon slobode omogucava?

bit. Slicno tome, Jehovina merila, kojasu sadrzana u Hristovom „savrsenomzakonu“, sluze za nase dobro.

7 Osim sto je zastita, zakon slobodenam omogucava da zadovoljimo svesvoje ispravne zelje, a da pri tom nestetimo sebi niti krsimo prava i slobo-de drugih. U tome je tajna prave slo-bode — da bismo mogli da cinimo onosto zelimo, neophodno je da razvi-jamo ispravne zelje, koje su u skladus Jehovinom licnoscu i merilima. Dru-gim recima, moramo nauciti da vo-limo ono sto Jehova voli i da mrzimoono sto on mrzi. U tome nam pomazezakon slobode (Am. 5:15).

8 Posto smo nesavrseni, moramo dase borimo protiv neispravnih zelja. Paipak, ako se verno drzimo zakona slo-bode, vec sada mozemo osetiti njego-vu moc da nas oslobodi. Evo jednogprimera: Kada je poceo da prouca-va Bibliju, Dzej je bio pusac. Tokomproucavanja, saznao je da Bog osu�u-je tu naviku. Morao je da donese od-luku. Da li ce nastaviti da robuje tele-snim zeljama ili ce poslusati Jehovu?On je doneo mudru odluku da sluziBogu, iako ga je jedno vreme mucilazudnja za nikotinom. Kako se osecaonakon sto je prekinuo s tom navi-kom? „Bio sam presrecan i osecao samse slobodno kao nikad ranije“, rekaoje on.

9 Dzej je iz iskustva naucio da slo-boda koju nudi ovaj svet omogucavaljudima da zadovoljavaju svoje zelje,ali ih istovremeno pretvara u robo-ve greha. S druge strane, sloboda kojuJehova daje, naime „razmisljanje svoj-stveno duhu“, osloba�a i „donosi zi-vot i mir“ (Rimlj. 8:5, 6). Kako je Dzej

8, 9. Koje koristi imaju oni koji postuju za-kon slobode? Navedi primer.

15. JUL 2012. 9

uspeo da savlada naviku kojoj je robo-vao? To nije postigao sam, vec mu jeBog dao snagu. „Redovno sam prouca-vao Bibliju, molio se za sveti duh i pri-hvatao pomoc koju su mi od srca pru-zali clanovi skupstine“, rekao je on.Sve to moze i nama pomoci da imamopravu slobodu. Hajde da vidimo kako.

UDUBI SE U BOˇZJU RE

ˇC

10 U Jakovljevoj 1:25 se izme-�u ostalog kaze: „Onaj ko se udubiu savrseni zakon slobode i prione uznjega [...] taj ce biti srecan u onom stocini.“ Izvorni grcki izraz preveden rec-ju „udubi“ znaci „sagnuti se da bi senesto bolje videlo“, sto ukazuje da jepotreban trud. Ukoliko zelimo da za-

10.ˇSta znaci udubiti se u Bozji zakon?

kon slobode utice na nas um i srce,moramo uciniti svoj deo tako stocemo marljivo proucavati Bibliju i uzmolitvu razmisljati o onome sto smoprocitali (1. Tim. 4:15).

11 U isto vreme, moramo „prionu-ti“ uz Bozju Rec, to jest istrajno prime-njivati njena ucenja kako bi nas na-cin zivota bio u potpunom skladusa istinom. Isus je naglasio nestoslicno kada je nekima koji su verova-li u njega rekao: „Ako ostanete u mo-joj reci, zaista ste moji ucenici, i upo-znacete istinu i istina ce vas osloboditi“(Jov. 8:31, 32). Prema jednom recniku,

11, 12. (a) Kako je Isus naglasio da svoj zi-vot treba da uskladimo sa istinom? (b) Premaonome sto je prikazano na gornjim slikama,cega mladi treba posebno da se cuvaju?

Da li joˇs uvek

ˇceznem za „slobodom“ koju nudi ovaj svet?

Da li je mojˇzivot u potpunom skladu sa istinom?

10

izraz „upoznati“ u ovom slucaju zna-ci i ceniti, buduci da je „ono sto jeosoba ’upoznala‘ dragoceno ili vaznoza nju“. Dakle, upoznati istinu u pra-vom smislu te reci znaci potpuno us-kladiti svoj zivot s njom. Tada se mozereci da ’Bozja rec deluje u nama‘ i ob-likuje nasu licnost kako bismo bili stoslicniji svom nebeskom Ocu (1. Sol.2:13).

12 Zapitaj se: ’Da li sam stvarnoupoznao istinu? Da li zivim u skladus njom? Ili jos uvek ceznem za „slobo-dom“ koju nudi ovaj svet?‘ Prisecaju-ci se svoje mladosti, jedna sestra kojaje odrasla u porodici Svedoka napisa-la je: „Kada odrastes u istini, Jehova jetakoreci uvek tu. Ali ja ga nisam stvar-no upoznala. Nisam naucila da mrzimisto sto i on mrzi. Nisam verovala damu je stalo do onoga sto ja radim. Inikad mu se nisam obracala kada meje nesto mucilo, vec sam se oslanjalana svoje rasu�ivanje. Sada znam da jeto bilo smesno jer nista nisam znala.“Na srecu, ova sestra je uvidela da imasasvim pogresan stav i mnogo toga jepromenila kod sebe.

ˇCak je pocela da

sluzi kao opsti pionir.

SVETI DUH VODI DO SLOBODE

13 U 2. Korincanima 3:17 pise: „Gdeje Jehovin duh, tamo je sloboda.“Kako nam sveti duh pomaze da bude-mo slobodni? Izme�u ostalog, za-hvaljujuci njegovom delovanju razvi-jamo osobine koje su neophodne dabismo bili slobodni — ljubav, ra-dost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost,dobrotu, veru, blagost, samosavlada-vanje (Gal. 5:22, 23). Bez tih osobina,narocito bez ljubavi, nijedno drustvo

13. Kako nam Bozji sveti duh pomaze da bu-demo slobodni?

ne moze biti istinski slobodno — stoje ocigledno u danasnjem svetu. Vre-di zapaziti da je, nakon sto je nabro-jao osobine koje cine plod duha, apo-stol Pavle dodao: „Protiv toga nemazakona.“

ˇSta te reci znace? Ne postoji

zakon koji bi ogranicavao rast plodaBozjeg duha (Gal. 5:18). Na kraju kra-jeva, sta bi bila svrha takvog zakona?Jehova zeli da, ugledajuci se na Hri-sta, sve vise razvijamo i ispoljavamote osobine, kao i da one zauvek bududeo nase licnosti.

14 Oni koji su ocarani duhom svetai udovoljavaju svojim telesnim zelja-ma mozda misle da su slobodni. (Pro-citati 2. Petrovu 2:18, 19.) Me�utim,to je daleko od istine. Da bi se stalo naput losim postupcima na koje ih nago-ne njihove zelje, uvedeni su bezbroj-ni propisi i pravila. „Zakon nije name-njen pravedniku, nego bezakonicimai nepokornima“, napisao je Pavle(1. Tim. 1:9, 10). Nadalje, oni su robovigreha, vo�eni „prohtevima tela“, kojeje okrutan gospodar (Ef. 2:1-3). Poputinsekata koji hrle u teglu s medom, ta-kvi ljudi idu za svojim zeljama i brzoupadaju u zamku i ropstvo greha (Jak.1:14, 15).

SLOBODNI UNUTAR HRIˇ

S´

CANSKE

SKUPˇ

STINE

15 Hriscanska skupstina nije poputnekog drustvenog kluba u koji se lju-di uclanjuju. Jehova privlaci ljude kojice biti deo nje (Jov. 6:44). Zbog cega jeprivukao tebe? Da li zato sto je videopravednu, bogobojaznu osobu? Moz-da kazes: „Ne, ja uopste nisam bio ta-

14. Kako duh sveta drzi u ropstvu one koji sumu podlozni?15, 16. Zasto je vazno da ostanemo unutarskupstine i kakvu slobodu tu imamo?

15. JUL 2012. 11

kav!“ˇSta je onda Bog video? Zapa-

zio je srce koje ce prihvatiti njegov za-kon slobode, srce koje ce se podlozi-ti njegovom briznom vo�stvu. Unutarskupstine, Jehova je u tvoje srce usa-�ivao ucenja iz svoje Reci, osloba�aote od verskih lazi i praznoverja, i ucioda razvijas osobine slicne Hristovim.(Procitati Efesanima 4:22-24.) Zahva-ljujuci tome, imas cast da budes deojedinog naroda koji je stvarno slobo-dan (Jak. 2:12).

16 Razmisli o ovome: Kada si udrustvu onih koji svim srcem vole Je-hovu, osecas li strah? Da li se stal-no osvrces za sobom? Dok u DvoraniKraljevstva razgovaras s bracom i sest-rama, da li se plasis da ce ti neko ukra-sti stvari? Daleko od toga! Opusten sii slobodan. Da li bi se tako osecao nanekom svetovnom skupu? Verovatnone bi. I to nije sve — sloboda koju sadaosecas me�u Bozjim narodom samo jenagovestaj slobode koju cemo imati ubuducnosti.

’SLAVNA SLOBODA BOˇZJE DECE‘

17 Govoreci o slobodi koju ce Je-hova podariti svojim slugama na zem-lji, Pavle je napisao: „Stvarstvo zeljnoiscekuje objavljivanje Bozjih sinova.“Zatim je dodao da ce to „stvarstvo bitioslobo�eno robovanja raspadljivosti idobiti slavnu slobodu Bozje dece“(Rimlj. 8:19-21). Rec „stvarstvo“ seodnosi na ljude koji imaju nadu da cevecno ziveti na zemlji, na one kojimace „objavljivanje“ Bozjih pomazanihsinova doneti blagoslove. To objavlji-vanje ce poceti kada uskrsnuli poma-zanici zajedno s Hristom budu ukla-njali zlo sa zemlje, stiteci pri tom

17. U kom smislu je sloboda covecanstva po-vezana sa ’objavljivanjem Bozjih sinova‘?

„veliko mnostvo“, koje ce ziveti u no-vom svetu (Otkr. 7:9, 14).

18 Otkupljeno covecanstvo ce ta-da doziveti potpuno novu slobodu— slobodu od uticaja Satane i demo-na (Otkr. 20:1-3). To ce ljudima do-neti neizmerno olaksanje! Posletoga, 144 000 kraljeva i svestenika,koji ce vladati s Hristom, na temeljuotkupnine ce postepeno osloba�aticovecanstvo od nasle�enog greha inesavrsenosti (Otkr. 5:9, 10). Na-kon sto im vera bude ispitana, ljudice dobiti savrsenu slobodu kakvuje Jehova zeleo da imaju — „slav-nu slobodu Bozje dece“. Zamisli!Vise neces morati da se boris kakobi cinio ono sto je ispravno u Boz-jim ocima jer ce tvoje telo, srce i umbiti savrseni, a tvoja licnost ce bitiu potpunom skladu s Bozjim osobi-nama.

19 Da li ceznes za ’slavnom slobo-dom Bozje dece‘? Ako je tako, nekana tvoj um i srce i dalje utice„savrseni zakon slobode“. Temeljnoproucavaj Sveto pismo. Neka istinabude u sredistu tvog zivota. Moli seza sveti duh. Ucestvuj u svim aktiv-nostima hriscanske skupstine iuzimaj svu duhovnu hranu koju do-bijamo od Jehove. Nemoj dozvolitida te Satana prevari, kao sto je pre-vario Evu kada ju je naveo na pomi-sao da Bozji zakon previse ograni-cava. Doduse, Ðavo je veoma lukav.Ali kao sto cemo videti u sledecemclanku, mozemo izbeci da nas ’Sa-tana prevari, jer nam njegove name-re nisu nepoznate‘ (2. Kor. 2:11).

18. Kako ce poslusni ljudi dobiti vecu slobo-du i koju slobodu ce na kraju imati?19.

ˇSta i dalje moramo raditi da bismo ostali

na putu ka pravoj slobodi?

SAMO Jehova ima apsolutnu slobodu. Me-�utim, on je nikad ne zloupotrebljava nitije zadrzava samo za sebe tako sto bi kon-

trolisao svaku sitnicu u zivotu svojih slugu. Onim daje slobodnu volju, sto im omogucava da sa-mostalno donose odluke i ispunjavaju svoje is-pravne zelje. Primera radi, Bog je Adamu i Evidao samo jednu zabranu — nisu smeli da jedu„s drveta spoznanja dobra i zla“ (Post. 2:17).Jasno je da su imali ogromnu slobodu u vrsenjuBozje volje.

2 Zasto je Bog nasim praroditeljima podario to-liku slobodu? On ih je stvorio po svojoj slici i daoim savest, s pravom ocekujuci da ce ciniti dobroiz ljubavi prema njemu kao Stvoritelju (Post. 1:27;Rimlj. 2:15). Nazalost, Adam i Eva nisu cenili svogdivnog Stvoritelja niti slobodu koju su imali. Po-slusali su Satanu i posegnuli za slobodom na kojunisu imali pravo, sto je podrazumevalo moralnunezavisnost od Boga. Ali tako nisu dobili vecu slo-bodu, vec su prodali sebe i svoje buduce potom-stvo u ropstvo greha. Posledice su bile katastro-falne (Rimlj. 5:12).

3 Ako je Satana uspeo da dvoje savrsenih lju-di — kao i mnostvo duhovnih stvorenja — navededa odbace Bozju vrhovnu vlast, nema sumnje damoze zavarati i nas. Njegova taktika se nije mno-go promenila. On pokusava da nas navede napomisao da su Bozja merila teska, da nas lisava-

1. Kako Jehova koristi svoju slobodu i kakvu je slobodudao Adamu i Evi?2. Zasto su nasi praroditelji izgubili slobodu koju im jeBog podario?3, 4.

ˇSta Satana zeli da mislimo o Jehovinim merilima?

SLUˇZI BOGU KOJI

DAJE SLOBODU

„Ljubav prema Boguznaci drzati senjegovih zapovesti,a njegove zapovestinisu teske“ (1. JOV. 5:3)

MOˇZE

ˇS LI ODGOVORITI?

��

Kako Satana nastoji da Boˇzje

zakone prikaˇze kao te

ˇske?

��

Zaˇsto moramo dobro paziti

na to s kim se druˇzimo?

��

ˇSta

´ce nam pomo

´ci da

ostanemo verni Bogu koji

daje slobodu?

12

15. JUL 2012. 13

ju radosti i zadovoljstva (1. Jov. 5:3).Takvo glediste bi moglo snazno utica-ti na nas ako smo cesto u drustvu lju-di koji misle tako. „Mladi s kojimasam se druzila lose su uticali na mene,posebno zato sto nisam imala hrabro-sti da budem drugacija od njih“, reklaje 24-godisnja sestra koja se upustila upolni nemoral. Mozda se i ti suocavassa slicnim pritiskom sredine.

4 Nazalost, negativan uticaj mozeponekad doci i iz hriscanske skupsti-ne. „Neki mladi su bili u vezi sa onimakoji nisu Svedoci“, rekao je jedan mla-di brat. „U jednom trenutku sam shva-tio da, sto sam vise s njima, sve viselicim na njih. Moja duhovnost je poce-la da slabi. Na sastancima sam se do-sa�ivao i retko kad sam isao u sluzbupropovedanja. To mi je bio znak da tre-ba da prestanem da se druzim s njima,sto sam i uradio.“ Da li si svestan koli-ko tvoje drustvo moze uticati na tebe?Osmotrimo biblijski primer koji to do-bro oslikava (Rimlj. 15:4).

PRIDOBIJAO JE NJIHOVA SRCA

5 U Bibliji se spominju mnogi kojisu lose uticali na druge. Jedan odnjih je Avesalom, sin kralja Davida.Avesalom je bio izuzetno lep covek.Me�utim, s vremenom je, poput Sa-tane, dopustio da mu se u srcu ra-zvije castoljublje i pozeleo je da preu-zme presto svog oca, na sta nije imaopravo.� Avesalom je skovao podmu-kli plan da preotme vlast. Glumio je

� Bog je nakon Avesalomovog ro�enja obecaoDavidu da ce dobiti potomka koji ce nasleditinjegov presto. Prema tome, Avesalom je sigur-no znao da Jehova nije izabrao njega za Davi-dovog naslednika (2. Sam. 3:3; 7:12).

5, 6. Kako je Avesalom zavaravao ljude i dali je njegov lukav plan uspeo?

da je iskreno zainteresovan za dobro-bit naroda i lukavo navodio ljude napomisao da na dvoru nema ko da ihsaslusa. Kao sto je Ðavo cinio u eden-skom vrtu, Avesalom se pretvarao daje dobrocinitelj, dok je u isto vre-me bezobzirno klevetao ro�enog oca(2. Sam. 15:1-5).

6 Da li je Avesalomov lukav planuspeo? U izvesnoj meri jeste, jer Bibli-ja kaze: „Avesalom [je] pridobijao srcaIzraelaca“ (2. Sam. 15:6). Me�utim,Avesaloma je njegova drskost dovelado pada. Nazalost, to je kostalo zivotai njega i hiljade drugih koje je preva-rio (2. Sam. 18:7, 14-17).

7 Zbog cega je Avesalom tako lakoobmanuo Izraelce? Mozda im je davaoprimamljiva obecanja ili ih je zava-rala njegova pojava.

ˇSta god da je bio

slucaj, jedno je sigurno: Nisu bili ver-ni Jehovi i njegovom pomazanom kra-lju. Satana i danas koristi osobe poputAvesaloma, nastojeci da pridobije srceJehovinih slugu. Takvi ljudi mozdakazu: ’Jehovina merila previse ograni-cavaju.

ˇSta fali onima koji ne sluze Je-

hovi? Oni uzivaju u zivotu!‘ Da li cesprozreti njihovo lukavstvo i ostati ve-ran Bogu? Hoces li zadrzati na umuda te samo Jehovin „savrseni zakon“,Hristov zakon, moze voditi do praveslobode? (Jak. 1:25). Zato nemoj pre-stati da volis taj zakon i nikad nemojzloupotrebiti svoju hriscansku slobo-du. (Procitati 1. Petrovu 2:16.)

8 Mladi su posebna Satanina meta.Jedan brat koji sada ima preko 30

7. Koje pouke nalazimo u onome sto Biblijakaze o Avesalomu? (Videti sliku na 14. stra-ni.)8. Navedi neke primere iz stvarnog zivotakoji pokazuju da krsenje Jehovinih merila nedonosi srecu.

14

godina priseca se vremena kada je biotinejdzer: „Mislio sam da su Jehovinamoralna merila ogranicenje, a ne za-stita.“ Zbog toga se upustio u polni ne-moral. Ali to ga nije ucinilo srecnim.„Godinama sam osecao krivicu i kajaose“, rekao je on. Jedna sestra je opisa-la sta joj se dogodilo u tinejdzerskimgodinama: „Nakon sto sam pocinilanemoral, osecala sam tugu i prazninu.Ruzna secanja mi se vracaju cak isada, posle 19 godina.“ Druga sestra jerekla: „Pomisao na to da sam svojimpostupcima povredila ljude koje mno-go volim slomila me je u duhovnom iemocionalnom pogledu. Strasno je zi-veti bez Jehovine naklonosti.“ Satanane zeli da razmisljas o takvim posledi-cama greha.

9 Tuzno je sto su mnogi mladi Sve-doci, pa cak i neki u zrelim godina-ma, na tezak nacin naucili da zadovolj-stvo koje donosi greh ima visoku cenu(Gal. 6:7, 8). Zato se zapitaj: ’Da li pre-poznajem Satanine spletke? Da li sma-tram Jehovu svojim najvecim Prijate-ljem, koji mi uvek govori istinu i zelisamo najbolje? Jesam li potpuno uve-ren da mi on nikad ne bi uskratio nestosto je stvarno dobro i sto bi me usre-cilo?‘ (Procitati Isaiju 48:17, 18.) Dabi od srca mogao potvrdno da od-govoris, nije dovoljno da samo povr-sno poznajes Jehovu. Treba da ga do-

9. (a) Koja pitanja nam mogu pomoci dapreispitamo svoje glediste o Jehovi, njego-vim zakonima i nacelima? (b) Zasto je vaznodobro upoznati Boga?

Kako moˇzemo prepoznati one koji su poput Avesaloma i izbe

´ci njihov uticaj?

15. JUL 2012. 15

bro upoznas i budes svestan toga dasu biblijski zakoni i nacela dokaz nje-gove ljubavi prema tebi, a ne zelje date sputava (Ps. 25:14).

MOLI JEHOVU ZA MUDRO

I POSLUˇSNO SRCE

10 Solomon je bio mlad kada je umolitvi ponizno rekao: „Ja sam mladi jos nemam iskustva.“ Zatim je mo-lio Jehovu da mu da mudro i poslusnosrce (1. Kralj. 3:7-9, 12). Jehova je usli-sio tu iskrenu molitvu, a isto ce ucinitii za tebe, bilo da si mlad ili star. Narav-no, on ti nece nekim cudom uliti ra-zboritost i mudrost. Ali ucinice te mu-drim ako temeljno proucavas njegovuRec, molis ga za sveti duh i prihvataspouku i smernice koje dobijas prekohriscanske skupstine (Jak. 1:5). Na tajnacin, Jehova i svojim mladim sluga-ma pomaze da budu mudriji od svihkoji ne slusaju njegove savete, cak i odonih koje ovaj svet smatra ’mudrim iumnim‘ (Luka 10:21; procitati Psalam119:98-100).

11 Stihovi koje cemo sada osmo-triti pokazuju koliko je vazno prouca-vati Bibliju i duboko razmisljati o ono-me sto smo procitali kako bismo dobroupoznali Jehovu. Svaki od njih sadr-zi jedno vazno nacelo u pogledu na-seg izbora drustva: „Ne sedim s ljudi-ma koji neistinu govore, i ne odlazimk onima koji prikrivaju kakvi su“ (Ps.26:4). „Ko se druzi s mudrima, postacemudar, a ko ima posla s bezumnima,lose ce proci“ (Posl. 13:20). „Lose drust-vo kvari dobre navike“ (1. Kor. 15:33).

10. Zasto treba da se ugledamo na mladogkralja Solomona?11-13. (a) Koje dragocene pouke nalazimo uPsalmu 26:4, Poslovicama 13:20 i 1. Korinca-nima 15:33? (b) Kako bi ta biblijska nacelaprimenio u zivotu?

12 Koje dragocene pouke nalazimo uovim stihovima? (1) Jehova zeli da paz-ljivo biramo s kim se druzimo. On zelida nas zastiti u moralnom i duhovnompogledu. (2) Ljudi s kojima se druzi-mo uticu na nas pozitivno ili negativ-no. Jednostavno, to je tako. Na osno-vu stila kojim su pisani gornji stihovividi se da Jehova nastoji da nam do-pre do srca. Zapazi da nijedan od njihnije formulisan kao pravilo, u stilu„ne smes...“, vec su napisani tako dajednostavno iznose cinjenice. Jehovanam u stvari kaze: ’Ovo su cinjenice.ˇSta ces ti uraditi?

ˇSta ti je u srcu?‘

13 Nadalje, posto su ova tri stiha for-mulisana kao cinjenice, njihova vred-nost je neprolazna i mogu se primeni-ti na sirok spektar situacija. Primeraradi, postavi sebi sledeca pitanja:Kako mogu izbeci druzenje sa oni-ma „koji prikrivaju kakvi su“? U ko-jim prilikama bih mogao doci u kon-takt s njima? (Posl. 3:32; 6:12). Ko sumudre osobe s kojima Jehova zeli dase druzim? Ko su „bezumni“ koje zelida izbegavam? (Ps. 111:10; 112:1; Posl.1:7). Koje „dobre navike“ cu pokvari-ti ako izaberem lose drustvo? Da li setakve osobe nalaze samo me�u onimakoji ne sluze Jehovi? (2. Petr. 2:1-3).Kako bi odgovorio na ova pitanja?

14 Isto kao sto si osmotrio ove stiho-ve, mogao bi razmisljati o jos nekimakoji otkrivaju Bozje glediste o stvari-ma koje se ticu tebe i tvoje porodi-ce.� Roditelji, mozda biste takve tememogli da razmatrate tokom veceri za

� Dobri primeri su 1. Korincanima 13:4-8,gde Pavle opisuje ljubav, i Psalam 19:7-11, gdese govori o brojnim blagoslovima koje donosiposlusnost Jehovinim zakonima.

14. Kako mozete obogatiti svoje vece za po-rodicno proucavanje?

16

porodicno proucavanje. Dok to cinite,imajte na umu sta treba da bude cilj— pomoci svakom clanu porodice dauvidi kako Bozji zakoni i nacelaodrazavaju njegovu veliku ljubav pre-ma nama (Ps. 119:72). Takvo prouca-vanje ce vam svima pomoci da se josvise priblizite Jehovi i jedni drugima.

15 Kako mozes znati da li imas mu-dro i poslusno srce? Jedan nacin jeda uporedis svoje stavove sa stavo-vima vernih Bozjih slugu iz proslo-sti, kao sto je kralj David, koji jenapisao: „Boze moj, ja uzivam u vrse-nju volje tvoje, i zakon je tvoj dubo-ko u meni“ (Ps. 40:8). Pisac 119. psal-ma je rekao nesto slicno: „O kakovolim zakon tvoj! Po ceo dan o njemurazmisljam“ (Ps. 119:97). Takva ljubavse ne razvija sama od sebe. Ona je re-zultat dubokog proucavanja, molitve,ozbiljnog razmisljanja i licnog iskust-va — kada osoba u svom zivotu vidi ne-brojene blagoslove koje joj donosi po-stovanje Bozjih merila (Ps. 34:8).

BORI SE ZA SVOJU HRIˇS

´CANSKU

SLOBODU

16 Tokom istorije, narodi su bilispremni da ratuju za svoju slobodu.Za nas je jos vaznije da vodimo duhov-nu borbu za hriscansku slobodu. Ne-moj zaboraviti da tvoji neprijateljinisu samo Satana, ovaj svet i njegovotrovni duh. Treba da se boris i sa svo-jim slabostima i varljivim srcem (Jer.17:9; Ef. 2:3). Uprkos tome, uz Jehovi-nu pomoc mozes pobediti. I ne samoto — svaka pobeda, bilo da je velika ilimala, ima barem dva pozitivna is-hoda. Kao prvo, obradovaces Jehovi-

15. Kako mozes proceniti da li imas mudroi poslusno srce?16.

ˇCega moramo biti svesni ako zelimo da

pobedimo u borbi za duhovnu slobodu?

no srce (Posl. 27:11). Kao drugo, kadosetis slobodu koja proistice iz Bozjeg’savrsenog zakona slobode‘, bices josodlucniji da ostanes na ’uskom putu‘u vecni zivot. U buducnosti te ocekujejos veca sloboda, koju je Jehova name-nio svojim vernim slugama (Jak. 1:25;Mat. 7:13, 14).

17 Naravno, svi ponekad gresimo(Prop. 7:20). Kada se to desi, nemojmisliti da si bezvredan i klonuti du-hom. Ako se takoreci spotaknes, usta-ni i nastavi dalje, cak i ako treba datrazis pomoc staresina. Njihova „mo-litva upucena s verom“, napisao je Ja-kov, „ozdravice bolesnoga, i Jehova cega podici. I ako je pocinio grehe, bicemu oprosteno“ (Jak. 5:15). Nemoj ni-kad zaboraviti da je Bog milosrdan i date je on privukao u skupstinu zato stoje video dobro u tebi. (Procitati Psa-lam 103:8, 9.) Sve dok si mu odansvim srcem, on te nece odbaciti (1. Let.28:9).

18 Tokom svoje poslednje noci nazemlji, Isus je u upecatljivoj molitviza 11 vernih apostola rekao: ’Sacuvajih od Zloga‘ (Jov. 17:15). On je brinuone samo za apostole vec za sve svojesledbenike. Zato mozemo biti uverenida ce Jehova uslisiti ovu Isusovu moli-tvu i cuvati nas tokom ovih teskih vre-mena. „

ˇStit je [Jehova] onima koji zive

besprekorno [...] i cuva put onih kojisu mu verni“ (Posl. 2:7, 8). Nije uveklako biti besprekoran, ali to je jediniput ka vecnom zivotu i pravoj slobodi(Rimlj. 8:21). Nemoj nikome dozvolitida te odvrati od njega!

17. Zasto ne treba da klonemo duhom zbogsvojih slabosti i kako nam Jehova pomaze?18. Kako mozemo postupati u skladu sa Isu-sovom molitvom, koja je zabelezena u Jova-nu 17:15?

15. JUL 2012. 17

SVE je pocelo godinama ranije u Australiji, gdesam odrastao i gde je Jehova poceo da me ucida vrsim njegovu volju. Moj otac je 1938. do-bio knjigu Neprijatelji od jedne zene koja jebila Jehovin svedok. On i majka su vec bili ra-zocarani u tamosnje svestenike, koji su govorilida su neki delovi Biblije izmisljene price. Okogodinu dana kasnije, moji roditelji su se krsti-li u znak svog predanja Jehovi. Od tada je u na-soj porodici vrsenje Jehovine volje bilo vaznijeod svega. Posle roditelja, krstila se moja sestraLesli, koja je bila pet godina starija od mene.Ja sam se krstio 1940, kad sam imao devet go-dina.

Nedugo nakon sto je poceo Drugi svetski rat,u Australiji je bilo zabranjeno stampanje i de-ljenje literature Jehovinih svedoka. Zato samjos kao decak naucio da objasnim svoja vero-vanja koristeci samo Bibliju. Stalno sam je no-sio u skolu kako bih objasnio zasto ne pozdrav-ljam zastavu i ne ucestvujem ni u cemu cime sepodupire rat (Izl. 20:4, 5; Mat. 4:10; Jov. 17:16;1. Jov. 5:21).

Neki u skoli su me zvali „nemackim spiju-nom“ i zato mnoga deca nisu htela da se dru-ze sa mnom. U to vreme su se u skolama prika-zivali filmovi. Pre pocetka projekcije se od svihocekivalo da ustanu i otpevaju drzavnu himnu.Ja bih ostao da sedim, a dva ili tri decaka bi mevukla za kosu da bi me podigla sa stolice. Postonisam zeleo da pogazim svoja uverenja teme-ljena na Bibliji, na kraju sam bio izbacen iz sko-le. Upisao sam dopisnu skolu i zavrsio je kodkuce.

KAKO SAM OSTVARIO SVOJ CILJ

Imao sam cilj da postanem opsti pionir kadnapunim 14 godina, ali sam se veoma razoca-rao kada su mi roditelji rekli da prvo moramda na�em posao i radim. Trazili su od meneda placam sobu i hranu, ali su obecali da mogupoceti sa opstom pionirskom sluzbom kad bu-dem imao 18 godina.

ˇCesto sam potezao pita-

nje novca koji sam zara�ivao. Govorio sam imda zelim da stedim novac za pionirsku sluzbu,ali oni su ga uzimali.

Jehova me je ucio davrsim njegovu volju

ISPRIˇ

CAO MAKS LOJD

Kasno jedne no´ci 1955. godine,

u Paragvaju, moj saradnik u misionarskojslu

ˇzbi i ja bili smo u ku

´ci koju je opkolila

grupa razbesnelih ljudi. Vikali su: „Naˇs bog

je krvoˇzedan i

ˇzeli krv gringosa!“ Kako smo

se mi gringosi (stranci) naˇsli tamo?

18

Kad je doslo vreme da pocnem s pionirskomsluzbom, roditelji su mi objasnili da su novackoji sam im davao uplacivali na racun u banci.Zatim su mi dali sav taj novac kako bih kupioodecu i sve ostalo sto mi je trebalo za pionirskusluzbu. Ucili su me da se sam brinem o sebi, ane da ocekujem da to cine drugi. Kad se os-vrnem na to vreme, vidim koliko mi je ta pou-ka znacila u zivotu.

Dok smo Lesli i ja bili deca, kod nas sucesto dolazili pioniri i voleli smo da idemo usluzbu s njima. Vikendi su nam bili rezervisa-ni za sluzbu od kuce do kuce, svedocenje naulici i proucavanje Biblije s ljudima. Tih godi-

na su objavitelji imali cilj da provedu 60 satimesecno u sluzbi propovedanja. Nasa majka jegotovo uvek postizala taj cilj i tako je ostaviladobar primer Lesli i meni.

PIONIRSKA SLUˇZBA U TASMANIJI

Prvo podrucje na kom sam propovedao kaoopsti pionir bilo je australijsko ostrvo Tasmani-ja, gde su vec sluzili moja sestra i njen suprug.Me�utim, oni su ubrzo bili pozvani u 15. razredskole Galad. Bio sam vrlo stidljiv i nikada dotada nisam ziveo sam. Neki su mislili da necuizdrzati vise od tri meseca. Pa ipak, za manjeod godinu dana naimenovan sam za slugu gru-pe (sada je to koordinator staresinstva). Bilo jeto 1950. Kasnije smo jedan mladi brat i ja po-slati u specijalnu pionirsku sluzbu.

Najpre smo propovedali u jednom gradu uunutrasnjosti, blizu rudnika bakra. U tom gra-du nije bilo nijednog Svedoka. Stigli smo au-tobusom kasno posle podne i prespavali u je-dnom starom hotelu. Sledeceg dana, dok smopropovedali od kuce do kuce, pitali smo lju-de da li znaju nekoga ko izdaje sobu. Predve-ce nam je neki covek rekao da je kuca prezbi-terijanskog svestenika, koja se nalazila odmahpored crkve, prazna i da bi trebalo da pitamo�akona za nju. Ðakon je bio vrlo prijatan i iz-dao nam je tu kucu. Bilo nam je neobicno stosmo svakog dana kretali u sluzbu iz svesteni-kove kuce.

Ljudi u tom mestu su slusali nasu poru-ku. Vodili smo vrlo lepe razgovore, a s mnogi-ma smo poceli i da proucavamo Bibliju. Kadasu crkvene vlasti u glavnom gradu saznale daJehovini svedoci stanuju u svestenikovoj kuci ipropovedaju ljudima, zahtevali su od �akonada nas odmah izbaci. Ponovo smo bili bez sme-staja.

Sutradan smo propovedali do oko tri sata popodne, a onda smo poceli da trazimo prenoci-ste. Nismo nasli nista bolje od natkrivenih tri-bina na stadionu. Sakrili smo tamo kofere i na-stavili s propovedanjem. Vec je poceo da padamrak, ali hteli smo da posetimo jos samo neko-

Levo: U pokrajinskoj sluˇzbi u Australiji

Desno: moji roditelji i ja

15. JUL 2012. 19

liko kuca kako bismo zavrsili ulicu. Jedan co-vek nam je ponudio smestaj u dvosobnoj kuci-ci na njegovom imanju.

POKRAJINSKA SLUˇZBA I

ˇSKOLA GALAD

U tom mestu sam propovedao oko osammeseci, a onda me je australijska podruznicapitala da li bih mogao da sluzim kao pokrajin-ski nadglednik. Bio sam zatecen jer sam imaosamo 20 godina. Nakon nekoliko sedmica obu-ke, poceo sam da redovno posecujem skupsti-ne. Oni koji su bili stariji od mene, a to su biliskoro svi, nisu me potcenjivali zbog mojih go-dina, vec su cenili sluzbu koju sam obavljao.

Od skupstine do skupstine sam putovaogotovo svim mogucim prevoznim sredstvima.Jedne nedelje sam isao autobusom, druge si-nobusom, zatim automobilom, pa motociklom,pokusavajuci da odrzim ravnotezu, posto mi jena jednoj strani bio kofer, a na drugoj torba zasluzbu. Voleo sam da budem s bracom i sestra-ma. Jedan sluga grupe je silno zeleo da me ugo-sti, iako mu je kuca bila nedovrsena. Stvarnosam uzivao te sedmice, i pored toga sto mi jepostelja bila u kadi.

Jos jedno iznena�enje me je cekalo 1953. go-dine, kada sam pozvan da poha�am 22. razredskole Galad. Ali radost mi je bila pomesanasa zebnjom. Zbog cega? Nakon sto su 30. jula1950. moja sestra i njen suprug zavrsili tu sko-lu, otisli su da sluze u Pakistanu. Za manje odgodinu dana, Lesli se tamo razbolela i umrla.Pitao sam se kako ce se moji roditelji osecatiako nedugo nakon toga i ja odem na drugi krajsveta. Me�utim, oni su rekli: „Idi i sluzi Jehovigde god da te posalje.“ To je bio poslednji putda sam video oca. Umro je 1957. godine.

Ubrzo sam se ukrcao na brod s jos petoroSvedoka iz Australije i zajedno smo putovalimesec i po dana do Njujorka. Iskoristili smo tovreme za citanje i proucavanje Biblije i propo-vedanje drugim putnicima. Pre nego sto smootisli na sever drzave Njujork, u Saut Lansing,gde se odrzavala skola, prisustvovali smo me-�unarodnom kongresu na stadionu Jenki. Taj

kongres je odrzan u julu 1953. i najveci brojprisutnih bio je 165 829.

U nasem razredu je bilo 120 brace i sestara izsvih krajeva sveta. Sve dok nismo zavrsili sko-lu, nismo znali u koju cemo zemlju biti posla-ti.

ˇCim su nam rekli, pohrlili smo u biblioteku

skole da saznamo nesto o zemlji u koju ide-mo. Meni su rekli da idem u Paragvaj. Procitaosam da su u toj zemlji cesto izbijale politickerevolucije. Nedugo nakon sto sam stigao tamo,jednog jutra sam pitao ostale misionare sta seto „slavilo“ prosle noci. Nasmejali su se i odgo-vorili: „Upravo si doziveo revoluciju. Baci pog-led na ulicu.“ Na svakom cosku su stajali voj-nici!

Jedne nedelje sam isaoautobusom, druge sinobusom,zatim automobilom, pamotociklom, pokusavajucida odrzim ravnotezu, postomi je na jednoj strani biokofer, a na drugoj torbaza sluzbu

DOGAÐAJ KOJI NE´

CU ZABORAVITI

Jednom sam s pokrajinskim nadgledni-kom isao u prilicno udaljenu skupstinu da bi-smo prikazali film Drustvo Novog sveta u akciji.Trebalo nam je osam ili devet sati da stignemotamo, a isli smo prvo vozom, zatim dvokolica-ma i na kraju volovskom zapregom. Nosili smosa sobom generator i projektor. Nakon sto smostigli, proveli smo citav naredni dan iduci odfarme do farme i pozivajuci ljude na projekci-ju filma te veceri. Okupilo se oko 15 ljudi.

Proslo je tek dvadesetak minuta filma kadnas je neko upozorio da u�emo u kucu sto brzemozemo. Zgrabili smo projektor i utrcali unu-tra. Tada su se pojavili neki ljudi i poceli da pu-caju, vicuci na sav glas: „Nas bog je krvozedani zeli krv gringosa!“ U kuci su bila samo dvagringosa, a ja sam bio jedan od njih. Ljudi kojisu dosli da pogledaju film sprecili su nasilnikeda u�u unutra. Ali oni su se vratili oko tri sataujutro, pucajuci i preteci da ce nas uhvatiti kadse budemo vracali u grad.

Dva brata su to javila serifu i on je po podnedosao s dva konja kako bi nas otpratio u grad.Kad god bismo naisli na gusce zbunje ili drvecekoje bi moglo posluziti kao zaseda, on bi izva-dio pistolj i odjahao napred da izvidi situaci-ju. Shvatio sam koliko je dobro imati konja, pasam kasnije nabavio jednog.

STIˇZU NOVI MISIONARI

Uprkos protivljenju svestenstva, imali smouspeha u sluzbi propovedanja. Godine 1955,stiglo je petoro novih misionara, a me�u njimai mlada sestra iz Kanade, Elsi Svonson, kojaje zavrsila 25. razred skole Galad. Neko vre-me smo oboje sluzili u paragvajskom Betelu, aonda je ona poslata u drugi grad. Posvetila jezivot sluzenju Jehovi, iako nije imala podrskusvojih roditelja, koji nikad nisu prihvatili isti-nu. Elsi i ja smo se vencali 31. decembra 1957,a potom smo ziveli sami u misionarskom domuna jugu Paragvaja.

U kuci nismo imali vodu, vec smo je dono-sili iz bunara u dvoristu. Nismo imali kupati-lo, ves-masinu, ni frizider. Hranu smo moralida kupujemo svaki dan jer se brzo kvarila. Alizbog jednostavnog nacina zivota i mnogo pri-jatelja koje smo stekli u skupstini, taj periodnaseg zajednickog zivota nam je ostao u lepomsecanju.

Na dan naˇseg ven

ˇcanja, 31. decembra 1957.

15. JUL 2012. 21

Godine 1963, otputovali smo u Australiju daposetimo moju majku. Ubrzo nakon toga, onaje imala srcani udar, verovatno zbog uzbu�enjasto me je nakon deset godina ponovo videla.Kako se priblizavalo vreme da se vratimo u Pa-ragvaj, morali smo da donesemo jednu od naj-tezih odluka u nasem zivotu. Da li da ostavi-mo majku u bolnici da se drugi brinu o njoj i uParagvaju nastavimo s misionarskom sluzbom,koju smo toliko voleli? Nakon mnogih molitvi,Elsi i ja smo odlucili da ostanemo i brinemo seo majci. Uspevali smo da je negujemo i istovre-meno budemo u punovremenoj sluzbi sve donjene smrti, 1966.

Bilo mi je drago sto sam godinama bio po-krajinski i oblasni nadglednik u Australiji ipredavao na Seminaru za naimenovanu bracu.Zatim smo doziveli jos jednu promenu. Pozvansam da sluzim kao clan tek osnovanog Odborapodruznice u Australiji. Kada smo gradili noveobjekte podruznice, sluzio sam kao predseda-vajuci Odbora za gradnju. Uz pomoc mnogo-brojnih iskusnih i sloznih radnika, izgra�enaje prelepa podruznica.

Kasnije sam sluzio u Sluzbenom odeljenju,koje nadgleda delo propovedanja u zemlji. Ta-ko�e sam kao zonski nadglednik posecivaopodruznice sirom sveta kako bih braci pruziosavet i podrsku. Posebno mi je znacilo i jaca-lo veru to sto sam u nekim zemljama upoznaoone koji su godinama, pa cak i decenijama, biliu zatvorima i koncentracionim logorima zbogsvoje vernosti i poslusnosti Jehovi.

GDE DANAS SLUˇZIMO

Nakon sto smo se vratili s jednog napornog pu-tovanja 2001, dobio sam poziv da do�em u Bru-klin da bih tamo sluzio u novoosnovanom Odbo-ru podruznice Sjedinjenih Drzava. Elsi i ja smouz molitvu dobro razmislili o tom pozivu i na kra-ju smo ga svim srcem prihvatili. Otada je proslovise od 11 godina, i jos uvek smo u Bruklinu.

Smatram blagoslovom to sto je moja zenaspremna da sluzi gde god nas Jehovina organiza-cija posalje. Elsi i ja sada imamo preko 80 godinai zdravlje nam je jos uvek relativno dobro. Srec-ni smo sto ce nas Jehova poucavati u svu vecnosti vec sad se radujemo divnim stvarima koje ce do-ziveti oni koji vrse njegovu volju.

Srecni smosto ce nasJehovapoucavati usvu vecnost

KAKO je moguce da uprkos sve gorem sta-nju u svetu mi sve vise propovedamo?Zasto vreme i snagu rado trosimo na slu-

zbu dok se mnogi bore sa ekonomskim teskoca-ma? Kako mozemo ostati hrabri i pored toga stomnogi strahuju od buducnosti? Odgovore nalazi-mo u 27. psalmu, koji je kralj David napisao podBozjim nadahnucem.

2 Na samom pocetku ovog psalma, Da-vid kaze: „Jehova je svetlost moja i spasenjemoje. Koga da se bojim? Jehova je tvr�ava zivo-ta moga. Pred kim da strepim?“ (Ps. 27:1). Strahi strepnja mogu toliko snazno delovati na osobuda ona potpuno klone duhom i izgubi snagu. Alionaj ko se boji Jehove nema potrebe da se uzne-mirava ni zbog cega (1. Petr. 3:14). Ako nam jeJehova tvr�ava, bicemo ’spokojni i mirno cemoziveti, zla se ne bojeci‘ (Posl. 1:33; 3:25). Zasto tomozemo reci?

„JEHOVA JE SVETLOST MOJA I SPASENJE MOJE“

3 Metafora „Jehova je svetlost moja“ istice toda nas Jehova poucava i izvodi iz duhovne tame(Ps. 27:1). Doslovna svetlost otkriva opasnosti iprepreke na putu, ali ih ne uklanja. Kada ih vi-dimo, mi moramo nesto preduzeti. Slicno tome,Jehova nam otkriva pravo znacenje doga�aja usvetu. Upozorava nas na razne opasnosti. U Bi-bliji nam je dao nacela koja su uvek delotvorna,ali na nama je da primenimo ono sto ucimo. Tako

1.ˇSta ce nam 27. psalam pomoci da razumemo?

2. Kako strepnja utice na coveka i u sta smo uvereni?3. U kom smislu je Jehova nasa svetlost i sta mi moramoda radimo?

„PRED KIM DASTREPIM?“

„Da se i rat protivmene povede, i tadacu se u Boga pouzdati“(PS. 27:3)

PREMA SLEDE´

CIM STIHOVIMA,ˇSTA TI MO

ˇZE ULITI

HRABROST?

��

Psalam 27:1

��

Psalam 27:4

��

Psalam 27:11

22 15. JUL 2012.

mozemo biti poput psalmiste, koji jepostao ’mudriji od svojih neprijate-lja‘ i ’razboritiji od svih ucitelja‘ (Ps.119:98, 99, 130).

4 Davidove reci iz Psalma 27:1 po-kazuju da je on sigurno razmisljaoo tome kako ga je Jehova u vise na-vrata izbavio. Na primer, Jehova ga je

4. (a) Zasto je David sa sigurnoscu mo-gao da kaze da je Jehova njegovo spasenje?(b) Kada ce posebno doci do izrazaja da je Je-hova nase spasenje?

„izbavio iz lavljih i iz medve�ih kan-dzi“. Pomogao mu je i da savlada divaGolijata. Kada ga je kralj Saul ga�aokopljem, Jehova mu je oba puta po-mogao (1. Sam. 17:37, 49, 50;18:11, 12; 19:10). Sasvim je razum-ljivo sto je David sa sigurnoscu mo-gao da kaze: „Jehova je [...] spasenjemoje.“ Jehova ce biti spasenje i dru-gim svojim slugama, kao sto je bio iDavidu. Kako? Tako sto ce ih izbavi-ti tokom predstojece „velike nevolje“(Otkr. 7:14; 2. Petr. 2:9).

PAMTI SVAKI USPEH

5 Da bismo stekli hrabrost, vaznoje da radimo isto sto i David, o cemuse govori u Psalmu 27:2, 3. (Procita-ti.) On je razmisljao o situacijama ukojima ga je Jehova izbavio (1. Sam.17:34-37). To mu je ulilo hrabrost dase suoci i s najgorim teskocama. Da lirazmisljanje o onome sto si doziveo itebi daje snagu? Primera radi, da li sise gorljivo molio zbog nekog velikogproblema i onda video kako ti je Je-hova dao potrebnu mudrost i snagu?Secas li se kako je Jehova uklanjaoprepreke koje su ti oduzimale radostu sluzbi ili kako ti se „pruzila dobraprilika za uspesnu sluzbu“? (1. Kor.16:9). Kako se osecas kada razmisljaso tim doga�ajima? Zar te to ne uve-rava da ti Jehova moze pomoci da sa-vladas i vece prepreke i teskoce ili daistrajes pod njima? (Rimlj. 5:3-5).

6 Zamisli da neka mocna vlast resida unisti Jehovine svedoke kao orga-nizaciju. U savremeno doba, mnogisu pokusavali da to urade, ali

5, 6. (a) Kako ce nam razmisljanje o onomesto smo doziveli uliti hrabrost? (b) Zasto jedobro da razmisljamo o tome kako je Jeho-va u proslosti pomagao svojim slugama?

Davidu je snagu davalo razmiˇsljanje

o situacijama u kojima ga je Jehova izbavio

23

24

bezuspesno. Razmisljanje o tome ka-ko je Jehova do sada pomagao svomnarodu pomoci ce nam da se hrabrosuocimo s bilo cim sto se moze desi-ti u buducnosti (Dan. 3:28).

LJUBAV PREMA SVETOJ SLUˇZBI

7 Za hrabrost je neophodno i da vo-limo svetu sluzbu. (Procitati Psa-lam 27:4.) U Davidovo vreme, ’Je-hovin dom‘ je bio sveti sator. Davidje pripremio sve sto je bilo potrebnoda bi njegov sin Solomon izgradiovelicanstveni hram. Vekovima kasni-je, Isus je rekao da ce doci vremekada za obozavanje Jehove vise necebiti neophodna neka posebna gra�e-vina (Jov. 4:21-23). Apostol Pavle je uposlanici Jevrejima, u poglavljima8-10 ukazao na to da je veliki duhov-ni hram nastao 29. n. e., kada se Isuskrstio i pokazao spremnost da izvrsiJehovinu volju (Jevr. 10:10). Taj velikiduhovni hram je ure�enje putem kogje Jehova omogucio ljudima da mupristupe na temelju vere u Isusovu ot-kupnu zrtvu. Kako mi obozavamo Je-hovu u tom hramu? Tako sto mu semolimo „iskrenog srca, puni pouz-danja i vere“, „istrajno i nepokoleblji-vo obznanjujemo svima svoju nadu“,razmisljamo o svojim suvernicima,podsticemo ih na dobra dela i hrabri-mo jedni druge na skupstinskim sa-stancima i tokom veceri za porodicnoproucavanje (Jevr. 10:22-25). Ljubavprema svetoj sluzbi daje nam snagu uovim teskim poslednjim danima.

8ˇSirom sveta, Jehovine verne slu-

ge provode sve vise vremena u sluzbi

7, 8. (a) Prema Psalmu 27:4, sta je Davidmolio Jehovu? (b)

ˇSta je Jehovin veliki du-

hovni hram i kako u njemu obozavamo Je-hovu?

propovedanja, uce nove jezike i selese u podrucja gde je potrebno viseobjavitelja. Poput psalmiste, i onimole Jehovu za jedno, da uzivaju unjegovoj dobroti i sluze mu, sta godda se desi. (Procitati Psalam 27:6.)

UZDAJ SE U BOˇZJU POMO

´C

9 David je slikovito opisao svojepouzdanje u Jehovinu pomoc: „Akome i otac i majka ostave, Jehova ce meprihvatiti“ (Ps. 27:10). Na osnovu do-ga�aja opisanih u 22. poglavlju 1. Sa-muilove mozemo zakljuciti da Davidaroditelji nisu ostavili. Iako su danasmnogi doziveli da ih porodica potpu-no odbaci, oni su nasli pomoc i zasti-tu u okrilju hriscanske skupstine.

10 Posto Jehova ne zaboravlja svojesluge kada ih drugi napuste, zar ih onnece podrzati i u bilo kojoj drugoj ne-volji? Na primer, ako nas brine da licemo imati dovoljno sredstava za po-trebe svoje porodice, sigurno se mo-zemo pouzdati u to da ce nam Jeho-va pomoci (Jevr. 13:5, 6). On razumeokolnosti i potrebe svakog svog ver-nog sluge.

11 Pogledajmo sta se desilo Viktori-ji iz Liberije. Dok je proucavala Bib-liju i napredovala ka krstenju, coveks kojim je zivela ostavio ju je s trojedece. Iako je bila bez kuce i posla, na-stavila je da duhovno napreduje.Kada se Viktorija krstila, njena 13--godisnja cerka je nasla novcanik punnovca. Da ne bi dosli u iskusenje, od-lucili su da i ne prebroje novac. Od-mah su stupili u kontakt s vojni-kom kome je pripadao taj novcanik.

9, 10. U sta nas uveravaju reci iz Psalma27:10?11. Kako nase pouzdanje u Jehovu moze uti-cati na druge? Navedi primer.

15. JUL 2012. 25

On im je rekao da bi ceo svet bio bo-lje i bezbednije mesto za zivot kad bisvi ljudi bili posteni poput Jehovinihsvedoka. Viktorija mu je iz Biblijepokazala Jehovina obecanja o novomsvetu. Zadivljen njenom verom i po-stenjem, vojnik joj je dao pozamasnusumu kao nagradu sto mu je vratilanovac. Posto se bezuslovno uzdaju uto da ce Jehova uvek brinuti o njima,Jehovini svedoci su na glasu kao po-steni ljudi.

12 Zamisli kako se osecao Tomas,nekrsteni objavitelj iz Sijera Leonea.On je poceo da radi kao profesor usrednjoj skoli, ali skoro godinu dananije dobijao platu jer se odugovlaci-lo s nekim formalnostima. Koji je bioposlednji uslov da bi Tomas poceo daprima platu i dobio novac koji mu jeskola dugovala? Razgovor s direkto-rom skole, koji je bio i svestenik. Onje rekao da su verovanja Jehovinihsvedoka nespojiva s programom sko-le. Insistirao je da Tomas bira izme�uposla i svojih biblijskih uverenja. To-mas je napustio taj posao i nije dobionadoknadu za godinu dana rada. Na-sao je drugi posao kao serviser radio--ure�aja i mobilnih telefona.

ˇSta nam

ovaj i brojni slicni primeri pokazuju?Za razliku od ljudi koji strahuju danece imati od cega da zive, mi ne tre-ba da strepimo jer se cvrsto uzdamou onoga ko je sve stvorio i cuva svojnarod.

13 U dosta zemalja gde se teskozivi, objavitelji Kraljevstva su izu-

12.ˇSta se vidi iz toga sto nastavljamo da

sluzimo Jehovi uprkos gubicima u materijal-nom pogledu? Navedi primer.13. Kako napreduje delo propovedanja oKraljevstvu u ekonomski slabo razvijenimzemljama?

zetno aktivni u sluzbi propovedanja.Kako to? Jedna podruznica je napisa-la: „Mnogi ljudi su nezaposleni i ima-ju vise vremena za proucavanje Bibli-je s nama, a braca imaju visevremena za propovedanje. Tamo gdeje zivot posebno tezak, ljudima nemora posebno da se objasnjava dazivimo u poslednjim danima. Oni tovide i sami.“ Jedan misionar, koji pre-ko 12 godina sluzi u zemlji u kojojsvaki objavitelj u proseku ima vise odtri biblijska studija, pise: „Posto mno-gi objavitelji zive skromno i nemajupuno stvari koje bi im odvracale pa-znju, uglavnom imaju vise vremenaza sluzbu propovedanja i proucavanjeBiblije s ljudima.“

14 Jehova je obecao da ce pomagatisvom narodu u celini, da ce ga stititi

14. Kakvu zastitu Jehova moze pruziti svomnarodu?

Ekonomske teˇsko

´ce nam mogu pru

ˇziti priliku

da viˇse u

ˇcestvujemo u slu

ˇzbi propovedanja

i izbavljati od svega sto bi mu mo-glo naskoditi u fizickom i duhovnompogledu. Mi imamo potpuno pouzda-nje u to obecanje (Ps. 37:28; 91:1-3).Mnostvo koje ce preziveti ’veliku ne-volju‘ sigurno ce biti veliko (Otkr.7:9, 14). Tokom ostatka poslednjihdana, ono ce biti zasticeno od onihkoji zele da ga uniste. Bozje sluge ceimati sve sto je potrebno da bi izdrza-le kusnje i sacuvale svoje prijatelj-stvo s Bogom. On ce ih zastititi u zavr-snom delu velike nevolje.

„JEHOVA, POUˇ

CI ME PUTU SVOME“

15 Da bismo i dalje bili hrabri, stal-no nam treba Bozja pouka. To se vidiiz Davidove molbe: „Jehova, poucime putu svome, vodi me stazom ce-stitosti i cuvaj me od neprijatelja“ (Ps.27:11). Da bismo postupali u skladusa ovom molitvom, moramo ozbiljnoshvatati i odmah primenjivati sve bi-blijske smernice koje nam daje Jeho-vina organizacija. Mnogi su poslusa-li mudar savet da pojednostave zivoti otplatili su dugove. To im je znaci-lo kada je nastupila svetska ekonom-ska kriza. Nisu bili optereceni stvari-ma koje vise ne mogu priustiti sebi,vec su mogli da se posvete sluzbi ujos vecoj meri. Svi mozemo da sezapitamo: ’Da li odmah primenjujemsve ono sto procitam u Bibliji i publi-kacijama vernog i razboritog roba,cak i kada to od mene iziskuje nekezrtve?‘ (Mat. 24:45).

16 Ako dopustamo Jehovi da naspoucava i vodi putem pravednosti,necemo imati cega da se bojimo.Kada je jedan opsti pionir iz Sjedinje-

15, 16. Kakvo nam dobro donosi to sto sedrzimo Bozjih saveta? Navedi primer.

nih Drzava konkurisao za radno me-sto koje bi njemu i njegovoj porodiciomogucilo da ostanu u punovreme-noj sluzbi, direktor mu je rekao danema nikakve sanse jer nema fakul-tetsku diplomu. Da ti se desi takonesto, da li bi zazalio sto si se opre-delio za punovremenu sluzbu, a neza visoko obrazovanje? Dve sedmicekasnije, taj direktor je ostao bez po-sla. Drugi direktor je pitao naseg bra-ta koje ciljeve ima. Brat je objasnio dasu on i supruga Jehovini svedoci i dapuno vremena posvecuju sluzbi pro-povedanja, pa bi voleli da to i nada-lje cine. Na to je direktor rekao:„Znao sam da ste drugaciji. Pre negosto je moj otac umro, dve vase ver-nice su dolazile svaki dan i citale muBibliju. Rekao sam sebi da cu, akoikada budem imao priliku, pomocinekom Jehovinom svedoku.“ Sutra-dan ujutro, brat je dobio posao koji jebivsi direktor odbio da mu da. Zaista,kada stavimo Kraljevstvo na prvo me-sto u zivotu, Jehova se drzi svog obe-canja da necemo ostati bez onoga stonam je neophodno (Mat. 6:33).

NEOPHODNE SU NAM VERA I NADA

17 David zatim naglasava kolikosu vazne vera i nada: „Da nisam ve-rovao da cu videti dobrotu Jehovinuu zemlji zivih, sta bi sa mnom bilo!“(Ps. 27:13).

ˇSta bi s nama bilo da

nemamo nadu koju nam je Bog dao ida ne razumemo sve ono sto cita-mo u 27. psalmu? Zato nastavimo dase s verom molimo za snagu i po-moc da prebrodimo sve ono sto pret-hodi Armagedonu. (Procitati Psalam27:14.)17.

ˇSta ce nam pomoci da s pouzdanjem gle-

damo na buducnost?

26 15. JUL 2012.

NAˇSTA pomislis kada se pomene porodi-

ca? Na toplinu, srecu, zajednicko ostva-renje nekog cilja? Bezbedno okruzenje

u kom se odrasta, uci i razmenjuju misljenja?Verovatno pomislis na nesto od toga ako u tvo-joj porodici vlada ljubav. Osnivac porodice je Je-hova (Ef. 3:14, 15). On je zeleo da me�u svimnjegovim stvorenjima na nebu i na zemlji vladasigurnost, me�usobno poverenje i pravo jedin-stvo.

2 Kada su zgresili, ljudi vise nisu bili deoBozje velike porodice, ali Jehovina namera timenije osujecena. On ce se postarati da zemljabude pretvorena u raj i da uvek bude nastanje-na Adamovim i Evinim potomcima (Post. 1:28;Is. 45:18). On je preduzeo sve sto je potrebno dabi bilo tako. Neke od tih stvari spominju se uposlanici Efesanima, cija je glavna tema jedin-stvo. Razmotrimo neke stihove iz te poslaniceda bismo videli kako mozemo postupati u skla-du s Jehovinom namerom da ujedini sva svojastvorenja.

BOˇZJA NAMERA „DA SE SVE UREDI“

3 Sve sto Jehova radi u skladu je s njegovomnamerom. On zeli da „sve uredi kad se navrsivreme“, naime da ujedini sva svoja stvorenja ob-darena razumom. (Procitati Efesanima 1:8-10.)To ce ostvariti u dve faze. Bog prvo priprema po-mazanike za zivot na nebu, gde ce oni nastavitisa svojom sluzbom pod vo�stvom Isusa Hrista.

1, 2.ˇSta je Jehovina namera za zemlju i ljude?

3. O cemu se govori u Efesanima 1:10 i kada je to zapo-celo?

JEHOVAUJEDINJUJE SVOJU

PORODICU

’Usrdno vas molim daodrzite jedinstvo duha‘(EF. 4:1, 3)

KAKO BI OBJASNIO?

��

ˇSta Bog

ˇzeli da postigne onim

ˇsto je opisano u Efe

ˇsanima

1:10?

��

Kako ’odrˇzavamo jedinstvo

duha‘?

��

ˇSta

´ce nam pomo

´ci da ’budemo

dobri jedni prema drugima‘?

27

28

To se odvija od Pedesetnice 33. n. e.,kada je Jehova poceo da sakuplja onekoji ce s neba vladati s Hristom (Dela2:1-4). Posto su na temelju Hristo-ve otkupne zrtve pomazanici progla-seni pravednima i dobijaju zivot, onisu svesni da su usvojeni kao „Bozjadeca“ (Rimlj. 3:23, 24; 5:1; 8:15-17).

4 U drugoj fazi, Bog priprema onekoji ce ziveti u Raju na zemlji podvlascu Hristovog Mesijanskog Kra-ljevstva. Prvobitni deo ove grupe cini„veliko mnostvo“ (Otkr. 7:9, 13-17;21:1-5). Tokom Hiljadugodisnje vla-davine pridruzice im se milijardeuskrsnulih (Otkr. 20:12, 13). Zamislisamo koliko cemo tada svi biti razli-citi, a ipak ujedinjeni! Na kraju hilja-du godina, „ono sto je na zemlji“, tojest svi ljudi koji ce tada ziveti, dozi-vece zavrsnu kusnju. Oni koji ostanuverni Bogu bice usvojeni kao zemalj-ska ’Bozja deca‘ (Rimlj. 8:21; Otkr.20:7, 8).

5 Obe faze ostvarenja Bozje name-re odvijaju se u nase vreme. Ali kakosvako od nas moze postupati u skla-du s Jehovinom namerom da ujedinisva svoja stvorenja?

„ODRˇZITE JEDINSTVO DUHA“

6 Sveto pismo pokazuje da se hri-scani moraju sastajati (1. Kor. 14:23;Jevr. 10:24, 25). To ne znaci samo pro-vesti neko vreme s drugima na istommestu, kao kada ljudi idu u bioskopili na utakmicu. Pravo jedinstvo jevise od toga. Mi gajimo takvo jedin-stvo kada primenjujemo Jehovine sa-

4, 5.ˇSta se desava u drugoj fazi ostvarenja

Bozje namere da ujedini sva svoja stvorenja?6. Kako Pismo pokazuje da hriscani treba dase sastaju?

vete i dopustamo njegovom svetomduhu da oblikuje nasu licnost.

7 Premda je na temelju Hristoveotkupne zrtve Jehova pomazanikeproglasio pravednima i svojim sino-vima, a druge ovce pravednima i svo-jim prijateljima, nesuglasice ce sejavljati sve dok zivimo u ovom zlomsvetu (Rimlj. 5:9; Jak. 2:23). U su-protnom, savet da ’podnosimo jednidruge‘ ne bi imao svrhu.

ˇSta dopri-

nosi jedinstvu sa suvernicima? Mora-mo razvijati ’svu poniznost i bla-gost‘. Tako�e, Pavle nas podstice dase ’istinski trudimo da odrzimo je-dinstvo duha, u miru koji nas pove-zuje‘. (Procitati Efesanima 4:1-3). Toznaci da treba da dozvolimo da Boz-ji duh deluje u nasem zivotu i dono-si svoj plod, koji nam pomaze dapremostimo sve me�usobne razlike.S druge strane, dela tela uvek stvara-ju podele.

8 Zapazimo kako „dela tela“ ra-zaraju jedinstvo. (Procitati Galati-ma 5:19-21.) Blud razdvaja osobu odJehove i skupstine, a preljuba nano-si porodici veliki bol i razdvaja decuod roditelja, kao i neduznog supru-znika od muza, odnosno zene. Neci-stoca stetno deluje na jedinstvo osobes Bogom i onima koji je vole. Svakoko je probao da zalepi nesto zna danece uspeti ako jedna povrsina nijecista. Slicno tome, osoba koja nijemoralno i telesno cista ne moze bitiu jedinstvu s Bogom i njegovim na-rodom. Besramnost, to jest drsko pona-sanje pokazatelj je krajnjeg neposto-vanja Bozjih pravednih zakona. Sva

7.ˇSta znaci ’odrzati jedinstvo duha‘?

8. U kom smislu dela tela razaraju jedinstvo?

15. JUL 2012. 29

ostala dela tela tako�e razdvajaju lju-de jedne od drugih i od Boga. Takvoponasanje je u potpunoj suprotnostis Jehovinom licnoscu.

9 Svako od nas treba da se zapita:’Da li se zaista trudim da „odrzim je-dinstvo duha, u miru koji nas pove-zuje“? Kako reagujem kada do�e donesuglasica? Da li se zalim svima re-dom, nadajuci se da ce me prijateljipodrzati? Da li ocekujem da staresi-ne intervenisu u moju korist, umestoda se sam potrudim da obnovim mirs drugima? Ako znam da neko imanesto protiv mene, da li tu osobuizbegavam da ne bih morao da razgo-varam s njom o tom problemu?‘ Da

9. Kako mozemo proveriti da li se ’istinskitrudimo da odrzimo jedinstvo duha‘?

li bi ovakvo ponasanje pokazalo dapostupamo u skladu s Jehovinom na-merom da sve ponovo sastavi u Hri-stu?

10 Isus je rekao: „Ako, dakle, done-ses svoj dar na oltar i tamo se setis datvoj brat ima nesto protiv tebe, osta-vi svoj dar tamo pred oltarom, pa idii prvo se pomiri sa svojim bratom, aonda se vrati i prinesi svoj dar. Brzoresi spor“ (Mat. 5:23-25). Jakov jenapisao: „Plod pravednosti seje se umiru i ubrace ga oni koji mir tvore“(Jak. 3:17, 18). Prema tome, ne moze-mo postupati pravedno ako nismo umiru s drugima.

11 Da navedemo primer: Premaprocenama, u nekim zemljama kojesu pretrpele rat moglo bi se obra�iva-ti 35 posto vise zemljista kad ljudi nebi strahovali od kopnenih mina. Po-sle eksplozije neke mine, ratari visene smeju da u�u u njive, sela osta-ju bez sredstava za zivot, a gradovibez hrane. Slicno tome, ne mozemorazvijati lepe osobine ako zbog svogkaraktera nemamo mir s nasom bra-com. Ali ako spremno oprastamo icinimo drugima dobro, doprinosimotome da svi imamo mir i Jehovin bla-goslov.

12 Nadalje, hriscanske staresinemnogo doprinose jedinstvu. Njima jepovereno da nam pomazu da „posti-gnemo jedinstvo u veri“ (Ef. 4:8, 13).Kada staresine sara�uju s nama usvetoj sluzbi i daju nam promisljenesavete na temelju Bozje Reci, oni

10, 11. (a) Koliko je vazno biti u miru s bra-com? (b)

ˇSta doprinosi tome da imamo mir i

Jehovin blagoslov?12. Kako nam staresine pomazu da budemoujedinjeni?

On ostavlja svoj dar pred oltaromi ide da se pomiri sa svojim bratom

30

nam pomazu da obucemo novu lic-nost (Ef. 4:22-24). Da li iza njiho-vih saveta vidis Jehovinu zelju da tepripremi za zivot u novom svetu podvladavinom njegovog Sina? Staresi-ne, da li drugima dajete savete s timciljem na umu? (Gal. 6:1).

„BUDITE DOBRI JEDNI

PREMA DRUGIMA“

13 U Efesanima 4:25-29 navodi sesta posebno ne dolikuje hriscanima.U to spadaju laganje, gnev, lenjost iruzne reci. Nase reci treba da bududobre i da izgra�uju druge. Akoneko ne bi slusao ovaj savet, zalostiobi Bozji sveti duh jer je to sila kojastvara jedinstvo (Ef. 4:30). Za mir ijedinstvo je neophodno i da prime-njujemo ono sto je Pavle napisao unastavku: „Neka se sva zlobna gorci-na i gnev i srdzba i vika i pogr-dan govor ukloni od vas zajedno sasvom zlocom. A budite dobri jedniprema drugima, samilosni, spremnooprastajuci jedni drugima kao sto jei Bog preko Hrista spremno oprostiovama“ (Ef. 4:31, 32).

14 Pavlov savet da budemo „do-bri jedni prema drugima“ ukazuje nato da nam se ponekad desi da ne po-kazemo dobrotu i da treba na tomeda radimo. Zato svi treba da se trudi-mo da vise mislimo na druge nego nasebe (Fil. 2:4). Mozda bi nesto sto ho-cemo da kazemo u ocima drugih biloduhovito ili ostroumno, ali da li bi seu tome ogledala dobrota? Ako una-

13. Do cega bi doslo ako ne bismo slusali sa-vete iz Efesanima 4:25-32?14. (a) Zasto je Pavle dao savet da budemo„dobri jedni prema drugima“? (b)

ˇSta ce nam

pomoci da budemo dobri?

pred razmisljamo o tome, bice namlakse da budemo dobri.

LJUBAV I POˇ

STOVANJE

SE Uˇ

CE U KRUGU PORODICE

15 U Bibliji se odnos izme�u Hristai skupstine upore�uje sa odnosomizme�u muza i zene. To muzu po-maze da razume koliko je vazno dabude dobar poglavar svojoj zeni, daje voli i brine o njoj, a zeni pomazeda bude podlozna muzu (Ef. 5:22-33).Zasto je Pavle napisao: „Tako i muze-vi treba da vole svoje zene kao svojetelo“? (Ef. 5:28). Prethodno je govo-rio o tome kako je „Hrist voleo skup-stinu i sebe predao za nju [...] ciste-ci je kupanjem u vodi, u reci Bozjoj“.Dakle, da bi postupao u skladu s Je-hovinom namerom da se sve ponovosastavi u Hristu, muz mora brinuti oduhovnosti svoje porodice.

16 Dobro je da roditelji imaju naumu da im je Jehova poverio brigu odeci. Nazalost, danas su mnogi „bezljubavi prema clanovima porodice“(2. Tim. 3:1, 3, fusnota). Veoma veli-ki broj oceva bezi od svojih odgovor-nosti, sto vrlo lose utice na njihovudecu. Pavle je savetovao hriscanskeoceve: „Ne razdrazujte svoju decu,nego ih vaspitavajte na Jehovin nacini pomazite im da usvoje njegov nacinrazmisljanja“ (Ef. 6:4). O ljubavi i au-toritetu deca najpre uce u porodici.Roditelji koji na taj nacin vaspitavajusvoju decu postupaju u skladu s Jeho-vinom namerom da ujedini sva svo-

15. Kako ono sto je Pavle zapisao u Efesani-ma 5:28 pomaze muzevima da se ugledajuna Hrista?16. Do cega vodi kada roditelji ispunjavajusvoju biblijsku odgovornost u okviru poro-dice?

ja stvorenja. Ukoliko u nasem domuvlada ljubav i nema gneva, srdzbe ipogrdnog govora, onda mi na pravinacin poucavamo decu da vole drugei da postuju autoritet. To ce ih pripre-miti za zivot u Bozjem novom svetu.

17 Treba da znamo da ce Ðavo, kojije prvi narusio mir u celom svemiru,uciniti sve da nas spreci da vrsimoBozju volju. Nema sumnje da Sataniodgovara to sto stopa razvoda raste,sto mnogi parovi zive nevencano i stose sklapaju homoseksualni brakovi.Mi se ne povodimo za trendovima sa-vremenog drustva. Nas uzor je Hrist(Ef. 4:17-21). Zato smo podstaknutida ’obucemo svu Bozju ratnu opre-mu‘ da bismo se oduprli Ðavolu i nje-govim demonima. (Procitati Efesani-ma 6:10-13.)

„ˇZIVITE U LJUBAVI“

18 Kljuc za nase hriscansko jedin-stvo je ljubav. Buduci da volimo na-seg Gospoda Isusa Hrista, nasegBoga Jehovu i svu bracu, cvrsto smoreseni da ’odrzimo jedinstvo duha, umiru koji nas povezuje‘ (Ef. 4:3-6).Isus je o takvoj ljubavi u molitvi re-kao: „Ne molim samo za njih nego iza one koji poveruju u mene posred-stvom njihove reci, da svi budu jed-no, kao sto si ti, Oce, u jedinstvusa mnom i ja u jedinstvu s tobom, dai oni budu u jedinstvu s nama [...] Iobznanio sam im tvoje ime i obzna-njivacu ga, da ljubav kojom si me vo-leo bude u njima i ja u jedinstvu s nji-ma“ (Jov. 17:20, 21, 26).

17.ˇSta je neophodno da bismo se oduprli

Ðavolu?18.

ˇSta je kljuc za nase hriscansko jedin-

stvo?

19 Ukoliko nam je tesko da nestopromenimo kod sebe, neka nas lju-bav podstakne da se molimo poputpsalmiste: „Daj mi srce nepodelje-no, da bi se bojalo imena tvoga“ (Ps.86:11). Odlucno se oduprimo Ðavo-lovom nastojanju da nas udalji od na-seg briznog Oca i onih koje on voli.Trudimo se da se ’ugledamo na Boga,kao njegova voljena deca, i zivimo uljubavi‘ — u okviru porodice, u slu-zbi propovedanja i u skupstini (Ef.5:1, 2).

19.ˇSta treba uvek da cinimo?

Roditelji, pouˇcavajte svoju decu

da poˇstuju druge

JUL 15, 2012.

www.jw.org w12 07/15-SBO

Me�utim, posao joj je oduzimaomnogo vremena. Smatrala je da bi bilasre

ćnija kad bi se to promenilo. Jed-

nom je pred kolegama uzdahnula:„Kad bih mogla da radim kra

će!“ Nje-

naˇsefica je

ˇcula za to i pitala je da li

to stvarnoˇzeli. Emilija je rekla da

ˇzeli.

Me�utim, za tako neˇsto je bilo potreb-

no odobrenje direktora poˇsto je politi-

ka firme bila takva da svi radnici mo-raju raditi puno radno vreme. Na

ˇsa

sestra se pripremila za sastanak s di-rektorom i molila se za mir i hrabrost.

Tokom razgovora s njim, Emilija jetakti

ˇcno ali odlu

ˇcno zamolila za skra-

ćeno radno vreme. Objasnila je da svo-je slobodno vreme koristi da poma

ˇze

drugima i rekla: „Ja sam Jehovin sve-dok i poma

ˇzem ljudima da upozna-

ju Bibliju. U danaˇsnje vreme moral je

pao na niske grane. Ljudima su potrebne jas-ne moralne vrednosti, a mudrost koja se nalaziu Bibliji mo

ˇze im mnogo koristiti.

ˇZelela bih da

imam viˇse slobodnog vremena da poma

ˇzem

ljudima i zato bi mi odgovaralo da radim kra-će. To ne

će uticati na kvalitet mog posla.“

Direktor ju je paˇzljivo saslu

ˇsao i spomenuo

da je i on nekada razmiˇsljao o tome da u

ˇcest-

vuje u dobrotvornom radu. Zatim je dodao:„S obzirom na razloge koje ste izneli, moramda prihvatim va

ˇsu molbu. Ali da li ste svesni da

ćete imati manju platu?“ Emilija je odgovorilada jeste i da

će, ako bude potrebno, pojedno-

stavitiˇzivot. Zatim je rekla: „Najva

ˇznije mi je

daˇcinim ne

ˇsto za ljude i to mi donosi radost.“

Direktor joj je rekao: „Divim se onima koji ne-sebi

ˇcno tro

ˇse vreme za druge.“

Do sada niko od zaposlenih u toj firmi nijeimao takve povlastice. Emilija sada radi samoˇcetiri dana sedmi

ˇcno. Na njeno veliko iznena-

�enje, dobila je poviˇsicu tako da zara�uje isto

koliko i pre. Ona kaˇze: „Ispunio mi se san. Po-

novo mogu da budem opˇsti pionir!“

Da li si razmiˇsljao o tome da promeni

ˇs ne-

ˇsto u

ˇzivotu i po

ˇcne

ˇs s pionirskom slu

ˇzbom?

Ako si nekada bio pionir, moˇze

ˇs li to ponovo?

„Ispunio mi se san“��

Pre 15 godina, Emilija je sluˇzila kao op

ˇsti pionir. Me�utim, morala je

da prekine s punovremenom sluˇzbom. U poslednjih nekoliko godina

ˇcesto je

razmiˇsljala o tome kako joj je tada bilo lepo i po

ˇzelela je da ponovo bude pionir.

��

Direktor joj je rekao: „Divim se onimakoji nesebi

ˇcno tro

ˇse vreme za druge“

w12 07/15-sbo · svrha ˇ casopisastra ˇ zarska kula jeste da slavi jehovu boga, vrhovnog vladara...

Documents