djovanovic.files.wordpress.com · web viewkod jednosmernih puteva tehnički rukovodilac kopa dužan...

D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove površinske eksploatacije

U P U T S T V O ZA RAD NA JUŽNOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK ZA ZAHVAT ISTOK-INVESTICIONA RASKRIVKA ZA 2000. GODINU

Majdanpek, 22. Marta 2000. god.

Uputstvo uradio: JOVANOVIĆ D. DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. Ovlašćenje br. 152-966/79.

__________________________________

Saradnici i konsultanti:

Oblast geologije: Djordjević Dragiša, dipl.ing.geol.

_________________________________

Tehnička obrda: Radnici RT za poslove površinske eksploatacije

PROJEKTNI ZADATAK ZA IZRADU UPUTSTVA ZA RAD NA JU-ŽNOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK ZA ZAHVATISTOK-INVESTICIONA RASKRIVKA ZA 2000. GODINU

Otkopavanje na Južnom reviru vrši se prema Dopun- skom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125m koji je uradio Institut za bakar iz Bora. Kako pomenuti projekat tretira otkopavanje zaključno sa zahvatom Istok-3 do nivoa +125m, dogovoreno je još početkom 1998. godine sa Institutom za bakar iz Bora da uradi Dugoročni projekat otkopavanja na Južnom reviru a u sklopu toga i Dopunski rudarski projekat otkopavanja na zahvatu Istok. U medjuvremenu su nastale posebne okolnosti, naime ispostavilo se da podloga za projektovanje ne odgovara stanju na terenu što je zahtevalo izradu nove situacione karte Južnog revira, pored ovoga došao je rat i problemi oko ratne situacije. Sve ovo je neminovno dovelo do pomeranja roka izrade pomenutih projekata. Da se nebi prestalo sa radom do izrade pomenute tehničke dokumentacije i pribavljanja dozvole za rad nalaže se Tehničkoj pripremi Površinskog kopa RBM-a da uradi UPUTSTVO ZA RAD NA JUŽNOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK ZA ZAHVAT ISTOK-INVESTICIONA RASKRIVKA ZA 2000. GODINU. Uputstvo treba da sadrži:

1.0. OPŠTI DEO2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEŽIŠTA3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA4.0. STABILNOST KOSINA5.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA6.0. GEOLO[KE I EKSPLOATACIONE KOLIčINE U ZAHVATU7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA8.0.0. TEHNOLOŠKE OPERACIJE8.1.0. Bušenje8.3.0. Miniranje8.4.0. Utovar8.5.0. Transport8.6.0. Odlaganje jalovine

8.7.0. Odvodnjavanje9.0. POTREBNA OPREMA I MEHANIZACIJA10.0. POTREBNA RADNA SNAGA11.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA I MAZIVOM

12.0. NORMATIVNI MATERIJAL13.0 OŠ[TE MERE ZAŠTITE14.0. POSEBNE MERE ZŠTITE15.0. EKOLOGIJA

Uputstvo treba da bude na nivou dopunskog rudarskog projekta, u svemu uradjeno prema važećim propisima iz oblasti rudaestva i prilagodjeno postojećoj tehnologiji otkopavanja u Rudniku bakra Majdanpek.

DIREKTOR RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK ________________________________ Kerčulj Jonel, dipl.ing.rud.

SADRžAJ UPUTSTVA ZA RAD NA JUŽNOM REVIRU DDD RUD-NIKA BAKRA MAJDANPEK ZA ZAHVAT ISTOK-INVESTICIONA

RASKRIVKA ZA 2000. GODINU

Strana

1.0. UVOD .............................................. 11.01. Opšte ............................................. 11.02. Stanje radova i uslovi za otkopavanje ............. 1

2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEŽIŠTA ................ 22.1. Hidrogeološke karakteristike ležišta .............. 22.1.1. Ovodnjenost kosina ................................ 4

3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA .... 43.1. Rezultati ispitivanja osobina stena na malim

uzorcima .......................................... 53.2. Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim uzorcima .......................................... 83.3. Parametri unutrašnjeg otpora masiva ............... 93.4. Raspucalost masiva ................................ 93.5. čvrstoća masiva ................................... 9

4.0. STABILNOST KOSINA ................................ 124.1. METODE PROVERE STABILNOSTI ....................... 124.2. PROVERA SABILNOSTI PO PROFILIMA .................. 134.2.1. Stabilnost istočnog boka kopa .................... 134.2.1.1. Profil 4 - istok ................................. 144.2.1.2. Profil 6 - Istok ................................. 154.2.1.3. Profil 8 - Istok ................................. 15

5.0. T H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A ...... 175.1. Elementi površinskog kopa ........................ 175.1.1. Generalna kosina kopa ............................ 175.1.2. Visina etaža ..................................... 205.2. Elementi etaža površinskog kopa .................. 215.2.1. Korak etaže ...................................... 215.2.2. Radni ugao kosine etaže .......................... 215.2.3. [irina radne kosine etaže ........................ 215.2.4. [irina etažne ravni pri radnoj kosini etaže ...... 225.2.5. Ugao stabilnog držanja etaže i ugao prirodnog držanja obrušenog materijala ..................... 225.2.6. Zona mogućeg obrušavanja ......................... 225.2.7. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje obrušenog materijala ............................. 225.2.8. [irina sigurnosne etažne ravni ................... 235.2.9. Elementi puta .................................... 24

6.0. REZERVE RUDE I METALA ............................ 256.1.1. Geološke rezerve rude ............................ 256.1.2. Količine metala u geološkim rezervama ............ 266.2. Eksploatacione mase .............................. 27

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA ............................. 29

8.0. TEHNOLOŠKE OPERACIJE ............................. 318.1. PRIPREMA TERENA .................................. 318.2. OTVARANJE I OTKOPAVANJE POJEDINIH ETAŽA .......... 31

8.3. BŠENJE .......................................... 328.3.1. Kapacitet bušilica BE-60R ........................ 338.4. OPROBAVANJE ...................................... 358.5. MINIRANJE ........................................ 358.5.1. Opšti podaci ..................................... 358.5.2. Parametri bušačko minerskih radova ............... 378.5.2.1. Miniranje za visinu etaže manju od 15m ........... 378.5.2.2. Miniranje za visinu etaže veću od 15m ............ 378.6. UTOVAR ........................................... 388.6.1. Izbor mehanizacije ............................... 388.6.2. Proračun utovarnih kapaciteta .................... 388.6.2.1. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 191 .. 398.6.2.2. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 191II. 428.7. TRANSPORT ........................................ 458.7.1. Transport jalovine ............................... 458.7.2. Transport rude ................................... 458.7.3. Proračun kamionskog transporta i uskladjivanje

utovarno transportnih kapaciteta ................. 468.7.3.1. Proračun kamionskog transporta za utovar

bagerom MARION 191 ............................... 468.7.3.2. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 191II ............................. 498.7.4. Tonkilometri ..................................... 538.8. ODLAGANJE JALOVINE ............................... 558.9. ODLAGANJE KVARCNIH ŽICA .......................... 558.10. ODVODNJAVANJE .................................... 558.10.1. Hidrogeološke karakteristike područja ............ 558.10.2. Slivno područje .................................. 568.10.3. Kanal pored kosog puta ........................... 56

9.0. POTREBNA OPREMA .................................. 58

10.0. POTREBNA RADNA SNAGA ............................. 59

11.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA, MAZIVOM I OSTALIM NORMATIVNIM MATERIJALOM ................ 59

12.0. NORMATIVNI MATERIJAL ............................. 60

13.0 OPŠTE MERE ZAŠTITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU ISTOčNOG ZAHVATA NA JUŽNOM REVIRU ................ 6113.1. Tehnička zaštita ................................. 6113.2. Lična zaštita .................................... 62

13.3. Protivpožarna zaštita ............................ 6213.4. Mere zaštite pri bušenju ......................... 6213.5. Mere zaštite pri miniranju ....................... 6313.6. Mere zaštite pri utovaru ......................... 6513.7. Mere zaštite pri transportu ...................... 66

14.0. POSEBNE MERE ZAŠTITE ............................. 68

15.0. EKOLOGIJA ........................................ 68

S P I S A K P R I L O G A

Prilogbroj

2.01. Geološka karta Južnog revira2.02. Geološki profil br. 22.03. Geološki profil br. 42.04. Geološki profil br. 62.05. Geploški profil br. 82.06. Geploški profil br.10

4.01. Poprečni profil br. 2-istok4.02. Poprečni profil br. 4-istok4.03. Poprečni profil br. 6-istok4.04. Poprečni profil br. 8-istok4.05. Poprečni profil br. 10-istok

5.01. Elementi etaža i kopa5.02. Elementi dvosmernog puta sa dve kolovozne trake5.03. Elementi dvosmernog puta sa jednom kolovoznom trakom5.04. Plan otkopavanja na J. reviru za 2000. god. - Istočni zahvat5.05. Poprečni profil na plan otkopavanja - Profil br. 7

8.3.01. Tehničke karakteristike bušilice BE-60R8.6.01. Tehničke karakteristike bagera M-1918.6.02. Tehničke karakteristike bagera M-191II

8.7.01. Tehničke karakteristike vozila WABCO-190E8.8.01. Istočno odlagallište

8.8.02. Profil kroz Istočno odlagalište na mestu odlaganja8.10.01. Kanal za odvodnjavanje pored kosog puta

1.0. UVOD

1.01. Opšte

Otkopavanje na Južnom reviru se trenutno vrši prema "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja ležišta Južni revir u RBM-u za zahvat do K+125" koji je uradio Institut za bakar iz Bora. Kako pomenuti projekat tretira otkopavanje zaključno sa zahvatom Istok-3 do nivoa +125m, dogovoreno je još početkom 1998. godine sa Institutom za bakar iz Bora da uradi Dugoročni projekat otkopavanja na Južnom reviru, Istom prilikom dogovoreno je da uradi i Dopunski rudarski projekat otkopavanja na zahvatu Istok. U medjuvremenu su nastale nove okolnosti, naime ispostavilo se da podloga za projektovanje ne odgovara stanju na terenu što je zahtevalo izradu nove situacione karte Južnog revira, pored ovoga došao je rat i problemi oko ratne situacije. Sve ovo je neminovno dovelo do pomeranja roka za izradu pomenutih projekata. Da se nebi prestalo sa radom do izrade pomenute tehničke dokumentacije i pribavljanja dozvole za rad nalaže se Tehničkoj pripremi Površ- inskog kopa RBM-a da uradi UPUTSTVO ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK ZA ZAHVAT ISTOK-INVESTICIONA RASKRIVKA ZA 2000. GODINU.

1.02. Stanje radova i uslovi za otkopavanje

Ovo Uputstvo se naslanja na stanje radova od 01. januara 2000. godine i tretira dinamiku sa početkom radova pomen- nutog datuma. Stanje radova i uslova za izvodenje radova 01. januara 2000. godine je sledeće:- Otkopavanje se vrši na istočnom dela kopa Južni revir. Trenut- no stanje radova je sledeće: Radovi se odvijaju na etažama 470 i 455.- Za period koji obuhvata ovo uputstvo radovi se odvijaju van granice rudnog tela bakra, odnosno radi se na jalovini. Medjutim na severnom delu zahvata ima indikacije da treba očekivati zlatonosne kvarcne žice koje mogu biti ekonomski interesantne. Ovakve kvarcne žice treba izdvojiti i odložiti na pogodno mesto.- Bušenje na ovom radilištu će biti vršeno bušilicama BE-60R interne oznake BE-10, BE-9 i BE-3. Utovar bagerom M-191 interne

oznake M-9 i bagerima M-191II interne oznake M-11 i M-12. Transp- ort materijala će biti vršen postojećim vozilima.- Radovi se odvijaju na istočnom boku kopa, u blizini industrijskog objekta (Servis kovej), javnog puta i urbanog naselja - blizina grada što zahteva posebnu opreznost pri miniranju kako nebi došlo do prekoračenja dozvoljenih seizmičkih pomeranja.

2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEŽIŠTA

Geološka gradja, tektonika, geneza ležišta, miner- alizacija i strukturno teksturne karakteristike se mogu naći skoro u svim glavnim, dopunskim i uprošćenim rudarskim projektima te ovde ova problematika neće biti posebno obradjivana jedino se može reći da aktuelni zahvat obuhvata stene iz grupe filita, hloritskih škriljaca, dijabaza i kvarc muskovitskih škriljaca. Graf- ičke geološke dokumentacije takodje ima u postojećim projektima otkopavanja Južnog revira te će ovde biti data samo onoliko koliko je neophodno za praćenje materije (prilog br. 2.01. - geolo- ška karta Južnog revira i prilozi br. 2.02, 2.03, 2.04, 2.05. i 2.06. - geološki profili Južnog revira na mestima profila 2, 4, 6, 8 i 10). Akcenat će biti bačen na hidrogeološke karakteristike i ovodnjenost kosina pošto je to za proračun stabilnosti kosina kopa vrlo bitno.

2.1. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŽIŠTA

Hidrogeološku problematiku ovog rudnog ležišta istraži- vali su i dali u svojim radovima stručnjaci grupe za hidrogeolog- iju RGF-a iz Beograda.

U okviru rudnog ležišta i njegove šire okoline, na osnovu tipa poroznosti, izdvojeni su zbijeni, pukotinski i karsni tip izdani.

Zbijeni tip izdamni ima rasprostranjenje u okviru alu- vijalnih naslaga M. Peka i njegovih protoka, deluvijalnih naslaga i veštačkih tvorevina nastalih u procesu eksploatacije i prerade bakrovih ruda. Na osanovu uslova formiranja i kvalitativno-kvant- itativnih svojstava podzemnih voda, u okviru ovog tipa izdani izdvojeni su sledeći podtipovi: Zbijeni tip izdani veće izdašnosti i zbijeni tip manje izdašnosti.

Zbijeni tip, izdani veće izdašnosti formiran je u alu- vijalnim naslagama M.Peka i njegovih pritoka. Karakteristika ovog tipa izdani je da se nivo podzemnih voda nalazi neposredno ispod

površine terena, kao i dobra hidraulička veza podzemnih sa površ- inskim vodama.

Zbijeni tip izdani manje izdašnosti ima rasprostranjenje u deluvijalnim naslagama, siparima u podnožju Starice i u okviru rudnog i flotacijskosg jalovišta. Zbijeni tip izdani u okviru rudnog i flotacijskog jalovišta ima poseban značaj s obzirom na rasprostranjenje, karakter naslaga, specifičnosti u formiranja hemijskog sastava podzemnih voda, njihopv uticaaj na izmenu hemijskog sastava podzemnih voda izdani sa kojima je u kontaktu.

Jalovišta su formirana u dolini [aške reke i Bugarskog potoka, preko kojih se i drenira. Ukupne količine podzemnih voda koje ističu iz jalovišta kreće se u minimumu oko 10 do 15 l/s. Kada je u pitanju granulometrijski sastav jalovišta treba reći da se veličina odlomaka kreće od 200 do 1000 mm.

Flotacijsko jalovište je formirano u okviru slepe doline Valja fundate. Zapunjavanje jalovinom ove doline, odvija se od početka rada flotacije u Majdanpeku. Jalovina je pretežno iz- gradjena od mešavine peska i prašine. Prihranjivanje izdani u ja- lovištu vrši se prirodnim putem na račun infiltracije atmosferskih i površinskih voda i veštački, ispuštanjem voda u procesu flotiranja rude. Podzemne vode iz ove izdani dreniraju se preko krečnjaka na koje naleže jalovište, odnosno preko izvora iz peći- na Valja fundata, zajedno sa delom

karstni izdanskih voda. Pukot- inski tip izdani zastupljen je u stenama sa pukotinskom poroznoš- ću, kristalastim škriljcima, andezitima, hidrotermalno izmenjenim stenama, konglomeratima i peščarima. Kristalasti škriljci su u površinskom delu zahvaćemi procesom raspadanja usled čega dolazi do zapunjavanja otvorenih pukotina a samim tim i do smanjenja poroznosti odnosno vodopropusnosti. Dreniranje izdani vrši se putem izvora izdašnosti manje od 0,1 l/s ili direktno u rečne tokove ili veštačkim isticanjem u rudarske radove. Pukotine u andezitima su usled tektonskih pokreta i hemijskog raspadanja minerala pod uticajem vode najčešće razglinjene i zbog toga slabo vodopropus- tne.

Karstni tip izdani formiran je u okviru titanvolentin- skih krečnjaka koji imaju znatno rasprostranjenje u samom rudnom polju, u okviru masiva Starice i [vajca.

Karstni tip izdani u krečnjacima masiva Starice ima veliki hidrogeološki značaj sa obzirom na položaj u odnosu na rudarske radove, kako u Severnom tako i u Južnom reviru. Hranjenje izdani vrši se na račun infiltracije atmosferskih voda i delom površinskih voda iz Malog peka i potoka Tenke. Prirodno dreniranje izdani vrši se preko vrela Basčao koje se javlja na kontaktu sa paleozojskim škriljcima i čija izdašnost ukazuje na karakter pravog karstnog vrela ( 1,3 - 34,0 l/s). pored vrela Baščao, kar- stna izdan Starice, drenira se i putem nekoliko manjih izvora po

obodu masiva. Veštačko dreniranje karstne izdani Starice, vrši se putem isticanja u istražne rudarske radove i direktnim isticanjem u gravitaciono područje površinskog kopa Severnog i Južnog revira.

2.1.1. OVODNJENOST KOSINA

Hidrogeološki uslovi i prisustvo vode u postojećim kosinama kopa su najmanje ispitivani i o postojećem stanju ovodnjenosti kosina ne postoje adekvatni podaci, pa ne postoje i podaci i za prognozu uslova ovodnjenosti u kojima će egzistirati budiće kosine kopa. Zbog toga je kod ove provere stabilnosti kosina uticaj vode na stabilnost kosine kpopa usvojen sa sledećim predpos- tavkama:- Prisustvo vode u kosinama kopa usvojeno je u obliku levka dep-

resije; - Sa severo-zapadne i zapadne strane kopa predpostavljena je fil- tracija vode iz reke Mali pek odnosno u proračunu je usvojeno da levak depresije izbija na nivo reke Mali pek;- Sa jugoistočne strane kopa predpostavljeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na nivou površine flotacijskog jalovišta.- Za ostale delove kopa gde se na osnovu terenskih uslova nije mogao sagledati maksimalno mogući nivo podzemnih voda, usvojeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na 100 metara ispod povr- šne kosine;

3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA

Fizičko mehaničke osobine stenskih masa na površ- inskom kopu Južni revir RBM - a analizirane su u više studija i elaborata. Svi raspoloživi podaci sistematizovani su u studiji R.I. Beograd "Istraživanje parametara radne sredine i tehnologije eksploatacije bitnih za konačan zahvat na površinskim kopovima ležišta u Boru i Majdanpeku - Rudnik bakra Majdanpek 1981. god." U ovoj studiji stenske mase površinskog kopa Južni revir podeljene su u pet grupa i to: A, B, C, D i E.

A: Granitski gnajs, dvoliskunski gnajs i kvarc-muskovitski škriljci.B: Zelena serija - zeleni škriljci. U nekim slučajevima

ove dve sredine bi moglo posmatrati zajedno.

C: Andeziti.D: Krečnjaci, lijaski peščari i konglomerati.E: Filiti.

Osobine pojedinih vrsta stena ispitivane su na malim laboratorijskim uzorcima monolita i na uzorcima srednje veličine sa diskontinuitetima.

Deo kopa na kome će se vršiti eksploatacija sastavljen je od stena iz grupa "A" i "C".

3.1. Rezultati ispitivanja osobina stena na malim uzorcima

Ispitivanje je izvršeno na malim uzorcima oblika cilin- dra prečnika i visine 42 mm. Laboratorijski dobiveni rezultati su obradjeni statistički i prikazani u tabelama 3.1.01. 3.1.02.

OSOBINE RADNE SREDINE "A" Tabela br. 3.1.01.──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Elementi Zaprem.težina čvrst.na prit. čvrst.na istez. Ugao unit.trenja Kohezija (kN/m3) (kN/m2) (kN/m2) () (kN/m2)──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Srednja vrednost X 27,332 67299,895 7399,421 51,869 12446,953Varijansa σ2 0,452 1,054*108

4,689*106 16,019 5,390*106

Standardna devijacija σ 0,673 10267,702 2165,432 4,002 2321,551Standardna greška SK 0,154 2355,572 496,784 0,918 531,600Koeficijent varijacije 2,461 15,257 29,265 7,716 18,625Broj članova n 19 19 19 19 19Σ x 519,30 1,279*10 6

1,406*105 985,517 2,368*105

Σ x2 14201,43 8,795*10 10

1,125*109 51406,399 3,049*109

─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

OSOBINE RADNE SREDINE "C" Tabela br. 3.1.02.─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Elementi Zaprem.težina čvrst.na prit. čvrst.na istez. Ugao unit.trenja Kohezija (kN/m3) (kN/m2) (kN/m2) () (kN/m2)─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Srednja vrednost X 26,350 97056,714 10664,0 51,871 17963,859Varijansa σ2 0,052 2,158*108

5,079*106 7,220 7,146*106

Standardna devijacija σ 0,228 14690,534

2253,566 2,687 2673,166Standardna greška SK 0,061 3926,210 602,291 0,718 714,434Koeficijent varijacije 0,865 15,136 21,132 5,180 14,881Broj članova n 14 14 14 14 14Σ x 368,900 1,359*106

1,439*105 726,200 2,515*105

Σ x2 9721,19 1,347*1011

1,658*1089 37762,895 4,611*109

─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Kako stvarna raspodela vrednosti za osobine uzorka ne odgovara normalnoj raspodeli po kojoj je izvršena statistička obrada rezultata, izvršena je korekcija statističkih vrednosti iz pomenutih

tabela te dobivene srednje vrednosti za pojedine osobine monolit- nih uzoraka iznose:

grupa A:- čvrstoća na pritisak c = 62.227,16 kN/m- čvrstoća na istezanje σi = 5.329,62 kN/m- Ugao unutrašnjeg trenja = 49,89 - Kohezija C = 11.318,02 kN/m

grupa C:- čvrstoća na pritisak c = 89.635 kN/m- čvrstoća na istezanje σi = 9.525,50 kN/m- Ugao unutrašnjeg trenja = 50,51 - Kohezija C = 16.613 kN/m

Predhodni podaci su dobiveni na monolitnim stenskim uzorcima u laboratoriji. Da bi podaci mogli biti upotreblji- vi u praksi potrebno je da budu prevedeni na masiv. Prevodjenje laboratorijskih vrednosti parametara kohezije na masiv vrši se po formuli Fisenka:

CnC = ─────────────────────

H 1 + a * ln ─────

L

gde je:Cn - Kohezija dobivena laboratorijskia - Koeficijent zavistan od čvrstoće stena i

raspucalosti. Uzima se iz tablica.H - Maksimalna visina zahvata otkopa.L - Dužina elementarnog bloka.

Stene grupe "A":

11.318,02 CA = ─────────────────── = 476,25 kN/m 395 1 + 3 * ln ───── 0,20

Stene grupe "C": 16.613,37 CC = ─────────────────── = 529,88 kN/m 395 1 + 4 * ln ───── 0,20

Elementi unutrašnjeg otpora stenskog masiva se prevode sa laboratorijske vrednosti na masiv pomoću formule:

tg tg

tgm = ─────── odnosno m = arc tg ───── k

k gde je:

- Ugao unutrašnjeg trenja pojedinih stenak - Koeficijent k = k1 * k2 * k3 * k4 * k5k1 - Greška ispitivanja k1 = 1,05k2 - Greška odredjivanja srednje vrednosti k2 = 1,1k3 - Koef. vremenskog smanjenja čvrstoće k3 = 1,1k4 - Prirodna uslojenost masiva k4 = 1,05k5 - Koeficijent seizmičnosti k5 = 1,2

k = 1,05 * 1,1 * 1,1 * 1,05 * 1,2 = 1,6

Stene grupe "A":

tg 49,89 tgm = ──────────── = 0,74195

1,6

m = 36,57 stepena

CA 476,25 Cm = ──────= ───────── = 297,66 kN/m

k 1,6

Stene grupe "C":

tg 50,51tgm = ──────────── = 0,7584

1,6

m = 37,17 stepena

CC 529,88Cm = ────── = ─────────= 331,18 kn/m

1,6 1,6

Tabela br. 3.1.03. ───────────────────────────────────────────────────

grupa stena elementi otpora masiva na bazi malih uzoraka

──────────────────────────────────────── m () Cm (kN/m)

──────────────────────────────────────────────────A 36,57

297,66C 37,17

331,18─────────────────────────────────────────────────

3.2. Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim uzorcima

Ispitivanje na smicanje na srednjim uzorcima sa diskontinuitetima vršeno je direktnim smicanjem po pukotini. Is- pitivanja su vršena na uzorcima gde je minimalna površina smicanja 40 cm i to na po tri uzorka za svaku vrstu stene pri čemu je opit izvodjen sa vertikalnim naponima 1.000, 2.000 i 4.000 kN/m. U toku opita merene su sledeće veliči- ne: normalni napon, smičući napon i horizontalno pomeranje . Iz ovih podataka konst- ruisan je σ - τ dijagram iz kojeg je zatim uradjen τ - σn dijagram. Dobiveni rezultati za elemente unutrašnjeg otpora smicanja dati su u tabeli br. 3.2.01.

ELEMENTI UNUTRAŠJEG OTPORA UZORKA SMICANIH PO DISKONTINUITETU Tabela br. 3.2.01.───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── V r š n a č v r s t o ć a R e z i d u a l n a č v r s t o ć a

Red. ────────────────────────────────────────────────────── broj () C (kN/m2) () C (kN/m2)

─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

1. Kvarcliskunski škriljac K[ "A" 2305' 1075,0 1917' 510,0

2. Gnajs-5 "A" 3401' 1415,00 3830' 720,0

3. Granitski gnajs GG "A" 2131' 1585,0 2154' 925,0

4. Zelena serija ZS-18, RS-4 "B" 2810' 283,0 - 140,0

5. Andezit AN-33 "C" 5905' 713,0 5823' 345,0

6. Filit Fi-48 "E" 3620' 2940,0 2423' 1645,0

─────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Primenjujući korekcioni koeficijent po Fisenku za smicanje po diskontinuitetu za otpor koji otpada na koheziju Kk = 0,2 dobija se vrednost kohezije koja se može upotrebiti za analizu stabilnosti u uslovima stenskih masa sa vrlo promenljivim karakteristikama. U pogledu korekcije dela čvrstoće na smicanje koji otpada na trenje, korekcija je izvršena samo kod Andezita. S' obzirom na veliku vrednost njegove moguće degradacije usvojen je k = 0,5.

Na osnovu izvršenih korekcija dobivene vrednosti unutrašnjeg otpora za masiv unesene su u tabelu br. 3.2.02.

Tabela br. 3.2.02.

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────── grupa stena (sten) C (kN/m)

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────A 23 05' 271,6C 29 05' 142,6

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

3.3. Parametri unutrašnjeg otpora masiva

Na osnovu napred prikazanih rezultata usvojeni su parametri unutrašnjeg otpora masiva po vrstama stena i prikazani u tabeli br. 3.3.01. Ovi će parametri nadalje biti korišćeni za dalju analizu u ovom projektu.

Tabela br. 3.3.01. ───────────────────────────────────────────────────

grupa stena usvojeni parametri

────────────────────────────────────── γ (kN/m3) () Cm (kN/m)

──────────────────────────────────────────────────A 27

23 270C 26

37 140──────────────────────────────────────────────────

3.4. Raspucalost masiva

Stenski masiv koji čini radnu sredinu površinskog kopa Južni revir je raznim diskontinuitetima, različitog porekla, isp- rekidan i razdeljen u blokove različitih dimenzija. Intenzitet raspucalosti, to jest oslabljenosti masiva može se oceniti preko procentualnog učešća pojedinih veličina blokova u masivu.

Tabela br. 3.4.01. prikazuje procentualno učešće pojedinih veličina blokova u masivu. (Tabela je preuzeta iz Dopunskog rudarskog projekta za prvu fazu rada transporrtnog sistema III.)

Tabela br. 3.4.01.───────────────────────────────────────────────── Sadržaj

bloka (%)Veličina bloka ─────────────────────────────────

mm krečnjak andezit gnajs

────────────────────────────────────────────────── - - 200 87,2

40,1 49,3

200 - 200 2,3 5,0 2,5

300 - 400 2,1 13,3 9,4

400 - 500 2,4 12,7 7,0

500 - 1000 3,0 20,9 24,1

više od 1000 2,0 8,0 7,7

────────────────────────────────────────────────

3.5. čvrstoća masiva

Na osnovu vrednosti datih u tabeli br. 3.5.01. za stene iz grupa "A" i "C" usvojeni parametri čvrstoće su:

Tabela br. 3.5.01.

─────────────────────────────────────────────────── parametar grupa stena ─────────────────────── A C ───────────────────────────────────────────────────

Zapreminskatežinaγ(kN/m3) 27 26KohezijaCm(kN/m ) 270 140Ugaounutrašnjegtrenja() 23 37──────────────────────────────────────────────────

Ovako navedeni parametri podrazumevaju homogenu sredinu. Medjutim, stenska masa je izdrobljena blokovita sredina gde pojedini blokovi izmedju sebe imaju slabe veze a unutrašnja čvrstoća im je znatno veća. Za izdrobljenu čvrstu stensku masu prof. Hoek je dao preporuku za utvrdjivanje granične čvrstoće. Za raspucale stene iz grupe "A" sa blokovima dimenzija 30 - 50 cm kriterijum granične čvrstoće po Hoeku odredjuje se prema izrazu:

σ 0,686 τ = 0,203 * σ p * ( ──────── + 0,0001) (kN/m ) σp

gde je: σp = 62.227 (kN/m ) Usvojena čvrstoća na pritisak σ = (kN/m ) Normalni napon τ = (kN/m ) čvrstoća na smicanje

Na slici br. 3.5.02. dat je uporedni grafički prikaz kriterijuma granične čvrstoće:

1. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "A".

2. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "B".

3. Krivolinijski kriterijum prema preporuci prof. Hoeka.

Za potrebe projektovanja radnih etaža i zavr[nih kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Uzimajući u obzir inženjerijsko geolo- ške prilike na kosinama kopa, vrstu stena kao i uslove produblji- vanja kopa, stručnjaci rudnika Majdanpek u saradnji sa osobljem instituta iz Tusona, izradili su program geomehaničkih istraživa- nja. Poseban naglasak u tim istraživanjima dat je uslovima smic-

anja po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutrašnjeg trenja. U tom cilju, izdvojeni su reprezenti karakterističnih vrsta stena, merodavnih u analizi stabilnosti radnih etaža i završnih kosina.

1. - [kriljac - 8 reprezenata2. - Krečnjak - 8 reprezenata3. - Andezit - 8 reprezenata4. - Gnajs - 8 reprezenata

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdtične i značajne četri litološke sredine:

1. gnajs2. andezit3. krečnjak4. škriljac

Na svakom od ovih uzoraka su obavljena neophodna ispitivanja da se utvrde parametri smicanja po

diskontinuitetima. Korišćenjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini, prikupljeni su podaci koji su tabelarno i grafički obradjeni. U toku opita, kao i kasnije pri interpretaciji podataka, insistiralo se na definisanju vršnih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabeli 5 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vrednosti vršnih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja za gnajs. U tabeli 6. vrednosti koje su prikazane odnose se na andezit. U tabeli 7 prikazane su vrednosti ugla unutsrašnjeg trenja i kohezije za krečnjak . U tabeli 8. prikazani su rezultati ispitivanja osam reprezenata škriljca.

Prosečne vrednosti ugla unutranjeg trenja i kohezije (vršne i rezidualne) za ispitsivane stene prikazane su u tabeli 3.5.02.

Tabela 3.5.02.───────────────────────────────────────────────────────────── Srednje vrednosti parametara smicanja ────────────────────────────────────────── Vrsta Zaprem. Vršne vrednosti Rezidualne vrednosti sena masa ──────────────── ──────────────── C C' ' kN/cm3 daN/cm2 daN/cm2 ───────────────────────────────────────────────────────────── Gnajs 27,39 0,85 29,34 0,42 27,75 Andezit 26,90 1,49 26,30 1,05 22,94 Krečnjak 26,50 1,275 33,56 0,94 31,69 [kriljac 26,90 0,375 26,30 0,24 24,81 ─────────────────────────────────────────────────────────────

Uzimajući u obzir da je za svaku ispitivanu vrstu stena ispitano po osam reprezenata, kao i metodu i korektnost sprovedenih opita, može se zaključiti da je pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja vrlo visoka.

4.0. STABILNOST KOSINA

Ovo Uputstvo obuhvata otkopavanje na istočnom delu Južnog revira. Stabilnost istočne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimično sitnijeg obrušavanja materijala iz kosine, je zadovoljavajuća. Pogotovu se to može reći za kop severnije od profila br. 4 gde je kosina dosta stabilna a generalni ugao daleko ispod projektovanog te se provera stabilnosti za ovaj deo kopa neće vršiti. Generalna kosina severne strane kopa je takodje daleko ispod

projektovane i dobro se drži te se ni za ovaj deo kopa neće vršiti posebna provera stabilnosti. Sredina istočne strane kopa je nešto slabija te će za ovaj deo da se izvrši provera stabilnosti (profili 4, 6 i 8).

[to se zapadne strane kopa tiče stvar je dosta složena. Krajem 1998 i početkom tekuće godine na severnom delu ove strane kopa, izmedju profila 0 i 3, pojavilo se klizište, prilog br. 4.08. Ovde se radi o delimičnom klizanju boka kopa po diskontinuitetu odnosno po sistemu paralelnih pukotina. Pored ovog klizišta i na jugozapadnom delu kopa na kontaktu limonit-krečnjak još od ranije postoji klizište. Sredina zapadnog boka kopa je stabilna. Kako ovaj deo kopa nije bitan za aktuelni zahvat to u ovom uputstvu neće biti razmatran.

Za proračun stabilnosti bokova Površinskog kopa Južni revir uglavnom su korišćene četiri studije:- "Studija stabilnosti završnih kosina za površinski kop koju je uradio MOUNTAN STATE MINERALENTERPRISES; INC, TUSON, ARIZONA, USA, 1990. god."- "Studija stabilnosti radnih i završnih kosina površinskog kopa Južni revir RBM-a za dubinu otkopavanja do kote +125m." koju je uradio RI Beograd i IB-Bor 1990. god."- Studija laboratorije za mehaniku stena na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu pod nazivom "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek. - "Dopunski rudarski projekat otkopavanja na J.reviru do kote +80m."

Iz prve studije su korišćeni geološki profili gde su definisane granice poijedinih stenskih masa na sadašnjem stanju kopa.

4.1. METODE PROVERE STABILNOSTI

Na osnovu položaja kosina kopa na profilima i pol- ožaja pukotinskih sistema u odgovarajućim strukturnim zonama, primenom Schmidt-ovih polarnih dijagrama, ispitivan je mogući ut-

icaj prisutnih pukotinskih sistema na kosinu kopa. Na osnovu toga ocenjeno je kakav se oblik loma kosine može očekivati.

Za moguće slučajeve ravnog loma po jednom pukotinskom sistemu vršen je proračun po metodi Hoeka. U slučajevima provere na ravan lom kada nema pukotinskog sistema, tražen je kritičan nagib ravni loma kroz stensku masu.

U slučajevima ravnog stepenastog loma po dva pukotinska sistema proračun je vršen za ravan lom za dva sistema. Pri tome je proračunom utvrdjen kritičan generalni nagib ravni loma (β), položaj i dubina zatezne pukotine i ostali potrebni parametri za proračun faktora stabilnosti pri klizanju po dva pukotinska sistema. Proračun faktora sigurnosti za stepenast lom vršen je po sledećem izrazu:

H - Z sin(γ2 - β) (Wcosγ1 - U - Vsinγ1) * tg + C * ───── * ───────────── sinβ sin(γ2 - γ1)Fs = ──────────────────────────────────────────────────────── Wsin γ1 + Vcos γ1

U slučajkevima mogućeg loma po dva i više pukost- inska sistema koji daju drugačiji oblik loma od predhodno opisa- nih, za poračun je korišćena takozvana generalna metoda ravnote- žnog stanja.

U odredjenim slučajevima gde je rastojanje izmedju pukotina u pojedinim pukotinskim sistemima dovoljno malo da se može predpostaviti da je stenska masa dovoljno izdrobljena da om- ogući pojavu kružnog loma, proračun stabilnosti izvršen je po metodi Bishop-a.

4.2. PROVERA STABILNOSTI PO PROFILIMA

4.2.1. Stabilnost istočnog boka kopa

Kako je napred rečeno stabilnost istočne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimično sitnijeg ob- rušavanja materijala iz kosine, je zadovoljavajuća. Pogotovu se to može reći za kop severnije od profila br. 4 gde je kosina dosta stabilna a generalni ugao daleko ispod projektovanog te se provera stabilnosti za ovaj deo kopa neće vršiti. Sredina istočne strane kopa je nešto slabija te će za ovaj deo da se izvrši provera stabilnosti (profili 4, 6 i 8).

4.2.1.1. Profil 4-istok

Generalna kosina kopa na profilu 4-istok ima

prav- ac istok-zapad, prilog br. 4.02, sa elementima pada 270/31. Pro- fil 4-istok pada najvećim delom u strukturnoj zoni severoistok-škriljci. Analizom odnosa kosine kopa i pojedinih pukotinskih sistema sa [mitovog dijagramu, može se zaključiti sledeće:- Postoje pukotinski sistemi sa padom prema kosini kopa koji može ugroziti stabilnost generalne kosine i pukotinski sistemi koji čine presek u pravcu kosine kopa sa elementima 225/49. Ovaj presek je sa većim nagibom od kosine kopa i on može da izazove samo lokalne lomove. Iz napred iznetih razloga je izvršena provera stabilnosti generalne kosine kopa na stepenasti lom po ova dva pukotinska sistema i provera na poligonu ravni klizanja po ova dva sistema;- Zbog velike gustine pukotine po pojedinim sistemima i relativno male čvrstoće škriljaca, na ovom profilu je vršena provera i na kružni lom.

Proračun stabilnosti kosine za stepenasti lom Tab.br. 4.2.01.───────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 4-istok─────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 385,0Ugao nagiba kosine () 31,0

STENA: Vrsta stene: [ k r i l j a cZapreminska težina stene (kN/m3) 26,90Kohezija (kN/m2) 35,00Ugao unutrašnjeg trenja () 26,37

SPOLJA[NJI UTICAJI:Koeficijent seizmičnosti 0,00

REZULTATI PRORAčUNA: Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 280,00Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 168,24Radijus lefka depresije (Rd) (m) 903,96Konstanta parabole depresije: 2.499,1

Generalni nagib klizanja (β) () 27,0Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 0,0Dubina tenzione pukotine (z) (m) 85,5Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0

Težina kliznog tela (W) (kN/m) 504.353Sila potiska (U) (kN/m) 45.190Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmička sila (S) (kN/m) 0

Nagib pukotina klizanja (γ1) () 21,3

Nagib pukotina (γ2) () 52,5──────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,26

Obzirom na slobodno predpostavljenu ovodnjenost kosine na ovom profilu, može se zaključiti da je faktor stabilnosti kosine iznad Fs = 1,15, što u odnosu na karakter kosine po ovom projektu, zadovoljava potrebnu sigurnost.


Generalnba kosina kopa na profilu 6-istok ima pra- vac istok-zapad, prilog br. 4.03, sa elementima pada 270/33. Pro- fil 6-istok većim delom kosine pada u strukturnu zonu označenu kao istočni škriljci.

Analizom prostornog položaja pukotinskih sistema i kosine kopa na [mit-ovom Dijagramu može se zaključiti sledeće: - Pad prema kosini kopa ima samo jedan od izdvojenih pukotinskih sistema sa elementima 260,5/42,5. Ovaj pukotinski sistem ima veći prosečan nagib od kosine kopa, pa prema tome nebi trebalo da izazove lom generalne kosine ali ima manji nagib od nagiba etažnih kosina što može da izazove lokalne ravne lomove etažnih kosina. - Svi ostali pukotinski sistemi imaju pad suprotan nagibu generalne kosine kopa, pa se nemože očekivati pojava loma kosine po jednom ili kombinacija više pukotinskih sistema.- S obzirom na gustinu pukotinskih sistema (razmak izmedju pukotina je od 0,2 do 0,6 metara) i parametara čvrstoće škriljaca, može se očekivati kružni lom, pa je provera stabilnosti generalne kosine kopa vršena po kružnom lomu.


Profil 8-istok, prilog br. 4.04, ima istu orijen- taciju kosine kopa i pada u istu strukturnu zonu kao i profil 6-istok, pa u pogledu odnosa kosine kopa i prisutnih pukotinskih sistema važe isti zaključci kao i za profil 6-istok.- Pukostinski sistemi mogu da izazovu lokalne ravne lomove etaž- nih kosina. Zbog većeg nagibnog ugla od nagiba generalne kosine kopa nebi trebalo da izazove veći lom. Veliki deo kosine na ovom profilu nalazi se u škriljcu pod velikim nagibom od 38,5 što je

kritičan deo kosine na ovom profilu zbog toga je provera stabilnosti kosine vršena za deo kosine u škriljcu iznad kote +122m (najstrmiji deo). Provera je izvršena na ravan lom kroz stensku masu za krističan nagib ravni loma.

Proračun stabilnosti kosine za ravan lom Tab. br. 4.2.02.────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 8-istok (Deo kosine u škriljcu)──────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 300,0Ugao nagiba kosine () 34

STENA: Vrsta stene: [ k r i l j a cZapreminska težina stene (kN/m3) 26,9čvrstoća na pritisak (kN/m2) 51.080,0

Parametri Hoek kriterijuma loma:"s" 0,00001"m" 0,050"A" 0,179"B" 0,692

SPOLJA[NJI UTICAJI:Koeficijent seizmičnosti 0,000

REZULTATI PRORAčUNA:Nagib ravni klizanja () 29,5Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 70,0Dubina tenzione pukotine (z) (m) 47,0Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0

Težina kliznog tela (W) (kN/m) 565.200Sila potiska (U) (kN/m) 0Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmička sila (S) (kN/m) 0─────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,185

Na osnovu napred datih proračina može se reći da kosina ima zadovoljavajuću sigurnost te da u planiranom periodu, uz pažljivo vodjenje bušačko minerskih radova, nebi trebalo oče-

kivati bitna pomeranja. Uzimajući u obzir sve napred izneto može se očekivati da će se radovi na pomenutom radilištu bezbedno ok- ončati.

5.0. T E H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A

Otkopavanje na Površinskom kopu Južni revir u zahvatu "Istok" će biti vršeno površinski postojećom tehnologijom i mehanizacijom.

Ovo Uputstvo je uskladjeno sa "Dopunskim rudarskim projektom površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125" i uputstvima za rad na Južnom reviru.

U okviru otkopavanja u užem smislu mogu se izdvojiti sledeće tehnološke operacije : priprema terena, bušenje, oprobavanje, miniranje, utovar, transport, odlaganje jalovine, prat- eći radovi, rudarsko održavanje kopa i odvodnjavanje.

Jalovina na ovom delu je mala i predstavlja vlažan materijal i nanos koji nemože da se preradi i obrušeni materijal sa viših etaža koji je deponovan na kosini a koji je često dosta oksidisao.

Na otkopavanju će se raditi u sve tri smene. Prim- arno usitnjavanje će biti vršeno bušačko minerskim radovima. Buš- enje će biti vršeno bušilicama BE-60R interne oznaka BE-2, BE-9 i BE-10. Miniranje će se vršiti AN-FO i SLURRY eksplozivima. Uto- var će biti vršen bagerima kašikarima MARION 191II interne oznake M-11 i M-12 i MARION 191 interne oznake M-9. Transport jalovine do odlagališta ili do TS-1 će biti kamionski. Za transport su usvojeni kamioni WABCO nosivosti 190 kratkih tona. Odlaganje jalovine, izrada i održavanje

puteva, rudarsko održavanje kopa i po- moćni radovi će biti vršeni postojećom pomoćnom mehanizacijom. Odvodnjavanje radilišta će biti vršeno prema postojećem projektu odvodnjavanja. Separatno otkopavanje zlatonosnih kvarcnih šica i njihovo odlaganje, u koliko se pojave u ekonomski opravdanim količinama, će biti rešeno posebnim uputstvom.

5.1. Elementi površinskog kopa

Polazni elementi za projektovanje kopa su generalna kosina kopa i visina etaža, prilog br. 5.01.

5.1.1. Generalna kosina kopa

Ispitivanje osobina stena Majdanpečkog ležišta u cilju odredjivanja generalne kosine kopa su vršena u više navrata

od strane nekoliko firmi. Elementi su kroz višegodišnji rad pro- veravani na terenu. Ostvareni elementi se redovno evidentiraju u Tehničkoj pripremi Površinskog kopa i pažljivo analiziraju.

Prema geotehničkim ispitivanjima koja je izvršio institut "Jaroslav černi" iz Beograda kosine kopa do dubine od 700 metara su: (tabela br. 5.1.01.)

Tabela br. 5.1.01. ───────────────────────────────────────────────────── Dubina kopa Pregled prosečnih vrednosti uglova H (m) kosina za radnu sredinu A B C D ───────────────────────────────────────────────────── 50 72 39' 61 12' 67 00' 74 30' 75 54 09' 51 00' 57 41' 66 02' 100 47 39' 45 00' 52 05' 60 38'

125 43 15' 41 30' 47 47' 56 26'150 40 15' 39 18' 44 17' 52 38'175 38 15' 37 24' 42 29' 50 02'200 36 33' 35 36' 40 29' 47 26'250 34 27' 32 24' 39 17' 44 26'300 32 45' 30 36' 34 53' 42 14'350 31 39' 29 12' 33 05' 40 26'400 30 39' 28 06' 31 41' 38 50'

500 28 51' 26 30' 29 53' 36 14'550 28 09' 26 00' 28 30' 35 30'600 27 33' 25 40' 28 20' 35 00'650 26 39' 25 10' 28 10' 34 32'700 26 00' 25 00' 28 00' 34 00'

─────────────────────────────────────────────────────

Ispitivanje parametara čvrstoće stenske mase je vršila i Američka firma "INDEPENDENT mining consultans, inc". Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "SLOPE STABILITY ANALYSIS OPEN PIT JUžNI REVIR". U istoj studiji data je preporuka za prosečne elemente kopa i etaža prema pojedinim vrstama stena (Tabela br. 5.1.02.).

Tabela br. 5.1.02.─────────────────────────────────────────────────── bez dreniranja sa dreniranjem ──────────────────── ─────────────────── proseč. horiz. Prosečni horiz. ugao rastojanje ugao rastojanje Vrsta stene kosine od nožice kosine od nožice kopa do nožice kopa do nožice () (m) () (m)──────────────────────────────────────────────────Sz. andezit 40 17,9 45 15,0Jz. andezit 40 17,9 45 15,0J. andezit 45 15,0 45 15,0Ji. andezit 40 17,9 40 17,9I. gnajs 40 17,9 40 17,9Sz. gnajs 40 17,9 45 15,0S. gnajs 45 15,0 45 15,0

Jz. gnajs 40 17,9 45 15,0Ji. krečnjak 42 16,65 42 16,65Jz. krečnjak 45 15,0 45 15,0

Z. krečnjak 45 15,0 45 15,0I. škriljac 34 22,25 36 20,65──────────────────────────────────────────────────────

Za potrebe projektovanja radnih etaža i zavr[nih kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Program geomehaničkih istraživanja su izradili stručnjaci RBM-a u saradnji sa stručnjacima instituta iz Tusona. Poseban naglasak u tom programu dat je smicanju po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutrašnjeg trenja. U cilju ispitivanja izdvojeno je po osam reprezenata karakterističnih vrsta stena i to za škriljac, za krečnjak, za andezit i za gnajs. Reprezenti su tako odabrani da mogu biti merodavni u analizi stabilnosti radnih etaža i završnih kosina.

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdtične i značajne četri litološke sredine i to: gnajs, andezit, krečnjak i škriljac.

Na svakom od ovih uzoraka su utvrdjeni parametri smicanja po diskontinuitetima. Podaci su dobiveni korišćenjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini a prikazani su tabelarno i grafički. U toku opita i interpreta- cije podataka posebna pažnja se obraćala na definisanju vršnih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabelama 5, 6, 7, 8 i 9 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vršnih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja.

činjenica da je za svaku vrstu stene ispitano po osam reprezenata, da je metoda odgovarajuća i da je ispitivanje izvršeno korektno, daje pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja te se u projektovanju ovi parametri mogu koristiti kao vrlo pouzdani. Može se zaključiti i to da do sada ostvareni parametri kopa kao i usvojeni parametri za projektovanje u "Dop- unskom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra do kotse 125" imaju zadovoljavajuću sigurnost.

U Dopunskom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125 usvojene su sled- eće generalne kosine kopa (tabela br. 5.1.03.).

Tabela br. 5.1.03.──────────────────────────────────────────────────────

v r s t a s t e n a generalna kosina kopa (α)──────────────────────────────────────────────────────

"A" (gnajs) 36,34"B" (škriljac, filit) 30,00"C" (andezit) 37,10"D" (krečnjaIk) 42,34

──────────────────────────────────────────────────────

U Tehničkoj pripremi Površinskog kopa RBM-a se redovno vodi evidencija o ostvarenim parametrima kopa. Ostvareni elementi prema vrstama stena, a koji su se u praksi tokom dugogodišnjeg rada pokazali kao zadovoljavajući, su dati u tabeli br. 5.1.04.

Tabela br. 5.1.04.────────────────────────────────────────────────────── radna sredina

Parametar ──────────────────────── A B C D──────────────────────────────────────────────────────Radni ugao etaže (stepen) 75 75 75 75Završni ugao etaže (stepen) 65 43 56 73Završni ugao kosine kopa (stepen) 36 30 37 42Min. radna širina etažne ravni (m) 58 58 58 58Zona mog. obrušavanja etaže (m) 3 12 6 1Min. završ. širina etaž. ravni (m) 9 22 15 3Širina transportnih puteva (m) 22 31 25 20─────────────────────────────────────────────────────

Uzimajući u obzir sva napred izneta razmatranja i iskustva koja tretiraju stabilnost kosina, usvojena je i u Up- utstvu za rad na Južnom reviru u zahvatu Istok generalna kosina kopa α= 34,5.

5.1.2. Visina etaža

Prema razradjenoj tehnologiji u dosadašnjem radu otkopavanje na Površinskom kopu Južnog revira se vrši u etažama visine od po 15 m. Prema tome i u Uputstvu za rad na Južnom reviru u zahvatu Istok biće usvojeno otkopavanje sa etažama od po h=15m.

5.2. Elementi etaža površinskog kopa

Polazni podaci za proračun elemenata etaža su usvojena generalna kosina kopa od α = 34,5 i visina etaže od 15m.

5.2.1. Korak etaže "lu"

Ova veličina predstavlja zbir širine radne kosine etaže, širine zone mogućeg obrušavanja i sigurnosne širine etažne ravni (Prilog br. 5.01.)

h 15lu = ──────── = ───────── = 21,83 m

tg α tg 34,5

gdeje:h = 15 m - Usvojerna visina etaže

α = 34,5 - Generalna kosina kopa

Radi lakše grafičke interpretaija usvaja se korak etaže lu = 22,0 m.

5.2.2. Radni ugao kosine etaže "αr"

Radni ugao kosine etaže zavisi od više faktora kao na primer: Fizičko mehaničkih karakteristika stenskih masa, visine etaža, nagiba minskih bušotina i primene utovrne mehannizaci- je. Smatra se iz iskustva da se za konkretne uslove može za radni ugao kosine etaža uzeti ugao bušenja odnosno αr =

75 (Prilog br. 5.01.).

5.2.3. [irina radne kosine etaže "lr"

[irina kosine etaže (Prilog br. 5.01.) je u funkciji od visine i nagiba radne kosine etaža i iznosi:

h 15lr = ─────── = ───────── = 4,0 m

tg αr tg 75

5.2.4. Širina etažne reavni pri radnoj kosini etaže

Ova veličina predstavlja radnu širinu etažne ravni odnosno širinu etažne ravni u vremenu dok još nije počelo ob- rušavanje iz zone mogućeg obrušavanja (Prilog br. 5.01.).

le = lu - lr = 22 - 4 = 18 m

5.2.5. Ugao stabilnog držanja etaže "αs" i ugao prirodnog držanja obrušenog materijala "αp"

Radni ugao kosine etaža je odredjen nagibom buše- nja, odnosno za mekše stene to je ugao koji etaža dobije pri za- vršetku utovara. Posle kraćeg ili dužeg stajanja (Prilog br. 5.01.) usled različitih faktora dolazi do raspadanja stena, osi- panja i klizanja iz bloka mogućeg obrušavanja. Materijal se deponuje na etažnoj ravni. Nakon izvesnog vremena koje može biti vrlo različito ovaj se proces stabilizuje. Radna kosina etaže zauzme ugao stabilnog držanja a obrušeni materijal ugao prirodnog drža- nja obrušenog materijala. Prema tome kako su se ponašale slične stene na Majdanpečkim površinskim kopovima smatra se da se ugao stabilnog držanja etaže kreće oko 56 a ugao prirodnog držanja obrušenog materijala oko 38.

5.2.6. Zona mogućeg obrušavanja "lo"

Zona mogućeg obrušavanja (Prilog br. 5.01.) je definisana radnim uglom, uglom stabilnog držanja i visinom etaža. Za usvojeni radni ugao αr = 75, ugao stabilnog držanja etaža αs = 56 i visinu etaža od h = 15m zona mogućeg obrušavanja iznosi:

lo = h * (ctg αs - ctg αr) = 15 * (ctg 56 - ctg 75)lo = 6,1 m

5.2.7. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje obrušenog materijala "lm"

Površina bloka mogućeg obrušavanja "S" (Prilog br. 5.01.) je definisana radnom kosinom, kosinom stabilnog držanja i visinom etaže i ona iznosi:

h2 152

S = ──── * (ctg αs - ctg αr) = ──── * (ctg 56 - ctg 75) 2 2

S = 45,74 m2

Kako je napred rečeno, raspadnuta stena iz bloka mogu- ćeg obrušavanja se deponuje na etažnoj ravni preko nožice etaže. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje ovog materijala iznosi:

───────────────────────────────────── / 2 * S * Kr

lm = / ──────────────────────────────────── / (sin αp)2

sin αp * cos αp + ─────────────── tg (αs - αp)

gde je:S = 45,74 m2 - Površina bloka mogućeg obrušavanjaKr = 1,45 - Koeficijent rastresitosti obrušenog materijala.αp = 38 - Ugao prirodnog držanja obrušenog materijala.αs = 56 - Ugao stabilnog držanja kosine etaže.

───────────────────────────────────── / 2 * 45,74 * 1.45 lm = / ────────────────────────────────────

/ (sin 38)2

sin 38 * cos 38 + ─────────────── tg (56 - 38)

lm = 9 m

5.2.8. Širina sigurnosne etažne ravni "ls"

Prema usvojenoj generalnoj kosini kopa, uglu stabilnog držanja etaže i visini etaže (Prilog br. 5.01.) širina etažne ravni iznosi:

ls = lu - lr - lo = 22 - 4 - 6,1 = 11,9 m

gde je:lu = 22,0 m - Korak etaže.lr = 4,0 m - [irina radne kosine etaže.lo = 6,1 m - [irina zone mogućeg obrušavanja.

Kako je prema predhodnoj tački potrebna širina et- ažne ravni za deponovanje obrušenog materijala lm = 9 m to sraču- nata širina etažne ravni od ls = 11,9 m zadovoljva.

5.2.9. Elementi puta

Glavni transportni putevi će biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Putevi po radnim etažama će takodje biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Dvosmerni putevi sa jednom kolovoznom trakom će biti upotrebljavani izuzetno samo za kratko vreme i posebne namene.

Maksimalni uspon, odnosno pad glavnih transportnih puteva je 8 %.

[irina dvosmernog puta sa dve kolovozne trake (Prilog br. 5.02.) iznosi:

Sdve = lo + db + 2dv + a + dk + lk + nSdve = 6,1 + 2,0 + 2 * 7,0 + 1,0 + 1 + 1,5 + 0,4 = 26,0 m

gde je:- lo = 6,1 m - [irina zone mogućeg obrušavanja- db = 2,0 m - [irina zaštitne berme- dv = 7,0 m - Maksimalna širina vozila

- a = 1,0 m - Slobodna širina puta za mimoilaženje vozila- dk = 1,0 m - [irina zaštitne berme sa strane kanala- lk = 1,5 m - [irina kanala- n = 0,4 m - Ostojanje nožice etaže od ivice kanala

[irina puta sa jednom kolovoznom trakom (Prilog br. 5.03.) iznosi:

Sjed = lo + db + dv + dk + lk + n Sjed = 6,1 + 2 + 7 + 2 + 1,5 + 0,4 = 19 mgde je:

- lo = 6,1 m - [irina zone mogućeg obrušavanja- db = 2m - Rastojanje izmedju kolovozne trake i zaštitne

berme.- dv = 7,0 m - Maksimalna širina vozila- dk = 2m Rastojanje izmedju kolovozne trake i kanala.- lk = 1,5 m [irina kanala.- n = 0,4 m - Ostojanje nožice etaže od ivice kanala

Napred proračunati i usvojeni glavni paramatri kopa i etaža u okviru poglavlja 5. ovog Uputstva dati su u tabeli br. 5.2.02. Na osnovu ovih parametara uradjen je Plan otkopavanja, prilog br. 5.04.

Tabela br. 5.2.02.──────────────────────────────────────────────────────

e l e m e n t vrednost──────────────────────────────────────────────────────Visina etaže "h"(m) 15Korak etaže lu (m) 22Radni ugao kosine etaže "αr"() 75Radna širina kosine etaže "lr"(m) 4Ugao stabil. drž. kos. etaže "αs"() 56Zona mog. obrušavanja kosine "lo"(m) 6,1

Ugao prir.drž. obruš. mater. "αp"() 38[irina etaž. ravni pri rad. kosini etaže "le"(m) 18Potrebna širina etaž. ravni za zadržavanje obrušenog materijala "lm"(m) 9,0Završ. širina etaž. ravni "ls"(m) 11,9Min. širina puteva sa dve kolovoz.trake "S2"(m) 26,0Min. širina puteva sa jednom kolovoz.trakom "S1"(m) 19,0──────────────────────────────────────────────────────

6.0. REZERVE RUDE I METALA

6.1.1. Geološke rezerve rude

Za period koji obuhvata ovo uputstvo radovi se odvijaju van granice rudnog tela bakra, odnosno radiće se na jalovini. Medjutim na severnom delu zahvata izmedju filita i hloritskih škriljaca (izmedju nivoa +440m i +380m) ima indikacija da postoje zlatonosne kvarcne žice koje mogu biti ekonomski interesantne. Istraživanje ovog područja nije završeno. O starim radovima na ovom terenu ne postoji pisana dokumentacija. Autor ovog uputstva je 1977. godine nešto južnije od Pekarskog potoka naišao na zarušeni potkop (stari rad) o kome ne postoji dokumentacija. Ne- kolicina starih ljudi tvrdi da je na ovom delu kopa postojao još jedan potkop iz [aškog potoka i da je izmedju dva rata na ovom mestu postojao rudnik zlata koji je bio u privatnom vlasništvu ali se o njemu malo zna. Početkom 1989. godine, pri izradi puta preko Koveja autor ovog uputstva je naišao na izdanke kvarcnih žica što je ukazivalo na postojanje rudnog tela. Pouzdana geol- oška dokumentacija sa ovog radilišta ne postoji izuzev one koja je uradjena u toku rada na predhodnom Istočnom zahvatu. Otkopa- vanjem predhodnog Istočnog zahvata nailazilo se na stare podzemne

rudarske radove i količine i kvallitet zlatonosnih kvarcnih žica koji je bio ekonomski interesantan. Deo ovog materijala u iznosu od oko 1.200 t je izdvojen i odložen u blizini primarnog droblje- nja. Pošto istraživanje nije završeno, a sa zahvatom se stiglo na aktuelno mesto, to će otkopavanje na ovom području da se vrši kao istražno eksploataciono, naime, prilikom otkopavanja, u koliko se naidje na kvarcne žice sa količinom i sadržajima metala koji mogu biti ekonomski interesantni, ove količine će biti izdvojene i odložene na pogodno mesto.

6.1.2. Količina metala u geološkim rezervama

O količini rude (zlatonosne kvarcne žice) pa samim tim i o količini metala se za sada nemože govoriti pošto istraži- vanje nije završeno. Može se samo nešto reći o mestu pojavljiva- nja i sadržaju metala. Naime tokom meseca avgusta 1989. godine pri otkopavanju predhodnog istočnog zahvata odnosno separatnog otkopavanja zlatonosnih kvarcnih žica, geološka služba Radnog ti- ma za poslove površinske eksploatacije pri RBM-u je izvršila pro- spekciju, geološko kartiranje i tačkasto oprobavanje. Iz sedam proba koliko je tom prilikom uzeto i obradjeno rezultati su prikazani u tabeli br. 6.1.01.

Tabela br. 6.1.01.────────────────────────────────────────────────────── Metal Sadržaj────────────────────────────────────────────────────── Zlato 11,30 gr/t Srebro 111,36 gr/t Cink 3,82 % Olovo 0,85 % Bakar 0,05 % Sumpor 8,02 % SiO2 68,52 %──────────────────────────────────────────────────────

Zbog napredovaju poslednjeg Istočnog zahvata ova problematika ponovo postaje aktuelna pa je tokom marta 1999. godine ponovo izvršena geološka prospekcija sa uzimanjem uzoraka. Tom prilikom je takodje konstantovan niz kvarcnih žica. Iz sedam uzoraka koji su tom prilikom uzeti i obradjeni rezultati su prikazani u tabeli br. 6.1.02.

Tabela br.6.1.02.──────────────────────────────────────────────────── Metal Sadržaj─────────────────────────────────────────────────── Zlato 0,18 - 7,8 gr/t Srebro 11,25 - 77,06 gr/t Cink 0,05 - 3,4 % Olovo 0,05 - 4,12 % Bakar 0,02 % Sumpor 6,0 % SiO2 70,0 %────────────────────────────────────────────────────

Ovom prilikom je uradjeno i geofizičko istraživa- nje kojom prilikom su potvrdjena očekivanja, medjutim konačan iz- veštaj o ovom ispitivanju još nije dobijen.

6.2. Eksploatacione mase

Pod eksploatacionim masama u ovom Uputstvu se pod- razumeva jalovina u zahvatu Istok i kvarcne zlatonosne žice, u koliko se pojave u ekonomski opravdanim količinama, koje će pred- stavljati rudu.

Kako je napred rečeno otkopavanje se vrši van granice rudnog tela bakra. Treba očekivati malu količinu kvarcnih zlatonosnih stena čija je količina gledajući prema količini jalovine u ovom zahvatu beznačajna te što se otkopavanja tiče može se računati u sklopu jalovine. U koliko se pri otkopavanju ovog zahvata pokaže da ima ekonomski interesantne količine ove rude ona će biti separatno otkopana i odložena na pogodno mesto.

Podloga za obračun masa (karta) je sa stanjem 31. decembar 1999. god. Eksploatacione mase u zahvatu Istok do nivoa +200m su prikazane u tabeli 6.2.01. Ruda je u okviru graničnog sadržaja od 0,1% bakra.

Eksploatacione mase u zahvatu Istok Tab. br. 6.2.01.────────────────────────────────────────────────────── R U D A (t) JALOVINA (t) ─────────────────── ─────────────────── Etaà Po etaàma Kumulativ Po etaàma Kumulativ────────────────────────────────────────────────────── 470 700.000 700.000 455 1.900.000 2.600.000 440 3.300.000 5.900.000 425 3.400.000 9.300.000 410 3.300.000 12.600.000 395 3.300.000 15.900.000 380 3.450.000 19.350.000 365 3.500.000 22.850.000 350 3.500.000 26.350.000 335 3.300.000 29.650.000 320 3.300.000 32.950.000 305 3.150.000 36.100.000 290 2.850.000 38.950.000 275 2.700.000 41.650.000 260 2.450.000 44.100.000

245 209.000 209.000 2.050.000 46.150.000 230 650.000 859.000 1.300.000 47.450.000 215 1.110.000 1.969.000 600.000 48.050.000 200 1.450.000 3.419.000 150.000 48.200.000────────────────────────────────────────────────────── Ukup. 48.200.000

Stanje radova na zahvatu Istok 01.januara 2.000. godine je sledeće: Trenutno se radovi odvijaju na etažama Et.-470 i Et.-455. Na Et.-470 do granice otkopavanja treba otkopati još 700.000 t a na Et.-455 1.900.000 t. Niže etaže nisu započete. Prema usvojenom godišnjem planu za 2.000. godinu sa zahvata istok (investiciona raskrivka) treba da se otkopa 14.000.000 t jalovine. Prema razradjenoj dinamici otkopavanja očekuje se da će na kraju 2.000. godine Et.-410 biti otkopana a da će radovi biti na Et. 395. U tabeli br. 6.2.02. su prikazane mase koje će biti ot- kopane u zahvatu Istok 2.000 godine.

Zahvat Istok 2.000. god. Tab. br. 6.2.02.────────────────────────────────────────────────────── JALOVINA (t) Etaža ─────────────────────────────── Po etažama Kumulativ────────────────────────────────────────────────────── 470 700.000 700.000 455 1.900.000 2.600.000 440 3.300.000 5.900.000 425 3.400.000 9.300.000 410 3.300.000 12.600.000 395 1.400.000 14.000.000────────────────────────────────────────────────────── 14.000.000

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA

Ukupna proizvodnja po mesecima je uradjena prema raspološivosti transportne opreme, odnosno raspoloživosti tonkilometara. Dinamika otkopavanja je prikazana u tabeli br. 7.01.

Dinamika otkopavanja u zahvatu Istok 2.000.g. Tab.br. 7.01. ══════════════════════════════════════════════════════ I S T O K (t) Mesec ────────────────────────────────────────────── TS-1 Jalovište Ukupno══════════════════════════════════════════════════════ JANUAR 800.000 200.000 1.000.000 FEBRUAR 740.000 190.000 930.000 MART 770.000 190.000 960.000────────────────────────────────────────────────────── I TROM. 2.310.000 580.000 2.890.000────────────────────────────────────────────────────── APRIL 680.000 170.000 850.000 MAJ 920.000 230.000 1.150.000 JUN 770.000 190.000 960.000────────────────────────────────────────────────────── II TROM. 2.370.000 590.000 2.960.000────────────────────────────────────────────────────── I POL. 4.680.000 1.170.000 5.850.000────────────────────────────────────────────────────── JUL 850.000 210.000 1.060.000 AVGUST 850.000 210.000 1.060.000 SEPTEM. 970.000 240.000 1.210.000────────────────────────────────────────────────────── III TROM. 2.670.000 660.000 3.330.000────────────────────────────────────────────────────── I-IX 7.350.000 1.830.000 9.180.000────────────────────────────────────────────────────── OKTOBAR 1.100.000 280.000 1.380.000 NOVEMB. 1.300.000 330.000 1.630.000 DECEMB. 1.450.000 360.000 1.810.000────────────────────────────────────────────────────── IV TROM. 3.850.000 970.000 4.820.000────────────────────────────────────────────────────── II POL. 6.520.000 1.630.000 8.150.000══════════════════════════════════════════════════════ UKUPNO: 11.200.000 2.800.000 14.000.000

Dinamika otkopavanja po bagerima, tabela br. 7.02, je razradjena prema dogovorenom terminskom planu održavanja po kome bi servis M-9 bio 30 dana tokom meseca aprila, servis M-11 bi bio 20 dana u septembru i servis M-12 20 dana u oktobru ili junu (sa gledišta dinamike proizvodnje bi bilo povoljnije da se serviranje M-12 obavi u junu). Drugi uslov rasporedjivanja količ- ina po bagerima je maksimalni mesečni kapacitet bagera (tačka

8.4.0. ovog Uputstva). Prema usvojenom proračunu maksimalni mes- ečni kapacitet za bager M-191 (M-9) za 28 radnih dana mesečno je 502.992 t a za bagere M-191II (M-11 i M-12) za 29 radnih dana me- sečno je 660.594 t. U mesecu decembru se planira nešto veća proizvodnja za bager M-9 od napred pomenute. Ovo će biti pokriveno time što će decembar biti računat sa 30 radnih dana. Dinamika otkopavanja po bagerima je prikazana u tabeli br. 7.02.

Dinamika otkopavanja u zahvatu Istok 2.000.g. Tab.br. 7.02.══════════════════════════════════════════════════════ Mesečni plan Količine Mesec jalovine Bager Etaža po bageru (t) (t) ════════════════════════════════════════════════════ M-9 470 400.000JANUAR 1.000.000 M-12 455 450.000 M-11 455 150.000────────────────────────────────────────────────────── M-9 470 300.000 M-9 440 30.000FEBRUAR 930.000 M-11 455 200.000 M-12 455 400.000────────────────────────────────────────────────────── M-9 440 260.000MART 960.000 M-11 455 200.000 M-11 440 100.000 M-12 455 400.000────────────────────────────────────────────────────── M-9 440 Servis x

M-11 440 500.000APRIL 850.000 M-12 455 100.000 M-12 440 250.000────────────────────────────────────────────────────── M-9 425 250.000MAJ 1.150.000 M-11 440 500.000 M-12 440 400.000────────────────────────────────────────────────────── M-9 425 300.000JUN 960.000 M-11 440 500.000 M-12 440 160.000x

────────────────────────────────────────────────────── M-9 425 250.000JUL 1.060.000 M-11 425 310.000 M-12 440 500.000────────────────────────────────────────────────────── M-9 425 250.000

AVGUST 1.060.000 M-11 425 400.000 M-12 440 100.000 M-12 410 310.000────────────────────────────────────────────────────── M-9 425 410.000SEPTEM. 1.210.000 M-11 425 200.000x

M-12 410 600.000─────────────────────────────────────────────────────

────────────────────────────────────────────────────── M-9 425 500.000OKTOBAR 1.380.000 M-11 410 650.000 M-12 410 230.000x

────────────────────────────────────────────────────── M-9 425 430.000NOVEMB. 1.630.000 M-11 395 600.000 M-12 410 600.000────────────────────────────────────────────────────── M-9 425 100.000 M-9 410 260.000DECEMB. 1.810.000 M-9 395 150.000 M-11 395 650.000 M-12 410 650.000══════════════════════════════════════════════════════UKUPNO: 14.000.000 14.000.000

8.0. TEHNOLO[KE OPERACIJE

8.1. PRIPREMA TERENA I RADILI[TA

Priprema terena i radilišta će se vršiti prema do sada uhodanom postupku sa postojećom mehanizacijom za održavanje kopa. Uputstva o načinu pripreme terena i radilišta će u vidu us- mene naredbe ili preko knjige naredbe davati ovlašćeni

rukovodi- oci.

8.2. OTVARANJE I OTKOPAVANJE POJEDINIH ETAžA

Na svim etažama predvidjenim za otkopavanje ovim uputstvom je radjeno u ranijim zahvatima. Započinjanje rada svake etaže će biti vršeno sa glavnog transportnog puta Operativa kopa - Servis Kovej odnosno Istočno jalovište. Otkopavanje etaže ne- može započeti dok se ne stvore uslovi za otkopavanje sa predhod-

nom etažom. Otkopavanje etaža će se vršiti dvostrano (od glavnog transportnog puta ka jugu i od glavnog transportnog puta ka sev- eru).

8.3 BU[ENJE

Na ovom delu kopa bušenje minskih bušotina za pri- marno miniranje će biti vršeno bušilicama tipa BE-60R interne oznake BE-2, BE-9 i BE-10. Glavne karakteristike bušilica pomenutog tipa su: Tabela br. 8.3.01.────────────────────────────────────────────────────── Karakteristika BE-60R────────────────────────────────────────────────────── Prečnik bušotine (mm) 311 Dužina bušaće šipke (m) 10 Broj šipki u magacinu (kom.) 1 Maksimalna dubina bušenja (m) 19 Mogućnost bušenja pod uglom od () 0-90──────────────────────────────────────────────────────

Ostale karakteristike bušilica su date u prilogu br. 8.3.01.

Na osnovu dosadašnjeg rada za period od 10 godina (1973.-1982.) ostvarene brzine bušenja u najzastupljenijim stenama su sledeće:

Tabela br. 8.3.02.──────────────────────────────────────────────────────Vrsta stene BE-60R (m/ef.h)──────────────────────────────────────────────────────Andezit 13Diabaz 11,5Krečnjak 10Ruda 11,5─────────────────────────────────────────────────────

Ostvarena geometrija bušenja je zavisna od vrste stenske mase i za pojedine vrste stena data je u tabeli 8.3.03.

Tabela br. 8.3.03.────────────────────────────────────────────────────── BE-60RVrsta stene ──────────── a (m) W (m) ────────────────────────────────────────────────────── Andezit 9 7 Krečnjak 8 6 Gnajs 10 8 Ruda 9 7──────────────────────────────────────────────────────

Gde je:a - Rastojanje izmedju bušotina (m)W - Linija najmanjeg otpora (m)

8.3.1. Kapacitet bušilice BE-60R

Smenski kapacitet:

QS = v * 8 * Kr * Kef * q

Gde je:v - Brzina bušenja za dijabaz kao najotporniju stenu na bušenje u ovom zahvatu.

Kr - Koeficijent raspoloživosti bušiliceKef - Iskorišćenje radnog vremena.q - Učinak (t/m).

QS = 11,5 * 8 * 0,6 * 0,65 * 180 = 6.458 t/sm.

Dnevni kapacitet:

Pošto se rad odvija u tri smene dnevni kapacitet će biti:

QD = QS * 3 = 6.458 * 3 = 19.374 t/dan

Mesečni kapacitet je:

Za 30 dana rada mesečno kapacitet će biti:

QM = QD * 30 = 19.374 * 30 = 581.222 t/mes.

Godišnji kapacitet je:

Pošto se u rudniku radi 365 dana godišnje, godiš- nji kapacitet će biti:

QG = QD * 365 = 19.374 * 365 = 7.071.510 t/god.

Prema usvojenom planu otkopavanje na ovom radiliš- tu će se vršiti sa maksimalno 1.630.000 t/mes (u novembru) i 1.810.000 t/mes (u decembru).

Potreban broj bušilica:

Za usvojenu proizvodnju od 14.000.000 t godišnje zadovoljile bi dve bušilice ovog tipa (godišnji kapacitet jedne je 7.071.510 t), medjutim kako usvojena proizvodnja po mesecima nije ravnomerna potreban broj bušilica treba sračunati iz maksi- malnog mesečnog plana pa je prema tome:

- Za novembar: 1.630.000

Nb = ─────────── = 2,80 bušilica

581.222

- Za decembar: 1.810.000

Nb = ─────────── = 3,11 bušilica 581.222

Kako se iz napred datog proračuna vidi za usvojenu proizvodnju na Istočnom zahvatu biće potrebne 3 bušilice tipa BE- 60R. Veća potreba za bušilicama u mesecu decembru će biti pokriv- ena tako što će u mesecu novembru, kada ima višak kapaciteta, biti izbušena serija od 30 bušotina koja će biti minirana i utovar- ana u mesecu decembru.

- Dnevno treba izbušiti maksimalno:

QMD 56.545lD = ────── = ───────── 314 m

U 180gde je:

QMD = 56.545 t - Maksimalna dnevna proizvodnja za mesec novembar uvećana za nedostatak kapaciteta za decembar.

U = 180 t/m' - Učinak bušotine za BE60-R

- Mesečno treba izbušiti maksimalno:

QMM 1.696.334lM = ────── = ─────────── 9.420 m

U 180gde je:

QMM = 1.696.334 t - Maksimalna mesečna proizvodnja za mesec novembar uvećana za nedostatak

kapaciteta za decembar.

U = 180 t/m' - Učinak bušotine BE-60R

- U toku dana treba izbušiti: lD 314

NBD = ───── = ────── 18,5 bušotina LH 17gde je:

lD = 314 m - Maksimalne dnevne potrebeLH = 17 m - dubina jedne bušotine sa probušenjem.

Iz napred iznetog proračuna se vidi da je za usvojenu maksimalnu mesečnu proizvodnju od 1.696.334 t potrebno 3 bušili- ce. Kako je do meseca novembra kapacitet bušilica daleko ispod maksimalno potrebnog, rukovodstvo kopa će prema trenutnim potre- bama i raspoloživosti bušilica odredjivati način rada. Veće opravke i servise na bušilicama treba planski uraditi do meseca novembra. U poslednja dva meseca bušilice treba da rade maksimalnim kapacitetom.

Za bušenje etažnih pragova i blokova većih gaba- rita će biti upotrebljena bušilica za sekundarno bušenje.

8.4. OPROBAVANJE

Uobičajeno je da ova operacija predstavlja uzimanje reprezentativnog dela nabušenog materijala iz bušotina primarnog bušenja, medjutim, kako se na ovom zahvatu očekuju zlatonosne kvarcne žice, prepusta se geološkoj službi da prema trenutnoj situaciji prilagodi uzimanje reprezentativnog uzorka. Materijal obraditi u laboratoriji. Dobivene rezultat evidentir-ati a na osnovu njih usmeravati radove.

8.5. MINIRANJE

8.5.1. Opšti podaci

Miniranje na površinskim kopovima Severnog i Juž- nog revira RBM-a vrši se prema "Dopunskom rudarskom projektu primene AN-FO i SLURY eksploziva na površinskom kopu RBM-a" i "Dopu-

nskom rudarskom projektu o primeni emulzionih eksploziva pumpanog tipa detolit-PE i detolit-PEM na površinskim kopovima RBM-a".

Planom otkopavanja Površinskog kopa za 2.000.-tu

godinu predvidjeno je da se sa Južnog revira sa zahvata Istok (investiciona jalovina) otkopaju etaže 470, 455, 440, 425 410, 395 i deo 380-te. Etaže se nalaze na severoistočnom delua kopa Južni revir. Zahvat obuhvata stene iz grupe filita, hloritskih škriljaca, dijabaza, kvarc muskovitskih škriljaca i nešto zlatonosnih kvarcnih žica. Od svih pomenutih stena najotpornija na miniranje je dijabaz. Kako je se pokazalo u predhodnim zahvatima ova stena za razaranje zahteva daleko veću specifičnu potrošnju eksploziva i umešnost. Mineri su na ovom delu kopa prošli nekoliko zahvata te sa ovom stenom već imaju veliko iskustvo.

Miniranjem iz eksplozivnih materija se u vrlo kra- tkom vremenskom periodu oslobadja velika količina energije. Jedan deo oslobodjene energije se iskoristi za usitnjavanje stenske mase a drugi u vidu rada beskorisno gubi u okolnom masivu na izazi- vanju seizmičkih pomeranja.

Pomenuto radilište je u neposrednoj blizini javnog puta, industrijskog objekta (servis Kovej) i urbanog naselja (grad Majdanpek) te je i sa ove strane gledano neophodno da se miniranje vrši sa posebnom opreznošću. Pored ovoga na severnom delu kopa, kroz šumu, često se može sresti lokalno stanovništvo i radnici koji u vreme miniranja idu pešice sa posla ili na posao te prilikom miniranja i ovu okolnost treba imati na umu.

Kako miniranje od svih tehnoloških operacija ima najveći udeo na održanje stabilnosti bokova kopa i okolnih obje- kata, u cilju smanjenja štetnih seizmičkih efekata a istovremeno većeg iskorišćenja energije eksploziva za usitnjavanje stenske mase, potrebno je držati se optimalnih parametara bušačko minerskih radova.

Uticaj seizmičkog dejstva na okolne objekte do sada je ispitivano u više navrata. Trenutno su završena snimanja za najnoviju studiju a čija je izrada u toku. Najpouzdanije ispitivanje je obavljeno 1980. i 1982. godine od strane Geofizičkog zavoda i Rudarskog instituta iz Beograda. Koristeći njihova mer- enja i istraživanja kao i stečeno iskustvo usvajaće se parametri za obavljanje bušačko minerskih radova na pomenutom radiližtu.

Poseban proračun bušačko minerskih radova u okviru ovog uputstva neće biti vršen jer već duže vreme postoje projekti po kojima se vrši miniranje a čiji su proračuni kroz dugogodišnje miniranje dokazani u praksi. Pored toga mineri su svojim dugogo- dišnjim radom stekli iskustvo u miniranju pojedinih stena te se ovakvim teorijskim razmatranjem nebi ništa dobilo.

8.5.2. Parametri bušačko minerskih radova

8.5.2.1. Miniranje za visine etaža manje od 15m

Ovakvih slučajeva će biti prilikom započinjanja radova na pojedinim etažama i pri miniranju postojećeg glavnog transportnog puta. Miniranje će vrlo često biti u stešnjenoj sre- dini i uz sam bok kopa. Zato je neophodno da se miniranja obavlj- ana u većem broju serija pri čemu se treba strogo voditi računa o broju, dubini, probušenju i usmerenju bušotina. Količine eksploziva u ovim slučajevima nesmeju preći 400 kg po bušotini odnosno intervalu. Iniciranje eksploziva vršiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušotina preko 13 m iniciranje vršiti sa dva bustera i to oba sa dna. Prilikom miniranja ovakvih serija obavezno je prisustvo inženjera miniranja.

8.5.2.2. Miniranje za visine etaža od 15m

Ovo poglavlje obuhvata otvorene etaže gde je visina etaža oko 15 m. Na severnom delu zahvata, u blizini grada, miniranje vršiti smanjenom količinom eksploziva od najviše 5.000 kg eksploziva po seriji odnosno 400 kg eksploziva po intervalu. U koliko se miniranje vrši sa serijom od dva reda bušotina u prvom redu treba da ima 6 a u drugom 5 bušotina. Kada se minira jednoredna serija ona može da ima najviše 12 bušotina. Raspored i dubinu bušotina u seriji, prema konkretnim uslovima, treba da odredi stručno lice.

Na ovom delu kopa se ne očekuju bušotine sa vodom. Punjenje minskih bušotina će biti vršeno mehanizovano količinama koje su date u tabeli br. 8.5.01. Iniciranje eksploziva će se vr- šiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje će se vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušo- tina preko 13 m iniciranje će se vršiti sa dva bustera i to oba sa dna. Da nebi došlo do nepredvidjenih prekida ili premoštenja unutar bušotina ili iz medju bušotina u seriji a samim tim došlo do neželjenih posledica treba za iniciranje i aktiviranje minskih serija koristiti sredstva priznatih svetskih proizvodjača koja su

sigurna i proverena.

Parametri bušačko minerskih radova za otvorenu etažu Tabela br. 8.5.01─────────────────────────────────────────────────────────────── Prečnik bušotine 311 mm ───────────────────────── Za seriju I red II red ───────────────────────────────────────────────────────────────Visina etaže, H (m) 15 15 15 Ugao bušenja, α () 75 75 75 Rastoj.prvog reda od ivice, b (m) 7 - - Rastoj.izmedju bušotina, a (m) 8 8 - Rastoj.izmedju redova, c (m) - 7 - Probušenje, lp (m) 1 1 1 Dubina bušotine, lb (m) 16 16 16 Dužina stuba eksp.punjenja, Lp (m) 6 6 6 Min.dužina začepa, lč (m) 10 10 10 Maks.kol.eksp.po bušotini, Qb (kg) 600 600 600 Broj.bušotina u redu 4 3 7 Usmerenje bušotine Upravno na bermuMax.količ.eksp.u seriji (kg) 4.200Max.kol.ekspl.po interv (kg) 600 600 600 Interval usporenja (ms) 50 50 50 Vrsta stenskog materijala andezit andezit andezitVreme traj.eksplozije (ms) 150 150 300 ───────────────────────────────────────────────────────────────

8.6. UTOVAR

8.6.1. Izbor mehanizacije

Za utovar stenskog materijala na površinskim kopovima RBM-a trenutno je u uopotrebi sledeća utovarna mehanizacija: bageri kašikari MARION 182, MARION 191, MARION 191II i BE 395. Pored bagera u upotrebi je i jedan utovarivač LETAUERNAU. Na istočnom delu kopa u toku 2000. godine planira se da rade bageri M-191II interne oznake M-11 i M-12 i bager M-191 interne oznake M-9.

8.6.2. Proračun utovarnih kapaciteta

Rad bagera će se odvijati u dva režima. U prvom režimu bageri će raditi na otvaranju radilišta. U ovom slučaju kapacitet bagera, zbog uslova rada, će biti daleko ispod eksploatacionog i promenljiv.

Za rad u prvom režimu rada proračun eksploataci- onih kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta, zbog rada u specifičnim uslovima, neće biti vršen. Reg- ulisanje kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno - transportnih kapaciteta će biti prepušteno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to čini.

U drugom režimu bageri će raditi na razradjenom radilištu pri punoj visini etaže. U ovom režimu bageri će ostva- rivati svoj puni eksploatacioni kapacitet.

8.6.2.1. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 191

Tehničke karakteristike bagera M-191 su date u prilogu br. 8.6.01.

- Teoretski kapacitet

Odražava samo konstruktivne karakteristike bagera i ra- čuna se prema obrascu:

3.600Qth = ──────── qb = (m3/h)

Tct

gde je :Tct - Teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera qb = 11,46 m3 - Geometrjska zapremina kašike bagera

3600Qt = ───────── * 11,46 = 1.473 (m3/h)

28

-Tehnički kapacitet

Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehni- čki kapacitet odražava još i uticaj fizičko mehaničkih karakteristika stena, oblik i dimenzije otkopa i uslove na radilištu, kvalitet odminiranog materijala i računa se prema obrascu: 3.600 * qb * Kz

Qh = ───────────────── (m3/h) Tc

gde je: qb = 11,46 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera

Kz = 0,85 - Koeficijent punjenja bagerske kašike Tc = 34 s - Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada.

3.600 * 11,46 * 0,85Qh = ────────────────────── = 1.031,4 (m3/ef.h)

34

odnosno:Qh = 1.031,4 * γ/Kr = 1.031,4 * 2,65/1,45 = 1.885 (t/ef.h)

gde je: γ = 2,65 (t/m3) - Zapreminska težina stenskog materijala.

Kr = 1,45 - Koeficijent rastresenja materijala u kašici.

- Eksploatacioni kapacitet

Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na tehnički kapacitet obuhvata uticaj transporta na kapacitet bagera, uticaj održavanja i organizacije rada.

- časovni kapacitet bagera pri radu sa vozilima

Qhv = Qh * Kbv

gde je:Qh = 1.885 (t/ef.h) - Tehnički kapacitet bagera

Kbv - Korekcioni koeficijent za uticaj transporta na kapacitet bagera.

Kbv = Kn * (60 - (Qh/Nv) * (Tp/60)) / 60

gde je:Kn = 0,94 Koeficijent neravnomernosti rada vozilaQh = 1.885 (t/h) - Tehnički kapacitet bageraNv = 160 (t) - Nosivost vozilaTp = 40 (sec.) - Gubitak efektivnog vremena rada bagera oko parkiranja i polaska vozila.

Kbv = 0,94 * (60 - (1.885/160) * (40/60)) / 60 = 0,817

Qhv = Qh * Kbv = 1.885 * 0,817 = 1.540 (t/ef.h)

- Smenski kapacitet:

Qsm = Qh * tsm * Kr * Ks

gde je:Qh - Eksploatacioni časovni kapacitettsm - Vreme trajanja smeneKr = 0,60 - Koeficijent raspoloživosti bagera. Zbog istroše-

nosti bagera i velikih problema oko održavanja usvojen je dosta nizak koeficijent raspoloživosti.

Ks - Koeficijent iskorišćenja smenskog vremena

tsm - tpz - tpr 8 - 0,5 -1Ks = ──────────────── = ──────────── = 0,81

tsm 8

gde je:tpz = 30 min. - Vreme pripremno završnih operacijatpr = 60 min. - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazi-

vanje)

Qsm = 1.540 * 8 * 0,6 * 0,81 = 5.988 (t/sm)

- Dnevni kapacitet Qd = Qsm * s (t/dan)

gde je:s - Broj smena u toku dana

Qd = 5.988 * 3 = 17.964 (t/dan)

- Mesečni kapacitet

Qm = Qd * dm

gde je:Qd = 17.964 (t/dan) - Dnevni kapacitetdm = 28 (dana) - Broj radnih dana u toku meseca

Qm = 17.964 * 28 = 502.992 (t)

- Godišnji kapacitet

Qg = Qd * dg = 17.964 * 307 = 5.514.948

gde je:Qd = 17.964 (t/dan) - Dnevni kapacitet bageradg = 307 (dana) - Broj radnih dana u godini (28 radnih dana

mesečno, februar 27 dana i servis u mesecu aprilu)

Iz napred datog proračuna se vidi da je mesečni eksploatacioni kapacitet bagera M-191 Qm = 502.992 t veći od maksimalno usvojene mesečne proizvodnje sa datog radilišta za ovaj tip bagera koja iznosi 500.000t.

8.6.2.2. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 191II

Tehničke karakteristike bagera M-191II su date u prilogu br. 8.6.02.

- Teoretski kapacitet

Odražava samo konstruktivne karakteristike bagera i

ra- čuna se prema obrascu:

3.600Qth = ──────── qb = (m3/h)

Tct

gde je :Tct - Teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera qb = 15,3 m3 - Geometrjska zapremina kašike bagera

3600Qt = ───────── * 15,3 = 1.967 (m3/h)

28

-Tehnički kapacitet

Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehni- čki kapacitet odražava još i uticaj fizičko mehaničkih karakteristika stena, oblik i dimenzije otkopa i uslove na radilištu, kvalitet odminiranog materijala i računa se prema obrascu:

3.600 * qb * Kz

Qh = ───────────────── (m3/h) Tc

gde je: qb = 15,3 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera

Kz = 0,85 - Koeficijent punjenja bagerske kašike Tc = 34 s - Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada.

3.600 * 15,3 * 0,85Qh = ────────────────────── = 1.377 (m3/ef.h)

34

odnosno:Qh = 1.377 * γ/Kr = 1.377 * 2,65/1,45 = 2.516,6 (t/ef.h)

gde je: γ = 2,65 (t/m3) - Zapreminska težina stenskog materijala.

Kr = 1,45 - Koeficijent rastresenja materijala u kašici.

- Eksploatacioni kapacitet

Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na tehnički kapacitet obuhvata uticaj transporta na kapacitet bagera, uticaj održavanja i organizacije rada.

- časovni kapacitet bagera pri radu sa vozilima

Qhv = Qh * Kbv

gde je:Qh = 2.516,6 (t/ef.h) - Tehnički kapacitet bageraKbv - Korekcioni koeficijent za uticaj transporta na kapacitet bagera.

Kbv = Kn * (60 - (Qh/Nv) * (Tp/60)) / 60

gde je:Kn = 0,94 Koeficijent neravnomernosti rada vozilaQh = 2.516,6 (t/h) - Tehnički kapacitet bageraNv = 160 (t) - Nosivost vozilaTp = 40 (sec.) - Gubitak efektivnog vremena rada bagera oko parkiranja i polaska vozila.

Kbv = 0,94 * (60 - (2.516,6/160) * (40/60)) / 60 = 0,776

Qhv = Qh * Kbv = 2.516,6 * 0,776 = 1.952,9 (t/ef.h)

- Smenski kapacitet:

Qsm = Qh * tsm * Kr * Ks

gde je:Qh - Eksploatacioni časovni kapacitettsm - Vreme trajanja smeneKr = 0,60 - Koeficijent raspoloživosti bagera. Zbog istroše-

nosti bagera i velikih problema oko održavanja usvojen je dosta nizak koeficijent raspoloživosti.

Ks - Koeficijent iskorišćenja smenskog vremena

tsm - tpz - tpr 8 - 0,5 -1Ks = ──────────────── = ──────────── = 0,81

tsm 8

gde je:tpz = 30 min. - Vreme pripremno završnih operacijatpr = 60 min. - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazi-

vanje)

Qsm = 1.952,9 * 8 * 0,6 * 0,81 = 7.592,9 (t/sm)

- Dnevni kapacitet Qd = Qsm * s (t/dan)

gde je:s - Broj smena u toku dana

Qd = 7.592,9 * 3 = 22.779 (t/dan)

- Mesečni kapacitet

Qm = Qd * dm

gde je:Qd = 22.779 (t/dan) - Dnevni kapacitetdm = 29 (dana) - Broj radnih dana u toku meseca

Qm = 22.768 * 29 = 660.591 (t)

- Godišnji kapacitet

Qg = Qd * dg = 22.779 * 328 = 7.471.512 (t)

gde je:Qd = 22.779 (t/dan) - Dnevni kapacitet bagera

dg = 328 (dana) - Broj radnih dana u godini (29 radnih dana mesečno, februar 28 dana i servis po 20 dana u mesecu

junu za M-11 odnosno u septembru za M-12)

Iz napred datog proračuna se vidi da je mesečni eksploatacioni kapacitet bagera M-191II Qm = 660.591 t veći od maksimalno usvojene mesečne proizvodnje sa datog radilišta za

ovaj tip bagera koja iznosi 660.000t.

8.7. TRANSPORT

U okviru transporta treba razlikovati dva sluča- ja: transport jalovine i transport rude.

8.7.1. Transport jalovine

Skoro celokupna proizvodnja sa Istočnog zahvata koja se planira za 2000. godinu je jalovina. Ona gravitira Trans- portnom sistemu-1, medjutim, zbog uskladjivnja rada TS-1 i proizvodnje na kopu smatra se da TS-1 može prihvatiti oko 80% proizvodnje. Ostala jalovina će biti vožena na Istočno odlagalište.

8.7.2. Transport rude

Ruda sa ovog radilišta, misli se na kvarcne zlatonosne žice u koliko ih bude bilo u ekonomski opravdanim količina- ma, će biti transportovana do pogodnog mesta koje za sada nije odredjeno. Transport će se obavljati kamionski. Za transport će biti korišćeni postojeći kamioni.

8.7.3. Proračun kamionskog transporta i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta

Kapacitet transporta će biti proračunavan samo za drugi slučaj utovara (kada se radi na razradjenom radilištu i pri punoj visini etaže). Uskladjivanje utovarno - transportnih kapaciteta pri otvaranju etaže i radu na utovaru kvarcnih žica, u koliko ih bude, će biti prepušteno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to čini. Transport iskopina na ovom radilištu će se vršiti dizel električnim vozilima tipa WABCO model " HAULPAK" 630 E. Karakter- istike usvojenih kamiona su date na prilogu br. 8.7.01.

8.7.3.1. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 191

- Broj kašika bagera za utovar jednog kamiona računa se po obrascu:

Vk

nk = ─────────────── qb * Kz * Krv

gde je : Vk = 93 m3 - Zapremina korpe kamiona

qb = 11,46 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera Kz = 0,85 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrv = 1,06 - Koeficijent povećanja rastresitosti materijala

u korpi vozila.

93nk = ────────────────────── = 9,0 (kašika)

11,46 * 0,85 * 1,06

Za dalji proračun se usvaja 9 zahvata bagera po vozilu.

Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se predlaže 4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Ovaj bager te uslove ne ispunjava, medjutim on će biti upotrebljavan za razradjivanje novih radilišta.

- Težina iskopina u kamionu

qb * Kz

Qk = nk * ──────────── * γ (t) Krb

gde je:

nk = 9 - Broj zahvata kašikom za utovar jednog vozilaqb = 11,46 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,85 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u

kašiki bageraγ = 2,65 t/m3 - Zapreminska težina materijala u masivu

11,46 * 0,85Qv = 9 * ─────────────── * 2,65 = 160 (t)

1,45

- Trajanje ciklusa utovara

Vreme utovara kamiona računa se prema obrascu:

tu = (tc * nk + tpr)/60 = (38 * 9 + 20) / 60 = 6,0 min.

gde je:

tc - Vreme ciklusa 1 zahvata bagera za date uslove rada nk - Potreban broj zahvata bagera za utovar jednog vozila

tpr - Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar

- Vreme trajanja transportnog ciklusa

T = tu + tm + ti + tv (min.) tu - vreme utovara 6,0 (min.)

tm - Vreme manevrisanja 1,5 min.ti - Vreme istovara 1,5 min.

tv - Vreme vožnje u oba pravca (vreme vožnje jednog ciklusa vozila).

N a p o m e n a: Pošto su radni uslovi približno isti za sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet vozila će se menjati samo u funkciji od dužine transportnih puteva "s".

- Vreme jednog ciklusa vožnje vozilom kada se jalovina vozi na TS-1 je:

s s s s 42 * s * 60tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── = (min.)

vp vpr 18 24 432

gde je: s - Transportna dužina za aktuelno radilište

vp = 18 (km/h) - Prosečna brzina vožnje punog vozila vpr = 24 (km/h) - Prosečna brzina vožnje praznog vozila

- Vreme jednog ciklusa vožnje vozilom kada se jalovina vozi na Istočno odlagalište je:

s s s s 40 * s * 60tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── = (min.)

vp vpr 14 26 364gde je: s - Transportna dužina za aktuelno radilište

vp = 14 (km/h) - Prosečma brzina vožnje punog vozila vpr = 26 (km/h) - Prosečna brzina vožnje praznog vozila

Do prosečnih brzina praznih i punih vozila se došlo računski na osnovu merenih ciklusa.

T = 6,0 + 1,5 + 1,5 + tv = 9,0 + tv (min.)

- Propračun broja kamiona

Maksimalni broj kamiona za opsluživanje bagera računa se iz odnosa: Qhb

Nmax = ────────── Qhk

gde je:

Qhb = 1.540 (t/ef.h) - Maksimalni časovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu

relaciju (dat je u sledećoj tabeli)

Potreban broj kamiona za usvojenu proizvodnju i relaciju: QO

N = ───────── Qhk * kn

gde je:QO - Usvojeni časovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu

relaciju (dat je u sledećoj tabeli) kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada

U tabelama br. 8.7.01. i 8.7.02 prikazani su prema mestu utovara i mestu istovara srednja transportna dužina, ciklus vozila, časovni kapacitet i maksimalni broj vozila koja bager mo- že da prihvati u slučaju kada se utovar vrši bagerom tipa M-191.

Za slučaj kada se jalovina vozi na TS-1 Tabela br. 8.7.01.────────────────────────────────────────────────────── Sr.tran. Ciklus čas.kapac max.broj. Etaža dužina vozila 1 vozila vozila "s" "T" "Qh" "Nmax" (km.) (min.) (t/h/voz.) (kom.) ────────────────────────────────────────────────────── 470 2.857 25,666 374,04 4,12 455 2,670 24,575 390,64 3,94 440 2,330 22,592 424,93 3,62 425 2,169 21,652 443,38 3,47 410 2,080 21,133 454,27 3,39 395 1,964 20,457 466,70 3,30──────────────────────────────────────────────────────Prosečno: 2,268 22,230 431,85 3,57

Za slučaj kada se jalovina vozi na jalovište Tabela br. 8.7.02.───────────────────────────────────────────────────── Sr.tran. Ciklus čas.kapac max.broj. Etaža dužina vozila 1 vozila vozila "s" "T" "Qh" "Nmax" (km.) (min.) (t/h/voz.) (kom.) ───────────────────────────────────────────────────── 470 3,000 28,780 333,56 4,62 455 2,995 28,747 333,95 4,61 440 3,238 30,349 316,32 4,87 425 3,241 30,369 316,11 4,87 410 3,539 32,344 296,81 5,19 395 3,657 33,112 289,93 5,31─────────────────────────────────────────────────────

Prosečno: 3,307 30,804 311,65 4,94

N a p o m e n a: U tabelama je dat maksimalan broj vozila koji može opslužiti ovaj tip bagera. Prepusta se smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima vrši uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta.

8.7.3.2. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 191II

- Broj kašika bagera za utovar jednog kamiona računa se po obrascu:

Vk

nk = ─────────────── qb * Kz * Krv

gde je : Vk = 93 m3 - Zapremina korpe kamiona

qb = 15,3 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera Kz = 0,85 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrv = 1,06 - Koeficijent povećanja rastresitosti materijala

u korpi vozila.

93nk = ───────────────────── = 7,17 (kašika)

15,3 * 0,80 * 1,06

Za dalji proračun se usvaja 7 zahvata bagera po vozilu.

Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se predlaže 4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Ovaj bager te uslove ispunjava.

- Težina iskopina u kamionu

qb * Kz

Qk = nk * ──────────── * γ (t) Krb

gde je: nk = 7 - Broj zahvata kašikom za utovar jednog vozilaqb = 15,3 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u

kašiki bageraγ = 2,7 t/m3 - Zapreminska težina materijala u masivu

15,3 * 0,80Qv = 7 * ─────────────── * 2,7 = 159,5 (t)

1,45

Za dalji proračun se usvaja prosečno 160 t/vozilu

- Trajanje ciklusa utovara

Vreme utovara kamiona računa se prema obrascu:

tu = (tc * nk + tpr)/60 = (45 * 7 + 20) / 60 = 5,6 min.gde je:

tc - Vreme ciklusa 1 zahvata bagera za date uslove rada nk - Potreban broj zahvata bagera za utovar jednog vozila

tpr - Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar

- Vreme trajanja transportnog ciklusa

T = tu + tm + ti + tv (min.) tu - vreme utovara 5,6 min.

tm - Vreme manevrisanja 1,5 min.ti - Vreme istovara 1,5 min.

tv - Vreme vožnje u oba pravca (vreme vožnje jednog ciklusa vozila).

N a p o m e n a: Pošto su radni uslovi približno isti za sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet vozila će se menjati samo u funkciji od dužine transportnih puteva "s".

- Vreme jednog ciklusa vožnje vozilom kada se jalovina vozi

na TS-1 je:

s s s s 42 * s * 60tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── = (min.)


vp = 18 (km/h) - Prosečna brzina vožnje punog vozila vpr = 24 (km/h) - Prosečna brzina vožnje praznog vozila

- Vreme jednog ciklusa vožnje vozilom kada se jalovina vozi na Istočno odlagalište je:

s s s s 40 * s * 60tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── = (min.)


vp = 14 (km/h) - Prosečma brzina vožnje punog vozila vpr = 26 (km/h) - Prosečna brzina vožnje praznog vozila

T = 5,6 + 1,5 + 1,5 + tv = 8,6 + tv (min.)

- Propračun broja kamiona

Maksimalni broj kamiona za opsluživanje bagera računa se iz odnosa: Qhb

Nmax = ────────── Qhk

gde je:

Qhb = 1.952,9 (t/ef.h) - Maksimalni časovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu

relaciju (dat je u sledećoj tabeli)

Potreban broj kamiona za usvojenu proizvodnju i relaciju:

QO

N = ───────── Qhk * kn

gde je:Qhb - Usvojeni časovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu

relaciju (dat je u sledećoj tabeli) kn = 0,94 - Koeficijent neravnomernosti rada

U tabelama br. 8.7.03. i 8.7.04 prikazani su prema mestu utovara i mestu istovara srednja transportna dužina, ciklus vozila, časovni kapacitet i maksimalni broj vozila koja bager mo- že da prihvati u slučaju kada se utovar vrši bagerom tipa MARION- 191II.

Za slučaj kada se jalovina vozi na TS-1 Tabela br. 8.7.03.───────────────────────────────────────────────────── Sr.tran. Ciklus čas.kapac max.broj. Etaža dužina vozila 1 vozila vozila "s" "T" "Qh" "Nmax" (km.) (min.) (t/h/voz.) (kom.) ───────────────────────────────────────────────────── 470 2.857 25,278 379,78 5,14 455 2,670 24,175 397,10 4,92 440 2,330 22,192 432,59 4,51 425 2,169 21,252 451,72 4,32 410 2,080 20,733 463,03 4,22 395 1,964 20,057 478,64 4,08──────────────────────────────────────────────────────────────Prosečno: 2,268 21,830 439,76 4,44

Za slučaj kada se jalovina vozi na jalovište Tabela br. 8.7.04.────────────────────────────────────────────────────── Sr.tran. Ciklus čas.kapac max.broj. Etaža dužina vozila 1 vozila vozila "s" "T" "Qh" "Nmax" (km.) (min.) (t/h/voz.) (kom.) ────────────────────────────────────────────────────── 470 3,000 27,437 349,89 5,58 455 2,995 28,347 338,66 5,77 440 3,238 29,949 320,54 6,09 425 3,241 29,969 320,33 6,10 410 3,539 31,934 300,62 6,53 395 3,657 32,712 293,47 6,65──────────────────────────────────────────────────────Prosečno: 3,307 30,404 315,75 6,18

N a p o m e n a: U tabelama je dat maksimalan broj vozila koji može opslužiti ovaj tip bagera. Prepusta se smenskom ruko-

vodstvu da prema konkretnim uslovima vrši uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta.

8.7.4. Tonkilometri

U tabeli br. 8.7.05. prikazane su mase jalovine na pojedimim etažama i količine po etažama koje će biti vožene na TS-1 ili na jalovište.

Mase jalovine po pojedinim etažama Tab. br. 8.7.05.────────────────────────────────────────────────────── Mase jalovine (t) ─────────────────────────────────────────── Etaža Na TS-1 Na Jalovište Ukupno────────────────────────────────────────────────────── 470 560.000 140.000 700.000 455 1.520.000 380.000 1.900.000 440 2.640.000 660.000 3.300.000 425 2.720.000 680.000 3.400.000 410 2.640.000 660.000 3.300.000 395 1.120.000 280.000 1.400.000────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 11.200.000 2.800.000 14.000.000

U tabeli br. 8.7.06 prikazane su relacije po pojedinim etažama i lokacijama voženja. Relacije su zaokružene na tri decimale.

Relacije za pojedine lokacije Tab. br. 8.7.06.────────────────────────────────────────────────────── R E L A C I J A (km) ─────────────────────────────────────────── Etaža Na TS-1 Na Jalovište Prosečna────────────────────────────────────────────────────── 470 2.857 3,000 2,886 455 2,670 2,995 2,735 440 2,330 3,238 2,512 425 2,169 3,241 2,384 410 2,080 3,539 2,372 395 1,964 3,657 2,302────────────────────────────────────────────────────── Prosečna: 2,268 3,307 2,476

U tabeli br. 8.7.07. prikazani su tonkilometri po etažama za odredjene lokacije voženja.

Tomkilometri za odredjene mase Tab. br. 8.7.07.────────────────────────────────────────────────────── TONKILOMETRI (tkm) ─────────────────────────────────────────── Etaža Na TS-1 Na Jalovište Ukupno────────────────────────────────────────────────────── 470 1.600.000 420.000 2.020.000 455 4.058.000 1.138.000 5.196.000 440 6.151.000 2.137.000 8.288.000 425 5.900.000 2.204.000 8.104.000 410 5.491.000 2.336.000 7.827.000 395 2.199.000 1.024.000 3.223.000────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 25.399.000 9.259.000 34.658.000

U tabeli br. 8.7.08. prikazana je dinamika tonkilometara po mesecima prema relacijama voženja

Dinamika tonkilometara Tabela br. 8.7.08.══════════════════════════════════════════════════════ I S T O K (tkm)Mesec ───────────────────────────── UKUPNO (tkm) TS-1 Jalovište══════════════════════════════════════════════════════JANUAR 2.220.000 602.048 2.822.048FEBRUAR 1.910.000 552.206 2.462.206MART 1.800.000 629.048 2.429.048──────────────────────────────────────────────────────I TROM. 5.930.000 1.783.302 7.713.302──────────────────────────────────────────────────────APRIL 1.608.000 544.627 2.152.627MAJ 2.193.000 736.583 2.929.583JUN 2.110.000 627.165 2.737.165──────────────────────────────────────────────────────II TROM. 5.911.000 1.908.375 7.819.375──────────────────────────────────────────────────────I POL. 1.841.000 3.691.677 15.532.677──────────────────────────────────────────────────────JUL 2.054.000 689.137 2.743.137AVGUST 1.848.000 680.137 2.528.137SEPTEM. 1.989.000 792.936 2.781.936──────────────────────────────────────────────────────III TROM. 5.891.000 2.162.210 8.053.210──────────────────────────────────────────────────────I-IX 7.732.000 5.853.887 23.585.887

──────────────────────────────────────────────────────OKTOBAR 2.154.000 952.690 3.106.690NOVEMB. 2.643.000 1.155.733 3.798.733DECEMB. 2.870.000 1.296.690 4.166.690──────────────────────────────────────────────────────IV TROM. 7.667.000 3.405.113 11.072.113──────────────────────────────────────────────────────II POL. 3.558.000 5.567.323 19.125.323══════════════════════════════════════════════════════UKUPNO: 25.399.000 9.259.000 34.658.000

8.8. ODLAGANJE JALOVINE

Odlaganje jalovine sa Istočnog zahvata će se vrši- ti po do sada uhodanom postupku na Istočnom odlagalištu. Pri od- laganju jalovine u svemu se pridržavati Projekta odlaganja jalovine na Istočnom odlagalištu, izdatih uputstvima za rad na jalo- vištu kao i usmenih naredbi smenskog rukovodstva i drugih ovlaš- ćenih lica. Mesto odlaganja je prikazano na prilogu br. 8.8.01. a profil kroz jalovište na mestu odlaganja na prilogu br. 8.8.02.

8.9. ODLAGANJE KVARCNIH žICA

Mesto odlaganja kvarcnih žica za sada nije odredjeno. U koliko se pokaže da ih ima u ekonomski opravdanim količin- ama mesto i način odlaganja će biti naknadno odredjeni.

8.10. ODVODNJAVANJE

Odvodnjavanje Istočnog zahvata će biti uklopljeno u već postojeći sistem odvodnjavanja Južnog revira koji se izvodi prema Dopunskom rudarskom projektu odvodnjavanja Južnog revira do kote +125m.

8.10.1. Hidrogeološke karakteristike područja

Hidrogeolške karakteristike područja koje obuhvata ovo uputstvo su detaljno obradjene u Dopunskom rudarskom projektu odvodnjavanja Južnog revira do kote +125 i Studiji hidrogeologije iz 1981. godine te ovde neće biti posebno obradjivane.

Kako se iz hidrogeoloških podataka, istražnih radova i stečenog iskustva u dosadašnjoj eksploataciji može zaključ- iti, pri otkopavanju Istočnog zahvata do nivoa +395m odnosno za period koje obuhvata ovo Uputstvo veću opasnost od podzemnih voda netreba očekivati jer je na ovom delu bok kopa otvoren ispod nivoa do kojeg se predvidjaju radovi odnosno podzemne vode su već otekle. Uglavnom treba posvetiti pažnju površinskim vodama od atmosferskih padavina.

[to se maksimalnih padavina tiče, za praćeni period od dvadeset godina, maksimalne godišnje padavine su bile 848,0 mm, maksimalne dnevne padavine 80,9 mm, maksimalne u jednom satu 12,0 mm i maksimalne u petominutnom intervalu 1,2 mm.

8.10.2. Slivno područje

Smatra se da slivno područje koje pripada Istočnom zahvatu do nivoa koje ovo Uputstvo obuhvata u nijednom momentu neće preći površinu od 150.000 m2. Voda od atmosferskih padavina sa pomenutog slivnog područja će biti prihvatana u kanal pored kosog puta čija će izrada pratiti napredovanje otkopavanja. Na kraju pomenuti kanal će biti priključen na već postojeći kanal pored puta na najpogodnijem mestu negde ispod nivoa +395 m. Pos- tojećim kanalom će voda gravitaciono biti vodjena u reku Mali Pek. Najkritičniji deo kanala za usvojeni zahvat je na nivou +395m

8.10.3. Kanal pored kosog puta

Kanal za odvodnjavanje pored kosog puta će biti trapezastog oblika, prilog br. 8.10.01. Ovaj oblik je uslovljen načinom izrade i održavanja kanala i njegovim zapunjavanjem, na-

ime kanal se izradjuje zakošenim nožem buldozera, održava (čisti) zakošenim nožem grejdera ili buldozera. Pri izradi i čišćenju kanal ima trouglasti oblik, medjutim pri stajanju ili sprovodjenju vode dolazi do odlaganja materijala na dno čime kanal dobija pri- bližno trapezni oblik sa kakvim oblikom treba ući u proračun. Ka- ko je napred rečeno pri izradi kanal je trouglastog preseka širi- ne 1,5 m i dubine 0,5m što odgovara poprečnom preseku od Fi = 0,4 m2. Pri zapunjenju kanala od 22 cm presek kanala se smanjuje za 0,066 m2 i dobija približno trapeznii oblik odnosno svetla površ- ina kanala se smanjuje na 0,309 m2.

Priliv vode "Qv"je:

Qv= m * qmax * P = (0,8 * 0,2 * 150.000) / 1.000Qv = 24,0 m3/min odnosno Qv = 0,4 m3/sec

gde je:m = 0,8 - Koeficijent oticanja

qmax = 0,2 mm/min - Maksimalne padavine u minuti dobivene iz maksimalnih satnih padavina.P = 150.000 m2 - Maksimalna slivna površina

Količina vode u kanalu je:

Qvk = kn * km * Qv = 1,1 * 1,1 * 0,4 = 0,484 m3/s

odnosno:Qvk = 60 * 0,484 = 29,4 m3/min

gde je:kn = 1,1 - Koeficijent neravnomernosti kretanja vode

u kanalu usled promene brzine vode koja nastaje zbog promenljivosti pada kanala i turbulencije.

km = 1,1 - Koeficijent uvećanja vode u kanalu zbog sit- nog stenskog materijala koga sa sobom nosi ili kotrlja voda.

Količina vode koju može da sprovede kanal je:

Qk = F * W = 0,309 * 1,78 = 0,550 m3/s

gde je:F = 0,309 m2 - Površina poprečnog preseka kanala posle

zapunjenja.W - Brzina vode u kanalu po [eziju.

___________ __________________________

W = c * R * i = 17,05 * 0,182 * 0,06W = 1,78 m/s

gde je: c - Koeficijent po Bazinui = 6,0 % - Pad kanala.

______ ____________

87 * R 87 * 0,182c = ---------- = ----------------- = 17,05

______ ___________

ρ + R 1,75 + 0,182

gde je:R - Hidroulički radius

ρ = 1,75 - Koeficijent hrapavosti kanala za stensko tlo.

F 0,309R = --- = ------- = 0,182 m' O 1,70

gde je:F = 0,309 m2 - Poprečni presek kanala.O = 1,70 m - Obim kvašenja kanala

Kako se iz napred datog proračuna vidi, propusna moć kanala Qk = 0,550 m3/s je veća od maksimalno očekivanog priliva vode koji iznosi Qvk = 0,484 m3/s.

9.0. POTREBNA OPREMA

Za obavljanje pojedinih tehnoloških operacija biće korišćena postojeća oprema koja se već nalazi na ovom radilištu. Spisak glavne potrebne opreme je prikazan u tabeli br. 9.01.

Tabela br. 9.01──────────────────────────────────────────────────────

Vrsta opreme Tip opreme Komada Int.oznaka──────────────────────────────────────────────────────

B u š i l i c e BE-60R 3 BE-2, 9 i 10──────────────────────────────────────────────────────

B a g e r i M-191 1 M-9 M-191II 2 M-11 i M-12──────────────────────────────────────────────────────

V o z i l a WABCO-630E 6-7────────────────────────────────────────────────────── Buldozerx 1

P o m o ć. m e h a n. T.traktorx 1 Grejderx 1──────────────────────────────────────────────────────

x Postojeća mehanizacija koja će biti korišćena povremeno prema potrebi

10.0. POTREBNA RADNA SNAGA

Za ovo radilište će biti korišćena postojeća radna snaga zapošljena na Površinskkom kopu. Neposredni rukovodioc smene će prema trenutnoj potrebi ovog radilišta od raspoložive radne snage odrediti izvršioce. U ovom Uputstvu će biti data samo orijentaciona potreba. Uvećanje radne snage zbog godišnjih odmora i drugih odsustvovanja nije uzeto u obzir. Posebne poslove kao što su rukovodjenje radilištem, bušenje vangabaritnih blokova i etažnih pragova, oprobavanje, miniranje, priprema terena, održav- anje radilišta, održavanje puteva, održavanje mehanizacije, odvodnjavanje i snabdevanje elektro

energijom, energentima i mazivom će obavljati posebne ili specijalizovane grupe radnika koje već postoje u RBM-u. Orijentaciona potreba radne snage je prikazana u tabeli br. 10.01.

Tabela br. 10.01.────────────────────────────────────────────────────── Potreban broj radnikaTehnološka operacija ────────────────────────────────────── I smena II smena III smena Dnevno────────────────────────────────────────────────────── B u š e n j e 2 VKV 2 VKV 2 VKV 6 VKV 2 KV 2 KV 2 KV 6 KV────────────────────────────────────────────────────── U t o v a r 3 VKV 3 VKV 3 VKV 9 VKV 3 KV 3 KV 3 KV 9 KV────────────────────────────────────────────────────── T r a n s p o r t 7 VKV 7 VKV 7 VKV 21 VKV──────────────────────────────────────────────────────

11.0.SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGETICIMA, MAZIVOM I NORMATIVNIM MATERIJALOM

Radovi će se odvijati u okviru već razradjenog rudnika te će snabdevanje elektro energijom, energentima, mazivom i normativnim materijalom biti vršeno po već uhodanom postupku a poslove će obavljati specijalizovane grupe radnike iz pojedinih oblasti.

12.0. NORMATIVNI MATERIJAL

C e l a s t r a n a

13.0. OP[TE MERE ZA[TITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU ISTOčNOG ZAHVATA NA JUžNOM REVIRU

13.1. Tehnička zaštita

U cilju eliminisanja štetnih uticaja radne sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnološkom procesu otkopavanja rude i jalovine na Površinskom kopu "Južni revir zona HAC -a" moraju se primenjivati važeći zakoni, pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:

Zakon o rudarstvuZakon o zaštiti na raduZakon o žaštiti od požaraZakon o žaštiti životne sredinePravilnik o tehničkim normativima za površinsku eksploata- ciju ležišta mineralnih sirovinaPravilnik o tehničkim normativima pri rukovanju

eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvuZakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.

Takodje treba:* Da tehnočki rukovodilac uz saglasnost službe žaštite na

radu u koliko dodje do posebnih okolnosti izda pismena uputstva o načinu rada.

* Da mehanizacijom rukuju za to stručno osposobljena lica,* Da svaka mašina u proizvodnji ima knjigu primopredaje od-

nosno dnevnik rada u koji se upisuje stanje mašine pre početka rada, zapažanja u toku rada i stanje mašine na kraju smene.

* Da se pregled i opravka mehanizacije vrši pri potpunom zaustavljanju iste.

* Mehanizacija se mora održavati čisto; nesme biti po podu prosutog ulja i masti, prolazi moraju biti slobodni i osvetljeni, a stepeništa i platforme moraju biti u ispravnom stanju,

* Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pri- stupa Kopu,

* Pomeranje VN-kable ili šlep kable vršiti račkama ili odgo- varajućim elektrorukavicama.

13.2. Lična zaštita

U cilju otklanjanja štetnog uticaja radne sredine, sprečavanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika na radu, kao posledica zaprašenosti, klimatskih prilika,buke, vibracije i dr. u cilju zaštite tela odnosno organa za disanje, sluha, oči- ju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se daju lična zaštitna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i štetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja i način korišćenja ličnih sredstava od strane radnika regulišu se internim Pravilnikom o lič- nim zaštitnim sredstvima.

13.3. Protiv-požarna zaštita

Zaštitu od požara regulisati internim Pravilnikom preduzeća za protiv-požarnu zaštitu uz učešće zaposlenih i obez- bedjenje potrebnih sredstava i uredjaja za sprečavanje i gašenje početnih požara. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro mašine predvideti dovoljan broj protiv-požarnih aparata.

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije moraju biti obučeni iz zašite od požara a naročito o pravilnom aktiviranju protiv-požarnih aparata koji su postavljeni po mašina- ma.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i ispravnosti protiv-požarnih aparata vrše sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovornim licima zaštite od požara ili neposrednim rukovodiocima.

13.4. Mere zaštite pri bušenju

Bušač je u obavezi da obavi sledeće:* Po dolasku do bušilice pregledava stanje etaže na kojoj

se nalazi bušilica, kao i stanje nižih i viših etaža.* Traži da se plato na bušilici poravna, u koliko za tim

postoji potreba.* Vizuelno vrši pregled donjeg stroja bušilice, posebno si-

stema za putovanje (lance, rolne i dr.) i sistema za otprašiva- nje.

* Po stupanju na bušilicu kontroliše nivo ulja u reduktorima

i hidrauličnom sistemu, ispravnost sistema za putovanje, ispravnost rashladnog sistema, ispravnost sistema za podmazivanje, stanje katarke sa bušaćim priborom i dr.

* Pri bušenju prvog reda minskih bušotina prema ivici etaže, bušilicu postavlja tako da njena duža osa bude približno normalna na ivicu etaže, a hidraulične stope da se nalaze najmanje na 5 m od ivice etaže.

* Dovodi bušilicu u horizontalan položaj pri minimalnoj visini.

* Režim bušenja u različitim stenskim sredinama podešava da se uvek ide sa dozvoljenim odnosom rotacije i osovinskog priti- ska, kako bi se dobio najbolji stepen prodornosti bušaćeg pribo- ra.

* Pre početka a i po završetku bušenja minske bušotine pro- verava ispravnost "konusa" bušaće krune i iste čisti od nalepljenog materijala.

* Po završetku bušenja minske bušotine, pri vadjenju bušaćih šipki iz bušotine, pustiti da se bušaće šipke okreću, vazduh ne isključivati, jer se time izbegava mogućnost zazglavljivanja istih u bušotini.

* Podignuti zavese za prašinu i spustiti bušilicu na guse- nice.

* Radi povećavanja stabilnosti prilikom kretanja na usponu, treba uvek ići zadnjim delom bušilice napred.

* Takodje, da bi se povećala stabilnost prilikom kretanja na nizbrdici, treba uvek ići delom bušilice napred,

* Sa "šlep" kablom rukovati pažljivo, nesme da se vuče buš- ilicom i ista se nesme držati u vodi.

* Na više mesta na bušilici mora biti obeležen broj, a i postavljene table o zabrani zadržavanja u radnom krugu bušilice.

* Bušač je obavezan da vodi evidentni karton bušilice,

* Za vreme miniranja bušilicu treba skloniti na sigurno mes- to i okrenuti je zadnjim delom prema minskoj seriji.

13.5. Mere zaštite pri miniranju

Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje mogu vršiti stručno-osposobljena lica.

Početak i završetak minerskih radova moraju se

pravovremeno objaviti predvidjenim postupkom i signalnim sredstvima.

Table sa vremenskim rasporedom miniranja i signa- lima za obaveštavanje o miniranju treba postaviti na glavnim prilaznim putevima Površinskog kopa.

U minskom polju mogu se zadržati lica koja su an- gažovana na miniranju sva ostala lica moraju se udaljiti iz minskog polja. Takodje, treba vidno obeležiti minsko polje, pomeriti VN-kable iz minskog polja, prekontrolisati udaljenost mehanizacije od minske serije i preduzeti druge mere za sigurno miniranje.

Odgovorno lice za svaku minsku seriju pravi skicu i na licu mesta utvrdjuje:

* Broj, raspored i dubinu minskih bušotina,* Vrstu eksplozivnih sredstava, pribor i alat za miniranje,* Vrstu sredstava za iniciranje i paljenje mina,* Potrebnu količinu eksploziva za svaku minsku bušotinu,* Način začepljivanja minskih bušotina,* Način iniciranja i redosled paljenja i* Drugo ( ovodnjenost bušotina itd.) a sve u cilju sigurnog miniranja.

Pri radu sa pojačnicama detonacije (busterima) treba uraditi sledeće:

* Očistiti učešće bušotine, a posebno ukloniti ili obrušiti u bušotinu labave i viseće komade stenske mase,* Iseći detonirajući štapin potrebne dužine,* Valem sa detonirajućim štapinom udaljiti od minske bušo- tine,* Vezati pojačnike detonirajućim štapinom i iste pažljivo spuštati u minske bušotine, ali tako da kada su bušotine suve oni vise na 0,5m , a kada su mokre na 1 m od dna

same bušotine,* Kod samog punjenja bušotine, vozilo sa eksplozivnom smeš- om, zbog sigurnosti, treba biti što više udaljeno od

bušo- tine, crevo za punjenje nesme biti povijeno ili ukršteno i da se kod istakanja spusti što više u bušotinu kako bi se smanjila visina padanja eksplozivne smeše.

Pri pojavi bilo kakvih anomalija na minskoj seriji ( eksplozivnoj smeši, vozilu i dr. ) rad treba prekinuti dok se

nastala anomalija ne otkloni.Za zaštitu radnika pri samom aktiviranju minske

serije, od letećih komada stena vazdušnog udara, moraju biti si- gurni prirodni ili veštački zakloni.

Posle izvršenog aktiviranja minske serije, radnici koji su izvršili paljenje moraju ostati u zaklonima sve dok se nastali gasovi i prašina ne razrede i ne budu štetni po zdravlje radnika.

Ostalim radnicima na radilištu je dozvoljen pristup tek pošto lica koja su izvršila paljenje izvrše pregled rad- ilišta i konstatuju bezbedan nastavak radova.

Ako neko minsko punjenje nije aktivirano ili se u to posumnja, onda se u zaklonu mora sačekati još najmanje 20 min.

Neeksplodirano minsko punjenje palilac mina vidno obeležava i preduzima mere za njegovo uništenje.

O neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi evidencija u "Knjizi zatajenih mina" i to sa opisom položaja minske bušotine i načinom njenog onesposobljavanja ili uklanjanja.

Sve dok se neeksplodirana minska bušotina ne uniš- ti, ne smeju se u blizini izvoditi bilo kakvi radovi koji se ne odnose na uništavanje iste.

Neeksplodirane - zatajene mine smeju se uništavati prema uputstvu o upotrebi i uništavanju eksplozivnih sredstava.

O svakom masovnom miniranju mora se voditi dnevnik miniranja sa skicom minskog polja, geodetskim planovima i geološ- kim profilima, brojem minskih bušotina, njihovom ukupnom dužinom, vrstom i količinom eksploziva po bušotinama i sva utrošena eksp- lozivna sredstva odnosno tačna evidencija upotrebjlenog eksploz- ivnog materijala.

13.6. Mere zaštite pri utovaru

Bagerista je odgovoran za kvalitet radova pri utovaru odnosno za niveletu etažne ravni, siguran rad bagera i njegovo redovno smensko održavanje. Bagerista je u obavezi da:

* Prati stanje radne etaže, kao i stanje nižih i viših etaža zbog sigurnosti bagera,

* Na početku smene, vizuelno pregleda stanje kašike, tregera katarke i užadi; provera; ispravnost sistema za putovanje i okretanje, ispravnost kočnica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost bagera

za rad počinje sa radom.* Takodje na početku smene, pregleda izveštaj bageriste iz predhodne smene i unosi svoja zapažanja o radu bagera tokom smene.* Zvučnim signalom objavljuje početak rada bagera, dopušta parkiranje kamiona za utovar kao i polazak punih kamiona.* Istresanje maaterijala iz kašike u kamion vrši sa

najmanje moguće visine, ali tako da otvoreno dno kašike ne udara u korpu vozila.

* Kašikom bagera, bilo ona puna ili prazna, ne prelazi iznad kabine vozila.* Ne vrši bočno potiskivanje kašikom kod sklanjanja negaba- ritnih komada stenske mase, ili iste razbija kašikom, kao i da ne vrši stresanje nalepljenog materijala na kašiku trzanjem ili udaranjem dna kašike o korpu vozila.* Bagerom radi po poravnatoj etaži, a bilo koje kretanje - putovanje sme vršiti po poravnatom terenu.* Kod putovanja, kašiku podigne najmanje 1,5 m iznad

zemlje, dok kod uspona kašiku okrene nazad, a kod pada kašiku okrene napred.

* Bagerom ne vuče VN-kablu, a i ne vrši utovar preko iste zbog mogućeg oštećenja.* Spusti kašiku bagera na zemlju prilikom bilo kakvog prekida rada ili za vreme opravke, čišćenja i podmazivanja.* Bagerom ne izvodi radove za koje nije predvidjen.* Ne vrši kopanje bagerom na etažama čija je visina veća od maksimalne visine kopanja, kao i da ne radi bagerom u zonama sklonim klizanju i obrušivanju.

Unutrašnjost bagera, kao i radna zona bagera moraju biti dovoljno osvetljeni.

Za vreme miniranja bager se mora skloniti na sigurno mesto i okrenuti zadnji deo prema minskoj seriji.

Na bageru mora biti vidno obeležen radni broj i postavljene table o zabrani zadržavanja u radnom krugu bagera.

13.7 Mere zaštite pri transportu

Rudnički putevi, bilo da su stalni ili privremeni, koji služe za transport korisne mineralne sirovine i jalovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta, moraju imati čvrstu podlo- gu i da se stalno održavaju kako bi odgovarali svojoj nameni i zahtevima bezbednosti saobraćaja.

Rudnički putevi na spoljnoj ivici moraju imati za- štitne pojaseve od čvrstog materijala visine min. 1 m, radi spre- čavanja pada kamiona niz kosinu.

Kod jednosmernih puteva tehnički rukovodilac kopa dužan je da propiše uputstvo za rad i režim vožnje kamiona. Uputstvo predati vozačima uz potpis istih o preduzetom uputstvu.

Kolovozna traka rudničkih puteva treba da bude uvek ravna i čista. U sušnim periodima kada na putevima ima praš- ine, treba ih prskati vodom, dok u zimskom periodu puteve treba čistiti od snega i leda, a posipati ih solju ili peskom u cilju sprečavanja zaledjivanja.

Stalni rudnički putevi, u cilju odvodnjavanja, moraju imati nagib u poprečnom preseku i vodovodni kanal duž unut- rašnje ivice po čitavoj dužini.

Noću po magli i danima sa intenzivnim padavinama i vejavicom zabranjeno je uključivanje u rad vozila za neispravnim svetlima, već u takvim uslovima treba držati upaljena svetla kako pri vožnji tako i pri stajanju.

Kamion se utovara samo sa bočne ili zadnje strane a zabranjuje se prenos kašike bagera iznad kabine kamiona. Kamion ne treba opterećivati iznad dozvoljene granice.

Vozač kamiona dužan je da se uveri, pre početka rada , u tehničku ispravnost vozila za rad.

Nakon utvrdjivanja tehničke ispravnosti kamiona može početi sa radom, dok se neispravnim vozilom ne sme raditi.

Vozač je dužan i da:* Startovanje i polazak kamiona objavi zvučnim signalom.* postavljanje kamiona za utovar i odlazak sa utovarnog mesta vrši tek po dobijanju signala od bageriste.* brzinu vozila prilagodi uslovima puta što mu omogućava uvek sigurnu kontrolu nad vozilom, pri čemu nesme

preko- račiti propisanu brzinu za odgovarajuću deonicu puta.

* Signalne i zaštitne uredjaje, osvetljenje, sve vrste koč- nica i ostalo na kamionu upotrebi onako kako je proizvo-

djač propisao.* Praznim vozilom propusti puno vozilo na bilo kom delu

transportnog puta.

Vozaču je zabranjeno:* Da napusti kabinu vozila sve dok traje utovar ili

istovar, kao i dok je motor u radu.* da podje kamionom pre nego što se materijal potpuno ne

is- kipa iz korpe sanduka i korpu potpuno ne spupti u normalan položaj za vožnju.

* Da prelazi preko visokonaponskih kablova koji nisu speci- jalno zaštićeni ili da vuče kablove pod napomenom.* Da vrši kretanje kamionom unazad do mesta utovara ili istovara na dužinama većim od 30 m izuzev pri izradi useka.* Da parkira kamion na nagib, osim preko potrebe ako se kamion posebno obezbedjuje za slučaj nekontrolisanog kretanja.* Da vrši preticanje vozila na stacionarnim putevima izuzev kada su u pitanju različiti tipovi vozila,* Da pri vožnji nizbrdo ubaci ručicu birača kamiona u neut- ralan položaj radi obezbedjivanja veće brzine kretanja

kamiona.

14.0.POSEBNE MERE ZA[TITE

Smatra se da na zahvatu Istok uz poštovanje pravi- la koje propisuje ovo Uputstvo i ostala važeća uputstva nemože doći do posebne opasnosti za koje bi trebalo predvideti posebne mere opreznosti i zaštite. Jedino je neophodno da se prilikom miniranja na severnom delu zahvata obraća posebna pažnja zbog blizine grada kako nebi došlo do prekoračenja dozvoljenih seiz- mičkih potresa usled miniranja.

15.0. EKOLOGIJA

Ekološka zaštita okoline na kopu Južni revir RBM-

a obradjivana je na nivou raznih studija i idejnih projekata i to sa aspekata očuvanja kvaliteta voda, vazduha i rekultivacije de- gradiranih površina zemljišta.

Ekološka zaštita reke Mali Pek od odpadnih voda sa rudnika i odlagališta detaljno je obradjena u Idejno-tehnološ- kom projektu zaštite reke Mali Ppek od otpadnih voda sa kopova Južni i Severni revir i odlagališta Bugarski potok.

Na osnovu hemijskih i mikro-bioloških ispitivanja otpadnih voda sa kopova Jušni i Severni revir i odlagališt Bugar- ski potok, koja su vršena u periodu April '95. godine do Aprila '96. godine utvrdjeni su zagadjivači reke Mali Pek, u koju se prema koncepciji odvodnjavanja oba kopa ispuštaju otpadne vode. I ako je reka prolaskom kroz grad već zagadjena i van svoje treće kategorije rudničke vode prema pravilniku o opasnim materijama o vodama (Sl. glasnik SRS br. 37/82.) sadrže nečistoće kao što su bakar, cink, gvoždje, kadmijum, magnezijum, sulfate, suspendo- vane materije i drugo u koncentracijama iznad maksimalno dozvoljenih i iste se pre ispuštanja u vodotok moraju prečistiti. Ovde se radi o ispumpanim vodama iz dubinskih delova kopova, medjutim, kao zagadjivač se javljaju i vode sa slivnih površina izvan i iz zahvata kopova i iz brdskih delova kopova. Ove vode zbog kratkog vremena kontakta sa rudnim mineralima ne sadrže hemijske elemente kao zagadjivače iznad MDK, ali zato su muljevite obzirom na to da su bujičave i sa većom snagom erodovanja.

Iz napred navedenog vidi se da tretman voda pri ispumpavanju u reku Mali pek mora biti dvojak:

* Tehnološko hemijski tretman za ispumpavanje vode i* odmuljivanje gravitacionih voda iz brdskog dela kopova.

Razmatrajući napred iznetu problematiku može se reći da ne postoji posebna opasnost po eko sistem zbog koje bi se moralo prestati sa radom. Svi problemi oko zagadjivanja će mo- ći da se rešavaju u hodu. Pošto postoji većina uradjenih projekata njihova realizacija će se vršiti deo po deo prema onome kako za to budu pristizala sredstva.

DDD RUDNIK BAKRA MAJDANPEKZ a j e d n i č k e s l u ž b eBroj III - 0206.03.2000. god.Majdanpek

N A R E D B A ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK ZA ZAHVAT ISTOK-INVESTICIONA RASKRIVKA ZA 2000. GODINU

Kako za izvodjenje radova za zahvat "Istok" na Južnom

reviru za 2000. godinu ne postoji odgovarajuća tehnička dokumentacija, to do izrade iste naredjujem da se radovi na ovom zahvatu obavljaju prema "Uputstvu za rad na Južnom reviru DDD Rudnika bakra Majdanpek za zahvat Istok - investiciona raskrivka za 2000. godinu".

Naredba stupa na snagu odmah.

ZAMENIK DIREKTORA DDD RBM

──────────────────────────────── Dr. Milorad Grujić, Dipl.ing.rud.

djovanovic.files.wordpress.com · web viewkod jednosmernih puteva tehnički rukovodilac kopa dužan...

Documents